Mohanđijev intervju objavljen u maju u renomiranom slovenačkom časopisu „Misteriji” objašnjava razloge zašto je baš Slovenija izabrana kao lokacija budućeg duhovnog centra.
Izgradnja duhovnog centra u Sloveniji
P: Na čemu se zasniva vaše duhovno učenje?
M: Na prihvatanju samog sebe. To je ključni korak prema samospoznaji. Mi smo sami sebi najstroži kritičari i najveće sudije koje nas sprečavaju da prepoznamo sebe kao predivnu, sjajnu decu univerzuma. Sve započinje sa samoprihvatanjem, a završava potpunim oslobođenjem.
Prihvatanje nas samih sa svim prednostima i nedostacima je osnova za postizanje zadovoljstva na dnevnoj bazi, kao i slobode u celom životu.
Neprihvatanje znači da nema slobode.
P: Šta želite da poručite ljudima ?
M: Po celom svetu govorim ljudima da su oni sami taj raj za kojim tragaju. Raj je faktor našeg zadovoljstva kao što su i dobrota, ljubaznost i saosećajnost. To znači da su oni srž svega, a sve što sreću oko sebe je samo njihova projekcija. Lep um svugde vidi samo lepotu. Um koji je pun ljutnje, svuda će videti samo razočaranja. Naš svet je upravo onakav kakvi smo mi.
P: Kako pomažete ljudima? Koja je vaša misija?
M: Gledam na bića svih vrsta kao na ljude, zato što su sva bića jedinstvene kreacije i imaju svoju ličnost. Ja živim za svet. Moj svet je unutar mene. Sve što mi treba našao sam unutar sebe. Ja usmeravam ljude ka životu gde je odgovornost važnija od prava. Verujem da odgovoran život pročišćava naše postojanje u potpunosti.
Odgovoran život znači nesebično, bezuslovno i saosećajno postojanje. U tom stanju jedino pitanje je: „Što još mogu da učinim za društvo, naciju i svet?“ Naš fokus tada neće biti na pohlepi, ili na onome šta nam treba od sveta, već naprotiv, šta mi možemo dati svetu. To je istinsko postojanje, oslobođeno postojanje. Delimo ono što imamo i osećamo se bogato iznutra.
Istinsko bogatstvo je stanje uma, osećaj. Možemo deliti novac, materijalno bogatstvo, znanje, vreme, ljubav ili šta god imamo u izobilju. To nas čini bogatim iznutra. Moje celo postojanje je posvećeno dodavanju vrednosti.
U koju god zemlju da odem pokušavam da napravim pozitivnu razliku u tom svetu, barem kod nekolicine ljudi ako ne i u većoj grupi, bez pitanja, očekivanja ili uzimanja bilo čega od njih. Nenasilje je moj put. Nenasilje u mislima, rečima i delima čini nas finijim ljudskim bićima. Zatim slede prihvatanje , tolerancija i prijateljstvo. Imamo razne meditacije i metode, ritritove i hodočašća koji pomažu ljudima da dostignu unutrašnje stanje punoće. Naše meditacije se mogu besplatno preuzeti sa www.mohanji.org na raznim jezicima. Mi takođe stalno inspirišemo ljude da ispolje ljubav i mir praktično kroz društvene aktivnosti i dobrotvorne platforme kao što su fondacije ACT i Ammucare, da se priključe i učestvuju na platformama kao što su Peace Pledge Project (sedište u Holandiji), Parliament of World Religions (sedište u UN-u), World Consciousness Alliance. To su sve platforme za jačanje mira i harmonije na osnovnom nivou. Verujem da ako ne možemo učiniti pozitivnu razliku na zemlji, kao da uopšte nismo živeli.
P:Zašto ste izabrali Sloveniju kao evropski centar za vaš rad? Zašto ste izabrali Svetu Anu u Slovenskim goricama?
M: Slovenija je bila prirodan izbor. Zaljubio sam se u prirodu, ljude i u mir ove zemlje. Moja supruga, Devi Mohan, koja se je preselila u Sv. Anu blizu Maribora, govorila mi je o Sloveniji i kako joj se sviđa energija i otvorenost ljudi ovde za univerzalnu duhovnost. Kasnije smo se odlučili da napravimo našu evropsku bazu u Sloveniji, nakon razmatranja raznih opcija uključujući Englesku, Francusku i Švajcarsku. Svoje aktivnosti, kao i Mohanđi fondaciju, registrovali smo u Engleskoj, Južnoj Africi, SAD-u, Kanadi, Indiji, Švajcarskoj, Srbiji, Makedoniji, Rumuniji, Hrvatskoj, Bosni i Herzegovini, a ubrzo ćemo i u Peruu.
Otkako smo se preselili u Sloveniju putujem jako puno, ali uspevam da vidim i osetim Sloveniju kroz oči i iskustva moje žene Devi i naše sedmogodišnje ćerke Mile, koja obožava svoju školu, učitelje i okolinu. Moja žena Devi je joga instruktorka, održava besplatne meditacije i dobrotvorne akcije, te čini najbolje što može kako bi dodala vrednost društvu na svoj način. Ona je takođe globalni ambasador Mohanđi fondacije, i predstavlja učenja i osnovne vrednosti za koje se zalažemo na raznim globalnim forumima.
Skrasili smo se u Sv. Ani uz pomoć naše prijateljice iz Slovenije, Mojce Fanedl. Ona nam je bila od velike pomoći i pružila je iskrenu podršku tokom preseljenja moje porodice u Sv. Anu. Ona i njena porodica bili su neverovatno ljubazni i podržali su nas, tako da smo uspeli sve da obavimo za vrlo kratko vreme. Upoznali smo se s gradonačelnikom Sv. Ane, gospodinom Silvom Slačekom, koji je jedna veoma topla, druželjubiva i snalažljiva osoba, neviđene jasnoće. Nakon što sam upoznao gospodina Slačeka, nisam više tražio dalje. Istinski nesebični lider je pravo bogatstvo za svaku zemlju. Govoreći o zemljištu na kojem će evropski duhovni centar biti izgrađen, susret s gradonačelnikom Sv. Ane zaista nam je pomogao u stabilizaciji planova na vreme. Sv. Ana mi se posebno dopala zbog tišine, čistoće prostora i okoline, predivnih brdašaca i lepe energije. Takođe mi se sviđaju mir i jednostavnost.
P: Šta želite da donesete i rasprostranite na području Slovenije i Evrope?
M: Programe i ritritove održavam u Europi od 2010. godine. Obično u većini zemalja održavamo okupljanja s ciljem podizanja svesnosti i mirovne projekte. U Sloveniji, ako sve bude išlo po planu, nameravam da izgradim naše sopstveno mesto gde će ljudi moći dolaziti, ostajati i podmlađivati se kroz jednostavne, miroljubive metode čišćenja. Kao što sam spomenuo ranije, naše metode pomažu razvoju nesebičnih, nezavisnih ljudi bez stresa, koji će činiti dobro za svet koji ih okružuje. Uvek gledam da gde god da se nalazimo, dodamo vrednost tom društvu.
Zbog toga želim da napravim duhovni centar gde može doći ceo svet, gde će se održavati programi i konferencije poput mirovnih okupljanja, međuverskih programa, umetničko-muzičkih programa i aktivnosti koje neće samo stabilizovati Sloveniju, već i ceo region. Takođe, nameravamo da dovedemo u Sv. Anu, u Sloveniju, svetske ličnosti koje su sinonim za dobrotu. Verujem da ne postoje ograničenja aktivnostima koje možemo napraviti u Sloveniji. Iskreno se nadam da ovaj temelj koji počinjemo da gradimo u Sv. Ani ne samo da će pozitivno pozicionirati Sloveniju u svetu, nego će takođe doprineti državnoj ekonomiji i opštoj dobrobiti, na moj skroman način, u okviru mojih mogućnosti.
P: Šta će se događati u centru? Šta će sve biti dostupno posetiocima u centru?
M: Centar Sv. Ana će biti eko centar sa harmonijom i mirom kao primarnim aspektima. Zamišljeno je da centar harmonizuje pozitivnu energiju u ljudima i kreira mirno postojanje, omogućujući ljudima da se potpuno odvoje od uobičajenih društvenih emocija, kao što su pohlepa, ljutnja, mržnja, ljubomora, poređenja, takmičenja itd. To će biti centar koji će povećavati faktor dobrote prirodnim metodama, kao što su povezivanje sa samim sobom kroz jogu, meditaciju, vežbe disanja, Kriju, Mai-Tri metod čišćenja i harmonizacije, Svesno hodanje, Svesno plesanje, svesno konzumiranje hrane, koherentnu vodu (živu vodu) itd.
Sve ove metode osmišljene su za opšte dobro svakog čoveka. Mi aktivno podržavamo sistem koherentne vode koji su razvila dva holandska naučnika, a koji su postali naši prijatelji. Koherentna voda je živa voda i ona nas podmlađuje na ćelijskom nivou.
P: Kada očekujete da će centar biti otvoren?
M: Jedva čekamo da se centar otvori, barem u manjem obimu u januaru 2020. godine.
P: Dana 8. juna ćete imati predavanje u Sloveniji. Šta želite da kažete ljudima u Sloveniji?
M: Da, držaću program u hotelu „Šport“ u mestu Otočec, 8. juna. Moja glavna poruka bi bila: „Dajte više Sloveniji nego što uzimate od nje. Vaše prisustvo u ovoj zemlji treba da bude dragoceno za državu.“ Svaki građanin može doprineti opštem boljitku zemlje, njenim resursima i prirodi. Naša snaga je u deljenju onoga što nam je dato. Naša neto vrednost se ogleda u onome što smo u mogućnosti podeliti, a ne u onome što smo stekli od Majke Zemlje, jer šta god da steknemo odlazi iz naših ruku kad umremo. Ne možemo sa sobom poneti ni kamenčić sa zemlje kad umremo. Možemo poneti samo neka sećanja i iskustva.
Zato bi trebalo da delimo šta god da imamo, kako bismo ostali bogati iznutra. Slovenci koje sam do sada sreo bili su jako ljubazni i srdačni. Samo bezuslovno delite svoje najveće kvalitete koje imate. To je sve što vam je potrebno za slavu u životu. Danas se sećamo Gandija i Majke Tereze po onome što su dali zemlji, a ne po onome što su od nje uzeli. Sve što treba da uradimo je da se toga setimo. Ja sam sa ljudima koji dele. Ja koračam sa njima.
P: Šta mislite o satanizmu i možete li nam reći nešto o muzičkoj industriji koja ga sve više i više propagira?
O: Satanizam je izopačenost uma. Satanisti radije gledaju na mračnu stranu kao što su tama i zlo, ono što je posesivno, što kontroliše i vezuje, kao nešto najuzvišenije i kao strast i moć, nego na ono što oslobađa, što je ispunjeno ljubavlju, što doprinosi poboljšanju, što pripada beloj strani. Aktivisti satanizma ili satanistički pokret nastali su od inercije, od strane ljudi sa inercijom koji imaju potrebu da kontrolišu, poseduju i manipulišu. Međutim, pravi put je onaj koji vas oslobađa, sve ono sto vas oslobađa, sve ono što vas čini boljim i podiže vaš nivo energije do najviših potencijala. Stanje funkcionisanja ovog nivoa su ljubav, dobrota, saosećajnost, brižnost, deljenje onog što imamo. Sve dobre stvari koje šire vaše srce su ispravan put.
Muzička industrija i razne druge industrije samo gledaju šta će prodati. Ponekad su stvari koje se prodaju one koje u vama izazivaju strah ili čine da se osećate kontrolisano od strane uobičajenih društvenih ideja o tome šta se sme, a šta se ne sme raditi, rušeći moralne obrasce. Sve te stvari mogu delovati kao nešto ispravno, nešto što treba uraditi, ali su u stvari pogrešne. Ono što je ispravno činiti su stvari koje vas razvijaju, neguju, koje vas obogaćuju iznutra, koje vas čine da se osećate dobro iznutra, dobro na pozitvan način. To su ispravne stvari koje treba raditi. Ako stalno tako postupate, tada ćete, ne samo vi već i celo društvo, biti čistiji, sjajniji, i to će takođe pokrenuti tu vrstu dobre energije u društvu.
Ovo je naš svet i mi moramo da mu damo najblistavije svetlo, najblistaviju energiju.
Mohanđi govori – Zum satsang – 2. deo 21. oktobar 2018.
Naga Loka
P: Možete li, molim vas, da objasnite sledeći citat o Naga Loki? Uobičajeno se ispoljava u umu i na koži, alergije i problemi kože, sve te stvari su obično povezane sa zmijama. Dakle, ako neko ima probleme sa kožom, šta se može reći o toj porodici i šta oni mogu da urade da bi se nosili sa tim? (Videti Nagarađa pranapratišta – Mohanđi u Skanda Vale)
M: Ovo je više astrološki i ajurvedski problem. Obično su oboljenja kože, kao i problemi sa plućima, povezani sa zmijama, odnosno više sa obožavanjem zmija. Za to postoji mnogo rituala ili propisanih metoda. O tome možete saznati više ako odete u hram zmije. U Indiji smo uvek obožavali zmije. Povezani smo sa Naga Lokom i to je deo našeg života. U svakoj kući ili imanju postojao je deo sličan šumi i to su nekada bili zmijski hramovi. Nije bilo mnogo rituala i tamo su se odvijale puđe. Upalili bi lampu i jednom godišnje izveli malu puđu. Ali pristup je u osnovi bio: “Ostavite nas na miru. Ne dirajte naše okruženje, mi ćemo vas ostaviti na miru.” Danas se dešava da previše uzurpiramo prirodu, uništili smo šume i uzeli zemljište svim drugim bićima, tako da nisu samo zmije ugrožene. Mi smo zapravo uništili sva staništa svih bića. Zašto tigrovi i lavovi sada dolaze u gradove? Divlji slonovi ulaze u gradove. Zašto? Zato što su njihova staništa uništena. Sve utiče na nas na energetski način. Brojne neosetljive stvari koje smo učinili kao ljudska bića utiču na sve nas, i zmije su deo toga. Duboka povezanost i stanje “živi i pusti druge da žive” je potpuno poremećeno. Uništili smo i iskoristili za naše sebične potrebe sve što je moguće. I nikada nismo brinuli. Napravili smo vile, vodili ratove i na neki način uništili tapiseriju suživota sa prirodom, i to danas utiče na nas.
Međutim, ako želite da znate ne duhovnu, već terapeutsku stranu, rekao bih da treba da razgovarate sa nekim ajurvedskim lekarom ili astrologom. Oni će vam tačno reći šta je uzrok.
Mohanđi govori o slobodi života Čak i najjači i najduži konopci emocija ne mogu da vežu oslobođenu osobu ni za šta i ni za koga na Zemlji. Oslobođeno postojanje je nepobedivo.
P: Napadnut sam od strane negativnih sila kao što su entiteti i duhovi. Zašto sam podložan negativnim silama? I kako se mogu svakodnevno štititi?
M: Ovde nije pitanje zašto. Mogu ovo objasniti jednom rečju i reći da je ovde u pitanju konstitucija koja privlači.
Naša konstitucija je ono što privlači bića ka nama, bilo da su pozitivna ili negativna. Onda, kako da se zaštitimo? Najbolji i najsnažniji način je ispevavanje mantri. Ako ponavljate Gajatri mantru svakog dana sa punom koncentracijom, povezujući se sa srčanim centrom ili centrom u predelu stomaka, to će vas ukloniti od svih negativnosti. Postaćete veoma jaki iznutra. Lampa mora da svetli veoma snažno kako biste postali veoma dobro zaštićeni. Ako ispevavate Gajatri:
Oṃ bhūr bhuvaḥ svaḥ
tát savitúr váreṇyaṃ
bhárgo devásya dhīmahi
dhíyo yó naḥ pracodáyāt
1008 puta sa dubokom koncentracijom, rano ujutro, između 3 i 6 časova, videćete drastičnu razliku. Isto tako, postoji mnogo različitih mantri i mantri koje su korisne za samozaštitu. Sve je to dobro. Što je više puta ispevavate, postajete energičniji i vaša aura postaje jača. Ništa vas ne može dotaknuti.
Mohanđi govori o praktikovanju pozitivnosti Slažem se sa izuzetnim budističkim učenjem koje nalaže da svako ko govori koristi 3 filtera za svaku rečenicu koju izgovara. DA LI JE TO ISTINA? DA LI JE TO NEOPHODNO? DA LI JE TO LJUBAZNO? Ja bih voleo da dodam još jedan filter ako mogu. DA LI JE TO ISKREN IZRAZ TVOJE NAJVIŠE MOGUĆNOSTI? Ova tri filtera pomažu u očuvanju mnogih odnosa i mnogih neželjenih emocija života. ŽIVOT JE ONAKAV KAKVIM GA UČINIMO.
P:Šta je dobar metod za uravnoteženje pet elemenata i tri doše u našem telu? Da li je obavljanje Surja Namaskar (Pozdrav Suncu) svako jutro dobra praksa za to?
M: Surja Namaskar je definitivno dobra praksa. Takođe, pranajame – Nadi šodan, Anapanasati, kao i razne vrste pranajama koje praktikujemo u našim meditacijama će pomoći. Gde god da vršimo meditaciju Moć čistote postoje određene tehnike disanja, kao što je disanje u pet brzina, koje se praktikuju. Ako to vežbate, obično se sve usklađuje. Tako će i pranajama i Surja Namaskar zajedno biti veoma dobar način da se izbalansiramo.
Osuda dece
P: Zašto toliko osuđujemo našu decu? Kako da osiguramo da ne koristimo svoj um, koncepte i rasuđivanje sa našom decom?
M: Zato što sebe osuđujemo. Sve počinje od nas. Sve naše emocije, raspoloženja, osećanja, sve počinje sa nama. Nismo se potpuno prihvatili. To je razlog zašto sudimo drugima. Ne samo deci, mi sudimo svakome – mi osuđujemo gurua, Boga, metode, kritikujemo sve; sve to jer se nismo prihvatili. Treba da zapamtite jednu reč: prihvatanje. Prihvatanje samog sebe. To je suština toga. Ako prihvatite sebe, sve ostalo je u redu. Onda ćete živeti i pustiti druge da žive. Nećete nikoga osuđivati. Sve što se događa u nama i oko nas ima razlog. Ne možete stalno pitati zašto. Pojaviće se stanja u kojima možda nećete razumeti zašto se neke stvari događaju, ali postoji razlog. Bez uzroka nema posledice. Svaka posledica ima uzrok i ako postoji posledica bez uzroka, to definitivno nije u ljudskom svetu, jer mora biti potpuno natprirodna stvar ili nešto slično. Čak i tada, osećam da uvek postoji uzrok pre posledice. Pa zašto uopšte osuđujemo? Zato što smo stekli naviku da sudimo sami sebi. Sve vreme osuđujemo sebe i to je razlog. Koliko smo prihvatili sami sebe? To je osnovno pitanje. Ako je prihvatanje apsolutno, neće biti osude.
Mohanđi govori o našoj pravoj prirodi Emocije koje nas povlače niže trebalo bi posmatrati kao bolesti našeg postojanja. Bes, mržnja, ljubomora, neprijateljstvo, svađe, osveta i diskriminacija po bilo kom osnovu, doprinose našoj slabosti. To konačno dovodi do krivice i bola. To čini naš život jadnim. Naša prava priroda je bezuslovna ljubav. Živite je. Usudite se da budete primer.
Borite se protiv depresije sa jasnim ciljem
P: Kako da savetujemo ljude koji pate od depresije, ali koji možda nemaju sklonost ka duhovnosti? Teže je ako su te osobe povezane sa nama, ili ako su iz iste porodice.
M: Za lečenje depresije ili savetovanje nekoga ne morate uopšte uključiti duhovnost. Duhovnost je u osnovi vaš odnos sa vašim duhom, što znači vašu vezu sa duhovnim aspektom, aspektom svesti. To ovde nije važno. Antidot depresije je JASNA SVRHA. Ako podstičete osobu, to se mora desiti kada počnu simptomi. Kada je čovek užasno depresivan i kada je u pitanju droga i sl., veoma je teško oživeti ih. Međutim, kada neko tek počinje da razvija simptome depresije i postavlja pitanja kao što su: “Zašto da živim?” ili “Koji je razlog mog postojanja?”, odmah ih preusmerite na veći uzrok. Važno je postaviti veliku svrhu, a ne samo stvaranje porodice ili zaljubljivanje ili venčanje ili rađanje dece. To su manje svrhe.
Umesto toga, trebalo bi da bude svrha u kojoj ostvarujete pozitivnu razliku u društvu oko sebe; ona u kojoj vi donosite toplinu i svetlost u svetu. Trebalo bi da bude stvarna, prirodna i da ima veću posledicu.
Dakle, antidot za depresivno stanje je jasna svrha. Ne treba vam duhovnost u ovome. Možete uputiti ljude ka pokretima kao što su briga o napuštenoj deci ili napuštenim starim ljudima i slično. Postoji toliko mnogo pitanja u društvu kojima se mogu priključiti i koja će im doneti svrhu. Kada se svako jutro probude, treba da osete: “Hej, imam nešto da radim danas.” Kada se to dogodi, automatski će biti srećni, oni će izaći iz depresije. Pravi cilj nam uvek daje polet i inspiraciju. Trebali bismo ih nadahnuti. Ne možete ih svaki put inspirisati.
Učinite vaš život svrsishodnim. Vi MOŽETE. Ponovo se stvorite. Vi MOŽETE. Ne dopustite da proteče vreme i kajanje u danima koji slede. Svaki momenat je dragocen. Nikada se neće ponoviti.
Kako naći muža
P:Ne mogu naći muža i osnovati porodicu. Zašto je to tako?
M: Zapravo, ti si prava srećnica. 🙂 Mogu da vam odgovorim jednom rečenicom: ako ne možete naći muža, to je verovatno povezano sa karmom. Ipak, zamislimo ovu situaciju da vam kažem :-), ne shvatajte ozbiljno, ja samo pokušavam da objasnim situaciju na neki komičan način.
Zamislite da ste imali muža koji vas je tukao i vaša jedina molitva Bogu je bila: “Molim te, Bože, odvedi ovog momka od mene” ili “Više ne moram imati muža”.
Šta se dalje dešava? Taj život je već određen jer imate muža koji vas tuče. Vaš sledeći život se dešava i na vašu molitvu je odgovoreno. Trebalo je čitav život da se odgovori na vašu molitvu! Dakle, u ovom životu nemate muža. Sada se molite: “O, Bože, daj mi muža!” Tako da taj čovek još uvek čeka da dođe tebi 🙂 i nastavi sa svojim putovanjem – ne tvojim putovanjem, njegovim putovanjem.
Šalim se, molim vas, ne shvatajte to ozbiljno, ali shvatite da uvek postoji razlog za sve, a uzroci su obično molitve ili duboke želje iz prošlog života. To je obično slučaj. Osoba koja je bila u ekstremnom siromaštvu žudi za novcem, i u narednom životu ona postaje bogata. Jer u tom životu nije bilo moguće, po karmičkoj konfiguraciji.
Mohanđi govori o stabilnoj svesti Budite srećni sa onim što ste dobili u životu. Pustite i druge da dobiju svoj deo. Žudnja za tuđim sledovanjem izaziva boli i razočaranja. Zadovoljstvo je nusproizvod stabilnosti svesti; ono je rođeno iz zahvalnosti za ono šta imamo.
P:Kako razviti svest?
M: Da bi razvili svest, trebalo bi da se zapravo povežete sa sobom. Sve mora početi od vas samih. Kao što sam ranije rekao, vaše misli, reči i dela, sve treba uskladiti i sve treba povezati sa svešću. To znači da se ponašate, činite stvari i izražavate sebe u ovom svetu na različite načine i sve treba uskladiti. To će vas dovesti do povećanog poverenja u svoje aktivnosti. Ako ste potpuno rasejani, vaše misli su razbacane, um je razbacan svuda, vaše aktivnosti su raspršene, i da ih sjedinite biće vam potrebno mnogo vremena.
Dakle, šta god radili, radite to sa koncentracijom, radite to sa posvećenošću, kao obožavanje, i onda možete razviti sve više i više samopouzdanja.
P:Bagavan Satja Sai često kaže “završiti igru” – bilo da je to sport, život ili najteža stvar. Šta je sa završetkom igre u duhovnosti? Možete li rasvetliti ovo?
M: Završiti igru znači ispuniti je do kraja. Šta god da radite, dovršite. Ne ostavljajte repove. Nisam ranije čuo tu izjavu, pa samo nagađam. Ono što bi Bagavan verovatno mislio je da šta god da počnete, završite ga lepo, najbolje što možete. Ne ostavljajte repove jer kad god ih ostavite, tražite novu inkarnaciju. Zato uradite sve što možete i zaključite. To je ono što je on verovatno mislio.
Mohanđi priča o neodlaganju Vreme nema milosti. Ono sve menja. Život bez kajanja je divan život. Razmislite o tome.
P:Da li je moguće da se stručnjak za energiju iz Šambale poveže sa Mohanđijem kao izvorom isceljujuće energije?
M: Pa, povezivanje sa Mohanđi energijom je prirodno. Mislim da se većina ljudi povezuje. Koliko najbolje možete koristiti to, zavisi od čistote vaše veze. Ako su vaša aktivnost i veza čiste, drugim rečima, da su namenjene čistoj i dobroj svrsi, veza će biti dosledna. Sa druge strane, ako se veza koristi za nečistu svrhu, kao što je nanošenje štete nekome ili ružne reči ili ogovaranje, to neće uspeti. Zbog same energije, tok je na putu čistote. Izvor je čist.
Zato će vaša veza zavisiti od toga koliko su čiste vaše namere. Ako su vaše namere čiste, veza će se desiti, veza će uvek ostati.
Mohanđi govori o samadiju Miran um ima svoje korenje na nemanju očekivanja i potpunom prihvatanju.
P:Odsustvo uma ili Nirvičara samadi – kakav je njihov odnos sa samospoznajom? Da li su ta stanja međusobno povezana?
M: Zamislite da je vaš um kao reflektor. Kao da vidite kišobrane koji reflektuju određene frekvencije, određene talase u nebo, satelite, satelitske prijemnike i slične stvari. Zamislite da je ovo kao projektor. Misli se projektuju kroz projektor u ovaj svet. A kada se misli ne dešavaju, ovaj projektor ostaje onakav kakav je. Kada su misli potpuno izbrisane, ne postoji izvor misli, onda taj projektor ostaje onakav kakav je i propada, tj. gubi svoju važnost. To stanje je stanje oslobođenja. Odatle se ne vraćate, jer ne postoji izvor – izvor ne daje nikakvu vibraciju – nema misli. Kada se ne događaju nikakve misli, nema koristi od projektora. Nema podataka koji dolaze u projektor za projektovanje u ovaj svet. Tada će se cela ova projekcija zaustaviti i projektor će ostati nevažeći. I u tom kontekstu se oslobođenje stabilizuje. Odatle pa nadalje, to je poništenje, praznina. Šta god da ste akumulirali, to se poništava, onda je to potpuno rastvaranje.
Mohanđi govori o samadiju Ljubav je izraz mirnog uma bez napora. Svi ostali izrazi su reakcije na okolnosti.
P:Što više raste vibracija Zemlje, to je imuni sistem ljudi sve gori, na primer pate od alergija na svakodnevne stvari. Šta je rešenje?
M: Naš raskid sa prirodom je glavni uzrok svega ovoga. Priroda je uvek imala ravnotežu. Ako pogledate celu prirodu, biljni svet i životinjski svet, svi su međusobno povezani i samoodrživi. Međutim, nas ljudi ima u prevelikom broju (7,5 milijardi) i osvojili smo svaki aspekt Zemlje: vazduh, vodu, zemlju – zahvatili smo svaki nivo. Ovo je stvorilo ogromnu neravnotežu i ta neravnoteža je dovela do topljenja leda, promene temperature u svetu i paralize ekosistema; sve ovo je povezano sa našim “preteranim postojanjem”, našom dominacijom.
Glavni razlog za naše bolesti je naš neosetljivi način života. Hrana koju konzumiramo, emocije koje konzumiramo, znanje ili informacije koje konzumiramo – sve to utiče na naš uobičajeni životni proces.
Rešenje je da se POVEŽETE SA SOBOM, da imate manje potreba, nemate pohlepe, da delite više i dajete više, tako da šta god da ste, možete biti samozadovoljni, tj. faktor zadovoljstva će biti veoma visok. Na tom nivou možete se odvojiti od mnogih stvari koje vas prisiljavaju, u društvu koje nas prisiljava na tu vrstu postojanja. Možemo se malo povući i to će nam dati više stabilnosti.
Kad ste mirni sa sobom, mirni ste i sa univerzumom. Mohanđi
KOLEKTIVNA SVEST je potrebna za veću promenu u svetu. Moramo imati kolektivnu svest. Čitava generacija treba da oseti da nam je potrebna harmonija. Moramo živeti zajedno. Treba nam harmonija. Kada umremo, ne možemo poneti ni kamičak sa sobom. Ovo shvatanje bi trebalo da bude veoma, veoma jasno svima od detinjstva, od školskih dana do smrti. Uvek treba da zapamtimo da ništa ne nosimo kada umremo. Došli smo praznih ruku, odlazimo praznih ruku, i sve što mi naizgled stičemo je privremeno. Zamislite četiri generacije unazad u vašoj porodici, da li se sećate tih ljudi? Na primer deda vašeg dede? Ili njegov otac? Mi ih se ni ne sećamo. Mi ih ne poznajemo, čak ni njihova imena mnogo puta! Ne znamo odakle su došli, kojim emocijama su se nosili, koliko zemlje su osvojili, koliko su imali imovine… Ništa od toga nam nije važno jer je naša stvarnost sve što imamo na raspolaganju danas.
Ovo je naše postojanje, četiri ili pet generacija kasnije, ko će nas pamtiti? Ovo shvatanje bi trebalo da bude veoma jasno kako bi pohlepa bila uklonjena. Kada se to dogodi, stvari su u redu; vi ćete početi da doživljavate harmoniju. Možemo živeti zajedno, deliti ono što imamo, voleti više nego što mrzimo, ne moramo se takmičiti ili porediti, prihvatićemo slabosti i snage ljudi, pustite sve neka bude. Jer, zašto kritikujemo nekoga? Zašto gledamo samo na slabosti ljudi? Svi, čak i deda našeg dede, imali su slabosti. Svi ljudi imaju slabosti. Mi imamo slabosti. Mi imamo svoje potrebe i pohlepu i svoje emocije. Pustite sve na miru, jer to čini ljudski život.
Mohanđi govori o “biti svoj” Samopoštovanje se spontano materijalizuje uz svest o našoj jedinstvenosti kao kompletne inkarnacije.
Sa tom svešću vi preduzimate sledeći korak. Biće stabilnije, biće veoma mirno, a onda ćete videti mnogo tegoba koje će vas napustiti. Zarobili smo i osvojili i zadržali bolesti zbog našeg emocionalnog nereda. Ovo će početi da se rasipa. Naši koncepti, naše ideologije, naše moralnosti, proces razmišljanja, sve ove stvari utiču na nas i nismo u stanju da izađemo iz njega. Zato kažem da moramo početi razmišljati drugačije, prihvatiti stvari drugačije. Štaviše, prestanite da mrzite. Ništa nemojte mrzeti. Nikoga nemojte mrzeti. Takođe, koristite svaku sposobnost da volite. Ako ne možete da volite, bolje se odvojite, ne počinjite da bacate kamenje ili se borite, jer kada bacate kamenje, vi ste povređeni više od druge osobe. Negativnost utiče na vas kada „trenirate“ negativnost; utiče na vas više nego na drugu osobu tako što to sve uzrokuje bolesti, alergije, osećanja. A kada imamo duboku iritaciju iznutra, ona dolazi kao i iritacija kože. To je vidljivo na koži. Uvek je tako. Kada nemamo ispravan san, kada smo ugušeni životom, to utiče na nas na taj način. Sve ovo utiče na nas. Ovo je važno razumeti.
Mohanđi govori o svesnosti kroz prihvatanje Svaki događaj ima istoriju. Svaki događaj ima razlog. Svaki događaj ima svoju prošlost, sadašnjost i budućnost. Ako jasno razumemo ovu istinu, nikada nećemo osuđivati sebe i druge.
Uvek zapamtite ovo – prihvatanje sebe ne može biti kompromisno. Morate prihvatiti sebe i to je duboka poruka koju bih vam želeo dati. Ako ne prihvatite ništa drugo, to nije važno, ali morate prihvatiti sebe. Ako se to ne dogodi, jedan životni vek će se izgubiti. Dakle, nastavite sa tim, vežbajte prihvatanje. Kad ste besni, gledajte na sebe kao na ljutu osobu, ona nestaje. Kada se osećate tužno, pogledajte sebe kao tužnu osobu, ona će nestati. Kada ste srećni, pogledajte sebe kao srećnu osobu, a to takođe nestaje. Sve dolazi i odlazi. Šta god dođe, otići će. Šta god se rodi, umreće. Iskoristite ovaj život da se ispraznite. Ne bi trebalo da bude galame. Ne bi trebalo da postoji mržnja. Ne bi trebalo biti neprijateljstva. Ne budite grubi sa ljudima, ne budite grubi sa sobom. Uvek volite, uvek se povezujte sa sobom i BUDITE SREĆNI! ŽELIM VAM VELIKU SREĆU, ŽELIM VAM ODLIČAN USPEH. Hvala vam.
Pravi građani svake nacije bi trebalo da razmotre šta su doprineli svojoj naciji pre nego šta su dobili od nje. Rođenje nije i pravo stečeno po rođenju. Mohanđi
Mohanđi govori – Zum satsang – 1. deo 21. oktobar 2018.
Vera
P: Šta je to vera? Kako ona funkcioniše? Kako se gradi apsolutna vera?
M: Vera je unutrašnja stvar; sve emocije su unutrašnje. Ne možete objasniti ukus sladoleda rečima. Morate to iskusiti. Vera je nešto što morate da osetite iznutra. Kada se osećate povezanim sa nečim, recimo, nekim predmetom, osobom, ideologijom ili aktivnošću, ili se osećate povezanim sa sobom veoma duboko i ako se uspostavite u toj vezi, onda je ono što se razvija vera.
Razvija se poverenje. Počinjete da verujete u to. Počinjete da delujete u skladu sa tim. Počinjete da razvijate poverenje, veru i ponašanje. To je vera. To se ne može objasniti rečima. Vera je nešto što morate iskusiti; stabilnost koja izlazi iz te veze je ono što mi zovemo vera. Ta vera će dovesti do daljih veza, poput predaje i drugih aspekata. Dakle, vera je nešto što se mora dogoditi iznutra i idealan način za razvoj vere je kroz svest – svest o sebi kao potpunoj inkarnaciji. Došli ste ovamo da ISKUSITE mnoge stvari na ovom svetu, “ukupnu sumu” koju kolektivno nazivamo životom, i onda smo ovde da IZRAZIMO mnogo stvari na ovom svetu, što je ono što jesmo ili od čega smo. Drugim rečima, naše jedinstvene izraze u ovom svetu. Dok je sve to život kad se stastavi u jedno, vera je stub, snaga, čvrstoća, potvrda koja vas vodi napred sa sigurnošću i stabilnošću. Nivo stabilnosti u vašem životu može se izjednačiti sa nivoom vere koju imate. Ako imate apsolutnu veru u nešto, posebno u sebe, bićete veoma pouzdani – možete se suočiti sa svim u životu bez ikakvih problema. Ako nemate veru u sebe, plašiće vas mnoge stvari. Suprotno od vere je STRAH. Kada nemate veru, osetićete mnogo straha. Ovi strahovi će vas vezati. Strahovi vas obično guše. Dakle, druga strana straha je vera. Vera je nešto što osećate iznutra i osećate se dobro.
Oluje emocija su deo života; svačijeg života. Vera je oslonac. Oslonite se na nju i izdržite sve oluje života. To je najbolji način. Možda jedini način.
