Mohanđijeva božićna poruka 2018.

January 6, 2019 at 3:42 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Deo božićnog satsanga sa Mohanđijem, 25. decembar 2018.

Želim vam veoma srećan Božić.

Ono što bih danas za Božić želeo da vam kažem je vezano za celu ideju slavljenja jedinstva sa svetom. Isus je rekao da treba da volite svog suseda kao što sebe volite. Treba na sve da gledate kao na sebe. Ne postoji odvojenost. Ako danas pogledate ceo svet, govorimo samo o razdvajanjima, govorimo samo o pohlepi – raznim faktorima koji razdvajaju ljude. Vreme je da počnemo da gledamo na sebe kao izraze svakog bića. Continue Reading Mohanđijeva božićna poruka 2018….

Advertisements

Božićni satsang sa Mohanđijem 2018.

January 6, 2019 at 10:41 am | Posted in Uncategorized | 1 Comment

“Mohanđi govori” Zoom satsang, 25. decembar 2018.

brahmarishi-mohanji-wishes-you-merry-christmas-message

BUDITE LJUBAV.
BUDITE SVETLOST.
Želim vam srećan Božić

Želim vam veoma srećan Božić.

Ono što bih danas za Božić želeo da vam kažem je vezano za celu ideju slavljenja jedinstva sa svetom. Isus je rekao da treba da volite svog suseda kao što sebe volite. Treba na sve da gledate kao na sebe. Ne postoji odvojenost. Ako danas pogledate ceo svet, govorimo samo o razdvajanjima, govorimo samo o pohlepi – raznim faktorima koji razdvajaju ljude. Vreme je da počnemo da gledamo na sebe kao izraze svakog bića. Molim vas, jasno ovo razumite i ponovite za mnom:

“Ja sam sreća. Ja sam tuga. Ja sam svetlost. Ja sam tama. Ja sam snaga. Ja sam slabost. Ja sam život. Ja sam smrt. Ja sam sve – svaki aspekt života. Ja sam dobar. Ja sam loš. Ja sam zgodan, lep. Ja sam ružan. Ja sam SVE. Svaki aspekt života sam ja. Sve što vidite okolo je moj sopstveni odraz.”
Continue Reading Božićni satsang sa Mohanđijem 2018….

Mohanđijeva Novogodišnja poruka 2019.

January 2, 2019 at 5:10 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Zdravo prijatelji,

Svima vam želim srećnu Novu godinu. Želim vam veliki uspeh, sreću, mir, bezuslovnu ljubav i sve što je dobro i čini život boljim. Želim vam sve što je lepo. Sve stvari koje će vam pomoći da budete zadovoljni. Zadovoljstvo je sve što nam je potrebno u svakodnevnom životu. Godina 2018. je bila mešavina mnogih radovanja i mnogih patnji. Mnogo raznih aroma. Bilo je svega. Videli smo da nemiri i anarhija i dalje postoje. Svašta smo videli u svetu. Uspeh je u prihvatanju stvari. U promeni na bolje.
Continue Reading Mohanđijeva Novogodišnja poruka 2019….

Nat sadana

December 26, 2018 at 12:46 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Satsang u hotelu Rihtersvil, Cirih, Švajcarska, 8. oktobar 2017.

img_0379
Dobar dan i dobro došli!

Obično više volim da odgovaram na pitanja nego da držim govor jer govor često može biti nevažan, može biti nešto što ni ne želite da znate. Značajnije je odgovarati na pitanja.

Mislim da sam upoznao neke od vas. Da li me neko ipak vidi prvi put? Hvala vam, dobro došli!

Put Nat tradicije

Ukratko ću vam ispričati nešto o putu koji sledim. Nije komplikovano. Gospod Krišna je uskoro trebalo da napusti svoje telo. Kad je saznao da neće još dugo biti u telu, shvatio je i zašto je ovde došao, i da će razlog zbog kog je on avatar takođe nestati nakon njegove smrti. Ovo je prirodna stvar za svakog gurua. Uglavnom ih nakon njihove smrti zaboravimo. Gospod Krišna je pozvao Datatreju koji je bio ačarija (učitelj) jedne juge (ere). Juga ačarija u vreme Gospoda Krišne je bio Gospod Datatreja. On je rekao Datatreji: “Plašim se da će, kada napustim telo, razlog zbog kojeg sam došao i sva moja učenja biti zaboravljeni. Trebalo bi nešto da učinimo.“ Tako je Gospod Datatreja uspostavio sistem, tradiciju, pod nazivom Nat tradicija. Nat tradicija je jako jednostavna, ima samo jednu svrhu – oslobođenje.

lord-datta-679x512
Oslobođenje tokom života znači odvajanje od svih stvari koje vas okružuju. Međutim, u isto vreme, to ne znači da ne proživljavate život. Možete biti u svemu, ali istovremeno, dok živite, niste ničim vezani. A šta znači oslobođenje u času smrti? Manje prtljaga, znači manje želja. Kako možete imati manje želja? Proživljavajte život onako kako se dešava, u potpunosti. Nat tradicija ima samo jednu svrhu, a to je oslobođenje, što je iznad prosvetljenja. Tako je Gospod Datatreja kreirao Nat tradiciju baziranu na bogu Šivi, statusu ili stanju boga Šive, potpunoj sreći, kome ništa nije potrebno. Kada zaista možete biti srećni? Kada ste u miru sa onim što imate i niste zabrinuti za ono što nemate. Tada ste srećni! Ovo je jednostavna tradicija koju pratim i postoji mnogo majstora u okviru iste tradicije. Možete videti manja odstupanja kod majstora, jer svako ima svoju orijentaciju. Svi mi posedujemo svoj jedinstven ukus i to je glavna stvar koju dajemo svetu, i po tome nas ljudi prepoznaju. To je Nat tradicija. Svrha Nat tradicije je oslobođenje. Oslobođenje ima dve strane, jednu dok živite – niste pogođeni ničim oko vas i drugu dok odlazite – imate jako malo želja, slobodni ste. To su dva aspekta oslobođenja i upravo je to naš put. Sada ću odgovoriti na vaša pitanja, izazovite me. 🙂 Izvolite.

P: Kada idemo u školu, govore nam da moramo imati želje, zatim kada imate želje, počinjete da radite na tome. Mislim da je prilično teško promeniti ono što nam govore i ne raditi u nameri da nam se želje ispune. Meni je to nekada jako teško. To uviđam često jer imam želje na kojima radim, ali je to u suprotnosti sa oslobođenjem. Molim vas za savet.

10764-make-a-wishO: Svet deluje na osnovu uma. Sve je um. Čak i naš obrazovni sistem hrani um. Kada kažem oslobođenje, to je izvan uma, tako da je to malo drugačije. Onako kako ja to posmatram je da je um nešto poput organa. 80-90% svog života samo zabavljamo um. Skoro sam nekome govorio da kada je Karl Marks govorio o bogatima i siromašnima, imali smo određene klase u Indiji koje ništa nisu želele. Nsmo znali u koju grupu da ih smestimo. Mogli su imati bilo šta, ali nisu želeli ništa. Idite izvan svog uma do stanja potpunog zadovoljstva. Mi održavamo svoj um živim i plašimo se šta će se desiti ako ga izgubimo? Um se održava živim pomoću misli. Ono što koristimo kao pokretač za većinu želja ili stvari je broj misli u sekundi. Upravo je u tome razlika između zarobljenika i vladara. Kada vas misli kontrolišu, vi ste zarobljenik. Kada vi kontrolišete misli, postajete vladar.

Kako kontrolišete misli? Misli nisu u dometu vaše kontrole. One su poput naše dece, ne znamo ko nam dolazi. Nakon što dođu, mislimo da je to naše dete. Isto tako nemamo nikakvu kontrolu ni nad mislima.

Na trenutak ću objasniti hronologiju misli, ali pre toga, zašto naglašavamo ili prenaglašavamo našu sposobnost da mislimo? Zato što um želi da ostane živ. Hrana za um su misli. Ove misli su neizbežne za nas, ne možemo da ih kontrolišemo. Zato, vratite se korak unazad, šta donosi te misli u um? Kada imamo sklonost (inklinaciju) ka nečemu, takva misao će se javiti. Na primer, ako je osoba sklona alkoholu, imaće misao: „Moram popiti alkohol.“ Ako osoba nije sklona alkoholu, neće čak ni pomisliti na njega. Zamislite da osoba nije zainteresovana za alkohol a vi joj donesete najskuplju flašu pića. Neće znati šta s njom da radi. Dakle, inklinacija kreira misao. Šta se dešava pre inklinacije? Želja, neispunjena želja. Šta se dešava pre neispunjene želje? Zašto je želja neispunjena?

earth-standing

To dolazi od utisaka (impresija). Šta su utisci? Vaše razumevanje nekog iskustva je impresija. Ostatak onoga kako ste nešto razumeli ili doživeli u životu, ostatak sećanja, postaje impresija na vašem hard disku, u podsvesti. Zbog toga će isti događaj imati različite rezultate ili različita sećanja za različite ljude. Ako 50 ljudi vidi neki događaj, 50 ljudi će imati 50 različitih osećaja, 50 različitih sećanja na istu stvar. Svaka osoba može to razumeti sama za sebe. Jeste li ikada posmatrali na zabavama gde je poslužena hrana na švedskom stolu kako neki ljudi nešto ne vole da jedu, dok drugi u toj istoj hrani uživaju. Možda ja ne volim određenu hranu, ali neko drugi to voli. Razlika je u tome što naši ukusi određuju naša iskustva. Ono što smo mi određuje kako ćemo nešto okusiti, kako ćemo doživeti život. U životu imamo iskustva i zato smo i uzeli telo, um, intelekt i ego. Zatim iz toga skupljamo sećanja. To se naziva impresijom. Ona je uskladištena u kauzalnom (uzročnom) sloju, poput hard diska na kompjuteru. Možda čak ni ne znate šta se nalazi na njemu. Kako ćete znati šta se nalazi na vašem hard disku? To se manifestuje na vašem ekranu i onda kažete: “O, to se tu nalazi.“

Isto tako, u našim životima mi ne znamo šta se nalazi na našem hard disku, u kauzalnom sloju. Samo su posledice vidljive. Tako posmatrate svoje posledice i kažete: “O, ovo je već tu“. Kauzalni (uzročni) sloj stvara posledice koje mi nazivamo život. Ako je hard disk pun, život je užasan, to usporava kompjuter i naš život postaje komplikovan kada se nalazi toliko mnogo podataka unutra. Dakle, ovako ide hronologija: događaj ili iskustvo, njegovo sećanje, utisak, to stvara želju koja zahteva ispunjenje, što izaziva inklinaciju (sklonost) i javlja se misao. Kada se misao pojavi, ona traži da se izrazi, tj. vi morate da izrazite svoju misao i kažete “ja želim ovo iskustvo”. Odlazite i kupujete ga, to je akcija. Dakle, misao, reč, delo. To stvara iskustvo, koje stvara sećanje, to stvara utisak, i onda ponovo želju. To je ciklus.

mohanji-quote-chronology-of-creation

Hronologija stvaranja

Ništa nije trajno. Ista osoba koja je volela određene stvari sa 15 godina, može te iste stvari mrzeti sa 30. Ne radi se o tome da se osoba promenila, ali se sećanje promenilo, utisak se promenio, želja se promenila, a takođe se i potreba promenila. Jeste li posmatrali kako nekada imamo veoma bliska prijateljstva u školi, na fakultetu itd. i nakon nekog vremena više ništa ne osećate jedno prema drugom. Nekada se prijatelji rastave, odlaze jedni od drugih. To se dešava kada se frekvencije ne podudaraju, nema komunikacije. Ovo je takođe stvorila impresija. Dakle, mnogo stvari se dešava u kauzalnom sloju koje, nažalost, ne možemo da vidimo, ali ih povremeno možemo doživeti. Na ovaj način funkcioniše čitava struktura života. Koliko kontrole imamo u svemu ovome? Svaka stvar se dešava u određeno vreme, na određenom mestu, sa određenim skupom ljudi, zbog određenog iskustva.

Mi smo se sreli u ovom trenutku. Ova grupa ljudi je to već odlučila ranije. Na ovaj način sudbina spaja ljude. Rođeni smo u određeno vreme i umrećemo u određeno vreme. To je nepromenjivo, odlučeno. Od čega zavisi trajanje? Od sudbine. Sudbina je jednaka neispunjenoj želji kojoj je potrebno ispunjenje. To mora biti postavljeno u vremenu, u linearnom vremenu.

Šta je duhovnost u ovoj celoj igri? Vrlo jednostavno, vaša svesnost vašeg duha, vaše duše je duhovnost. Većina nas veruje da smo mi ličnost jer to projektujemo svetu. Zbog toga nikoga na ovom svetu ne poznajemo zaista, uključujući i našu decu, roditelje ili bilo koga drugog. Vi mislite da ih poznajete. Verovatno znate njihov lik, formu, način na koji se izražavaju, i kažete mi: “Znam ovu osobu veoma dobro”. Kako uopšte poznajete ovu osobu? Ne možete videti njegovo stanje sna, ne možete videti njegovo duboko stanje sna. Naš nivo svesti za nekoga je veoma ograničen. Međutim, smelo kažemo da tu osobu znamo. Znam jako dobro da nikoga ne poznajem, čak i ako živimo dugo zajedno, jer ne mogu da vidim ničiju karmu, ne mogu da vidim ničije stanje sna. Na neki način mi mislimo da znamo, ali istina je da ne znamo. Kada zaista poznajete nekoga? Kada postajete potpuno svoji, ono što jeste? Kada se povežete na sopstvenu frekvenciju i vibraciju, počećete da se povezujete sa svima na isti način. U suprotnom, samo ćemo posmatrati, ali nećemo razumeti.

Spoznajte sebe i oslobodite sebe od uma

 

mohanji-quote-the-highest-gift

Najveći poklon koji majstor može dati učeniku je sloboda. Najviša sloboda koju ćete ikada doživeti tokom života je sloboda od uma.
Mohanđi

Važno je upitati se – da li poznajem sebe? Znate li kako procenjujemo sebe? Na osnovu tuđih reči, na osnovu onoga šta drugi govore o nama i onoga šta mi mislimo o sebi. Ništa od ovoga nismo mi. Možemo li znati svoju sledeću misao? Smelo je reći: „Poznajem sebe.“ Moramo da se povežemo sa sobom, da zaronimo duboko unutar sebe, izvan naših stanja. Ošo je objasnio da ne padate u san, već postajete san. Kada padate u san, postoji neko ko ne spava, kada vidite ljude napolju, postoji neko ko je odvojen od njih.

Neko je rekao Ramani Maharišiju, velikom svecu u Indiji: “Dosađujem se sa ovim ljudima.“
Ramana je pitao: „Koji ljudi ti dosađuju?“
Odgovorio je: „Drugi ljudi.“
Ramana je rekao: „Gde su ti drugi ljudi? Ja ne vidim nikoga izvan sebe. Moja sopstvena duša se manifestovala kroz različite ljude. To je kolektivno postojanje. Kada ovo shvatiš, ako u umu vidiš želju, u kojem se umu to nalazi?“

Još jedna stvar o obrazovnom sistemu. Volim ovaj sistem jer stvara cigle na zidu. Kada je osoba individualac, pravimo od nje mediokriteta i pretvaramo u ciglu, jer sistem nije napravljen za genija. Dobar obrazovni sistem pokazuje deci gde da gledaju, ali ne i šta da vide. U trenutku kada im kažete šta treba da vide, vi ih vezujete. Njima nije potrebna individualnost jer ste im već rekli šta da vide, s tim je gotovo. Dobar sistem uvek ostavlja ljude slobodnim.

Najveći poklon koji bilo koji majstor može dati učeniku je sloboda. Najveća sloboda koju ćete ikada doživeti u životu je sloboda od uma. Gde sloboda počinje? Kako možete da budete slobodni?

Prihvatanje

 

mohanji-quote-in-the-paths

Na putevima, tradicijama, religijama koje su veliki majstori stvorili, sve se svodi na to da spoznate sebe, ne da spoznate nešto drugo izvan vas samih. Spoznaja sebe počinje i završava se sa vama.
Mohanđi

Nijedan obrazovni sistem vas ne uči tome. Jedna reč, prihvatanje. Prihvatite sebe takvima kakvi jeste, sa onim što je dobro, što je loše, što je ružno. Sve ste to vi, prihvatite sve to u potpunosti. Nikada ne osuđujte sebe jer ste jedinstveni, ne postoji niko kao vi. Doživite svoju jedinstvenost i budite u potpunosti sa njom. Prihvatanje – ako želite da se setite jedne reči, setite se prihvatanja koje vodi ka slobodi. Na putu oslobođenja postoji svega nekoliko reči, a ključna reč je prihvatanje. Mi sudimo više sebi nego što to drugi čine. Nemamo prava na to. Kako možemo da sudimo sebi kad smo mi stvorili ovaj život da bismo ispunili želje za završetak, za iskustva? Kako uopšte možemo ovome da sudimo? Nije važno da li imamo odobrenje od drugih ljudi ili ne. Na stvarnom duhovnom putovanju ne postoji ništa poput dokazivanja, nemamo mi šta da dokazujemo drugima jer svi ljudi su isti. Drugo, nije vam potrebno ničije odobravanje, vi ste jedinstveni, niko vas ne može zaista poznavati.

Na putevima, tradicijama, religijama, koje su stvorili veliki majstori, sve se svodi na to da spoznate sebe, ne da spoznate nešto drugo izvan vas samih. Spoznaja sebe počinje i završava se sa vama. Ako se obraćate Bogu izvan vas, šta se nalazi u vama? Zaboravljamo na Boga u sebi koji se naziva duša jer, kao što sam i ranije rekao, imamo fizičko telo, emocionalni um, intelektualnu stranu, intelekt i imamo ego, ličnost. Sve ove četiri stvari su žive zahvaljujući duši. Kada duša napusti telo, nema više fizičke, emocionalne, intelektualne ili bilo koje druge strane ličnosti. Kada neko umre, to nazivamo mrtvim telom. Zato je važno razumeti ko je gazda. Dobro je to znati. Ta svesnost se naziva duhovnost. Ako ste sve vreme svesni: „Ovo je moja duša, ona vodi čitav šou“, to znači da ste veoma duhovni.

Svesnost

Prva reč je prihvatanje, druga je svesnost. Šta je garancija? Oslobođenje će se dogoditi sa ove dve reči. Nije vam potrebna religija ili guru da vam kažu to jer se to već nalazi u vama. Koji je najveći poklon koji vam jedan guru može dati? Sloboda, koja se već nalazi u vama. Da li sam vas zbunio ili vam je to jasno? Setite se ove tri reči – prihvatanje, svesnost, oslobođenje. Mislim da je to dovoljno. Ako razmislite o ovome, ako kontemplirate, razumećete čitav svet duhovnosti poput svog sopstvenog dlana.

Toliko ljudi radi mnogo stvari da bi se povezali sa Bogom. Zašto se toliko stvari radi da bi se povezalo sa Bogom? Zato što je svaka osoba jedinstvena. U Hindu tradiciji postoji 330 miliona Bogova. Šta to znači? 33% vas je Bog, aspekt duše. Jedini trajni aspekat našeg sistema je aspekt duše. 33% je fizičko, imate telo, 33% je mentalno, imamo um. Zato tradicija okvirno kaže da postoji 330 miliona Bogova jer postoji 330 miliona tipova ljudi. Možete ceniti samo ono što vam odgovara. Ako se u nešto ne uklapate, svakako vam to ni ne pripada, vrlo jednostavno. Gospod Krišna je govorio o ovome u 2-3 reda da postoji veliki broj stvari na svetu: materijalnih stvari, ljudi, mesta, vremenskih perioda, puno toga. Da bismo sve to spoznali ili iskusili imamo samo pet čula: oči, uši, nos, koža, jezik. Da bismo doživeli ovaj svet mnogobrojnih stvari, imamo ovih 5 čula i jedan um. Um ne može biti istovremeno sa svakim čulom. Na primer, ako jedete hranu, ali vaš um je u kancelariji, nećete osetiti ukus, vaš um je na drugom mestu, nije dostupan. Znači, um mora da bude sa jezikom kako bi osetio ukus. On mora da bude sa očima da biste videli. Mora biti sa ušima da bismo dobro čuli. Dakle, u jednom trenutku možete iskusiti samo jednu stvar. Rezultat je obično ili sreća ili tuga. To je naširoko kategorizovano iskustvo, neke od kategorija se nazivaju sreća, neke tuga.

Ako ovo razumete, onda razumete život. Mi mislimo da možemo pokoriti ovu zemlju, ali na kraju dana ona pokorava nas. Zato idemo sa cvećem na groblje. Svi ti ljudi su nekada pokušavali da pokore zemlju, ali na kraju je zemlja pokorila njih i smestila ispod tla. Ako pogledate život, zabavan je. Ako ne živite sada, nećete nikada. Ovo sada je vaša realnost, juče je završeno i nemate pojma šta će biti sutra. Budite srećni sada. Drugo, ne plašite se, svakako ćemo umreti, nema potrebe brinuti. Da li sam odgovorio na vaše pitanje?

Publika: Da.

M: Da, izvolite.

Nat sadana

 

navnath1

Nat gurui

P: Imam dva pitanja. Da li preporučujete sadanu (duhovnu praksu)? Drugo, nikada nisam čuo o ovoj tradiciji, Nat, već o Advaiti i to zvuči veoma slično.

M: Da, dobro pitanje. Postoje različite sadane u Nat tradiciji. Krija je jedna od njih, mi podučavamo kriju. Volim meditaciju, ali ne da sedim i meditiram. Sviđa mi se meditacija 24 časa dnevno, što znači biti svestan. Postajete svesni vaših pokreta, hodanja, govora, ne postoji ništa što se događa nesvesno u vašem sistemu. To je Nat sadana, praksa. Jednom je jedna značajna osoba došla kod Nat majstora i pitala ga: “Kako mogu biti iniciran u tradiciju?“ On mu je odgovorio: „Skoči u reku, reka će se pobrinuti za tebe.“ Drugim rečima, budite život, ne radite život. Većina nas radi život, kao da glumimo. Kao što sam ranije objasnio, obrazovanje vam kaže: “Postignite ovo, osvojite svet…” Sve vam to obrazovanje govori. Tako mi glumimo, radimo život, umesto da budemo život. Pokušavamo da postanemo neko drugi, a taj neko je već zauzet i svi ljudi su već zauzeti. Moramo biti u potpunosti svoji.

U današnje vreme pojavila se još jedna fascinantna stvar za ljude, a to je regresija, vraćanje u prošli život. Ljudi mi ponekad dolaze i kažu: “Znaš, bio sam to i to u prošlom životu, bio sam veliki majstor, ili bio sam neko. “ Ne znam kakve to veze ima u ovom životu. Kada ih upitam: “Ako si bio veliki majstor u prošlom životu, šta onda radiš ovde sada na Zemlji? Trebalo je da odeš.” Ironično je da se bavimo nečim što je već završeno, čak i ako je to istina, ovaj život je jedini koji je vredan u ovom trenutku. Ovo je jedino vreme koje imamo, jedini život. Zamislite da ne postoji još života. To bi u stvari bilo veliko olakšanje. Bili biste potpuni sada, ovde. Sva vaša sreća i tuga nemaju vrednost, nemaju trajnu vrednost. Međutim, kad je reč o iskustvu postoji neka vrednost, jer vi prolazite kroz to iskustvo, i bilo da je sreća ili tuga, vrednost je ista. Mi volimo sreću, ali to je drugačije zbog uma. Sreća i tuga su samo dve situacije u životu. Jeste li primetili kako većina nas, kada smo u nekoj dobroj, srećnoj situaciji, ne uspevamo da uživamo? Postoji oblak straha koji se uvek nalazi nad nama da ćemo to izgubiti. Uvek smo zabrinuti da ne izgubimo nešto. Koliko maksimalno možemo da izgubimo? Ovo telo? Svakako ćemo ga izgubiti. Zašto onda jednostavno ne budemo srećni? Ne uspevamo da proživimo veze, ne uspevamo da proživimo događaje i mnoge druge stvari u životu zbog oblaka straha.

