Obrnuta piramida

Tehnika obrnuta piramida

 

Obrnuta piramida, Mohanđijeva tehnika čišćenja
Obrnuta piramida, Mohanđijeva tehnika čišćenja

Prvo počinjemo stomačnim disanjem, dok izdišemo istisnemo vazduh pritiskajući donji deo stomaka, zatim udišemo naduvajući stomak. Dakle, to je stomačno disanje. Zatim počnemo sa veoma glasnim ispevavanjem AUM, jer zvuk aum čisti čakre. Svesnost je na temenu glave, na krunskoj čakri. Zatim prelazimo na čelo, grlo, grudni koš, gornji deo stomaka, donji deo stomaka, i koren kičme. Prolazimo kroz svih sedam čakri. Dok se spuštamo, postajemo sve tiši. Treba stvarno da se podesite, to je veoma suptilno, da biste se povezali sa svojim čakrama, i samo im dopustite da se okreću brže. Fokusirajte svoju pažnju na čakre i pokušajte da ih osetite.

Kada stignemo do korenske čakre, tada dišemo kroz kičmu.

Značaj obrnute piramide

Sahasrara čakra na samom vrhu glave je najmekša, najsuptilnija i najbožanskija čakra u našem sistemu. Dakle obično se najblaža tehnika radi na vrhu glave. Ako postoji nesklad između čakri, i sam život postaje neuravnotežen. Dakle dajemo pažnju sa jakim intenzitetom ispevavanjem na vrhu glave. Taj intenzitet je stoga što imamo jaku nameru da dostignemo najviše duhovno dostignuće. Kad radimo mnogo duhovne prakse, onda se uvek aktiviraju i postaju vibrantne više čakre. Kada je sva energija usmerena na više čakre, onda one niže čakre oslabe. Najniža je element zemlje, korenska čakra. Ako se tlo pod nogama drma, na njemu ništa ne možeš sagraditi. Dakle ako se fokusiramo samo na više čakre, one niže postaju beznačajne, a takođe i slabe i nestabilne. Dakle, u obrnutoj piramidi ono što pokušavamo jeste da damo jaku nameru da postignemo najvišu svest i u isto vreme dok se spuštamo, da se pobrinemo o svakoj čakri i držimo je na stabilnom putu kao i da joj damo snagu. A intenzitet se smanjuje od gore nadole. Dakle, iz srca, s puno ljubavi, nege, dobrote, naklonosti, kao da grlite srčanu čakru. Isto tako, kod stomaka još tiše, sa puno ljubavi, dobrote, samilosti. Taj zvuk treba da dođe iznutra i obgrli čakru tako da je ojača.

Naša namera je da, kada stignemo do korenske čakre, stabilizujemo elemenat zemlje u nama. Treba da budemo jako blagi, vrlo pažljivi, dobri, milosrdni, i uverimo se da je sve u redu, da smo srećni. S puno ljubavi, stabilizuj zemlju tako da ti život bude stabilan. Kada stigneš do korenske čakre, glas treba samo ti da čuješ. Niko drugi ne treba da ga čuje. Toliko je lagan, tih, pun ljubavi, blažen i usmeren sasvim na unutrašnjost. Ako radite ovo s punim intenzitetom, skroz udubljeni, to će vam sasvim sigurno stabilizovati život.

aumAkcenat je na A-U-M svakom zvuku posebno.
A je zvuk obilja, stvaranja, podmlađivanja. To je stvarno zvuk koji donosi obilje, bogatstvo, ojačava ljudske odnose.
U je zvuk održavanja, blagostanja.
M je zvuk čišćenja, raskidanja vezanosti i više evolucije.

Ako iskombinujete sve ovo i energizujete svaku čakru, bićete izuzetno moćni, jaki i potpuno stabilni. Tada uđite u meditaciju. Čak i ako ne meditirate svaki dan, obrnutu piramidu možete raditi svaki dan, treba vam oko 15 minuta.

Ne čekajte druge, samo nastavite non-stop A-U-M na svaku čakru, prema dužini svog daha, ne morate čekati druge, oni koji vode tehniku reći će vam kada da idete niže, ne fokusirajte se ka spolja, fokusirajte se na unutra.

Čim ste skrasili korensku čakru, element zemlje, i vratili se kroz kičmu, nekoliko puta dišite kroz kičmu pre nego što utonete u meditaciju.

Mohanji (5)

Advertisements

Predivni umovi – San za razmišljanje

Image
Na nivou našeg postojanja stanje sna jednako je budnom stanju.

Dejvid se probudio iz prelopog, dubokog sna. Na neki način, san je bio istovremeno oslobađajući i uznemirujući. Video je sebe kao dečaka, kako sa svojim dedom koga više nema šeta niz obalu reke. Bilo je veče. Sunce je postajalo crveno. Ptice su letele kući nakon dana provedenog napolju. Nežni povetarac je osvežavao. Selo mu je bilo veoma poznato. Bio je tu ranije. Deda je držao Dejvidovu ruku, isuviše pazeći na njegovu sigurnost. Dok su hodali stazom paralelno sa rekom, videli su i doživeli mnoge lepe prizore i zvuke. Ono što je privuklo Dejvidovu pažnju i čega se sećao kada se probudio bila je molitva koja je dolazila iz neke male kolibe, očigledno od nekog deteta. Išla je otprilike ovako…

Razna mesta, razni trenuci

Razna lica i razni zvuci.