Priroda odgovara
P:Kada gledam tvoje videe, osećam da razgovaraš sa mnom i da možeš da me čuješ i odgovoriš na moje misli? Zašto je to tako?
M: Zbog toga što kada je vaše pitanje iskreno, kada vam zaista treba odgovor, priroda odgovara na neki način. U ovom slučaju to može biti kroz Mohanđija, ali odgovor je za vas važan. Pošto ste imali goruće pitanje, dobili ste odgovor. Moramo se držati stvarnosti u kojoj ste imali pitanje i priroda je na to odgovorila. Svako pitanje dobija svoj odgovor na ovaj ili onaj način. Zato je cela priroda naš guru. Svaki aspekt života je guru. Sve vam daje lekciju. Kada se povežete sa ljudskim bićem kao što sam ja, dobijate odgovore i to je u suštini deo prirode, ja sam deo prirode, takođe deo vaše prirode, deo vašeg sveta. To je način na koji vam priroda odgovara. Ako vam je zaista potreban odgovor, priroda vam ga daje.
P: Da li je etički sterilisati kućne ljubimce i lutalice, da li to ima neke karmičke posledice?
M: Nije etički jer je protiv prirode. Međutim, ljudska bića su stvorila svet koji je neprirodan, gde su životinje i ptice pripitomljene ili na drugi način kontrolisane od strane ljudi. U stvari, većinu aspekata sveta kontrolišu ljudska bića. Tako je u ovom, ljudski kontrolisanom postojanju teško živeti prirodan život. Čak ni mi nismo prirodni kada živimo u kućama sa klima uređajima i mnogim drugim sličnim predmetima. Većina naših sposobnosti su zakržljale ili ograničene. Ista stvar se dešava sa bićima koja su povezana sa nama. Baš kao što imamo svoje neprirodno postojanje, nastalo stvaranjem neprirodnog okruženja, tako smo prisiljeni da uključimo sva bića koja su povezana sa nama na isti način.
U tom kontekstu sterilizacija kućnih ljubimaca je jedini način. Ne možemo ništa promeniti jer ako se reprodukcija dešava na alarmantan način, onda ćemo morati uništiti bića, a to se događa na mnogim mestima. Većina skloništa ne može da zadrži životinje i oni ih ubijaju, što je još ozbiljnije. Svako biće ima pravo da živi na ovoj Zemlji kao i mi. Veoma je neprirodno ubiti nešto samo zato što nemamo prostora. Zauzeli smo sav raspoloživi prostor. Definisali smo i razgraničili prostore po ljudskim zakonima, za ljudske potrebe. Životinje su žrtve. Ne samo životinje, već i ljudska bića su žrtve naše okupacije. To je kontradikcija u kojoj danas živimo.
U tom kontekstu bolje je imati kontrolu rađanja nego ubijati bića nakon što se već rode. Zato što je ubijanje ekstremno nasilje. Stvara drugačije energetsko polje. Ono oslobađa različitu frekvenciju za koju ne mislim da je prava frekvencija za Zemlju, jer će ta frekvencija izazvati još više takvih akcija. Svaka frekvencija izaziva određeni efekat u svemu. Dakle, kada se radi o uništenju, smrti ili ubistvu, ono stvara takav efekat u društvu i psihi ljudi. Ovo je veoma važno da se razume i u tom kontekstu bolje je kontrolisati rađanje kućnih ljubimaca ili lutalica.
Strah od praznine
P:Kako da prevaziđem strah od praznine koja me obuzima u meditaciji? Ili da ovo ignorišem i da nastavim da meditiram?
M: Praznina je stanje koje je se javlja pre ispunjenja. To je kao čekaonica na aerodromu, gde sedite i čekate pre nego što uhvatite let. Posle nekog vremena misli počinju da se smanjuju i smanjuju se na nivo gde nemaju nikakvog izvora da se manifestuju, što znači da ceo supstrat postaje prazan i misli se ne proizvode; ta praznina ostaje i onda se pretvara u puninu. Dakle, praznina je stanje i dobro je stanje za uživanje jer nemate misli, bez briga, bez nervoza, bez straha. Prošla sećanja na strahove, samskare koje ste već nosili, na koje ste navikli, na uobičajena osećanja, izazivaju taj strah da je praznina loša. Zato što ste navikli da imate misli. Niste navikli da nemate misli. Ova praznina koja je izvedena iz stanja “ništa da proizvodi misli”, gde nema utisaka ili nisu dovoljno snažni da se manifestuju kao misli, to stanje je prekretnica u našem životu. U tom stanju gde nema misli (nirvichara), postoji transformacija. To znači da je to prag koji prelazite, a onda ste dostigli ispunjenje. Praznina je stanje koje je uvek privremeno. Uživajte u tom stanju, prepustite se tom stanju i ostanite duže prazni. Tada vas svemir ispunjava ostvarenjem.
Uzdizanje duše
P: Potrebno je 5000 rođenja da bi čovek postao ljudsko biće. To je, dakle, predodređeno i traje dugo. Zašto bih radio bilo kakvu duhovnu praksu?
Stanja oslobođenja Majstorstvo ima etape. Svaka etapa predstavlja stanje svesti. Ipak, to je tok naviše. Stadijum Čoveka – Ljudskog bića je stanje nesebičnosti, saosećanja, ljubaznosti i bezuslovne ljubavi, gde čovek vidi svakog drugog čoveka kao odraz sebe samog. Stadijum Čoveka – Sveca je stabilnost u svesti da NIŠTA ne pripada njemu, i on ne pripada NIČEMU. Sloboda se rađa unutar ovog stanja. Stadijum Čoveka – Boga je stabilizacija u svesti da sve živo i neživo oko njega predstavlja NJEGA SAMOG. On je zaista izvor, a ne pojedinac. U ovom stanju, čovek je ništa do totalna SLOBODA. Ništa spolja i iznutra ne može da ga poljulja više. Nijedno stanje ga ne uznemirava više. Ovo je stabilizacija u svesti Aham Bramasmi (Aham Brahmasmi) ili “Ja sam zaista izvor”.
M: Upravo zato treba da radite duhovnu praksu zato što nije precizno definisano 5000 rođenja. To je približna cifra. Ako sve više i više vežbate i praznite se, broj vaših rođenja postaje manji i manji. Što je više misli, to je više želja i već i je efekat, kao što su uspomene, odgovarajuće dalje želje… Dakle, to je ciklus. Ako vežbate i pokušavate da se ispraznite, postajete prazni iznutra, bez nagonskih želja unutra, onda broj vaših rođenja postaje manji.
Ako ste shvatili da je trebalo mnogo vremena da dostignete ovaj nivo svesti, onda je vaša dužnost da ga i dalje smanjujete. Sada ste stigli ovde. Uzeli ste toliko rođenja, ne znamo koliko ih je. 5000 je približna brojka. Ako ste shvatili da je ovo mesto do kog ste stigli, sada radite na sebi. Samo radite na tome da budete svoji, da prihvatite sebe, da se ispraznite kako se ne bi dalje rađali. Tako možete dalje da smanjite broj vaših budućih rođenja i upravo zbog toga treba više da vežbate, kada dođete do ove svesti, tog razumevanja.
Ne postoji aroma na ovom svetu uporediva sa nebeskom aromom koja spontano protiče od dragog srca ispunjena saosećanjem i ljubavlju.
Izrazite sebe
P: Ljudi glume svoje karmičke uloge. Zašto im pokušavamo pomoć i da postanu nešto drugo? Na primer, ako je neko pun besa zbog prošlog života, zašto pokušavamo da ga nateramo da se oslobodi tog besa?
M: Odgovor na ovo je vrlo jednostavan. Mi pomažemo, jer je to tako. Kako izražavamo svoje saosećanje? Pretpostavimo da imate puno ljubavi i saosećanja u svom srcu, ali mislite u sebi: “Zašto bih se ja uplitao?”, onda vaše saosećanje postaje nestvarna stvar. Ostaje samo teorija. Kako izražavate svoje saosećanje, svoju ljubaznost, svoju ljubav? Baš kao što neko ima ljutnju u sebi, tako i vi imate saosećanje. Tako izražavate svoje saosećanje koje će nadvladati ljutnju; to postaje vi. Svi smo mi bića izražavanja, stalno se izražavamo. I izražavamo ono što smo. Neko je ljut, neko je uznemiren, neko je osvetoljubiv, neko je ljubomoran, ali ne bi trebalo da budemo pogođeni ovim. Mi uvek ostajemo svoji, stabilni, veoma ljubazni i uvek izražavamo tu bezuslovnu ljubav prema prirodi. To pokazuje da vi postojite na ovoj Zemlji; vi ste moćna inkarnacija i došli ste ovde da izrazite ono što ste doneli ili šta ste. Taj izraz zahteva ovu inkarnaciju. Ono što jeste, traži taj izraz. Zato treba da se izrazite.
Ako budete tihi, onda nećete moći ni osetiti ono što vi jeste. Baš kao što Para Brama bez ikakvog stvaranja postoji kao što jeste; kada se dogodilo stvaranje, shvatio je da ima mnogo dimenzija. Ima hiljade, milione, trilione dimenzija koje su nastale samo kada ste daleko od onoga što ste prvobitno bili. Ako ne izrazite, postajete samo teorija. To znači da se inkarnacija gubi. Jedan od osnovnih razloga za naše postojanje u telu je izraz, tako da se morate izraziti. Tako je. Kakvi ste, vi se izražavate, to je važno. Morate se iskreno izraziti, a ne na uslovan način.
Mohanđi govori o saosećanju – Bića koja nisu čovek najčešće govore u tišini i plaču, samo u očaju ili upozorenju. I 80 od 100 puta, njihov razlog očaja je naša vrsta, ljudska vrsta.
Sebičnost nasuprot ispunjenju
P: Koja je razlika između sebičnih želja i ispunjenja ili ispunjenja želje? Kada to ispunjenje želje postaje sebično?
M: Kada pomislite da ste vi veoma važni, svi objekti oko vas su samo za vašu upotrebu i kada se koncentrišete samo na svoju sreću, ne brinete o ljudima oko sebe ili onima koji su iznad vas, to je sebičnost, jer želite sve samo za sebe. To vidimo u svetu. Još jedna reč za to je pohlepa. To znači da smo akumulirali toliko stvari; ne uživamo u njima, nismo u mogućnosti da uživamo u njima jer ne znamo zašto ih nakupljamo. To je uobičajeno.
Sebičnost je stanje u kojem samo tražite za sebe, ili ste previše zaokupljeni sobom na sebičan način. “Sebični” izrazi mogu biti, “samo ja to moram imati” ili “Ja bih trebao imati, nije važno ako ga neko drugi nema” ili “čak i ako se ne deli, to je u redu”. To je sebičnost.
Druga strana je “Ja sam zahvalan. Dobio sam mnogo stvari, ili, Imam mnogo stvari. Dozvolite mi da ih podelim sa svima, a onda da svi uživaju”. Na taj način će Čovek Ljudsko biće odgovoriti. Sebičnost je povezana više sa životinjskom prirodom. Pogledajte pse i mačke. Oni se međusobno bore, kradu jedni drugima hranu, itd. To je osnovni nivo na kojem su zauzeti idejom da bi trebali imati ovu hranu i ako je ne dobiju, to će biti problem. Što se nas tiče, ni mi nismo evoluirali; u mnogim slučajevima to vidimo: više imovine, više bogatstva, više novca. Uglavnom, kada imamo sve ovo, izražavamo svest o siromaštvu. Iznutra smo veoma siromašni.
Povremeno izražavamo duboko siromaštvo. Često to vidimo, jer ne delimo. Bojimo se ljudi. To pokazuje da čitav naš put i sistem ne funkcionišu dobro. Zato je važno da delimo ono što imamo, tako da to ne utiče na unutrašnje bogatstvo. Uvek smo bogati. Kada delimo, mi smo bogati. Ako ne delimo, mi smo sebični. Što više nagomilavate i što manje stvari delite, to je više stagnacije. Daje vam stagnaciju i objekti stagniraju. Šta se onda dešava? Sledeća generacija ili neko drugi će sve to odneti, a onda će to propasti. Ovako to radi. Uvek je važno da održite unutrašnje bogatstvo, kao i spoljašnje bogatstvo, jednako, sa zrelošću.
Video – Mohanđi o Gospodu Datatreji i Nat Guruima:
Moć posvećenosti
P: Na hindu jeziku dharmi se kaže da je muž Paramshvara. Da li je istina da žena treba da smatra svog muža Parameshvarom?
M: Na darmičan način, ako pogledate čitavu hinduističku tradiciju, svako drvo, biljka, životinja, kamen… sve je povezano sa božanskim. Umesto toga, sve ih smatramo božanskim iskrama. U drevnom sistemu, onaj koji vas štiti smatra se božanstvom ili inkarnacijom božanstva. Zato vidimo da je u Satjavan-Savitri priči Savitri smatrala Satjavana, njenog muža, Bogom ili božanstvom. U slučaju Atri i Anasuja, roditelja Datatreje, Anasuja Mata je smatrala Atri Bogom i ona mu je samo služila, obožavajući ga. Kroz to je postigla veoma velike moći.
Postoji nekoliko stvari koje treba razmotriti na putu darme. Jedna od njih je koncentracija. Usredsređenost na jedan predmet. To nije ličnost muža ili osobe o kojoj govorimo ovde. To je veći aspekt, veći filozofski aspekt, gde je koncentracija usmerena na jednu osobu. Na primer, u priči o Vitali iz Pandarpura, Pundalika i njegova supruga su tiho služili svojim roditeljima sa potpunom predanošću i Gospodar Krišna je došao tamo zbog predanosti sina njegovim roditeljima. Isto tako, kada je objekat obožavanja konstantan, transformacija se dešava iznutra jer nema gubitka energije. Drugo, kada se koncentrišete na jedan objekat u nekom vremenskom periodu, on vas pretvara u poravnanje. Poravnava vas, tj. vaše telo, um, intelekt, ego, duh, sve dolazi u jedno poravnanje, postajete jedna jedinica. To je jedan od glavnih razloga za ovu teoriju.
Moramo se fokusirati da bi shvatili. Osvešćujemo to na šta smo fokusirani. Ako se fokusiramo na negativnost, mi ćemo privlačiti i osvešćivati različite negativnosti i njihove povezane dimenzije kao što su bes, mržnja, ljubomora, predrasude, osveta, zabune i razočaranja. Ako se fokusiramo na pozitivnost, onda će ljubav, ljubaznost, saosećanje i dobrota biti osvešćene. Ako se ne fokusiramo ni na pozitivno, ni na negativno, već samo na uzvišenu nemanifestovanu svest koja je svetlost, osvestićemo našu pravu prirodu. Vi ste ono na šta se fokusirate. Osvešćivanje zavisi od stalnog fokusa, bez analize, suđenja i predrasuda.
Parameshvara je Gospodar. Smatrate da je vaš zaštitnik ili glava domaćinstva vaš Parameshvara, Svevišnji Gospodar, onda se povežete sa njim, ne nužno izvodeći puđe, molitve ili mantre. Ne radi se tako. Naprotiv, vodite računa o kućnim stvarima sa punom predanošću, potpunom koncentracijom, puno ljubavi koja vas transformiše i poravnava. Onda postajete veoma moćni. Anasuja Mata i Savitri su dva primera, ali postoje brojni primeri u Puranama, gde su samo koncentracijom na jedan predmet, u ovom slučaju muža, one postale moćnije od rishisa i munisa koji su meditirali i pokoravali se hiljadama godina ili bar stotinama godina! Takve žene nisu činile nikakav tapas ili pokoru. One su bile usredsređene na služenje svom staratelju, svom mužu i one su stekle sve moći.
Pre svega, Babađi je to vrlo jasno rekao – koncentracija je veoma važna za razvoj bilo koje vrste duhovne moći. To je kao da izlažete objektiv suncu, sunčevi zraci prolaze kroz sočivo i razvijaju snagu, ili, kada razvijaju dalje vatru da spali travu. Isto tako, kada se potpuno koncentrišete na jednu stvar, razvijate svoje aspekte, kao što su čula; drugim rečima, vaše organe percepcije, organe delovanja, uma, tela, intelekta, ega, sve u jednoj liniji, postajete veoma moćni. Tada ste u stanju da postignete, ili ste dostigli, veoma visok duhovni nivo. Zato su te žene, koje su se duboko povezivale sa svojim muževima, postale veoma moć ne. Upravo u ovom kontekstu hinduistička tradicija govori o Patiju (suprugu) kao o Parameshvari.
Duhovno usidrenje
Emotivno zdravlje je važno, ako ne i važnije od fizičkog. Zato je upravo duhovno blagostanje ili dihovno usidrenje izuzetno bitno. Dok je sve spoljašnje prolazno i promenljivo, prava stabilnost je uvek unutrašnja stabilnost. U tome je važnost posedovanja stabilne konekcije sa unutrašnjim bićem ili duhovnost. Iz istog razloga, oslanjanje na spoljašnje stvari kako bi se duhovno utemeljili ne može poslužiti na duže staze. U nekom trenutku, potrebno je usidriti se iznutra, smiriti se unutar sebe. Mohanđi priča o važnosti duhovnog usidrenja/utemeljenja
P:Da li je u redu da tragaoci traže blagoslove, milost, energiju, inicijaciju od više majstora?
M: Koja je svrha? Višestruki učitelji – znači da um luta. Ne postoje „višestruki majstori“. Postoji samo jedan majstor koji je unutar TEBE i koji se zove tvoja duša. Tvoja duša je već probuđena. Svesna je. Potpuna je. Kompletna je. Ne treba joj ništa. Onda ono što dolazi po sredi je stvar uma. Um vas vodi u različite forme i kaže da je ovaj učitelj, onaj majstor, drugi majstor, ili “on je moćniji od ovog majstora”. Sve je to u umu. Na taj način, baš kao što sam objasnio ranije, fokusirajte se na jedan objekat sa punom koncentracijom – um, telo, intelekt, ego – sve koncentrisano. Čak i ako gospodar nije dobar, i dalje ćete postići velike visine. Poslušajte priču o Dipaki koju sam mnogo puta objašnjavao.
Video – Mohanđi – Priča o Dipaki:
Dipaka je bio veoma odan svom guruu i bio je usredsređen samo na njega. Šiva je došao da ga vidi. Rekao je: “Nikada nisam video učenika kao što si ti. Tvoj guru te zlostavlja. Odbacuje te. On čini sve što je moguće da povredi tebe i tvoje osećaje, ali ti mu još uvek služiš. Ti si neverovatan učenik.”
Pitao je Dipaku: “Šta ti treba?”
Dipaka je odgovorio: “Ne treba mi nikakv blagoslov.”
Onda je došao Maha Višnu da ga vidi. On je rekao istu stvar: “Ja sam zaista impresioniran tvojom službom tvom guruu. Guru nije ljubazan prema tebi, ali ti si veoma ljubazan prema njemu. Ti mu služiš. Nemaš ego.” Tada je upitao: “Mogu li ti dati bilo kakav blagoslov?”
Dipaka je rekao: „Ako imam i jednu misao o egu, molim Vas, uklonite je. Želim bolje služiti svom guruu.”
Guru je rekao: „Zadovoljan sam tobom. Postao si veći od mene. Porastao si više od mene. Zbog svoje ljubavi prema meni, doveo si Šivu i Višnu! Da bi bili blagoslovljeni njihovim pogledom, mnogi prolaze kroz godine pokore. Ali, zbog tvoje posvećenosti, ubeđenja i služenja meni, oni su došli tebi. “
Umu je potrebna struktura. On voli obrasce. Misli imaju oblike. Kada se fokusiramo na bezobličnu svetlost, um viče i vrišti. On pokušava sve moguće da se vrati u formu i obrasce. Dok još hodamo putem bez puta ka bezobličnom, um se rastvara i nestaje. Kada se poklopac uma koji nas drži ograničenima na misli i emocije ukloni, majka Kundalini se podiže, sija i uzdiže se sa samo jednim ushićenim rastom u svesti. Pravo putovanje počinje tamo. Sve ostalo su vežbe da bi se tamo stiglo.
Dakle, to pokazuje da, ako se fokusirate na jedan predmet, neka to bude bilo ko ili šta, a onda ste povezani sa tim, vi posvećujete svoj život, vi ste u potpunosti koncentrisani samo na to, bez ikakvih odstupanja.
Ananyas cintayanto mam
(“Bez ikakvih odstupanja, skretanja pažnje)
Mam ekam saranam vraja
(ako sam jedini predmet vašeg obožavanja, oslobađam vas od greha, brinem se za vašu karmu”, kaže Gospod Krišna u “Bagavad Giti”)
Upravo u tome je poenta. Ako je vaš jedini predmet obožavanja, vaša jedina veza sa jednim učiteljem, on će postati odgovoran za vas. U suprotnom, nijedan majstor nije odgovoran za vas zato što svakako lutate. Ako u različitim kućama pružite posudu kojom prosite, svi će vam ostaviti po jedan novčić, ali taj novčić neće biti dovoljan da kupite obrok. Ovako uglavnom lutamo i ne dobijamo ništa. Zato što lutamo kroz život, iscrpljujemo se. I ne postoji čak ni korak napretka u životu mnogih ljudi, jer ne postoji ništa stabilno. Ništa konstantno. Nema koncentracije, nema konzistentnosti. Ovo je veoma važno na duhovnom putu.
Poštovanje raznih majstora je dobro, ali, kao što je Jogananda rekao: „Ako me smatrate svojim učiteljem, ja sam svi učitelji. Ja sam svi majstori. Ja sam svi gurui. ” Ako to nije prihvatljivo, nema svrhe da sedite ovde. Zato što vam ništa ne mogu dati. Um je svuda. Raspršen je. Ako se ne možete usidriti u jednom, onda ste kao plutajući brod. Plutaćete svuda. Svaki put će vas nakriviti. Svaka obala će biti vaša obala, ali sve će biti samo iluzija za vas. Neće biti ništa stvarno. Zato je važno da ostanete na mestu, važno da se usidrite na jednom mestu. Onda čak i ako vetar duva, i dalje ćete biti tamo. Majstor se brine o vama.
Mohanđi govori o etici prosvetljenja. Okrivljujući druge za svoje neprilike u životu je neznanje, kukavičluk, lenjost i jasan znak nesigurnosti. Hrabri nastavljaju da koračaju nezabrinuti kroz sve životne situacije.
Mohanđi govori – Zum satsang – 2. deo 25. avgust 2018.
Emocije
P: Kako da znamo da li emocije koje izražavamo u ovom životu pripadaju ovom ili prošlom životu?
M: Mislim da nema potrebe da to znamo, zar ne? Emocije se dešavaju, tako da mogu biti stečene u ovom životu, verovatno su stečene tokom odrastanja, ili smo ih sakupili i zarobili u prošlom životu. Ako su zarobljene u prošlom životu, zovemo ih šablon zato što se onda ponavljaju kao pokvarena ploča, tj. ista stvar će dolaziti iznova i iznova. Ako smo ih sakupili ovde, postoje neko vreme i onda se rastvore jer nemaju dublji koren. U odnosu na dubinu njihovog korena, razumećete da li su iz ovog ili prošlog života. Ali ja verujem da ne bismo ni trebali da ih gledamo jer je to kompletno gubljenje vremena. Kada se skoncentrišete na emocije, vaša frekvencija je na tom nivou. Umesto toga, ja bih se skoncentrisao na sunčevu svetlost. Budite svetlost. Buđenje. To je mnogo bolje jer emocije svakako nemaju dugotrajno postojanje. Emocije ostaju neko vreme i onda odlaze. Niti ste vi emocije niti su emocije vi. Imaju vrednost samo kao zabava, bilo da su dobre ili loše. Stoga, ja bih rekao da ne treba previše da se koncentrišete na emocije.
Kako živeti “normalan život”
P: Kako da živimo normalan život bez vezivanja u ovo turbulentno vreme
M: Kako drugačije možete da živite? Postavite pitanje. Šta je kriterijum za normalan život? Svi mi živimo normalne živote kako znamo, onako kakvi smo, kako nam naše frekvencije dozvoljavaju. Nemojte misliti da je noramaln život nešto drugo. To um razdvaja. Ono što sada doživljavate je vaš normalan život. Budite svesni sada. To je jedina stvar koju možemo da uradimo. Vreme, prostor, situacije, iskustva su programirani, prepisani i oni se dešavaju. Ne možemo ih promeniti. Ja sam ovde u ašramu u Torontu, u Kanadi. Recimo da nisam srećan što sam ovde i želeo bih da sam u Parizu sada. Da li je to moguće? To je druga lokacija, drugo mesto i potrebno mi je mnogo vremena da stignem tamo. Svi smo mi ograničeni vremenom, prostorom, situacijama i određenim emocijama. Prihvatajući ih u potpunosti, bez opiranja i uživajući u njima bez obzira da li su dobre ili loše, to je naša zrelost.
Mohanđi govori o prihvatanju drugih Ja imam svoju odabranu sudbinu, bilo da vam se sviđam ili ne. VI imate svoju odabranu sudbinu, bilo da ja to odobravam ili ne. Mi smo samo proizvodi naše vlastite karme. Svrha života je život sam, odnosno iskustvo zvano život. Kao što ja nemam pravo da osuđujem vas, nemate ni vi pravo da osuđujete mene.
Duhovna zrelost ogleda se u nivou sposobnosti prihvatanja. Kada smo zaista zreli, dosta toga ćemo prihvatiti. Prihvatićemo svakoga, sve, kao da su svi oni naš izraz. Neće biti ničega kao što je dobro življenje ili loše življenje. Šta je dobro i loše? Sve je iskustvo. Kada je sve iskustvo, ne možemo reći da je nešto dobro ili loše. Uvek govorim o jednoj stvari: ahimsa (nenasilje) u mislima, rečima, delima. Nasilje stvara energiju koja vas vezuje. Kada ste nasilni u mislima, rečima i delima, to vas vezuje. Umesto toga, budite ljubazni u mislima, rečima, delima. To vas oslobađa. To znači biti na putu oslobođenja koji ja propagiram i zbog koga je dobra ideja biti ljubazan, saosećajan i voleti. Ne govorite negativno ni o kome, uključujući i vas same. Niko ne treba da zna vaše slabosti. Svako ima slabosti, kao što svako ima vrline. Ja imam sve slabosti i sve vrline celog sveta. Ne smatram sebe posebnim ni u kakvom obliku. Kada stavite sebe u kavez ili okvire, morate da živite u njima, i to je veliki teret. Umesto toga, oslobođeno postojanje znači potpuno prihvatanje sebe kakvi jeste. Možda niste savršeni u svojim očima i očima drugih. To nije važno, ovo je inkarnacija, ukus sa kojim ste se rodili. Tako je kako je.
Kada prihvatimo sebe u potpunosti na ovaj način, onakve kakvi jesmo, 80% rata je dobijeno na putu oslobođenja. Već popločavamo put oslobođenja. Prihvatanje nas vodi oslobođenju, oslobođenom postojanju. Oslobođeno postojanje ima mnogo veze sa prihvatanjem sebe (samoprihvatanjem) i prihvatanjem okruženja. Čak i ako ne možete da prihvatite ljude izvan vas, ako prihvatite SEBE u potpunosti, automatski će vas svi prihvatiti i vi ćete prihvatiti sve ljude. To ide spontano, zato je to tako. Svetlost o kojoj govorimo treba da počne iznutra i da se reflektuje spolja.
Ne postoji nešto što se zove ispravna osoba, ispravno življenje, smeš i ne smeš. Kada kažem “ne smeš”, nasilje je jedina stvar o kojoj pričam. Ne izražavajte nasilje ni u mislima, ni u rečima, ni u delima. To se proteže i na druga živa bića. Svi bi trebalo da se osećaju dobro i udobno, trebalo bi da se brinemo o SVIM bićima na isti način. Svako biće ima nagon da živi. Nemamo pravo da ih zarobimo, osvojimo, ubijemo ili mučimo. Nikada ne bismo trebali to da radimo.
Samokorekcija je najbolja korekcija. – Mohanđi
Treba nam više savetnika, više ljudi
S druge strane, govorio sam o imanju više savetnika, tj. više onih što savetuju, pre nego grupi za sprovođenje zakona. Dešava se da je nekada osoba gladna i nema novac. Možda je ukrao nešto hrane, ali mi ga onda obeležimo kao lopova. Za života i iznad toga on treba da živi život lopova. Umesto toga, trebalo bi da razumemo problem i da pomognemo. Mogli bismo da ga izvadimo iz te situacija tako što bismo mu dali posao ili ga naučili nekoj veštini. To će imati REGENERATIVNI EFEKAT. Pokušavamo da nekoga učinimo stabilnim u svom postojanju. Umesto toga, mi etiketiramo ljude kao kriminalce ili lopove. Ono što se događa pre svega jeste da dolazite u tu frekvenciju. Drugo, druga osoba nema šansu ili izbor. Treba nam više ljudi koji bi mogli da savetuju pogođene pojedince kako da izađu iz svojih nenormalnosti, strahova, perverzija itd. Da se onda stabilizuju na određenom nivou tako da društvo bude bolje zbog njihovog postojanja, pre nego da ih se plaši. Mnogo strahova može da se ukloni iz takvih pojedinaca negujući istinu u njima. Svi imamo slabosti. Kada se skoncentrišemo na slabosti, one ostaju. Kada se skoncentrišemo na vrline, one rastu. Trebalo bi da se više skoncentiršemo na rast, stabilizaciju i vrline. Onda bismo to izražavali u i svetu. Zato ja uporno govorim da u ovoj tački u vremenu nama treba više Ljudi – ljudi, ljudi koji neguju, vole, brinu, saosećajnih i ljubaznih, koji su veoma svesni toga šta rade, šta jedu, kako se odnose u društvu. To je danas važno, čak i više nego da sedimo i meditiramo u ćošku. Mnogo puta sam čin meditacije postaje eskapizam. Umesto toga, treba da budete odgovorni. Odgovornost bi trebalo da se reflektuje u društvu onako ko ste vi, kakvi ste vi.
Ja verujem da ne postoji ništa što se zove pravo življenje ili pogrešno življenje. Kada kažem pravo življenje, to se odnosi na bilo šta što vas vodi oslobođenju dalje i dalje, dok je pogrešno življenje nešto što vas vezuje dalje i dalje. Veoma je jednostavno.
Mohanđi govori o efektivnom načinu života Ništa nije apsolutno u prolaznom životu. Ništa nije ni dobro ni loše u tom kontekstu, posebno ako naučite da ništa ne shvatate lično. Ne shvatajte lično životne situacije i imaćete večni mir, i nećete biti mamurni o emocija prošlosti. To je sloboda postojanja.
Biti na više mesta odjednom
P: Kako je moguće biti na više mesta odjednom?
M: (Smeh) Veoma je jednostavno. Postanite jedinica. Trebalo bi da poravnate sebe, sakupite rasut um i sastavite ga. Kada su um, telo, intelekt i duh u poravnanju i vi postojite kao jedinica, tada se dešava proširenje zato što proširenje kao stanje već postoji tu, samo kao energija je svuda okolo, svugde. Etar ili energija je svugde. Vi ste rasuti, pa niste u stanju da vidite energiju. Ne kažem da ste vi lično rasuti, nego su ljudi rasuti jer je um rasut. Zato ne možemo da iskusimo TU energiju. Umesto nje, mi doživljavamo emocije. Kada ste iznad vaših emocija, iznad vašeg uma, iznad vašeg intelekta i u savršenom poravnanju, kada postanete kompletna jedinica, onda je proširenje vaša priroda. Atomatski počinjete da se širite. Kada energija vaše jedinice postane univerzalna energija, kada jedinica postane univerzum, svi ste već svugde. Kada se ljudi povežu intenzivno sa vama, na tom mestu vi se formirate ili se intenzivirate na tom mestu, atomatski. Nije kao da ta osoba kaže sebi: “Sada ljudi u Indiji misle, hajde da odem tamo.” Nije tako, jer ste vi već tamo. Vi ste već svugde, ali kada se ljudi intenzivno povežu, nastaje prostor gde se energija nagomilava. Intenzitet povezanosti je faktor za jačinu prisustva. Dakle, kada se povežemo intenzivno, puni Boga, puni molitve, puni predanosti, onda se ta forma intenzivira. Energija postaje nagomilanija. Kada je slaba i obična, postaje manje nagomilana. Suštinski, svi imaju potencijala da postanu univerzum. Dakle, prvo i najvažnije, morate da postanete jedinica. Prvo postanite vi, i onda postajete univerzum. To je tajna. Veoma jednostavno. Lako.
Mohanđi govori o Guru materijalu Kada čovek postane kompletna jedinica, u prefektnom poravnanju sa samim sobom, on vidi sebe u svemu. Svoj sopstveni odraz u svim bićima, živim i neživim. On je u savršenom miru sa samim sobom i spoljašnjim svetom. On više nikada nije sam. Više nema strah od tišine. Ustoličen je u tišini koja je duša sve buke. On je kompletan.
Svesnost vodi odvajanju, ne obrnuto
P: Da li treba da se odvojimo od spoljnog sveta da bismo postali jedinica?
M: Možete li? U stvari, ne postoji spoljni svet. Da li možete da se odvojite od bilo čega? Možete li da se odvojite od hrane na dan, ili vode ili veza? Ne treba da se odvajate ni od čega jer se svesnost, stanje, nastanjuje u vama, kada shvatite da ništa ne pripada vama i vi ne pripadate ničemu. Sve je situaciono. Sve dolazi zajedno zbog iskustva, razna iskustva koja mogu biti dobra ili loša. Ne možete se zaista odvojiti i ne možete se svesno odvojiti umom. Kada se odvajamo, ono što obično radimo jeste da potiskujemo. Kada neko kaže: “Ne želim ovo”, onda ta osoba uvek milsi o tome, ali prekriva to. To je još opasnije jer će izaći u nekom drugom momentu. Znači, ono što treba da uradite je da rastete iznutra sve više i spoljašnjost spontano postaje nevažna. To je najbolji način. Ne koristite um da se odvojite. Ne odvajajte se ni od čega. Sve što vam dođe, primite ga. Kad ste kompletna jedinca, ništa spolja ne može da utiče na vaš put.
Prvo i najvažnije, postajete jedinca tako što rastete iznutra, nije povezano ni sa čim spolja. Zato kažem Bog nije spolja. Kada rastete iznutra i kada ste energizovani iznutra, sunce se rađa unutra, postajete svesni da faktor Boga postoji unutar vas. Onda, ako pogledate napolje, vidite samo faktor Boga. Ne postoji ništa drugo. Upravo ovako mi evoluiramo. Kao jaje. Kada se jaje slomi iznutra, nastaje novi život. Kada je polomljeno spolja, to je smrt postojanja. Tačno ovako se dešava. Pažljivo ovo upamtite — ne možete se odvojiti ni od čega, i ne trebate. Pustite sve što vam je sudbina dala da postoji. Može biti dobro, loše, lepo, ne baš lepo, sve. Pustite sve da postoji. Dokle god vi nemate ništa sa tim, to je vaša sloboda. Tada u stvari možete da iskusite slobodu. U suprotnom, sve je igra uma. Um drži iluzije. On kaže: “Ne želim da budem ovde, zato idem.” Ovo je dimenzija sviđa mi se i ne sviđa mi se. “Sviđa mi se, ne sviđa mi se…”- ovo je um. U stvari, ne postoji sviđa mi se i ne sviđa mi se! Svi ste sve. (Smeh) Šta možete da volite? Ne možete da kažete: “Ne volim moju desnu ruku. Volim levu ruku.” ili nešto slično tome. Nije važno jer je sve to deo vas. Svi ljudi, sva bića, sva mesta, sve situacije, sve je deo vas. Svi ste sve. Da biste ovo spoznali, treba da postojite unutra. U suprotnom, to ostaje samo mašta gde vi kažete: “O, ja sam sve.” Neki ljudi kažu: “Spoznao sam Boga.” Kada ste spoznali Boga, nemate ništa da kažete jer vidite Boga u svemu! Kada kažete: “Da li sam ja prosvetljen?”, zašto je to tako bitno? Trebalo bi da odražavam ljubaznost, saosećajnost, ljubav, jačinu aktivnosti i jasnoću svrhe. Samo onda znate da ste se u potpunosti skrasili. U suprotnom, to ostaju puke reči ili ideje.