Mnogi majstori su tokom vremena govorili da smo beskrajni. Zašto mi ne doživljavamo tu beskrajnost? Ljudi su govorili da smo besmrtni, ali da li to osećamo? Da biste to osetili, morate da spoznate sebe. Postoji jedan deo vas koji se kreće kroz vreme. Kreće se kroz vreme poput konja. To je duša, najsuptilnija stvar koja se nalazi u vama. Jednom kada se povežete sa njom, sve će dobiti smisao. Ego nije loš, on je zapravo dobar. Ego je kao štap za šetnju, za um. Bez ega um se oseća izgubljeno. Šta je to ego? On je skelet vaše ličnosti. Kao što mi imamo skelet koji održava naš oblik tela, skelet ličnosti je ego. Skelet nije loš, ali ako ste samo skelet, onda je to jako loše. Tada plašite ljude. To je ono što ego radi društvu. Vi bežite od takvih ljudi, zar ne? Zato što se plašite. Ali, ako ego samo održava vašu ličnost, to je onda dobro. Kada vas pitam ko ste, vi kažete da u stvari ne znate. To je problem. Morate znati ko ste. Dobro je spoznati sebe. Ne kao ego, ne kao ličnost, već kao ono što pokreće tu ličnost.

Ta svesnost je Nat sadana praksa. To je konstantna praksa. Ta svesnost prelazi u stanje sna. Drugim rečima, probudili ste se ujutro, onda spavate noću. Ovog puta svesnost je iznad svih aktivnosti. Dosegnućete ravan odakle se sve vidi odozgo. Ovo je jedan nivo na koji automatski dolazimo. Nakon nekog vremena, automatski ćete sebe videti kako idete u drugo stanje koje se naziva stanje sna. Zašto je stanje sna važno? Je li ono važno isto koliko i budno stanje? Postajete ispunjeni kroz snove. Nakon budnog stanja i stanja sna, telo ulazi u stanje potpunog odmora, stanje dubokog sna koje obično traje tri i po sata. Taj period je poput smrti, nemate pojma ko ste, jeste li muško ili žensko, nemate pojma o vremenu, prostoru, gde spavate. Ništa nije važno. To je vreme kao kada stavljate mobilni telefon da se puni. Postajete potpuno napunjeni za sledeći dan. Tako vas sudbina svakodnevno podseća da postoji smrt.

Kada se ujutru probudite, to je novi život. Svakog dana se rađamo, svakog dana umiremo. Zato u hindu sistemu postoji molitva kada se započinje dan: “Kayenavacha Manasendriyairva, Budhyaatmana Va Prakruteh Swabhavath Karoami Yadyad Sakalam Parasmai Sri Narayana Yati Samarpayami.” Ovo znači: „Gospod Višnu je Gospod održavanja. Tada mantramo: „Šta god da uradim danas sa organima akcije i organima percpecije, šta god da mislim, šta god da kažem, šta god da radim sa svojim telom, umom i intelektom, predajem sve pred tvoja stopala. Molim te, zaštiti to.“ Ovu mantru ne izgovaramo uveče.

Pre nego što odemo na spavanje, kažemo: „Karacharanakritam Vaa Kkaayajam Karmajajm Vaa, Shravana Nayanajam Vaa Maanasam Vaa, Aparaadham Vihitamavihitamam Vaa, Sarvametatkshamasva Jaya Jaya Karunaabdhe Shree mahadeva Shambho.” Ovo je obraćanje Bogu Šivi. Zašto njemu? On je Bog poništenja i obnavljanja, Gospod Višnu je onaj koji održava: „Molim te da se moj život odvija glatko.” Noću znate da tada umirete, dolazi stanje dubokog sna. Zato kažete Bogu Šivi: “Molim te, pročisti me, obnovi me i osveži za sledeći dan.“ Mantra za to je: „Šta god da sam fizički učinio svojim rukama, stopalima, šta god da sam izveo ušima, očima, šta god da doživljavam, bilo da je dobro, bilo da je pozitivno ili negativno, šta god da sam učinio danas, predajem pred tvoja stopala. Nisam savršen. Verovatno bih uradio prilično mnogo stvari danas. Ali, sve predajem pred tvoja stopala. Molim te, blagoslovi me i poništi to za mene. Tako uvek ostajemo pročišćeni.“ Kada vi ništa ne radite, Gospod Krišna kaže: “Predajte svoja dela meni i oslobađam vas od svih grehova nastalih kao njihova posledica.” Vi niste vršilac radnje. Kada se karma stvara? Kada vi postajete vršilac radnje Ja to radim. To znači da “Ja” nosi težinu toga. Kada sve prepustimo, šta onda Ja radi? Ja sam instrument božanske sile. Tada ćete samo raditi čista dela, čistotu. Karma je povezana sa vršenjem radnje. Kad posedujete aktivnost, onda posedujete i rezultat. Kada ste ponizni, kada se potpuno prepustite božanskoj sili, nije važno koja religija, koji bog je u pitanju, ali kada ste potpuno prepušteni, nemate nikavu težinu karme. Zato kažem, kada odlazimo, manje je prtljaga. Kada imamo mnogo prtljaga, nošenje postaje teško i za taj višak morate platiti. To je skupo. Jesam li vam objasnio?

mohanji-quote-we-think-we-can-conqer-this-earth

Mislimo da možemo pokoriti zemlju, ali na kraju dana zemlja pokorava nas.
Mohanđi

P: Govorite o sreći, svesnosti i svemu tome. Veoma često uvidim da sam jako srećna osoba jer prihvatam stvari takve kakve jesu ali, naravno, ne uvek. S druge strane, kada sretnem duhovnu osobu poput vas, osećam se pod pritiskom da bi trebalo da radim ovo ili ono, da bi sad trebalo da budem svestan svakog trenutka svog života. Da, znam to od naših mudraca, ali šta je ono što moram da uradim, možete li mi reći?

O: Lepo pitanje! Mogu li odgovoriti u tri reči? Ne radi ništa. Stići ćeš do Boga u tišini, ne tokom neke aktivnosti. Svi mi mislimo da kroz aktivnost možemo nešto dostići, a to je samo zabava za um. Takođe, nikada nećete videti da govorim da sam ja nečiji guru. Ako me ljudi pitaju: „Jesi li ti moj guru?“ Uvek kažem: „Ne.“ Znate li zašto to kažem? Živimo u relativnim iskustvima. Život je relativan. Kada neko odluči da bude učenik, druga osoba postaje guru. Kada sam u toaletu, jesam li guru? To je prosto tako. Svi mi igramo određene uloge bazirane na nečijim potrebama. Možete imati iskustvo u životu da neko dođe i kaže vam: „Kada te pogledam, osećam kao da si ti moja mama.“ Tada nikada nećete pitati šta nije u redu sa tom osobom, jer ona budi majku u vama. Tako život funkcioniše.

Najbolji poklon koji sebi možete dati je da budte vi. Ne pokušavajte da praktikujete bilo šta drugo. Samo svakog momenta budite vi. Ne ono što bi drugi želeli da budete, čak ni ono što vi želite da budete, već ono što vi zaista jeste. Znate li tu tehniku? Provedite vreme sa sobom. Mi smo željni da provodimo vreme sa drugima ili na nekom drugom mestu, međutim, provedite vreme sa sobom i razumite sebe – “U određenim situacijama postajem ljut. U određenim situacijama postajem uznemiren. Neke situacije mi se dopadaju, u nekima postajem ushićen. Sve ove situacije se dešavaju kroz mene, ali ja nisam to.“ Zato kažem da je kontemplacija mnogo važnija od meditacije. Mi nismo emocije, mi nismo ono što projektujemo u svet, odnosno ličnost. Pronađite pravog sebe. Pokušajte da pročitate knjigu u potpunosti. Znate koju knjigu? Sebe. Nemojte čitati nijednu drugu knjigu, to je tuđa priča. U ovom životu morate pročitati Sebe. Niko je ne može napisati umesto vas. Vi čitate vlastitu priču. Ne radi se o događajima. Čitate svoju autentičnost. Postoji samo jedna knjiga koju svako, bilo da ide ili ne ide putem duhovnosti, mora da pročita, a to je sopstvena priča. Druge priče nisu važne. Ja mogu biti veliki ili glup majstor. To takođe nije važno. Šta činim za svet? Šta pružam svetu? Ogledalo koje se ne menja. Šta onda vidite u njemu? Sebe. Nema ništa što bi se videlo u meni, ali ćete videti sve o sebi. U trenutku kada pročitate svoju knjigu, a to ste vi sami, nemate više života. Molim vas, shvatite šta sam rekao, ne žurite i ne propustite ovu knjigu. Nije važno ono što su drugi napisali. To je njihova knjiga i to je u redu za njih. Za vas je važna vaša knjiga.

Postoji samo jedan ispit koji se mora položiti u životu, a zove se um. Nijedan drugi ispit nije važan, oni se svi menjaju. Tuga i sreća su privremene. Ona ne ostaju, ali um ostaje. Kada um postaje beskoristan? Kad đubre postaje beskorisno? Kada nema smeća. Misli su smeće. Kada nema misli, um vam nije potreban. Misli održavaju um i za njega je to način da preživi. Um održava misli. Zapamtite ove dve stvari. Morate pročitati sebe u ovom životu. U suprotnom, imaćete još života. Ispit koji treba položiti u ovom životu je UM. Da biste pobedili um, predajte ga.

Priča o Gospodu Rami

lord-ramaPostoji priča o Gospodu Rami koji se borio protiv veoma moćne osobe, a Rama je morao da dobije tu borbu. Ovaj čovek je blogoslovljen od Boga da ko god da se borio sa njim, 50% Njegove snage će mu doći. Rama se sakrio iza drveta i potegao strelu.

Vi ste Rama. Vaš protivnik je vaš um. Pokušajte da kontrolišete um, um kontroliše vas. Kako da se nosite sa umom? Dozvolite umu da bude – radi šta god hoćeš, ja nisam zabrinut. Niste zabinuti za misli, za emocije, sve se dešava. Neka se desi.

Da se vratimo na prvi deo – ne radite ništa. To ne znači da ne živite svoj život. Radite sve što volite. Uživajte u svemu što vam je Bog dao, ali istovremeno to ne budite vi. Jeste li videli sliku/statuu Hanumanđija, lice majmuna, telo veoma snažnog čoveka? Ko je Hanumanđi? To je naš um. Lice Hanumanđija je od majmuna. Koje su njegove glavne osobine? Nestabilnost. Ne može da ostane na jednom mestu, skače sa grane na granu, neumoran je. Zašto obožavamo Hanumanđija?

Postoji jedna velika istina koja je data svetu kroz taj lik. Kad se um preda vrhovnoj svesti, postaje se ekstremno moćan. Gospod Rama je vrhovna svest. Um je predat vrhovnoj svesti. Vrhovna svest nema želja i um postaje veoma moćan, nepobediv i, takođe, večan jer je predat vrhovnoj svesti. To je ono što simboliše lik Hanumanđija. Um ima lice majmuna. Ovo je sve simbolično i veoma važno. U trenutku kada razumete sve ovo, u tome vidite svoju sliku. Zato 330 miliona božanstava ima 330 miliona vaših aspekata, vaših dimenzija. Mi imamo te dimenzije, bilo da ih cenimo ili ne, svi mi imamo svaku dimenziju, i one su veoma različite. Um kaže – mi smo samo ovo, ja sam ova ličnost. Mi sebe ograničavamo, ali smo po prirodi bezgranični. Zato sam rekao da ne propustite ovu knjigu. Hvala vam.

P: Veoma sam disciplinovana osoba. Ali, sve više i više me nervira da uvek budem takav. Takođe sam u redu sa tom činjenicom da mi je dosta sve te discipline. Ima lepa figura Hanumana koja je stigla u Somaskanda ašram. Ta figura me veoma privlači, ima jako lepe oči i energiju. Ne želim da budem toliko disciplinovan.

O: Mislim da je odgovor već u vašem pitanju. Spontanost je druga strana discipline, ako disciplina dolazi iz uma. Druga strana je spontanost, ona je prirodna. Ako nisi spontan, patićeš, postojaće patnja. Druga reč koju treba reći je voda. Odgovor je: „Budi voda, ne stena sve vreme.“ Ako tečeš poput vode, bićeš srećan. Šta se dešava kada voda stagnira, ne možeš više da je piješ. Ako je tvoj život poput vode uvek ćeš biti svež. Znači, disciplina je dobra ako se budiš ujutro i radiš neke stvari, ali mentalno budi poput vode. U umu budi voda.

Vratimo se na Hanumanđija, pošto si rekao da je statua lepa u Somaskandu. Ako pogledaš Hanumanđija, bio je veoma duhovno razvijen, izabrao je da bude Ramin sluga. Rekao mu je: „Ovo telo ti je na usluzi, ja sam tvoj sluga. Moj um je pred tvojiim stopalima, tvoja želja je moja zapovest. Ali, što se tiče duša, ti i ja smo jedno.” Moćna i istinita izjava! Pogledaj Hamunanđija. Kada je upoznao Ramu? Kada je Rama već bio u šumi, ne kada je bio kralj. Koliko nas će podržati nekoga ko baš nije u dobroj situaciji? Volimo da budemo povezani sa bogatim i poznatim ljudima. Kada nekome dobro ide u životu, volimo da kažemo: “Znam ga prilično dobro.“

Međutim, Rama je već izgubio svoje kraljevstvo, bio je u šumi i tada ga je Hanumanđi sreo i odlučio da mu bude sluga. Pogledajte u statuu. Moćni avatar! Ali, ono što treba da shvatimo je da kad god predamo svoj um, svoje telo, intelekt, ego, pred Božja stopala, biće mnogo testova. Zašto se ovi testovi dešavaju? Svaki test je pročišćenje. Svaki test će vas pročistiti. Posle svakog testa koji preživite, sledeći će verovatno biti još teži. Vi postajete pročišćeni. Sloj po sloj naslaga se uklanja sa vas. Napokon, prestajete da postojite. Vi i gospod kojeg obožavate postajete jedno. To je poput ljuštenja luka, svaki sloj se otklanja sve dok više ne bude slojeva za skidanje.

hanumanji
Hanumanđi je moćan prikaz odlučnosti, jasnoće, učenika, posvećenika (bhakti). On je pravi primer. Zato danas vidite više Hanumanđijevih hramova nego Raminih. Vidimo kako su na mnoge ljude drugi uticali. Gospod Rama je odlučio da pošalje svoju trudnu ženu u šumu. Došlo je do podele na sudu. Neki ljudi su rekli: „Rama je avatar, on zna šta radi.“ Drugi su rekli: „Ovo je nepravda, kako možeš poslati svoju ženu u šumu?“ Tako je nastala podela. Prišli su Hanumanđiju kako bi čuli njegovu stranu: „Moj gospod zna šta radi, ja sam niko. Ja čak ni ne postojim. Gospod je taj koji radi kroz ovo telo.“ Kako bi se postao istinski učenik, pravi primer za to je znati kakav je Hanumanđi bio. Ako postanete istinski povezani sa guruom ili sa Gospodom, ne bi trebalo da postojite. Naravno, fizički ćete postojati, ali predaja će biti toliko potpuna da ćete biti jedno. Postoji mnogo priča o Hanumanđiju. One su inspirativne i uzbudljive, i pokazuju kako je on funkcionisao u ovom svetu.

Priča o Hanumanđiju i Saturnu

Verovatno ste već čuli nešto o Saturnu i njegovom uticaju. U natalnoj karti svako ima neki uticaj Saturna u određenom periodu života. To je nekada lepo stanje. Ništa ne radi.
Saturn je rekao Hanumanđiju: “Vidi ovako, moram da dođem kod tebe, vreme je.“ Hanumanđi je odgovorio: „Dođi, nema problema, radi šta god hoćeš sa mnom. Ali, ako se nešto dogodi Gospodu Rami, prebiću te.“ Tako je pripretio Saturnu. Zato se za vreme Saturna ljudi mole Hanumanđiju.

Priča kaže da je jednom Saturn pokušao da odvoji Hanumanđija od Gospoda Rame. Hanumanđi je to shvatio, uhvatio je Saturna i gurnuo ga skoro do pola u zemlju. Saturn je pobegao. Zato se ljudi mole Hanumanđiju tokom perioda Saturna. Mislim da sam odgovorio na tvoje pitanje. Budi voda. Upamti to.

Publika: Kada vidim vodu kako se sliva, osećam da se igra, da uživa. To je divno. Hvala Ti puno za ovu sliku.

M: Biti voda takođe znači biti bez ega. Jednu stvar moramo jasno razumeti. Niti se nalazimo iznad niti ispod nekoga, niti smo isti kao drugi. Mi smo jedinstveni. Rođeni smo jedinstveni i takvi ćemo umreti. Niko ne može da promeni našu jedinstvenost. Jednom kada ovo jasno shvatimo, sebe ćemo videti u svima. Jedini način komunikacije će biti ljubav, ljubav, ljubav… Takođe, neće se očekivati ništa zauzvrat. Ne možemo nikome ništa reći, jer ne postoji niko drugi sa kim bismo razgovarali. Takođe, naša suština je da smo bez forme. Ali srećom ili nesrećom, mi smo želeli da iskusimo Zemlju. Zato nam je trebala forma. U određenim svetovima (lokhas) ne trebaju vam elementi da biste imali iskustvo. Međutim, na Zemlji su nam potrebni. To nije loše. Ovde imamo iskustvo dualnosti 100%. Dobro i loše sede zajedno i piju kafu. Viša frekvencija je lebdenje, niža frekvencija je gravitacija. Između lebdenja i gravitacije postojimo mi. Zar to nije lepo? Dakle, borba se dešava između lebdenja i gravitacije. Obrazovni sistem nas uči gravitaciji, ne lebdenju. Vaša povezanost sa duhom predstavlja lebdenje. To je konflikt o kom govorimo. Konflikt se dešava kada naša duša želi oslobođenje, lebdenje, a zemaljski zahtevi/ želje hoće gravitaciju. “Mrzim ovog momka, želim da ga naučim pameti, vratiću se.“ Sve je u redu, ali mržnja ostaje. Zato sve na kraju moramo zameniti ljubavlju, a kada ni sa kim nemamo razmenu davanja i uzimanja, dolazi do lebdenja.

Publika: U suštini to je veoma lako, ali za nas je ovo teško zbog nas samih.

M: Kada kažete teško, to je jedan deo vašeg života koji predstavlja budno stanje. Ali, šta je sa stanjem tokom kojeg sanjamo i sa stanjem sna? Je li to bilo teško?

Publika: Ne, dobro spavam.

M: Budno stanje je ono o čemu govorimo, dakle 12-14 sati. U tom smislu, ako odlučite da budete potpuno svoji, ta težina će otići. Mi odlučujemo da budemo naš um, u tome je problem.

Sita

princess-sitaP: Govorili smo o Rami i Hanumanu. Ali mi takođe obožavamo Situ i još neke Bogove. Možeš li nam nešto reći o Sitinoj patnji i njenom oslobođenju?

M: Ako pogledate celu Ramajanu, iako Ramu i Situ nazivamo avatarima, oni su živeli obične živote ljudskih bića. Sita je ženski aspekt, aspekt prirode čitave priče. Bez Site nema Ramajane. Ne radi se samo o Rami. Sitino prisustvo i ono kroz šta je prošla su veoma jasni u čitavoj priči. Jako je važno znati da je ovo povezano i da je njena uloga bila jako važna. Ovo je Šakti aspekt. Šakti ima pretežno 3 dimenzije – moć volje, moć znanja, moć akcije. Bez ovih moći nema Ramajane. U tom smislu, po meni Sita je priroda na kojoj je cela priča zasnovana. Ne verujem da je ona patila. Kako možemo patiti, koji aspekt nas pati? Um. I to u budnom stanju. Nema patnje u snu ili tokom sanjanja. Tokom budnog stanja moguće je stanje patnje.

Ali, Sita je bila i avatar. Ona je znala ulogu koju igra. Prolazila je kroz iskustva i nikada u knjizi niti celoj priči nije bilo spomenuto da je ona patila. Bilo je nekih situacija i ona se sa time nosila kao sa karmom, čistom dužnošću. Ona je bila potpuno utemeljena na istinskoj dužnosti. Kada žrtvujete svoj život za gurua, za Boga, da li je to patnja? Žrtvovanje vas ojačava. Ako je vaš život žrtvovanje, to je moć.

Kako je ona otišla? Kada je Rama shvatio da je Sita majka njegove dece, kada ju je pozvao da se vrati u palate, Sita je rekla: “Ne vraćam se. Moj posao je završen, deca su se vratila tebi i ona će vladati.“ Zemlja se razdvojila na dva dela, a ona je ušla u nju. Rama je probao da uhvati Sitinu kosu koja je jedina ostala u njegovim rukama. Otišla je. To nije bila perika, već prava kosa 🙂 Vidite koja je moć ličnosti. Čitav život je žrtvovanje, ne patnja. Pogledajte moć njene ličnosti. Ona je postala moćnija kao karakter, jača od Rame. Otišla je po svojoj volji, to je moćno.

O tome se radi. Bilo je puno moćnih, elegantnih i odlučnih žena u našim pričama. Sve su bile poštovane u svetu. Bez Šakti nema kreacije. Moć volje, moć akcije i moć znanja moraju da idu zajedno da bi došlo do kreacije. Ovo je jedna stvar. Možemo mnogo o tome da razgovaramo. Ali, da budem precizan i jasan, ne verujem da je Sita ikada patila u tom smislu. Ona je razumela da je to ta priča. Shvatala je: “Ovo je moj život“, i to je prihvatila. Ostala je u potpunosti čista.

P: Zašto neki ljudi toliko pate od bolesti? Jesu li uradili nešto loše u prošlom životu ili je to sve jak uticaj Saturna?

M: Pre svega, sve o životu, naš karakter, naša forma, naša priroda, kakvi smo, mesto gde smo se rodili, naši roditelji, naša linija predaka, sve ima svoj koren u našoj karmi.

Publika: Ali zašto?

M: Dozvolite da završim. Razumeo sam vaše pitanje. Vaše pitanje je “Zašto“. Kao prvo, ne postoji „zašto“ u karmi. Ispričaću vam priču. Sve „jeste“.

Priča o karmi

circleoflifeJedna žena se zaljubila u jednog muškarca. Prema tradiciji ovog čoveka nije dozvoljena kontracepcija. Skoro svake godine ona je rađala po jedno dete. Nakon nekoliko dece, molila se Bogu: „Molim te, Bože, spasi me od ovoga.“ Njena jedina molitva je bila: „Spasi me.“ Tako je najdublja impresija koju je ona sakupila bila nemoć i potreba za promenom. Ali, bilo je prekasno. Taj život se tako završio. U sledećem životu se udala, pokušavali su jako dugo, ali nisu imali dece. Koja je bila njena molitva? „Bože, daj mi decu.“ Ovo je krug karme.

Zašto privlačimo takve bolesti? Prva stvar je saosećajnost. Mi saosećamo sa nekim i kažemo: „O Bože, ova osoba toliko pati.“ Taj utisak se skladišti u vašem sistemu. Vaš hard disk nema pojma zašto to sakupljate na njemu. Šta se dešava kada se impresija nalazi na vašem hard disku? Mora da se manifestuje. To nije svestan izbor. Ne morate biti fizički upleteni sa nekim ko je bolestan. Možete gledati televizijski program ili film i postati emocionalni u vezi sa tim i zahvatiti impresiju. Teško je reći šta tačno stvara šta, jer je to mešavina. Sve što radimo u životu ima neki ostatak. Zato sveti spisi uvek kažu da ne pravite razliku među vrstama. Dajte hranu ribama, pticama, životinjama, svima. Ono što se dešava kada ste jedno sa čitavom prirodom je to da mnogo prtljaga stresete sa sebe. Izbalansirate ga, rasporedite ga.

Drugo, mi prolazimo kroz određene situacije, dopadale vam se ili ne, prihvatite ih, ne posmatrajte ih kao problem, ali uzmite ga kao problem. Situacija je data na tom nivou jer ste je vi stvorili. Kreirali ste neke impresije koje su se manifestovale na ovaj način i prihvatite to.

Treće, kad god imate takve situacije, pokušajte da učinite više za svet. To znači, živite svoj život za društvo, za svet. Tako smanjujete svoj prtljag. Obično kažu da ako neko ima rak, najmanje će još tri života bolovati od istog. Zašto? Zato što se tome opiru. Bilo da imamo nešto dobro ili loše a pružamo otpor, ono ostaje. Morate da prihvatite nešto kako biste to prevazišli. Način na koji se to smanjuje je tako što ćete biti korisni svetu kako bi vaš teret postao lakši.

Ovo je ukratko kako karma funkcioniše, a bitno je to znati jer mi ne znamo zašto se određene stvari događaju u našem životu. Ali, ako znamo hronologiju toka događaja, kako skupljanjem utisaka kreiramo našu sudbinu, onda nam to pomaže. Zato, kada imate previše mišljenja o nekome, deo toga dolazi vama. Mi previše komuniciramo sa svetom i to većinom nesvesno. Jako je važno ovo razumeti.

