Satsang u Merilendu, SAD – prvi deo
26. avgust 2018.
Vreme u kojem živimo, situacije sa kojima se svakodnevno suočavamo, izgrađene su tokom određenog vremenskog perioda. Ne govorim o Americi, govorim o celom svetu. Kolektivna svest je izgradila situacije. To znači da jedna generacija, ili grupa ljudi koji razmišljaju na određeni način, kreira događaje. To je ono što svi proživljavamo, kao kada pada kiša u kraju, svako ko prođe tim područjem pokisnuće.
Kada biće prvi put uzme ljudsko telo, to je “ranjivo ljudsko telo”, odnosno, svest je veoma ranjiva. Kažu da treba bar 5000 rođenja pre nego što ono postane čovek čovek. Čovek čovek je neko ko je u stanju da dosledno izražava ljubav, samilost, ljubaznost i ko ima sposobnost da deli to što poseduje. Da bi stigao dotle, možda će biti potrebno 5000 rođenja pre nego što zaista postane čovek čovek. U ovom trenutku mislim da je važnije da razmotrite da budete čovek zato što moramo da delimo ovo vreme i ovo mesto sa saosećanjem i ljubaznošću. I, uvek treba da zapamtimo šta ćemo doneti narednim generacijama. Zamislite da je Zemlja danas u vašim rukama. Čuvate je neko vreme, ali ne možete da je posedujete i morate da je predate sledećoj generaciji. Kako ćemo to uraditi? Kakvu ćemo Zemlju dati sledećoj generaciji? Ovo je fundamentalno pitanje. Jednom kada dostignete stanje u kom ćete zapravo biti ljudsko biće, ili 100% čovek čovek, gde ćete biti u stanju da delite, izražavate ljubav, saosećajnost i ljubaznost, bez prepreka ili bez očekivanja, tada ćete biti ukorenjeni u stanju ljudskog bića.
Kaže se da je potrebno najmanje 70 života da bi se postalo čovek svetac. Sve je stanje razvoja. Svi smo mi na određenom stupnju razvoja. Kada se povežemo sa određenim majstorima, ne povezujemo se telima ili određenim filozofijama. Povezujemo se sa stanjima. Kada govorimo o majstorima, govorimo o stanju u kom je ta osoba postojala. Tako da, kada ja kažem čovek svetac, to je stanje gde se ideja stabilizovala u vama, gde zaista razumete da ne pripadate ničemu i nikome, i ništa ili niko ne pripada vama. Niti bilo ko pripada vama, niti vi pripadate bilo kome. Razumite ovo veoma jasno. To se nastanjuje u vama. Postajete ta jasnoća razumevanja. Tada ste čovek svetac. Imate tu punu jasnoću i puno iskustvo da vi ne pripadate ničemu i ništa ne pripada vama. Počinjete da doživljavate slobodu. Ovo je u stvari sloboda.
Potrebno je još nekoliko života da doživite biti Bog stanje. Kada kažem biti Bog, to nije egoistično osećanje “ja sam superiorniji od drugih”. To je iskustvo “sve je ja” – Ahram Brahmasmi (Ja sam sve, Ja sam univerzum, Ja sam uzvišena svest).
To je ljudska progresija u duhovnosti, na kratko. Ono što nam danas treba je jasnoća da niko ne poseduje nijedno parče Zemlje. Svi hodamo ovde kao turisti. Ne možemo posedovati nikoga. Ne možemo posedovati ništa ovde. Ako to razumemo jasno, onda je rezultat ljubav, sloboda. I kada smo uistinu slobodni iznutra, nema načina da prestanete da reflektujete to. Isijavaćete slobodu sve vreme. U suprotnom, kada imamo mnogo očekivanja i potreba, i kada verujemo da “stvari pripadaju samo meni”, to znači da moramo još mnogo da rastemo!