Svet voli sva svoja stvorenja bezuslovno. A mi? – Mohanđi
Stoga, ne treba ništa da radite, samo treba da idete unutra i stapate se sve više i više. Povezanost unutra počinje kontemplacijom. Vaša povezanost sa samim sobom počinje kontemplacijom: “Ko sam ja? Šta sam ja? Zašto sam ja?” i to bi trebalo spontano da nas vodi u meditaciju. Ne meditirate vi prvo pa se onda povezujete. Postavljate sebi pitanja, sledeće je da se integrišete, onda nastaje meditacija i svesnost raste; svesnost se stabilizuje i nastaje Buda.
Ovako to teče. Sve je iznutra, ne radi se o spolja. Takođe, bilo da vam se sviđa ili ne sviđa učitelj, da vam se sviđa ili ne sviđa put, to je sve igra uma. Put učitelja nema ništa sa tim. Neki ljudi će reći: “Volim ga,” već sledeći dan će reći: “Mrzim ga.” Ponovo, to je igra uma, jer vas um ne može stabilizovati ni na koji način. Priroda uma je nestabilnost i to je ono što izražavate. Ako zaista volite nešto, postojaće prijatna, dosledna povezanost. Biće to večna povezanost, veoma prijatna, puna ljubavi i bez očekivanja. Onda ga ne gledate i ne osuđujete: “O, da li on to mene gleda? Da li se smeje?” Bilo da se smeje ili plače, nije važno, povezanost je večna. Kada ste stabilni i zreli iznutra, vaša povezanost to odražava i spolja. Svi će biti zadovoljni vama, bićete zadovoljni svime. Biće to duboka i temeljna integracija, ceo svet je vi. Zato uvek kažem, stabilizujte se iznutra. I ne radi se o aktivnosti, već o uverenju. Moramo ostati povezani na ovaj način. Trebalo bi da imamo duboku povezanost.
Suviše sam stopljen iznutra da bih bilo čime spolja bio impresioniran. Ja jednostano reflektujem spoljašnjost kako mi se dešava. Ja sam jednostavno ogledalo. Ostajem prazan i čist. Ja postajem vi, kad dođete kod mene. Ponovo sam prazan, kada od mene odete. Bezuslovna ljubav održava postojanje dok čist odraz ostaje svrha. – Mohanđi
Sa ili bez živog majstora
P: Da li je moguće da doživimo oslobođenje bez prisustva živog majstora?
M: Definitivno, jer ste oslobođeni postojanjem. Oslobođeni ste po prirodi. Živi majstor je izraz, kao znak na putu. Svi majstori su stanja. Sva bića su stanja. Vi kao jedinica izražavate određeno stanje postojanja u svetu. Isto tako svaki majstor, svaka kreacija, svaka inkarnacija je u svom stanju. Neuporedivo je. To je jedinstvenost kreacije. Svako biće predstavlja stanje određenog postojanja, i kada se povežete sa tim bićem, odnosno kada se integrišete u to biće, vi iznutra govorite: “Želim da budem u tom stanju svesnosti.” Zato su učitelji dati po prirodi. Guru znači “neko ko je utvrđen u stanju gurua.” Guru ne znači nužno ljudsko biće. Datatreja je imao 24 gurua i većina njih je bila iz prirode. Nije bilo živog gurua koji uči ljude nečemu.
Isto tako u knjizi Šivina tišina Atmanandin učitelj Šantananda nije ništa učio Atmanandu, samo ga je ispraznio. Učinio ga je kompletno praznim, kao potpuno otvorenu bocu i na kraju je ulio svoju svest unutra. Najviša dostava većine majstora je praznina. Ali praznina nije trajno stanje; to je kao tranzitna čekaonica na aerodromu. Jednom kada se ispraznite, onda se napunite. Ono čime se napunite je čista svest, koja vi već jeste i koje je vaša prava priroda. Ako vam je jasno, i ako ste svesni svoje prave prirode, onda ste u stanju da hodate stazom. Nije vam potrebna pomoć. Nije vam potreban učitelj. Ali učitelji su stanje vaše težnje. Majstori predstavljaju vašu težnju za određenim stanjem i to je stanje koje tražite. To je takođe podsetnik: “Ja sam stanje, nisam ova vreća emocija, nisam materija uma (um, ego, intelektualna materija). Ja sam dosta iznad i to je moja priroda.” Svi smo mi savršeni po prirodi. Po rođenju, mi smo savršeni. Ali materija uma dolazi i razbija naše savršenstvo, našu kompletnu svesnost o nama, održava iluzije. Kada se iluzije sklone, vi ste isti. Posao majstora je da vas odvede u stanje Bude – stanje bezumnosti (tj. bez uma). To je stanje bezumnosti. Kada misli iščeznu i um takođe iščezne, onda se svest spaja. Onda VI postajete majstor. Majstorstvo znači majstorstvo nad umom. Kada odete izvan uma, vi ste majstor. Nemojte misliti da su majstori uvek majstori. Tako ih vi gledate. Svako je individualan.
Svi oni izražavaju određenu frekvenciju. I oni imaju slabosti i vrline. Stoga, niko nije majstor kako vi zamišljate, u okviru. Svi su oni oslobođeni. Uživali su u slobodi. Kada vide ljude vezane umom koji ne mogu da uživaju u potpunosti u slobodi, oni ih vode. Oni kažu: “Pođi ovim putem. Ja sam pronašao slobodu, ja ću te odvesti tamo.” Na vama je da li ćete ići ili ne. Niko vas neće terati. Niko ne bi trebalo da vas tera. I nijedna sila nije dovoljna. Kad god se opirete, to ostaje da postoji. Kad god blokirate, ono ostaje. Kad god sudite, to utiče na vas. Prema tome, cela kreacija radi na određenim prirodnim principima. Kad ste svesni ovih principa, vi ste oslobođeni.
Dakle, ne treba vam majstor ako imate jasnoću o vašoj destinaciji i putu – put, putovanje, destinacija – sve je isto. Put se zove oslobođenje, putovanje se zove oslobođenje, destinacija se zove oslobođenje. Jer VI ste oslobođeni po rođenju. Uvek. Oslobođeni aspekt unutar svake jedinice je duša. Duša je uvek oslobođena. Nema ništa sa vašom karmom, nema ništa ni sa čim. Dozvoljava vam da imate puno iskustvo onoga zbog čega ste došli. Zaista vam ne treba majstor ako imate jasnu mapu puta. U suprotnom, bila bi dobra ideja da se povežete sa nekim ko je zaista povezan sa Univerzumom.
Moj posao je da vas dovedem do vas samih Vi ste početak i odredište (putovanja). Ja sam samo podsetnik.
Uvek zapamtite: ne osuđujte, ne kritikujte i ne gledajte na tu osobu kao konačnu. Gledajte ih kao odraz sebe samih i oni će odražavati samo ono što ste VI. Njihov posao je da vam pokažu šta ste vi, ne šta su oni. To šta su oni možda niste u stanju da vidite jer treba da se uzdignete do tog nivoa da biste mogli da vidite nivo na kom oni rade. Samo maturant može da razume drugog maturanta. Učenik prvog razreda ne može razumeti šta znači biti maturant dok to ne postane. Dakle, pravi majstor odražava ono što ste vi, ne ono što je on. Ne postoji ništa da se pokaže jer ste vi sve. On je pravi majstor jer kada se um rastvori, vi ste svačiji um, svaka emocija, svaka kreacija. Nema potrebe da oni izražavaju jedan određeni aspekt jer su oni 330 miliona dimenzija, oni su sve. Zato, ono što će oni odražavati na vas je ono što ste vi. To je jedina stvar kojoj možete da pričate, i možete da pričate samo sebi, ili ono što ste vi, vaša frekvencija. To je ono što vam pravi majstor daje.
Aka počnete da osuđujete pravog majstora na osnovu vaše frekvencije, vi osuđujete sebe, ne majstora, jer majstor je samo odraz. Ono što je unutar vas vi vidite u majstoru i on to odražava na vas. Dakle, kada osuđujete majstora, osuđujete sebe. Jer kada kažete da on nije u pravu, govorite da vi možda niste u pravu. Razumite ovo.
Prvo i najvažnije, istina je uvek istina i vi ste istina. Drugo, ako ste uvek samouvereni i imate uverenje o istini, ne treba vam pomoć. Treće, ako ste zbunjeni, ako vam treba mapa puta, definitivno koristite mapu puta. Na vama je. I četvrto, vi i majstor ste jedno. Majstor je vaš odraz. On će odražavati na vas samo ono što vi jeste, ne ono što je on, zato što je on ono što jeste, on ne može da se odrazi. Na vama je da otkrijete. Ako ste ovo razumeli, razumeli ste celo duhovno putovanje.
Mohanđi govori o stvaranju Majstora Moje prisustvo u vašem životu nije toliko važno kao vaše PRISUSTVO u vašem životu.
Želim vam svima sve najbolje i srećan sam što sam pričao sa vama. Nadam se da ste uživali i želim vam dobre dane koji su pred vama. Puno ljubavi.
Mohanđi govori – Zum satsang – 1. deo 25. avgust 2018.
Ako razumete atom, možete razumeti univerzum
P: Čuli smo da govorite: “Kada razumete atom, razumećete celu kreaciju.” Možete li nam reći nešto više o ovome?
M: Mikrokosmos predstavlja makrokosmos. Mi predstavljamo univerzum. Svako biće, svaka kreacija, u stvari sve što vidite oko sebe je međusobno povezano, zato što je sve došlo od energije. Prva ikada kreacija koja je došla od energije je atom. Atom predstavlja prvu mogućnost stvaranja. Kada kažem prva mogućnost stvaranja, to takođe znači postojanje nečega opipljivog. Atom je bio opipljiv (materija), i odatle se sva kreacija dogodila. Kada je stvoren atom, stvoren je prostor. Prostor je bio nemerljiv bez materijala ili materije. Materija definiše prostore, prostori definišu vreme, a između prostora i vremena dešava se stvaranje. Continue reading SVETLO JE TVOJA ISTINA
Dobro došli na božanski dan Šivaratri, najveličanstveniji od svih dana, posebno onih posvećenih obožavanju boga Šive. Kad kažem “obožavanje”, to se više odnosi na priznavanje, razumevanje ili čak prepoznavanje nečeg nedokučivog. Mi to ne možemo spoznati, mi o tome ne možemo čak ni razmišljati, ni pojmiti, toliko je to veliko. Ovo govorim jer Šiva definitivno nije osoba. Šiva je ogromno prostranstvo. Šiva je stanje. Šiva je sve. Šiva je ono manifestovano i nemanifestovano. Zemlja je u suštini veoma malena planeta u celom kosmosu, svim galaksijama, kreiranom univerzumu. Zemlja je veoma mala, a zemlju čini izuzetno mali deo onoga što nazivamo ljudima. Ima 7,5 milijardi ljudi, a pošto smo rođeni kao ljudska bića, počeli smo sebe da prepoznajemo kao ove identifikacije, tačnije rečeno, da se identifikujemo kao individue, prestali smo da razumemo ogromno prostranstvo, tj. Kreatora, Tvorca, suštinu u nama.
Juče sam pričao o Šiva principu (Šiva Tatva) sa nekim ljudima i zapisao sam nekoliko pojedinosti koje ću pročitati. Ovo će odrediti veličinu i dati jasno razumevanje.
Kažem ISTINSKI jer ISTINSKI, ili najistinskiji, ili pravi istinski je Šiva. Ne postoji ništa što je više istinsko od Šive. Molim vas, razumite da Šiva nije biće, nije forma. On je izvan svega. On je kreiran univerzum i onaj koji nije kreiran ili beskonačni univerzum koji ne može imati nikakav početak ni kraj. Tačnije rečeno, on nema nikakav početak ni kraj.
ISTINSKOM nije potrebno prikazivanje. ISTINSKOM nije potreban zvuk, boja, miris ili komunikacija. ISTINSKI ne zavisi od prostora, vremena, događaja ili iskustava. ISTINSKI je nevezan. ISTINSKI je večno nezavisan. ISTINSKI je uvek slobodan. ISTINSKI je ono što zovemo Šiva. Taj deo njega u nama se naziva Duša. Duša (ili Atma) i Šiva su jedno. Obe dimenzije su večne.
Viši od najvišeg, veći od najvećeg, prostraniji od najprostranijeg, čvršći od najčvršćeg, dublji od najdubljeg, ravan od najravnijeg, teži od najtežeg, lakši od najlakšeg, tih izvan tišine, blažen izvan sreće. Nepristrasan izvan savršenstva, nepoznat i nepristupačan sadržaju ljudskog uma, a to su um, ego, intelekt zajedno, večno oslobođen postoji onaj istinski, nedokučivi Šiva.
Šiva je izvan objašnjenja, pojma, razumevanja, ili čak svesnosti. Šiva je Izvan. On se ne može ni sa čim uporediti, on nema granica, on je izvan dimenzija. On je iskustvo u kojem se onaj koji kroz to iskustvo prolazi potpuno poništava.
To je Šiva.
On je ono od čega je sve napravljeno. On je ono od čega sve zavisi. On je Izvor, rešenje i rastvaranje. On je osnovni život u svim kreacijama. To je Šiva. On je kretanje i nepomičnost, on je besmrtan u svemu smrtnom, on je ogromno prostranstvo u svemu ograničenom, on je Otac, Izvor. On je nepristrasan posmatrač. On nema ni početak ni kraj. On nikada ne počinje i nikada se ne završava. To je Šiva.
On je Izvor uma, ali ipak nije um.
On je Izvor želja, ali ipak nema želja.
On je Izvor zvuka, ali je ipak nečujan.
On je Izvor elemenata, ali ipak ne zavisi od njih.
On je Izvor vremena, ali je ipak bezvremen.
On je ceo prostor, ali ipak nedokučiv prostor bez prostora, potpun i ispunjen, izvan ispunjenosti.
On je duša vatre, vode, vazduha, zemlje, prostora, sunaca i galaksija, ali ipak je nezavisan od svih njih.
On nikad niti daje niti uzima.
On nikad nije rođen niti će umreti.
On je širenje, blaženstvo i lepota.
On je neobjašnjiv.
On je Šiva.
Šivaratri
Onda, šta je Šivaratri?
To je određeni momenat kad nam ljudi, skupina planeta, pozicija planeta, daju vreme, suptilnost da se povežemo sa nečim što ne može biti definisano nikakvim rečima. Stoga, Šivaratri je dan kad se prakrti (priroda) povezuje sa puruša (Vrhovnom dušom). Vrhovna duša je izvor prirode, a priroda zavisi od Vrhovne duše, ali Vrhovna duša ne zavisi ni od čega.
Dakle, mi kao inkarnacije, kao jedinice pokušavamo da se povežemo sa prostranom svešću koja je Izvor svega, ali nema ništa ni sa čim. Ovaj podsetnik je suština Šivaratrija.
Prostrano nedokučivo širenje, nebo unutar nas je Šiva.
Maha Šivaratri je značajan dan da se setimo, podsetimo kroz mantranje, kroz osećaje, kroz iskustvo, kroz svesnost, šta smo zaista. Mi smo suština ili, drugim rečima, suština u nama smo ISTINSKI mi, a to su vreme, dan, određeni raspored koji nam pomažu da se povežemo sa najsuptilnijim aspektom sebe i da kroz taj najsuptilniji aspekt doživimo, shvatimo Šivu, ogromno prostranstvo. On je prostraniji od najprostranijeg, on je dublji od najdubljeg, on je ISTINSKI. Jedino ISTINSKO je Šiva. Opet vam govorim da Šiva nije ljudska forma, on nije forma, on je čista energija, sjajnija od milion sunaca. Mi ga čak ne možemo ni definisati. Ne možemo ga čak ni osetiti niti mu svedočiti, nemamo te sposobnosti. Naše sposobnosti za opažanje su um, intelekt i ego. Oni su suviše slabi ili neadekvatni da bi se razumeo Šiva. U isto vreme mi moramo da ih koristimo, ili da ih objedinimo kao jedinicu. Telo, um, intelekt, ego, duh treba da idu zajedno kao jedna jedinica, jedan mikrokosmos, da bi se iskusio makrokosmos, ono najveće, Vrhovna svest. Međutim, ne zaboravite da Vrhovna svest postoji u nama kao deo našeg postojanja i TO je upravo ono sa čim se povezujemo.
Ukratko, sve što treba da radite za vreme Šivaratrija je da mantrate iznutra Om Namah Šivaja ili Om Hrim Namah Šivaja, kako biste izbalansirali Šivu i Šakti. I koncentrišite se na svoj srčani centar, tu dovedite energiju, fokusirajte se na to. A možete postiti, raditi abišek Šive lingam (posipanje vode preko Šiva lingama) uz mantranje. Takođe, možete ući u duboku meditaciju, ispaštanjem. Ovo sve služi da vas dovede do vas samih.
Dakle, Šiva ste vi. Šiva nije odvojen od vas. I nijedna individua se ne može nazvati Šivom, jer je Šiva ogromno prostranstvo. Svi, sva tela su ograničena, tako da ne možemo ograničenost nazvati ogromnim prostranstvom ili neograničenošću. Ipak, u nama postoji taj element koji je neograničen, a to je Duša. Duša je jedina koja je besmrtna, istinska, večna. Zato, ako duboko razumemo Dušu, razumemo Šivu.
To je povezivanje sa nama samima, dan za povezivanje sa samim sobom, dan da dovedemo sebe u unutrašnjost i da se stabilizujemo. Tišina je Šiva. “Tišina” znači da Šiva nema želja. Želje donose misli, misli donose kretanje, misli stvaraju relativnost, vreme, prostor… a Šiva nema ništa s tim. Šiva je platforma na kojoj se sve to dešava, ali u isto vreme on nema ništa s tim.
Skoro kao što na našem telu ima bezboroj mikroorganizama, tu bezbroj bića živi. Mi njih čak nismo ni svesni. Ali, ako kožu stavite pod mikroskop, verovatno ćete moći da vidite mnoga bića kako po koži šetaju, ona tu žive. Ipak, kao telo, kao inkarnacija, mi čak nismo ni svesni da ona postoje na našem telu.
Isto tako, ogromna Svest i kreirani univerzum, kreirani svet koji je kao mala čestica prašine, ili kamen u celom prostranom okeanu, taj okean čak ni ne zna, ni ne oseća da kamen postoji. Tako slobodan, tako nepristrasan je okean. Tako slobodan i tako nepristrasan. On čak ni ne zna, on ne mora da zna, on ne zavisi od kreiranog univerzuma. Dakle, to je svesnost koja nam je potrebna za Šivaratri.
ŽIVOT u mikrokosmosu je makrokosmos. Taj ŽIVOT je ŠIVA. Suština i jednog i drugog je jedna. Oba su jedno, osim u dimenzijama.
Želim vam predivan Šivaratri i predivno spajanje sa gospodom Šivom. Šiva nije gospod, Šiva je stanje. Šiva je iskustvo. Rekao sam “Gospod Šiva” da biste se fokusirali na nešto jer je umu potrebno nešto na šta će se fokusirati. Zato koristim reč “gospod”. Međutim, molim vas, nikad ne zaboravite da to nije personifikacija. To je stanje, to je svest.
Om Namah Šivaja.
Deo božićnog satsanga sa Mohanđijem, 25. decembar 2018.
Želim vam veoma srećan Božić.
Ono što bih danas za Božić želeo da vam kažem je vezano za celu ideju slavljenja jedinstva sa svetom. Isus je rekao da treba da volite svog suseda kao što sebe volite. Treba na sve da gledate kao na sebe. Ne postoji odvojenost. Ako danas pogledate ceo svet, govorimo samo o razdvajanjima, govorimo samo o pohlepi – raznim faktorima koji razdvajaju ljude. Vreme je da počnemo da gledamo na sebe kao izraze svakog bića. Continue reading Mohanđijeva božićna poruka 2018.
Ono što bih danas za Božić želeo da vam kažem je vezano za celu ideju slavljenja jedinstva sa svetom. Isus je rekao da treba da volite svog suseda kao što sebe volite. Treba na sve da gledate kao na sebe. Ne postoji odvojenost. Ako danas pogledate ceo svet, govorimo samo o razdvajanjima, govorimo samo o pohlepi – raznim faktorima koji razdvajaju ljude. Vreme je da počnemo da gledamo na sebe kao izraze svakog bića. Molim vas, jasno ovo razumite i ponovite za mnom:
“Ja sam sreća. Ja sam tuga. Ja sam svetlost. Ja sam tama. Ja sam snaga. Ja sam slabost. Ja sam život. Ja sam smrt. Ja sam sve – svaki aspekt života. Ja sam dobar. Ja sam loš. Ja sam zgodan, lep. Ja sam ružan. Ja sam SVE. Svaki aspekt života sam ja. Sve što vidite okolo je moj sopstveni odraz.”Continue reading Božićni satsang sa Mohanđijem 2018.
Svima vam želim srećnu Novu godinu. Želim vam veliki uspeh, sreću, mir, bezuslovnu ljubav i sve što je dobro i čini život boljim. Želim vam sve što je lepo. Sve stvari koje će vam pomoći da budete zadovoljni. Zadovoljstvo je sve što nam je potrebno u svakodnevnom životu. Godina 2018. je bila mešavina mnogih radovanja i mnogih patnji. Mnogo raznih aroma. Bilo je svega. Videli smo da nemiri i anarhija i dalje postoje. Svašta smo videli u svetu. Uspeh je u prihvatanju stvari. U promeni na bolje. Continue reading Mohanđijeva Novogodišnja poruka 2019.
Satsang u hotelu Rihtersvil, Cirih, Švajcarska, 8. oktobar 2017.
Dobar dan i dobro došli!
Obično više volim da odgovaram na pitanja nego da držim govor jer govor često može biti nevažan, može biti nešto što ni ne želite da znate. Značajnije je odgovarati na pitanja.
Mislim da sam upoznao neke od vas. Da li me neko ipak vidi prvi put? Hvala vam, dobro došli!
Put Nat tradicije
Ukratko ću vam ispričati nešto o putu koji sledim. Nije komplikovano. Gospod Krišna je uskoro trebalo da napusti svoje telo. Kad je saznao da neće još dugo biti u telu, shvatio je i zašto je ovde došao, i da će razlog zbog kog je on avatar takođe nestati nakon njegove smrti. Ovo je prirodna stvar za svakog gurua. Uglavnom ih nakon njihove smrti zaboravimo. Gospod Krišna je pozvao Datatreju koji je bio ačarija (učitelj) jedne juge (ere). Juga ačarija u vreme Gospoda Krišne je bio Gospod Datatreja. On je rekao Datatreji: “Plašim se da će, kada napustim telo, razlog zbog kojeg sam došao i sva moja učenja biti zaboravljeni. Trebalo bi nešto da učinimo.“ Tako je Gospod Datatreja uspostavio sistem, tradiciju, pod nazivom Nat tradicija. Nat tradicija je jako jednostavna, ima samo jednu svrhu – oslobođenje.
Oslobođenje tokom života znači odvajanje od svih stvari koje vas okružuju. Međutim, u isto vreme, to ne znači da ne proživljavate život. Možete biti u svemu, ali istovremeno, dok živite, niste ničim vezani. A šta znači oslobođenje u času smrti? Manje prtljaga, znači manje želja. Kako možete imati manje želja? Proživljavajte život onako kako se dešava, u potpunosti. Nat tradicija ima samo jednu svrhu, a to je oslobođenje, što je iznad prosvetljenja. Tako je Gospod Datatreja kreirao Nat tradiciju baziranu na bogu Šivi, statusu ili stanju boga Šive, potpunoj sreći, kome ništa nije potrebno. Kada zaista možete biti srećni? Kada ste u miru sa onim što imate i niste zabrinuti za ono što nemate. Tada ste srećni! Ovo je jednostavna tradicija koju pratim i postoji mnogo majstora u okviru iste tradicije. Možete videti manja odstupanja kod majstora, jer svako ima svoju orijentaciju. Svi mi posedujemo svoj jedinstven ukus i to je glavna stvar koju dajemo svetu, i po tome nas ljudi prepoznaju. To je Nat tradicija. Svrha Nat tradicije je oslobođenje. Oslobođenje ima dve strane, jednu dok živite – niste pogođeni ničim oko vas i drugu dok odlazite – imate jako malo želja, slobodni ste. To su dva aspekta oslobođenja i upravo je to naš put. Sada ću odgovoriti na vaša pitanja, izazovite me. 🙂 Izvolite.
P: Kada idemo u školu, govore nam da moramo imati želje, zatim kada imate želje, počinjete da radite na tome. Mislim da je prilično teško promeniti ono što nam govore i ne raditi u nameri da nam se želje ispune. Meni je to nekada jako teško. To uviđam često jer imam želje na kojima radim, ali je to u suprotnosti sa oslobođenjem. Molim vas za savet.
O: Svet deluje na osnovu uma. Sve je um. Čak i naš obrazovni sistem hrani um. Kada kažem oslobođenje, to je izvan uma, tako da je to malo drugačije. Onako kako ja to posmatram je da je um nešto poput organa. 80-90% svog života samo zabavljamo um. Skoro sam nekome govorio da kada je Karl Marks govorio o bogatima i siromašnima, imali smo određene klase u Indiji koje ništa nisu želele. Nsmo znali u koju grupu da ih smestimo. Mogli su imati bilo šta, ali nisu želeli ništa. Idite izvan svog uma do stanja potpunog zadovoljstva. Mi održavamo svoj um živim i plašimo se šta će se desiti ako ga izgubimo? Um se održava živim pomoću misli. Ono što koristimo kao pokretač za većinu želja ili stvari je broj misli u sekundi. Upravo je u tome razlika između zarobljenika i vladara. Kada vas misli kontrolišu, vi ste zarobljenik. Kada vi kontrolišete misli, postajete vladar.
Kako kontrolišete misli? Misli nisu u dometu vaše kontrole. One su poput naše dece, ne znamo ko nam dolazi. Nakon što dođu, mislimo da je to naše dete. Isto tako nemamo nikakvu kontrolu ni nad mislima.
Na trenutak ću objasniti hronologiju misli, ali pre toga, zašto naglašavamo ili prenaglašavamo našu sposobnost da mislimo? Zato što um želi da ostane živ. Hrana za um su misli. Ove misli su neizbežne za nas, ne možemo da ih kontrolišemo. Zato, vratite se korak unazad, šta donosi te misli u um? Kada imamo sklonost (inklinaciju) ka nečemu, takva misao će se javiti. Na primer, ako je osoba sklona alkoholu, imaće misao: „Moram popiti alkohol.“ Ako osoba nije sklona alkoholu, neće čak ni pomisliti na njega. Zamislite da osoba nije zainteresovana za alkohol a vi joj donesete najskuplju flašu pića. Neće znati šta s njom da radi. Dakle, inklinacija kreira misao. Šta se dešava pre inklinacije? Želja, neispunjena želja. Šta se dešava pre neispunjene želje? Zašto je želja neispunjena?
To dolazi od utisaka (impresija). Šta su utisci? Vaše razumevanje nekog iskustva je impresija. Ostatak onoga kako ste nešto razumeli ili doživeli u životu, ostatak sećanja, postaje impresija na vašem hard disku, u podsvesti. Zbog toga će isti događaj imati različite rezultate ili različita sećanja za različite ljude. Ako 50 ljudi vidi neki događaj, 50 ljudi će imati 50 različitih osećaja, 50 različitih sećanja na istu stvar. Svaka osoba može to razumeti sama za sebe. Jeste li ikada posmatrali na zabavama gde je poslužena hrana na švedskom stolu kako neki ljudi nešto ne vole da jedu, dok drugi u toj istoj hrani uživaju. Možda ja ne volim određenu hranu, ali neko drugi to voli. Razlika je u tome što naši ukusi određuju naša iskustva. Ono što smo mi određuje kako ćemo nešto okusiti, kako ćemo doživeti život. U životu imamo iskustva i zato smo i uzeli telo, um, intelekt i ego. Zatim iz toga skupljamo sećanja. To se naziva impresijom. Ona je uskladištena u kauzalnom (uzročnom) sloju, poput hard diska na kompjuteru. Možda čak ni ne znate šta se nalazi na njemu. Kako ćete znati šta se nalazi na vašem hard disku? To se manifestuje na vašem ekranu i onda kažete: “O, to se tu nalazi.“
Isto tako, u našim životima mi ne znamo šta se nalazi na našem hard disku, u kauzalnom sloju. Samo su posledice vidljive. Tako posmatrate svoje posledice i kažete: “O, ovo je već tu“. Kauzalni (uzročni) sloj stvara posledice koje mi nazivamo život. Ako je hard disk pun, život je užasan, to usporava kompjuter i naš život postaje komplikovan kada se nalazi toliko mnogo podataka unutra. Dakle, ovako ide hronologija: događaj ili iskustvo, njegovo sećanje, utisak, to stvara želju koja zahteva ispunjenje, što izaziva inklinaciju (sklonost) i javlja se misao. Kada se misao pojavi, ona traži da se izrazi, tj. vi morate da izrazite svoju misao i kažete “ja želim ovo iskustvo”. Odlazite i kupujete ga, to je akcija. Dakle, misao, reč, delo. To stvara iskustvo, koje stvara sećanje, to stvara utisak, i onda ponovo želju. To je ciklus.
Hronologija stvaranja
Ništa nije trajno. Ista osoba koja je volela određene stvari sa 15 godina, može te iste stvari mrzeti sa 30. Ne radi se o tome da se osoba promenila, ali se sećanje promenilo, utisak se promenio, želja se promenila, a takođe se i potreba promenila. Jeste li posmatrali kako nekada imamo veoma bliska prijateljstva u školi, na fakultetu itd. i nakon nekog vremena više ništa ne osećate jedno prema drugom. Nekada se prijatelji rastave, odlaze jedni od drugih. To se dešava kada se frekvencije ne podudaraju, nema komunikacije. Ovo je takođe stvorila impresija. Dakle, mnogo stvari se dešava u kauzalnom sloju koje, nažalost, ne možemo da vidimo, ali ih povremeno možemo doživeti. Na ovaj način funkcioniše čitava struktura života. Koliko kontrole imamo u svemu ovome? Svaka stvar se dešava u određeno vreme, na određenom mestu, sa određenim skupom ljudi, zbog određenog iskustva.
Mi smo se sreli u ovom trenutku. Ova grupa ljudi je to već odlučila ranije. Na ovaj način sudbina spaja ljude. Rođeni smo u određeno vreme i umrećemo u određeno vreme. To je nepromenjivo, odlučeno. Od čega zavisi trajanje? Od sudbine. Sudbina je jednaka neispunjenoj želji kojoj je potrebno ispunjenje. To mora biti postavljeno u vremenu, u linearnom vremenu.
Šta je duhovnost u ovoj celoj igri? Vrlo jednostavno, vaša svesnost vašeg duha, vaše duše je duhovnost. Većina nas veruje da smo mi ličnost jer to projektujemo svetu. Zbog toga nikoga na ovom svetu ne poznajemo zaista, uključujući i našu decu, roditelje ili bilo koga drugog. Vi mislite da ih poznajete. Verovatno znate njihov lik, formu, način na koji se izražavaju, i kažete mi: “Znam ovu osobu veoma dobro”. Kako uopšte poznajete ovu osobu? Ne možete videti njegovo stanje sna, ne možete videti njegovo duboko stanje sna. Naš nivo svesti za nekoga je veoma ograničen. Međutim, smelo kažemo da tu osobu znamo. Znam jako dobro da nikoga ne poznajem, čak i ako živimo dugo zajedno, jer ne mogu da vidim ničiju karmu, ne mogu da vidim ničije stanje sna. Na neki način mi mislimo da znamo, ali istina je da ne znamo. Kada zaista poznajete nekoga? Kada postajete potpuno svoji, ono što jeste? Kada se povežete na sopstvenu frekvenciju i vibraciju, počećete da se povezujete sa svima na isti način. U suprotnom, samo ćemo posmatrati, ali nećemo razumeti.
Spoznajte sebe i oslobodite sebe od uma
Najveći poklon koji majstor može dati učeniku je sloboda. Najviša sloboda koju ćete ikada doživeti tokom života je sloboda od uma. Mohanđi
Važno je upitati se – da li poznajem sebe? Znate li kako procenjujemo sebe? Na osnovu tuđih reči, na osnovu onoga šta drugi govore o nama i onoga šta mi mislimo o sebi. Ništa od ovoga nismo mi. Možemo li znati svoju sledeću misao? Smelo je reći: „Poznajem sebe.“ Moramo da se povežemo sa sobom, da zaronimo duboko unutar sebe, izvan naših stanja. Ošo je objasnio da ne padate u san, već postajete san. Kada padate u san, postoji neko ko ne spava, kada vidite ljude napolju, postoji neko ko je odvojen od njih.
Neko je rekao Ramani Maharišiju, velikom svecu u Indiji: “Dosađujem se sa ovim ljudima.“
Ramana je pitao: „Koji ljudi ti dosađuju?“
Odgovorio je: „Drugi ljudi.“
Ramana je rekao: „Gde su ti drugi ljudi? Ja ne vidim nikoga izvan sebe. Moja sopstvena duša se manifestovala kroz različite ljude. To je kolektivno postojanje. Kada ovo shvatiš, ako u umu vidiš želju, u kojem se umu to nalazi?“
Još jedna stvar o obrazovnom sistemu. Volim ovaj sistem jer stvara cigle na zidu. Kada je osoba individualac, pravimo od nje mediokriteta i pretvaramo u ciglu, jer sistem nije napravljen za genija. Dobar obrazovni sistem pokazuje deci gde da gledaju, ali ne i šta da vide. U trenutku kada im kažete šta treba da vide, vi ih vezujete. Njima nije potrebna individualnost jer ste im već rekli šta da vide, s tim je gotovo. Dobar sistem uvek ostavlja ljude slobodnim.
Najveći poklon koji bilo koji majstor može dati učeniku je sloboda. Najveća sloboda koju ćete ikada doživeti u životu je sloboda od uma. Gde sloboda počinje? Kako možete da budete slobodni?
Prihvatanje
Na putevima, tradicijama, religijama koje su veliki majstori stvorili, sve se svodi na to da spoznate sebe, ne da spoznate nešto drugo izvan vas samih. Spoznaja sebe počinje i završava se sa vama. Mohanđi
Nijedan obrazovni sistem vas ne uči tome. Jedna reč, prihvatanje. Prihvatite sebe takvima kakvi jeste, sa onim što je dobro, što je loše, što je ružno. Sve ste to vi, prihvatite sve to u potpunosti. Nikada ne osuđujte sebe jer ste jedinstveni, ne postoji niko kao vi. Doživite svoju jedinstvenost i budite u potpunosti sa njom. Prihvatanje – ako želite da se setite jedne reči, setite se prihvatanja koje vodi ka slobodi. Na putu oslobođenja postoji svega nekoliko reči, a ključna reč je prihvatanje. Mi sudimo više sebi nego što to drugi čine. Nemamo prava na to. Kako možemo da sudimo sebi kad smo mi stvorili ovaj život da bismo ispunili želje za završetak, za iskustva? Kako uopšte možemo ovome da sudimo? Nije važno da li imamo odobrenje od drugih ljudi ili ne. Na stvarnom duhovnom putovanju ne postoji ništa poput dokazivanja, nemamo mi šta da dokazujemo drugima jer svi ljudi su isti. Drugo, nije vam potrebno ničije odobravanje, vi ste jedinstveni, niko vas ne može zaista poznavati.