Ovo je posebno poveznao sa isceliteljima, kada saosećaju sa pacijentima i slično, deo toga dolazi njima. Uz dužno poštovanje Mai-Tri energetskom tretmanu čišćenja u našem sistemu, Avaduta Nadananda mi je reako: „Energija je dobra, isceljenje se dešava, nema problema. Ali reci svim isceliteljima da uzmu jedan dolar ili minimum novca od druge osobe, tako da se veza prekine. To može biti vaš otac ili sin. Ali, ako se napravi most, nastavlja da se kreće, energija nastavlja da se kreće. Zato, uzmite novac, to može biti jako, jako mala suma, nije problem, ali ta transakcija prekida žicu, vezu. Ovde nije kraj, 50% od sakupljenog novca bi trebalo da ide pticama, životinjama, siromašnima… a 50% može da uzme terapeut za sebe.“

Ovaj sistem se prati, jer kada hranite ptice, životinje itd, kakav god ostatak da ste sakupili, to takođe odlazi. Sve odlazi, vi postajete čisti. Kada transakcija postane jednosmerna, mi sakupljamo, nagomilavamo, čuvamo, i ista ta stvar će se verovatno manifestovati u nama. Takođe, ne možete se mešati u nečiju karmu. Ako radite tretman trebalo bi da napomenete: “Ako je karmički dozvoljeno, neka osoba bude isceljena.” Mnogo puta karma neke bolesti i situacije je sakupljena i donešena u ovaj život, i ljudi koji boluju “žele” da je iskuse. Niko nema nikakvo pravo da se u to meša.

Dete od 4 ili 5 godina je bolovalo od leukemije i u bolnici su odbili njegovo lečenje. Roditeji su bili očajni jer su doktori rekli da više ništa ne mogu da učine. Odveli su dete svecu, jednom veoma moćnom majstoru.
Rekli su mu: „Ovo dete je u takvoj i takvoj situaciji.“
Majstor je rekao: „Da vidim šta mogu da učinim.“
U trenutku kada je pokušao da isceli dete, ono je postalo nasilno i oštrim glasom je reklo: „Kako smete da me dodirujete. Ja sam odabrao ovaj život i ovu bolest, ne usuđujte se da se mešate.”

Mnogo puta ne znamo šta je nešto kreiralo i nije nam dozvoljeno da se mešamo. Zato kažite: “Ako je karmički dozvoljeno, neka druga osoba bude isceljena.“ Da bi došlo do isceljenja to u potpunosti zavisi od osobe, a ne iscelitelja. Sa karmičke tačke gledišta to je samo iskustvo, a sa gledišta uma to je problem. Možemo o ovome razgovarati kasnije.

P: Ako se molimo za nekoga ko je bolestan i tražimo od Boga da pomogne, to je u redu, zar ne?

M: To je u redu. To je vaša dobrota.

P: Želim samo da pitam, ako kažeš da ako saosećam sa nekim, mogu sakupiti njegov karmu?

M: Ne u potpunosti. Ostatak može doći vama. Ono što se dešava je da mali ostatak te situacije može ući u vaš sistem.

P: U redu. Da li radeći sevu (nesebično služenje) to može da ode od nas i da se izbalansira?

 

 

 

 

M: Iz tog razloga postoji hranjenje (annadhan/mahadhan). Ovo govorimo zato što nas kroz služenje mnogo toga napušta. Zato me većina ljudi pita: „Mohanđi, šta možemo da učinimo za tebe?“ Uvek kažem: „Hranite ptice, ribe, životinje i druga stvorenja. To je najviše što možete da uradite za sebe i na taj način celo energetsko polje postaje bolje.“ Ne volim da preporučujem ljudima da sprovode puđe (rituale ponude voća, cveća, hrane bogovima) ili neke druge stvari radi čišćenja karme. Ovo je mnogo praktičnije, a takođe moćno. Veoma je efektivno kada spontano nahranite gladne. Ne brinite o vrstama, sve su iste. Kada ste gladni, svačija glad je ista. Prilično mnogo stvari se uklanja na taj način.

P: Na satsangu u Skanda Vale ašramu (Vels) si rekao da kada se suočavamo sa bolesnim čovekom koji umire govoreći „Tryambakam yajamahe…“ možemo otkloniti sve što smo pokupili.

M: Mantre i rituali bez sumnje imaju moć i to vas poravnava. To vam daje odgovarajuću uravnoteženost. Ali, pročišćenje je veoma važno. Zato postoji karma joga. Treba platiti stanarinu zemlji za zauzimanje prostora i dobijanje iskustva, ne možemo to poceniti. Kako možete otplatiti zakup? Pomažući onima koji su bespomoćni. Dakako, vi se možete prosvetliti, ali ne možete otići odavde jer niste otplatili stanarinu. Nastavićete da se vraćate sve dok ne otplatite stanarinu. Ovo je važno znati. Zato je Adišankara, jedan od najvećih majstora (joga ačarija perioda Kali Juge, naše vreme) rekao svim svecima koji su meditirali na Himalajima da siđu u podnožje za vreme perioda Kumba Mele i da raspodele energiju drugim ljudima kao čin služenja čovečanstvu, jer drugačije neće moći da odu s ovog sveta. Svaka religija govori o služenju i pročišćenju.

P: Da li si mislio na žrtvovanje?

M: Ne baš. Ovo je dužnost, darma da se služi drugima. Kada kažem žrtva u ime majstora, Gospoda ili ljubavi, vi se predajete. Ne radi se o tome da umirete, već poput Hanumanđija ili različitih ljudi koje vidimo u svetim spisima posvećujete svoj čitav života nesebično nečemu, i to se naziva žrtvovanjem. Obezbeđivanje hrane, davanje podrške je seva. Kada kažem seva, nije u pitanju samo hrana, već dajete to što imate. Ako imate znanje, dajete znaje, ako imate vreme, dajete vreme, ako imate ljubavi, dajete ljubav. Dajete ono što imate. Ovo je jednako unutrašnjem bogatstvu. Kad ste bogati iznutra to se vidi. Vaša svest postaje mnogo jača, poput vatrenog zida. Šta je to svest? Svest je imuni sistem uma. Imamo imuni sistem tela. Slično tome, imamo imuni sistem uma. Kada svest propada, dolazi do bolesti uma. Kada imuni sistem ne radi, strada telo. Kada svest propada, strada um. Kada su oboje slabi, strada život. Tako to ide.

 

 

 

 

P: Imam jako dobru prijateljicu i ona pati već mnogo godina. Ona veruje i zna da pomaže drugim dušama, da spašava druge duše. Ona zna da mora biti u bolu svakodnevno još mnogo godina. Ona služi drugim bićima.

M: Da, vrlo je moguće. To ne možemo nazvati patnjom. Više se radi o žrtvovanju. Kao kada majka preuzima na sebe nešto ili pati zbog deteta, slično tome vas saosećanje preovlada vremenom. Postajete potpuno saosećajni. Kada vi postanete saosećanje, nema patnje. Slično tome i svrha može učiniti isto ljudima. Kada je vaša životna svrha veoma jaka i odlučni ste u vezi s njom, nema patnje.

Isus je jako dobro znao da ga ti ljudi neće ostaviti na miru. On se borio protiv ustanovljenog sveštenstva koje je mislilo da zna sve o Bogu. Ko je Isus? Stolarev sin. Može li on da ide i da se bori sa ustoličenim sveštenstvom? Šta ga je pokretalo? Koje se gorivo krilo iza toga? Šta ga je energizovalo? Svrha. Božja volja koju je objašnjavao ljudima kao istinu. To ga je učinilo nepobedivim, moćnim. Svi mi prolazimo kroz iste situacije. Kada razvijete uverenje na tom nivou, niko vas ne može dotaći. Naše telo, um, intelekt, postojanje, postaju žrtva. To je više žrtva za majku Mariju, jer je ona veoma dobro znala da će njen sin biti razapet, odveden. Osoba postaje majstor kroz mnogo žrtve. Ne kažem da je to jedini način, već jedan od načina. Ako vaša prijateljica nije pogođena svojim bolom, ona je već svetica.

U jednom od epova Mahabharate postoji žena koja se moli Gospodu Krišni: „Daj mi patnju kako bih te se uvek sećala.“ Za šta se mi obično molimo? „Ne daj mi bol, ne daj mi ptanju.“ Dakle, možete sve da pretvorite u pozitivnost. Ako vam se bilo šta desi, predajte to Bogu i recite: „Ostavljam ovo tebi.“ Nećete vi prolaziti kroz to, On će. To će se završiti u tom životu i neće se preneti na sledeći. Ali, ako pružate otpor, borite se i ljutite, onda se to nastavlja.

Ponekada vidim da majstori dolaze i rađaju se u ljudskom telu, a ti ljudi možda nisu normalni. Mi ih nazivamo nenormalnim ili drugačijim. Međutim, oni su majstori. Izabrali su to telo da ne bi morali da idu kroz ovaj životinjski život. Naš uobičajeni život se sastoji u rađanju, obrazovanju, zapošljavanju, stupanju u brak, dobijanju dece, unuka, briga o unucima kao sluge. Zatim umiremo. To je naše uobičajeno postojanje. Nekada kada nam treba previše vremena da umremo, stave nas u starački dom. “Zašto ne umireš? Trebalo je da umreš ranije.” To nije naš život. Ne na taj način.

Klasifikacija naše egzistencije

 

b82prk1cmaaxx7b-large

Četiri cilja ljudskog bića

U indijskom sistemu imali smo drugačiju klasifikaciju našeg vremena i našeg postojanja. Kad bi se to pratilo, ne bi bilo potrebe za staračkim domovima.

1. Prvi deo je Bramačarija, kao student učite veštine za vođenje života.

2. Zatim idete u Grihastu, stupate u brak, dobijate decu, preuzimate odgovornost, radite, zarađujete novac, izgrađujete sebe. Ako ne želite da stupite u brak možete biti sami, ali preuzimate odgovornost. Ovo je Grihasta. Opet, ovo je ukorenjeno u darmi tako da ne biste trebali prevariti, ubiti ili nešto slično. Duboko ste ukorenjeni u darmi, u istinoljubivosti, pozitivnosti.

3. Zamislite da imate porodicu, vaša deca su odrasla, sprema su za život, bilo da su u braku ili ne. Više se ne zadržavate tu, prelazite u Vanapraštu. Kada kažem Vanaprašta to ne znači da odlazite u šumu, već da učite da se odvojite od svega što ste stvorili. Udaljavate se od svega što radite, fokusirate se i identifikujete se povezujući se sa sobom, izjednačavate se sa sobom i pripremate se da postanete potpuni, tako da nikada nikome ne budete teret.

4. Poslednja faza je Sanjasa, odricanje. Kada kažem odricanje, to znači misliti samo o Bogu, kako postati jedno sa Bogom. Kada ste veoma blizu Boga? Kada postanete veoma blizu Sebe. Ovo je vreme za ispevavanje mantri, povezivanje sa sobom, prilagođavanje onome što jeste i menjanje obrasca disanja ili činjenje svega onoga što je potrebno da biste se povezali sa Bogom. Na ovaj način ste u trenutku umiranja potpuno okupirani Bogom, nemate nikakvih ometanja. Nema prtljaga jer ste potpuno okupirani Bogom. Kada duša napusti telo, gde odlazi? Stapa se sa Bogom.

Ove 4 faze su izuzetno važne. Mi ne gubimo našu vezanost, povezani smo sa zemljom i vezanost se odnosi na zemlju. Moramo da naučimo da živimo sa njima ali, u isto vreme, da ne budemo vezani za njih. Svesnost je ključ. Upamtite, svesnost je ključ. Ako ovo jasno razumete, neće biti staračkih domova. Neće biti potrebe za tim jer ćete u svakoj fazi biti potpuni. Ni u jednom trenutku nećete pitati šta je sledeće, šta bi trebalo da radim sada? Jasno znamo kako idemo dalje. U svakom trenutku imamo poštovanje prema sebi, drugi vas poštuju jer prolazite kroz vredan proces. Niko nikada neće postati suvišan. Potpun život. Govorim vam o čitavom ciklusu.

Ima li još pitanja, mora da ste sad gladni? Bilo je divno videti vas. Mi smo povezani, sviđalo nam se to ili ne. Sudbina nas je povezala. Sve dok nam sudbina bude dozvoljavala, ostaćemo povezani. Mi smo dušama povezani i tu vezu niko ne može da promeni. Ne postoji vaša duša i moja duša, postoji samo jedna duša i mnogo tela. Želim vam najvišu svesnost. Uživajte u životu. Znate šta je Gospod Krišna dao svetu? Ples, pesme, romansu. Zamislite da Gospod Krišna nije postojao, zamislite kad bi svi sedeli i meditirali. Svi ljudi bi izgledali kao da je neko umro u njihovoj kući. Ali, Gospod Krišna je od svega napravio zabavu. Volim ga. Život bi trebalo da bude takav. Sve bi trebalo da bude zabavno jer ćemo svakako umreti.

mar_2913-fb

Kada vi postanete saosećanje, nema patnje. Slično tome, svrha isto to može učiniti za ljude. Kada je vaša životna svrha veoma jaka i kad ste odlučni u vezi s njom, nema patnje.
Mohanđi

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Nada Raković
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić

Kako guru može da radi kroz vas?

December 23, 2018 at 1:32 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

P: Mnogi ljudi su, još kao veoma mladi, izabrani od strane gurua da obavljaju njihov posao. Zašto oni, a ne neki drugi?

M: Odgovor je duhovna zrelost. Godine nečije fizičke starosti nemaju značaj. U ovom životu nastavljate tamo gde ste stali u prethodnom. Mnogi ljudi dostignu prosvetljenje u veoma ranim godinama. Zašto? Ne zbog svoje duhovne prakse u ovom životu, već zato što su na tome radili u prošlom životu i to su doneli u ovaj. Kad dođete pod okrilje gurua, u bliski krug, drugim rečima, kad postanete duboko povezani, to je mesto gde su testovi rigorozniji. Kao što je Baba rekao: “Kad su ljudi blizu mene, velika je toplota. Morate imati toleranciju na to. Lako je ostati daleko, gledajući sa distance. Tada ćete misliti da je sve u redu. Međutim, u trenutku kad se približite, to je kao da ste blizu sunca. Nije lako. Veoma je, veoma toplo. Ono na šta se toplota ovde odnosi na prvom mestu je nepredvidivost – gurui se kreću po kosmičkim zakonima, a ne prema zahtevima ličnosti pojedinca. Takođe, njihova izražavanja su zasnovana na svrsi, ne na emocijama. Obična osoba koja funkcioniše na osnovu emocija ovo neće razmeti. Tako da uvek postoji konflikt – čovek, ličnost i guru. Zato mnogi beže od živog majstora i biraju majstora koji više  nije živ, nije u telu. Tako je lakše povezati se. Ne radi se o tome da su majstori duhovnog statusa Babe ikada otišli, jer ako krenemo od početka, oni nikada nisu ni postojali u telu. Koristili su telo samo kao odrednicu. Čak i kad odu, šou se nastavlja.

Ljudi koji su bili sa Babom moći će da vam kažu koliko je teško bilo biti s njim. Danas kažemo: “O, Mhalsapathi,  Shama, baš su imali sreće.” Međutim, njima je bilo teško da ostanu jer sebe morate da prilagodite nivou sa kojeg guru može da radi kroz vas. To nije lako. Pre svega, treba da poništite svoju ličnost. Ako imate ličnost, ja ne mogu svoju ličnost ugraditi u vas. Vaša ličnost će preovladavati. Dakle, prvi zatev je da poništite svoju ličnost. To nas može uplašiti. Nastaće strah: “Šta sada da radim?!” Mi se čvrsto držimo za svoju ličnost, karakter, konstituciju. To se poništava. Tada majstor ulazi – svest majstora ulazi unutra. Tada guru radi kroz vas. Za ovo je potrebna apsolutna predaja.

mohanji-quote-ethics-to-enlightenment-6

Mohanđi govori o etici do prosvetljenja
Ne treba da kritikujemo ili osuđujemo one koji žive sa nama, ali su u životu izgubili svoj put. Mnogo češće se dešava da su oni ti koji su pronašli nove puteve kojima bi sledeće generacije mogle slobodno da idu. U svakom vremenu, oni koji su drugačiji obično nisu shvaćeni od svojih savremenika, ali su poštovani od svog potomstva kao originalne vođe.

Zato postoji priča koju sam napisao u blogu SKINITE SVE SA SEBE pre ulaska.

Pre otprilike 200 godina, u predelu sadašnjeg Pakistana, živeo je svetac koji je većinu svog života proveo u ćutanju i tišini. Živeo je u jednoj maloj kolibi sa svojom ženom. Nisu imali dece. Nosio je dugu bradu i bio delimično slep. Kuća mu je imala samo tri sobe. Ali, zemlja ispred kuće je bila otvorena, a pod popločan kravljom balegom, koja je bila prirodna dezinfekcija. Tu je bio zasađen i čitav red žbunja koje je izraslo toliko visoko da se sa ograde nije moglo videti unutra. A prizemlje je bilo udaljeno 5 metara od ograde. Na kapiji je, umesto “Izujte se ovde”, kao što je običaj pred ašramima i hramovima, pisalo “SKINITE SVE SA SEBE pre ulaska”

Svetac je uvek sedeo ispred svoje kuće, go golcat, i gledao prema kapiji. I ništa nije govorio. Svi posetioci bi ulazili tiho, sedali na pod u otvorenom dvorištu kuće, obučeni, gledali u sveca bez i jedne jedine reči. Jedina poruka koju je svetac ikad izgovorio je bila o razgolićavanju i tišini. Razlika između posetilaca i sveca je bila samo u fizičkoj nagosti. Svetac je bio nag i iznutra i spolja. Posetioci su bili raznoliko obučeni i iznutra i spolja.

Iako nije bilo izgovorene reči, svi su odlazili kući srećni i ispunjeni. Niko nije bio gladan ili žedan. Nikome nije bilo hladno. Čak i ako nije bilo razgovora, sva pitanja su dobila odgovor. Jedino što je svetac tražio (ponuda svecu, tzv. “dakšina”) bila je “razgolićenost” ili stanje praznine i bez ikakvih pretenzija.

Pod skidanjem je mislio da svi oni što ulaze treba svoj ego, bes, mržnju, ljubomoru, pretenzije, strahove, nesigurnosti itd, da ostave napolju i uđu goli. Njegovo jedino učenje bila je tišina. Pošto se njegova aura raširila svuda po tom mestu, ljudi bi u njegovom prisustvu automatski bili izlečeni. Nikada nije putovao van svog naselja. Vreme je provodio uglavnom ćutke, nepomičan.

Desilo se to da su se mnogi ljudi koji bi pročitali taj natpis toliko uznemirili da nisu ni ulazili unutra. Tako su se plašili da  budu razgolićeni!

U susednom gradu živela je jedna bogatašica. Izgubila je sina i bila skrhana neizmernom tugom. Jedna njena prijateljica čula je za ovog tihog sveca i predložila joj da ga poseti. Ona je odlučila da otputuje kod njega. Trebalo je ceo dan putovanja da bi stigla do njegove kuće. Ali, čim je pročitala natpis ”Skini sve sa sebe pre nego što uđeš” bila se toliko uznemirila da je otišla, a da nije ni pokucala na vrata.

Tako je to sa većinom nas. Nismo spremni da “SKINEMO SVE SA SEBE”. Nismo spremni ništa da ostavimo. A ipak očekujemo od “sveca” ili BOGA da da sve. Kada je unutrašnja posuda puna i prepuna nesigurnosti, ega i sličnih negativnosti, kako može “svetac”, tihi Bog, bilo šta da da? Podržavamo sami sebe i opravdavamo svoje nesigurnosti! Propuštamo “svece” svog vremena!

Svi smo mi u suštini goli. Ali smo naučili da se oblačimo sloj po sloj i odeća je počela da nas kontroliše i ograničava naše pokrete. Počeli smo da postajemo nepokretni i da stagniramo. U mnogim slučajevima mi smo ponosni na svoju nepokretljivost i stagnaciju, koju čak nazivamo stabilnošću! Prava stabilnost je fleksibilnost. Prava stabilnost je fluidnost, kretanje. Najkruće drvo je ono koje je najspremnije za sekiru!

Prema tome, guru je mislio da kad ostavite svoje papuče napolju, ostavite i svoju konstituciju takođe! – Uđite goli unutra, tada ste jedno sa mnom. Ali ljudi to ne razumeju. Oni razumeju samo fizičko skidanje. Kako onda guru može funkcionisati kroz njih?

P: Čak i da bismo došli do stanja da budemo podobni…

M: U suštini, jedina podobnost je prijemčivost ili praznina. Prestanite da budete VI. Kad ste pretežno vi, možete samo toliko da opslužite. Ali, kad postanete potpuno prazni i guruova energija radi kroz vas, nemate ograničenja. Postaćete živi primer njegovih učenja, kao što su saosećanje i ljubaznost. Ako pogledate sve gurue, svi oni su odašiljali istu poruku – budite saosećajni, ljubazni, izražavajte ljubaznost i bezuslovnu ljubav. Ako to stalno radite, majstori će vas voleti i guru će doći kod vas, nećete vi morati da idete kod gurua.

https://youtu.be/to1EWv18a00

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Lektorisala: Jelena Fassbender
Prevela i uredila: Staša Mišić

 

Kako postati Mohanđijev učenik

December 23, 2018 at 1:06 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Ako želite da budete moj učenik, ne treba da postojite. Ni guru ni učenik ne postoje.

img-20170113-wa0002

Guru Parampara (*loza gurua)

P: Kako neko može postati Mojanđijev učenik i deo Guru Parampare? Postoji li proces inicijacije?

M: Je li ovo dobro pitanje? Trebalo bi da budete pažljivi kad je reč o tome čiji učenik treba da budete. Zašto bi trebalo da postoje učenik i guru? Niko nije stalno guru, niti stalno učenik. Kada se osoba ponaša kao guru? Kada druga osoba odluči da bude učenik. Nije potrebna nikakva inicijacija. U momentu kad osetite da vam je potrebno znanje, ono vam dođe kroz nekoga. Šta je u stvari guru? Neko ko vam pokazuje svetlo. A ko može da vidi? Ko je sposoban da vidi? Onaj ko ima oči. Trebalo bi bar oči da imate, da biste videtli.

U ovoj prostoriji, verovatno su prisutna mnoga bića, osim onih koja se nalaze u telu. Možemo li da ih vidimo? Ali, ako dovedete psa, on će moći da ih vidi. Svako biće ima drugačiju sposobnost opažanja. Mi, možda, mnoge stvari nećemo moći da vidimo, ali neko drugo biće će moći. Svaka osoba ima drugačiju sposobnost. Zato, kad odlučite da budete učenik, druga osoba automatski postaje guru. To je toliko jednostavno. Nema potrebe ni za kakvom inicijacijom.

nisargadatta

Nisargadata Maharadž (Nisargadatta Maharaj)

Isto pitanje su postavili Nisargadati Maharadžu, neverovatnom majstoru: “Kako mogu da postanem deo Nat Tradicije? Tradicije, Parampare?”

On je reko: “Skoči u reku. Reka će te povesti.” Potrebno je doneti samo jednu odluku, a to je – skok u reku. Čvrsta odluka je: “Šta god da se na svetu desi, ja idem ovim putem.” To je sve što vam je potrebno. Onda je posao gurua da se pobrine za vas.

Nijedan guru neće reći: “Ej, ti! Dođi ovamo i uradi ovo.” Koje je bilo učenje Širdi Sai Babe? On nije podučavao hata jogu svako jutro. Ipak, ljudi oko njega su dobili sve ono po šta su došli. To je moć Parampare. Parampara se pobrine. Sve što vam je potrebno je da budete podobni.

Šta je podobnost? Prijemčivost je podobnost. Potrebno je da budete prijemčivi. Ako idete da biste testirali ili probali, ništa se neće desiti. Vratićete se i reći: “U redu, imao sam još jedno iskustvo. Video sam još jednu osobu.” To je sve. Ali, ako dođete sa predajom, dolazi do unutrašnje transformacije. Predaja ne znači predaju u fizičkom smislu. Predaja znači predaju putu duhovnosti.