 

Kroz vremena i doba

Kao verni lađar nosi me Bog.

Sigurno i čvrsto štiti me,

ko’ majka ptica ptića svog.

 

Siguran i bezbedan jesam

Kroz zimu, leto, proleće i jesen.

 

Image
Tradicija odgaja generacije samo ako izaberemo da je oslušnemo…

Osećanje moćne zaštite i sigurnosti preplavilo je Dejvida. Dedine ruke i dražesna molitva pratile su i osnažile njegovo osećanje blaženstva. Dejvid je svog dedu zvao  Baba. Bio je duboko povezan sa svojim dedom do te mere da su znali svaku suptilnu vibraciju jedno drugog, pogotovo duboke emocije. Nastavljajući sa šetnjom, pitao je svog voljenog dedu:

“Baba, kuda idemo?”

Baba se nasmešio i rekao: ”Želim da te upoznam sa svojim prijateljima. Išli smo zajedno u školu, igrali smo u istom timu i zajedno odrasli, baš kao ti, Mark i Alf”

Dejvid se nasmejao: “Baba, ja ne mogu da te zamislim kao mladića, a kamoli kao dečaka” 🙂

Baba se glasno smejao: “Nisam rođen star. 🙂 Nisam oduvek ovoliko star.” 🙂

Baba je bio visok čovek sa blago povijenim ramenima, jedno njegovo rame bilo je blago savijeno napred i na jednu stranu. Imao je izuzetan karakter. Uvek je vladao svakom situacijom. Nikada ga nisu videli uznemirenog. Uvek raspoložen, smiren i sabran. Uvek je koristio svoj razum i tačno znao šta radi. Dejvid ga nikada nije video besposlenog čak ni u starosti.

Njihov put završio se kod groblja ispred crkve, pored reke. Dejvid je bio iznenađen.

“Gde su tvoji prijatelji? Hoće doći ovde? Ovde se nalazimo?” Ovo je zaista neobično mesto za bilo kakvo prijateljsko druženje.

Baba je rekao: “Ne. Oni su već ovde.”

Baba je odveo Dejvida do spomenika na kome je pisalo “Vilijam Smit”. Rekao je “ Vil je bio moj školski drug i moj najbolji prijatelj. Takođe, bio mi je kum na venčanju. Nepokolebljivo jak čovek i hrabro srce. Vredno je radio u inostranstvu, zaradio novac i nakon penzije vratio se kući. Sreli smo se nakon dugo vremena. Bio je živa vatra u detinjstvu, srčan i šarmantan. Kada se nakon svih tih godina vratio, izgledao je umorno i povučeno, previše zamišljeno. Delovao je više zainteresovan za izolaciju i sakrivao se od društva koliko god je mogao. Pokušao sam da prizovem neka lična stara sećanja i da ga oživim. Nije pokazivao nikakav interes. Imao je troje dece. Kada je ostario svi su se sa njim borili oko imanja i novca. Čak su ga i maltretirali, i nikada se nisu slagali ni sa čim što bi rekao, pitao, ili tražio da urade. Na kraju, umro je sam, slomljenog srca. Vil je nekada bio jak čovek, heroj za sve. Nisam mogao da ga gledam tako slomljenog i samog. Eto šta starost učini od nekoga. Dejvide, ako nismo dovoljno pažljivi da ulažemo u veze dok možemo, kasnije nam život može doneti samoću i otuđenje. To se čak može nazvati i “živi pakao”, bez ljubavi, topline i zajednice, upravo onih stvari za kojima žudimo kada smo slabi i nezaštićeni.

Dejvid: “Baba, da li su svi tvoji prijateji mrtvi?”

Image

(Groblja domaćih životinja su ljudski stomaci!) Svi su imali svoje živote i svi su umrli.  Briga za žive važnija je od brige za mrtve. Često ignorišemo žive i brinemo za mrtve. Radimo stvari obrnuto. 🙂 Sasvim sigurno treba da poštujemo mrtve, ali ne po cenu života.

Baba se nasmejao i rekao: “Nisu svi. Neki su još živi. Ali, vidiš, oni su stari. Većina ne može sama da se kreće. Treba im pomoć. Jako su zavisni od drugih. Starost često ljude učini invalidima i hendikepiranima.”

Dejvid je osećao olakšanje jer njegov deda može sam da se kreće i relativno je zdrav. Ipak, Dejvid je osećao neku nelagodu u grlu. Osećao je da bi mogao postati depresivan viđajući sve te stare prijatelje svog dede na groblju. Ipak, znao je da to Baba smisleno radi, iako Dejvidu nije bilo baš zabavno. Rekao je: “Baba, hajdemo kući. Ne osećam se dobro”.