Tako da, prvo i pre svega, treba da postanemo čovek čovek. Nakon toga spontano postajemo čovek svetac. Zatim, opet spontano, postajemo čovek Bog. Postoji stanje koje se zove čovek Bog. Mnogi misle da je hipotetičko, da mi ne možemo biti Bog. Naravno, to je iskustvo. Bog je iskustvo. Bog nije izvan vas. Kada osećate stanje biti Bog iznutra, ono se reflektuje poput Sunca. Sunce vam daje svetlost. Nikada vam ne naplaćuje. Štaviše, ono ne kaže: “Daću više svetla Kanadi nego Americi.” Daće jednaku količinu svetla svim mestima. Nekada osećamo kao da smo u tami. Možda nismo otvorili zavese i mislimo da nema sunčeve svetlosti. To nije krivica Sunca. Sunce je tu, ali mi ga ne doživljavamo jer nismo sklonili zavese. Ovo stanje postoji jer imamo um. Ono nije stalno. Kada oblaci zaklone Sunce, ne znači da ono ne postoji. Kada oblaci odu, Sunce je tu, ponovo vidljivo. Ono što nam treba na svetu danas, jeste OSEĆANJE UJEDINJENOSTI, koje se bazira na stabilnom stanju i frekvenciji. Zato uvek govorim o BITI ČOVEK SADA. Kada vidimo pohlepu, bes, mržnju ili ljubomoru, shvatite da su to niže frekvencije, koje suštinski dolaze iz neznanja, neznanja da odavde ništa ne možete odneti.
Možete poneti dve stvari. Prva je ostatak sećanja, sećanja na iskustva koja ste imali u ovom životu, a druga su želje. Postoje dve stvari koje nosimo kada napustimo telo. Imamo ostatak sećanja koja se baziraju na mnogo stvari, koje se pretvaraju u impresije. Ovo su semena. Impresije su semena koja su nastanjena u nama. Takođe, nosimo želje. Na primer, misao kao što je: “Trebalo bi da imam nešto bolje, želim ovo, želim ono…” itd.
Bog Krišna je ovo objasnio na divan način. Postoji milion stvari oko nas, sve to pripada vama. Postoje mnoge stvari koje vidimo oko nas dok živimo život. Da biste ih iskusili, potrebno vam je samo pet čula – oči, nos, uši, usta i koža. Svih ovih milion, vi sužavate na pet čula. Jedan um. Kada je um sa vašim očima, vi vidite. Ako um nije sa vašim očima, vi gledate ali ne vidite ništa. Kada je um sa vašim ušima, vi zapravo čujete. U suprotnom, postojaće zvuk, ali nećete ga biti svesni. Um nije tu. Neprisutnost uma je stanje gde niste svesni onoga što se događa oko vas. Um sa bilo kojim od ovih pet čula vam daje iskustva, a iskustva su ono zbog čega smo zapravo rođeni. Jasna svrha čovečjeg postojanja, ili postojanja bilo kog drugog tela, jeste iskustvo. Ako um nije sa ovim čulima, nema iskustva. Um je veoma važan. Šta je vaše iskustvo na kraju dana? Dva.
Dakle, milion-pet-jedan-dva.
Šta predstavlja dva? Jedno je sreća, drugo je tuga. Bilo koje od ta dva, to je sve što doživljavate. Neka iskustva će vam doneti sreću, druga iskustva će vam doneti tugu. To je to. Ovo je ljudski život. GDE JE VLASNIŠTVO? ŠTA MOŽETE DA POSEDUJETE? MOŽETE SAMO DA UŽIVATE! Možete samo da iskusite na neko vreme. Nema ničeg trajnog ovde. Tuga nije trajna, sreća nije trajna. U ovoj dualnosti postojimo. Ovo je ono što smo mi. Razumevanje ovoga je ključno danas zato što smo mi u dugom vlasničkom periodu ponašanja. “Ja posedujem ove stvari, ja sam stekao ove stvari.” Sad postoji ovo vlasništvo nad materijalnim, zbog čega smo veoma zadovoljni, jer smo za to edukovani u smislu – Takmiči se i pobedi. Sa kim se takmičiti?! I, šta osvajate?! Možete osvojiti nekoliko materijalnih stvari, ali možda nećete osvojiti sreću. Ako je sreća ono što tražite, to je unutrašnja stvar. Zar ne? Ne možete biti srećni zbog neke stvari spolja, jer ona svakako nije vaša. Neka stvar spolja vam može doneti sreću pod uslovom da se vi slažete sa ovim iznutra. Može biti dosta hrane na stolu. Koliko vrsta hrane ćete zaista konzumirati da biste bili srećni? Onoliko koliko odgovara vašem telu, zar ne? Isto tako, u prodavnici postoji mnogo različite odeće. Šta ćete kupiti? Nešto što vam pristaje. Imate ograničenja. Nije sve za svakoga i ne treba da bude.