Šta je put duhovnosti?  Ako ste živi, vi ste duhovni, jer je duh u vama. A kad duh ode, nazivaju vas mrtvim telom. Kad vaša duša ne bude u telu, zvaćete se mrtvo telo. Kad se duša nalazi unutra, tu je i duh. Vaša veza sa vašom dušom je duhovnost. Svi ljudi su duhovni. Sva bića su duhovna. Ne postoji niko ko nije duhovan.

mohanji-quote-practical-spirituality-2

Mohanđi govori o praktičnoj duhovnosti
Svest je vaš glas tišine. Ona je vaša istinska priroda. Nju ne možete kupiti spolja.

Kako vi zaista možete da budete ovi termini o kojima govorimo – oslobođenje, duhovnost? Kako postajemo zaista duhovni? Kako to osećamo? Kad je vaš prioritet povezivanje sa vašom dušom, tada ste duhovni. Upravo je to ono što svaki guru daje. Imate fizičko telo, fizički aspekt. Možete videti velike bodibildere koji veliki značaj pridaju svom telu. Uvek se ogladaju u ogledalu, procenjući koliko su se razvili njihovi mišići i to što vide im pričinjava veliku sreću. Onda postoje određeni ljudi koji su veoma emotivni, umno orijentisani. Oni se u sve upliću emotivno. Vole da gledaju sapunske opere na televiziji. Mešaju se u tuđe živote i prave zbrku. To su emotivni ljudi. Zatim su tu intelektualni ljudi. Oni vole znanje. Vole da čitaju knjige, upijaju ideje i to izbacuju iz sebe gde god da odu. Ljudi takve ne vole, jer oni stalno ističu ono što znaju. Zatim je tu sledeća grupa ljudi orijentisana na ličnost, egocentrici. Skeleton ličnosti je ego. Kao što imamo skeleton koji održava oblik tela, tako i ego održava oblik ličnosti. Ljudi vas prepoznaju na osnovu vaše ličnosti. Kad kažem: “Ja znam Sanđaja”, to znači da sam video njegovu fizičku formu i da sam iskusio tu ličnost. Povezujemo se s ljudima na osnovu ličnosti, a ne na osnovu osobe.

Molim vas, uvek se setite da mi projektujemo ličnost, kao što filmski projektor projektuje igrani film na ekranu. Ono što projektujemo, ljudi prepoznaju. Možda ćemo projektovati romantični film, horor, dramu, komediju, tragediju… Tokom jednog života, projektujemo različite stvari, kao filmski projektor. A ono što projektujemo na ekranu jeste to što ljudi vide. Kad ljudi vide i kažu: “Znam ovu osobu”, samo govore da su gledali igrani film zvani vi. Oni nikada nisu videli projektor. Pogledamo li ikada u projektor kad odemo u bioskop? Kad ste išli da gledate Dungal, jeste li videli projektor? Niko nije video projektor. Isto tako, niko se ne povezuje sa projektorom, mi samo gledamo igrani film i smatramo da znamo osobu. Igrani film se na ekranu stalno menja. Isto tako, sve ličnosti neprekidno projektuju različite aspekte ili različite dimenzije u različito vreme, jer je to ono što jesu. One nisu samo jedna stvar, one su sve. Kad projektujemo ovu ličnost, neki ljudi su orijentisani na ličnost, kao što su rok zvezde, filmski glumci, itd. Oni su orijentisani na ličnost, i to je ono što ljudi prepoznaju. Kad prepoznate filmskog glumca, kad ljudi prate filmskog glumca, sve je to zato što cene projektovanu ličnost. Zato oni to pokušavaju da održe. Ovi ljudi su orijentisani na ličnost.

mohanji-quote-practicing-positivity-22

Mohanđi govori o praktikovanju pozitivnosti
Naša najveća glupost je naša ideja da možemo da posedujemo bilo šta na zemlji. Mi jedino možemo da iskusimo različite zemaljske aspekte, dok smo na zemlji. Sve moramo da vratimo nazad kad odemo, uključujući i opremu koju koristimo da bismo iskusili život, ljudsko telo. 

Onda je tu veoma mali broj ljudi koji shvata da je duša ta koja projektuje fizički, emotivni i intelektualni aspekt, kao i aspekt ličnosti. Zato je Adi Šankara rekao: “Niko ne brine o aspektu duše.” Niko se ni ne seti da duša sedi unutra, sve do momenta smrti. Ne smrti drugih ljudi. Smrt drugih ljudi je ponekad olakšanje. 🙂 Ali, kad mi umremo, to je druga priča. To je vreme kad shvatamo da se nešto dešava. U trenutku smrti, dolazi do brzog premotavanja svih glavnih epizoda ovog života koje smo uskladištili. Tada vidite sve one stvari koje ste uradili u ovom životu i pomislite: “Moj Bože, to je to!” I duša odlazi! Tako dolazi do premotavanja i duša odlazi. To je vreme kad shvatamo da je to bio naš život. Uzimamo sav prtljag, kabinski prtljag, i to je onda zbogom, nema više ničega. Moraćemo ponovo da se vratimo i zakoračimo na drugi let. To tako ide.

Zato, ako je vaš prioritet vaša veza sa vašom dušom, vi ste na putu duhovnosti. Inače, možemo otići u hram, džamiju ili crkvu, moleći za nešto: molim te daj mi više novca, molim te daj mi nešto materijalno… To je ono što mi radimo. Ako želite da budete moj učenik, ne treba da postojite. Ne možemo postojati oboje. Zato što vi – kao egocentrična ličnost postojite, ja kao egocentrična ličnost postojim. Tako je sa 8 milijardi ljudi na svetu. U momentu kad prestanete da postojite, ja postajem vi, ili vi postajete ja u potpunosti. Na taj način, kad se vaš ego poništi, vi postajete duhovni. Kad postanete duhovni, vi ste sve. Ništa ne može biti odvojeno od vas. Tada shvatate i da je guru koga sledite takođe u vama. Sve je u vama, ne postoji ništa spolja. Šta vidite spolja? – Sebe. Tada nema ni gurua ni učenika. Ne treba vam ni guru ni učenik. Do tada, guru predstavlja putokaz ili ogledalo kako biste mogli da gledate u njega i razumete sebe, ne gurua. Potrebno je da razumete sebe. Celo putovanje je čitanje, razumevanje, prilagođavanje i poništavanje SEBE. Konačno, morate da poništite sebe. Ako vi postojite, ja ne mogu da postojim. Jednostavno!

Dakle, inicijacija se desila sada. Ako ste razumeli ono što sam rekao, inicirani ste. 🙂 To je sve što treba da uradite.

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Lektorisala: Jelena Fassbender
Prevela i uredila: Staša Mišić

Od tragaoca do učenika

December 23, 2018 at 11:16 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

mohanji-quote-importance-of-spiritual-anchoring

Emotivno zdravlje je isto toliko važno, ako ne i važnije, kao i fizičko zdravlje. Upravo je zato duhovno blagostanje ili duhovno učvršćivanje izuzetno važno. Dok je sve spoljašnje prolazno i menja se, prava stabilnost je uvek ona unutrašnja. Otuda je važno imati stabilnu povezanost sa svojim unutrašnjim bićem ili duhovnost. Ovo je takođe razlog što zavisnost od spoljašnjih stvari za duhovno učvršćivanje ne može pružiti podršku sve vreme. U nekom trenutku, morate da se ukorenite iznutra, da se skrasite unutra. – Mohanđi

P: Zašto je potrebna blizina gurua?

Glavni razlog zbog kog treba da budemo blizu gurua je taj što guru direktno utiče na vaš kauzalni (uzročni) sloj. Možete raditi sate i godine razne metode, ali i dalje ne morate dotaći kauzalni sloj, zato što mi kao ljudska bića, kao bića koja postoje u ovoj ravni, možemo da vidimo samo efekte. Da li znate uzrok bilo koje stvari koja se desila u vašem životu, uključujući vaše odnose, vaš posao, mesto gde ste rođeni, uključujući zmiju napolju? 🙂 Nemate pojma koji je uzrok tome, zar ne? Samo je efekat vidljiv. Ali blizina gurua direktno prodire do uzroka i to do uzroka spaljuje. Uzrok biva spaljen. Možete raditi šta god hoćete, ali da biste spalili uzrok morate biti u blizini onoga koji je uzrok već spalio. U suprotnom, sve je isto. Možete raditi metode ali ponavljam, vi ste vezani za efekat, a uzrok se ne vidi. Vatra se ponekad ne vidi, samo dim. Ovo je nešto što moramo razumeti. Moramo shvatiti i zbog toga moramo biti povezani sa majstorima koji imaju moć.

Na taj način vaš kauzalni sloj biće pročišćen, svi džepovi će biti prazni. Kauzalni sloj ima mnogo džepova, dovoljnih za mnogo života. Majstor vadi stvari iz tih džepova i prazni ih. Tada u životu nema više efekata. Kada nema kauzalnog sloja, nema ni efekata, i tada postajete jedno sa svešću.

P: Bolje unutrašnji mir nego jurenje za senzacijama

M: Mir je nusproizvod. Kad nemate želja, nemate efekata, nasumičnih efekata koje ne možete kontrolisati, kada to prestane, postoji samo mir. Ništa drugo ne postoji samo mir, potpuni mir. Da biste te džepove održali praznim, sve što treba da radite je da budete sve više i više od pomoći spoljnjem svetu. Zato stalno govorim da prosvetljenje nije za vas već za svet spolja. Kad ste vi prosvetljeni, svet je bolji, svet se oseća bolje. Svet postaje bolji. Svet treba to da doživi više nego vi. Tako, zamislite da se od 7,5 milijardi ljudi 1 milion prosvetli, svet bi bio sjajniji. Ne bi bilo takmičenja, ratova, mržnje, ljubomore, osuđivanja, bogaćenja… Gledajte svoja posla i budite srećni. Ali, u isto vreme ne na sebičan način, budite od pomoći.

 

 

 

Majstor je kao sunce, na sve podjednako sija

P: Nije li guruu ili majstoru važnije da se fokusira na one koji su zaista spremni za vašu poruku svesti?

M: Ovaj aspekt je aspekt činjenja. To da se majstor fokusira na učenika se nikada ne dešava. Majstor je kao sunce koje daje svetlost i tada učenik automatski bude napojen. Majstor nikada ne gleda na nekoga i kaže: “O, daću više svetlosti ovoj, a manje onoj osobi.” To se nikada ne dešava, jer istinski majstor ne može funkcionisati sa nivoa uma. Ako biram, nisam majstor. Sunce nikada ne bira kome će dati svetlost, kojoj zemlji će dati više svetla. Sunce jednostavno napaja celu zemlju i sve raste. Ista sunčeva svetlost pada na hram kao i na slivnik, a sunčevi zraci nisu oštećeni, sunce nije oštećeno. Ista je sunčeva svetlost svugde.

Dakle, postoje izbori koje pravimo. Učenici postanu kada oni odluče da su učenici. Kada neko odluči: „Ja sam učenik ovog gurua“, tada se dešava veza između gurua i učenika. Onda guru daje. Od učenika su jedino potrebni predaja i prihvatanje. Kada dođe do prihvatanja, snabdevanje dolazi automatski. To je skoro kao kad otvorite česmu. Kad otvorite česmu, voda teče. Kada pritisnete prekidač, upali se svetlo. Toliko je to jednostavno. Tako to funkcioniše.

Nijedan majstor neće reći: “Ja biram.” Naravno, majstori vole one koji evoluiraju i postaju majstori, tako da njima daju više vođstva i podrške ukoliko je to moguće. Inače, ne postoji diskriminacija. Kao što je Govindapada rekao: „Zašto Adišankara – zato što on može da drži okean u posudi. On je Adi Šankara, on je moćan, dorastao je tome da prenosi istinu svetu.“ Kad takav učenik dođe, majstori će ih još više osnažiti. To je čista spremnost za tako nešto. Tu nema diskriminacije, nema dopadanja ili nedopadanja. Nijedanom majstoru se ništa niti sviđa niti ne sviđa. To prosto ne može tako. Šta vam se sviđa? Fizička forma, novac, status? Sve su to privremene stvari koje ćete morati ostaviti iza sebe. Dakle, vaše stvari, vaš novac, vaš društveni status nemaju nikakvu vrednost. Međutim, vaš duhovni status ima vrednost, vaša ispražnjenost ima vrednost, vaša podobnost ima vrednost. A to je upravo ono što vas dovodi do višeg nivoa duhovnosti, ništa više.

 

Mohanđi o predaji

P: Pitanje je o predaji višoj svrsi, majstoru, veri.

M: Predali ste se kad znate da imate, kako sam rekao, vođstvo od duše. Kad vas duša vodi, predaja je spontana. Kad vas um i ego vode, predaja je veoma teška. Ako pogledate naše živote, 80% vođstva dolazi od uma i ega. Ali, ponekad se povežete sa dušom i ona kaže da ste stigli, da ste došli do izvora. Tada više nema rasuđivanja, sumnje, preispitivanja, i tada je predaja spontana. Za takvu predaju, ne morate da učinite nikakav napor, dešava se sama od sebe. Takođe je i vera spontana, dolazi i do vere. Tada više nema pitanja. Zato je Širdi Sai Baba rekao: “Moj guru je bio veoma moćan, ali me ničemu nije naučio. Od jutra do večeri, sedeo sam i gledao u njega, a on mi je dao sve.”

To je kao dete majmuna. Majmunče nema snagu da se popne na najvišu granu, ali majmnčetova mama ima i snagu i veštinu. Majmunče se pripije uz svoju majku, ona se penje uz drvo, i majmunče stiže do onog najvišeg. Dakle, povezujući se sa svešću višeg majstora, vaša svest se automatski razvija i širi. Nema šta da se radi, sve je u tome da se bude. Činjenje uvek ima svoje granice, a za bivanje granice ne postoje. To je veoma jednostavno. U tome je poenta. Ako je nešto komplikovano, nije istina. Istina mora da bude jednostavna.

Zato kažem – smejte se. Smejte se u svakoj situaciji. Kad se naljutite, smejte se. Kad ste ljubomorni, smejte se. Jer ako život shvatite bez ozbiljnosti, ako ga ne shvatite ozbiljno, život postaje veoma lak. Ako se možete smejati u najvećoj tuzi, ceo život će biti pun smeha. 🙂 To je moguće. 🙂

 

 

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Lektorisala: Jelena Fassbender
Prevela i uredila: Staša Mišić

Dobar učenik i priče o avaduti

December 14, 2018 at 11:36 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Karakteristike dobrog učenika

Mohanji and Avaduta

P: Kao Guruđi, da li biste želeli da vaši poklonici budu nezavisni ili zavinsi?

M: Voleo bih da moji ljudi budu samodovoljni, tako da imamo trajnu vezu. Kad su suviše zavisni o meni, ponekad postanu zaslepljeni. Voleo bih da se povežu sa mnom kroz svest. Ako se neko poveže sa mnom samo gledajući u moju formu, ništa neće dobiti. Međutim, ako se poveže sa mojom svešću, dobiće sve. Velika je razlika između ta dva. Voleo bih da moji ljudi budu potpuno povezani sa svešću. Kad prestanete da budete vi, postajete ja. Ja nisam ovo telo, već svest koju ovo telo predstavlja. Sve dok um vodi šou, postoje mnoga ograničenja. Mi smo ionako stalno u okvirima. Kad se okviri uklone, mi prigrlimo taj momenat, postajemo jedno, a to je večno, ne postoji nikakva mogućnost za razdvajanjem. A to nije nešto što se razume umom, to je nešto što se svakodnevno doživljava. Vi znate da ste potpuno i 100% ja i moja svest. Zbog toga ljudi pričaju o čudima. To nisu samo snovi, ili tako nešto. To je zato što je jedinstvo svesti projektovalo celu stvar u drugu dimenziju. To je čudo.

Shirdi Sai Baba Guru Parampara
Ako je Baba napustio svoje telo pre skoro 100 godina, kako je toliko aktivan čak i sada? Granica tela je prevaziđena. Ali i dok je bio u svom telu, prisustvovao je raznim dešavanjima širom sveta. Jer, ni na koji način nije mogao biti vezan telom. Njegovo izražavanje je postalo uočljivo kad je, u stvari, zbacio svoje telo. To je trenutak kad smo u stvari počeli da ga primećujemo. Čovek ne postoji u telu, ali čovek postoji. To daje mnogo značaja celoj stvari. Ipak, dok je osoba u telu, vi težite da se povežete sa telom i tada propuštate šou. Zato, ako se povežete sa svešću dok je osoba u telu, nema ništa više od toga. Povezani ste sa telom i povezani ste sa svešću, što znači da niste u sukobu sa telom (telom u smislu ličnosti, takođe), a u isto vreme potpuno ste okupirani svešću. To je prelepo stanje za koje je potrebno da imate čistu svesnost. Pre svega, vera treba da bude čvrsta. Vera je kao most koji kreirate između dva entiteta. A onda kroz veru dodajete suptilni aspekt, dimenzionalni aspekt. Kažete: “Sve ovo su izražaji, a ovo sam ja. Ja i moj guru smo jedno.” Kao što je Isus rekao: “Ja i moj Otac smo jedno. Kroz mene ćete dostići mog Oca.” Guru je povezan sa vrhovnom svešću, i na taj način guru je vrhovna svest. Ja sam povezan sa guruom, znači da sam i ja povezan sa vrhovnom svešću. To znači da ste potpuno okupirani svešću. Tada nema raydvojenosti između gurua i učenika – kako guru pomisli, tako učenik uradi. Takva vrsta učenika je veliki blagoslov za svakog gurua. 🙂

masters

Majstori

Prva priča

Daću vam jedan primer. Bio jednom jedan majstor. Mislim da je napustio svoje telo u sedamdesetim ili osamdesetim. Bio je odličan lekar i avaduta. Sve vreme je pušio. Sedeo je i pušio. Ponekad bi mu spao doti (*dhoti = materijal koji prekriva telo kod Hindusa), a on to ne bi primetio. Bio je odličan lekar, tako da šta god da mu je bilo pri ruci, dao bi ljudima kao lek. Ne bi čak ni otišao da donese lek. 🙂 Ako bi neko došao s nekom bolešću, možda bi imao kod sebe kikiriki ili indijske orahe, dao bi mu par komada i rekao da je u redu, i ti ljudi bi bili izlečeni. Jedan od njegovih učenik mi je pričao da je bilo veoma, veoma teško shvatiti ga, jer nije imao nikakvog reda.

Jedan od glavnih ministara je imao nekih problem i dolazio je da ga vidi.

Avaduta je rekao svojim učenicima: “Ovaj auto što dolazi sa policijom, recite im da je lekar umro.”

Učenik: “Ne mogu da idem i da mu kažem da je lekar umro, vi sedite ovde i pušite. Kako im mogu reći da ste umrli?”

Avaduta: “Kakav si ti to onda učenik? Ti čak ni ne radiš ono što ti kažem.”

Učenik: “Ja ne mogu da lažem.”

Avaduta: “Ja sam ti rekao da lažeš i samim tim ja preuzimam karmu. Zašto nećeš da poslušaš?”

Učenik: “Neću ići!”

Onda je majstor/avaduta lično otišao, bez majice, na sebi je imao samo doti. Otišao je tamo, ministar je izlazio, a on je rekao: “Šta te je dovelo ovde?”

Ministar: “Došao sam kod lekara.”

Avaduta: “O, žao mi je, on je umro.”

Tako oni otiđoše. Učenik se vrati, a majstor je sedeo i pušio.

Učenik je pitao: “Zašto si ga oterao?”

Avaduta je odgovorio: “Znaš, taj čovek je kao komarac. On sisa svačiju krv. On je loš čovek. Ne želim da ga držim u životu još duže vreme.”

Govorio je istinu. Rekao je: “Taj čovek je u stvari parazit, zašto bih ga lečio i produžavao mu život, pa da može da sisa još krvi? Neću to da radim.”

Isto tako, učenik je rekao: “Mnogo puta nisam razumeo svog gurua. Ceo život sam živeo s njim, a nikad ga nisam razumeo, jer sam ga uvek smatrao ludim, zato što se uvek tako ponašao.”

 

 

 

Druga priča

Ispričao nam je još jedan događaj. Grupa ljudi iz plemena je došla iz šume. Tamo se nalaze side (*siddha = asketa koji je dostigao prosvetljenje) koji meditiraju. Ovi ljudi su povezani sa sidama, oni čak ni ne izlaze u spoljašnji svet. Nalaze se duboko u šumi na području Kerale, Tamil Nadua i Karnatake. Došli su jer žele da naprave hram u jednoj od pećina. Majstor je rekao svojim učenicima: “Dolazi grupa iz plemena i zaista se moramo pobrinuti za njih.” Tako je grupa iz plemena došla. Bili su jedva obučeni, nosili su jedino doti. Majstor je rekao: “Dođite, poslužite se čajem, kafom,…” Ponudili su im da sednu, dali im hranu, itd. Učenik je bio iznenađen šta se to dešava, jer nisu čak ni razgovarali o tome zašto su došli, a guru se lepo prema njima ponašao i služio ih hranom. 🙂 Kad god bi pokušali da kažu zbog čega su došli, on im ne bi dozvolio. Trebala im je pomoć za izgradnju hrama. Mislim da su hteli samo dva murtija, jer je u pitanju bila pećina. Dakle, pre nego što bi progovorili, on bi ih u tome sprečio i uopšte ne bi mogli da pričaju. Onda je došlo veče i hteli su da odu, ali je majstor rekao: “Ne, nećete ići, vi ostajete ovde.” I svi ti ljudi iz plemena su ostali u ašramu. Opet im je dao hranu i sve ostalo. Ovi ljudi su pitali: “Kad ćemo moći da pričamo s njim?”

Ujutru, u šest sati, guru je došao, sve probudio i rekao: “Zašto spavate ovde?” Oni nisu znali šta da kažu. 🙂 “Trebalo je još juče da odete. Sad je već veoma kasno. Idite, idite, idite.” Sve je poslao nazad. Onda je jedan od njih rekao: “Svami, hteli smo nešto novca ili pomoć za murti.” Guru je rekao: “Mislite li da ja uopšte imam para? Nemam ja pare. Trebalo bi da pitate ljude koji novac imaju, a ne mene. Idite.” Pogledali su u učenike koji su im davali hranu, a oni su svi gledali na drugu stranu. 🙂 Nisu znli šta da rade. 🙂 To je bila velika sramota, zar ne?

 

 

 

Treća priča

Učenik je rekao: “Nikada nisam razumeo ovog gurua.” Priča ide ovakao, jedne noći guru je pozvao svoje učenike i rekao: “Stavite ovde belo platno, umirem.” Pošto su do sada doživeli toliko toga s njim, nisu mu više verovali šta god da bi rekao. 🙂 Rekli su: “Ti nikada nećeš umreti. Sedećeš ovde i pušiti sve vreme.” Ali on je rekao: “Ne, ne, ne, umirem. Umreću. Stavite belo platno.” Učenik je rekao: “Ne umireš. Toliko puta si mislio da ćeš umreti, a nikad nisi umro.” Onda je on sam ušao unutra, uzeo belo platno, raširio ga i legao. Rekao je: “Zovite hitnu pomoć. Odvedite me u bolnicu.” 🙂 Učenici su mislili: “Šta da kažu? To bi bilo kao zbijanje šale.” Nisu to želeli da urade, ali on je insistirao. Onda je on sam pozvao hitnu pomoć i oni su došli. Učenici su rekli: “Ovde se odvija neka drama.” Hitna pomoć je došla, uzela ga i smestila u kola. Celim putem do bolnice je pričao. Rekao je: “Na ovom mestu ćemo imati štalu za krave, ovo bi trebalo da imamo ovde, itd.” Dao je sva uputstva za zemlju. U trenutku kad su kola hitne pomoći stigla u bolnicu, on je sklopio oči. Doktori su rekli: “Umro je pre dva sata.” U stvari, onog trenutka kad je legao na platno, on je umro, ali je nastavio da priča i dao je sva uputstva. Upravo su tako, kasnije, napravili ašram.

Moja poenta je ta da učenici možda čak i neće razumeti gurua dok je guru u telu jer su preokupirani ličnošću. Ono što se onda desi je da guru iznenada umre i to je trenutak kad sve dođe na svoje mesto.

 

 

 

Četvrta priča

Ovaj čovek je plakao. Rekao je: “Mohanđi, ja sam potpuni idiot. Živeo sam s njim i sve vreme sam ga proklinjao jer me je uvek stavljao u probleme.” Ponekad bi vozilo došlo da nešto dostavi, a on čoveku ne bi platio, i zadržao bi vozilo tamo celu noć. Onda su ti ljudi morali da ga služe hranom i drugim stvarima, a sve vreme bi proklinjali vozača. Ujutru bi rekao: “Zašto ti je kamion ovde? Zašto ne platiš? Dakle, veoma, veoma ludo.