Baba je rekao:” Dejvide, još dva upoznavanja i ići ćemo kući.” Baba je pokušavao da razveseli Dejvida koji je polako postajao neraspoložen.

Na sledećem nadgrobnom spomeniku je pisalo “Stiven Samer”. On je bio naš pilot. Baba je rekao kao da je u pitanju šala. Dejvid je tada već bio suviše snužden da bi uživao u bilo kakvim šalama. Cela situacija učinila ga je preterano zabrinutim.

 “Čak i kada smo bili mladi, hteo je da postane pilot i da leti avionima. Priključio se vojsci i postao pilot. Učestvovao je u mnogim ratovima i bombardovao mnoge ljude i mesta. Zbog toga se kasnije najdublje kajao. Boreći se sa opakim rakom abdomena, iako  ga je njegova posvećena supruga Lisa dobro pazila, kad god bi se sreli na kafi, govorio bi: “Koliko sam samo ubio ljudi u mladosti!!! Žena, dece, mušraraca, starih i mladih. Ne poznajem njihova lica, hvala Bogu. Ali, oni me proganjaju svake noći. Tela bez lica mi prilaze i pitaju: “Šta smo ti uradili da uništiš naše živote? Tek smo počinjali da živimo, isprobavajući slatke i gorke plodove života, ti si nas isterao iz kreveta. Kako ćeš nam se odužiti, kako ćeš nam vratiti naše živote?” Grizlo je kajanje. Stiv se kajao i danju i noću. Čak je priželjkivao smrt kao utehu za njegovu bolnu svest. Odbio je lečenje,  a jak bol koji je izazivala bolest koristio je kao pročišćenje od svojih greha. Mislio je da će ga smrt konačno umiriti. Mučila ga je bespomoćnost. Konačno, odustao je  i evo gde je”, Baba je pokazao na grob.

Poslednji je bio Erik. On je bio glumac. Jurio je slavu i priznanje. Postao je ovisnik i umro mlad. Nikada nije mogao da ostvari stabilnu vezu. Iako je imao mnogo dece sa različitim ženama, nije bilo nikoga da se o njemu brine ili da ga pazi na samrti. Umro je sam, u bolnici, sa žudnjom da vidi svoju decu i oseti njihovu ljubav koju nikada nije negovao u mladosti. Dao sam sve od sebe da neke od njih ubedim da posete oca na samrti. Niko nije bio zainteresovan i dali su mi neuverljive izgovore. Nikada nije mario za svoju decu kada je bio mlad. Deca nikada nisu marila za njega kada je bio star, bolestan i bespomoćan. Život je kao ogledalo. Žanješ ono što seješ.

Image
Ko je video drugačiji kraj života? Predator za tren može postati plen.

“Što se mene tiče, bio sam sasvim prosečan u poređenju sa njima i odavde nisam nigde išao. Svi oni su videli svet van sela. Ja pored ovog sela nisam mnogo video. Video sam samo svoj unutrašnji svet. Moj svet je bio u meni. Ceo svet je bio u meni. Na kraju, oni nisu mogli da se održe u svom velikom  svetu, a ja sam mogao. Ne hvalim se, samo ukazujem na svoje shvatanje. Naučio sam da zidam zgrade i da se bavim poljoprivredom, što me održalo u životu. Više od žita sejao sam ljubav i negovao je. Delio sam je u ovom selu najbolje što sam mogao. Tvoja baka je bila divna duša. Nikada nije dozvolila da neki gost ode iz naše kuće praznog stomaka. Više od hrane, gosti su bili zadovoljni našom iskrenom brigom. Uvek smo bili samodovoljni ipak, naše komšije su uvek delile svoju sreću sa nama, isto kao i mi. Brinuli su za nas i smatrali su da zavređujemo njihovo vreme i prostor. Nema zamene za VREDAN RAD. Nema zamene za LJUBAV.”

“Bio sam zauzet i moj život bio je prilično bogat i značajan. Kao hobi naučio sam astrologiju. Nikada nisam praktikovao astrologiju zbog novca. Samo sam vodio nekolicinu koji su došli kod mene da razreše neke lične nedoumice. Astrologija je mogućnost da pročitaš nečiju sudbinu koristeći šablon kretanja planeta i zvezda. Kada bi  sudbina bila promenljiva astrologija bi pogrešila. Na sreću, nije. Sudbina je konstantna, predodređena. Astrologija kao nauka  zasnovana je na konačnoj mapi zvanoj sudbina, unapred isplaniranom putu kojim neko ide u životu. To je nauka. Čista matematika. Element slobodne volje i elemenat milosti uvek to donekle mogu izmeniti.