Moramo da razumemo osnovne principe postojanja. To će nam pomoći da bolje pozicioniramo sebe u svetu. Visina dobrog života ili uspešnog življenja je stav zadovoljstva. Pod broj jedan, moramo da budemo zadovoljni onim što imamo. Da objasnim ovo bolje, nije to vrsta predaje ili stav zadovoljavanja onim što imamo kao što je (razočaranim tonom): “OK, ovo je moja sudbina, ne mogu ništa više da učinim.” Umesto toga, stav je: “Ok, ovo mi se dešava. To je u redu. Šta god da je, sreća ili tuga, uvek idem do ove granice ili dna, tako da se ono ostvaruje.” Svaka situacija nesreće vam daje potencijal za veliku sreću i svaka situacija velike sreće vam daje potencijal da vidite i drugu stranu. Kao dve strane novčića, sreća i tuga nastavljaju da se smenjuju. Kada se opiremo nečemu, ono ostaje duže. Kada prihvatimo nešto, to postaje naša transformacija. Dobar reper duhovne stabilnosti ili zrelosti je TRANSFORMACIJA. Ako se transformacija ne dešava iz aktivnosti iz bilo kog razloga, zaustavite se da razmislite da li je ta aktivnost važna. Svaka praksa je tu da vas dovede do stanja bez prakse, a ne da postanete zavisni od prakse za ceo život. U tom slučaju samo dodajemo novu zavisnost. To nije ono što želimo. Želeli bismo da se stabilizujemo. Trebalo bi da rastemo u nivou svesnosti, gde ćemo prvo postati čovek, stabilizovati se u biti čovek stanju, gde samo izražavamo ljubav, ljubaznost, saosećajnost, bez obzira šta vam svet daje, onda napredujete do stanja gde se stabilizujete u ideji da vam ništa ne pripada i da nikome ne pripadate. Tamo leži potpuna sloboda. Onda dosegnete stanje pobožnosti, gde ste vi sve.
Napretku je potreban jedan korak. Zapamtite ovu reč – PRIHVATANJE. Fundamentalno. Celo putovanje počinje prihvatanjem. Prihvatanjem čega? Samog sebe. Morate da pogledate sebe kao jedinstvenu, originalnu kreaciju. Svi, sve kreacije ovog sveta su jedinstvene i originalne. Nema šanse da kažemo da je neka kreacija viša ili niža. Čak je i naučno dokazano da ako uzmemo dva lista jedne biljke, svaki list je izrađen po meri, svaki je jedinstven i originalan. Ako je to slučaj sa biljkama, šta je onda tek sa nama, kao punom i kompletnom inkarnacijom, sa kapacitetom da iskusimo više nivoe svesnosti?
Mi smo zaista, zaista jedinstveni. Onog trenutka kada shvatite to i prihvatite 100%, onda će vas ceo svet prihvatiti. Ako vas svet ne prihvata, zapitajte se zašto. Sve počinje samoprihvatanjem. Morate ovo razumeti. Ovde nema kompromisa. Vi ste originalni. Šta možete da uradite? Čak i ako se osećate kao Ja nisam kao druge osobe, i ne treba da budete. Ne treba da budete kao druge osobe. Treba da prihvatite svoju originalnost. Jer, ovo je istina. Ako ovo nije prihvaćeno, neće biti promene u vibraciji sveta oko vas. Kada prihvatite svoju originalnost i jedinstvenost, nije važno da li vas drugi ljudi prihvataju. Ako vi prihvatite sebe, počećete da sijate kao Sunce, svetlo. Svetlost se dešava samo zbog prihvatanja. Svetlost se dešava samo zato što ste se pomirili sami sa sobom. Može da vam se sviđa ili ne sviđa bilo šta izvan vas. Nikome nije važno. Ako vam se ja ne sviđam, to neće uticati na mene. Ali, ako se sami sebi ne sviđate, izgubili ste ceo život. Ovo bi trebalo da zapamtite. Ako osuđujete sebe, izgubićete veliku ličnost. Ako osuđujete mene, ja nemam problem, ja ću otići kući. Ali, ako osuđujete sebe, izgubićete čitav život. To je poenta.