Na putevima, tradicijama, religijama, koje su stvorili veliki majstori, sve se svodi na to da spoznate sebe, ne da spoznate nešto drugo izvan vas samih. Spoznaja sebe počinje i završava se sa vama. Ako se obraćate Bogu izvan vas, šta se nalazi u vama? Zaboravljamo na Boga u sebi koji se naziva duša jer, kao što sam i ranije rekao, imamo fizičko telo, emocionalni um, intelektualnu stranu, intelekt i imamo ego, ličnost. Sve ove četiri stvari su žive zahvaljujući duši. Kada duša napusti telo, nema više fizičke, emocionalne, intelektualne ili bilo koje druge strane ličnosti. Kada neko umre, to nazivamo mrtvim telom. Zato je važno razumeti ko je gazda. Dobro je to znati. Ta svesnost se naziva duhovnost. Ako ste sve vreme svesni: „Ovo je moja duša, ona vodi čitav šou“, to znači da ste veoma duhovni.
Svesnost
Prva reč je prihvatanje, druga je svesnost. Šta je garancija? Oslobođenje će se dogoditi sa ove dve reči. Nije vam potrebna religija ili guru da vam kažu to jer se to već nalazi u vama. Koji je najveći poklon koji vam jedan guru može dati? Sloboda, koja se već nalazi u vama. Da li sam vas zbunio ili vam je to jasno? Setite se ove tri reči – prihvatanje, svesnost, oslobođenje. Mislim da je to dovoljno. Ako razmislite o ovome, ako kontemplirate, razumećete čitav svet duhovnosti poput svog sopstvenog dlana.
Toliko ljudi radi mnogo stvari da bi se povezali sa Bogom. Zašto se toliko stvari radi da bi se povezalo sa Bogom? Zato što je svaka osoba jedinstvena. U Hindu tradiciji postoji 330 miliona Bogova. Šta to znači? 33% vas je Bog, aspekt duše. Jedini trajni aspekat našeg sistema je aspekt duše. 33% je fizičko, imate telo, 33% je mentalno, imamo um. Zato tradicija okvirno kaže da postoji 330 miliona Bogova jer postoji 330 miliona tipova ljudi. Možete ceniti samo ono što vam odgovara. Ako se u nešto ne uklapate, svakako vam to ni ne pripada, vrlo jednostavno. Gospod Krišna je govorio o ovome u 2-3 reda da postoji veliki broj stvari na svetu: materijalnih stvari, ljudi, mesta, vremenskih perioda, puno toga. Da bismo sve to spoznali ili iskusili imamo samo pet čula: oči, uši, nos, koža, jezik. Da bismo doživeli ovaj svet mnogobrojnih stvari, imamo ovih 5 čula i jedan um. Um ne može biti istovremeno sa svakim čulom. Na primer, ako jedete hranu, ali vaš um je u kancelariji, nećete osetiti ukus, vaš um je na drugom mestu, nije dostupan. Znači, um mora da bude sa jezikom kako bi osetio ukus. On mora da bude sa očima da biste videli. Mora biti sa ušima da bismo dobro čuli. Dakle, u jednom trenutku možete iskusiti samo jednu stvar. Rezultat je obično ili sreća ili tuga. To je naširoko kategorizovano iskustvo, neke od kategorija se nazivaju sreća, neke tuga.
Ako ovo razumete, onda razumete život. Mi mislimo da možemo pokoriti ovu zemlju, ali na kraju dana ona pokorava nas. Zato idemo sa cvećem na groblje. Svi ti ljudi su nekada pokušavali da pokore zemlju, ali na kraju je zemlja pokorila njih i smestila ispod tla. Ako pogledate život, zabavan je. Ako ne živite sada, nećete nikada. Ovo sada je vaša realnost, juče je završeno i nemate pojma šta će biti sutra. Budite srećni sada. Drugo, ne plašite se, svakako ćemo umreti, nema potrebe brinuti. Da li sam odgovorio na vaše pitanje?
Publika: Da.
M: Da, izvolite.
Nat sadana
Nat gurui
P: Imam dva pitanja. Da li preporučujete sadanu (duhovnu praksu)? Drugo, nikada nisam čuo o ovoj tradiciji, Nat, već o Advaiti i to zvuči veoma slično.
M: Da, dobro pitanje. Postoje različite sadane u Nat tradiciji. Krija je jedna od njih, mi podučavamo kriju. Volim meditaciju, ali ne da sedim i meditiram. Sviđa mi se meditacija 24 časa dnevno, što znači biti svestan. Postajete svesni vaših pokreta, hodanja, govora, ne postoji ništa što se događa nesvesno u vašem sistemu. To je Nat sadana, praksa. Jednom je jedna značajna osoba došla kod Nat majstora i pitala ga: “Kako mogu biti iniciran u tradiciju?“ On mu je odgovorio: „Skoči u reku, reka će se pobrinuti za tebe.“ Drugim rečima, budite život, ne radite život. Većina nas radi život, kao da glumimo. Kao što sam ranije objasnio, obrazovanje vam kaže: “Postignite ovo, osvojite svet…” Sve vam to obrazovanje govori. Tako mi glumimo, radimo život, umesto da budemo život. Pokušavamo da postanemo neko drugi, a taj neko je već zauzet i svi ljudi su već zauzeti. Moramo biti u potpunosti svoji.
U današnje vreme pojavila se još jedna fascinantna stvar za ljude, a to je regresija, vraćanje u prošli život. Ljudi mi ponekad dolaze i kažu: “Znaš, bio sam to i to u prošlom životu, bio sam veliki majstor, ili bio sam neko. “ Ne znam kakve to veze ima u ovom životu. Kada ih upitam: “Ako si bio veliki majstor u prošlom životu, šta onda radiš ovde sada na Zemlji? Trebalo je da odeš.” Ironično je da se bavimo nečim što je već završeno, čak i ako je to istina, ovaj život je jedini koji je vredan u ovom trenutku. Ovo je jedino vreme koje imamo, jedini život. Zamislite da ne postoji još života. To bi u stvari bilo veliko olakšanje. Bili biste potpuni sada, ovde. Sva vaša sreća i tuga nemaju vrednost, nemaju trajnu vrednost. Međutim, kad je reč o iskustvu postoji neka vrednost, jer vi prolazite kroz to iskustvo, i bilo da je sreća ili tuga, vrednost je ista. Mi volimo sreću, ali to je drugačije zbog uma. Sreća i tuga su samo dve situacije u životu. Jeste li primetili kako većina nas, kada smo u nekoj dobroj, srećnoj situaciji, ne uspevamo da uživamo? Postoji oblak straha koji se uvek nalazi nad nama da ćemo to izgubiti. Uvek smo zabrinuti da ne izgubimo nešto. Koliko maksimalno možemo da izgubimo? Ovo telo? Svakako ćemo ga izgubiti. Zašto onda jednostavno ne budemo srećni? Ne uspevamo da proživimo veze, ne uspevamo da proživimo događaje i mnoge druge stvari u životu zbog oblaka straha.
Mnogi majstori su tokom vremena govorili da smo beskrajni. Zašto mi ne doživljavamo tu beskrajnost? Ljudi su govorili da smo besmrtni, ali da li to osećamo? Da biste to osetili, morate da spoznate sebe. Postoji jedan deo vas koji se kreće kroz vreme. Kreće se kroz vreme poput konja. To je duša, najsuptilnija stvar koja se nalazi u vama. Jednom kada se povežete sa njom, sve će dobiti smisao. Ego nije loš, on je zapravo dobar. Ego je kao štap za šetnju, za um. Bez ega um se oseća izgubljeno. Šta je to ego? On je skelet vaše ličnosti. Kao što mi imamo skelet koji održava naš oblik tela, skelet ličnosti je ego. Skelet nije loš, ali ako ste samo skelet, onda je to jako loše. Tada plašite ljude. To je ono što ego radi društvu. Vi bežite od takvih ljudi, zar ne? Zato što se plašite. Ali, ako ego samo održava vašu ličnost, to je onda dobro. Kada vas pitam ko ste, vi kažete da u stvari ne znate. To je problem. Morate znati ko ste. Dobro je spoznati sebe. Ne kao ego, ne kao ličnost, već kao ono što pokreće tu ličnost.
Ta svesnost je Nat sadana praksa. To je konstantna praksa. Ta svesnost prelazi u stanje sna. Drugim rečima, probudili ste se ujutro, onda spavate noću. Ovog puta svesnost je iznad svih aktivnosti. Dosegnućete ravan odakle se sve vidi odozgo. Ovo je jedan nivo na koji automatski dolazimo. Nakon nekog vremena, automatski ćete sebe videti kako idete u drugo stanje koje se naziva stanje sna. Zašto je stanje sna važno? Je li ono važno isto koliko i budno stanje? Postajete ispunjeni kroz snove. Nakon budnog stanja i stanja sna, telo ulazi u stanje potpunog odmora, stanje dubokog sna koje obično traje tri i po sata. Taj period je poput smrti, nemate pojma ko ste, jeste li muško ili žensko, nemate pojma o vremenu, prostoru, gde spavate. Ništa nije važno. To je vreme kao kada stavljate mobilni telefon da se puni. Postajete potpuno napunjeni za sledeći dan. Tako vas sudbina svakodnevno podseća da postoji smrt.
Kada se ujutru probudite, to je novi život. Svakog dana se rađamo, svakog dana umiremo. Zato u hindu sistemu postoji molitva kada se započinje dan: “Kayenavacha Manasendriyairva, Budhyaatmana Va Prakruteh Swabhavath Karoami Yadyad Sakalam Parasmai Sri Narayana Yati Samarpayami.” Ovo znači: „Gospod Višnu je Gospod održavanja. Tada mantramo: „Šta god da uradim danas sa organima akcije i organima percpecije, šta god da mislim, šta god da kažem, šta god da radim sa svojim telom, umom i intelektom, predajem sve pred tvoja stopala. Molim te, zaštiti to.“ Ovu mantru ne izgovaramo uveče.
Pre nego što odemo na spavanje, kažemo: „Karacharanakritam Vaa Kkaayajam Karmajajm Vaa, Shravana Nayanajam Vaa Maanasam Vaa, Aparaadham Vihitamavihitamam Vaa, Sarvametatkshamasva Jaya Jaya Karunaabdhe Shree mahadeva Shambho.” Ovo je obraćanje Bogu Šivi. Zašto njemu? On je Bog poništenja i obnavljanja, Gospod Višnu je onaj koji održava: „Molim te da se moj život odvija glatko.” Noću znate da tada umirete, dolazi stanje dubokog sna. Zato kažete Bogu Šivi: “Molim te, pročisti me, obnovi me i osveži za sledeći dan.“ Mantra za to je: „Šta god da sam fizički učinio svojim rukama, stopalima, šta god da sam izveo ušima, očima, šta god da doživljavam, bilo da je dobro, bilo da je pozitivno ili negativno, šta god da sam učinio danas, predajem pred tvoja stopala. Nisam savršen. Verovatno bih uradio prilično mnogo stvari danas. Ali, sve predajem pred tvoja stopala. Molim te, blagoslovi me i poništi to za mene. Tako uvek ostajemo pročišćeni.“ Kada vi ništa ne radite, Gospod Krišna kaže: “Predajte svoja dela meni i oslobađam vas od svih grehova nastalih kao njihova posledica.” Vi niste vršilac radnje. Kada se karma stvara? Kada vi postajete vršilac radnje – Ja to radim. To znači da “Ja” nosi težinu toga. Kada sve prepustimo, šta onda Ja radi? Ja sam instrument božanske sile. Tada ćete samo raditi čista dela, čistotu. Karma je povezana sa vršenjem radnje. Kad posedujete aktivnost, onda posedujete i rezultat. Kada ste ponizni, kada se potpuno prepustite božanskoj sili, nije važno koja religija, koji bog je u pitanju, ali kada ste potpuno prepušteni, nemate nikavu težinu karme. Zato kažem, kada odlazimo, manje je prtljaga. Kada imamo mnogo prtljaga, nošenje postaje teško i za taj višak morate platiti. To je skupo. Jesam li vam objasnio?
Mislimo da možemo pokoriti zemlju, ali na kraju dana zemlja pokorava nas. Mohanđi
P: Govorite o sreći, svesnosti i svemu tome. Veoma često uvidim da sam jako srećna osoba jer prihvatam stvari takve kakve jesu ali, naravno, ne uvek. S druge strane, kada sretnem duhovnu osobu poput vas, osećam se pod pritiskom da bi trebalo da radim ovo ili ono, da bi sad trebalo da budem svestan svakog trenutka svog života. Da, znam to od naših mudraca, ali šta je ono što moram da uradim, možete li mi reći?
O: Lepo pitanje! Mogu li odgovoriti u tri reči? Ne radi ništa. Stići ćeš do Boga u tišini, ne tokom neke aktivnosti. Svi mi mislimo da kroz aktivnost možemo nešto dostići, a to je samo zabava za um. Takođe, nikada nećete videti da govorim da sam ja nečiji guru. Ako me ljudi pitaju: „Jesi li ti moj guru?“ Uvek kažem: „Ne.“ Znate li zašto to kažem? Živimo u relativnim iskustvima. Život je relativan. Kada neko odluči da bude učenik, druga osoba postaje guru. Kada sam u toaletu, jesam li guru? To je prosto tako. Svi mi igramo određene uloge bazirane na nečijim potrebama. Možete imati iskustvo u životu da neko dođe i kaže vam: „Kada te pogledam, osećam kao da si ti moja mama.“ Tada nikada nećete pitati šta nije u redu sa tom osobom, jer ona budi majku u vama. Tako život funkcioniše.
Najbolji poklon koji sebi možete dati je da budte vi. Ne pokušavajte da praktikujete bilo šta drugo. Samo svakog momenta budite vi. Ne ono što bi drugi želeli da budete, čak ni ono što vi želite da budete, već ono što vi zaista jeste. Znate li tu tehniku? Provedite vreme sa sobom. Mi smo željni da provodimo vreme sa drugima ili na nekom drugom mestu, međutim, provedite vreme sa sobom i razumite sebe – “U određenim situacijama postajem ljut. U određenim situacijama postajem uznemiren. Neke situacije mi se dopadaju, u nekima postajem ushićen. Sve ove situacije se dešavaju kroz mene, ali ja nisam to.“ Zato kažem da je kontemplacija mnogo važnija od meditacije. Mi nismo emocije, mi nismo ono što projektujemo u svet, odnosno ličnost. Pronađite pravog sebe. Pokušajte da pročitate knjigu u potpunosti. Znate koju knjigu? Sebe. Nemojte čitati nijednu drugu knjigu, to je tuđa priča. U ovom životu morate pročitati Sebe. Niko je ne može napisati umesto vas. Vi čitate vlastitu priču. Ne radi se o događajima. Čitate svoju autentičnost. Postoji samo jedna knjiga koju svako, bilo da ide ili ne ide putem duhovnosti, mora da pročita, a to je sopstvena priča. Druge priče nisu važne. Ja mogu biti veliki ili glup majstor. To takođe nije važno. Šta činim za svet? Šta pružam svetu? Ogledalo koje se ne menja. Šta onda vidite u njemu? Sebe. Nema ništa što bi se videlo u meni, ali ćete videti sve o sebi. U trenutku kada pročitate svoju knjigu, a to ste vi sami, nemate više života. Molim vas, shvatite šta sam rekao, ne žurite i ne propustite ovu knjigu. Nije važno ono što su drugi napisali. To je njihova knjiga i to je u redu za njih. Za vas je važna vaša knjiga.
Postoji samo jedan ispit koji se mora položiti u životu, a zove se um. Nijedan drugi ispit nije važan, oni se svi menjaju. Tuga i sreća su privremene. Ona ne ostaju, ali um ostaje. Kada um postaje beskoristan? Kad đubre postaje beskorisno? Kada nema smeća. Misli su smeće. Kada nema misli, um vam nije potreban. Misli održavaju um i za njega je to način da preživi. Um održava misli. Zapamtite ove dve stvari. Morate pročitati sebe u ovom životu. U suprotnom, imaćete još života. Ispit koji treba položiti u ovom životu je UM. Da biste pobedili um, predajte ga.
Priča o Gospodu Rami
Postoji priča o Gospodu Rami koji se borio protiv veoma moćne osobe, a Rama je morao da dobije tu borbu. Ovaj čovek je blogoslovljen od Boga da ko god da se borio sa njim, 50% Njegove snage će mu doći. Rama se sakrio iza drveta i potegao strelu.
Vi ste Rama. Vaš protivnik je vaš um. Pokušajte da kontrolišete um, um kontroliše vas. Kako da se nosite sa umom? Dozvolite umu da bude – radi šta god hoćeš, ja nisam zabrinut. Niste zabinuti za misli, za emocije, sve se dešava. Neka se desi.
Da se vratimo na prvi deo – ne radite ništa. To ne znači da ne živite svoj život. Radite sve što volite. Uživajte u svemu što vam je Bog dao, ali istovremeno to ne budite vi. Jeste li videli sliku/statuu Hanumanđija, lice majmuna, telo veoma snažnog čoveka? Ko je Hanumanđi? To je naš um. Lice Hanumanđija je od majmuna. Koje su njegove glavne osobine? Nestabilnost. Ne može da ostane na jednom mestu, skače sa grane na granu, neumoran je. Zašto obožavamo Hanumanđija?
Postoji jedna velika istina koja je data svetu kroz taj lik. Kad se um preda vrhovnoj svesti, postaje se ekstremno moćan. Gospod Rama je vrhovna svest. Um je predat vrhovnoj svesti. Vrhovna svest nema želja i um postaje veoma moćan, nepobediv i, takođe, večan jer je predat vrhovnoj svesti. To je ono što simboliše lik Hanumanđija. Um ima lice majmuna. Ovo je sve simbolično i veoma važno. U trenutku kada razumete sve ovo, u tome vidite svoju sliku. Zato 330 miliona božanstava ima 330 miliona vaših aspekata, vaših dimenzija. Mi imamo te dimenzije, bilo da ih cenimo ili ne, svi mi imamo svaku dimenziju, i one su veoma različite. Um kaže – mi smo samo ovo, ja sam ova ličnost. Mi sebe ograničavamo, ali smo po prirodi bezgranični. Zato sam rekao da ne propustite ovu knjigu. Hvala vam.
P: Veoma sam disciplinovana osoba. Ali, sve više i više me nervira da uvek budem takav. Takođe sam u redu sa tom činjenicom da mi je dosta sve te discipline. Ima lepa figura Hanumana koja je stigla u Somaskanda ašram. Ta figura me veoma privlači, ima jako lepe oči i energiju. Ne želim da budem toliko disciplinovan.
O: Mislim da je odgovor već u vašem pitanju. Spontanost je druga strana discipline, ako disciplina dolazi iz uma. Druga strana je spontanost, ona je prirodna. Ako nisi spontan, patićeš, postojaće patnja. Druga reč koju treba reći je voda. Odgovor je: „Budi voda, ne stena sve vreme.“ Ako tečeš poput vode, bićeš srećan. Šta se dešava kada voda stagnira, ne možeš više da je piješ. Ako je tvoj život poput vode uvek ćeš biti svež. Znači, disciplina je dobra ako se budiš ujutro i radiš neke stvari, ali mentalno budi poput vode. U umu budi voda.
Vratimo se na Hanumanđija, pošto si rekao da je statua lepa u Somaskandu. Ako pogledaš Hanumanđija, bio je veoma duhovno razvijen, izabrao je da bude Ramin sluga. Rekao mu je: „Ovo telo ti je na usluzi, ja sam tvoj sluga. Moj um je pred tvojiim stopalima, tvoja želja je moja zapovest. Ali, što se tiče duša, ti i ja smo jedno.” Moćna i istinita izjava! Pogledaj Hamunanđija. Kada je upoznao Ramu? Kada je Rama već bio u šumi, ne kada je bio kralj. Koliko nas će podržati nekoga ko baš nije u dobroj situaciji? Volimo da budemo povezani sa bogatim i poznatim ljudima. Kada nekome dobro ide u životu, volimo da kažemo: “Znam ga prilično dobro.“
Međutim, Rama je već izgubio svoje kraljevstvo, bio je u šumi i tada ga je Hanumanđi sreo i odlučio da mu bude sluga. Pogledajte u statuu. Moćni avatar! Ali, ono što treba da shvatimo je da kad god predamo svoj um, svoje telo, intelekt, ego, pred Božja stopala, biće mnogo testova. Zašto se ovi testovi dešavaju? Svaki test je pročišćenje. Svaki test će vas pročistiti. Posle svakog testa koji preživite, sledeći će verovatno biti još teži. Vi postajete pročišćeni. Sloj po sloj naslaga se uklanja sa vas. Napokon, prestajete da postojite. Vi i gospod kojeg obožavate postajete jedno. To je poput ljuštenja luka, svaki sloj se otklanja sve dok više ne bude slojeva za skidanje.
Hanumanđi je moćan prikaz odlučnosti, jasnoće, učenika, posvećenika (bhakti). On je pravi primer. Zato danas vidite više Hanumanđijevih hramova nego Raminih. Vidimo kako su na mnoge ljude drugi uticali. Gospod Rama je odlučio da pošalje svoju trudnu ženu u šumu. Došlo je do podele na sudu. Neki ljudi su rekli: „Rama je avatar, on zna šta radi.“ Drugi su rekli: „Ovo je nepravda, kako možeš poslati svoju ženu u šumu?“ Tako je nastala podela. Prišli su Hanumanđiju kako bi čuli njegovu stranu: „Moj gospod zna šta radi, ja sam niko. Ja čak ni ne postojim. Gospod je taj koji radi kroz ovo telo.“ Kako bi se postao istinski učenik, pravi primer za to je znati kakav je Hanumanđi bio. Ako postanete istinski povezani sa guruom ili sa Gospodom, ne bi trebalo da postojite. Naravno, fizički ćete postojati, ali predaja će biti toliko potpuna da ćete biti jedno. Postoji mnogo priča o Hanumanđiju. One su inspirativne i uzbudljive, i pokazuju kako je on funkcionisao u ovom svetu.
Priča o Hanumanđiju i Saturnu
Verovatno ste već čuli nešto o Saturnu i njegovom uticaju. U natalnoj karti svako ima neki uticaj Saturna u određenom periodu života. To je nekada lepo stanje. Ništa ne radi.
Saturn je rekao Hanumanđiju: “Vidi ovako, moram da dođem kod tebe, vreme je.“ Hanumanđi je odgovorio: „Dođi, nema problema, radi šta god hoćeš sa mnom. Ali, ako se nešto dogodi Gospodu Rami, prebiću te.“ Tako je pripretio Saturnu. Zato se za vreme Saturna ljudi mole Hanumanđiju.
Priča kaže da je jednom Saturn pokušao da odvoji Hanumanđija od Gospoda Rame. Hanumanđi je to shvatio, uhvatio je Saturna i gurnuo ga skoro do pola u zemlju. Saturn je pobegao. Zato se ljudi mole Hanumanđiju tokom perioda Saturna. Mislim da sam odgovorio na tvoje pitanje. Budi voda. Upamti to.
Publika: Kada vidim vodu kako se sliva, osećam da se igra, da uživa. To je divno. Hvala Ti puno za ovu sliku.
M: Biti voda takođe znači biti bez ega. Jednu stvar moramo jasno razumeti. Niti se nalazimo iznad niti ispod nekoga, niti smo isti kao drugi. Mi smo jedinstveni. Rođeni smo jedinstveni i takvi ćemo umreti. Niko ne može da promeni našu jedinstvenost. Jednom kada ovo jasno shvatimo, sebe ćemo videti u svima. Jedini način komunikacije će biti ljubav, ljubav, ljubav… Takođe, neće se očekivati ništa zauzvrat. Ne možemo nikome ništa reći, jer ne postoji niko drugi sa kim bismo razgovarali. Takođe, naša suština je da smo bez forme. Ali srećom ili nesrećom, mi smo želeli da iskusimo Zemlju. Zato nam je trebala forma. U određenim svetovima (lokhas) ne trebaju vam elementi da biste imali iskustvo. Međutim, na Zemlji su nam potrebni. To nije loše. Ovde imamo iskustvo dualnosti 100%. Dobro i loše sede zajedno i piju kafu. Viša frekvencija je lebdenje, niža frekvencija je gravitacija. Između lebdenja i gravitacije postojimo mi. Zar to nije lepo? Dakle, borba se dešava između lebdenja i gravitacije. Obrazovni sistem nas uči gravitaciji, ne lebdenju. Vaša povezanost sa duhom predstavlja lebdenje. To je konflikt o kom govorimo. Konflikt se dešava kada naša duša želi oslobođenje, lebdenje, a zemaljski zahtevi/ želje hoće gravitaciju. “Mrzim ovog momka, želim da ga naučim pameti, vratiću se.“ Sve je u redu, ali mržnja ostaje. Zato sve na kraju moramo zameniti ljubavlju, a kada ni sa kim nemamo razmenu davanja i uzimanja, dolazi do lebdenja.
Publika: U suštini to je veoma lako, ali za nas je ovo teško zbog nas samih.
M: Kada kažete teško, to je jedan deo vašeg života koji predstavlja budno stanje. Ali, šta je sa stanjem tokom kojeg sanjamo i sa stanjem sna? Je li to bilo teško?
Publika: Ne, dobro spavam.
M: Budno stanje je ono o čemu govorimo, dakle 12-14 sati. U tom smislu, ako odlučite da budete potpuno svoji, ta težina će otići. Mi odlučujemo da budemo naš um, u tome je problem.
Sita
P: Govorili smo o Rami i Hanumanu. Ali mi takođe obožavamo Situ i još neke Bogove. Možeš li nam nešto reći o Sitinoj patnji i njenom oslobođenju?
M: Ako pogledate celu Ramajanu, iako Ramu i Situ nazivamo avatarima, oni su živeli obične živote ljudskih bića. Sita je ženski aspekt, aspekt prirode čitave priče. Bez Site nema Ramajane. Ne radi se samo o Rami. Sitino prisustvo i ono kroz šta je prošla su veoma jasni u čitavoj priči. Jako je važno znati da je ovo povezano i da je njena uloga bila jako važna. Ovo je Šakti aspekt. Šakti ima pretežno 3 dimenzije – moć volje, moć znanja, moć akcije. Bez ovih moći nema Ramajane. U tom smislu, po meni Sita je priroda na kojoj je cela priča zasnovana. Ne verujem da je ona patila. Kako možemo patiti, koji aspekt nas pati? Um. I to u budnom stanju. Nema patnje u snu ili tokom sanjanja. Tokom budnog stanja moguće je stanje patnje.
Ali, Sita je bila i avatar. Ona je znala ulogu koju igra. Prolazila je kroz iskustva i nikada u knjizi niti celoj priči nije bilo spomenuto da je ona patila. Bilo je nekih situacija i ona se sa time nosila kao sa karmom, čistom dužnošću. Ona je bila potpuno utemeljena na istinskoj dužnosti. Kada žrtvujete svoj život za gurua, za Boga, da li je to patnja? Žrtvovanje vas ojačava. Ako je vaš život žrtvovanje, to je moć.
Kako je ona otišla? Kada je Rama shvatio da je Sita majka njegove dece, kada ju je pozvao da se vrati u palate, Sita je rekla: “Ne vraćam se. Moj posao je završen, deca su se vratila tebi i ona će vladati.“ Zemlja se razdvojila na dva dela, a ona je ušla u nju. Rama je probao da uhvati Sitinu kosu koja je jedina ostala u njegovim rukama. Otišla je. To nije bila perika, već prava kosa 🙂 Vidite koja je moć ličnosti. Čitav život je žrtvovanje, ne patnja. Pogledajte moć njene ličnosti. Ona je postala moćnija kao karakter, jača od Rame. Otišla je po svojoj volji, to je moćno.
O tome se radi. Bilo je puno moćnih, elegantnih i odlučnih žena u našim pričama. Sve su bile poštovane u svetu. Bez Šakti nema kreacije. Moć volje, moć akcije i moć znanja moraju da idu zajedno da bi došlo do kreacije. Ovo je jedna stvar. Možemo mnogo o tome da razgovaramo. Ali, da budem precizan i jasan, ne verujem da je Sita ikada patila u tom smislu. Ona je razumela da je to ta priča. Shvatala je: “Ovo je moj život“, i to je prihvatila. Ostala je u potpunosti čista.
P: Zašto neki ljudi toliko pate od bolesti? Jesu li uradili nešto loše u prošlom životu ili je to sve jak uticaj Saturna?
M: Pre svega, sve o životu, naš karakter, naša forma, naša priroda, kakvi smo, mesto gde smo se rodili, naši roditelji, naša linija predaka, sve ima svoj koren u našoj karmi.
Publika: Ali zašto?
M: Dozvolite da završim. Razumeo sam vaše pitanje. Vaše pitanje je “Zašto“. Kao prvo, ne postoji „zašto“ u karmi. Ispričaću vam priču. Sve „jeste“.
Priča o karmi
Jedna žena se zaljubila u jednog muškarca. Prema tradiciji ovog čoveka nije dozvoljena kontracepcija. Skoro svake godine ona je rađala po jedno dete. Nakon nekoliko dece, molila se Bogu: „Molim te, Bože, spasi me od ovoga.“ Njena jedina molitva je bila: „Spasi me.“ Tako je najdublja impresija koju je ona sakupila bila nemoć i potreba za promenom. Ali, bilo je prekasno. Taj život se tako završio. U sledećem životu se udala, pokušavali su jako dugo, ali nisu imali dece. Koja je bila njena molitva? „Bože, daj mi decu.“ Ovo je krug karme.
Zašto privlačimo takve bolesti? Prva stvar je saosećajnost. Mi saosećamo sa nekim i kažemo: „O Bože, ova osoba toliko pati.“ Taj utisak se skladišti u vašem sistemu. Vaš hard disk nema pojma zašto to sakupljate na njemu. Šta se dešava kada se impresija nalazi na vašem hard disku? Mora da se manifestuje. To nije svestan izbor. Ne morate biti fizički upleteni sa nekim ko je bolestan. Možete gledati televizijski program ili film i postati emocionalni u vezi sa tim i zahvatiti impresiju. Teško je reći šta tačno stvara šta, jer je to mešavina. Sve što radimo u životu ima neki ostatak. Zato sveti spisi uvek kažu da ne pravite razliku među vrstama. Dajte hranu ribama, pticama, životinjama, svima. Ono što se dešava kada ste jedno sa čitavom prirodom je to da mnogo prtljaga stresete sa sebe. Izbalansirate ga, rasporedite ga.
Drugo, mi prolazimo kroz određene situacije, dopadale vam se ili ne, prihvatite ih, ne posmatrajte ih kao problem, ali uzmite ga kao problem. Situacija je data na tom nivou jer ste je vi stvorili. Kreirali ste neke impresije koje su se manifestovale na ovaj način i prihvatite to.
Treće, kad god imate takve situacije, pokušajte da učinite više za svet. To znači, živite svoj život za društvo, za svet. Tako smanjujete svoj prtljag. Obično kažu da ako neko ima rak, najmanje će još tri života bolovati od istog. Zašto? Zato što se tome opiru. Bilo da imamo nešto dobro ili loše a pružamo otpor, ono ostaje. Morate da prihvatite nešto kako biste to prevazišli. Način na koji se to smanjuje je tako što ćete biti korisni svetu kako bi vaš teret postao lakši.
Ovo je ukratko kako karma funkcioniše, a bitno je to znati jer mi ne znamo zašto se određene stvari događaju u našem životu. Ali, ako znamo hronologiju toka događaja, kako skupljanjem utisaka kreiramo našu sudbinu, onda nam to pomaže. Zato, kada imate previše mišljenja o nekome, deo toga dolazi vama. Mi previše komuniciramo sa svetom i to većinom nesvesno. Jako je važno ovo razumeti.
Ovo je posebno poveznao sa isceliteljima, kada saosećaju sa pacijentima i slično, deo toga dolazi njima. Uz dužno poštovanje Mai-Tri energetskom tretmanu čišćenja u našem sistemu, Avaduta Nadananda mi je reako: „Energija je dobra, isceljenje se dešava, nema problema. Ali reci svim isceliteljima da uzmu jedan dolar ili minimum novca od druge osobe, tako da se veza prekine. To može biti vaš otac ili sin. Ali, ako se napravi most, nastavlja da se kreće, energija nastavlja da se kreće. Zato, uzmite novac, to može biti jako, jako mala suma, nije problem, ali ta transakcija prekida žicu, vezu. Ovde nije kraj, 50% od sakupljenog novca bi trebalo da ide pticama, životinjama, siromašnima… a 50% može da uzme terapeut za sebe.“
Ovaj sistem se prati, jer kada hranite ptice, životinje itd, kakav god ostatak da ste sakupili, to takođe odlazi. Sve odlazi, vi postajete čisti. Kada transakcija postane jednosmerna, mi sakupljamo, nagomilavamo, čuvamo, i ista ta stvar će se verovatno manifestovati u nama. Takođe, ne možete se mešati u nečiju karmu. Ako radite tretman trebalo bi da napomenete: “Ako je karmički dozvoljeno, neka osoba bude isceljena.” Mnogo puta karma neke bolesti i situacije je sakupljena i donešena u ovaj život, i ljudi koji boluju “žele” da je iskuse. Niko nema nikakvo pravo da se u to meša.
Dete od 4 ili 5 godina je bolovalo od leukemije i u bolnici su odbili njegovo lečenje. Roditeji su bili očajni jer su doktori rekli da više ništa ne mogu da učine. Odveli su dete svecu, jednom veoma moćnom majstoru.
Rekli su mu: „Ovo dete je u takvoj i takvoj situaciji.“
Majstor je rekao: „Da vidim šta mogu da učinim.“
U trenutku kada je pokušao da isceli dete, ono je postalo nasilno i oštrim glasom je reklo: „Kako smete da me dodirujete. Ja sam odabrao ovaj život i ovu bolest, ne usuđujte se da se mešate.”
Mnogo puta ne znamo šta je nešto kreiralo i nije nam dozvoljeno da se mešamo. Zato kažite: “Ako je karmički dozvoljeno, neka druga osoba bude isceljena.“ Da bi došlo do isceljenja to u potpunosti zavisi od osobe, a ne iscelitelja. Sa karmičke tačke gledišta to je samo iskustvo, a sa gledišta uma to je problem. Možemo o ovome razgovarati kasnije.
P: Ako se molimo za nekoga ko je bolestan i tražimo od Boga da pomogne, to je u redu, zar ne?
M: To je u redu. To je vaša dobrota.
P: Želim samo da pitam, ako kažeš da ako saosećam sa nekim, mogu sakupiti njegov karmu?
M: Ne u potpunosti. Ostatak može doći vama. Ono što se dešava je da mali ostatak te situacije može ući u vaš sistem.
P: U redu. Da li radeći sevu (nesebično služenje) to može da ode od nas i da se izbalansira?
M: Iz tog razloga postoji hranjenje (annadhan/mahadhan). Ovo govorimo zato što nas kroz služenje mnogo toga napušta. Zato me većina ljudi pita: „Mohanđi, šta možemo da učinimo za tebe?“ Uvek kažem: „Hranite ptice, ribe, životinje i druga stvorenja. To je najviše što možete da uradite za sebe i na taj način celo energetsko polje postaje bolje.“ Ne volim da preporučujem ljudima da sprovode puđe (rituale ponude voća, cveća, hrane bogovima) ili neke druge stvari radi čišćenja karme. Ovo je mnogo praktičnije, a takođe moćno. Veoma je efektivno kada spontano nahranite gladne. Ne brinite o vrstama, sve su iste. Kada ste gladni, svačija glad je ista. Prilično mnogo stvari se uklanja na taj način.
P: Na satsangu u Skanda Vale ašramu (Vels) si rekao da kada se suočavamo sa bolesnim čovekom koji umire govoreći „Tryambakam yajamahe…“ možemo otkloniti sve što smo pokupili.
