Mohanđijeva božićna poruka 2018.

Deo božićnog satsanga sa Mohanđijem, 25. decembar 2018.

Želim vam veoma srećan Božić.

Ono što bih danas za Božić želeo da vam kažem je vezano za celu ideju slavljenja jedinstva sa svetom. Isus je rekao da treba da volite svog suseda kao što sebe volite. Treba na sve da gledate kao na sebe. Ne postoji odvojenost. Ako danas pogledate ceo svet, govorimo samo o razdvajanjima, govorimo samo o pohlepi – raznim faktorima koji razdvajaju ljude. Vreme je da počnemo da gledamo na sebe kao izraze svakog bića.

“Ja sam sreća. Ja sam tuga. Ja sam svetlost. Ja sam tama. Ja sam snaga. Ja sam slabost. Ja sam život. Ja sam smrt. Ja sam sve – svaki aspekt života. Ja sam dobar. Ja sam loš. Ja sam zgodan, lep. Ja sam ružan. Ja sam SVE. Svaki aspekt života sam ja. Sve što vidite okolo je moj sopstveni odraz.”

Dakle, za vreme Božića najbolje što možete da izrazite je da budete ceo univerzum, sve – svako biće, svaka emocija, svaka osobina ili konflikt. Sve stvari ste vi. A razlog zbog kog postoje konflikti u životu je uvek ukorenjen u nekoj vrsti otpora. Kad se opiremo mnogim stvarima u životu one blokiraju protok energije, čine nas slabima, ograničavaju nas i tada doživljavamo unutrašnji konflikt. Razne vrste tuge proizilaze iz ovih konflikata. Želimo da se određene stvari dese na određeni način, na idealan način, ali to nije tako. Zašto se to ne dešava? Postoje mnogi faktori koji su uzrok toj situaciji koju proživljavamo svaki dan. A u većini slučajeva, ono što u našem životu kreira kolektivna svest, ili naše iskustvo tokom određenog vremena, ne možemo promeniti u jednom danu. To je zato što nešto što se desilo u našem životu danas može imati istoriju iz mnogih života, verovatno ne iz ovog. Ono što doživljavate danas može biti zbog raznih stvari iz raznih života ili raznih aspekata ovog života – i jedno i drugo je moguće. Ali, ono što doživljavate danas nije izolovan slučaj, povezano je sa mnogim stvarima. Ovo nam mora biti jasno. A kako će ta stvar opstati? Kako će se održati u životu? Samo kroz otpor. Vi to gurate od sebe. Pokušavate da odgurnete. Kada stvari pokušate da odgurnete, one će uticati na vašu ravnotežu.

Život znači izražavanje. Hristova svest znači sposobnost da izrazite saosećajnost, bezuslovnu ljubav, davanje, brižnost, čistotu. Svi ovi aspekti su viši aspekti ljudskog postojanja. Imate svoju svesnost – pre svega svesnost da ste se rodili, da ste inkarnacija, da ste živi, da imate telo, da imate društveno okruženje, aktivnosti, karakter, konstituciju… Ovo je nivo svesnosti koju u osnovi imamo i ta svesnost treba da nas vodi do našeg najvišeg izražavanja. To je stanje Hrista. Kad ispoljavate saosećajnost, ljubaznost, bezuslovnu ljubav, davanje, brižnost i nesebičnost, sve te najviše aspekte postojanja koje ne činite zarad ličnog sebičnog zadovoljstva, tada postajete jedno sa Hristovom svešću. Drugim rečima, u praktičnom životu možete reći da je to kao drvo manga. Drvo manga se nalazi na jednom mestu, daje senku i zaklon pticama i raznim stvorenjima, daje senku svim ljudima koji tuda prolaze, a takođe daje plod i oslobađa kiseonik u životnu sredinu. To je samo davanje. Sve stvari koje radi su za nečije dobro. A na drvo manga ne utiče onaj ko jede njegove plodove ili koristi njegovu senku. Isto tako, kad mi postojimo zbog sveta, potpuno se rastvaramo. Prestajemo da budemo sebične inkarnacije.

Stoga, da biste razumeli svest Hrista, znajte da se ona nalazi na svakom mestu, to ste vi sami. Vaša sreća je u potpunosti smeštena u vama. Vi ste potpuno srećni sa svim što vas okružuje bilo da je to dobro, loše ili ružno. “Srećni” ne u smislu da sve prihvatate pasivno, već da razumete da je ta situacija proizašla iz različitih faktora postojanja iz prošlosti – kako prošlih, tako i ovog života. To vas je dovelo do ovog nivoa. Sada ste ovde i to se ne može promeniti. Ne možete promeniti ovu situaciju, ovo vreme, prostor, svesnost, okruženje – i to je u redu. To je nivo prihvatanja o kome pričamo. Kad govorimo o Hristovoj svesti, to je nivo prihvatanja: situacije su od Boga date. One su od Boga dar. Ako to shvatimo kao dar od Boga, onda smo srećni i smireni iznutra: “Neka sam ovde.” Šta je Hrist rekao? “Ako je to Tvoja volja, neka bude.” To znači da se predajete najvišoj volji. U stvari, kad govorimo o najvišoj volji, Bog se nikada ne meša u naš život, baš kao ni duša. Vaša duša je energija koja vas pokreće, motiviše, vodi. To je vaš aspekt koji zapravo ceo život stvara iskustva, ali još jednom, duša nije iskustvo. Duša obezbeđuje i potpomaže iskustvo. Ona je potpuno neutralna. Ona se nikada ne meša u vaše odluke, zadovoljstva, tugu ili sreću. Duša se nikad ni u šta nije umešala. Kao što se Bog nikada ne meša u vaš lični život, u ono što vam se dopada ili ne dopada, u to kako zarađujete novac, u to šta ste. Bog se ne meša. Bog je platforma koja sve to obezbeđuje. Ako vam je duša dala život, Bog je dao život univerzumu. Univerzum je mesto gde postojimo. A mi smo toliko sićušne čestice u celom univerzumu. Pošto smo toliko preokupirani svojim inkarnacijama, zavarani smo da to predstavlja postojanje.