Dajem vam ovaj praktičan primer zato što, ako želite da napravite neku promenu u svetu, počnite sa samoprihvatanjem. Ako se to ne dešava, to je duhovna praksa koju morate da radite, zbog koje morate da provedete vreme sami sa sobom. Ne morate da provodite vreme sa mnom, to nije važno. Ne morate da provodite vreme ni sa kim, to takođe nije važno. Ali, ako ne provodite vreme sami sa sobom, propustićete ceo život. Dajem vam fundamentalnu filozofiju. Ništa ovde nije komplikovano, veoma je prirodno i kada razmislite duboko o tome, znaćete da je istina. Velečasni Genmanji je govorio o karma jogi. Karma joga je put pročišćenja. Kada radite nesebično, kada ste nesebični po prirodi, kada živite za svet, to vas pročišćava. Kada želite više i sve više od sveta, to vas zagađuje, zato što uključuje procese gde dosta morate da pravite kompromise. Kada služite, tu nema kompromisa.
Postoji takođe put posvećenosti, put znanja, put oslobođenja, put disanja, krije i tako dalje, svi su oni tu da vam pomognu da postanete jedna jedinica. Koja je svrha svih aktivnosti, praksi, meditacija, joga, krija…? Sve su tu da bi vas napravile jedinicom, potpunom jedinicom. Kada kažem jedinica to znači telo, um, intelekt, ego ili ličnost, i duh su u jednoj liniji, totalno poravnani, zajedno. Tada ste jedna jedinica. Telo je ovde. Gde je sada um? Ili je u prošlim događajima, iskustvima koja ste imali, ili u budućnosti, na putu anksioznosti: “Šta će mi se dogoditi, moja budućnost, moja deca, moj otac, moja majka…?” Kada um postane rasut na nebrojene situacije i materijalne stvari, to niste vi kao jedinica. Vlasništvo kroz “ja” ili “moje” je veliki problem. Mi patimo zbog vlasništva. Šta možete da posedujete? Ne možete da posedujete čak ni ovo telo. Ono je kao rent a car, uzeto na neko vreme. Morate ga vratiti, inače će doći i uzeće vam ga (smeh). Ne možete ništa učiniti. Ovde ste na turističkoj vizi, zar ne? U imigracionom vas pitaju: “Koliko dana želite da ostane ovde?” Pre nego što ste počeli ovo putovanje, tj. pre nego što ste uzeli ovo telo, neko je postavio pitanje: “Koliko dana želite ovo telo?” Ako je bilo 80 godina, to je 29200 dana. “To je to. Možete živeti 80 godina, to je 29200 dana. Nakon toga, idete kući. Želite da se vratite? Nema problema, ali treba da uzmete drugi vremenski raspon.” Ovo je odlučeno pre. Svi imamo određen vremenski plan ili granicu. Granice su postavljene. Ovo je nešto čega uvek treba da se setimo.
Ako živite 100 godina, to je 36500 dana! Nije tako mnogo dana, zar ne? Ali, mi verujemo da ćemo živeti večno. Mi sudimo, kritikujemo, osuđujemo ljude, mi kažemo ovaj lik je dobar, ovaj lik je loš… sve ovo su iluzije. Mi se igramo sa emocijama, iluzijama. Onda, šta se desi na kraju dana? Patnja! Kada ne prihvatamo sebe, niko nas ne prihvata. Vi kažete: “Niko me ne prihvata, šta nije u redu sa svim ovim ljudima?” Sa ljudima je sve u redu, oni su svi vaša ogledala. Fundamentalno, ako prihvatite sebe, svi vas prihvataju. Ako volite sebe, svi vas vole. Jer, to nije sebična ljubav gde vi kažete: “Sve ove stvari, dođite mi” – onda, ljudi vas vole da bi vam ih uzeli. Verovatno znate priču o orlu koji je držao parče mesa i leteo. Iznenada je nekoliko vrana počelo da ga napada. Orao se pitao zašto ga napadaju. Zaboravio je da nosi to parče mesa u svom kljunu. Odjednom je shvatio: “Oni me prate jer imam ovo meso.” Ispustio je meso i sve vrane su otišle. Zar ovo nije naš život? Mi pratimo nekoga i ljudi prate nas zato što postoji nešto što mogu da uzmu od nas. Ako ste prazni i zadovoljni sobom, onda vas ljudi prate zbog vašeg stanja. To je bolje.