M: Mantre i rituali bez sumnje imaju moć i to vas poravnava. To vam daje odgovarajuću uravnoteženost. Ali, pročišćenje je veoma važno. Zato postoji karma joga. Treba platiti stanarinu zemlji za zauzimanje prostora i dobijanje iskustva, ne možemo to poceniti. Kako možete otplatiti zakup? Pomažući onima koji su bespomoćni. Dakako, vi se možete prosvetliti, ali ne možete otići odavde jer niste otplatili stanarinu. Nastavićete da se vraćate sve dok ne otplatite stanarinu. Ovo je važno znati. Zato je Adišankara, jedan od najvećih majstora (joga ačarija perioda Kali Juge, naše vreme) rekao svim svecima koji su meditirali na Himalajima da siđu u podnožje za vreme perioda Kumba Mele i da raspodele energiju drugim ljudima kao čin služenja čovečanstvu, jer drugačije neće moći da odu s ovog sveta. Svaka religija govori o služenju i pročišćenju.
P: Da li si mislio na žrtvovanje?
M: Ne baš. Ovo je dužnost, darma da se služi drugima. Kada kažem žrtva u ime majstora, Gospoda ili ljubavi, vi se predajete. Ne radi se o tome da umirete, već poput Hanumanđija ili različitih ljudi koje vidimo u svetim spisima posvećujete svoj čitav života nesebično nečemu, i to se naziva žrtvovanjem. Obezbeđivanje hrane, davanje podrške je seva. Kada kažem seva, nije u pitanju samo hrana, već dajete to što imate. Ako imate znanje, dajete znaje, ako imate vreme, dajete vreme, ako imate ljubavi, dajete ljubav. Dajete ono što imate. Ovo je jednako unutrašnjem bogatstvu. Kad ste bogati iznutra to se vidi. Vaša svest postaje mnogo jača, poput vatrenog zida. Šta je to svest? Svest je imuni sistem uma. Imamo imuni sistem tela. Slično tome, imamo imuni sistem uma. Kada svest propada, dolazi do bolesti uma. Kada imuni sistem ne radi, strada telo. Kada svest propada, strada um. Kada su oboje slabi, strada život. Tako to ide.
P: Imam jako dobru prijateljicu i ona pati već mnogo godina. Ona veruje i zna da pomaže drugim dušama, da spašava druge duše. Ona zna da mora biti u bolu svakodnevno još mnogo godina. Ona služi drugim bićima.
M: Da, vrlo je moguće. To ne možemo nazvati patnjom. Više se radi o žrtvovanju. Kao kada majka preuzima na sebe nešto ili pati zbog deteta, slično tome vas saosećanje preovlada vremenom. Postajete potpuno saosećajni. Kada vi postanete saosećanje, nema patnje. Slično tome i svrha može učiniti isto ljudima. Kada je vaša životna svrha veoma jaka i odlučni ste u vezi s njom, nema patnje.
Isus je jako dobro znao da ga ti ljudi neće ostaviti na miru. On se borio protiv ustanovljenog sveštenstva koje je mislilo da zna sve o Bogu. Ko je Isus? Stolarev sin. Može li on da ide i da se bori sa ustoličenim sveštenstvom? Šta ga je pokretalo? Koje se gorivo krilo iza toga? Šta ga je energizovalo? Svrha. Božja volja koju je objašnjavao ljudima kao istinu. To ga je učinilo nepobedivim, moćnim. Svi mi prolazimo kroz iste situacije. Kada razvijete uverenje na tom nivou, niko vas ne može dotaći. Naše telo, um, intelekt, postojanje, postaju žrtva. To je više žrtva za majku Mariju, jer je ona veoma dobro znala da će njen sin biti razapet, odveden. Osoba postaje majstor kroz mnogo žrtve. Ne kažem da je to jedini način, već jedan od načina. Ako vaša prijateljica nije pogođena svojim bolom, ona je već svetica.
U jednom od epova Mahabharate postoji žena koja se moli Gospodu Krišni: „Daj mi patnju kako bih te se uvek sećala.“ Za šta se mi obično molimo? „Ne daj mi bol, ne daj mi ptanju.“ Dakle, možete sve da pretvorite u pozitivnost. Ako vam se bilo šta desi, predajte to Bogu i recite: „Ostavljam ovo tebi.“ Nećete vi prolaziti kroz to, On će. To će se završiti u tom životu i neće se preneti na sledeći. Ali, ako pružate otpor, borite se i ljutite, onda se to nastavlja.
Ponekada vidim da majstori dolaze i rađaju se u ljudskom telu, a ti ljudi možda nisu normalni. Mi ih nazivamo nenormalnim ili drugačijim. Međutim, oni su majstori. Izabrali su to telo da ne bi morali da idu kroz ovaj životinjski život. Naš uobičajeni život se sastoji u rađanju, obrazovanju, zapošljavanju, stupanju u brak, dobijanju dece, unuka, briga o unucima kao sluge. Zatim umiremo. To je naše uobičajeno postojanje. Nekada kada nam treba previše vremena da umremo, stave nas u starački dom. “Zašto ne umireš? Trebalo je da umreš ranije.” To nije naš život. Ne na taj način.
Klasifikacija naše egzistencije
Četiri cilja ljudskog bića
U indijskom sistemu imali smo drugačiju klasifikaciju našeg vremena i našeg postojanja. Kad bi se to pratilo, ne bi bilo potrebe za staračkim domovima.
1. Prvi deo je Bramačarija, kao student učite veštine za vođenje života.
2. Zatim idete u Grihastu, stupate u brak, dobijate decu, preuzimate odgovornost, radite, zarađujete novac, izgrađujete sebe. Ako ne želite da stupite u brak možete biti sami, ali preuzimate odgovornost. Ovo je Grihasta. Opet, ovo je ukorenjeno u darmi tako da ne biste trebali prevariti, ubiti ili nešto slično. Duboko ste ukorenjeni u darmi, u istinoljubivosti, pozitivnosti.
3. Zamislite da imate porodicu, vaša deca su odrasla, sprema su za život, bilo da su u braku ili ne. Više se ne zadržavate tu, prelazite u Vanapraštu. Kada kažem Vanaprašta to ne znači da odlazite u šumu, već da učite da se odvojite od svega što ste stvorili. Udaljavate se od svega što radite, fokusirate se i identifikujete se povezujući se sa sobom, izjednačavate se sa sobom i pripremate se da postanete potpuni, tako da nikada nikome ne budete teret.
4. Poslednja faza je Sanjasa, odricanje. Kada kažem odricanje, to znači misliti samo o Bogu, kako postati jedno sa Bogom. Kada ste veoma blizu Boga? Kada postanete veoma blizu Sebe. Ovo je vreme za ispevavanje mantri, povezivanje sa sobom, prilagođavanje onome što jeste i menjanje obrasca disanja ili činjenje svega onoga što je potrebno da biste se povezali sa Bogom. Na ovaj način ste u trenutku umiranja potpuno okupirani Bogom, nemate nikakvih ometanja. Nema prtljaga jer ste potpuno okupirani Bogom. Kada duša napusti telo, gde odlazi? Stapa se sa Bogom.
Ove 4 faze su izuzetno važne. Mi ne gubimo našu vezanost, povezani smo sa zemljom i vezanost se odnosi na zemlju. Moramo da naučimo da živimo sa njima ali, u isto vreme, da ne budemo vezani za njih. Svesnost je ključ. Upamtite, svesnost je ključ. Ako ovo jasno razumete, neće biti staračkih domova. Neće biti potrebe za tim jer ćete u svakoj fazi biti potpuni. Ni u jednom trenutku nećete pitati šta je sledeće, šta bi trebalo da radim sada? Jasno znamo kako idemo dalje. U svakom trenutku imamo poštovanje prema sebi, drugi vas poštuju jer prolazite kroz vredan proces. Niko nikada neće postati suvišan. Potpun život. Govorim vam o čitavom ciklusu.
Ima li još pitanja, mora da ste sad gladni? Bilo je divno videti vas. Mi smo povezani, sviđalo nam se to ili ne. Sudbina nas je povezala. Sve dok nam sudbina bude dozvoljavala, ostaćemo povezani. Mi smo dušama povezani i tu vezu niko ne može da promeni. Ne postoji vaša duša i moja duša, postoji samo jedna duša i mnogo tela. Želim vam najvišu svesnost. Uživajte u životu. Znate šta je Gospod Krišna dao svetu? Ples, pesme, romansu. Zamislite da Gospod Krišna nije postojao, zamislite kad bi svi sedeli i meditirali. Svi ljudi bi izgledali kao da je neko umro u njihovoj kući. Ali, Gospod Krišna je od svega napravio zabavu. Volim ga. Život bi trebalo da bude takav. Sve bi trebalo da bude zabavno jer ćemo svakako umreti.
Kada vi postanete saosećanje, nema patnje. Slično tome, svrha isto to može učiniti za ljude. Kada je vaša životna svrha veoma jaka i kad ste odlučni u vezi s njom, nema patnje. Mohanđi
P: Mnogi ljudi su, još kao veoma mladi, izabrani od strane gurua da obavljaju njihov posao. Zašto oni, a ne neki drugi?
M: Odgovor je duhovna zrelost. Godine nečije fizičke starosti nemaju značaj. U ovom životu nastavljate tamo gde ste stali u prethodnom. Mnogi ljudi dostignu prosvetljenje u veoma ranim godinama. Zašto? Ne zbog svoje duhovne prakse u ovom životu, već zato što su na tome radili u prošlom životu i to su doneli u ovaj. Kad dođete pod okrilje gurua, u bliski krug, drugim rečima, kad postanete duboko povezani, to je mesto gde su testovi rigorozniji. Kao što je Baba rekao: “Kad su ljudi blizu mene, velika je toplota. Morate imati toleranciju na to. Lako je ostati daleko, gledajući sa distance. Tada ćete misliti da je sve u redu. Međutim, u trenutku kad se približite, to je kao da ste blizu sunca. Nije lako. Veoma je, veoma toplo. Ono na šta se toplota ovde odnosi na prvom mestu je nepredvidivost – gurui se kreću po kosmičkim zakonima, a ne prema zahtevima ličnosti pojedinca. Takođe, njihova izražavanja su zasnovana na svrsi, ne na emocijama. Obična osoba koja funkcioniše na osnovu emocija ovo neće razmeti. Tako da uvek postoji konflikt – čovek, ličnost i guru. Zato mnogi beže od živog majstora i biraju majstora koji više nije živ, nije u telu. Tako je lakše povezati se. Ne radi se o tome da su majstori duhovnog statusa Babe ikada otišli, jer ako krenemo od početka, oni nikada nisu ni postojali u telu. Koristili su telo samo kao odrednicu. Čak i kad odu, šou se nastavlja.
Ljudi koji su bili sa Babom moći će da vam kažu koliko je teško bilo biti s njim. Danas kažemo: “O, Mhalsapathi, Shama, baš su imali sreće.” Međutim, njima je bilo teško da ostanu jer sebe morate da prilagodite nivou sa kojeg guru može da radi kroz vas. To nije lako. Pre svega, treba da poništite svoju ličnost. Ako imate ličnost, ja ne mogu svoju ličnost ugraditi u vas. Vaša ličnost će preovladavati. Dakle, prvi zatev je da poništite svoju ličnost. To nas može uplašiti. Nastaće strah: “Šta sada da radim?!” Mi se čvrsto držimo za svoju ličnost, karakter, konstituciju. To se poništava. Tada majstor ulazi – svest majstora ulazi unutra. Tada guru radi kroz vas. Za ovo je potrebna apsolutna predaja.
Mohanđi govori o etici do prosvetljenja Ne treba da kritikujemo ili osuđujemo one koji žive sa nama, ali su u životu izgubili svoj put. Mnogo češće se dešava da su oni ti koji su pronašli nove puteve kojima bi sledeće generacije mogle slobodno da idu. U svakom vremenu, oni koji su drugačiji obično nisu shvaćeni od svojih savremenika, ali su poštovani od svog potomstva kao originalne vođe.
Pre otprilike 200 godina, u predelu sadašnjeg Pakistana, živeo je svetac koji je većinu svog života proveo u ćutanju i tišini. Živeo je u jednoj maloj kolibi sa svojom ženom. Nisu imali dece. Nosio je dugu bradu i bio delimično slep. Kuća mu je imala samo tri sobe. Ali, zemlja ispred kuće je bila otvorena, a pod popločan kravljom balegom, koja je bila prirodna dezinfekcija. Tu je bio zasađen i čitav red žbunja koje je izraslo toliko visoko da se sa ograde nije moglo videti unutra. A prizemlje je bilo udaljeno 5 metara od ograde. Na kapiji je, umesto “Izujte se ovde”, kao što je običaj pred ašramima i hramovima, pisalo “SKINITE SVE SA SEBE pre ulaska”
Svetac je uvek sedeo ispred svoje kuće, go golcat, i gledao prema kapiji. I ništa nije govorio. Svi posetioci bi ulazili tiho, sedali na pod u otvorenom dvorištu kuće, obučeni, gledali u sveca bez i jedne jedine reči. Jedina poruka koju je svetac ikad izgovorio je bila o razgolićavanju i tišini. Razlika između posetilaca i sveca je bila samo u fizičkoj nagosti. Svetac je bio nag i iznutra i spolja. Posetioci su bili raznoliko obučeni i iznutra i spolja.
Iako nije bilo izgovorene reči, svi su odlazili kući srećni i ispunjeni. Niko nije bio gladan ili žedan. Nikome nije bilo hladno. Čak i ako nije bilo razgovora, sva pitanja su dobila odgovor. Jedino što je svetac tražio (ponuda svecu, tzv. “dakšina”) bila je “razgolićenost” ili stanje praznine i bez ikakvih pretenzija.
Pod skidanjem je mislio da svi oni što ulaze treba svoj ego, bes, mržnju, ljubomoru, pretenzije, strahove, nesigurnosti itd, da ostave napolju i uđu goli. Njegovo jedino učenje bila je tišina. Pošto se njegova aura raširila svuda po tom mestu, ljudi bi u njegovom prisustvu automatski bili izlečeni. Nikada nije putovao van svog naselja. Vreme je provodio uglavnom ćutke, nepomičan.
Desilo se to da su se mnogi ljudi koji bi pročitali taj natpis toliko uznemirili da nisu ni ulazili unutra. Tako su se plašili da budu razgolićeni!
U susednom gradu živela je jedna bogatašica. Izgubila je sina i bila skrhana neizmernom tugom. Jedna njena prijateljica čula je za ovog tihog sveca i predložila joj da ga poseti. Ona je odlučila da otputuje kod njega. Trebalo je ceo dan putovanja da bi stigla do njegove kuće. Ali, čim je pročitala natpis ”Skini sve sa sebe pre nego što uđeš” bila se toliko uznemirila da je otišla, a da nije ni pokucala na vrata.
Tako je to sa većinom nas. Nismo spremni da “SKINEMO SVE SA SEBE”. Nismo spremni ništa da ostavimo. A ipak očekujemo od “sveca” ili BOGA da da sve. Kada je unutrašnja posuda puna i prepuna nesigurnosti, ega i sličnih negativnosti, kako može “svetac”, tihi Bog, bilo šta da da? Podržavamo sami sebe i opravdavamo svoje nesigurnosti! Propuštamo “svece” svog vremena!
Svi smo mi u suštini goli. Ali smo naučili da se oblačimo sloj po sloj i odeća je počela da nas kontroliše i ograničava naše pokrete. Počeli smo da postajemo nepokretni i da stagniramo. U mnogim slučajevima mi smo ponosni na svoju nepokretljivost i stagnaciju, koju čak nazivamo stabilnošću! Prava stabilnost je fleksibilnost.Prava stabilnost je fluidnost, kretanje. Najkruće drvo je ono koje je najspremnije za sekiru!
Prema tome, guru je mislio da kad ostavite svoje papuče napolju, ostavite i svoju konstituciju takođe! – Uđite goli unutra, tada ste jedno sa mnom. Ali ljudi to ne razumeju. Oni razumeju samo fizičko skidanje. Kako onda guru može funkcionisati kroz njih?
P: Čak i da bismo došli do stanja da budemo podobni…
M: U suštini, jedina podobnost je prijemčivost ili praznina. Prestanite da budete VI. Kad ste pretežno vi, možete samo toliko da opslužite. Ali, kad postanete potpuno prazni i guruova energija radi kroz vas, nemate ograničenja. Postaćete živi primer njegovih učenja, kao što su saosećanje i ljubaznost. Ako pogledate sve gurue, svi oni su odašiljali istu poruku – budite saosećajni, ljubazni, izražavajte ljubaznost i bezuslovnu ljubav. Ako to stalno radite, majstori će vas voleti i guru će doći kod vas, nećete vi morati da idete kod gurua. https://youtu.be/to1EWv18a00
Ako želite da budete moj učenik, ne treba da postojite. Ni guru ni učenik ne postoje.
Guru Parampara (*loza gurua)
P: Kako neko može postati Mojanđijev učenik i deo Guru Parampare? Postoji li proces inicijacije?
M: Je li ovo dobro pitanje? Trebalo bi da budete pažljivi kad je reč o tome čiji učenik treba da budete. Zašto bi trebalo da postoje učenik i guru? Niko nije stalno guru, niti stalno učenik. Kada se osoba ponaša kao guru? Kada druga osoba odluči da bude učenik. Nije potrebna nikakva inicijacija. U momentu kad osetite da vam je potrebno znanje, ono vam dođe kroz nekoga. Šta je u stvari guru? Neko ko vam pokazuje svetlo. A ko može da vidi? Ko je sposoban da vidi? Onaj ko ima oči. Trebalo bi bar oči da imate, da biste videtli.
U ovoj prostoriji, verovatno su prisutna mnoga bića, osim onih koja se nalaze u telu. Možemo li da ih vidimo? Ali, ako dovedete psa, on će moći da ih vidi. Svako biće ima drugačiju sposobnost opažanja. Mi, možda, mnoge stvari nećemo moći da vidimo, ali neko drugo biće će moći. Svaka osoba ima drugačiju sposobnost. Zato, kad odlučite da budete učenik, druga osoba automatski postaje guru. To je toliko jednostavno. Nema potrebe ni za kakvom inicijacijom.
Nisargadata Maharadž (Nisargadatta Maharaj)
Isto pitanje su postavili Nisargadati Maharadžu, neverovatnom majstoru: “Kako mogu da postanem deo Nat Tradicije? Tradicije, Parampare?”
On je reko: “Skoči u reku. Reka će te povesti.” Potrebno je doneti samo jednu odluku, a to je – skok u reku. Čvrsta odluka je: “Šta god da se na svetu desi, ja idem ovim putem.” To je sve što vam je potrebno. Onda je posao gurua da se pobrine za vas.
Nijedan guru neće reći: “Ej, ti! Dođi ovamo i uradi ovo.” Koje je bilo učenje Širdi Sai Babe? On nije podučavao hata jogu svako jutro. Ipak, ljudi oko njega su dobili sve ono po šta su došli. To je moć Parampare. Parampara se pobrine. Sve što vam je potrebno je da budete podobni.
Šta je podobnost? Prijemčivost je podobnost. Potrebno je da budete prijemčivi. Ako idete da biste testirali ili probali, ništa se neće desiti. Vratićete se i reći: “U redu, imao sam još jedno iskustvo. Video sam još jednu osobu.” To je sve. Ali, ako dođete sa predajom, dolazi do unutrašnje transformacije. Predaja ne znači predaju u fizičkom smislu. Predaja znači predaju putu duhovnosti.
Šta je put duhovnosti? Ako ste živi, vi ste duhovni, jer je duh u vama. A kad duh ode, nazivaju vas mrtvim telom. Kad vaša duša ne bude u telu, zvaćete se mrtvo telo. Kad se duša nalazi unutra, tu je i duh. Vaša veza sa vašom dušom je duhovnost. Svi ljudi su duhovni. Sva bića su duhovna. Ne postoji niko ko nije duhovan.
Mohanđi govori o praktičnoj duhovnosti Svest je vaš glas tišine. Ona je vaša istinska priroda. Nju ne možete kupiti spolja.
Kako vi zaista možete da budete ovi termini o kojima govorimo – oslobođenje, duhovnost? Kako postajemo zaista duhovni? Kako to osećamo? Kad je vaš prioritet povezivanje sa vašom dušom, tada ste duhovni. Upravo je to ono što svaki guru daje. Imate fizičko telo, fizički aspekt. Možete videti velike bodibildere koji veliki značaj pridaju svom telu. Uvek se ogladaju u ogledalu, procenjući koliko su se razvili njihovi mišići i to što vide im pričinjava veliku sreću. Onda postoje određeni ljudi koji su veoma emotivni, umno orijentisani. Oni se u sve upliću emotivno. Vole da gledaju sapunske opere na televiziji. Mešaju se u tuđe živote i prave zbrku. To su emotivni ljudi. Zatim su tu intelektualni ljudi. Oni vole znanje. Vole da čitaju knjige, upijaju ideje i to izbacuju iz sebe gde god da odu. Ljudi takve ne vole, jer oni stalno ističu ono što znaju. Zatim je tu sledeća grupa ljudi orijentisana na ličnost, egocentrici. Skeleton ličnosti je ego. Kao što imamo skeleton koji održava oblik tela, tako i ego održava oblik ličnosti. Ljudi vas prepoznaju na osnovu vaše ličnosti. Kad kažem: “Ja znam Sanđaja”, to znači da sam video njegovu fizičku formu i da sam iskusio tu ličnost. Povezujemo se s ljudima na osnovu ličnosti, a ne na osnovu osobe.
Molim vas, uvek se setite da mi projektujemo ličnost, kao što filmski projektor projektuje igrani film na ekranu. Ono što projektujemo, ljudi prepoznaju. Možda ćemo projektovati romantični film, horor, dramu, komediju, tragediju… Tokom jednog života, projektujemo različite stvari, kao filmski projektor. A ono što projektujemo na ekranu jeste to što ljudi vide. Kad ljudi vide i kažu: “Znam ovu osobu”, samo govore da su gledali igrani film zvani vi. Oni nikada nisu videli projektor. Pogledamo li ikada u projektor kad odemo u bioskop? Kad ste išli da gledate Dungal, jeste li videli projektor? Niko nije video projektor. Isto tako, niko se ne povezuje sa projektorom, mi samo gledamo igrani film i smatramo da znamo osobu. Igrani film se na ekranu stalno menja. Isto tako, sve ličnosti neprekidno projektuju različite aspekte ili različite dimenzije u različito vreme, jer je to ono što jesu. One nisu samo jedna stvar, one su sve. Kad projektujemo ovu ličnost, neki ljudi su orijentisani na ličnost, kao što su rok zvezde, filmski glumci, itd. Oni su orijentisani na ličnost, i to je ono što ljudi prepoznaju. Kad prepoznate filmskog glumca, kad ljudi prate filmskog glumca, sve je to zato što cene projektovanu ličnost. Zato oni to pokušavaju da održe. Ovi ljudi su orijentisani na ličnost.
Mohanđi govori o praktikovanju pozitivnosti Naša najveća glupost je naša ideja da možemo da posedujemo bilo šta na zemlji. Mi jedino možemo da iskusimo različite zemaljske aspekte, dok smo na zemlji. Sve moramo da vratimo nazad kad odemo, uključujući i opremu koju koristimo da bismo iskusili život, ljudsko telo.
Onda je tu veoma mali broj ljudi koji shvata da je duša ta koja projektuje fizički, emotivni i intelektualni aspekt, kao i aspekt ličnosti. Zato je Adi Šankara rekao: “Niko ne brine o aspektu duše.” Niko se ni ne seti da duša sedi unutra, sve do momenta smrti. Ne smrti drugih ljudi. Smrt drugih ljudi je ponekad olakšanje. 🙂 Ali, kad mi umremo, to je druga priča. To je vreme kad shvatamo da se nešto dešava. U trenutku smrti, dolazi do brzog premotavanja svih glavnih epizoda ovog života koje smo uskladištili. Tada vidite sve one stvari koje ste uradili u ovom životu i pomislite: “Moj Bože, to je to!” I duša odlazi! Tako dolazi do premotavanja i duša odlazi. To je vreme kad shvatamo da je to bio naš život. Uzimamo sav prtljag, kabinski prtljag, i to je onda zbogom, nema više ničega. Moraćemo ponovo da se vratimo i zakoračimo na drugi let. To tako ide.
Zato, ako je vaš prioritet vaša veza sa vašom dušom, vi ste na putu duhovnosti. Inače, možemo otići u hram, džamiju ili crkvu, moleći za nešto: molim te daj mi više novca, molim te daj mi nešto materijalno… To je ono što mi radimo. Ako želite da budete moj učenik, ne treba da postojite. Ne možemo postojati oboje. Zato što vi – kao egocentrična ličnost postojite, ja kao egocentrična ličnost postojim. Tako je sa 8 milijardi ljudi na svetu. U momentu kad prestanete da postojite, ja postajem vi, ili vi postajete ja u potpunosti. Na taj način, kad se vaš ego poništi, vi postajete duhovni. Kad postanete duhovni, vi ste sve. Ništa ne može biti odvojeno od vas. Tada shvatate i da je guru koga sledite takođe u vama. Sve je u vama, ne postoji ništa spolja. Šta vidite spolja? – Sebe. Tada nema ni gurua ni učenika. Ne treba vam ni guru ni učenik. Do tada, guru predstavlja putokaz ili ogledalo kako biste mogli da gledate u njega i razumete sebe, ne gurua. Potrebno je da razumete sebe. Celo putovanje je čitanje, razumevanje, prilagođavanje i poništavanje SEBE. Konačno, morate da poništite sebe. Ako vi postojite, ja ne mogu da postojim. Jednostavno!
Dakle, inicijacija se desila sada. Ako ste razumeli ono što sam rekao, inicirani ste. 🙂 To je sve što treba da uradite.
Emotivno zdravlje je isto toliko važno, ako ne i važnije, kao i fizičko zdravlje. Upravo je zato duhovno blagostanje ili duhovno učvršćivanje izuzetno važno. Dok je sve spoljašnje prolazno i menja se, prava stabilnost je uvek ona unutrašnja. Otuda je važno imati stabilnu povezanost sa svojim unutrašnjim bićem ili duhovnost. Ovo je takođe razlog što zavisnost od spoljašnjih stvari za duhovno učvršćivanje ne može pružiti podršku sve vreme. U nekom trenutku, morate da se ukorenite iznutra, da se skrasite unutra. – Mohanđi
P: Zašto je potrebna blizina gurua?
Glavni razlog zbog kog treba da budemo blizu gurua je taj što guru direktno utiče na vaš kauzalni (uzročni) sloj. Možete raditi sate i godine razne metode, ali i dalje ne morate dotaći kauzalni sloj, zato što mi kao ljudska bića, kao bića koja postoje u ovoj ravni, možemo da vidimo samo efekte. Da li znate uzrok bilo koje stvari koja se desila u vašem životu, uključujući vaše odnose, vaš posao, mesto gde ste rođeni, uključujući zmiju napolju? 🙂 Nemate pojma koji je uzrok tome, zar ne? Samo je efekat vidljiv. Ali blizina gurua direktno prodire do uzroka i to do uzroka spaljuje. Uzrok biva spaljen. Možete raditi šta god hoćete, ali da biste spalili uzrok morate biti u blizini onoga koji je uzrok već spalio. U suprotnom, sve je isto. Možete raditi metode ali ponavljam, vi ste vezani za efekat, a uzrok se ne vidi. Vatra se ponekad ne vidi, samo dim. Ovo je nešto što moramo razumeti. Moramo shvatiti i zbog toga moramo biti povezani sa majstorima koji imaju moć.
Na taj način vaš kauzalni sloj biće pročišćen, svi džepovi će biti prazni. Kauzalni sloj ima mnogo džepova, dovoljnih za mnogo života. Majstor vadi stvari iz tih džepova i prazni ih. Tada u životu nema više efekata. Kada nema kauzalnog sloja, nema ni efekata, i tada postajete jedno sa svešću.
P: Bolje unutrašnji mir nego jurenje za senzacijama
M: Mir je nusproizvod. Kad nemate želja, nemate efekata, nasumičnih efekata koje ne možete kontrolisati, kada to prestane, postoji samo mir. Ništa drugo ne postoji samo mir, potpuni mir. Da biste te džepove održali praznim, sve što treba da radite je da budete sve više i više od pomoći spoljnjem svetu. Zato stalno govorim da prosvetljenje nije za vas već za svet spolja. Kad ste vi prosvetljeni, svet je bolji, svet se oseća bolje. Svet postaje bolji. Svet treba to da doživi više nego vi. Tako, zamislite da se od 7,5 milijardi ljudi 1 milion prosvetli, svet bi bio sjajniji. Ne bi bilo takmičenja, ratova, mržnje, ljubomore, osuđivanja, bogaćenja… Gledajte svoja posla i budite srećni. Ali, u isto vreme ne na sebičan način, budite od pomoći.
Majstor je kao sunce, na sve podjednako sija
P: Nije li guruu ili majstoru važnije da se fokusira na one koji su zaista spremni za vašu poruku svesti?
M: Ovaj aspekt je aspekt činjenja. To da se majstor fokusira na učenika se nikada ne dešava. Majstor je kao sunce koje daje svetlost i tada učenik automatski bude napojen. Majstor nikada ne gleda na nekoga i kaže: “O, daću više svetlosti ovoj, a manje onoj osobi.” To se nikada ne dešava, jer istinski majstor ne može funkcionisati sa nivoa uma. Ako biram, nisam majstor. Sunce nikada ne bira kome će dati svetlost, kojoj zemlji će dati više svetla. Sunce jednostavno napaja celu zemlju i sve raste. Ista sunčeva svetlost pada na hram kao i na slivnik, a sunčevi zraci nisu oštećeni, sunce nije oštećeno. Ista je sunčeva svetlost svugde.
Dakle, postoje izbori koje pravimo. Učenici postanu kada oni odluče da su učenici. Kada neko odluči: „Ja sam učenik ovog gurua“, tada se dešava veza između gurua i učenika. Onda guru daje. Od učenika su jedino potrebni predaja i prihvatanje. Kada dođe do prihvatanja, snabdevanje dolazi automatski. To je skoro kao kad otvorite česmu. Kad otvorite česmu, voda teče. Kada pritisnete prekidač, upali se svetlo. Toliko je to jednostavno. Tako to funkcioniše.
Nijedan majstor neće reći: “Ja biram.” Naravno, majstori vole one koji evoluiraju i postaju majstori, tako da njima daju više vođstva i podrške ukoliko je to moguće. Inače, ne postoji diskriminacija. Kao što je Govindapada rekao: „Zašto Adišankara – zato što on može da drži okean u posudi. On je Adi Šankara, on je moćan, dorastao je tome da prenosi istinu svetu.“ Kad takav učenik dođe, majstori će ih još više osnažiti. To je čista spremnost za tako nešto. Tu nema diskriminacije, nema dopadanja ili nedopadanja. Nijedanom majstoru se ništa niti sviđa niti ne sviđa. To prosto ne može tako. Šta vam se sviđa? Fizička forma, novac, status? Sve su to privremene stvari koje ćete morati ostaviti iza sebe. Dakle, vaše stvari, vaš novac, vaš društveni status nemaju nikakvu vrednost. Međutim, vaš duhovni status ima vrednost, vaša ispražnjenost ima vrednost, vaša podobnost ima vrednost. A to je upravo ono što vas dovodi do višeg nivoa duhovnosti, ništa više.
Mohanđi o predaji
P: Pitanje je o predaji višoj svrsi, majstoru, veri.
M: Predali ste se kad znate da imate, kako sam rekao, vođstvo od duše. Kad vas duša vodi, predaja je spontana. Kad vas um i ego vode, predaja je veoma teška. Ako pogledate naše živote, 80% vođstva dolazi od uma i ega. Ali, ponekad se povežete sa dušom i ona kaže da ste stigli, da ste došli do izvora. Tada više nema rasuđivanja, sumnje, preispitivanja, i tada je predaja spontana. Za takvu predaju, ne morate da učinite nikakav napor, dešava se sama od sebe. Takođe je i vera spontana, dolazi i do vere. Tada više nema pitanja. Zato je Širdi Sai Baba rekao: “Moj guru je bio veoma moćan, ali me ničemu nije naučio. Od jutra do večeri, sedeo sam i gledao u njega, a on mi je dao sve.”
To je kao dete majmuna. Majmunče nema snagu da se popne na najvišu granu, ali majmnčetova mama ima i snagu i veštinu. Majmunče se pripije uz svoju majku, ona se penje uz drvo, i majmunče stiže do onog najvišeg. Dakle, povezujući se sa svešću višeg majstora, vaša svest se automatski razvija i širi. Nema šta da se radi, sve je u tome da se bude. Činjenje uvek ima svoje granice, a za bivanje granice ne postoje. To je veoma jednostavno. U tome je poenta. Ako je nešto komplikovano, nije istina. Istina mora da bude jednostavna.
Zato kažem – smejte se. Smejte se u svakoj situaciji. Kad se naljutite, smejte se. Kad ste ljubomorni, smejte se. Jer ako život shvatite bez ozbiljnosti, ako ga ne shvatite ozbiljno, život postaje veoma lak. Ako se možete smejati u najvećoj tuzi, ceo život će biti pun smeha. 🙂 To je moguće. 🙂
P: Kao Guruđi, da li biste želeli da vaši poklonici budu nezavisni ili zavinsi?
M: Voleo bih da moji ljudi budu samodovoljni, tako da imamo trajnu vezu. Kad su suviše zavisni o meni, ponekad postanu zaslepljeni. Voleo bih da se povežu sa mnom kroz svest. Ako se neko poveže sa mnom samo gledajući u moju formu, ništa neće dobiti. Međutim, ako se poveže sa mojom svešću, dobiće sve. Velika je razlika između ta dva. Voleo bih da moji ljudi budu potpuno povezani sa svešću. Kad prestanete da budete vi, postajete ja. Ja nisam ovo telo, već svest koju ovo telo predstavlja. Sve dok um vodi šou, postoje mnoga ograničenja. Mi smo ionako stalno u okvirima. Kad se okviri uklone, mi prigrlimo taj momenat, postajemo jedno, a to je večno, ne postoji nikakva mogućnost za razdvajanjem. A to nije nešto što se razume umom, to je nešto što se svakodnevno doživljava. Vi znate da ste potpuno i 100% ja i moja svest. Zbog toga ljudi pričaju o čudima. To nisu samo snovi, ili tako nešto. To je zato što je jedinstvo svesti projektovalo celu stvar u drugu dimenziju. To je čudo.
Ako je Baba napustio svoje telo pre skoro 100 godina, kako je toliko aktivan čak i sada? Granica tela je prevaziđena. Ali i dok je bio u svom telu, prisustvovao je raznim dešavanjima širom sveta. Jer, ni na koji način nije mogao biti vezan telom. Njegovo izražavanje je postalo uočljivo kad je, u stvari, zbacio svoje telo. To je trenutak kad smo u stvari počeli da ga primećujemo. Čovek ne postoji u telu, ali čovek postoji. To daje mnogo značaja celoj stvari. Ipak, dok je osoba u telu, vi težite da se povežete sa telom i tada propuštate šou. Zato, ako se povežete sa svešću dok je osoba u telu, nema ništa više od toga. Povezani ste sa telom i povezani ste sa svešću, što znači da niste u sukobu sa telom (telom u smislu ličnosti, takođe), a u isto vreme potpuno ste okupirani svešću. To je prelepo stanje za koje je potrebno da imate čistu svesnost. Pre svega, vera treba da bude čvrsta. Vera je kao most koji kreirate između dva entiteta. A onda kroz veru dodajete suptilni aspekt, dimenzionalni aspekt. Kažete: “Sve ovo su izražaji, a ovo sam ja. Ja i moj guru smo jedno.” Kao što je Isus rekao: “Ja i moj Otac smo jedno. Kroz mene ćete dostići mog Oca.” Guru je povezan sa vrhovnom svešću, i na taj način guru je vrhovna svest. Ja sam povezan sa guruom, znači da sam i ja povezan sa vrhovnom svešću. To znači da ste potpuno okupirani svešću. Tada nema raydvojenosti između gurua i učenika – kako guru pomisli, tako učenik uradi. Takva vrsta učenika je veliki blagoslov za svakog gurua. 🙂
Majstori
Prva priča
Daću vam jedan primer. Bio jednom jedan majstor. Mislim da je napustio svoje telo u sedamdesetim ili osamdesetim. Bio je odličan lekar i avaduta. Sve vreme je pušio. Sedeo je i pušio. Ponekad bi mu spao doti (*dhoti = materijal koji prekriva telo kod Hindusa), a on to ne bi primetio. Bio je odličan lekar, tako da šta god da mu je bilo pri ruci, dao bi ljudima kao lek. Ne bi čak ni otišao da donese lek. 🙂 Ako bi neko došao s nekom bolešću, možda bi imao kod sebe kikiriki ili indijske orahe, dao bi mu par komada i rekao da je u redu, i ti ljudi bi bili izlečeni. Jedan od njegovih učenik mi je pričao da je bilo veoma, veoma teško shvatiti ga, jer nije imao nikakvog reda.