 

 

 

Peta priča

Pored sobe gde sam u ašramu odseo bilo je jedno drvo. Bio sam smešten u sobi za doktora pošto sam, navodno, bio “VIP”. Dakle, odseo sam u doktorskoj sobi, a pored sobe je bilo jedno drvo. Tu je, očigledno, boravio Jakša Gandarva (*Yaksha Gandharva = mitsko stvorenje u Indiji) i ljudi su se plašili tamo da idu. Došla je jedna Matađi (*Mataji = Božanska majka). Kad je Matađi ušla u ašram pogledala je gore, videla je ovu osobu na drvetu i rekla ovom guruu: “Znaš, tu je Jakši, u tvom ašramu, nalazi se na drvetu.” On je rekao: “O da, da. Ona mi pravi društvo. 🙂 Vrlo dobro. Nekad ode i sedne ispod ovog drveta. Ljudi se plaše da idu blizu toga, ali ona nekad ide i sedi ispod drveta.” Kad sam boravio tamo, pitali su me: “Plašiš li se da budeš tamo?” Rekao sam: “Nema problema. U redu je.”

Ovako neki od ovih majstora funkcionišu, a učenici nemaju predstavu o tome. Oni samo vide ono spoljašnje i na osnovu toga donose odluke, kritikuju, proklinju. A na kraju, kad majstori odu, svi žale. Ista stvar se desila sa Širdi Sai Babom i svim ostalim majstorima. Većinu vremena ih nisu razumeli. Ko je razumeo Ošoa? Danas te stvari čitamo i citiramo ga, itd. Ali, da li smo ga razumeli? Razumemo li ga sada? To nije lako. Citiramo majstore iz prošlosti na Fejsbuku kako bi ljudi znali da imamo neko znanje, ali znamo li to što citiramo? Kad bismo zaista razumeli taj citat, više nikada ne bismo bili isti.

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Lektorisala: Jelena Fassbender
Prevela i uredila: Staša Mišić

Put ka slobodi

December 7, 2018 at 12:34 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Satsang u Merilendu, SAD – treći deo
26. avgust 2018.

p1690430

Kontemplacija

P: Kad bi ljudi postavili Ramani Maharišiju ​​pitanje, uvek ih je vodio u potragu Ko sam ja? do odgovarajućeg korena Ko postavlja ovo pitanje?, što nikada nisam shvatio. To je jedan deo. A drugi deo je da je on uvek postavljao ljudima isto pitanje: “Koja je vaša ličnost u dubokom snu?”. Zato što u dubokom snu nema nikoga ko zna Ko sam ja? Tamo nema nikoga. To je samo stanje koje se zove duboko spavanje i kada se mozak uključi, probudim se i reč “Ja” se pojavljuje, a zatim i svi ostali delovi koji ga prate. Dakle, zbunjujuće je zašto je dao ovaj primer kako bi odgovorio na pitanje nekom od sledbenika. Da li to nešto znači?

M: Mislim da je prava osoba koja bi odgovorila na ovo pitanje sam Ramana Mahariši.

ramana-maharishi

 Ramana Mahariši

Publika: (Smeh)

M: Pokušaću. On je veliki učitelj. Ne mogu čak ni početi da objašnjavam koliko je sjajan. Na moj ograničen način, pokušaću. Manana (kontemplacija) je izvan dijane (*dhyana-meditacija). Meditacija je stanje koje ostvarujete kada ste u potpunosti skoncentrisani i okupirani jednom stvari, jednim subjektom, kao što je “Om”, ili dah, ili šta god. To je stanje meditacije. Zapravo, meditacija kao aktivnost ne postoji. Meditacija nije aktivnost. To je stanje kada je vaš um potpuno okupiran jednom stvari, što znači da je u potpunosti ovde. To je meditacija. U aktivnosti meditacije ljudi će razmišljati o svemu na svetu i sedeti na jednom mestu, zatvarajući oči. To nije meditacija. Sa druge strane, kontemplacija je veoma važna kao sredstvo za postizanje stanja meditacije. To bi Ramana Mahariši verovatno podrazumevao pod ovim. Ko sam ja? je dobra pozicija da se započne u nekom trenutku u vremenu, jer se uvek povezujemo sa inkarnacijom koju projektujemo u svet. Mi projektujemo sledeće ka svetu: “Ja sam to i to. To je moje ime. Ovo je moj oblik. Ovo je moja zemlja porekla. Ovo je broj mog pasoša (smeh)…” Ko sam ja? je dobro pitanje ukoliko se koristi kao alat da uđete u sebe i istražite sebe. Zatim dolazite do određenih odgovora, kako je rekao Adi Šankara u “Nirvana Shatakam” (pročitajte blog):

Mano-Buddhi-Ahankaara, Chittaani Naaham

Na Cha Shrotra-Jihveh, Na Cha Ghraan-na-Netre

Na Cha Vyoma Bhoomir, Na Tejo Na Vaayuh

Chid-Aananda-Roopah, Shivoham Shivoham

”Ja nisam telo, ja nisam um, ja nisam intelekt, ja nisam ego, ja nisam ličnost, ja nisam organi akcije, ja nisam organi opažanja, ja sam Šiva.”

Da biste došli do tačke gde shvatate da ste Šiva, morate otpustiti mnogo stvari. Na primer, u imigracionom formularu postavljeno je pitanje: “Šta nosite?” Šta god da ne nosite, stavite znak “x”. Slično tome, brišemo brojne stvari, brišemo, brišemo, brišemo… Pa šta ste onda vi? Dolazite na scenu, “Aham Brahmasmi”[1]. Dakle, kako bi se došlo do te faze, potrebno je puno brisanja, jer “mislim da sam telo, mislim da sam ličnost, mislim da sam um…”, neki ljudi kažu “Mislim, dakle, postojim”, to nije istina. Misliš zato što imaš um. Ali, ipak niste u mislima. Stoga, mnoge stvari moraju biti izbrisane pre nego što stignete do “Ja sam čista svest”. Međutim, čista svest je iskustvo, to nije znanje. Ne možete znati čistu svest. Morate iskusiti čistu svest. Zbog toga se sve ove stvari brišu i pitaju ne samo Ko sam ja?, nego i Šta sam ja? Koja je moja struktura? Koji je moj oblik? Teorije objašnjavaju mnoge stvari, ali to nije naše, zar ne? Knjige bi takođe objasnile, ali ni to nije naše.

who-am-i-satsang-with-mohanji-in-maryland-usa

KO SAM JA? – Slika uslikana na Medison ritritu sa Mohanđijem

Moramo otići dublje i dublje i shvatiti: Šta sam ja? Zatim se postavlja još jedno pitanje: ZAŠTO sam ja? Zašto je ova cela predstava? Zašto je ova drama, ova situacija? Upanišade, sveti spisi su na to odgovorili. U jednoj od Upanišada sin pita oca: “Kažeš da sam božanska inkarnacija. Ne osećam se tako. Osećam se kao glupo ljudsko biće.” Kako možeš reći da sam božanska inkarnacija? Možeš li mi to dokazati?

Otac reče: ”Donesi mi nešto vatre.”

Sin je doneo lampu i zapalio je pomoću plamena.

Otac je zatim rekao: ”Rekao sam ti da mi doneseš nešto vatre, zašto si mi doneo lampu?”

Sin je doneo ugalj koji je imao vatru na sebi.

Otac je rekao: “Rekao sam ti da mi doneseš nešto vatre, zašto si mi doneo ugalj?”

Sin je upitao: “Oče, kako mogu doneti vatru bez ikakvog posrednika?”

Tada je otac rekao: “Kako božanska sila može ispoljiti sebe bez ikakvog posrednika? Moraš se povezati sa materijalom, sa materijom, da bi razumeo istinu.”

Nije moguće direktno se povezati sa istinom pomoću ljudskog uma i zbog toga vas učitelji upućuju na pitanja Ko sam ja? Šta sam ja? Zašto sam ja? Potom ste došli do određene istine. Adi Šankara, koji se prosvetlio, rekao je u osmoj godini: “Ja nisam telo, nisam um, ja nisam intelekt… nisam ono što se ČINI da jesam. Ja nisam to.” Onda, šta sam ja? Tada sam shvatio: Ja sam svest, čisto božanstvo koje se izražava kroz ovu inkarnaciju. To je iskustvo. To je iskustvo koje je Ramana Mahariši ​​verovatno želelo da svi postignu. Ovo je moje ograničeno znanje i ne mogu ni da počnem da objašnjavam. Ramana Mahariši je kao avatar. Postoje učitelji koji su hodali ovom zemljom, ali njihov cilj je bio da vas odvedu do vas samih. Put si ti. Odredište si ti. Iskustvo putovanja si ti. Putovanje si ti. Šta ostaje? Ti. 

Publika: (Aplauz)

mohanji-quote-true-identity

Mohanđi govori o pravom identitetu
“Mi smo ono ko smo kada smo sami i niko nas ne gleda.”

Iskustva

P: Namaste. Koja je uloga iskustava?

M: Uloga iskustava je slična pokazateljima na vašem putu. Kada putujete odavde, recimo, ka Floridi, u određenoj fazi ćete reći: “U redu, mi smo toliko milja daleko od Floride.” Šta vam taj pokazatelj kaže? Da ste putovali do sada i da morate dalje putovati ako želite da stignete do istog odredišta. U suprotnom možete otići i na drugo mesto (smeh). To je uloga iskustava. Zato je Patanđali uvek govorio: “Nastavite dalje. Ignorišite. Nastavite da se krećete.” Jer iskustva mogu biti zamke. Ljudi su mi rekli: “Mohanđi, imao sam predivno iskustvo tokom određene meditacije. To se ne vraća.”, a ja sam rekao: “Čestitam.” (Smeh) Ne bi trebalo da se vrati. To znači da si napredovao. To je važno. Jer na ovom putovanju, iskustva su stanja u kojima se ogledaju misli ili nešto što doživljavate neko vreme. Ako se stanje desi, ostaje. Stanje se ne menja. To je kao kad diplomirate. Sledećeg dana nećete postati pred-diplomci. Diploma ostaje zauvek. Isto tako, sve dok se iskustva ne stabilizuju u stanje, to nije vaše. Dakle, iskustva će dolaziti i odlaziti, a ona se moraju smenjivati kao znakovi kraj puta. Međutim, ona ne ostaju jer još uvek nisu vaše stanje. Kako shvatate stanje blaženstva? Bićete kao dete. Ako pogledate malu decu, oni ne mare za vaše meditacije i slične stvari. Oni se igraju. Oni su srećni. U trenutku su. Oni su odlični učitelji. Mala deca su sjajni učitelji. Budite u tom trenutku, šta god da dođe, doživite i pustite, kao obrok koji ste imali u podne. To iskustvo je gotovo, zar ne? Sada, pošto ste imali to iskustvo, da li to znači da vam više nije potrebna hrana? Morate imati večeru. Kao ta, tako se i svaka situacija razvija. Ono što iskušavate u svakoj tački vremena je veoma važno. Definitivno je važno, ali ne zaustavljajte se tamo. Možete doći do stanja koje je potpuno bez iskustva, tamo gde um umire.

Viša stanja svesti

Samadi je stanje u kom je um stabilan. Treći stepen samadija je stanje u kom će vaše misli biti van vas. Misli neće biti unutra. Vidite svoje misli izvan vas i one gube moć da prave razliku ili da utiču na vas. Vaše sopstvene misli neće biti vaše. One postoje kao misli, kao neka vrsta mogućnosti, ali ne stvarnost. Postoji razlika ovde. Postoji kao mogućnost, ali ne baš stvarnost. Vi mislite: “U redu, to je moje, ali mi nije potrebno”, kao ljudi koji su hodali duž ovog puta. Da li ti je bitno ko hoda? Hodaju. Znaš da hodaju, ali to nije bitno. Isto tako, misli prestaju da te uznemiravaju.

Zatim, sledeće stanje je kada misli umiru zato što vam ništa ne mogu učiniti. Recimo, neko vas zlostavlja, naziva majmunom, magarcem i tako dalje, ali vi ne odgovarate. Ako uopšte ne odgovarate, šta će ta osoba uraditi? Prestaće da vas vređa, jer nema efekta. Slično tome, kada nas ništa ne dotiče, čak ni iskustva, napredak je veoma brz jer niste vezani njima. Iskustvo se dešava, dovoljno dobro, to se ne događa, dovoljno dobro. Onda si ti samo ti. Ujedinićete se u jedinicu, moćno. Tada sva iskustva postaju vaša. Ako neko krene da plače na određenoj udaljenosti, znaćete. Ako se neko smeje na određenoj udaljenosti, znaćete. Ako neko nešto oseća, znaćete. Ne samo čovek, već sve. Prestaćete imati razlike u postojanju. Osetićete čak i ako je biljka u bolu. To ne znači da vam bol pripada. Ona prolazi kroz vas. Sve prolazi kroz vas, jer ste vi sve. Sve je u tebi. Kada je sve u tebi, ti si sve. Na tom putu mala iskustva su prepreka, ali ih ne možete zaista blokirati niti prihvatiti. Ona se dešavaju – hvala. Tako, samo ih pustite da dođu i odu.

mohanji-quote-spend-time-with-yourself

Provedi neko vreme i razumi, prihvati, pomiri se sa sobom. Pravi put si TI -“ti” koje je isto u budnom stanju, stanju sna i dubokog spavanja. – Mohanđi

 

Prihvatanje

P: Kako možemo prihvatiti sve?

M: Jednostavan i direktan odgovor bi bio: “Imate li izbora?” Šta god da se desi u danu ili trenutku, dogodilo se zato što ga je konfiguracija stvorila. To zovemo sudbinom. Nešto je stvorilo vreme, prostor, grupu ljudi, događaj i odgovarajuće iskustvo, nešto bi sve stvorilo. Ako ne prihvatite, to može postati obrazac. Videli smo da se isti ili sličan obrazac ponavlja u životu. Slični efekti se takođe dešavaju. A ako odete duboko u svaki obrazac, videćete da je tome prethodio otpor. Vi imate veze sa tim što se desi u vašem životu u određenom trenutku ili tokom vremena. U nekom trenutku ili u različitim vremenskim prilikama ste to prikupili i stavili u sebe kao suštinu, kao seme, kao utisak. Preostala sećanja na iskustva postaju semena. Ona se čuvaju kao utisci. Preostala sećanja na iskustva kao što su – ručali ste i imate sećanje na ručak. To je utisak koji ostaje unutra. Zatim to proizvede simpatije ili antipatije.

To stvara situacije. Postoji ono što mi zovemo umna materija ili supstrat koji ima tri aspekta: um, intelekt i ego. Spojene zajedno, čine umnu materiju. Ono što aktivira umnu materiju je dah. Imamo određeni broj udisaja pre odlaska, što znači trajanje. Zato sam rekao da ako živite 80 godina, tj. 29200 dana, disaćete. Dah ili prana aktiviraju materiju uma, utisci su gorivo i postaju misli. Zatim postaju izrazi i kasnije postaju akcije. Mnoge misli se dešavaju, manje je reči koje se dese, a još manje dela se dešava. Ovo je naš život. Ovako protičemo.

Zašto se neke stvari vraćaju ponovo i iznova? Zbog toga što smo im se u određenom trenutku opirali. Dakle, da li je bolje prihvatanje ili otpor? To je poenta. Ako pogledate unutra, znaćete, ne moram objašnjavati. Ja nisam bolji od vas, jer svi smo na istom putovanju; idemo prema istoj svetlosti. Veoma dobro znamo da je u svakom trenutku stvarnost data – vreme, prostor, situacija, postoji granica u kojoj se odvija iskustvo. Bilo da ga usvojite, prihvatite ili odbacite, ono ostaje. Dešava se.

mohanji-quote-accepting-others

Mohanđi priča o prihvatanju drugih
Imam svoju izabranu sudbinu, bilo da me volite ili ne. Vi imate svoju izabranu sudbinu, bilo da je ja odobravam ili ne. Mi smo samo proizvodi naše sopstvene karme. Svrha života je sam život, ili iskustvo zvano život. Kao što ja nemam prava da vas osuđujem, isto tako nemate ni vi prava da osuđujete mene.

Kako da napravite sve situacije ili događaje ili iskustva, razumno jestivim? Kroz prihvatanje. Kada je Ramana Mahariši imao rak, neko ga je pitao: “Je li to jako teško?” (Smeh) Naravno da će biti teško ako imate rak. To nije prijatno iskustvo, zar ne? Ramana Mahariši je rekao: “Ja imam bol jer imam telo. Ali nemam patnje. Zato što je to moj izbor, odbijam da patim.” To je naš izbor jer je patnja povezana sa umom. Telo je tu. Imaćete sve što je povezano sa telom. Glad se dešava jer imamo telo. Morate hraniti annamaya kosha – anamaja koša (hranidbeni plašt), kako se ne bi desila glad. Zato što imate um, nosite se sa emocijama. Pričali smo o porodici. Svi su isti; ne postoji niko osim tebe, bilo da je to tvoja žena ili dete ili otac ili majka. Svako od njih ima drugačiju konstituciju, ali oni su isti kao i mi. Oni imaju svoju jedinstvenost, imaju svoje razlike, konstitucija je različita, možda iskustva i usvajanje iskustava mogu biti različiti, ali oni su svi jedinice. Sve je isto. Iako je neko vaša žena, nikoga ne možete posedovati. Nikoga ne posedujete u ovom životu. Iako je neko došao u vaš život kao vaše dete, ne možete ga posedovati. Ako pokušate da posedujete dete duži vremenski period, ono će vas kasnije staviti u starački dom.

Publika: (Smeh)

M: Zašto imamo danas toliko staračkih domova? Zbog toga što je deci dosta roditelja. Zato što ih (decu) mi (roditelji) “posedujemo”. Vlasništvo nije moguće. Niko ne može ništa da poseduje. Ne možete posedovati ni svoje telo. Sve dolazi i odlazi. Ako funkcionišete sa tom svesnošću, sve je zadovoljstvo, sreća. Postajete lagani. Kao vetar, prolazite kroz život. To je vaše pravo koje ste dobili rođenjem, vidite? Ako je otpor druga opcija, da li je prihvatanje bolje?. To je mnogo bolje.

mohanji-quote-trapped-being

Zarobljeno umom, egom, iluzijama i emocijama, biće pati. – Mohanđi

Tokovi misli

P: Kako da promenimo tokove misli u koje smo upleteni? Znamo da te misli ne bi trebalo da dođu, ali one se samo vraćaju iznova. Kako da jednostavno promenimo serije misli?

M: Hvala vam. Misli dolaze od utisaka koji sede unutar vas i utisci izlaze iz preostalih uspomena ili strahova. Sećanja mogu biti strahovi. Sećanja verovatno nisu iz našeg iskustva. Ona mogu biti strahovi koje ste prikupili iz ovog života, ili nekog drugog života, ili od ljudi, ili od društva. To je uzrok tih misli. Kada pogledate te misli, ona su kao deca koja se igraju u vrtu, vi ih gledate. Niste ni srećni ni tužni. Vi ih samo gledate i ako možete pogledati svoje misli tako, one postaju slabije. Kada ste uključeni u misli ili kada one na vas utiču, one ostaju duže ili se vraćaju, posebno kada vas pogađaju. Možda smo doživeli, na primer, ako se neko koga duboko volimo, ponaša na veoma loš način prema nama, to nas pogađa. Nismo u stanju da učinimo ništa tog dana jer se osećamo veoma depresivno. Postoji očekivanje vezano za to. Kada to očekivanje nije ispunjeno, patimo. Kad ne bi bilo očekivanja, kakav bi bio osećaj? Ništa vas ne može iskriviti. Ništa vas ne može učiniti nestabilnim. Naše misli su samo naša deca. Desile su se zato što je za njih vezan utisak; pomešani sa dahom, nastaje misao. Ove misli će dolaziti i dozvolite im da dođu, ali nemajte nikakve veze sa njima. Vi ih onda posmatrajte. Imate određenu misao. Ovo je jedna opcija. Druga opcija jeste da ih predate: “Nisu moje, ostavljam ih Tebi pred noge.” Guruu ili Bogu ili kome god verujete, nastavite da se predajete: “Nisu moje.” Odvojite se od toga. Prvo je objektivno posmatranje, drugo je odvajanje. I jedno i drugo će pomoći u smanjivanju intenziteta misli.

Kako znate da li vas to vodi do oslobođenog postojanja? Njegova frekvencija se smanjuje. Nije da će jednog dana takve misli nestati, jer postoji navika povezana sa njima. Ljudi po navici misle, po navici rade i po navici deluju. Navika. Misli su takođe povezane sa određenim navikama. Mi smo navikli da razmišljamo na određene načine. Navika će postojati neko vreme, onda će ista navika postati slabija jer ne dobijate nikakvo zadovoljstvo iz nje. Kada kažem zadovoljstvo, čak i bol je zadovoljstvo u tom kontekstu, zapamtite. Mi uvek zadržavamo misli koje su bolne, čak i više od srećnih misli. Srećne misli se ne čuvaju toliko. Zašto bolne misli ostanu duže? Zbog pružanja otpora. Pokušavamo da ih odgurnemo, pa one ostaju. Zašto onda idemo u teretanu? Mi vežbamo otpor da bi razvili dobre mišiće. Otpor je povezan i sa izdržljivošću. Posmatrajući to pozitivno, otpor zadržava. Međutim, kada se ne odupiremo – to dolazi, odlazi, pa šta? Kada nemate nikakve veze sa vašim mislima, niti ih održavate, niti odbacujete, onda one počinju da slabe. Zato sam rekao ranije, ponekad su van vas, ne mogu uticati na vas i one umiru.

 

mohanji-quote-the-seret-to-peace

Tajna mira i zadovoljstva počinje slušanjem svog tela. Telu NE treba većina stvari koje naš um traži i zahteva za sreću. – Mohanđi

 

Put si ti

P: Dakle, Mohanđi, svi mi koji smo ovde večeras zajedno imamo toliko poteškoća, toliko izazova, živimo u svetu dualnosti, u svetu suprotnosti gde nam naše emocije stoje na putu. Kad odemo odavde večeras, potrebna nam je pomoć. Šta je to što bi nam pomoglo? Očekivanja su toliko velika da budemo dobri, da budemo ljubazni, da budemo saosećajni, da služimo našim porodicama, da služimo čovečanstvu, a mi još uvek nismo dorasli, dobri smo malo tamo malo ovde. Dakle, koje sposobnosti, sredstva imamo kada odemo odavde večeras koje bi mogle da nam pomognu na putu?

M: Mogu li da odgovorim jednom rečju? – Vi.

Publika: (Smeh)

M: Nemate drugih sredstava. Zapravo, to je iskrena istina. Nema načina da bilo koja spoljna stvar može biti korisna na bilo kom nivou nesreće unutar nas. Situacije spolja se nisu dogodile u jednom danu. Nešto je sazrelo u to stanje, bilo pozitivno ili negativno. Postoji početak, rast i kulminacija za sve. To je evolucija. Ne možete menjati taj kurs, čak ni negativnost za to. To raste, ostaje i umire. Pozitivnost je ista. Koja je tvoja najbolja opklada ovde? Ti. Ti si najbolja opklada. I kako možete biti vrlo efikasni, vaš najefikasniji izraz? Doslednost, uverenje, izražavanje. Morate biti veoma dosledni u onome u šta verujete, sa uverenjem i izražavanjem. To postaje svrha, jasna svrha, čista svrha. Kad kažem ‘svrha’, to je pozitivna svrha. Svrha regeneracije. Svrha ljubavi, ljubaznosti, saosećanja… Zamislite da postanete sunce i postanete svetlost, i vi inspirišete druge ljude da budu svetlost. To postaje pokret. To je najbolji i najmoćniji pokret.

mohanji-quote-consistency

Doslednost je jako važna u svakoj sadani, svakoj praksi. Zbog toga sveti spisi kažu – jedan put, jedan guru, jedna praksa. – Mohanđi

Pre više vekova, recimo pre 1000 ili 2000 godina, postojali su spisi o svim osobama koje će se roditi na ovom svetu. Zovemo ih Nadiji. Možete ih nazvati astrološkim predviđanjima. U južnoindijskoj državi Tamil Nadu postoji mnogo takvih teza. Ovi Nadiji su imali super precizna predviđanja jer rade na tezama. Majstori koji su ih konsolidovali postali su jedinice i mogli su da postanu univerzum. Iz tog ugla su predvideli da će se ove stvari desiti u budućnosti. Jedna od stvari koje su mi privukle pažnju, rečeno mi je da je bilo malih naznaka o osobi koja će živeti u budućnosti, možda i hiljadu godina kasnije. Rečeno je: “U trenutku kada svet veruje u oblačenje, biće čovek koji će iznenaditi svet svojom golotinjom i on će promeniti tok istorije te zemlje.” To je bilo o Mahatma Gandiju, napisano najmanje hiljadu godina pre nego što je rođen! I taj čovek je promenio tok istorije svoje zemlje. Čime? Izdržljivošću. Uverenjem.