Stoga sam živeo jednostavan život, daleko od užurbanih gradova, i živeo sam dovoljno dugo da vidim moje lutajuće prijatelje mrtve i sahranjene! Koliko smo snova i želja imali tokom naše mladosti! Neki su realizovani, neki ostali neispunjeni. Ja se ne kajem. Vreme je da i ja idem. Možda neću preživeti ovo leto. Moje vreme je blizu. Smrt me ne plaši, niti me brine život posle smrti.”

“Ne poznajem nikakvog Boga. Nisam video Boga. Nijedan Bog nije došao do mene da me vodi, da ne pominjem da me kritikuje, tuče ili osuđuje. Verujem da je za gladne Bog hrana, da je promrzlima Bog toplota. Leti, Bog se javlja kao hladan vetrić, a u proleće kao pupoljci. Verujem da Bog nije odvojen od svojih različitih formi. Verujem da se Bog izražava i kroz nas kao  dobrota, saosećajnost i ljubav, dok Đavo, ako postoji, izražava sebe kao ljubomoru, mržnju, bes i osvetu. Ne znam nikakvu veliku filozofiju niti želim da je znam. Koja je svrha znati je, ako ne mogu da je iskoristim? Ne želim ništa što ne mogu upotrebiti ili praktikovati”.

Zatim je Dejvid video svog dedu, baku, svoje roditelje i sve svoje rođake na zabavi pored prelepe reke. Svi su pevali i igrali i u vazduhu je bila ogromna ljubav i osećanje pripadnosti. Dejvid je pevao mnogo pesama i bilo mu je jako zabavno.

Image
Izgubilo je svoj život da bi mi slavili!
Image
Pazi šta jedeš. Jedi potpuno svestan.

Na stolu je bilo mnogo hrane i pića, i kada je dotakao parče svinjskog mesa sa roštilja (specijalitet za važna okupljanja) opet je čuo glas svog dede iako ga nije mogao videti. “Seti se Dejvide, to prase nije umrlo srećno zbog tebe. Nasilno je ubijeno. Ubijeno je da bi ti uživao. Otrgnuto sa majčinih grudi dok je pilo mleko. Njegova majka je još uvek živa i nedostaje joj dete. Neki od njegovih braća i sestara su još živi. Jedi sa razumevanjem. Jedi svesno”. Dejvid je ostavio meso. Više uopšte nije mogao da ga konzumira.

Probudio se jasno se sećajući celog sna i znao je da mu je njegov dragi preminuli deda upravo preneo poruku od životnog značaja. Da bi je preneo, kao medijum je koristio san jer je ovaj svet već napustio, i nije bilo mogućnosti da razgovara sa Dejvidom.

Ovo je bila prekretnica u Dejvidovom životu s obzirom na to da se sve više uključivao u određenu vrstu obrazovanja koju je odabrao i postajao sve introvertniji, indiferentniji i neosetljiviji prema spoljašnjem svetu zbog toga. Iako se njegovi roditelji nikada nisu mešali preuzeo je na sebe veliku odgovornost i već je bio pod pritiskom, i to ga je bolelo. Anksioznost zbog mogućnosti da neće uspeti ili da će biti poražen pogađala je njegovo samopouzdanje. Dejvid je za svoju dilemu dobio jasan lek od svog dede. Odlučio je “ŽIVOT MORA BITI JEDNOSTAVAN! Zašto ga komplijujemo? Definitivno moramo puno raditi. Ali, moramo voleti ono što radimo. Ljubav prema poslu će ukloniti sve pritiske i patnju. Ako volimo ono što radimo neće nas dotaći zub vremena.” Život Babina tri bliska prijatelja omogućio je da Dejvid razume uzaludnost histeričnog traganja. Sve na kraju završi u grobu. Sve emocije, ego, ambicije završe na istom mestu. Život ispunjen ljubavlju i smehom vredniji je nego milioni u banci. Odlučio je da će ceniti ono što mu je dato umesto da je stalno nezadovoljan i fokusiran na ono što do sada nije postigao. Prestao je da se poredi sa drugima i da sebe kritikuje ili osuđuje. Shvatio je da je uvek tragao za ovim ili onim što nije imao, zanemarujući sve što već ima.

Nemogućnost da se uživa u dostupnim materijalnim stvarima i vezama vodi u stalno razočaranje i na kraju u depresiju. Shvatio je da stalno opiranje svemu troši mnogo energije i čini nas umornim. Dejvid je odlučio da se promeni za 180 stepeni. Ljubav je lek. To je sve što je trebalo da nauči i zapamti. Ljubav je sve što nekome treba. Našao se u sasvim novom životu.

P.S. Ponekad vas anđeo čuvar vodi do astralnog nivoa i omogući takva iskustva. Sećanje na iskustvo ostaje ako je ono važno za ovozemaljski život. Kako bi se dobro sačuvala, sećanja, uputstva i  smernice se urežu u podsvest, ako se očekuje da neko u svom životu iskoristi te informacije. Ovo je samo da biste vi to shvatili. Molim vas da shvatite da postoji tri miliona  mogućih permutacija i kombinacija u našem postojanju. Stoga nemojte razmišljati šablonski. Sve je individualno i jedinstveno. Svaki trenutak i svaki način su jedinstveni. Što je za jednoga hrana za drugoga je otrov. Nemojte iskustva osuđivati već ih cenite. Sve je važno na neki način za nekoga.