Jedan od glavnih ministara je imao nekih problem i dolazio je da ga vidi.
Avaduta je rekao svojim učenicima: “Ovaj auto što dolazi sa policijom, recite im da je lekar umro.”
Učenik: “Ne mogu da idem i da mu kažem da je lekar umro, vi sedite ovde i pušite. Kako im mogu reći da ste umrli?”
Avaduta: “Kakav si ti to onda učenik? Ti čak ni ne radiš ono što ti kažem.”
Učenik: “Ja ne mogu da lažem.”
Avaduta: “Ja sam ti rekao da lažeš i samim tim ja preuzimam karmu. Zašto nećeš da poslušaš?”
Učenik: “Neću ići!”
Onda je majstor/avaduta lično otišao, bez majice, na sebi je imao samo doti. Otišao je tamo, ministar je izlazio, a on je rekao: “Šta te je dovelo ovde?”
Ministar: “Došao sam kod lekara.”
Avaduta: “O, žao mi je, on je umro.”
Tako oni otiđoše. Učenik se vrati, a majstor je sedeo i pušio.
Učenik je pitao: “Zašto si ga oterao?”
Avaduta je odgovorio: “Znaš, taj čovek je kao komarac. On sisa svačiju krv. On je loš čovek. Ne želim da ga držim u životu još duže vreme.”
Govorio je istinu. Rekao je: “Taj čovek je u stvari parazit, zašto bih ga lečio i produžavao mu život, pa da može da sisa još krvi? Neću to da radim.”
Isto tako, učenik je rekao: “Mnogo puta nisam razumeo svog gurua. Ceo život sam živeo s njim, a nikad ga nisam razumeo, jer sam ga uvek smatrao ludim, zato što se uvek tako ponašao.”
Druga priča
Ispričao nam je još jedan događaj. Grupa ljudi iz plemena je došla iz šume. Tamo se nalaze side (*siddha = asketa koji je dostigao prosvetljenje) koji meditiraju. Ovi ljudi su povezani sa sidama, oni čak ni ne izlaze u spoljašnji svet. Nalaze se duboko u šumi na području Kerale, Tamil Nadua i Karnatake. Došli su jer žele da naprave hram u jednoj od pećina. Majstor je rekao svojim učenicima: “Dolazi grupa iz plemena i zaista se moramo pobrinuti za njih.” Tako je grupa iz plemena došla. Bili su jedva obučeni, nosili su jedino doti. Majstor je rekao: “Dođite, poslužite se čajem, kafom,…” Ponudili su im da sednu, dali im hranu, itd. Učenik je bio iznenađen šta se to dešava, jer nisu čak ni razgovarali o tome zašto su došli, a guru se lepo prema njima ponašao i služio ih hranom. 🙂 Kad god bi pokušali da kažu zbog čega su došli, on im ne bi dozvolio. Trebala im je pomoć za izgradnju hrama. Mislim da su hteli samo dva murtija, jer je u pitanju bila pećina. Dakle, pre nego što bi progovorili, on bi ih u tome sprečio i uopšte ne bi mogli da pričaju. Onda je došlo veče i hteli su da odu, ali je majstor rekao: “Ne, nećete ići, vi ostajete ovde.” I svi ti ljudi iz plemena su ostali u ašramu. Opet im je dao hranu i sve ostalo. Ovi ljudi su pitali: “Kad ćemo moći da pričamo s njim?”
Ujutru, u šest sati, guru je došao, sve probudio i rekao: “Zašto spavate ovde?” Oni nisu znali šta da kažu. 🙂 “Trebalo je još juče da odete. Sad je već veoma kasno. Idite, idite, idite.” Sve je poslao nazad. Onda je jedan od njih rekao: “Svami, hteli smo nešto novca ili pomoć za murti.” Guru je rekao: “Mislite li da ja uopšte imam para? Nemam ja pare. Trebalo bi da pitate ljude koji novac imaju, a ne mene. Idite.” Pogledali su u učenike koji su im davali hranu, a oni su svi gledali na drugu stranu. 🙂 Nisu znli šta da rade. 🙂 To je bila velika sramota, zar ne?
Treća priča
Učenik je rekao: “Nikada nisam razumeo ovog gurua.” Priča ide ovakao, jedne noći guru je pozvao svoje učenike i rekao: “Stavite ovde belo platno, umirem.” Pošto su do sada doživeli toliko toga s njim, nisu mu više verovali šta god da bi rekao. 🙂 Rekli su: “Ti nikada nećeš umreti. Sedećeš ovde i pušiti sve vreme.” Ali on je rekao: “Ne, ne, ne, umirem. Umreću. Stavite belo platno.” Učenik je rekao: “Ne umireš. Toliko puta si mislio da ćeš umreti, a nikad nisi umro.” Onda je on sam ušao unutra, uzeo belo platno, raširio ga i legao. Rekao je: “Zovite hitnu pomoć. Odvedite me u bolnicu.” 🙂 Učenici su mislili: “Šta da kažu? To bi bilo kao zbijanje šale.” Nisu to želeli da urade, ali on je insistirao. Onda je on sam pozvao hitnu pomoć i oni su došli. Učenici su rekli: “Ovde se odvija neka drama.” Hitna pomoć je došla, uzela ga i smestila u kola. Celim putem do bolnice je pričao. Rekao je: “Na ovom mestu ćemo imati štalu za krave, ovo bi trebalo da imamo ovde, itd.” Dao je sva uputstva za zemlju. U trenutku kad su kola hitne pomoći stigla u bolnicu, on je sklopio oči. Doktori su rekli: “Umro je pre dva sata.” U stvari, onog trenutka kad je legao na platno, on je umro, ali je nastavio da priča i dao je sva uputstva. Upravo su tako, kasnije, napravili ašram.
Moja poenta je ta da učenici možda čak i neće razumeti gurua dok je guru u telu jer su preokupirani ličnošću. Ono što se onda desi je da guru iznenada umre i to je trenutak kad sve dođe na svoje mesto.
Četvrta priča
Ovaj čovek je plakao. Rekao je: “Mohanđi, ja sam potpuni idiot. Živeo sam s njim i sve vreme sam ga proklinjao jer me je uvek stavljao u probleme.” Ponekad bi vozilo došlo da nešto dostavi, a on čoveku ne bi platio, i zadržao bi vozilo tamo celu noć. Onda su ti ljudi morali da ga služe hranom i drugim stvarima, a sve vreme bi proklinjali vozača. Ujutru bi rekao: “Zašto ti je kamion ovde? Zašto ne platiš? Dakle, veoma, veoma ludo.
Peta priča
Pored sobe gde sam u ašramu odseo bilo je jedno drvo. Bio sam smešten u sobi za doktora pošto sam, navodno, bio “VIP”. Dakle, odseo sam u doktorskoj sobi, a pored sobe je bilo jedno drvo. Tu je, očigledno, boravio Jakša Gandarva (*Yaksha Gandharva = mitsko stvorenje u Indiji) i ljudi su se plašili tamo da idu. Došla je jedna Matađi (*Mataji = Božanska majka). Kad je Matađi ušla u ašram pogledala je gore, videla je ovu osobu na drvetu i rekla ovom guruu: “Znaš, tu je Jakši, u tvom ašramu, nalazi se na drvetu.” On je rekao: “O da, da. Ona mi pravi društvo. 🙂 Vrlo dobro. Nekad ode i sedne ispod ovog drveta. Ljudi se plaše da idu blizu toga, ali ona nekad ide i sedi ispod drveta.” Kad sam boravio tamo, pitali su me: “Plašiš li se da budeš tamo?” Rekao sam: “Nema problema. U redu je.”
Ovako neki od ovih majstora funkcionišu, a učenici nemaju predstavu o tome. Oni samo vide ono spoljašnje i na osnovu toga donose odluke, kritikuju, proklinju. A na kraju, kad majstori odu, svi žale. Ista stvar se desila sa Širdi Sai Babom i svim ostalim majstorima. Većinu vremena ih nisu razumeli. Ko je razumeo Ošoa? Danas te stvari čitamo i citiramo ga, itd. Ali, da li smo ga razumeli? Razumemo li ga sada? To nije lako. Citiramo majstore iz prošlosti na Fejsbuku kako bi ljudi znali da imamo neko znanje, ali znamo li to što citiramo? Kad bismo zaista razumeli taj citat, više nikada ne bismo bili isti.
Satsang u Merilendu, SAD – treći deo
26. avgust 2018.
Kontemplacija
P: Kad bi ljudi postavili Ramani Maharišiju pitanje, uvek ih je vodio u potragu Ko sam ja? do odgovarajućeg korena Ko postavlja ovo pitanje?, što nikada nisam shvatio. To je jedan deo. A drugi deo je da je on uvek postavljao ljudima isto pitanje: “Koja je vaša ličnost u dubokom snu?”. Zato što u dubokom snu nema nikoga ko zna Ko sam ja? Tamo nema nikoga. To je samo stanje koje se zove duboko spavanje i kada se mozak uključi, probudim se i reč “Ja” se pojavljuje, a zatim i svi ostali delovi koji ga prate. Dakle, zbunjujuće je zašto je dao ovaj primer kako bi odgovorio na pitanje nekom od sledbenika. Da li to nešto znači?
M: Mislim da je prava osoba koja bi odgovorila na ovo pitanje sam Ramana Mahariši.
Ramana Mahariši
Publika: (Smeh)
M: Pokušaću. On je veliki učitelj. Ne mogu čak ni početi da objašnjavam koliko je sjajan. Na moj ograničen način, pokušaću. Manana (kontemplacija) je izvan dijane (*dhyana-meditacija). Meditacija je stanje koje ostvarujete kada ste u potpunosti skoncentrisani i okupirani jednom stvari, jednim subjektom, kao što je “Om”, ili dah, ili šta god. To je stanje meditacije. Zapravo, meditacija kao aktivnost ne postoji. Meditacija nije aktivnost. To je stanje kada je vaš um potpuno okupiran jednom stvari, što znači da je u potpunosti ovde. To je meditacija. U aktivnosti meditacije ljudi će razmišljati o svemu na svetu i sedeti na jednom mestu, zatvarajući oči. To nije meditacija. Sa druge strane, kontemplacija je veoma važna kao sredstvo za postizanje stanja meditacije. To bi Ramana Mahariši verovatno podrazumevao pod ovim. Ko sam ja? je dobra pozicija da se započne u nekom trenutku u vremenu, jer se uvek povezujemo sa inkarnacijom koju projektujemo u svet. Mi projektujemo sledeće ka svetu: “Ja sam to i to. To je moje ime. Ovo je moj oblik. Ovo je moja zemlja porekla. Ovo je broj mog pasoša (smeh)…” Ko sam ja? je dobro pitanje ukoliko se koristi kao alat da uđete u sebe i istražite sebe. Zatim dolazite do određenih odgovora, kako je rekao Adi Šankara u “Nirvana Shatakam” (pročitajte blog):
Mano-Buddhi-Ahankaara, Chittaani Naaham
Na Cha Shrotra-Jihveh, Na Cha Ghraan-na-Netre
Na Cha Vyoma Bhoomir, Na Tejo Na Vaayuh
Chid-Aananda-Roopah, Shivoham Shivoham
”Ja nisam telo, ja nisam um, ja nisam intelekt, ja nisam ego, ja nisam ličnost, ja nisam organi akcije, ja nisam organi opažanja, ja sam Šiva.”
Da biste došli do tačke gde shvatate da ste Šiva, morate otpustiti mnogo stvari. Na primer, u imigracionom formularu postavljeno je pitanje: “Šta nosite?” Šta god da ne nosite, stavite znak “x”. Slično tome, brišemo brojne stvari, brišemo, brišemo, brišemo… Pa šta ste onda vi? Dolazite na scenu, “Aham Brahmasmi”[1]. Dakle, kako bi se došlo do te faze, potrebno je puno brisanja, jer “mislim da sam telo, mislim da sam ličnost, mislim da sam um…”, neki ljudi kažu “Mislim, dakle, postojim”, to nije istina. Misliš zato što imaš um. Ali, ipak niste u mislima. Stoga, mnoge stvari moraju biti izbrisane pre nego što stignete do “Ja sam čista svest”. Međutim, čista svest je iskustvo, to nije znanje. Ne možete znati čistu svest. Morate iskusiti čistu svest. Zbog toga se sve ove stvari brišu i pitaju ne samo Ko sam ja?, nego i Šta sam ja? Koja je moja struktura? Koji je moj oblik? Teorije objašnjavaju mnoge stvari, ali to nije naše, zar ne? Knjige bi takođe objasnile, ali ni to nije naše.
KO SAM JA? – Slika uslikana na Medison ritritu sa Mohanđijem
Moramo otići dublje i dublje i shvatiti: Šta sam ja? Zatim se postavlja još jedno pitanje: ZAŠTO sam ja? Zašto je ova cela predstava? Zašto je ova drama, ova situacija? Upanišade, sveti spisi su na to odgovorili. U jednoj od Upanišada sin pita oca: “Kažeš da sam božanska inkarnacija. Ne osećam se tako. Osećam se kao glupo ljudsko biće.” Kako možeš reći da sam božanska inkarnacija? Možeš li mi to dokazati?
Otac reče: ”Donesi mi nešto vatre.”
Sin je doneo lampu i zapalio je pomoću plamena.
Otac je zatim rekao: ”Rekao sam ti da mi doneseš nešto vatre, zašto si mi doneo lampu?”
Sin je doneo ugalj koji je imao vatru na sebi.
Otac je rekao: “Rekao sam ti da mi doneseš nešto vatre, zašto si mi doneo ugalj?”
Sin je upitao: “Oče, kako mogu doneti vatru bez ikakvog posrednika?”
Tada je otac rekao: “Kako božanska sila može ispoljiti sebe bez ikakvog posrednika? Moraš se povezati sa materijalom, sa materijom, da bi razumeo istinu.”
Nije moguće direktno se povezati sa istinom pomoću ljudskog uma i zbog toga vas učitelji upućuju na pitanja Ko sam ja? Šta sam ja? Zašto sam ja? Potom ste došli do određene istine. Adi Šankara, koji se prosvetlio, rekao je u osmoj godini: “Ja nisam telo, nisam um, ja nisam intelekt… nisam ono što se ČINI da jesam. Ja nisam to.” Onda, šta sam ja? Tada sam shvatio: Ja sam svest, čisto božanstvo koje se izražava kroz ovu inkarnaciju. To je iskustvo. To je iskustvo koje je Ramana Mahariši verovatno želelo da svi postignu. Ovo je moje ograničeno znanje i ne mogu ni da počnem da objašnjavam. Ramana Mahariši je kao avatar. Postoje učitelji koji su hodali ovom zemljom, ali njihov cilj je bio da vas odvedu do vas samih. Put si ti.Odredište si ti. Iskustvo putovanja si ti. Putovanje si ti. Šta ostaje? Ti.
Publika: (Aplauz)
Mohanđi govori o pravom identitetu “Mi smo ono ko smo kada smo sami i niko nas ne gleda.”
Iskustva
P: Namaste. Koja je uloga iskustava?
M: Uloga iskustava je slična pokazateljima na vašem putu. Kada putujete odavde, recimo, ka Floridi, u određenoj fazi ćete reći: “U redu, mi smo toliko milja daleko od Floride.” Šta vam taj pokazatelj kaže? Da ste putovali do sada i da morate dalje putovati ako želite da stignete do istog odredišta. U suprotnom možete otići i na drugo mesto (smeh). To je uloga iskustava. Zato je Patanđali uvek govorio: “Nastavite dalje. Ignorišite. Nastavite da se krećete.” Jer iskustva mogu biti zamke. Ljudi su mi rekli: “Mohanđi, imao sam predivno iskustvo tokom određene meditacije. To se ne vraća.”, a ja sam rekao: “Čestitam.” (Smeh) Ne bi trebalo da se vrati. To znači da si napredovao. To je važno. Jer na ovom putovanju, iskustva su stanja u kojima se ogledaju misli ili nešto što doživljavate neko vreme. Ako se stanje desi, ostaje. Stanje se ne menja. To je kao kad diplomirate. Sledećeg dana nećete postati pred-diplomci. Diploma ostaje zauvek. Isto tako, sve dok se iskustva ne stabilizuju u stanje, to nije vaše. Dakle, iskustva će dolaziti i odlaziti, a ona se moraju smenjivati kao znakovi kraj puta. Međutim, ona ne ostaju jer još uvek nisu vaše stanje. Kako shvatate stanje blaženstva? Bićete kao dete. Ako pogledate malu decu, oni ne mare za vaše meditacije i slične stvari. Oni se igraju. Oni su srećni. U trenutku su. Oni su odlični učitelji. Mala deca su sjajni učitelji. Budite u tom trenutku, šta god da dođe, doživite i pustite, kao obrok koji ste imali u podne. To iskustvo je gotovo, zar ne? Sada, pošto ste imali to iskustvo, da li to znači da vam više nije potrebna hrana? Morate imati večeru. Kao ta, tako se i svaka situacija razvija. Ono što iskušavate u svakoj tački vremena je veoma važno. Definitivno je važno, ali ne zaustavljajte se tamo. Možete doći do stanja koje je potpuno bez iskustva, tamo gde um umire.
Viša stanja svesti
Samadi je stanje u kom je um stabilan. Treći stepen samadija je stanje u kom će vaše misli biti van vas. Misli neće biti unutra. Vidite svoje misli izvan vas i one gube moć da prave razliku ili da utiču na vas. Vaše sopstvene misli neće biti vaše. One postoje kao misli, kao neka vrsta mogućnosti, ali ne stvarnost. Postoji razlika ovde. Postoji kao mogućnost, ali ne baš stvarnost. Vi mislite: “U redu, to je moje, ali mi nije potrebno”, kao ljudi koji su hodali duž ovog puta. Da li ti je bitno ko hoda? Hodaju. Znaš da hodaju, ali to nije bitno. Isto tako, misli prestaju da te uznemiravaju.
Zatim, sledeće stanje je kada misli umiru zato što vam ništa ne mogu učiniti. Recimo, neko vas zlostavlja, naziva majmunom, magarcem i tako dalje, ali vi ne odgovarate. Ako uopšte ne odgovarate, šta će ta osoba uraditi? Prestaće da vas vređa, jer nema efekta. Slično tome, kada nas ništa ne dotiče, čak ni iskustva, napredak je veoma brz jer niste vezani njima. Iskustvo se dešava, dovoljno dobro, to se ne događa, dovoljno dobro. Onda si ti samo ti. Ujedinićete se u jedinicu, moćno. Tada sva iskustva postaju vaša. Ako neko krene da plače na određenoj udaljenosti, znaćete. Ako se neko smeje na određenoj udaljenosti, znaćete. Ako neko nešto oseća, znaćete. Ne samo čovek, već sve. Prestaćete imati razlike u postojanju. Osetićete čak i ako je biljka u bolu. To ne znači da vam bol pripada. Ona prolazi kroz vas. Sve prolazi kroz vas, jer ste vi sve. Sve je u tebi. Kada je sve u tebi, ti si sve. Na tom putu mala iskustva su prepreka, ali ih ne možete zaista blokirati niti prihvatiti. Ona se dešavaju – hvala. Tako, samo ih pustite da dođu i odu.
Provedi neko vreme i razumi, prihvati, pomiri se sa sobom. Pravi put si TI -“ti” koje je isto u budnom stanju, stanju sna i dubokog spavanja. – Mohanđi
Prihvatanje
P: Kako možemo prihvatiti sve?
M: Jednostavan i direktan odgovor bi bio: “Imate li izbora?” Šta god da se desi u danu ili trenutku, dogodilo se zato što ga je konfiguracija stvorila. To zovemo sudbinom. Nešto je stvorilo vreme, prostor, grupu ljudi, događaj i odgovarajuće iskustvo, nešto bi sve stvorilo. Ako ne prihvatite, to može postati obrazac. Videli smo da se isti ili sličan obrazac ponavlja u životu. Slični efekti se takođe dešavaju. A ako odete duboko u svaki obrazac, videćete da je tome prethodio otpor. Vi imate veze sa tim što se desi u vašem životu u određenom trenutku ili tokom vremena. U nekom trenutku ili u različitim vremenskim prilikama ste to prikupili i stavili u sebe kao suštinu, kao seme, kao utisak. Preostala sećanja na iskustva postaju semena. Ona se čuvaju kao utisci. Preostala sećanja na iskustva kao što su – ručali ste i imate sećanje na ručak. To je utisak koji ostaje unutra. Zatim to proizvede simpatije ili antipatije.
To stvara situacije. Postoji ono što mi zovemo umna materija ili supstrat koji ima tri aspekta: um, intelekt i ego. Spojene zajedno, čine umnu materiju. Ono što aktivira umnu materiju je dah. Imamo određeni broj udisaja pre odlaska, što znači trajanje. Zato sam rekao da ako živite 80 godina, tj. 29200 dana, disaćete. Dah ili prana aktiviraju materiju uma, utisci su gorivo i postaju misli. Zatim postaju izrazi i kasnije postaju akcije. Mnoge misli se dešavaju, manje je reči koje se dese, a još manje dela se dešava. Ovo je naš život. Ovako protičemo.
Zašto se neke stvari vraćaju ponovo i iznova? Zbog toga što smo im se u određenom trenutku opirali. Dakle, da li je bolje prihvatanje ili otpor? To je poenta. Ako pogledate unutra, znaćete, ne moram objašnjavati. Ja nisam bolji od vas, jer svi smo na istom putovanju; idemo prema istoj svetlosti. Veoma dobro znamo da je u svakom trenutku stvarnost data – vreme, prostor, situacija, postoji granica u kojoj se odvija iskustvo. Bilo da ga usvojite, prihvatite ili odbacite, ono ostaje. Dešava se.
Mohanđi priča o prihvatanju drugih Imam svoju izabranu sudbinu, bilo da me volite ili ne. Vi imate svoju izabranu sudbinu, bilo da je ja odobravam ili ne. Mi smo samo proizvodi naše sopstvene karme. Svrha života je sam život, ili iskustvo zvano život. Kao što ja nemam prava da vas osuđujem, isto tako nemate ni vi prava da osuđujete mene.
Kako da napravite sve situacije ili događaje ili iskustva, razumno jestivim? Kroz prihvatanje. Kada je Ramana Mahariši imao rak, neko ga je pitao: “Je li to jako teško?” (Smeh) Naravno da će biti teško ako imate rak. To nije prijatno iskustvo, zar ne? Ramana Mahariši je rekao: “Ja imam bol jer imam telo. Ali nemam patnje. Zato što je to moj izbor, odbijam da patim.” To je naš izbor jer je patnja povezana sa umom. Telo je tu. Imaćete sve što je povezano sa telom. Glad se dešava jer imamo telo. Morate hraniti annamaya kosha – anamaja koša (hranidbeni plašt), kako se ne bi desila glad. Zato što imate um, nosite se sa emocijama. Pričali smo o porodici. Svi su isti; ne postoji niko osim tebe, bilo da je to tvoja žena ili dete ili otac ili majka. Svako od njih ima drugačiju konstituciju, ali oni su isti kao i mi. Oni imaju svoju jedinstvenost, imaju svoje razlike, konstitucija je različita, možda iskustva i usvajanje iskustava mogu biti različiti, ali oni su svi jedinice. Sve je isto. Iako je neko vaša žena, nikoga ne možete posedovati. Nikoga ne posedujete u ovom životu. Iako je neko došao u vaš život kao vaše dete, ne možete ga posedovati. Ako pokušate da posedujete dete duži vremenski period, ono će vas kasnije staviti u starački dom.
Publika: (Smeh)
M: Zašto imamo danas toliko staračkih domova? Zbog toga što je deci dosta roditelja. Zato što ih (decu) mi (roditelji) “posedujemo”. Vlasništvo nije moguće. Niko ne može ništa da poseduje. Ne možete posedovati ni svoje telo. Sve dolazi i odlazi. Ako funkcionišete sa tom svesnošću, sve je zadovoljstvo, sreća. Postajete lagani. Kao vetar, prolazite kroz život. To je vaše pravo koje ste dobili rođenjem, vidite? Ako je otpor druga opcija, da li je prihvatanje bolje?. To je mnogo bolje.
Zarobljeno umom, egom, iluzijama i emocijama, biće pati. – Mohanđi
Tokovi misli
P: Kako da promenimo tokove misli u koje smo upleteni? Znamo da te misli ne bi trebalo da dođu, ali one se samo vraćaju iznova. Kako da jednostavno promenimo serije misli?
M: Hvala vam. Misli dolaze od utisaka koji sede unutar vas i utisci izlaze iz preostalih uspomena ili strahova. Sećanja mogu biti strahovi. Sećanja verovatno nisu iz našeg iskustva. Ona mogu biti strahovi koje ste prikupili iz ovog života, ili nekog drugog života, ili od ljudi, ili od društva. To je uzrok tih misli. Kada pogledate te misli, ona su kao deca koja se igraju u vrtu, vi ih gledate. Niste ni srećni ni tužni. Vi ih samo gledate i ako možete pogledati svoje misli tako, one postaju slabije. Kada ste uključeni u misli ili kada one na vas utiču, one ostaju duže ili se vraćaju, posebno kada vas pogađaju. Možda smo doživeli, na primer, ako se neko koga duboko volimo, ponaša na veoma loš način prema nama, to nas pogađa. Nismo u stanju da učinimo ništa tog dana jer se osećamo veoma depresivno. Postoji očekivanje vezano za to. Kada to očekivanje nije ispunjeno, patimo. Kad ne bi bilo očekivanja, kakav bi bio osećaj? Ništa vas ne može iskriviti. Ništa vas ne može učiniti nestabilnim. Naše misli su samo naša deca. Desile su se zato što je za njih vezan utisak; pomešani sa dahom, nastaje misao. Ove misli će dolaziti i dozvolite im da dođu, ali nemajte nikakve veze sa njima. Vi ih onda posmatrajte. Imate određenu misao. Ovo je jedna opcija. Druga opcija jeste da ih predate: “Nisu moje, ostavljam ih Tebi pred noge.” Guruu ili Bogu ili kome god verujete, nastavite da se predajete: “Nisu moje.” Odvojite se od toga. Prvo je objektivno posmatranje, drugo je odvajanje. I jedno i drugo će pomoći u smanjivanju intenziteta misli.
Kako znate da li vas to vodi do oslobođenog postojanja? Njegova frekvencija se smanjuje. Nije da će jednog dana takve misli nestati, jer postoji navika povezana sa njima. Ljudi po navici misle, po navici rade i po navici deluju. Navika. Misli su takođe povezane sa određenim navikama. Mi smo navikli da razmišljamo na određene načine. Navika će postojati neko vreme, onda će ista navika postati slabija jer ne dobijate nikakvo zadovoljstvo iz nje. Kada kažem zadovoljstvo, čak i bol je zadovoljstvo u tom kontekstu, zapamtite. Mi uvek zadržavamo misli koje su bolne, čak i više od srećnih misli. Srećne misli se ne čuvaju toliko. Zašto bolne misli ostanu duže? Zbog pružanja otpora. Pokušavamo da ih odgurnemo, pa one ostaju. Zašto onda idemo u teretanu? Mi vežbamo otpor da bi razvili dobre mišiće. Otpor je povezan i sa izdržljivošću. Posmatrajući to pozitivno, otpor zadržava. Međutim, kada se ne odupiremo – to dolazi, odlazi, pa šta? Kada nemate nikakve veze sa vašim mislima, niti ih održavate, niti odbacujete, onda one počinju da slabe. Zato sam rekao ranije, ponekad su van vas, ne mogu uticati na vas i one umiru.
Tajna mira i zadovoljstva počinje slušanjem svog tela. Telu NE treba većina stvari koje naš um traži i zahteva za sreću. – Mohanđi
Put si ti
P: Dakle, Mohanđi, svi mi koji smo ovde večeras zajedno imamo toliko poteškoća, toliko izazova, živimo u svetu dualnosti, u svetu suprotnosti gde nam naše emocije stoje na putu. Kad odemo odavde večeras, potrebna nam je pomoć. Šta je to što bi nam pomoglo? Očekivanja su toliko velika da budemo dobri, da budemo ljubazni, da budemo saosećajni, da služimo našim porodicama, da služimo čovečanstvu, a mi još uvek nismo dorasli, dobri smo malo tamo malo ovde. Dakle, koje sposobnosti, sredstva imamo kada odemo odavde večeras koje bi mogle da nam pomognu na putu?
M: Mogu li da odgovorim jednom rečju? – Vi.
Publika: (Smeh)
M: Nemate drugih sredstava. Zapravo, to je iskrena istina. Nema načina da bilo koja spoljna stvar može biti korisna na bilo kom nivou nesreće unutar nas. Situacije spolja se nisu dogodile u jednom danu. Nešto je sazrelo u to stanje, bilo pozitivno ili negativno. Postoji početak, rast i kulminacija za sve. To je evolucija. Ne možete menjati taj kurs, čak ni negativnost za to. To raste, ostaje i umire. Pozitivnost je ista. Koja je tvoja najbolja opklada ovde? Ti. Ti si najbolja opklada. I kako možete biti vrlo efikasni, vaš najefikasniji izraz? Doslednost, uverenje, izražavanje. Morate biti veoma dosledni u onome u šta verujete, sa uverenjem i izražavanjem. To postaje svrha, jasna svrha, čista svrha. Kad kažem ‘svrha’, to je pozitivna svrha. Svrha regeneracije. Svrha ljubavi, ljubaznosti, saosećanja… Zamislite da postanete sunce i postanete svetlost, i vi inspirišete druge ljude da budu svetlost. To postaje pokret. To je najbolji i najmoćniji pokret.
Doslednost je jako važna u svakoj sadani, svakoj praksi. Zbog toga sveti spisi kažu – jedan put, jedan guru, jedna praksa. – Mohanđi
Pre više vekova, recimo pre 1000 ili 2000 godina, postojali su spisi o svim osobama koje će se roditi na ovom svetu. Zovemo ih Nadiji. Možete ih nazvati astrološkim predviđanjima. U južnoindijskoj državi Tamil Nadu postoji mnogo takvih teza. Ovi Nadiji su imali super precizna predviđanja jer rade na tezama. Majstori koji su ih konsolidovali postali su jedinice i mogli su da postanu univerzum. Iz tog ugla su predvideli da će se ove stvari desiti u budućnosti. Jedna od stvari koje su mi privukle pažnju, rečeno mi je da je bilo malih naznaka o osobi koja će živeti u budućnosti, možda i hiljadu godina kasnije. Rečeno je: “U trenutku kada svet veruje u oblačenje, biće čovek koji će iznenaditi svet svojom golotinjom i on će promeniti tok istorije te zemlje.” To je bilo o Mahatma Gandiju, napisano najmanje hiljadu godina pre nego što je rođen! I taj čovek je promenio tok istorije svoje zemlje. Čime? Izdržljivošću. Uverenjem.
Mohanđi govori o vežbanju pozitivnosti Kada naš dobar rad postane inspiracija ljudima, to postaje pokret. Pokrenimo svet pozitivnim delima. Živite pozitivnost.
Znao je šta radi. Stajao je iza toga. Opirući se mi možda nećemo menjati stvari. Otpor je dobar za negativnost. Negativnost voli otpor. Ostaje snažniji. Kada se nečemu odupirete, to ostaje duže. Umesto toga, izrazite se na pravi način. Recimo, na primer, vi ste LJUBAV kontinuirano i to je vidljivo u društvu, automatski ćete privlačiti ljude. Zašto? Zato što je to prijatno. Biti sa ljubavlju je mnogo prijatnije nego biti sa besom, mržnjom, ljubomorom ili osvetom, a to je zato što vas takva emocija smanjuje. To vas čini dosadnim, čini vas ograničenim. Naprotiv, ako ste povezani sa ljubavlju, ona širi. Ništa ne morate dokazivati. Proširuje vas. Sloboda. Živite slobodu.
Mohanđi govori o anatomiji slobode Kad god osuđujemo druge, spuštamo frekvenciju. Kada smatramo da je neko inferiorniji od nas, mi padamo. Budite pažljivi sa vašim mislima. Oni koji ne osuđuju su SLOBODNI.
Zato kažem, ako ste uvek protiv nečeg, uvek ste slabi. Stoga, morate doneti ljubav u društvo i promeniti društvo iznutra. To je važno u ovom trenutku. Kada tražite stvari spolja da vas podrže, šta vam može pomoći? Ništa nije trajno spolja. Čak ni ljudi. Mi sami smo to doživeli sa ljudima. Neki ljudi ostaju neko vreme, neki ostaju malo duže, neki dolaze i odlaze, neki drugi ostaju zauvek. Veoma mali broj ljudi ostaje zauvek. Sve ove stvari su nepredvidive. Ono što je napolju je nepredvidivo. Ako želite nešto da predvidite, to može biti samo iznutra.
Anđeli čuvari
P: Mohanđi, šta je sa konceptom anđela čuvara? Takođe, gde se uključuje suština Guru principa?
M: Anđeli čuvari su vaši nadopunjujući faktori. Kada činite nešto, to vas naglašava, potvrđuje. Na primer, ako ste u određenom stanju, stanje je komplementarno faktorima koji su vezani za tu frekvenciju. Ako ste u određenoj frekvenciji, slične frekvencije vas podržavaju, čuvaju.
Guru je princip, princip vodiča, i on je u vama. To je stanje koje postižete višom svešću. Ta viša svest, stabilnost, stanje u kome postajete ogledalo vam se dešava. To je Guru princip koji svako ima. Svako od nas ga ima. To stanje vam dolazi iznutra.
Postoje učitelji koji su hodali Zemljom, ali njihov cilj je bio da te dovedu ka tebi. Put si ti. Destinacija si ti. Iskustvo putovanja si ti. Putovanje si ti. Šta preostaje? TI.
[1] Ja sam Braman, Ja sam beskrajna realnost (Aham “ja”, ono što se ne može napustiti ili ostaviti u smislu da je konstantno, nezaobilazno, večno prisutno. Brahma ili večno pun, ili kompletan i Asmi ili “sam”, prvo lice jednine sadašnje vreme glagola “biti”) Izvor: Wikipedia
P: Kako biste definisali posvećenost, Svamiđi? O: Posvećenost je nešto što se dešava kad vaša svesnost raste. To znači da shvatate entitet ili objekat vaše posvećenosti kao nešto najviše, savršeno. Ono cveta u srcu. Dešava se tebi. Onda je to u redu. Ali, posvećenost kao kolokvijalan izraz, to je kao da jedna krava sledi ostale krave. I to takođe zavisi od konstitucije. Recimo, ako ste više emotivne prirode, posvećenost je lakša za vas. Ako ste više intelektualne prirode, za vas je bolja Đnana Joga (*Jnana Yoga – put znanja). U idealnom slučaju, posvećenost je nešto što se dešava uz svesnost. Onda je to jedan tok. Bakti Joga (*Bhakti Yoga – put posvećenosti) je najbolji put da se lakše dostigne beskonačnost. Đnana Joga je uvek teška, jer uvek imate neki objekat koji je izvan vas i sa kojim treba da se poredite i koji nikad nećete razumeti. Kroz Bakti (posvećenost), možete da poništite sebe i da postanete božanstvo, predmet vaše posvećenosti.