Hristova svest je potpuno prihvatanje celokupne situacije u životu. Isus se mogao spasiti raspeća, imao je tu moć. Međutim, izabrao je da prođe kroz proces i drži se svog učenja. Ono što je ljudima govorio je: “Šta god posedovali, koje god da su vam pozicije, sve je to privremeno. Ono što date, imate. Samo ono što dosledno dajete sa uverenjem, stvarno imate. Primenjivost ove poruke: ako je odlazak toliko dramatičan, kakav je bio u Isusovom životu, ako je to moralo da se dogodi, najbolje je to uraditi jer ne postoji drugi način na koji možete otići i ostaviti poruku koja podstiče, a takođe se ne može ni ignorisati. To je takva vrsta izlaza gde su ljudi zaista osetili i nisu mogli ignorisati taj uticaj izlaska.

Kad jasno shvatite da se na taj način život odvija, u vama će zavladati mir. To je prihvatanje. To je nivo na kom se bude Hrist – Hristova svest. Potpuno prihvatanje, potpuno zadovoljstvo onim što se ima, što nam je dato kao poklon. Hrana koja je došla na vaš sto je lek za vas. To znači da hrana koja automatski dođe do vas je vaš lek. To je ono što ste zaslužili. Ono što zaslužite to dobijate, ono što želite možda nećete dobiti. U životu vaš faktor zasluge odlučuje šta ćete dobiti. Faktor zasluge se odnosi na ono šta ste gajili tokom vremena. Zamislite da ste gajili mnoga semena koja su tokom vremena postala plodovi. Taj inicijalni faktor je presudan. Ispravan korak je korak nesebičnosti. Ako živite za svet, svet će živeti za vas. Ako ne živite za svet, tada svet neće biti briga za vas. Zašto bi svet brinuo o vama ako živite samo za sebe, svoje sebične razloge, sebična zadovoljenja? Molim vas zapamtite – koristimo ovu platformu zvanu Zemlja zbog svoje svrhe, svog zadovoljenja, svog zadovoljstva. Molim vas, uzvratite to. Jedini način na koji možete uzvratiti Zemlji je da delite ono što imate. Niko ne kaže da ne treba da iskusite i uživate u svemu onome što vam život donosi. To je u redu. Život vam je pružio mnogobrojne stvari. Uživajte u svima njima ako možete.

Drugi aspekt Hristove svesti je nepostojanje posedovanja. Vi čak ne posedujete ni svoje telo. Uzeli ste svoje telo na određeno vreme. Zato sam rekao da, ako pogledate poslednjih sto godina, mnogo ljudi je došlo i otišlo, narednih sto godina mnogo ljudi će doći i otići. I mi ćemo postati istorija. Neki ljudi će se možda sećati, neki će zaboraviti. I ljudi koji žive sa vama će takođe otići. Svako ode iza zavese vremena u nekom trenutku. Uvek će biti novi tim ljudi na ekranu, na pozornici. Ako želite da ostavite svoj trag na Zemlji, to mora da bude kroz davanje. Onoliko koliko date ovom svetu, to će postati vaša zaostavština. Tako će vas ljudi pamtiti. Zašto pričamo o Isusu 2000 godina nakon njegovog odlaska? – Zato što je dao svoj život zarad svog uverenja. Ovo je govorio: “Ja sam sve. Ja to živim. Ja sam vi. Ovde sam zbog služenja. Nisam ovde zbog sebičnih zadovoljstava. Nisam ovde da bih nagomilavao još bogatstva. Nisam ovde da bih se više vezivao ili imao veću kontrolu nad stvarima. Ovde sam da dajem. Ja ništa ne kontrolišem. Ništa ne posedujem. Nisam vezan posedima. Nisam vezan položajima.” 

Ono što mora da vam dođe, doći će. Bilo da je u pitanju situacija, vreme, prostor ili materijalne stvari, sve što mora da dođe, doći će vam. Ono što doživljavate je vaše lično iskustvo, ali ono što možete da delite sa srećom, čistim srcem, čistotom, to vam daje stabilnost. To je Hristova svest. Ne da delite zato što ste bolji od nekog drugog – to je ego. Ako mislite da ste bolji od nekoga i onda toj osobi nešto date, to je ego. Ego takođe predstavlja blokadu u nama. Kad nešto više nemate i onda se osećate depresivno, to je druga strana. Služite bez očekivanja. Služite bez uslovljavanja. To je Hristova svest.

Molim vas, ako možete, donesite danas odluku da ćete davati više nego što ćete uzimati. Da ćete uvek davati i deliti ono što imate više nego što se od vas traži. Uvek tražimo sve više i više od Zemlje, „hoću ovo, hoću ono“, i mislite da će vas to više usrećiti. To verovatno nije istina. Kad više dajete, postajete bogatiji iznutra. Zapravo ćete biti bogati iznutra. Ako ste bogati iznutra, to je vaše bogatstvo. „Biti bogat iznutra“ znači da ste sposobni da delite. Samo donesite tu odluku – uvek budite bogati iznutra i budite Hristova svest.

Ceo satsang sa Mohanđijem, 25. decembra 2018, možete pročitati ovde.