Image
Postojanje je relativno. Samo je ljubav stvarna …

 

Wordle: Mohanji Serbia - blog - Predivni umovi - San za razmisljanje

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevod i obrada: Biljana Vozarević

Vraćanje na osnovne stvari

Vraćanje na osnovne stvari

Mohanji. Consciousness and understanding truly liberate man from all bondages
Svesnost i razumevanje istinski oslobađaju čoveka od svih stega.

Pogledajte se. Da li shvatate život previše ozbiljno? Da li postajete sve krući i nefleksibilniji kako vreme odmiče? Je li vredno toga? Jeste li propustili neke od najvažnijih iskustava u životu bilo zbog svojih strahova, fobija ili zbog svojih ograničavajućih stečenih šablona ponašanja – ili čak zbog reči drugih koje su proistekle iz njihovih strahova? Jeste li rob sopstvenog uma ili navika? Da li vam smeta konstantno odlaganje, koje vas uništava iznutra i razara samopoštovanje? Setite se samo, imate ograničeno vreme koje ćete provesti na Zemlji i pitanje je vremena kada ćete izaći i iz ove scene na Zemlji, bar privremeno, bez obzira da li verujete u reinkarnaciju ili ne. Čak i ako možda ponovo učestvujete u ovoj drami u neko drugo vreme i na nekom drugom mestu, možda se uopšte nećete sećati prethodne uloge koju ste igrali. Dakle, opet, čemu ta ozbiljnost? Čemu ovaj bes, briga, strah, mržnja, nefleksibilnost i nesigurnost? Krajnje je vreme da promislite o tome. Krajnje je vreme da sebe pogledamo, razmotrimo, volimo i pazimo.

Kada ste se zadnji put od srca iskreno nasmejali? Vreme je! Jesmo li u stvari izgubili detinjstvo ili očarano dete u nama? Jesmo li izgubili smeh? Kada smo se zadnji put iskreno i bez krivice divili nečemu lepom? Kada smo zadnji put dali iskreni kompliment svom supružniku, svojoj deci? Kada ste zadnji put svesno odlučili da ostavite svoje krivice i beskorisne emocije koje vas gnjave i nastavili čestito sa životom? Kada ste zadnji put izabrali da budete svoji? Da li osećate da kontrolišete ili da možete da kontrolišete živote drugih? Ako da, prvo pokušajte da kontrolišete sebe, svoj um, pre nego što pokušate da kontrolišete druge. Da li se vaša krivica zasniva na seksu? Da? Zašto? Zar seks nije sastavni deo života svake vrste? Seks je instinkt koji je dat radi produženja vrste. Zašto bi zbog seksa uopšte osećali krivicu? Jesmo li razmotrili ovu misao? Krivica sputava čoveka isto kao i bilo koje druge navike i stečeni šabloni ponašanja. Svesnost i razumevanje istinski oslobađaju čoveka od svih stega.

Da li su potrebni ikakvi strahovi? Zašto? Čega se plašiti? Plašimo li se sebe? Plašimo li se društva, imena, slave, novca, položaja? Bunimo li se protiv nečega? Protiv koga? Da li naši izražaji konstantno proizilaze iz neznanja ili bespomoćnosti? Možemo li to da prerastemo? Da li smatramo da su hrana i seks rekreacija, utočište, bežanje od života, eskapizam? Pomaže li uopšte? Verujem da je vreme da promislimo o sebi na drugačiji način, pošto vreme ni za koga ne stoji.

Jesmo li ikada uzeli u razmatranje da kreativno doprinesemo nečim za manje privilegovanu decu Majke Zemlje? Jesmo li svesno odlučili da svom postojanju na zemlji damo više smisla nego što je mehanički život životinja, ili život vođen neodoljivim navikama?

Kada ste se zadnji put od srca iskreno nasmejali? Vreme je! Jesmo li u stvari izgubili detinjstvo ili očarano dete u nama? Jesmo li izgubili smeh? Kada smo se zadnji put iskreno i bez krivice divili nečemu lepom?
Kada ste se zadnji put od srca iskreno nasmejali? Vreme je! Jesmo li u stvari izgubili detinjstvo ili očarano dete u nama? Jesmo li izgubili smeh? Kada smo se zadnji put iskreno i bez krivice divili nečemu lepom?

Mi obično vodimo nesvesno postojanje. Živimo mehanički, kao sat. Ponavljamo svoju nasleđenu konstituciju sasvim mehanički i čak počnemo da se njome i ponosimo. Hvalimo se rečima, bogatstvom ili pozajmljenim perjem drugih! Hvalimo se svojim karakterom ili uslovljenim ponašanjem. Čemu to? Čime se to ponosimo? Postoji li išta čime se možemo ponositi, a da nije u našem životu privremeno? Vreme je da promislimo o sebi, pre nego što pomislimo negativno o drugima. Je li mi to patimo zbog drugih ili je u pitanju to nešto (negativna osobina ili tragična greška) u nama, koja privlači takve ljude i situacije u naše živote – od čega smo se umorili? Vreme je da pažljivo promislimo o tome.