Posvećenost je zapravo proizvod svesnosti. Što više postajete svesni, više se predajete. Zato što se odvajate od vaše fizičke konstitucije, mentalne konstitucije, intelektualne konstitucije i postajete jedno sa univerzumom. Hanumanđi je veliki privrženik, jedan od najvećih koji je ikad viđen na zemlji. Sigurno ste čuli da je Hanumanđi rekao Rami: “U telesnom smislu, ja sam tvoj sluga. Moj um je blizak tvome, tvoja želja je za mene zapovest. Ali, u duhovnom smislu, ti i ja smo jedno.” Ovo je svesnost onoga ko je posvećen nekome. Sa ovakvom svesnošću, postajete Rama. Hanumanđi je prolazio kroz teškoće. Kada je Rama slao Situ u šumu, mnogi ljudi na sudu su bili protiv toga. Pokušali su da utiču na Hanumanđija govoreći da kralj ne čini pravu stvar. Hanumanđi je rekao: “Verujem da moj gospodar tačno zna šta radi i da je na višem nivou svesnosti od mene. Ko sam ja da ga preispitujem.” On je očuvao svoju odanost. Zato danas postoji više hramova posvećenih Hanumanđiju nego Rami. Zato što je postao otelovljenje odanosti. Nije dozvolio da ga pokolebaju misli i razmišljanja drugih ljudi.
P: Mirabai je još jedan primer… O: Da, naravno, Mirabai je rođen da bude posvećenik.
P: Kakva je razlika između uslovne i bezuslovne posvećenosti? O: Uslovna dolazi iz uma. Bezuslovna je izvan granica uma. Um ne može da prihvati stanje bezuslovnosti. Zato sam danas napisao na Fejsbuku: “Svesnost i bezuslovna ljubav su povezani. Kako raste svesnost, nastaje bezuslovna ljubav. Ako bezuslovna ljubav raste, nastaje svesnost. Oni su ujedinjeni. Jedno vodi ka drugom.” Bezuslovnost automatski nastaje kada svesnost raste. Nećete voleti nešto zbog nečeg drugog. Volećete jer volite da volite. To olakšava odnose, ne samo između ljudi, već i odnos sa bogom.
Provereni metod za razvijanje više svesti je upražnjavanje bezuslovne ljubavi. – Mohanđi
P: Neki ljudi odlaze u hramove i traže i žele određene stvari. Da li je to stvaranje želje?
O: To je kreacija sveštenika. 🙂 Naš sistem je pod velikim uticajem sveštenika. Pre svega, ne poznajemo Vede, ne znamo mantre, i mislimo da su one nešto veliko. Drugo, mi ulazimo u transakciju sa bogom. Zamišljamo da bog tamo gore sedi i očekuje naš novac. Pre svega, bog nema ništa sa novcem. Bog je u vama. Onog trenutka kad bog postoji izvan nas, onda nastaju problemi. Onda mnogo toga stoji između boga i vas. Bićemo izmanipulisani da činimo neke stvari. To je dobro za sveštenika.
Nedavno, kada sam otišao u hram, imao sam raspravu sa sveštenicima. Pitao sam ih: „Da li mislite da ste Bramini (posvećenici)?“ Niko nije odgovorio. Odlučio sam da budem korak ispred njih i da im se suprotstavim. Rekao sam: „Zašto tražite novac? Novac bi trebalo sam da vam pada u krilo ako ste dovoljno dobri. Trebalo bi da ste nesebični, da postojite u suptilnom stanju proširene svesti (*sattwa bhaav), da služite, a ne da zahtevate. Tražite materijalnu korist i nazivate sebe Braminima. Pošto postojite u energetskoj ravni, sve će vam se desiti – ne samo novac.“ Moramo da shvatimo da ne postoji garancija da bilo koji ritual može zadovoljiti boga ili dovesti do promena. Mantre imaju moć. Mantre su konfiguracija reči koje izazivaju određene stvari u vama zato što one rade na određenim delovima vašeg sistema. Kao što svaka čakra ima svoju specifičnu aromu i postoje određene reči koje su povezane sa njima. Slično tome, postoje određeni obrasci i metode. Kad izgovarate mantre, mnogo toga se pročisti u vama, to budi određene kvalitete u vama.
Probudite božanske osobine u sebi
P:Dakle, mantre su vidljive za ono iznutra, a ne ono spolja?
O: Ne za ono spolja. Jer ako izgovarate Devi mantru, ona budi Devi u vama.
P: Naš koncept je obično takav da će se prosvetljenje dogoditi, da će kiša pasti, da će se dogoditi ovo ili ono. O: Ne, to je sve iznutra, u vama, i ako pogledate, videćete na nekim starim slikama da su božanstva smeštena u različitim delovima tela. Različiti delovi tela imaju različite arome, čak su i bogovi stvoreni na taj način. Svaki organ, svaki deo vašeg tela, svaka panča prana (*pancha prana – pet energetskih tokova u telu), panča buta (*pancha bhutha – pet osnovnih elemenata prirode – voda, vatra, zemlja, vazduh, etar), panča koša (*pancha kosha – pet slojeva postojanja) – sve ove stvari imaju aromu (bhaav). Sve ima bhaav, tako su odgovarajući bogovi i stvoreni. Ali, nažalost, mi se zaglavimo posmatrajući ono što je spolja, umesto ono što je unutra. Tako gubimo kontakt sami sa sobom.
Zbog toga su u prošlosti tražili od vas da izgovarate mantru iz centra stomaka, a ne iz grla. Zato što treba da je prizovete iznutra. Ako izgovarate mantru iz grla, to je samo zagađivanje zvuka.
Prizivajte božanstva pre nego što pojedete hranu
Zato sam vam dao juče neke jednostavne tehnike kojima možete da prizovete božanstva pre nego što pojedete hranu. Ne govorim vam da idete u sobu za puđu (*pooja – molitveni ritual) i slično. Ja govorim svim mojim ljudima da sve puđe počinju sa prizivanjem boga Ganeše. Tako da, šta god da jedemo, treba to prvo da ponudimo bogu Ganeši. Dalje, to ponudite Kul Devatama (vašim porodičnim božanstvima), onda Naag Devatama, koji su važan i sastavni deo našeg sistema, odgovorni za obrazovanje ili znanje, dobro zdravlje i odnose sa ljudima. Onda hranu ponudite Ishta Devatama (vašim omiljenim božanstvima). Onda Pitra Devatama (vašim precima). Zatim Guru Devatama (vašem guruu i majstoru). Dok ponudite hranu ovim božanstvima, plus bogu Ganeši, otići će vam oko trideset sekundi. Činite to tri puta dnevno. Ponudite ih mentalno i vizualizujte ili zamislite kako im predajete hranu i kako su srećni. Oni konzumiraju hranu. To postaje osveštana hrana. Mnogi, mnogi problemi mogu biti rešeni ovom jednostavnom praksom.
Kada nudite hranu majstorima, bogovima i precima (bog Ganeša, porodična božanstva, Naag Devate, omiljena božanstva, majstori, preci itd.), nemojte smatrati da im činite uslugu nudeći im to. Za njih nije privilegija da dobiju vašu hranu. Ionako sve pripada njima. Umesto toga, vaša je privilegija to što su oni osveštali hranu koju vi jedete. Tako da, kada nudite hranu majstorima i božanstvima, treba da se osećate srećnima što imate šta da jedete zahvaljujući njihovoj milosti. Njihova milost se pretočila na nivo na kome ste vi zaslužili nešto. Sve što jedemo, sve što oblačimo, svako mesto na kom spavamo, svaka informacija do koje dolazimo, svaki događaj, svaki delić svesti, svaka veza, svaka emocija, sve je dato. Sve to nam je dato. Srž ostvarenja je milost. Ako zadržimo stav zahvalnosti prema svemu, onda ne postoji nakupljeni prtljag kao teret, na kom se obično zasniva mehanizam uzroka i posledice. Prema tome, kada nudimo hranu majstorima, božanstvima, precima, treba imati na umu da nam je definitivno njihova milost obezbedila hranu koju jedemo. Da zapravo konzumiramo hranu koja pripada njima. Zapravo je to njihova usluga vama, a ne vaša usluga njima. Ovo je, u stvari, istinski stav predaje. Ovo je predaja uz svesnost. Svaki trenutak će biti trenutak ispunjenosti. Svaki dah će biti ispunjen zahvalnošću. Milost će da poteče.
Pre obroka, uvek ponudite hranu sledećim: 1. svom guruu, 2. Kul Devatama (porodičnim božanstvima ), 3. Naag Devatama (božanstvima obrazovanja, dobrog zdravlja i odnosa sa ljudima), 4. Ishta Devatama (omiljenim božanstvima) i 5. Pitra Devatama (precima). Činite ovo svakoga dana, milost će da poteče, život će se izmeniti. – Mohanji
Nema garancije za to kada odete u hram i činite puđu. Hramovi imaju moć zato što je to Prana Pratišta (*Prana Pratishtha – ritual u hramu pri kome se sveti statua božanstva). Pojedine mantre se izgovaraju i u idolu božanstva se probudi energija. Veza je obično između našeg trećeg oka i trećeg oka božanstva, i od naše anahate (srčane čakre) do anahate božanstva. Tako je kada se molimo u hramu. Definitivno postoji razlog, svrha. Šiva lingam je moćan.
P: Zapravo, pokreće se vibracija kada smo tamo. O: Tačno. Ne možete reći da hramovi to nisu. Zato i idemo na hodočašća i slično. Ali, ako idemo tamo sa očekivanjima, to je kao da smo rekli: “Molim te, daj mi milion, daću ti deset miliona rupija.” To je onda transakcija koju saopštavamo bogu. To je nerazumevanje.
P: …umanjujući nas.
O: A to je potpuna neukost. Ali, ako činite “trikala” puđu tri puta, kao puđu hrama, i nudite sve što jedete, videćete razliku. Videćete kako se stvari menjaju. I ja to tako posmatram, trebalo bi da to sve bude bez ikakvog napora. Gde god da ste, možete da zatvorite oči i učinite to. Ako ste u restoranu, to je u redu, jedna molitva. I to je dovoljno. Božanstva nisu zahtevna. Shvatite to. Zašto se Naag puđe održavaju samo jednom godišnje? Nema potrebe za njima, oni samo traže priznanje, zahvalnost. Međutim, mi smo ti koji to činimo složenim, pretvaramo u ritual. To je naša nesigurnost. Naag Devate nikada ne traže da činite puđu. Oni su zadovoljni kada to činite jednom godišnje. Kul Devate samo traže od vas da upalite lampu. Ali mi ni to ne činimo. U tome je problem. Vaš otac, majka, šef u kancelariji… imate posla sa toliko ljudi svakog dana.
Svi su oni različiti, imaju različite zahteve. Na primer, rođeni ste u nekoj određenoj porodici. Vi ste izabrali tu porodicu. Vi ste izabrali roditelje. Vi ste izabrali poreklo. Zato morate da im date zahvalnost. To je u osnovi samo izraz zahvalnosti.
P: Je li to izražavanje zahvalnosti bogu u njima? Jer bog je jedan… O: Sve je bog. Ali ako teoretišete, ili ako pokušavate da intelektualizujete stvar, ono što se dešava je da milost prestaje. Ja razumem davanje od srca, ali ako počnete da analizirate čitav proces…
P: Sad sam počeo da analiziram. 🙂 O: Da, i odakle to dolazi? Ili iz ega, ili iz intelekta. Upravo je to blokirajući faktor.
P: Da li je to zbog mog porodičnog porekla, preci su se molili za to, imajući u vidu svoju ljubav prema nekom određenom bogu? O: Možda je neki od vaših pra-pradedova dozvao božanstva i doveo ih u kuću i postavio ih kao članove porodice i rekao: “Vodite računa o mojoj porodici, mi ćemo vas obožavati”, ali to nije predato potomstvu kako treba. Tako se to dešava.
Zbog ovoga se mnoga domaćinstva raspadaju posle pet generacija. Uobičajeno je da se porodica razvija dve generacije, naredne dve generacije stagnira, zatim dve generacije propada. Ponekad se to odvija u tri po tri generacije, umesto dve. To je tako. To je zato što zavlada samouverenost, i onda počnete da prodajete stvari ili to ignorišete. Prana pradišta ima značenje, kao da postoji dogovor, živite u iznajmljenoj kući, potpisujete ugovor sa vlasnikom kuće i kažete: “Platiću ti toliko i toliko novca da bih koristio ovu kuću.” Onda odlučite: “U redu, nema potrebe da plaćam svaki mesec, platiću jednom u dva meseca.” Time dogovor biva prekršen, zar ne? Onda on može da dođe i da vam naudi ili da kaže: “Odlazite odavde!“ Tako i svako božanstvo koje obožavate ili kome date prednost, praćeno je nekim očekivanjem. Vi ste kreirali to očekivanje kada ste doneli porodično božanstvo.
Svaka kuća je u prošlosti imala svoje božanstvo. Neki su takođe nasleđivali božanstva. Na primer, kada ne postoji niko ko može da uradi puđu u nekoj kući, oni prenesu božanstvo na drugu kuću. Ovo se takođe dešavalo u prošlosti. Ako posmatrate istoriju, znaćete. Zatim, ako ne obraćate pažnju na njih, ili ne brinete o njima, počnu nevolje. Mnogi problemi koji se dešavaju u današnjim porodicama, dešavaju se zbog te blokade. Zato što je protok energije blokiran. Postojala je milost koja teče. Širdi Baba je imao običaj da kaže: „Prvo idi u hramove u koje želiš da odeš, pa onda dođi meni.“ Neko mu je rekao: „Ti si sve.“ On je rekao: „Ne, idi tamo gde si prvo želeo da ideš.“ Zašto je govorio tako kada je sve jedno? Onda bi Širdi Sai Baba to rastumačio. To nije tako. Zato što ljudska kreacija ima očekivanje koje uz nju ide, a takođe i njoj pripadajuću konstituciju. Poštujte tu konstituciju. U tome je suština.
Među pet aspekata postojanja se nalaze Kul Devate, onda poreklo, roditelji, preci. Onda, treće, Naag Devtas, koji su skoro kao učitelji, oni su nas naučili mnogim strukturama i sistemima darme. Međutim, mi im škodimo. Nikad ne vodimo računa o njima. Četvrto, gurui su važni, i konačno, peto, vaša omiljena božanstva koja ste stekli u ovom životu. Zato što vam to pomaže, zato što volite…
Višedimenzionalno funkcionisanje je moguće i realno
P: Joganandađi pominje različite vrste galaksija – radžastične, tamasične i satvične. On kaže da smo u radžastičnoj galaksiji. Onako kako postojimo sada, onako kako ja razumem vreme sada, u relativnosti, u ovom određenom vremenu, istovremeno se odvija i satvična galaksija. Ili se manifestacija odigrava u satvičnoj galaksiji kada Satja Juga (*Satya Yuga – Zlatno doba) počinje? O: Da li mislite da se vaša određena konstitucija odigrava u drugoj galaksiji, ili da se galaksija dešava?
P: Da li druga galaksija nastaje u ovoj tački vremena? O: Brojne galaksije upravo nastaju, milioni njih, ne samo jedna. Mi to ne bismo mogli ni da razumemo. To je previše veliko za mozak da razume kako funkcioniše. Mozak ima ograničenja. To nije lako. Ovo je definitivno radžastična i rekao bih i malo više tamasična galaksija. Lenjost. Akcija se ne dešava zbog poboljšanja, već zbog pohlepe. Pa, gde je onda gorivo? Tamas je gorivo.
Crno zlato (nafta) je tamas. Bog nam je dao tri vrste goriva. Jedno je sunce, drugo je vazduh, tj. vetar, treće je voda. No, mi biramo da iskopavamo crno zlato. Crno zlato je stvoreno ispod zemlje kao mazivo. Kao što postoji sredstvo za podmazivanje u kolima, kod amortizera. Ako ne postoji sredstvo za podmazivanje kod amortizera, svaki put kada naiđete na rupu, leđa će vam pući. Tako postoje zemljotresi, i ispod njih je vatra koja je stigla samo do ovog područja, i koja će izaći napolje kao vulkan i okončati sve. Međutim, kada je sredstvo za podmazivanje uklonjeno, ono utiče direktno na kontinente. Učinili smo dovoljno štete Zemlji. To je sramota. Jogananda je veoma dobar čovek. Hteo je da izmiri ljude, ne brinite, vi ste radžastični. Ali, ja bih to nazvao tamasičnim zbog lenjosti i pohlepe. Samo pogledajte ceo svet. P: Ali, on je rekao da je ovo svet u kom možeš da dostigneš najbrži duhovni rast. O: To je apsolutno tačno. Ovde imate mogućnosti. Igrate igre onako kako vam se sviđa. Svaki pojedinac je različite konstitucije. To je definitivno tačno.
P: U prvom delu ste rekli da moja konstitucija postoji ovde, a takođe i negde drugo?
O: To je ponekad tačno, ali ne uvek. Zato što postoje tvorevine koje su višestruke dimenzije. Morate biti odvojeni od ove dimenzije da biste bili negde drugo. Recimo, Babađi je višedimenzionalan. Da biste to postigli, morate da imate manju zavisnost od vašeg fizičkog oblika. Ako ste previše usredsređeni na vaš fizički oblik i stvari koje vas okružuju, veoma je teško funkcionisati višedimenzionalno. Naga Loka (Svet zmija) je stvarna. Postoje veoma razvijena bića koja su pomagala čovečanstvu generacijama. Ona žive u stanju u kom ne postoji umiranje, ona su besmrtna. To što nismo u stanju da ih vidimo u njihovom pravom obliku, kao prava bića, već samo kao zmije, to je zbog toga što naši kapaciteti nisu dovoljno veliki. Oni biraju oblik zmije da bi ih ostavljali na miru. Ipak, mi ih uništavamo. Uzeli smo njihovu zemlju, njihovo vlasništvo. Gledavši unazad, nemamo na šta da budemo ponosni. Mi smo oni koji uništavaju iz neznanja, pohlepe, i takođe zbog tuđih mišljenja.
Postoje različite vrste ljudi
Agresivno dobri
Veoma malo ljudi su Krišne. Kao Krišna su oni koji su agresivni i koriste intelekt, imaju planove i izvršavaju ih. Oni imaju kapacitet za to. Međutim, srce im je dobroćudno. Veoma je malo takvih ljudi na svetu, ali i to malo je dovoljno. Oni mogu da utiču na mnogo toga. Takvi su ljudi koji vode ljude ka oslobođenju. Njihova namera je dobra. Sve što čine je dobro. Oni su veoma inteligentni i funkcionišu na nivou intelekta i misle dobro ljudima, tako da se ljudi razvijaju ka višoj dimenziji.
Agresivno loši Na isti način, postoje agresivno loši ljudi. Ne agresivni u značenju reči koje daje rečnik. Pod agresijom podrazumevam upotrebu intelekta. Pod pasivnim podrazumevam upotrebu emocija. Ljudi koji koriste intelekt za sopstvenu korist, ili lično zadovoljstvo, uvek obavezuju, ograničavaju i kontrolišu ljude. Uništavaju im volju i čine ih nesposobnima kako bi mogli da urade posao koji se od njih traži. Postoji mnogo takvih ljudi. Takve ljude možete videti u konglomeratima, i mnogi diktatori su ljudi koji koriste ljude za svoje svrhe, a ne za razvoj na višem nivou. Na primer, koje je opravdanje za ubijanje dva miliona ljudi? I to na vrlo surov način, uzimajući decu, govoreći da će ih smestiti na neko mesto gde će neko brinuti o njima, i onda ih ubiti. Kako to čine? Veoma sebično…
Pasivno dobri
Zatim, postoje pasivno dobri ljudi. Oni su po prirodi dobri, ali su emotivni. Oni mogu samo da slede. Ne mogu da vode. Postoje mnogi koji su takvi. Svi institucionalni menadžeri su dobri ljudi, ali izrazito pasivni, i ne mogu da vode tim. Oni mogu da urade posao, takođe su nesebični, ali ne mogu biti efikasni. Mnogi ljudi su takvi. Mogu se postaviti na mesto gde su stvari prilično stabilne i oni će samo da vode program.
Pasivno loši
Postoje i pasivno loši. Pasivno loši su emotivno loši, kao Dušasana (u Mahabharati). Recite mu da ubije čoveka i on će to i učiniti. Neće čak ni zapitati svoga brata: “Zašto bi trebalo to da uradim?” Oni su pasivni po prirodi. Mnogi ljudi su ovakvi. Piju, tuku žene, ne brinu o deci, čine mnoge stvari na ovom svetu. Zato Upanišade kažu da treba da postoji sadam, dhanam, bheda, dandam, četiri načina da se postupa sa ljudima. Jedan od načina je da kažete određenim ljudima: “Vidi, ovo nije u redu.” Oni će razumeti. Neke ljude treba izgrditi. Neke ljude treba podmititi, što znači dati im poklon i reći im da nešto urade. Neke ljude treba istući, treba ih udariti. To je upravo ono što je Krišna učinio. A mi ga danas krivimo zbog toga.
P: Ali, ovi ljudi su neznalice. O: Oni ne znaju da su neznalice.
Satsang u Merilendu, SAD – drugi deo
26. avgust 2018.
P: Video sam da su svi veliki učitelji, uključujući i vas, radili intenzivnu duhovnu sadanu (praksu) da bi dosegli stanje u kom ste vi, da budu jedno sa svetom. Međutim, danas se dešava to da su ljudima date tehnike, kao što je krija joga i slično, i traženo je od njih da ih rade nekoliko minuta. Međutim, ne vidim taj intenzitet u ljudima, uključujući i mene, da dožive tu celovitost. Bez intenziteta, samo radeći neku praksu nekoliko minuta dnevno, da li je moguće da ljudi postanu jedno sa svešću? Čak i tehnike koje ste vi preporučili, kao što su kontemplacija, gledanje okolo i širenje saosećajnosti itd, ne slažu se sa mnom, pogotovo kada se su ljudi, uključujući i vas, toliko mučili. Pročitao sam neki deo vaše istorije i znam da ste radili praksu 5-6 sati dnevno. Bez takvog intenziteta, da li možemo da postignemo svoju svrhu? Da li dajemo lažna obećanja ljudima? Izvinjavam se na ovom pitanju.
Praktikovanje pozitivnosti je esencijalno na putu oslobođenja. Praktična pozitivnost je kad smo istinski pozitivni i to praktikujemo. To znači biti prirodno pozitivan. To nas održava relativno imune na negativne emocije i vibracije planete. – Mohanđi
M: Ne, sviđa mi se ovo pitanje. Ovo je veoma dobro pitanje. U stanju nesreće, da li možete da meditirate? Da li je dobra ideja da kažete nekome: “Sedi i meditiraj 5 sati?” To neće upaliti. Dakle, šta je prava praksa u praktičnom životu? Kada smo udaljeni od problema i izolovani, tada je druga priča. Međutim, kako u ovom društvu, dok ste sa svojom porodicom i na poslu, možete da praktikujete duhovnu praksu? Duhovna praksa u svakom trenutku – sve što radite, svaka osoba koju sretnete, svaka emocija sa kojom se borite, to je vaša praksa. Nije sedeti i meditirati. Vidite, većina krija ili meditacija su podsetnik. Svi oni predstavljaju određeno stanje kojem svi vi možete da pristupite. Nije guru uvek guru. Kada jede hranu, on je gladan čovek.
Publika: (smeh)
Previše sam integrisan iznutra da bi me bilo šta spolja imresioniralo. Ja jednostavno odražavam spoljašnjost kakva mi se desi. Jednostavno, ja sam ogledalo. Ostajem prazan i čist. Ja postajem vi, kada vi dođete k meni. I ponovo sam prazan kada vi odete od mene. Nikakav lik ne ostaje. Ništa ne biva uskladišteno. Bezuslovna ljubav održava postojanje dok čista odraz ostaje svrha. – Mohanđi
M: Kada hoda ulicom, on je pešak. On je u stanju sa kojim se vi povezujete i tu osobu zovete Majstorom. U osnovi, “majstorstvo” je majstorstvo nad umom i postoje nivoi koje treba da dosegnete, a koji su definisani. Neću ići u ove nivoe. Ako postoji dublja potreba nekoga da zna ove nivoe, mogu da objasnim. Svakog trenutka, šta god da radite, u svemu što radite, imati tu svesnost je prava meditacija. Zamislite da postajete ljuti, vi zatičete sebe, vidite sebe kako postajete ljuti. Zamislite da ste u stanju uzrujanosti. Ponekad, kada sretnete nekoga, osećate se veoma čudno ili neprijatno. S druge strane, kada sretnemo neke druge, osećamo se lepo i poželimo da budemo sa njima češće. Postoji razlog za to, nešto u nama što reaguje, i vi ne kontrolišete ove reakcije, vi ne odlučujete o njima unapred, tj. pre interakcije. Događa se spontano. Ovo gde upoznajete sebe sve više i više, dublje i dublje i gde prihvatate sebe na svakom nivou, ovo je prava praksa normalnog ljudskog bića. Ovo treba da vežbate. Mi imamo određena shvatanje, poput onog – treba da meditiram dugo vremena. Ako meditiram, postoji strastvenost povezana sa tim. Postoji aspekt zadovoljstva u vezi sa tim. U duhovnoj praksi ono što je pravo za vas jeste ono što činite bez napora. Sve što zahteva napor nije za vas. Može to biti velika praksa data od velikog majstora, nema problema, ali nešto što vas vodi stanju da se osećate da ste pod pritiskom nije za vas. Ovo će vas, u stvari, odvući od cele ideje da budete jedno sa sobom.
Kada naša dobra dela postanu inspiracija drugima, to se pretvara u pokret. Pokrenite svet pozitivnim delovanjem. Živite pozitivnost. – Mohanđi govori o praktikovanju pozitivnosti
Kao što sam rekao ranije, sve prakse, bila to karma joga (aktivni put), bakti (*bhakti=put posvećenosti), đnana (*jnana=put znanja) ili put oslobođenja, namenjene su da od vas naprave jedinicu; kompletnu jedinicu. Onda je od jedinice do univerzuma putovanje spontano. Jednom kada se ustoličite kao totalna jedinica u kojoj su telo, um i intelekt, ego ili ličnost i duh poravnani, vi automatski postajete univerzum. Onda je rast horizontalan. Prvo postajete vertikalni, onda je rast horizontalan, onda postajete jedno sa celim univerzumom. Kao što sam rekao ranije, kada postanete čovek Bog, iskusićete stanje u kojem “sve je ja”. Tako od semena postajete celo drvo. Sve ove prakse su samo brodovi koji su tu da vas prevezu od obale do obale. Date su od raznih velikih majstora tokom vremena da vam kažu da ove prakse mogu biti korisne, a ne da morate sve da ih radite. Neke mogu biti korisne, ali neke nisu prigodne za vas, za vašu konstituciju. To ne znači da neće biti prigodne za neku drugu konstituciju. Dakle, svi ovi majstori su potrebni. Od vremena kad je ljudsko biće počelo da postavlja pitanje Šta je svrha mog postojanja?, majstori su istupili napred i vodili ljude. Prema tome, sve ove prakse su potrebne. Svako je iskusio sebe i nema ništa veliko ili malo u tome. Ja ne smatram sebe velikim majstorom ili tako nečim sličnim. Moj značaj danas je to što pričam. Sutra može pričati neko drugi. Svako igra neku ulogu. Vi takođe igrate ulogu na ovom svetu, proživljavate ono po šta ste došli, izražavate vašu jedinstvenu konstituciju.
Mirenje sa svojom jedinstvenom konstitucijom je prava duhovnost i nastanjivanje u njoj sa punim prihvatanjem je čini kompletnom. To zahteva vreme sa samim sobom. Zato sam rekao da ako želite da pročitate jednu knjigu u ovom životu, pročitajte sebe.
Publika: (smeh)
Pogledajmo se. Često smo poput prosjaka koji mole za nečiju ljubav i pažnju. Umesto toga, treba da budemo kao carevi, da dajemo ljubav ne očekujući ništa zauzvrat. Možemo li to? Možemo. Mi smo otelovljenja ljubavi. Imamo je u sebi u izobilju. Sama naša priroda je bezuslovna ljubav. Ako otvorimo tu riznicu u sebi, sloboda će se ovaplotiti. Naš život će postati lak, slobodan i zdrav. – Mohanđi govori o praktikovanju pozitivnosti
M: To je veoma važno. To je najveća knjiga koju možete da pročitate za života. Sve druge knjige su vodiči. Svi gurui su vodiči. Kada gledate u osobu koju smatrate majstorom, to može biti reper za vas – “U redu, to je stanje koje želim da dosegnem.” Stanje u kom se majstor stabilizovao je dobro da bude vaša težnja. Želite da dosegnete to, i to je tačno ono što tražite. U tom smislu, svaki majstor ima vrednost; ne pristaje svaki majstor svakome jer nije svačija težnja. Najviša težnja verovatno nije važna nekim ljudima jer njihov životni plan nije da to dostignu. Zato sam rekao da je potrebno 5000 ljudskih rođenja da se postane čovek čovek. Onda je potrebno sledećnih 70 rođenja ili, ako gledate produženo, 700 rođenja, da postanete čovek svetac. Nakon toga je 70 ili 80 i više života potrebno da postanete čovek Bog. To je putovanje i svaki put postoji drugi nivo svesnosti. Dakle, šta se dešava kada ste duboko povezani sa osobom koja je uspostavila jedno stanje? Momentalno se povezujete sa tim stanjem jer smo mi kao sunđeri, upijamo. Zato je blizina majstora uvek preporučljiva, jer kada smo uvek povezani sa tom osobom koja funkcioniše sa nivoa iil stanja uzvišene svesti, vi se takođe konstantno povezujete i postajete to, verovatno ne u ovom životu, ali hoćete, pre ili kasnije.
Moje prisustvo u vašem životu nije toliko važno kao vaše PRISUSTVO u vašem životu. – Mohanđi govori o stvaranju majstora
U novoj knjizi koju sam napisao, Šivina tišina, osoba (izmišljeni lik) je bila povezana sa majstorom i nije tražila ništa od njega. Nikada nije postavio pitanje i majstor mu, takođe, nikada nije ništa rekao. Samo su plovili zajedno; on je bio jedno sa svešću. Ranije mu je neko rekao: “Poveži se sa nebom. Budi nebo.” On bi gledao u nebo i kada bi konstantno gledao u nebo kao objekat ili kao težnju, proširio bi se. Jer, kada se konstantno povezujete sa jednim objektom, dobijete kvalitete tog objekta. To je bila njegova praksa. Nije bilo ničega više. Majstor nije sedeo i učio ga bilo čemu. On je prolazio i rekao: “Budi nebo” i otišao. Inicijacija se već desila! Kako je pratilac nastavio da gleda u nebo dugo vremena, proširio se na određeni nivo. Onda je majstor Atmananda prošao pored, pogledao ga i samo signalizirao svojim očima: “Pođi sa mnom.” Samo je pomerio oči, to je sve. Nije čak ni govorio. Pratilac je ustao i počeo da ga prati. Nije bilo komunikacije tipa “Šta sad treba da uradim? Šta želiš od mene?”… ništa! Bez komunikacije, bez pitanja, bez odgovora. Kada je Atmananda napustio telo, bilo kakav ostatak karme da je pratilac imao, on je odneo. Atmananda ga je oslobodio pre nego što je otišao. Dakle, ceo proces je bio PRAŽNJENJE. Prazno, prazno, prazno… Kada postanete ništa, sve se popuni. Prazno stanje nije trajno stanje. To je kao čekaonica na aerodromu. Morate da uhvatite sledeći avion, u suprotnom će vas izbaciti odatle! Prazno stanje je stanje u kom se pripremate da budete ispunjeni i punjenje se dešava. Onda ste kompletni. To je putovanje.
Put, putovanje i odredište su jedno te isto na putu oslobođenja. Sve to nosi jedno ime. TI. – Mohanđi govori o istinskoj duhovnosti
Tako da sve stvari o kojima smo pričali, sve prakse, krije itd, sve predstavljaju brodove da bi se prešla reka. Međutim, vi ne nosite brod na vašoj glavi sve vreme. To znači da je prilaz tamasičan (intertan). To znači da smo mi vezani ritualima. Ako imate osećaj da je neki ritual važan za vas toliko da ako ga ne praktikujete niste kompletni, razmislite ko to kaže. Um to kaže da bi preživeo on, a ne vi. Umu se sviđa da ostane u životu i kaže: “Ovo je neverovatno, radiš odličan posao, nastavi tako da bih ja mogao da živim”, dok je suština celog putovanja isprazniti um. To je razlika, pravi je put gde ste jedno sa univerzumom. Postanete ta jedinica koja postane univerzum. Prvo i osnovno, morate da postanete jedinica da bi poravnali um sa konstitucijom.
Drago moje dete, Bio si izgubljen na svom putovanju. Bio si gladan i žedan. Bio si obeshrabren i deprimiran. Pronašao sam te u tom stanju. Znao sam put do tvoje kuće koja je i moja kuća; kuća iz koje sam otišao da bih tamo vratio svu izgubljenu decu. Ja hodam sa tobom. Ti hodaš sa mnom. Moj posao se završava kada ti stigneš kući. Vodio sam decu kući životima. Ti si svoj put izgubio životima unazad. Kada stignemo kući, ti i ja ćemo postati jedno. Kada si se ti izgubio na svom putu kući, i ja sam, jer smo mi neodvojivo jedno. – Mohanđi govori o dolasku kući
P: Tradicije su dale jedan obrazac za svaki simptom za osobu. Ja nalazim da postoji jedna mantra za svaki tip problema. Postoje mnoge knjige o mantrama za različite tipove problema. Dakle, ako osoba ima više problema, koliko onda mantri treba da ispevava? Šta je rešenje za to?
M: Hvala ti. Mantre su frekvencije, kodirane da stvore određeni efekat. Tako da svaka mantra ima različit razlog i svrhu. Svaka mantra, pogotovo semenske mantre (seed mantra) koje zovemo “Biđa mantre” (Beeja mantras), aktiviraju određeni aspekt u vama. Zbog toga postoje mantre u toj frekvenciji. Mantre su skupine reči kako bi se stvorila određena frekvencija u vama. Jedan lek neće odgovarati svakoj bolesti, zar ne? Isto tako, jedna mantra ne može odgovarati svemu. Čemu služe mantre? Za poravnanje. Da se stabilizuje frekvencija. Ispevavate mantru koja vama odgovara ili koju vam je guru dao. To je individualno. To je jedna stvar koja odgovara vama, isto kao što vam lekar kaže: “Uzmi ovaj lek za tvoj problem ili bolest.” To je tačno ono što bi trebalo da uzmete. Ako kažete: “Ovaj lek se ne čini dobro, promeniću ga”, onda će biti za drugu bolest. Guru, ili osoba koja se razume u to, daje vam nešto za vašu određenu situaciju. I to je tačno ono što vama odgovara.
Sad, odakle “problem” dolazi? Uvek iz uma. To su sve zapravo situacije. Um kaže: “Ovo je problem sa kojim treba da se suočiš.” Zašto? Da um ostane važan. Uvek, sve je samo situacija i nijedna situacija ne traje večno. Situacije se menjaju. Jedna vodi drugoj i onda sledećoj. Zato sam rekao da su dve mogućnosti ljudskog postojanja – sreća i tuga. Ništa ne ostaje zauvek. Nijedna od njih ne traje zauvek. Um se uvek kači za nešto i kaže: “Hej, pogledaj ovde, ovo je problem.” Problem dolazi iz očekivanja. Um očekuje sreću sve vreme, uvek odbacuje bol. Dakle, šta ostaje?