 

mohanji-quote-practicing-positivity-3

Mohanđi govori o vežbanju pozitivnosti
Kada naš dobar rad postane inspiracija ljudima, to postaje pokret. Pokrenimo svet pozitivnim delima. Živite pozitivnost.

Znao je šta radi. Stajao je iza toga. Opirući se mi možda nećemo menjati stvari. Otpor je dobar za negativnost. Negativnost voli otpor. Ostaje snažniji. Kada se nečemu odupirete, to ostaje duže. Umesto toga, izrazite se na pravi način. Recimo, na primer, vi ste LJUBAV kontinuirano i to je vidljivo u društvu, automatski ćete privlačiti ljude. Zašto? Zato što je to prijatno. Biti sa ljubavlju je mnogo prijatnije nego biti sa besom, mržnjom, ljubomorom ili osvetom, a to je zato što vas takva emocija smanjuje. To vas čini dosadnim, čini vas ograničenim. Naprotiv, ako ste povezani sa ljubavlju, ona širi. Ništa ne morate dokazivati. Proširuje vas. Sloboda. Živite slobodu.

mohanji-quote-anatomy-of-freedom

Mohanđi govori o anatomiji slobode
Kad god osuđujemo druge, spuštamo frekvenciju. Kada smatramo da je neko inferiorniji od nas, mi padamo. Budite pažljivi sa vašim mislima. Oni koji ne osuđuju su SLOBODNI.

Zato kažem, ako ste uvek protiv nečeg, uvek ste slabi. Stoga, morate doneti ljubav u društvo i promeniti društvo iznutra. To je važno u ovom trenutku. Kada tražite stvari spolja da vas podrže, šta vam može pomoći? Ništa nije trajno spolja. Čak ni ljudi. Mi sami smo to doživeli sa ljudima. Neki ljudi ostaju neko vreme, neki ostaju malo duže, neki dolaze i odlaze, neki drugi ostaju zauvek. Veoma mali broj ljudi ostaje zauvek. Sve ove stvari su nepredvidive. Ono što je napolju je nepredvidivo. Ako želite nešto da predvidite, to može biti samo iznutra.

Anđeli čuvari

P: Mohanđi, šta je sa konceptom anđela čuvara? Takođe, gde se uključuje suština Guru principa?

M: Anđeli čuvari su vaši nadopunjujući faktori. Kada činite nešto, to vas naglašava, potvrđuje. Na primer, ako ste u određenom stanju, stanje je komplementarno faktorima koji su vezani za tu frekvenciju. Ako ste u određenoj frekvenciji, slične frekvencije vas podržavaju, čuvaju.

Guru je princip, princip vodiča, i on je u vama. To je stanje koje postižete višom svešću. Ta viša svest, stabilnost, stanje u kome postajete ogledalo vam se dešava. To je Guru princip koji svako ima. Svako od nas ga ima. To stanje vam dolazi iznutra.

mohanji-quote-path-is-you-destination-is-you

Postoje učitelji koji su hodali Zemljom,
ali njihov cilj je bio da te dovedu ka tebi.
Put si ti. Destinacija si ti.
Iskustvo putovanja si ti. Putovanje si ti.
Šta preostaje? TI.

[1] Ja sam Braman, Ja sam beskrajna realnost (Aham “ja”, ono što se ne može napustiti ili ostaviti u smislu da je konstantno, nezaobilazno, večno prisutno. Brahma ili večno pun, ili kompletan i Asmi ili “sam”, prvo lice jednine sadašnje vreme glagola “biti”) Izvor: Wikipedia

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Biljana Kiprovski
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić

Dozvolite milosti da se desi

October 18, 2018 at 11:55 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Satsang u Gurgaonu, Indija, mart 2014 – drugi deo

SONY DSC

Posvećenost nastaje kad svesnost raste

P: Kako biste definisali posvećenost, Svamiđi?
O: Posvećenost je nešto što se dešava kad vaša svesnost raste. To znači da shvatate entitet ili objekat vaše posvećenosti kao nešto najviše, savršeno. Ono cveta u srcu. Dešava se tebi. Onda je to u redu. Ali, posvećenost kao kolokvijalan izraz, to je kao da jedna krava sledi ostale krave. I to takođe zavisi od konstitucije. Recimo, ako ste više emotivne prirode, posvećenost je lakša za vas. Ako ste više intelektualne prirode, za vas je bolja Đnana Joga (*Jnana Yoga – put znanja). U idealnom slučaju, posvećenost je nešto što se dešava uz svesnost.  Onda je to jedan tok. Bakti Joga (*Bhakti Yoga – put posvećenosti) je najbolji put da se lakše dostigne beskonačnost. Đnana Joga je uvek teška, jer uvek imate neki objekat koji je izvan vas i sa kojim treba da se poredite i koji nikad nećete razumeti. Kroz Bakti (posvećenost), možete da poništite sebe i da postanete božanstvo, predmet vaše posvećenosti.

Posvećenost je zapravo proizvod svesnosti. Što više postajete svesni, više se predajete. Zato što se odvajate od vaše fizičke konstitucije, mentalne konstitucije, intelektualne konstitucije i postajete jedno sa univerzumom. Hanumanđi je veliki privrženik, jedan od najvećih koji je ikad viđen na zemlji. Sigurno ste čuli da je Hanumanđi rekao Rami: “U telesnom smislu, ja sam tvoj sluga. Moj um je blizak tvome, tvoja želja je za mene zapovest. Ali, u duhovnom smislu, ti i ja smo jedno.” Ovo je svesnost onoga ko je posvećen nekome. Sa ovakvom svesnošću, postajete Rama. Hanumanđi je prolazio kroz teškoće. Kada je Rama slao Situ u šumu, mnogi ljudi na sudu su bili protiv toga. Pokušali su da utiču na Hanumanđija govoreći da kralj ne čini pravu stvar. Hanumanđi je rekao: “Verujem da moj gospodar  tačno zna šta radi i da je na višem nivou svesnosti od mene. Ko sam ja da ga preispitujem.” On je očuvao svoju odanost. Zato danas postoji više hramova posvećenih Hanumanđiju nego Rami. Zato što je postao otelovljenje odanosti. Nije dozvolio da ga pokolebaju misli i razmišljanja drugih ljudi.

P: Mirabai je još jedan primer…
O: Da, naravno, Mirabai je rođen da bude posvećenik.

P: Kakva je razlika između uslovne i bezuslovne posvećenosti?
O: Uslovna dolazi iz uma. Bezuslovna je izvan granica uma. Um ne može da prihvati stanje bezuslovnosti. Zato sam danas napisao na Fejsbuku: “Svesnost i bezuslovna ljubav su povezani. Kako raste svesnost, nastaje bezuslovna ljubav. Ako bezuslovna ljubav raste, nastaje svesnost. Oni su ujedinjeni. Jedno vodi ka drugom.” Bezuslovnost automatski nastaje kada svesnost raste. Nećete voleti nešto zbog nečeg drugog. Volećete jer volite da volite. To olakšava odnose, ne samo između ljudi, već i odnos sa bogom.

mohanji-quote-practising-higher-awareness

Provereni metod za razvijanje više svesti je upražnjavanje bezuslovne ljubavi. – Mohanđi

P: Neki ljudi odlaze u hramove i traže i žele određene stvari. Da li je to stvaranje želje?

O: To je kreacija sveštenika. 🙂 Naš sistem je pod velikim uticajem sveštenika. Pre svega, ne poznajemo Vede, ne znamo mantre, i mislimo da su one nešto veliko. Drugo, mi ulazimo u transakciju sa bogom. Zamišljamo da bog tamo gore sedi i očekuje naš novac. Pre svega, bog nema ništa sa novcem. Bog je u vama. Onog trenutka kad bog postoji izvan nas, onda nastaju problemi. Onda mnogo toga stoji između boga i vas. Bićemo izmanipulisani da činimo neke stvari. To je dobro za sveštenika.

Nedavno, kada sam otišao u hram, imao sam raspravu sa sveštenicima. Pitao sam ih: „Da li mislite da ste Bramini (posvećenici)?“ Niko nije odgovorio. Odlučio sam da budem korak ispred njih i da im se suprotstavim. Rekao sam: „Zašto tražite novac? Novac bi trebalo sam da vam pada u krilo ako ste dovoljno dobri. Trebalo bi da ste nesebični, da postojite u suptilnom stanju proširene svesti (*sattwa bhaav), da služite, a ne da zahtevate. Tražite materijalnu korist i nazivate sebe Braminima. Pošto postojite u energetskoj ravni, sve će vam se desiti – ne samo novac.“ Moramo da shvatimo da ne postoji garancija da bilo koji ritual može zadovoljiti boga ili dovesti do promena. Mantre imaju moć. Mantre su konfiguracija reči koje izazivaju određene stvari u vama zato što one rade na određenim delovima vašeg sistema. Kao što svaka čakra ima svoju specifičnu aromu i postoje određene reči koje su povezane sa njima. Slično tome, postoje određeni obrasci i metode. Kad izgovarate mantre, mnogo toga se pročisti u vama, to budi određene kvalitete u vama.

Probudite božanske osobine u sebi

P: Dakle, mantre su vidljive za ono iznutra, a ne ono spolja?

O: Ne za ono spolja. Jer ako izgovarate Devi mantru, ona budi Devi u vama.

P: Naš koncept je obično takav da će se prosvetljenje dogoditi, da će kiša pasti, da će se dogoditi ovo ili ono.
O: Ne, to je sve iznutra, u vama, i ako pogledate, videćete na nekim starim slikama da su božanstva smeštena u različitim delovima tela. Različiti delovi tela imaju različite arome, čak su i bogovi stvoreni na taj način. Svaki organ, svaki deo vašeg tela, svaka panča prana (*pancha prana – pet energetskih tokova u telu), panča buta (*pancha bhutha – pet osnovnih elemenata prirode – voda, vatra, zemlja, vazduh, etar), panča koša (*pancha kosha – pet slojeva postojanja) – sve ove stvari imaju aromu (bhaav). Sve ima bhaav, tako su odgovarajući bogovi i stvoreni. Ali, nažalost, mi se zaglavimo posmatrajući ono što je spolja, umesto ono što je unutra. Tako gubimo kontakt sami sa sobom.

Zbog toga su u prošlosti tražili od vas da izgovarate mantru iz centra stomaka, a ne iz grla. Zato što treba da je prizovete iznutra. Ako izgovarate mantru iz grla, to je samo zagađivanje zvuka.

Prizivajte božanstva pre nego što pojedete hranu

Zato sam vam dao juče neke jednostavne tehnike kojima možete da prizovete  božanstva pre nego što pojedete hranu. Ne govorim vam da idete u sobu za puđu (*pooja – molitveni ritual) i slično. Ja govorim svim mojim ljudima da sve puđe počinju sa prizivanjem boga Ganeše. Tako da, šta god da jedemo, treba to prvo da ponudimo bogu Ganeši. Dalje, to ponudite Kul Devatama (vašim porodičnim božanstvima), onda Naag Devatama, koji su važan i sastavni deo našeg sistema, odgovorni za obrazovanje ili znanje, dobro zdravlje i odnose sa ljudima. Onda hranu ponudite Ishta Devatama (vašim omiljenim božanstvima). Onda Pitra Devatama (vašim precima). Zatim Guru Devatama (vašem guruu i majstoru). Dok ponudite hranu ovim božanstvima, plus bogu Ganeši, otići će vam oko trideset sekundi. Činite to tri puta dnevno. Ponudite ih mentalno i vizualizujte ili zamislite kako im predajete hranu i kako su srećni. Oni konzumiraju hranu. To postaje osveštana hrana. Mnogi, mnogi problemi mogu biti rešeni ovom jednostavnom praksom.

Kada nudite hranu majstorima, bogovima i precima (bog Ganeša, porodična božanstva, Naag Devate, omiljena božanstva, majstori, preci itd.), nemojte smatrati da im činite uslugu nudeći im to. Za njih nije privilegija da dobiju vašu hranu. Ionako sve pripada njima. Umesto toga, vaša je privilegija to što su oni osveštali hranu koju vi jedete. Tako da, kada nudite hranu majstorima i božanstvima, treba da se osećate srećnima što imate šta da jedete zahvaljujući njihovoj milosti. Njihova milost se pretočila na nivo na kome ste vi zaslužili nešto. Sve što jedemo, sve što oblačimo, svako mesto na kom spavamo, svaka informacija do koje dolazimo, svaki događaj, svaki delić svesti, svaka veza, svaka emocija, sve je dato. Sve to nam je dato. Srž ostvarenja je milost. Ako zadržimo stav zahvalnosti prema svemu, onda ne postoji nakupljeni prtljag kao teret, na kom se obično zasniva mehanizam uzroka i posledice. Prema tome, kada nudimo hranu majstorima, božanstvima, precima, treba imati na umu da nam je definitivno njihova milost obezbedila hranu koju jedemo. Da zapravo konzumiramo hranu koja pripada njima. Zapravo je to njihova usluga vama, a ne vaša usluga njima. Ovo je, u stvari, istinski stav predaje. Ovo je predaja uz svesnost. Svaki trenutak će biti trenutak ispunjenosti. Svaki dah će biti ispunjen zahvalnošću. Milost će da poteče.

mohanji-quote-before-eating-always-offer-food1

Pre obroka, uvek ponudite hranu sledećim:
1. svom guruu,
2. Kul Devatama (porodičnim božanstvima ),
3. Naag Devatama (božanstvima obrazovanja, dobrog zdravlja i odnosa sa ljudima),
4. Ishta Devatama (omiljenim božanstvima) i
5. Pitra Devatama (precima).
Činite ovo svakoga dana, milost će da poteče, život će se izmeniti. – Mohanji

Nema garancije za to kada odete u hram i činite puđu. Hramovi imaju moć zato što je to Prana Pratišta (*Prana Pratishtha – ritual u hramu pri kome se sveti statua božanstva). Pojedine mantre se izgovaraju i u idolu božanstva se probudi energija. Veza je obično između našeg trećeg oka i trećeg oka božanstva, i od naše anahate (srčane čakre) do anahate božanstva. Tako je kada se molimo u hramu. Definitivno postoji razlog, svrha. Šiva lingam je moćan.

P: Zapravo, pokreće se vibracija kada smo tamo.
O: Tačno. Ne možete reći da hramovi to nisu. Zato i idemo na hodočašća i slično. Ali, ako idemo tamo sa očekivanjima, to je kao da smo rekli: “Molim te, daj mi milion, daću ti deset miliona rupija.” To je onda transakcija koju saopštavamo bogu. To je nerazumevanje.

P: …umanjujući nas.
O:
A to je potpuna neukost. Ali, ako činite “trikala” puđu tri puta, kao puđu hrama, i nudite sve što jedete, videćete razliku. Videćete kako se stvari menjaju. I ja to tako posmatram, trebalo bi da to sve bude bez ikakvog napora. Gde god da ste, možete da zatvorite oči i učinite to. Ako ste u restoranu, to je u redu, jedna molitva. I to je dovoljno. Božanstva nisu zahtevna. Shvatite to. Zašto se Naag puđe održavaju samo jednom godišnje? Nema potrebe za njima, oni samo traže priznanje, zahvalnost. Međutim, mi smo ti koji to činimo složenim, pretvaramo u ritual. To je naša nesigurnost. Naag  Devate nikada ne traže da činite puđu. Oni su zadovoljni kada to činite jednom godišnje. Kul Devate samo traže od vas da upalite lampu. Ali mi ni to ne činimo. U tome je problem. Vaš otac, majka, šef u kancelariji… imate posla sa toliko ljudi svakog dana.

Svi su oni različiti, imaju različite zahteve. Na primer, rođeni ste u nekoj određenoj porodici. Vi ste izabrali tu porodicu. Vi ste izabrali roditelje. Vi ste izabrali poreklo. Zato morate da im date zahvalnost. To je u osnovi samo izraz zahvalnosti.

P: Je li to izražavanje zahvalnosti bogu u njima? Jer bog je jedan…
O: Sve je bog. Ali ako teoretišete, ili ako pokušavate da intelektualizujete stvar, ono što se dešava je da milost prestaje. Ja razumem davanje od srca, ali ako počnete da analizirate čitav proces…

P: Sad sam počeo da analiziram. 🙂
O: Da, i odakle to dolazi? Ili iz ega, ili iz intelekta. Upravo je to blokirajući faktor.

P: Da li je to zbog mog porodičnog porekla, preci su se molili za to, imajući u vidu svoju ljubav prema nekom određenom bogu?
O: Možda je neki od vaših pra-pradedova dozvao božanstva i doveo ih u kuću i postavio ih kao članove porodice i rekao: “Vodite računa o mojoj porodici, mi ćemo vas obožavati”, ali to nije predato potomstvu kako treba. Tako se to dešava.

Zbog ovoga se mnoga domaćinstva raspadaju posle pet generacija. Uobičajeno je da se porodica razvija dve generacije, naredne dve generacije stagnira, zatim dve generacije propada. Ponekad se to odvija u tri po tri generacije, umesto dve. To je tako. To je zato što zavlada samouverenost, i onda počnete da prodajete stvari ili to ignorišete. Prana pradišta ima značenje, kao da postoji dogovor, živite u iznajmljenoj kući, potpisujete ugovor sa vlasnikom kuće i kažete: “Platiću ti toliko i toliko novca da bih koristio ovu kuću.” Onda odlučite: “U redu, nema potrebe da plaćam svaki mesec, platiću jednom u dva meseca.” Time dogovor biva prekršen, zar ne? Onda on može da dođe i da vam naudi ili da kaže: “Odlazite odavde!“ Tako i svako božanstvo koje obožavate ili kome date prednost, praćeno je nekim očekivanjem. Vi ste  kreirali to očekivanje kada ste doneli porodično božanstvo.

Svaka kuća je u prošlosti imala svoje božanstvo. Neki su takođe nasleđivali božanstva. Na primer, kada ne postoji niko ko može da uradi puđu u nekoj kući, oni prenesu božanstvo na drugu kuću. Ovo se takođe dešavalo u prošlosti. Ako posmatrate istoriju, znaćete. Zatim, ako ne obraćate pažnju na njih, ili ne brinete o njima, počnu nevolje. Mnogi problemi koji se dešavaju u današnjim porodicama, dešavaju se zbog te blokade. Zato što je protok energije blokiran.  Postojala je milost koja teče. Širdi Baba je imao običaj da kaže: „Prvo idi u hramove u koje želiš da odeš, pa onda dođi meni.“ Neko mu je rekao: „Ti si sve.“ On je rekao: „Ne, idi tamo gde si  prvo želeo da ideš.“ Zašto je govorio tako kada je sve jedno? Onda bi Širdi Sai Baba to rastumačio. To nije tako. Zato što ljudska kreacija ima očekivanje koje uz nju ide, a takođe i njoj pripadajuću konstituciju. Poštujte tu konstituciju. U tome je suština.

Među pet aspekata postojanja se nalaze Kul Devate, onda poreklo, roditelji, preci. Onda, treće, Naag Devtas, koji su skoro kao učitelji, oni su nas naučili mnogim strukturama i sistemima darme. Međutim, mi im škodimo. Nikad ne vodimo računa o njima. Četvrto, gurui su važni, i konačno, peto, vaša omiljena božanstva koja ste stekli u ovom životu. Zato što vam to pomaže, zato što volite…

aarti-to-mohanji-2

Višedimenzionalno funkcionisanje je moguće i realno

P: Joganandađi pominje različite vrste galaksija – radžastične, tamasične i satvične. On kaže da smo u radžastičnoj galaksiji. Onako kako postojimo sada, onako kako ja razumem vreme sada, u relativnosti, u ovom određenom vremenu, istovremeno se odvija i satvična galaksija. Ili se manifestacija odigrava u satvičnoj galaksiji kada Satja Juga (*Satya Yuga – Zlatno doba) počinje?
O: Da li mislite da se vaša određena konstitucija odigrava u drugoj galaksiji, ili da se galaksija dešava?

P: Da li druga galaksija nastaje u ovoj tački vremena?
O: Brojne galaksije upravo nastaju, milioni njih, ne samo jedna. Mi to ne bismo mogli ni da razumemo. To je previše veliko za mozak da razume kako funkcioniše. Mozak ima ograničenja. To nije lako. Ovo je definitivno radžastična i rekao bih i malo više tamasična galaksija. Lenjost. Akcija se ne dešava zbog poboljšanja, već zbog pohlepe. Pa, gde je onda gorivo? Tamas je gorivo.

Crno zlato (nafta) je tamas. Bog nam je dao tri vrste goriva. Jedno je sunce, drugo je vazduh, tj. vetar, treće je voda. No, mi biramo da iskopavamo crno zlato. Crno zlato je stvoreno ispod zemlje kao mazivo. Kao što postoji sredstvo za podmazivanje u kolima, kod amortizera. Ako ne postoji sredstvo za podmazivanje kod amortizera, svaki put kada naiđete na rupu, leđa će vam pući. Tako postoje zemljotresi, i ispod njih je vatra koja je stigla samo do ovog područja, i koja će izaći napolje kao vulkan i okončati sve. Međutim, kada je sredstvo za podmazivanje uklonjeno, ono utiče direktno na kontinente. Učinili smo dovoljno štete Zemlji. To je sramota. Jogananda je veoma dobar čovek. Hteo je da izmiri ljude, ne brinite, vi ste radžastični. Ali, ja bih to nazvao tamasičnim zbog lenjosti i pohlepe. Samo pogledajte ceo svet.

P: Ali, on je rekao da je ovo svet u kom možeš da dostigneš najbrži duhovni rast.
O: To je apsolutno tačno. Ovde imate mogućnosti. Igrate igre onako kako vam se sviđa. Svaki pojedinac je različite konstitucije. To je definitivno tačno.

P: U prvom delu ste rekli da moja konstitucija postoji ovde, a takođe i negde drugo?
O:
To je ponekad tačno, ali ne uvek. Zato što postoje tvorevine koje su višestruke dimenzije. Morate biti odvojeni od ove dimenzije da biste bili negde drugo. Recimo, Babađi je višedimenzionalan. Da biste to postigli, morate da imate manju zavisnost od vašeg fizičkog oblika. Ako ste previše usredsređeni na vaš fizički oblik i stvari koje vas okružuju, veoma je teško funkcionisati višedimenzionalno. Naga Loka (Svet zmija) je stvarna. Postoje veoma razvijena bića koja su pomagala čovečanstvu generacijama. Ona žive u stanju u kom ne postoji umiranje, ona su besmrtna. To što nismo u stanju da ih vidimo u njihovom pravom obliku, kao prava  bića, već samo kao zmije, to je zbog toga što naši kapaciteti nisu dovoljno veliki. Oni biraju oblik zmije da bi ih ostavljali na miru. Ipak, mi ih uništavamo. Uzeli smo njihovu zemlju, njihovo vlasništvo. Gledavši unazad, nemamo na šta da budemo ponosni. Mi smo oni koji uništavaju iz neznanja, pohlepe, i takođe zbog tuđih mišljenja.

Postoje različite vrste ljudi

Agresivno dobri
Veoma malo ljudi su Krišne. Kao Krišna su oni koji su agresivni i koriste intelekt, imaju planove i izvršavaju ih. Oni imaju kapacitet za to. Međutim, srce im je dobroćudno. Veoma je malo takvih ljudi na svetu, ali i to malo je dovoljno. Oni mogu da utiču na mnogo toga. Takvi su ljudi koji vode ljude ka oslobođenju. Njihova namera je dobra. Sve što čine je dobro. Oni su veoma inteligentni i funkcionišu na nivou intelekta i misle dobro ljudima, tako da se ljudi razvijaju ka višoj dimenziji.