Kada smo zadnji put svesno rasturili svoje šablone? Kada smo sebe smatrali beskrajnim – bar u pogledu potencijala? Kada smo zadnji put sebe istražili i iznova sastavili? Kada smo zadnji put prestali da se žalimo na nešto i odlučili da imamo hrabrost, moć i snagu da promenimo to što nas je mučilo?

Kada smo zadnji put svesno shvatili da smo mi večne stvaralačke mašine i da mi stvaramo svoju sopstvenu sudbinu? 

Kada smo zadnji put obratili pažnju na to ko pokreće ovo telo, daje gorivo našim mislima, i čini da doživimo razne misli, reči i situacije i događaje? Vreme je. Imam jak osećaj da je vreme da se zagledate u sebe. Pogledajte druge, osuđujte druge tek kada ste prvo sebe potpuno shvatili. Ako niste sebe u potpunosti shvatili, kako uopšte možete da shvatite nekog drugog? Kako ikada možemo da odlučimo krug delovanja drugih? Nemamo prava da druge smeštamo u okvire, niti imamo pravo da postupamo prema drugome – ne samo čoveku – s prezirom.

Siguran sam da smo uvek bili nezadovoljni životom uopšte ili bar mnogim stvarima u životu. Nismo bili srećni ni zbog drugih. Stalno se žalimo. To je obično zato jer poredimo svoju situaciju sa situacijom nekog drugog. Kada smo zadnji put brojali svoje zasluge a ne nedostatke? Kada smo zadnji put sa zahvalnošću razmislili kako većina naših vitalnih funkcija kao što su otkucaji srca, cirkulacija, varenje i izlučivanje ne kontroliše naš svesni um? Kada ste zadnji put sa zahvalnošću pomislili kako najvažnije funkcije u vašem telu uopšte ne kontroliše vaš svesni um? Jeste li ikad razmislili o tome da ne zloupotrebljavate svoje telo? Vreme je da razmislite. Kada ste zadnji put sa zahvalnošću prepoznali da je ovo bilo dragoceno telo žive životinje/ptice, koja se žrtvovala radi vašeg zadovoljstva, pre nego što ste pojeli njeno meso?

Kada ste zadnji put odlučili da ne odlažete nešto važno što treba da uradite, i tako pokidate kavez svog vlastitog uslovljenog uma? Kada ste zadnji put održali svoja obećanja?

Nikom ne odgovarate osim svojoj sopstvenoj savesti. Kada ste zadnji put prekinuli šablon da se odlaže ono što treba da se uradi? Kada ste zadnji put uopšte i uzeli u obzir to da je vaš um taj koji blokira vaš sopstveni napredak i niko drugi se ne može okriviti za to? Kada ste se zadnji put usudili da uradite nešto i verovali ste u to što ste radili uprkos rečima drugih ili daljim postupcima? Kada ste zadnji put verovali sopstvenom iskustvu  a ne rečima drugih i bili ponosni na to? Zašto se bojimo da napustimo svoje zone udobnosti? Zar nije ceo svet vaša arena? Zašto se uopšte zaključavamo u jedan prostor? Zašto se bojimo da se suočimo sa svojim strahovima? Šta tačno ima da se izgubi, kada je smrt neminovna u svačijem postojanju? Jeste li ikada pomislili kako niko drugi nego vi sami blokirate svoj put ka uspešnom postojanju? Zar nam ne stoji naš sopstveni ego na putu?

Zašto smo razočarani? Zašto smo depresivni? Zašto smo ljuti? Zašto mrzimo i zlostavljamo sebe i druge? Zašto lažemo, varamo i zagađujemo svoj sopstveni unutrašnji prostor? Zašto pravimo sebe bespomoćnim? Da li verujete ili osećate kako je vaš unutrašnji prostor hram vašeg sopstvenog BOGA? Vreme je da razmislite o tome. Možemo li da zagadimo svoj unutrašnji prostor, hram gde stanuje BOG?