Publika: (smeh)
Kada smo u stanju zadovoljstva i ljudi vam govore: “Sviđa mi se tvoje stanje”, to je lepo. Takođe, to je dobro. U suprotnom, ako posedujete mnogo stvari, ljudi bi mogli da vas prate. Uzmite u obzir priču o Nagarđuni, koji je nosio zlatnu posudu za prošenje. Lopov ga je pratio ne zbog njegovog znanja, nego zbog posude za prošenje. Bila je napravljena od zlata i imala je utisnute dijamante. Zapanjujuća prosjačka posuda.
Publika: (smeh)
Kada je Nagarđuna pokušavao da spava, lopov je bio iz stuba, pitao se: “Kada će ovaj lik da zaspi?” Pre nego što je Nagarđuna zaspao, bacio je prosjačku posudu lopovu. To je iznenadilo lopova. Nije mogao da razume zašto Nagarđuna nije cenio zlatnu prosjačku posudu sa dijamantima! Lopov ju je uzeo. Bio je srećan, nije morao da je ukrade. Prišao je Nagarđuni i rekao: “Nikada nisam sreo nekoga kao što si ti. Ne mariš za ovu zlatnu prosjačku posudu sa dijamantima!” Nagarđuna je rekao: “Ona je to za tebe. Za mene, to je samo posuda iz koje se jede. Mogu da jedem iz posude bilo da je napravljena od zlata, bakra ili aluminijuma, nemam problem.” Na ovo, lopov je rekao: “Nikada nisam sreo nekoga kao što si ti. Zašto si ovo bacio na mene?” Nagarđuna je rekao: “Zato što ako nastaviš da me gledaš dok budem pokušavao da zaspim, da bi mi je ukrao, neću moći da zaspim. I zato što ja gledam u tebe kada ćeš je ukrasti, ti nećes moći da zaspiš. Tako da ni ja neću spavati takođe. Umesto toga, hajde obojica da spavamo. Zar to nije bolje?”
Publika: (smeh)
Ovo je situacija iz života. Ako gledate svoj život, videćete da se ovakve stvari dešavaju. Neko vas posmatra i vi ne možete da zaspite. Dajte im i recite: “Uzmi, idi. Ti spavaš, ja spavam.” Svi mi moramo spavati mirno. To je naše pravo stečeno rođenjem. Naše pravo po rođenju je da spavamo spokojno, zapamtite. Da budemo zadovoljni je naše pravo, stečeno po rođenju. Da budemo spokojni je naše pravo po rođenju. Zašto uopšte biramo druge emocije? Zašto biramo anksioznost, strah, bes, mržnju, ljubomoru ili osvetu? Da li razumete? Ovo je misao vremena. Ovo je ono što bi trebalo da mislimo, odnosno, ovo je ono što bi trebalo da širimo. Kako ćete širiti ovo svetom? Budite to. Ne možemo da propovedamo. Niko vas neće uzeti za ozbiljno. Živite to. Pokažite to svojim životom. To će postati poruka svetu. Sve što ne možete da živite nije dovoljno dobro. Ako ne možete da ga izrazite kroz sopstveni život, nije dovoljno moćno. Ljudi će vas gledati i reći: “On ne prati sam sebe, zašto bismo ga mi pratili?” Moramo da ŽIVIMO spokojno. Moramo da ŽIVIMO sa ljubaznošću i saosećanjem. Moramo da ŽIVIMO zadovoljstvo i da kažemo svetu: “Ja biram mir i ja ga živim.” To pravi veliku razliku.
Originalni tekst možete pročitati ovde.
Prevela: Ivana Igrić
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić
mohandji 