Agresivno loši
Na isti način, postoje agresivno loši ljudi. Ne agresivni u značenju reči koje daje rečnik. Pod agresijom podrazumevam upotrebu intelekta. Pod pasivnim podrazumevam upotrebu emocija. Ljudi koji koriste intelekt za sopstvenu korist, ili lično zadovoljstvo, uvek obavezuju, ograničavaju i kontrolišu ljude. Uništavaju im volju i čine ih nesposobnima kako bi mogli da urade posao koji se od njih traži. Postoji mnogo takvih ljudi. Takve ljude možete videti u konglomeratima, i mnogi diktatori su ljudi koji koriste ljude za svoje svrhe, a ne za razvoj na višem nivou. Na primer, koje je opravdanje za ubijanje dva miliona ljudi? I to na vrlo surov način, uzimajući decu, govoreći da će ih smestiti na neko mesto gde će neko brinuti o njima, i onda ih ubiti. Kako to čine? Veoma sebično…

Pasivno dobri
Zatim, postoje pasivno dobri ljudi. Oni su po prirodi dobri, ali su emotivni. Oni mogu samo da slede. Ne mogu da vode. Postoje mnogi koji su takvi. Svi institucionalni menadžeri su dobri ljudi, ali izrazito pasivni, i ne mogu da vode tim. Oni mogu da urade posao, takođe su nesebični, ali ne mogu biti efikasni. Mnogi ljudi su takvi. Mogu se postaviti na mesto gde su stvari prilično stabilne i oni će samo da vode program.

Pasivno loši
Postoje i pasivno loši. Pasivno loši su emotivno loši, kao Dušasana (u Mahabharati). Recite mu da ubije čoveka i on će to i učiniti. Neće čak ni zapitati svoga brata: “Zašto bi trebalo to da uradim?” Oni su pasivni po prirodi. Mnogi ljudi su ovakvi. Piju, tuku žene, ne brinu o deci, čine mnoge stvari na ovom svetu. Zato Upanišade kažu da treba da postoji sadam, dhanam, bheda, dandam, četiri načina da se postupa sa ljudima. Jedan od načina je da kažete određenim ljudima: “Vidi, ovo nije u redu.” Oni će razumeti. Neke ljude treba izgrditi. Neke ljude treba podmititi, što znači dati im poklon i reći im da nešto urade. Neke ljude treba istući, treba ih udariti. To je upravo ono što je Krišna učinio. A mi ga danas krivimo zbog toga.

P: Ali, ovi ljudi su neznalice.
O: Oni ne znaju da su neznalice.

SONY DSC

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Ognjenka Davidović
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić

Duhovna praksa u svakom trenutku

October 11, 2018 at 9:02 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Satsang u Merilendu, SAD – drugi deo
26. avgust 2018.

40337741_2017712484941912_5385213657116311552_o

P: Video sam da su svi veliki učitelji, uključujući i vas, radili intenzivnu duhovnu sadanu (praksu) da bi dosegli stanje u kom ste vi, da budu jedno sa svetom. Međutim, danas se dešava to da su ljudima date tehnike, kao što je krija joga i slično, i traženo je od njih da ih rade nekoliko minuta. Međutim, ne vidim taj intenzitet u ljudima, uključujući i mene, da dožive tu celovitost. Bez intenziteta, samo radeći neku praksu nekoliko minuta dnevno, da li je moguće da ljudi postanu jedno sa svešću? Čak i tehnike koje ste vi preporučili, kao što su kontemplacija, gledanje okolo i širenje saosećajnosti itd, ne slažu se sa mnom, pogotovo kada se su ljudi, uključujući i vas, toliko mučili. Pročitao sam neki deo vaše istorije i znam da ste radili praksu 5-6 sati dnevno. Bez takvog intenziteta, da li možemo da postignemo svoju svrhu? Da li dajemo lažna obećanja ljudima? Izvinjavam se na ovom pitanju.

mohanji-quote-practicing-positivity-0

Praktikovanje pozitivnosti je esencijalno na putu oslobođenja. Praktična pozitivnost je kad smo istinski pozitivni i to praktikujemo. To znači biti prirodno pozitivan. To nas održava relativno imune na negativne emocije i vibracije planete. – Mohanđi 

M: Ne, sviđa mi se ovo pitanje. Ovo je veoma dobro pitanje. U stanju nesreće, da li možete da meditirate? Da li je dobra ideja da kažete nekome: “Sedi i meditiraj 5 sati?” To neće upaliti. Dakle, šta je prava praksa u praktičnom životu? Kada smo udaljeni od problema i izolovani, tada je druga priča. Međutim, kako u ovom društvu, dok ste sa svojom porodicom i na poslu, možete da praktikujete duhovnu praksu? Duhovna praksa u svakom trenutku – sve što radite, svaka osoba koju sretnete, svaka emocija sa kojom se borite, to je vaša praksa. Nije sedeti i meditirati. Vidite, većina krija ili meditacija su podsetnik. Svi oni predstavljaju određeno stanje kojem svi vi možete da pristupite. Nije guru uvek guru. Kada jede hranu, on je gladan čovek.

Publika: (smeh)

mohanji-quote-i-am-a-simple-mirror

Previše sam integrisan iznutra da bi me bilo šta spolja imresioniralo. Ja jednostavno odražavam spoljašnjost kakva mi se desi. Jednostavno, ja sam ogledalo. Ostajem prazan i čist. Ja postajem vi, kada vi dođete k meni. I ponovo sam prazan kada vi odete od mene. Nikakav lik ne ostaje. Ništa ne biva uskladišteno. Bezuslovna ljubav održava postojanje dok čista odraz ostaje svrha.Mohanđi

M: Kada hoda ulicom, on je pešak. On je u stanju sa kojim se vi povezujete i tu osobu zovete Majstorom. U osnovi, “majstorstvo” je majstorstvo nad umom i postoje nivoi koje treba da dosegnete, a koji su definisani. Neću ići u ove nivoe. Ako postoji dublja potreba nekoga da zna ove nivoe, mogu da objasnim. Svakog trenutka, šta god da radite, u svemu što radite, imati tu svesnost je prava meditacija. Zamislite da postajete ljuti, vi zatičete sebe, vidite sebe kako postajete ljuti. Zamislite da ste u stanju uzrujanosti. Ponekad, kada sretnete nekoga, osećate se veoma čudno ili neprijatno. S druge strane, kada sretnemo neke druge, osećamo se lepo i poželimo da budemo sa njima češće. Postoji razlog za to, nešto u nama što reaguje, i vi ne kontrolišete ove reakcije, vi ne odlučujete o njima unapred, tj. pre interakcije. Događa se spontano. Ovo gde upoznajete sebe sve više i više, dublje i dublje i gde prihvatate sebe na svakom nivou, ovo je prava praksa normalnog ljudskog bića. Ovo treba da vežbate. Mi imamo određena shvatanje, poput onog – treba da meditiram dugo vremena. Ako meditiram, postoji strastvenost povezana sa tim. Postoji aspekt zadovoljstva u vezi sa tim. U duhovnoj praksi ono što je pravo za vas jeste ono što činite bez napora. Sve što zahteva napor nije za vas. Može to biti velika praksa data od velikog majstora, nema problema, ali nešto što vas vodi stanju da se osećate da ste pod pritiskom nije za vas. Ovo će vas, u stvari, odvući od cele ideje da budete jedno sa sobom.

mohanji-quote-practicing-positivity-2

Kada naša dobra dela postanu inspiracija drugima, to se pretvara u pokret. Pokrenite svet pozitivnim delovanjem. Živite pozitivnost.Mohanđi govori o praktikovanju pozitivnosti

Kao što sam rekao ranije, sve prakse, bila to karma joga (aktivni put), bakti (*bhakti=put posvećenosti), đnana (*jnana=put znanja) ili put oslobođenja, namenjene su da od vas naprave jedinicu; kompletnu jedinicu. Onda je od jedinice do univerzuma putovanje spontano. Jednom kada se ustoličite kao totalna jedinica u kojoj su telo, um i intelekt, ego ili ličnost i duh poravnani, vi automatski postajete univerzum. Onda je rast horizontalan. Prvo postajete vertikalni, onda je rast horizontalan, onda postajete jedno sa celim univerzumom. Kao što sam rekao ranije, kada postanete čovek Bog, iskusićete stanje u kojem “sve je ja”. Tako od semena postajete celo drvo. Sve ove prakse su samo brodovi koji su tu da vas prevezu od obale do obale. Date su od raznih velikih majstora tokom vremena da vam kažu da ove prakse mogu biti korisne, a ne da morate sve da ih radite. Neke mogu biti korisne, ali neke nisu prigodne za vas, za vašu konstituciju. To ne znači da neće biti prigodne za neku drugu konstituciju. Dakle, svi ovi majstori su potrebni. Od vremena kad je ljudsko biće počelo da postavlja pitanje Šta je svrha mog postojanja?, majstori su istupili napred i vodili ljude. Prema tome, sve ove prakse su potrebne. Svako je iskusio sebe i nema ništa veliko ili malo u tome. Ja ne smatram sebe velikim majstorom ili tako nečim sličnim. Moj značaj danas je to što pričam. Sutra može pričati neko drugi. Svako igra neku ulogu. Vi takođe igrate ulogu na ovom svetu, proživljavate ono po šta ste došli, izražavate vašu jedinstvenu konstituciju.

Mirenje sa svojom jedinstvenom konstitucijom je prava duhovnost i nastanjivanje u njoj sa punim prihvatanjem je čini kompletnom. To zahteva vreme sa samim sobom. Zato sam rekao da ako želite da pročitate jednu knjigu u ovom životu, pročitajte sebe.

Publika: (smeh)

mohanji-quote-practicing-positivity-3

Pogledajmo se. Često smo poput prosjaka koji mole za nečiju ljubav i pažnju. Umesto toga, treba da budemo kao carevi, da dajemo ljubav ne očekujući ništa zauzvrat. Možemo li to? Možemo. Mi smo otelovljenja ljubavi. Imamo je u sebi u izobilju. Sama naša priroda je bezuslovna ljubav. Ako otvorimo tu riznicu u sebi, sloboda će se ovaplotiti. Naš život će postati lak, slobodan i zdrav. – Mohanđi govori o praktikovanju pozitivnosti

M: To je veoma važno. To je najveća knjiga koju možete da pročitate za života. Sve druge knjige su vodiči. Svi gurui su vodiči. Kada gledate u osobu koju smatrate majstorom, to može biti reper za vas – “U redu, to je stanje koje želim da dosegnem.” Stanje u kom se majstor stabilizovao je dobro da bude vaša težnja. Želite da dosegnete to, i to je tačno ono što tražite. U tom smislu, svaki majstor ima vrednost; ne pristaje svaki majstor svakome jer nije svačija težnja. Najviša težnja verovatno nije važna nekim ljudima jer njihov životni plan nije da to dostignu. Zato sam rekao da je potrebno 5000 ljudskih rođenja da se postane čovek čovek. Onda je potrebno sledećnih 70 rođenja ili, ako gledate produženo, 700 rođenja, da postanete čovek svetac. Nakon toga je 70 ili 80 i više života potrebno da postanete čovek Bog. To je putovanje i svaki put postoji drugi nivo svesnosti. Dakle, šta se dešava kada ste duboko povezani sa osobom koja je uspostavila jedno stanje? Momentalno se povezujete sa tim stanjem jer smo mi kao sunđeri, upijamo. Zato je blizina majstora uvek preporučljiva, jer kada smo uvek povezani sa tom osobom koja funkcioniše sa nivoa iil stanja uzvišene svesti, vi se takođe konstantno povezujete i postajete to, verovatno ne u ovom životu, ali hoćete, pre ili kasnije.

mohanji-quote-making-masters

Moje prisustvo u vašem životu nije toliko važno kao vaše PRISUSTVO u vašem životu. – Mohanđi govori o stvaranju majstora

U novoj knjizi koju sam napisao, Šivina tišina, osoba (izmišljeni lik) je bila povezana sa majstorom i nije tražila ništa od njega. Nikada nije postavio pitanje i majstor mu, takođe, nikada nije ništa rekao. Samo su plovili zajedno; on je bio jedno sa svešću. Ranije mu je neko rekao: “Poveži se sa nebom. Budi nebo.” On bi gledao u nebo i kada bi konstantno gledao u nebo kao objekat ili kao težnju, proširio bi se. Jer, kada se konstantno povezujete sa jednim objektom, dobijete kvalitete tog objekta. To je bila njegova praksa. Nije bilo ničega više. Majstor nije sedeo i učio ga bilo čemu. On je prolazio i rekao: “Budi nebo” i otišao. Inicijacija se već desila! Kako je pratilac nastavio da gleda u nebo dugo vremena, proširio se na određeni nivo. Onda je majstor Atmananda prošao pored, pogledao ga i samo signalizirao svojim očima: “Pođi sa mnom.” Samo je pomerio oči, to je sve. Nije čak ni govorio. Pratilac je ustao i počeo da ga prati. Nije bilo komunikacije tipa “Šta sad treba da uradim? Šta želiš od mene?”… ništa! Bez komunikacije, bez pitanja, bez odgovora. Kada je Atmananda napustio telo, bilo kakav ostatak karme da je pratilac imao, on je odneo. Atmananda ga je oslobodio pre nego što je otišao. Dakle, ceo proces je bio PRAŽNJENJE. Prazno, prazno, prazno… Kada postanete ništa, sve se popuni. Prazno stanje nije trajno stanje. To je kao čekaonica na aerodromu. Morate da uhvatite sledeći avion, u suprotnom će vas izbaciti odatle! Prazno stanje je stanje u kom se pripremate da budete ispunjeni i punjenje se dešava. Onda ste kompletni. To je putovanje.

mohanji-quote-true-spirituality

Put, putovanje i odredište su jedno te isto na putu oslobođenja. Sve to nosi jedno ime. TI. – Mohanđi govori o istinskoj duhovnosti 

Tako da sve stvari o kojima smo pričali, sve prakse, krije itd, sve predstavljaju brodove da bi se prešla reka. Međutim, vi ne nosite brod na vašoj glavi sve vreme. To znači da je prilaz tamasičan (intertan). To znači da smo mi vezani ritualima. Ako imate osećaj da je neki ritual važan za vas toliko da ako ga ne praktikujete niste kompletni, razmislite ko to kaže. Um to kaže da bi preživeo on, a ne vi. Umu se sviđa da ostane u životu i kaže: “Ovo je neverovatno, radiš odličan posao, nastavi tako da bih ja mogao da živim”, dok je suština celog putovanja isprazniti um. To je razlika, pravi je put gde ste jedno sa univerzumom. Postanete ta jedinica koja postane univerzum. Prvo i osnovno, morate da postanete jedinica da bi poravnali um sa konstitucijom.

mohanji-quote-homecoming

Drago moje dete,
Bio si izgubljen na svom putovanju. Bio si gladan i žedan. Bio si obeshrabren i deprimiran. Pronašao sam te u tom stanju. Znao sam put do tvoje kuće koja je i moja kuća; kuća iz koje sam otišao da bih tamo vratio svu izgubljenu decu. Ja hodam sa tobom. Ti hodaš sa mnom. Moj posao se završava kada ti stigneš kući. Vodio sam decu kući životima. Ti si svoj put izgubio životima unazad. Kada stignemo kući, ti i ja ćemo postati jedno. Kada si se ti izgubio na svom putu kući, i ja sam, jer smo mi neodvojivo jedno.Mohanđi govori o dolasku kući

P: Tradicije su dale jedan obrazac za svaki simptom za osobu. Ja nalazim da postoji jedna mantra za svaki tip problema. Postoje mnoge knjige o mantrama za različite tipove problema. Dakle, ako osoba ima više problema, koliko onda mantri treba da ispevava? Šta je rešenje za to?

M: Hvala ti. Mantre su frekvencije, kodirane da stvore određeni efekat. Tako da svaka mantra ima različit razlog i svrhu. Svaka mantra, pogotovo semenske mantre (seed mantra) koje zovemo “Biđa mantre” (Beeja mantras), aktiviraju određeni aspekt u vama. Zbog toga postoje mantre u toj frekvenciji. Mantre su skupine reči kako bi se stvorila određena frekvencija u vama. Jedan lek neće odgovarati svakoj bolesti, zar ne? Isto tako, jedna mantra ne može odgovarati svemu. Čemu služe mantre? Za poravnanje. Da se stabilizuje frekvencija. Ispevavate mantru koja vama odgovara ili koju vam je guru dao. To je individualno. To je jedna stvar koja odgovara vama, isto kao što vam lekar kaže: “Uzmi ovaj lek za tvoj problem ili bolest.” To je tačno ono što bi trebalo da uzmete. Ako kažete: “Ovaj lek se ne čini dobro, promeniću ga”, onda će biti za drugu bolest. Guru, ili osoba koja se razume u to, daje vam nešto za vašu određenu situaciju. I to je tačno ono što vama odgovara.

Sad, odakle “problem” dolazi? Uvek iz uma. To su sve zapravo situacije. Um kaže: “Ovo je problem sa kojim treba da se suočiš.” Zašto? Da um ostane važan. Uvek, sve je samo situacija i nijedna situacija ne traje večno. Situacije se menjaju. Jedna vodi drugoj i onda sledećoj. Zato sam rekao da su dve mogućnosti ljudskog postojanja – sreća i tuga. Ništa ne ostaje zauvek. Nijedna od njih ne traje zauvek. Um se uvek kači za nešto i kaže: “Hej, pogledaj ovde, ovo je problem.” Problem dolazi iz očekivanja. Um očekuje sreću sve vreme, uvek odbacuje bol. Dakle, šta ostaje?

mohanji-quote-mind

Pređite granice uslovljenog uma i pronaći ćete veličanstvenost. – Mohanđi

Šta god da odbacite, ono ostaje. Ono što prihvatite, dolazi i odlazi i spaja se sa vama. Kad god gledate na život, pogledajte koliko odbacujete ili čega se bojite. To je ono što ostaje. Ono što volite, to je vaše stanje. Ako ste srećni, nećete ni znati da ostaje. Ono će ostati, ali u tišini. Međutim, mi težimo da se opiremo stvarima dug vremenski period. Posebno se ne slažemo ni sa jednom našom slabošću. Imenujte jednu osobu na svetu koja nema slabosti. Nije da imamo samo jačinu. Imamo i jačinu i slabosti. I trebalo bi da imamo, svih 7,5 milijardi ljudi na svetu imaju svoje jačine i svoje slabosti i to je tako. Kada kažemo: “Ja nemam slabosti” – mi lažemo, zar ne? Trudimo se najbolje što možemo da prikrijemo naše slabosti i pokažemo jačinu. Onda moramo da nosimo maske. Tada smo licemeri. To je tačno ono što stvara situacije ili “probleme”. Ako ste prirodni, ako ste spontani, ako ste ono što jeste, ništa ne ostaje kao problem. Postojaće situacije, ali vi ćete lako ploviti kroz sve njih zato što niste vezani rezultatima. Vi ih prihvatate – Situacije se događaju, ja odgovaram na njih. Kad god se opirete, postoji trenje, postoji konflikt. Nasilje je povezano sa tim. Kada postoji nasilje, postoji bol. Može biti samo misao, ili reč ili delo. Gde postoji negativnost ili otpor, uvek postoji bol povezan sa tim. Ali, ako ste ljubav i gledate na sve kao na sebe, vidite sebe. Ustvari, ne postoji ništa odvojeno od vas na ovom svetu. Svi ljudi na koje naiđete, ili sve situacije sa kojima se nosite svakodnevno, odraz su vas samih. Kada imate ogroman strah od nečega, to vam dođe, jer to privlačite. Isto važi i za ljubav. Kada volite nešto, posebno kada volite sebe i prihvatate sebe, privlačite dobrotu sveta. Kada skladištimo sve više i više i nerado delimo, izražavamo siromaštvo. Šta tada dobijete od sveta – siromaštvo (stanje da ste siromašni). Tako to ide. Gledajte na život iz veoma velike perspektive. Razumite da je sve odraz vas samih. Vi kreirate celu stvar. Ne postoji dobro ili loše, ne postoji smeš ili ne smeš.

mohanji-quote-world-is-our-reflection

Kada smo protiv nekoga, mi smo protiv sebe. Ceo svet je istinski odraz onoga ko smo MI. – Mohanđi

Uvek kažem da postoji samo jedna stvar koju ne volim na ovom svetu, koju ne preporučujem nikome ko me prati. To je nasilje u mislima, rečima i delima. Inače, sve je u redu. Kažem, nasilje nije dobro, zato što stvara isti takav efekat. Kada ste ljuti na nekoga, ustvari ste ljuti na sebe. Odakle ljutnja dolazi? Dolazi iz nekog razočarenja, a razočarenje je ukorenjeno u očekivanjima. Ako ništa ne očekujem od vas, mogu da vas volim bez razloga. To je divno. Možete voleti nekoga bez razloga. To je neverovatno. Međutim, ako očekujem nešto od vas, onda već mislim, računam, planiram, sudim. Sve se to dešava. Mi zagađujemo ceo sistem.

Prvo i osnovno, shvatite da nigde ne postoje problemi, osim u umu. Čak je i to samo dok ste budni. Kada spavate, isti problem ne postoji. Kada ste u dubokom snu, takav problem ne postoji. Kada se probudite, vi vratite problem. Sve je situacija sa kojom morate da se nosite jer ste je vi doneli. Vi ste doneli situacije u realnost, ne nužno svesno, možda čak i podsveno. Gledate nešto na televiziji i dubinski se unesete u to. Onda prizovete tu emociju kod sebe. To će se verovatno odraziti na vaš život. Možda je nećete iskusiti samu po sebi, ali šta god da se dogodi na televiziji, vi mislite da je vaše. Zadržavate to osećanje u sebi. To može da se desi. Mi smo kao sunđer. Prema tome, živeti ljubaznost i živeti saosećajnost ima veliku, duboku vrednost. I ima veliku snagu. To će promeniti kolektivnu svest. Vibracije se menjaju. Frekvencije se menjaju. Sa vašim životom, to je najbolja poruka. Život je vaš najveći guru. Život. Život je najbolji učitelj. Niko vam ne može dati bolju lekciju od života. Prihvatite život, prigrlite život. Volite sebe. To je praksa koju moramo da sledimo. I uvek verujte da je Bog unutra. Mi pričamo sa Bogom spolja, pretpostavljamo da će nešto drugo doći i dati nam nešto, ali to nije istina. Dobijate ono što ste vi. Primate od zemlje sve ono što ste vi. Tačno ono što ste vi. Sudbina je kao što ste vi, ne ono što zahtevate ili čemu težite. Sve vam dolazi – ako ste mirni, mir vam dolazi, ako prihvatite sebe, dolazi vam prihvatanje, ako volite sebe, dolazi vam ljubav. Kad volite sebe, ne možete nikome suditi zato što okolo vidite samo sebe. Kada osuđujete sebe, osuđujete druge. Kada kritikujete sebe, počećete da kritikujete druge i videćete problem svugde. “Niko drugi nije dobar, samo sam ja dobar!”

Publika: (smeh)

mohanji-quote-world-is-our-reflection-2

Svet je onakav kakvim ga mi vidimo. Kada nosite crvene naočare, vaš svet je crven. Istina je da svet nema samo jednu boju. Svet je u svim bojama. – Mohanđi

M: Da li je to moguće? Sve je to odraz. Imate svako pravo da budete apsolutna ljubav. Svako pravo. Niko vam to ne može uzeti, čak i ako ste u najgoroj situaciji. Uvek volim da citiram jedan primer. Pre nekoliko godina dogodio se veliki cunami koji je pogodio Japan. Otkriveno je da su mala deca, uzrasta oko četiri, pet godina, sa sobom u školi imala malo hrane i flašice vode kada je slana voda ušla u grad. Nije bilo vode za piće. Ova decu su delila svoju svežu vodu sa drugima, iako im niko nije rekao da to rade. To je tačno ono što smo mi. Deca to znaju. Zašto mi to ne znamo? Kada smo prestali da znamo sve te male važne stvari? Kada? Kada smo odlučili da odrastemo. Jesmo li? To je opet iluzija, zar ne? Svi smo mi deca Majke Zemlje. Nije važno koliko imaš godina! Godine su samo faktor povezan sa telom. Vi ne starite. Vi ste večni. Telo ima određene godine. To je zato što imamo propisano trajanje, granicu, to je to, ali to nije ništa. Šta su godine? Mi smo deca. Zapravo, mi smo svi deca Zemlje i kada se tako ponašamo, mi delimo. Onda nema problema na Zemlji. Nema problema.

Hvala vam.

mohanji-quote-kindness-and-compassion

Kad gledamo svet kroz naočare dobrote i saosećajnosti, videćemo samo prelep svet, svet pun nade koji puno obećava. – Mohanđi

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Ivana Igrić
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić

Ljudski napredak u duhovnosti

October 4, 2018 at 9:51 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Satsang u Merilendu, SAD – prvi deo
26. avgust 2018.