Kada ste zadnji put razmislili – „Koliko će godina ovo telo hodati Zemljom?“ Jeste li razmišljali kako „Ovi ljudi oko mene će takođe pre ili kasnije nestati zauvek?“
Kada ste zadnji put razmislili – „Koliko će godina ovo telo hodati Zemljom?“ Jeste li razmišljali kako „Ovi ljudi oko mene će takođe pre ili kasnije nestati zauvek?“

Kada je bilo poslednji put da nismo pitali, tražili ili molili nešto od Boga ili Gurua nego umesto toga samo duboko iznutra izustili:HVALA za SVE“ ? Kada ste zadnji put pitali Boga ili Gurua: „Šta mogu da uradim za tebe?“ umesto „Šta ćeš mi dati?(Pravom Guruu ili Bogu neće trebati ništa od vas.) Kada ste zadnji put iskreno rekli „SREĆAN/-NA SAM“? Kada ste zadnji put odlučili da budete realni i da se ne pretvarate da ste ono što NISTE? Kada ste zadnji put odbacili ideju da ste vi vlasnik nad sopstvenim postupcima, a postupali iskreno i rekli s uverenjem: „Gospode, Neka SVE BUDE PO TVOJOJ VOLJI – ne mojoj“? I svim srcem prihvatili životne stvarnosti bez opiranja? Kada ste se zadnji put pogledali u ogledalo i izgovorili apsolutno iskreno „VOLIM TE“ i „Stvarno si PREDIVAN/-NA“? Kada ste zadnji put osetili zahvalnost što ste živi? Kada ste zadnji put dotakli „kožu“ majke Zemlje i zahvalno izgovorili „HVALA TI“? Kada ste zadnji put dotakli lišće vašeg kućnog cveća i s dubokom ljubavlju izgovorili: „Volim vas. Mi smo blisko povezani“? Kada ste zadnji put svesno odbacili negativne misli i zamenili ih preplavljujućim optimizmom i ljubavlju? Kada ste zadnji put pogledali u oči vašem učitelju, Guruu i rekli: „Ja nisam odvojen/-na od tebe. Ti i ja smo jedno“? Kada ste zadnji put prigrlili POŠTENJE i NESEBIČNOST svim srcem?

Kada ste zadnji put razmislili – „Koliko će godina ovo telo hodati zemljom?“ Jeste li razmišljali kako „Ovi ljudi oko mene će takođe pre ili kasnije nestati zauvek?“ Jeste li razmišljali i o tome kako je „Sada jedino vreme da izrazite bezuslovnu ljubav, svim srcem, iskreno i zahvalno?“ Jeste li ikada razmišljali da ste „Došli praznih ruku i da ćete otići praznih ruku“? Jeste li razmišljali o tome da je „Sve što vam u stvari treba, neko skrovište, nešto odeće i hrane?“ Šta drugo možete da koristite? Šta je trajno? Mi u stvari ne posedujemo ništa. Sve će otići… Jeste li razmišljali………………….. Vreme je. Vreme je.

Čak i ovo će otići. Ja ne posedujem ništa. Sve što imam – dajem vama. Ništa ne zadržavam za sebe. Ništa ne zadržavam za sebe. Fluidan sam. Predstavljam svest od koje ste potekli. Moja ljubav prema vama je potpuna. Obuhvatam vas kao sebe. Nepodeljiv sam. Ja sam Vi sami. VOLIM SEBE, a MOJE SOPSTVO ste VI.

S Beskrajnom Ljubavlju,

M

SKINI SVE SA SEBE pre ulaska

Mohanji
Data Tradicija kao i sam život uče smernosti. Mohanđi odaje duboko poštovanje mestu gde je Sveti Šri Šripada Šrivalabha sedeo i meditirao.

Pre otprilike 200 godina, u predelu sadašnjeg Pakistana, živeo svetac koji je većinu svog života proveo u ćutanju i tišini. Živeo je u jednoj maloj kolibi sa svojom ženom. Nisu imali dece. Nosio je dugu bradu i bio delimično slep. Kuća mu je imala samo tri sobe. Ali, zemlja ispred kuće je bila otvorena, a pod je popločao kravljom balegom, koja je bila prirodna dezinfekcija. Tu je bio zasađen i čitav red žbunja koje je izraslo toliko visoko da se sa ograde nije moglo videti unutra. A prizemlje je bilo udaljeno 5 metara od ograde. Na kapiji je pisalo, umesto “Izujte se ovde”, kao što je običaj pred ašramima i hramovima, tamo je stajao natpis “SKINITE SVE SA SEBE pre ulaska”

Svetac je uvek sedeo ispred svoje kuće, go golcat, i gledao prema kapiji. I ništa nije govorio. Svi posetioci bi ulazili tiho, sedali na pod u otvorenom dvorištu kuće, obučeni, gledali u sveca bez i jedne jedine reči. Jedina poruka koju je svetac ikad izgovorio je bila o razgolićavanju i tišini. Razlika između posetilaca i  sveca je bila samo u fizičkoj nagosti. Svetac je bio nag i iznutra i spolja. Posetioci su bili razno obučeni iznutra i spolja.

Iako nije bilo izgovorene reči, svi su odlazili kući srećni i ispunjeni. Niko nije bio gladan ili žedan. Nikome nije bilo hladno. Čak i ako nije bilo razgovora, sva pitanja su dobila odgovor. Jedino što je svetac tražio (ponuda svecu, tzv. “dakšina”) bila je “razgolićenost” ili stanje praznine i bez ikakvih pretenzija.