Pređite granice uslovljenog uma i pronaći ćete veličanstvenost. – Mohanđi
Šta god da odbacite, ono ostaje. Ono što prihvatite, dolazi i odlazi i spaja se sa vama. Kad god gledate na život, pogledajte koliko odbacujete ili čega se bojite. To je ono što ostaje. Ono što volite, to je vaše stanje. Ako ste srećni, nećete ni znati da ostaje. Ono će ostati, ali u tišini. Međutim, mi težimo da se opiremo stvarima dug vremenski period. Posebno se ne slažemo ni sa jednom našom slabošću. Imenujte jednu osobu na svetu koja nema slabosti. Nije da imamo samo jačinu. Imamo i jačinu i slabosti. I trebalo bi da imamo, svih 7,5 milijardi ljudi na svetu imaju svoje jačine i svoje slabosti i to je tako. Kada kažemo: “Ja nemam slabosti” – mi lažemo, zar ne? Trudimo se najbolje što možemo da prikrijemo naše slabosti i pokažemo jačinu. Onda moramo da nosimo maske. Tada smo licemeri. To je tačno ono što stvara situacije ili “probleme”. Ako ste prirodni, ako ste spontani, ako ste ono što jeste, ništa ne ostaje kao problem. Postojaće situacije, ali vi ćete lako ploviti kroz sve njih zato što niste vezani rezultatima. Vi ih prihvatate – Situacije se događaju, ja odgovaram na njih. Kad god se opirete, postoji trenje, postoji konflikt. Nasilje je povezano sa tim. Kada postoji nasilje, postoji bol. Može biti samo misao, ili reč ili delo. Gde postoji negativnost ili otpor, uvek postoji bol povezan sa tim. Ali, ako ste ljubav i gledate na sve kao na sebe, vidite sebe. Ustvari, ne postoji ništa odvojeno od vas na ovom svetu. Svi ljudi na koje naiđete, ili sve situacije sa kojima se nosite svakodnevno, odraz su vas samih. Kada imate ogroman strah od nečega, to vam dođe, jer to privlačite. Isto važi i za ljubav. Kada volite nešto, posebno kada volite sebe i prihvatate sebe, privlačite dobrotu sveta. Kada skladištimo sve više i više i nerado delimo, izražavamo siromaštvo. Šta tada dobijete od sveta – siromaštvo (stanje da ste siromašni). Tako to ide. Gledajte na život iz veoma velike perspektive. Razumite da je sve odraz vas samih. Vi kreirate celu stvar. Ne postoji dobro ili loše, ne postoji smeš ili ne smeš.
Kada smo protiv nekoga, mi smo protiv sebe. Ceo svet je istinski odraz onoga ko smo MI. – Mohanđi
Uvek kažem da postoji samo jedna stvar koju ne volim na ovom svetu, koju ne preporučujem nikome ko me prati. To je nasilje u mislima, rečima i delima. Inače, sve je u redu. Kažem, nasilje nije dobro, zato što stvara isti takav efekat. Kada ste ljuti na nekoga, ustvari ste ljuti na sebe. Odakle ljutnja dolazi? Dolazi iz nekog razočarenja, a razočarenje je ukorenjeno u očekivanjima. Ako ništa ne očekujem od vas, mogu da vas volim bez razloga. To je divno. Možete voleti nekoga bez razloga. To je neverovatno. Međutim, ako očekujem nešto od vas, onda već mislim, računam, planiram, sudim. Sve se to dešava. Mi zagađujemo ceo sistem.
Prvo i osnovno, shvatite da nigde ne postoje problemi, osim u umu. Čak je i to samo dok ste budni. Kada spavate, isti problem ne postoji. Kada ste u dubokom snu, takav problem ne postoji. Kada se probudite, vi vratite problem. Sve je situacija sa kojom morate da se nosite jer ste je vi doneli. Vi ste doneli situacije u realnost, ne nužno svesno, možda čak i podsveno. Gledate nešto na televiziji i dubinski se unesete u to. Onda prizovete tu emociju kod sebe. To će se verovatno odraziti na vaš život. Možda je nećete iskusiti samu po sebi, ali šta god da se dogodi na televiziji, vi mislite da je vaše. Zadržavate to osećanje u sebi. To može da se desi. Mi smo kao sunđer. Prema tome, živeti ljubaznost i živeti saosećajnost ima veliku, duboku vrednost. I ima veliku snagu. To će promeniti kolektivnu svest. Vibracije se menjaju. Frekvencije se menjaju. Sa vašim životom, to je najbolja poruka. Život je vaš najveći guru. Život. Život je najbolji učitelj. Niko vam ne može dati bolju lekciju od života. Prihvatite život, prigrlite život. Volite sebe. To je praksa koju moramo da sledimo. I uvek verujte da je Bog unutra. Mi pričamo sa Bogom spolja, pretpostavljamo da će nešto drugo doći i dati nam nešto, ali to nije istina. Dobijate ono što ste vi. Primate od zemlje sve ono što ste vi. Tačno ono što ste vi. Sudbina je kao što ste vi, ne ono što zahtevate ili čemu težite. Sve vam dolazi – ako ste mirni, mir vam dolazi, ako prihvatite sebe, dolazi vam prihvatanje, ako volite sebe, dolazi vam ljubav. Kad volite sebe, ne možete nikome suditi zato što okolo vidite samo sebe. Kada osuđujete sebe, osuđujete druge. Kada kritikujete sebe, počećete da kritikujete druge i videćete problem svugde. “Niko drugi nije dobar, samo sam ja dobar!”
Publika: (smeh)
Svet je onakav kakvim ga mi vidimo. Kada nosite crvene naočare, vaš svet je crven. Istina je da svet nema samo jednu boju. Svet je u svim bojama. – Mohanđi
M: Da li je to moguće? Sve je to odraz. Imate svako pravo da budete apsolutna ljubav. Svako pravo. Niko vam to ne može uzeti, čak i ako ste u najgoroj situaciji. Uvek volim da citiram jedan primer. Pre nekoliko godina dogodio se veliki cunami koji je pogodio Japan. Otkriveno je da su mala deca, uzrasta oko četiri, pet godina, sa sobom u školi imala malo hrane i flašice vode kada je slana voda ušla u grad. Nije bilo vode za piće. Ova decu su delila svoju svežu vodu sa drugima, iako im niko nije rekao da to rade. To je tačno ono što smo mi. Deca to znaju. Zašto mi to ne znamo? Kada smo prestali da znamo sve te male važne stvari? Kada? Kada smo odlučili da odrastemo. Jesmo li? To je opet iluzija, zar ne? Svi smo mi deca Majke Zemlje. Nije važno koliko imaš godina! Godine su samo faktor povezan sa telom. Vi ne starite. Vi ste večni. Telo ima određene godine. To je zato što imamo propisano trajanje, granicu, to je to, ali to nije ništa. Šta su godine? Mi smo deca. Zapravo, mi smo svi deca Zemlje i kada se tako ponašamo, mi delimo. Onda nema problema na Zemlji. Nema problema.
Hvala vam.
Kad gledamo svet kroz naočare dobrote i saosećajnosti, videćemo samo prelep svet, svet pun nade koji puno obećava. – Mohanđi
Satsang u Merilendu, SAD – prvi deo
26. avgust 2018.
Vreme u kojem živimo, situacije sa kojima se svakodnevno suočavamo, izgrađene su tokom određenog vremenskog perioda. Ne govorim o Americi, govorim o celom svetu. Kolektivna svest je izgradila situacije. To znači da jedna generacija, ili grupa ljudi koji razmišljaju na određeni način, kreira događaje. To je ono što svi proživljavamo, kao kada pada kiša u kraju, svako ko prođe tim područjem pokisnuće.
Kada biće prvi put uzme ljudsko telo, to je “ranjivo ljudsko telo”, odnosno, svest je veoma ranjiva. Kažu da treba bar 5000 rođenja pre nego što ono postane čovek čovek. Čovek čovek je neko ko je u stanju da dosledno izražava ljubav, samilost, ljubaznost i ko ima sposobnost da deli to što poseduje. Da bi stigao dotle, možda će biti potrebno 5000 rođenja pre nego što zaista postane čovek čovek. U ovom trenutku mislim da je važnije da razmotrite da budete čovek zato što moramo da delimo ovo vreme i ovo mesto sa saosećanjem i ljubaznošću. I, uvek treba da zapamtimo šta ćemo doneti narednim generacijama. Zamislite da je Zemlja danas u vašim rukama. Čuvate je neko vreme, ali ne možete da je posedujete i morate da je predate sledećoj generaciji. Kako ćemo to uraditi? Kakvu ćemo Zemlju dati sledećoj generaciji? Ovo je fundamentalno pitanje. Jednom kada dostignete stanje u kom ćete zapravo biti ljudsko biće, ili 100% čovek čovek, gde ćete biti u stanju da delite, izražavate ljubav, saosećajnost i ljubaznost, bez prepreka ili bez očekivanja, tada ćete biti ukorenjeni u stanju ljudskog bića.
Kaže se da je potrebno najmanje 70 života da bi se postalo čoveksvetac. Sve je stanje razvoja. Svi smo mi na određenom stupnju razvoja. Kada se povežemo sa određenim majstorima, ne povezujemo se telima ili određenim filozofijama. Povezujemo se sa stanjima. Kada govorimo o majstorima, govorimo o stanju u kom je ta osoba postojala. Tako da, kada ja kažem čovek svetac, to je stanje gde se ideja stabilizovala u vama, gde zaista razumete da ne pripadate ničemu i nikome, i ništa ili niko ne pripada vama. Niti bilo ko pripada vama, niti vi pripadate bilo kome. Razumite ovo veoma jasno. To se nastanjuje u vama. Postajete ta jasnoća razumevanja. Tada ste čovek svetac. Imate tu punu jasnoću i puno iskustvo da vi ne pripadate ničemu i ništa ne pripada vama. Počinjete da doživljavate slobodu. Ovo je u stvari sloboda.
Potrebno je još nekoliko života da doživite biti Bog stanje. Kada kažem biti Bog, to nije egoistično osećanje “ja sam superiorniji od drugih”. To je iskustvo “sve je ja” – Ahram Brahmasmi (Ja sam sve, Ja sam univerzum, Ja sam uzvišena svest).
To je ljudska progresija u duhovnosti, na kratko. Ono što nam danas treba je jasnoća da niko ne poseduje nijedno parče Zemlje. Svi hodamo ovde kao turisti. Ne možemo posedovati nikoga. Ne možemo posedovati ništa ovde. Ako to razumemo jasno, onda je rezultat ljubav, sloboda. I kada smo uistinu slobodni iznutra, nema načina da prestanete da reflektujete to. Isijavaćete slobodu sve vreme. U suprotnom, kada imamo mnogo očekivanja i potreba, i kada verujemo da “stvari pripadaju samo meni”, to znači da moramo još mnogo da rastemo!
Tako da, prvo i pre svega, treba da postanemo čovek čovek. Nakon toga spontano postajemo čovek svetac. Zatim, opet spontano, postajemo čovek Bog. Postoji stanje koje se zove čovek Bog. Mnogi misle da je hipotetičko, da mi ne možemo biti Bog. Naravno, to je iskustvo. Bog je iskustvo. Bog nije izvan vas. Kada osećate stanje biti Bog iznutra, ono se reflektuje poput Sunca. Sunce vam daje svetlost. Nikada vam ne naplaćuje. Štaviše, ono ne kaže: “Daću više svetla Kanadi nego Americi.” Daće jednaku količinu svetla svim mestima. Nekada osećamo kao da smo u tami. Možda nismo otvorili zavese i mislimo da nema sunčeve svetlosti. To nije krivica Sunca. Sunce je tu, ali mi ga ne doživljavamo jer nismo sklonili zavese. Ovo stanje postoji jer imamo um. Ono nije stalno. Kada oblaci zaklone Sunce, ne znači da ono ne postoji. Kada oblaci odu, Sunce je tu, ponovo vidljivo. Ono što nam treba na svetu danas, jeste OSEĆANJE UJEDINJENOSTI, koje se bazira na stabilnom stanju i frekvenciji. Zato uvek govorim o BITI ČOVEK SADA. Kada vidimo pohlepu, bes, mržnju ili ljubomoru, shvatite da su to niže frekvencije, koje suštinski dolaze iz neznanja, neznanja da odavde ništa ne možete odneti.
Možete poneti dve stvari. Prva je ostatak sećanja, sećanja na iskustva koja ste imali u ovom životu, a druga su želje. Postoje dve stvari koje nosimo kada napustimo telo. Imamo ostatak sećanja koja se baziraju na mnogo stvari, koje se pretvaraju u impresije. Ovo su semena. Impresije su semena koja su nastanjena u nama. Takođe, nosimo želje. Na primer, misao kao što je: “Trebalo bi da imam nešto bolje, želim ovo, želim ono…” itd.
Bog Krišna je ovo objasnio na divan način. Postoji milion stvari oko nas, sve to pripada vama. Postoje mnoge stvari koje vidimo oko nas dok živimo život. Da biste ih iskusili, potrebno vam je samo pet čula – oči, nos, uši, usta i koža. Svih ovih milion, vi sužavate na pet čula. Jedan um. Kada je um sa vašim očima, vi vidite. Ako um nije sa vašim očima, vi gledate ali ne vidite ništa. Kada je um sa vašim ušima, vi zapravo čujete. U suprotnom, postojaće zvuk, ali nećete ga biti svesni. Um nije tu. Neprisutnost uma je stanje gde niste svesni onoga što se događa oko vas. Um sa bilo kojim od ovih pet čula vam daje iskustva, a iskustva su ono zbog čega smo zapravo rođeni. Jasna svrha čovečjeg postojanja, ili postojanja bilo kog drugog tela, jeste iskustvo. Ako um nije sa ovim čulima, nema iskustva. Um je veoma važan. Šta je vaše iskustvo na kraju dana? Dva.
Dakle, milion-pet-jedan-dva.
Šta predstavlja dva? Jedno je sreća, drugo je tuga. Bilo koje od ta dva, to je sve što doživljavate. Neka iskustva će vam doneti sreću, druga iskustva će vam doneti tugu. To je to. Ovo je ljudski život. GDE JE VLASNIŠTVO? ŠTA MOŽETE DA POSEDUJETE? MOŽETE SAMO DA UŽIVATE! Možete samo da iskusite na neko vreme. Nema ničeg trajnog ovde. Tuga nije trajna, sreća nije trajna. U ovoj dualnosti postojimo. Ovo je ono što smo mi. Razumevanje ovoga je ključno danas zato što smo mi u dugom vlasničkom periodu ponašanja. “Ja posedujem ove stvari, ja sam stekao ove stvari.” Sad postoji ovo vlasništvo nad materijalnim, zbog čega smo veoma zadovoljni, jer smo za to edukovani u smislu – Takmiči se i pobedi. Sa kim se takmičiti?! I, šta osvajate?! Možete osvojiti nekoliko materijalnih stvari, ali možda nećete osvojiti sreću. Ako je sreća ono što tražite, to je unutrašnja stvar. Zar ne? Ne možete biti srećni zbog neke stvari spolja, jer ona svakako nije vaša. Neka stvar spolja vam može doneti sreću pod uslovom da se vi slažete sa ovim iznutra. Može biti dosta hrane na stolu. Koliko vrsta hrane ćete zaista konzumirati da biste bili srećni? Onoliko koliko odgovara vašem telu, zar ne? Isto tako, u prodavnici postoji mnogo različite odeće. Šta ćete kupiti? Nešto što vam pristaje. Imate ograničenja. Nije sve za svakoga i ne treba da bude.
Moramo da razumemo osnovne principe postojanja. To će nam pomoći da bolje pozicioniramo sebe u svetu. Visina dobrog života ili uspešnog življenja je stav zadovoljstva. Pod broj jedan, moramo da budemo zadovoljni onim što imamo. Da objasnim ovo bolje, nije to vrsta predaje ili stav zadovoljavanja onim što imamo kao što je (razočaranim tonom): “OK, ovo je moja sudbina, ne mogu ništa više da učinim.” Umesto toga, stav je: “Ok, ovo mi se dešava. To je u redu. Šta god da je, sreća ili tuga, uvek idem do ove granice ili dna, tako da se ono ostvaruje.” Svaka situacija nesreće vam daje potencijal za veliku sreću i svaka situacija velike sreće vam daje potencijal da vidite i drugu stranu. Kao dve strane novčića, sreća i tuga nastavljaju da se smenjuju. Kada se opiremo nečemu, ono ostaje duže. Kada prihvatimo nešto, to postaje naša transformacija. Dobar reper duhovne stabilnosti ili zrelosti je TRANSFORMACIJA. Ako se transformacija ne dešava iz aktivnosti iz bilo kog razloga, zaustavite se da razmislite da li je ta aktivnost važna. Svaka praksa je tu da vas dovede do stanja bez prakse, a ne da postanete zavisni od prakse za ceo život. U tom slučaju samo dodajemo novu zavisnost. To nije ono što želimo. Želeli bismo da se stabilizujemo. Trebalo bi da rastemo u nivou svesnosti, gde ćemo prvo postati čovek, stabilizovati se u biti čovek stanju, gde samo izražavamo ljubav, ljubaznost, saosećajnost, bez obzira šta vam svet daje, onda napredujete do stanja gde se stabilizujete u ideji da vam ništa ne pripada i da nikome ne pripadate. Tamo leži potpuna sloboda. Onda dosegnete stanje pobožnosti, gde ste vi sve.
Napretku je potreban jedan korak. Zapamtite ovu reč – PRIHVATANJE. Fundamentalno. Celo putovanje počinje prihvatanjem. Prihvatanjem čega? Samog sebe. Morate da pogledate sebe kao jedinstvenu, originalnu kreaciju. Svi, sve kreacije ovog sveta su jedinstvene i originalne. Nema šanse da kažemo da je neka kreacija viša ili niža. Čak je i naučno dokazano da ako uzmemo dva lista jedne biljke, svaki list je izrađen po meri, svaki je jedinstven i originalan. Ako je to slučaj sa biljkama, šta je onda tek sa nama, kao punom i kompletnom inkarnacijom, sa kapacitetom da iskusimo više nivoe svesnosti?
Mi smo zaista, zaista jedinstveni. Onog trenutka kada shvatite to i prihvatite 100%, onda će vas ceo svet prihvatiti. Ako vas svet ne prihvata, zapitajte se zašto. Sve počinje samoprihvatanjem. Morate ovo razumeti. Ovde nema kompromisa. Vi ste originalni. Šta možete da uradite? Čak i ako se osećate kao Ja nisam kao druge osobe, i ne treba da budete. Ne treba da budete kao druge osobe. Treba da prihvatite svoju originalnost. Jer, ovo je istina. Ako ovo nije prihvaćeno, neće biti promene u vibraciji sveta oko vas. Kada prihvatite svoju originalnost i jedinstvenost, nije važno da li vas drugi ljudi prihvataju. Ako vi prihvatite sebe, počećete da sijate kao Sunce, svetlo. Svetlost se dešava samo zbog prihvatanja. Svetlost se dešava samo zato što ste se pomirili sami sa sobom. Može da vam se sviđa ili ne sviđa bilo šta izvan vas. Nikome nije važno. Ako vam se ja ne sviđam, to neće uticati na mene. Ali, ako se sami sebi ne sviđate, izgubili ste ceo život. Ovo bi trebalo da zapamtite. Ako osuđujete sebe, izgubićete veliku ličnost. Ako osuđujete mene, ja nemam problem, ja ću otići kući. Ali, ako osuđujete sebe, izgubićete čitav život. To je poenta.
Dajem vam ovaj praktičan primer zato što, ako želite da napravite neku promenu u svetu, počnite sa samoprihvatanjem. Ako se to ne dešava, to je duhovna praksa koju morate da radite, zbog koje morate da provedete vreme sami sa sobom. Ne morate da provodite vreme sa mnom, to nije važno. Ne morate da provodite vreme ni sa kim, to takođe nije važno. Ali, ako ne provodite vreme sami sa sobom, propustićete ceo život. Dajem vam fundamentalnu filozofiju. Ništa ovde nije komplikovano, veoma je prirodno i kada razmislite duboko o tome, znaćete da je istina. Velečasni Genmanji je govorio o karma jogi. Karma joga je put pročišćenja. Kada radite nesebično, kada ste nesebični po prirodi, kada živite za svet, to vas pročišćava. Kada želite više i sve više od sveta, to vas zagađuje, zato što uključuje procese gde dosta morate da pravite kompromise. Kada služite, tu nema kompromisa.
Postoji takođe put posvećenosti, put znanja, put oslobođenja, put disanja, krije i tako dalje, svi su oni tu da vam pomognu da postanete jedna jedinica. Koja je svrha svih aktivnosti, praksi, meditacija, joga, krija…? Sve su tu da bi vas napravile jedinicom, potpunom jedinicom. Kada kažem jedinica to znači telo, um, intelekt, ego ili ličnost, i duh su u jednoj liniji, totalno poravnani, zajedno. Tada ste jedna jedinica. Telo je ovde. Gde je sada um? Ili je u prošlim događajima, iskustvima koja ste imali, ili u budućnosti, na putu anksioznosti: “Šta će mi se dogoditi, moja budućnost, moja deca, moj otac, moja majka…?” Kada um postane rasut na nebrojene situacije i materijalne stvari, to niste vi kao jedinica. Vlasništvo kroz “ja” ili “moje” je veliki problem. Mi patimo zbog vlasništva. Šta možete da posedujete? Ne možete da posedujete čak ni ovo telo. Ono je kao rent a car, uzeto na neko vreme. Morate ga vratiti, inače će doći i uzeće vam ga (smeh). Ne možete ništa učiniti. Ovde ste na turističkoj vizi, zar ne? U imigracionom vas pitaju: “Koliko dana želite da ostane ovde?” Pre nego što ste počeli ovo putovanje, tj. pre nego što ste uzeli ovo telo, neko je postavio pitanje: “Koliko dana želite ovo telo?” Ako je bilo 80 godina, to je 29200 dana. “To je to. Možete živeti 80 godina, to je 29200 dana. Nakon toga, idete kući. Želite da se vratite? Nema problema, ali treba da uzmete drugi vremenski raspon.” Ovo je odlučeno pre. Svi imamo određen vremenski plan ili granicu. Granice su postavljene. Ovo je nešto čega uvek treba da se setimo.
Ako živite 100 godina, to je 36500 dana! Nije tako mnogo dana, zar ne? Ali, mi verujemo da ćemo živeti večno. Mi sudimo, kritikujemo, osuđujemo ljude, mi kažemo ovaj lik je dobar, ovaj lik je loš… sve ovo su iluzije. Mi se igramo sa emocijama, iluzijama. Onda, šta se desi na kraju dana? Patnja! Kada ne prihvatamo sebe, niko nas ne prihvata. Vi kažete: “Niko me ne prihvata, šta nije u redu sa svim ovim ljudima?” Sa ljudima je sve u redu, oni su svi vaša ogledala. Fundamentalno, ako prihvatite sebe, svi vas prihvataju. Ako volite sebe, svi vas vole. Jer, to nije sebična ljubav gde vi kažete: “Sve ove stvari, dođite mi” – onda, ljudi vas vole da bi vam ih uzeli. Verovatno znate priču o orlu koji je držao parče mesa i leteo. Iznenada je nekoliko vrana počelo da ga napada. Orao se pitao zašto ga napadaju. Zaboravio je da nosi to parče mesa u svom kljunu. Odjednom je shvatio: “Oni me prate jer imam ovo meso.” Ispustio je meso i sve vrane su otišle. Zar ovo nije naš život? Mi pratimo nekoga i ljudi prate nas zato što postoji nešto što mogu da uzmu od nas. Ako ste prazni i zadovoljni sobom, onda vas ljudi prate zbog vašeg stanja. To je bolje.
Publika: (smeh)
Kada smo u stanju zadovoljstva i ljudi vam govore: “Sviđa mi se tvoje stanje”, to je lepo. Takođe, to je dobro. U suprotnom, ako posedujete mnogo stvari, ljudi bi mogli da vas prate. Uzmite u obzir priču o Nagarđuni, koji je nosio zlatnu posudu za prošenje. Lopov ga je pratio ne zbog njegovog znanja, nego zbog posude za prošenje. Bila je napravljena od zlata i imala je utisnute dijamante. Zapanjujuća prosjačka posuda.
Publika: (smeh)
Kada je Nagarđuna pokušavao da spava, lopov je bio iz stuba, pitao se: “Kada će ovaj lik da zaspi?” Pre nego što je Nagarđuna zaspao, bacio je prosjačku posudu lopovu. To je iznenadilo lopova. Nije mogao da razume zašto Nagarđuna nije cenio zlatnu prosjačku posudu sa dijamantima! Lopov ju je uzeo. Bio je srećan, nije morao da je ukrade. Prišao je Nagarđuni i rekao: “Nikada nisam sreo nekoga kao što si ti. Ne mariš za ovu zlatnu prosjačku posudu sa dijamantima!” Nagarđuna je rekao: “Ona je to za tebe. Za mene, to je samo posuda iz koje se jede. Mogu da jedem iz posude bilo da je napravljena od zlata, bakra ili aluminijuma, nemam problem.” Na ovo, lopov je rekao: “Nikada nisam sreo nekoga kao što si ti. Zašto si ovo bacio na mene?” Nagarđuna je rekao: “Zato što ako nastaviš da me gledaš dok budem pokušavao da zaspim, da bi mi je ukrao, neću moći da zaspim. I zato što ja gledam u tebe kada ćeš je ukrasti, ti nećes moći da zaspiš. Tako da ni ja neću spavati takođe. Umesto toga, hajde obojica da spavamo. Zar to nije bolje?”
Publika: (smeh)
Ovo je situacija iz života. Ako gledate svoj život, videćete da se ovakve stvari dešavaju. Neko vas posmatra i vi ne možete da zaspite. Dajte im i recite: “Uzmi, idi. Ti spavaš, ja spavam.” Svi mi moramo spavati mirno. To je naše pravo stečeno rođenjem. Naše pravo po rođenju je da spavamo spokojno, zapamtite. Da budemo zadovoljni je naše pravo, stečeno po rođenju. Da budemo spokojni je naše pravo po rođenju. Zašto uopšte biramo druge emocije? Zašto biramo anksioznost, strah, bes, mržnju, ljubomoru ili osvetu? Da li razumete? Ovo je misao vremena. Ovo je ono što bi trebalo da mislimo, odnosno, ovo je ono što bi trebalo da širimo. Kako ćete širiti ovo svetom? Budite to. Ne možemo da propovedamo. Niko vas neće uzeti za ozbiljno. Živite to. Pokažite to svojim životom. To će postati poruka svetu. Sve što ne možete da živite nije dovoljno dobro. Ako ne možete da ga izrazite kroz sopstveni život, nije dovoljno moćno. Ljudi će vas gledati i reći: “On ne prati sam sebe, zašto bismo ga mi pratili?” Moramo da ŽIVIMO spokojno. Moramo da ŽIVIMO sa ljubaznošću i saosećanjem. Moramo da ŽIVIMO zadovoljstvo i da kažemo svetu: “Ja biram mir i ja ga živim.” To pravi veliku razliku.
Mohanđi predlaže da učinimo misaoni proces pozitivnim i, na taj način, uklonimo negativnu energiju, izveštava novinar Ranđeni A Sing
Kako možemo da vežbamo pozitivnost?
∙Mohanđi: Pozitivnost je misao a mir je stanje. Vežbanje pozitivnosti znači misliti, govoriti i ponašati se pozitivno. Misao, govor i dela su tri nivoa kreacije u koje se svaki čovek upliće svakodnevno. Imamo mnogobrojne misli, malo reči i veoma malo dela. Ako uvek mislite, radite i pričate pozitivno, um će vam biti postojan i miran. Ako sve posmatrate kao produžetak sebe, to će vam pružiti jedan nivo prihvatanja. Manje ćete kritikovati i osuđivati druge, tako da će vam misaoni proces već biti pozitivan.
Samo kada druge posmatramo izvan nas, onda upoređujemo, kritikujemo i osuđujemo, i um postaje nemiran. Negativnost se pokrene samo kada obraćamo pažnju i uplićemo se u emocije i osećanja. Na primer, kada slušate reči drugih ljudi, formirate mišljenja i osuđujete, dozvoljavate negativnosti da se potkrade. Ako vas neko kritikuje ili govori loše o drugima, ne reagujte, jer kada reagujete, dozvoljavate da se negativnost uvuče. U takvim situacijama, pozitivnost deluje kao kavach, štit. Tako da je osnovno vežbati pozitivnost zarad mira.
Prihvatite sebe sa svim svojim slabostima i snagama; to je ključ. Kada to učinite, onda počinjete da prihvatate i druge onakvima kakvi su. Lagano, nakon nekog vremena, negativnost će se povući, jer neće biti negovana. Spoljašnje turbulencije vas ne uznemiravaju. Od tada, vaš um će ostati u stanju trajnog mira, koje se zove samadhi. Nije stvar u praćenju Gurua, određenog puta ili prakse, stvar je u svesnoj prisutnosti, a to je bodh. To nije manana, kontemplacija; ili dhyana- meditacija, stvar je biti svestan. Kada se bodh stabilizuje, postajete Buda, prosvetljeni, jer se vaša svest stabilizuje do tog nivoa. Da bismo postali potpuni, moramo vežbati pozitivnost. Ljubaznost i saosećanje, vodi nas do unutrašnjeg bogatstva i podiže energiju do viših nivoa pozitivnosti.
Sa uslovljenim umom, teško je iznenada praktikovati pozitivnost. Da li alati i tehnologija samopomoći mogu pomoći nekom da vežba pozitivnost i pređe u više nivoe svesti?
∙Mohanđi: Mi evoluiramo i odraz toga ogleda se u tehnologiji, jer se novi izumi i inovacije kontinuirano primenjuju. To je prirodno; znak promene vremena. Pre pedeset godina niko nije mislio o platformama društvenih mreža, ali smo sada vezani za njih. Kada postanemo otvoreni prema tehnologiji, evolucija se dešava u nama samima. Ne treba da odbacimo nove tehnologije zato što to nije tradicionalno. Šta god spoljnje da uzimamo, osim ako nas ono ne vodi ka unutra i ne stabilizuje nas, u nama izaziva jedino zavisnost. Svi eksterni stimulansi kao što je muzika, meditacija, pevanje – ne droga – trebalo bi da budu čamci koji će nas prevesti do druge obale. Kao medijumi za prelaz, oni su apsolutno u redu. Jedina stvar je da ovi alati treba da vas učine veselim i zadovoljnim iznutra, da učine vaš um stabilnim. Tada nećete misliti loše o drugima. Moramo postaviti sebi ciljeve, kao što je dostizanje mirnoće uma i zadovoljstvo, kako bismo bili u potpunosti utemeljeni u sebi, bez obzira šta se izvan dešavalo. Imajući to na umu, koji god čamac da koristite, da biste prešli na drugu stranu, je u redu. Ponekad pronađemo pravi čamac kroz pokušaje i greške. Sve protiče, pa dopustite da i sami protičete sa životom. Ne postoje greške; samo iskustva. Ponekad ih nazivate dobrim, ponekad lošim; sva su deo postojanja. Pravi majstori i metodi vas neće vezati; mogu vas samo osloboditi. Trebalo bi sve da vidite kao produžetak vas samih.
Kada konstantno činimo naše ciljeve prioritetnim, kako se možemo prepustiti toku života, naročito u profesionalnom svetu gde je teško ponašati se drugačije od kolega?
∙Mohanđi: Osnova koja se zove ćita – chitta, spremište umnih sadržaja, može se aktivirati kroz pranu koja takođe utiče na ćitu. Spremište umnih sadržaja ima tri različita aspekta – um, intelekt i ego. Šta god je dominantnije u ovoj konstituciji, je vaš efekat u ovom svetu. Na primer, neki ljudi su orijentisani ka svojoj personi, drugi su inteligentni i mudri, ipak neki drugi su veoma emotivni. Drugo, kada kažete “Ja nasuprot prepuštanju životnom toku”, postoji još uvek “Ja” faktor koji je kao komad drveta u vodi. To drvo postaje voda. Tada nećete imati sumnje i pitanja.
Pomislite samo koliko ste efektni u ovom svetu, u ovom životu, umesto da se fokusirate na to šta vi mislite da ste. Tada ćete lako da se prepustite toku vremena. Sirovi materijal je dostavljen vremenom, gotov proizvod je vaš. Dobili ste vreme, prostor, svest, intelekt i priliku. Iskoristite to najbolje što možete; nemojte ih trošiti uzalud. Moramo uvek biti svesni trajanja našeg postojanja. Ako vam je to jasno, u svakom trenutku bićete praktični.
Pre nego što postanete duhovni, budite praktični. Duhovnost vam je urođena, zato što imate duh koji aktivira fizički, emocionalni, intelektualni aspekt i aspekt ličnosti. Šta ćete učiniti sa svim tim, to je vaš izbor. Učinite najbolje moguće sa svim ovim kvalitetima. Možete se susresti sa opozicijom, kritikom i ako pokleknete prilikom svake zamerke, vi ne možete da se ostvarite. Vi morate biti fokusirani i imati jasnoću svrhe, i ako je to korisno za društvo, idite napred i činite to.
Ponekad se osećam povezanim, ponekad to ne osećam. Šta bi trebalo da učinim?
∙Mohanđi: Svaki pojedinac na ovoj planeti ima um. Um ne može biti konstantan. Um ne može da miruje; zbog toga je često opisan kao majmun, nošen u visine alkoholom ili ugrizom škorpije. Pa kako majmun može biti stabilan? Ne možeš zanemariti prirodu uma, on je takav. Ponekad se osećamo povezanim, ponekad ne. Kako god, veza uvek postoji.
Kada se iznova povežemo, veza se uspostavi, što znači da struja postoji. Samo je nekad uključiš, nekad isključiš. Veza je trajna, ali se iskustvo menja. Uživaj u ovim konstantnim nestabilnostima. To su trikovi kojima se igra um, zato prestani da mu se opireš, i kada to učiniš, um će prestati da igra igre. Kada se odvežeš od ovih talasanja, um će postati miran. Polako će se trajanje povezanosti produžiti.
(Mohanđi se družio sa tragaocima u Nju Delhiju 22. jula, 2018.)
Prevela: Biljana Kiprovski Lektorisala: Jelena Fassbender Uredila: Staša Mišić
O: Svet deluje na osnovu uma. Sve je um. Čak i naš obrazovni sistem hrani um. Kada kažem oslobođenje, to je izvan uma, tako da je to malo drugačije. Onako kako ja to posmatram je da je um nešto poput organa. 80-90% svog života samo zabavljamo um. Skoro sam nekome govorio da kada je Karl Marks govorio o bogatima i siromašnima, imali smo određene klase u Indiji koje ništa nisu želele. Nsmo znali u koju grupu da ih smestimo. Mogli su imati bilo šta, ali nisu želeli ništa. Idite izvan svog uma do stanja potpunog zadovoljstva. Mi održavamo svoj um živim i plašimo se šta će se desiti ako ga izgubimo? Um se održava živim pomoću misli. Ono što koristimo kao pokretač za većinu želja ili stvari je broj misli u sekundi. Upravo je u tome razlika između zarobljenika i vladara. Kada vas misli kontrolišu, vi ste zarobljenik. Kada vi kontrolišete misli, postajete vladar.
Postoji priča o Gospodu Rami koji se borio protiv veoma moćne osobe, a Rama je morao da dobije tu borbu. Ovaj čovek je blogoslovljen od Boga da ko god da se borio sa njim, 50% Njegove snage će mu doći. Rama se sakrio iza drveta i potegao strelu.
P: Govorili smo o Rami i Hanumanu. Ali mi takođe obožavamo Situ i još neke Bogove. Možeš li nam nešto reći o Sitinoj patnji i njenom oslobođenju?
Jedna žena se zaljubila u jednog muškarca. Prema tradiciji ovog čoveka nije dozvoljena kontracepcija. Skoro svake godine ona je rađala po jedno dete. Nakon nekoliko dece, molila se Bogu: „Molim te, Bože, spasi me od ovoga.“ Njena jedina molitva je bila: „Spasi me.“ Tako je najdublja impresija koju je ona sakupila bila nemoć i potreba za promenom. Ali, bilo je prekasno. Taj život se tako završio. U sledećem životu se udala, pokušavali su jako dugo, ali nisu imali dece. Koja je bila njena molitva? „Bože, daj mi decu.“ Ovo je krug karme.
mohandji 