Pod skidanjem je mislio to da svi oni što ulaze treba svoj ego, bes, mržnju, ljubomoru, pretenzije, strahove, nesigurnosti itd, da ostave napolju i uđu goli. Njegovo jedino učenje bila je tišina. Pošto se njegova aura raširila svuda po tom mestu, ljudi bi u njegovom prisustvu automatski bili izlečeni. Nikada nije putovao van svog naselja. Vreme je provodio uglavnom ćutke, nepomičan.

Desilo se to da su mnogi ljudi koji bi pročitali taj natpis toliko uznemirili da nisu ni ulazili unutra. Tako su se plašili da  budu razgolićeni!

Bila jedna bogatašica u susednom gradu. Izgubila je sina i skrhana neizmernom tugom. Jedna njena prijateljica je čula za ovog tihog sveca i predložila joj da ga poseti. Ona je odlučila da otputuje kod njega. Trebalo je ceo dan putovanja da bi stigla do njegove kuće. Ali, čim je pročitala natpis ”Skini sve sa sebe pre nego što uđeš” bila se toliko uznemirila da je otišla a da nije ni pokucala na vrata.

Tako je to sa većinom nas. Nismo spremni da “SKINEMO SVE SA SEBE”. Nismo spremni ništa da ostavimo. A ipak očekujemo od “sveca” ili BOGA da da sve. Kada je unutrašnja posuda puna i prepuna nesigurnosti, ega i sličnih negativnosti, kako može “svetac”, tihi Bog, bilo šta da da? Podržavamo sami sebe i opravdavamo svoje nesigurnosti! Propuštamo “svece” svog vremena! Svi smo u suštini goli. Ali, naučili smo da se obučemo slojevito i odeća je počela da nam diktira i ograničava pokrete. Počeli smo da postajemo nepokretljivi i statični. I u mnogim slučajevima, ponosni smo na svoju nepokretljivost i stagnaciju, što čak nazivamo stabilnošću! Prava stabilnost je fleksibilnost. Prava stabilnost je fluidnost, pokret. Najkrutije drvo je najspremnije za sekiru!

Volim Vas Uvek

M

Mohanji
Sadguru Mohanđi u Šri Data Pitatipatiju, svetilištu Svetog Šripada Šri Valabha

Originalni tekst možete pročitati ovde.

O konstituciji i duhovnom izrastanju

  • Mohanji
    Dve stvari su mera vašeg duhovnog napretka… unutrašnji mir u svakoj situaciji i neustrašivost, bez nesigurnosti i anksioznosti.
  • Jedino vi možete meriti svoj duhovni napredak. Dve stvari su mera vašeg duhovnog napretka… unutrašnji mir u svakoj situaciji i neustrašivost, bez nesigurnosti i anksioznosti.
  • Kada je neko sirov, on je debelokožac. Ništa ga ne dotiče. Kada postanete čisti i sve suptilniji, dotiču vas i najmanje sitnice! Kada duhovno raste,  čovek ponekad više pati. Ali to je vreme kada čovek treba da posmatra kao nepristrasni posmatrač, bez vezivanja za ono što doživljava. Uzmite sve objektivno.
  • Suptilnost je snaga. Kada ste grublji, vaša vezivanja vam diktiraju i aktivnost. Kada je čovek suptilan, on ima mnogo veću snagu da deluje. Savladava sve prepreke i ide napred. Kada je čovek suptilan, volja i svrha su poravnati. Oni grubi prvo razmišljaju kako da obezbede sebe.
  • S čovekom je nekada problem to što VERA nije čvrsto ukorenjena i ne može da izraste u banjanovo drvo (*simbol čovekovog potpunog, i fizičko i duhovnog sazrevanja, samospoznaje). Koren treba da ide dublje a i u vis treba da poraste više. Ništa ne treba da skreće pažnju sa sveprisutne, sveprožimajuće, svevremene sile univerzuma.
  • Konstitucija se stvara radi identiteta i ona će postojati. Koliko ona ima uticaj na vas, od toga zavisi vaše uzdizanje. Ako ona nadvladava nad vama, onda ona upravlja vašim životom! To takođe znači da ne vladate svojim životom.
  • Čovekova konstitucija se koristi kao platforma za duhovno uzdizanje. Duša je kao kap okeana. Okean je puna energija, to je Generator sopstva i ima svoju konstituciju. Deo te konstitucije je u nama i to je duša. Duša ima opštu konstituciju koja je konstitucija univerzuma i nije ista kao konstitucija karaktera. Konstitucija karaktera je individualna i nestaje kada umremo. Duša ne nestaje. Duša aktivira našu prirodu, karakter i izraz. Duša potpomaže našem iskustvu i igra neutralnu ulogu.
  • Konstitucija nečijeg karaktera se ne može promeniti. Konstitucija karaktera daje čoveku EGO. Kada je on naduven zbog svog karaktera odnosno novca, tada emocije i imovina postaju štetan faktor u duhovnom izrastanju.

 

Sa satsanga s Mohanđijem pribeležila: dr Dipali Đađu

Prevela i obradila: Biljana Vozarević