Vreme u kojem živimo, situacije sa kojima se svakodnevno suočavamo, izgrađene su tokom određenog vremenskog perioda. Ne govorim o Americi, govorim o celom svetu. Kolektivna svest je izgradila situacije. To znači da jedna generacija, ili grupa ljudi koji razmišljaju na određeni način, kreira događaje. To je ono što svi proživljavamo, kao kada pada kiša u kraju, svako ko prođe tim područjem pokisnuće.

Kada biće prvi put uzme ljudsko telo, to je “ranjivo ljudsko telo”, odnosno, svest je veoma ranjiva. Kažu da treba bar 5000 rođenja pre nego što ono postane čovek čovek. Čovek čovek je neko ko je u stanju da dosledno izražava ljubav, samilost, ljubaznost i ko ima sposobnost da deli to što poseduje. Da bi stigao dotle, možda će biti potrebno 5000 rođenja pre nego što zaista postane čovek čovek. U ovom trenutku mislim da je važnije da razmotrite da budete čovek zato što moramo da delimo ovo vreme i ovo mesto sa saosećanjem i ljubaznošću. I, uvek treba da zapamtimo šta ćemo doneti narednim generacijama. Zamislite da je Zemlja danas u vašim rukama. Čuvate je neko vreme, ali ne možete da je posedujete i morate da je predate sledećoj generaciji. Kako ćemo to uraditi? Kakvu ćemo Zemlju dati sledećoj generaciji? Ovo je fundamentalno pitanje. Jednom kada dostignete stanje u kom ćete zapravo biti ljudsko biće, ili 100% čovek čovek, gde ćete biti u stanju da delite, izražavate ljubav, saosećajnost i ljubaznost, bez prepreka ili bez očekivanja, tada ćete biti ukorenjeni u stanju ljudskog bića.

Mohanji Meryland 2018 1

Kaže se da je potrebno najmanje 70 života da bi se postalo čovek svetac. Sve je stanje razvoja. Svi smo mi na određenom stupnju razvoja. Kada se povežemo sa određenim majstorima, ne povezujemo se telima ili određenim filozofijama. Povezujemo se sa stanjima. Kada govorimo o majstorima, govorimo o stanju u kom je ta osoba postojala. Tako da, kada ja kažem čovek svetac, to je stanje gde se ideja stabilizovala u vama, gde zaista razumete da ne pripadate ničemu i nikome, i ništa ili niko ne pripada vama. Niti bilo ko pripada vama, niti vi pripadate bilo kome. Razumite ovo veoma jasno. To se nastanjuje u vama. Postajete ta jasnoća razumevanja. Tada ste čovek svetac. Imate tu punu jasnoću i puno iskustvo da vi ne pripadate ničemu i ništa ne pripada vama. Počinjete da doživljavate slobodu. Ovo je u stvari sloboda.

Potrebno je još nekoliko života da doživite biti Bog stanje. Kada kažem biti Bog, to nije egoistično osećanje “ja sam superiorniji od drugih”. To je iskustvo “sve je ja” – Ahram Brahmasmi (Ja sam sve, Ja sam univerzum, Ja sam uzvišena svest).

Mohanji Meryland 2018 2

To je ljudska progresija u duhovnosti, na kratko. Ono što nam danas treba je jasnoća da niko ne poseduje nijedno parče Zemlje. Svi hodamo ovde kao turisti. Ne možemo posedovati nikoga. Ne možemo posedovati ništa ovde. Ako to razumemo jasno, onda je rezultat ljubav, sloboda. I kada smo uistinu slobodni iznutra, nema načina da prestanete da reflektujete to. Isijavaćete slobodu sve vreme. U suprotnom, kada imamo mnogo očekivanja i potreba, i kada verujemo da “stvari pripadaju samo meni”, to znači da moramo još mnogo da rastemo!

Tako da, prvo i pre svega, treba da postanemo čovek čovek. Nakon toga spontano postajemo čovek svetac. Zatim, opet spontano, postajemo čovek Bog. Postoji stanje koje se zove čovek Bog. Mnogi misle da je hipotetičko, da mi ne možemo biti Bog. Naravno, to je iskustvo. Bog je iskustvo. Bog nije izvan vas. Kada osećate stanje biti Bog iznutra, ono se reflektuje poput Sunca. Sunce vam daje svetlost. Nikada vam ne naplaćuje. Štaviše, ono ne kaže: “Daću više svetla Kanadi nego Americi.” Daće jednaku količinu svetla svim mestima. Nekada osećamo kao da smo u tami. Možda nismo otvorili zavese i mislimo da nema sunčeve svetlosti. To nije krivica Sunca. Sunce je tu, ali mi ga ne doživljavamo jer nismo sklonili zavese. Ovo stanje postoji jer imamo um. Ono nije stalno. Kada oblaci zaklone Sunce, ne znači da ono ne postoji. Kada oblaci odu, Sunce je tu, ponovo vidljivo. Ono što nam treba na svetu danas, jeste OSEĆANJE UJEDINJENOSTI, koje se bazira na stabilnom stanju i frekvenciji. Zato uvek govorim o BITI ČOVEK SADA. Kada vidimo pohlepu, bes, mržnju ili ljubomoru, shvatite da su to niže frekvencije, koje suštinski dolaze iz neznanja, neznanja da odavde ništa ne možete odneti.

Mohanji Meryland 2018 3

Možete poneti dve stvari. Prva je ostatak sećanja, sećanja na iskustva koja ste imali u ovom životu, a druga su želje. Postoje dve stvari koje nosimo kada napustimo telo. Imamo ostatak sećanja koja se baziraju na mnogo stvari, koje se pretvaraju u impresije. Ovo su semena. Impresije su semena koja su nastanjena u nama. Takođe, nosimo želje. Na primer, misao kao što je: “Trebalo bi da imam nešto bolje, želim ovo, želim ono…” itd.

Bog Krišna je ovo objasnio na divan način. Postoji milion stvari oko nas, sve to pripada vama. Postoje mnoge stvari koje vidimo oko nas dok živimo život. Da biste ih iskusili, potrebno vam je samo pet čula – oči, nos, uši, usta i koža. Svih ovih milion, vi sužavate na pet čula. Jedan um. Kada je um sa vašim očima, vi vidite. Ako um nije sa vašim očima, vi gledate ali ne vidite ništa. Kada je um sa vašim ušima, vi zapravo čujete. U suprotnom, postojaće zvuk, ali nećete ga biti svesni. Um nije tu. Neprisutnost uma je stanje gde niste svesni onoga što se događa oko vas. Um sa bilo kojim od ovih pet čula vam daje iskustva, a iskustva su ono zbog čega smo zapravo rođeni. Jasna svrha čovečjeg postojanja, ili postojanja bilo kog drugog tela, jeste iskustvo. Ako um nije sa ovim čulima, nema iskustva. Um je veoma važan. Šta je vaše iskustvo na kraju dana? Dva.

Dakle, milion-pet-jedan-dva.

Šta predstavlja dva? Jedno je sreća, drugo je tuga. Bilo koje od ta dva, to je sve što doživljavate. Neka iskustva će vam doneti sreću, druga iskustva će vam doneti tugu. To je to. Ovo je ljudski život. GDE JE VLASNIŠTVO? ŠTA MOŽETE DA POSEDUJETE? MOŽETE SAMO DA UŽIVATE! Možete samo da iskusite na neko vreme. Nema ničeg trajnog ovde. Tuga nije trajna, sreća nije trajna. U ovoj dualnosti postojimo. Ovo je ono što smo mi. Razumevanje ovoga je ključno danas zato što smo mi u dugom vlasničkom periodu ponašanja. “Ja posedujem ove stvari, ja sam stekao ove stvari.” Sad postoji ovo vlasništvo nad materijalnim, zbog čega smo veoma zadovoljni, jer smo za to edukovani u smislu – Takmiči se i pobedi. Sa kim se takmičiti?! I, šta osvajate?! Možete osvojiti nekoliko materijalnih stvari, ali možda nećete osvojiti sreću. Ako je sreća ono što tražite, to je unutrašnja stvar. Zar ne? Ne možete biti srećni zbog neke stvari spolja, jer ona svakako nije vaša. Neka stvar spolja vam može doneti sreću pod uslovom da se vi slažete sa ovim iznutra. Može biti dosta hrane na stolu. Koliko vrsta hrane ćete zaista konzumirati da biste bili srećni? Onoliko koliko odgovara vašem telu, zar ne? Isto tako, u prodavnici postoji mnogo različite odeće. Šta ćete kupiti? Nešto što vam pristaje. Imate ograničenja. Nije sve za svakoga i ne treba da bude.

Mohanji Meryland 2018 4

Moramo da razumemo osnovne principe postojanja. To će nam pomoći da bolje pozicioniramo sebe u svetu. Visina dobrog života ili uspešnog življenja je stav zadovoljstva. Pod broj jedan, moramo da budemo zadovoljni onim što imamo. Da objasnim ovo bolje, nije to vrsta predaje ili stav zadovoljavanja onim što imamo kao što je (razočaranim tonom): “OK, ovo je moja sudbina, ne mogu ništa više da učinim.” Umesto toga, stav je: “Ok, ovo mi se dešava. To je u redu. Šta god da je, sreća ili tuga, uvek idem do ove granice ili dna, tako da se ono ostvaruje.” Svaka situacija nesreće vam daje potencijal za veliku sreću i svaka situacija velike sreće vam daje potencijal da vidite i drugu stranu. Kao dve strane novčića, sreća i tuga nastavljaju da se smenjuju. Kada se opiremo nečemu, ono ostaje duže. Kada prihvatimo nešto, to postaje naša transformacija. Dobar reper duhovne stabilnosti ili zrelosti je TRANSFORMACIJA. Ako se transformacija ne dešava iz aktivnosti iz bilo kog razloga, zaustavite se da razmislite da li je ta aktivnost važna. Svaka praksa je tu da vas dovede do stanja bez prakse, a ne da postanete zavisni od prakse za ceo život. U tom slučaju samo dodajemo novu zavisnost. To nije ono što želimo. Želeli bismo da se stabilizujemo. Trebalo bi da rastemo u nivou svesnosti, gde ćemo prvo postati čovek, stabilizovati se u biti čovek stanju, gde samo izražavamo ljubav, ljubaznost, saosećajnost, bez obzira šta vam svet daje, onda napredujete do stanja gde se stabilizujete u ideji da vam ništa ne pripada i da nikome ne pripadate. Tamo leži potpuna sloboda. Onda dosegnete stanje pobožnosti, gde ste vi sve.

Napretku je potreban jedan korak. Zapamtite ovu reč – PRIHVATANJE. Fundamentalno. Celo putovanje počinje prihvatanjem. Prihvatanjem čega? Samog sebe. Morate da pogledate sebe kao jedinstvenu, originalnu kreaciju. Svi, sve kreacije ovog sveta su jedinstvene i originalne. Nema šanse da kažemo da je neka kreacija viša ili niža. Čak je i naučno dokazano da ako uzmemo dva lista jedne biljke, svaki list je izrađen po meri, svaki je jedinstven i originalan. Ako je to slučaj sa biljkama, šta je onda tek sa nama, kao punom i kompletnom inkarnacijom, sa kapacitetom da iskusimo više nivoe svesnosti?

Mohanji Meryland 2018 5

Mi smo zaista, zaista jedinstveni. Onog trenutka kada shvatite to i prihvatite 100%, onda će vas ceo svet prihvatiti. Ako vas svet ne prihvata, zapitajte se zašto. Sve počinje samoprihvatanjem. Morate ovo razumeti. Ovde nema kompromisa. Vi ste originalni. Šta možete da uradite? Čak i ako se osećate kao Ja nisam kao druge osobe, i ne treba da budete. Ne treba da budete kao druge osobe. Treba da prihvatite svoju originalnost. Jer, ovo je istina. Ako ovo nije prihvaćeno, neće biti promene u vibraciji sveta oko vas. Kada prihvatite svoju originalnost i jedinstvenost, nije važno da li vas drugi ljudi prihvataju. Ako vi prihvatite sebe, počećete da sijate kao Sunce, svetlo. Svetlost se dešava samo zbog prihvatanja. Svetlost se dešava samo zato što ste se pomirili sami sa sobom. Može da vam se sviđa ili ne sviđa bilo šta izvan vas. Nikome nije važno. Ako vam se ja ne sviđam, to neće uticati na mene. Ali, ako se sami sebi ne sviđate, izgubili ste ceo život. Ovo bi trebalo da zapamtite. Ako osuđujete sebe, izgubićete veliku ličnost. Ako osuđujete mene, ja nemam problem, ja ću otići kući. Ali, ako osuđujete sebe, izgubićete čitav život. To je poenta.

Dajem vam ovaj praktičan primer zato što, ako želite da napravite neku promenu u svetu, počnite sa samoprihvatanjem. Ako se to ne dešava, to je duhovna praksa koju morate da radite, zbog koje morate da provedete vreme sami sa sobom. Ne morate da provodite vreme sa mnom, to nije važno. Ne morate da provodite vreme ni sa kim, to takođe nije važno. Ali, ako ne provodite vreme sami sa sobom, propustićete ceo život. Dajem vam fundamentalnu filozofiju. Ništa ovde nije komplikovano, veoma je prirodno i kada razmislite duboko o tome, znaćete da je istina. Velečasni Genmanji je govorio o karma jogi. Karma joga je put pročišćenja. Kada radite nesebično, kada ste nesebični po prirodi, kada živite za svet, to vas pročišćava. Kada želite više i sve više od sveta, to vas zagađuje, zato što uključuje procese gde dosta morate da pravite kompromise. Kada služite, tu nema kompromisa.

Postoji takođe put posvećenosti, put znanja, put oslobođenja, put disanja, krije i tako dalje, svi su oni tu da vam pomognu da postanete jedna jedinica. Koja je svrha svih aktivnosti, praksi, meditacija, joga, krija…? Sve su tu da bi vas napravile jedinicom, potpunom jedinicom. Kada kažem jedinica to znači telo, um, intelekt, ego ili ličnost, i duh su u jednoj liniji, totalno poravnani, zajedno. Tada ste jedna jedinica. Telo je ovde. Gde je sada um? Ili je u prošlim događajima, iskustvima koja ste imali, ili u budućnosti, na putu anksioznosti: “Šta će mi se dogoditi, moja budućnost, moja deca, moj otac, moja majka…?” Kada um postane rasut na nebrojene situacije i materijalne stvari, to niste vi kao jedinica. Vlasništvo kroz “ja” ili “moje” je veliki problem. Mi patimo zbog vlasništva. Šta možete da posedujete? Ne možete da posedujete čak ni ovo telo. Ono je kao rent a car, uzeto na neko vreme. Morate ga vratiti, inače će doći i uzeće vam ga (smeh). Ne možete ništa učiniti. Ovde ste na turističkoj vizi, zar ne? U imigracionom vas pitaju: “Koliko dana želite da ostane ovde?” Pre nego što ste počeli ovo putovanje, tj. pre nego što ste uzeli ovo telo, neko je postavio pitanje: “Koliko dana želite ovo telo?” Ako je bilo 80 godina, to je 29200 dana. “To je to. Možete živeti 80 godina, to je 29200 dana. Nakon toga, idete kući. Želite da se vratite? Nema problema, ali treba da uzmete drugi vremenski raspon.” Ovo je odlučeno pre. Svi imamo određen vremenski plan ili granicu. Granice su postavljene. Ovo je nešto čega uvek treba da se setimo.

Mohanji Meryland 2018 6

Ako živite 100 godina, to je 36500 dana! Nije tako mnogo dana, zar ne? Ali, mi verujemo da ćemo živeti večno. Mi sudimo, kritikujemo, osuđujemo ljude, mi kažemo ovaj lik je dobar, ovaj lik je loš… sve ovo su iluzije. Mi se igramo sa emocijama, iluzijama. Onda, šta se desi na kraju dana? Patnja! Kada ne prihvatamo sebe, niko nas ne prihvata. Vi kažete: “Niko me ne prihvata, šta nije u redu sa svim ovim ljudima?” Sa ljudima je sve u redu, oni su svi vaša ogledala. Fundamentalno, ako prihvatite sebe, svi vas prihvataju. Ako volite sebe, svi vas vole. Jer, to nije sebična ljubav gde vi kažete: “Sve ove stvari, dođite mi” – onda, ljudi vas vole da bi vam ih uzeli. Verovatno znate priču o orlu koji je držao parče mesa i leteo. Iznenada je nekoliko vrana počelo da ga napada. Orao se pitao zašto ga napadaju. Zaboravio je da nosi to parče mesa u svom kljunu. Odjednom je shvatio: “Oni me prate jer imam ovo meso.” Ispustio je meso i sve vrane su otišle. Zar ovo nije naš život? Mi pratimo nekoga i ljudi prate nas zato što postoji nešto što mogu da uzmu od nas. Ako ste prazni i zadovoljni sobom, onda vas ljudi prate zbog vašeg stanja. To je bolje.

Publika: (smeh)

Kada smo u stanju zadovoljstva i ljudi vam govore: “Sviđa mi se tvoje stanje”, to je lepo. Takođe, to je dobro. U suprotnom, ako posedujete mnogo stvari, ljudi bi mogli da vas prate. Uzmite u obzir priču o Nagarđuni, koji je nosio zlatnu posudu za prošenje. Lopov ga je pratio ne zbog njegovog znanja, nego zbog posude za prošenje. Bila je napravljena od zlata i imala je utisnute dijamante. Zapanjujuća prosjačka posuda.

Publika: (smeh)

Kada je Nagarđuna pokušavao da spava, lopov je bio iz stuba, pitao se: “Kada će ovaj lik da zaspi?” Pre nego što je Nagarđuna zaspao, bacio je prosjačku posudu lopovu. To je iznenadilo lopova. Nije mogao da razume zašto Nagarđuna nije cenio zlatnu prosjačku posudu sa dijamantima! Lopov ju je uzeo. Bio je srećan, nije morao da je ukrade. Prišao je Nagarđuni i rekao: “Nikada nisam sreo nekoga kao što si ti. Ne mariš za ovu zlatnu prosjačku posudu sa dijamantima!” Nagarđuna je rekao: “Ona je to za tebe. Za mene, to je samo posuda iz koje se jede. Mogu da jedem iz posude bilo da je napravljena od zlata, bakra ili aluminijuma, nemam problem.” Na ovo, lopov je rekao: “Nikada nisam sreo nekoga kao što si ti. Zašto si ovo bacio na mene?” Nagarđuna je rekao: “Zato što ako nastaviš da me gledaš dok budem pokušavao da zaspim, da bi mi je ukrao, neću moći da zaspim. I zato što ja gledam u tebe kada ćeš je ukrasti, ti nećes moći da zaspiš. Tako da ni ja neću spavati takođe. Umesto toga, hajde obojica da spavamo. Zar to nije bolje?”

Publika: (smeh)

Mohanji Meryland 2018 7

Ovo je situacija iz života. Ako gledate svoj život, videćete da se ovakve stvari dešavaju. Neko vas posmatra i vi ne možete da zaspite. Dajte im i recite: “Uzmi, idi. Ti spavaš, ja spavam.” Svi mi moramo spavati mirno. To je naše pravo stečeno rođenjem. Naše pravo po rođenju je da spavamo spokojno, zapamtite. Da budemo zadovoljni je naše pravo, stečeno po rođenju. Da budemo spokojni je naše pravo po rođenju. Zašto uopšte biramo druge emocije? Zašto biramo anksioznost, strah, bes, mržnju, ljubomoru ili osvetu? Da li razumete? Ovo je misao vremena. Ovo je ono što bi trebalo da mislimo, odnosno, ovo je ono što bi trebalo da širimo. Kako ćete širiti ovo svetom? Budite to. Ne možemo da propovedamo. Niko vas neće uzeti za ozbiljno. Živite to. Pokažite to svojim životom. To će postati poruka svetu. Sve što ne možete da živite nije dovoljno dobro. Ako ne možete da ga izrazite kroz sopstveni život, nije dovoljno moćno. Ljudi će vas gledati i reći: “On ne prati sam sebe, zašto bismo ga mi pratili?” Moramo da ŽIVIMO spokojno. Moramo da ŽIVIMO sa ljubaznošću i saosećanjem. Moramo da ŽIVIMO zadovoljstvo i da kažemo svetu: “Ja biram mir i ja ga živim.” To pravi veliku razliku.

Mohanji Meryland 2018 8

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Ivana Igrić
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić

Zaštita protiv negativne energije

September 27, 2018 at 8:57 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Mohanđi predlaže da učinimo misaoni proces pozitivnim i, na taj način, uklonimo negativnu energiju, izveštava novinar Ranđeni A Sing

29791627_1739962852728111_1366139960468643797_n

Kako možemo da vežbamo pozitivnost?

∙Mohanđi: Pozitivnost je misao a mir je stanje. Vežbanje pozitivnosti znači misliti, govoriti i ponašati se pozitivno. Misao, govor i dela su tri nivoa kreacije u koje se svaki čovek upliće svakodnevno. Imamo mnogobrojne misli, malo reči i veoma malo dela. Ako uvek mislite, radite i pričate pozitivno, um će vam biti postojan i miran. Ako sve posmatrate kao produžetak sebe, to će vam pružiti jedan nivo prihvatanja. Manje ćete kritikovati i osuđivati druge, tako da će vam misaoni proces već biti pozitivan.

Samo kada druge posmatramo izvan nas, onda upoređujemo, kritikujemo i osuđujemo, i um postaje nemiran. Negativnost se pokrene samo kada obraćamo pažnju i uplićemo se u emocije i osećanja. Na primer, kada slušate reči drugih ljudi, formirate mišljenja i osuđujete, dozvoljavate negativnosti da se potkrade. Ako vas neko kritikuje ili govori loše o drugima, ne reagujte, jer kada reagujete, dozvoljavate da se negativnost uvuče. U takvim situacijama, pozitivnost deluje kao kavach, štit. Tako da je osnovno vežbati pozitivnost zarad mira.

Prihvatite sebe sa svim svojim slabostima i snagama; to je ključ. Kada to učinite, onda počinjete da prihvatate i druge onakvima kakvi su. Lagano, nakon nekog vremena, negativnost će se povući, jer neće biti negovana. Spoljašnje turbulencije vas ne uznemiravaju. Od tada, vaš um će ostati u stanju trajnog mira, koje se zove samadhi. Nije stvar u praćenju Gurua, određenog puta ili prakse, stvar je u svesnoj prisutnosti, a to je bodh. To nije manana, kontemplacija; ili dhyana- meditacija, stvar je biti svestan. Kada se bodh stabilizuje, postajete Buda, prosvetljeni, jer se vaša svest stabilizuje do tog nivoa. Da bismo postali potpuni, moramo vežbati pozitivnost. Ljubaznost i saosećanje, vodi nas do unutrašnjeg bogatstva i podiže energiju do viših nivoa pozitivnosti.

Sa uslovljenim umom, teško je iznenada praktikovati pozitivnost. Da li alati i tehnologija samopomoći mogu pomoći nekom da vežba pozitivnost i pređe u više nivoe svesti?

∙Mohanđi: Mi evoluiramo i odraz toga ogleda se u tehnologiji, jer se novi izumi i inovacije kontinuirano primenjuju. To je prirodno; znak promene vremena. Pre pedeset godina niko nije mislio o platformama društvenih mreža, ali smo sada vezani za njih. Kada postanemo otvoreni prema tehnologiji, evolucija se dešava u nama samima.  Ne treba da odbacimo nove tehnologije zato što to nije tradicionalno. Šta god spoljnje da uzimamo, osim ako nas ono ne vodi ka unutra i ne stabilizuje nas, u nama izaziva jedino zavisnost. Svi eksterni stimulansi kao što je muzika, meditacija, pevanje – ne droga – trebalo bi da budu čamci koji će nas prevesti do druge obale. Kao medijumi za prelaz, oni su apsolutno u redu. Jedina stvar je da ovi alati treba da vas učine veselim i zadovoljnim iznutra, da učine vaš um stabilnim. Tada nećete misliti loše o drugima. Moramo postaviti sebi ciljeve, kao što je dostizanje mirnoće uma i zadovoljstvo, kako bismo bili u potpunosti utemeljeni u sebi, bez obzira šta se izvan dešavalo. Imajući to na umu, koji god čamac da koristite, da biste prešli na drugu stranu, je u redu. Ponekad pronađemo pravi čamac kroz pokušaje i greške. Sve protiče, pa dopustite da i sami protičete sa životom. Ne postoje greške; samo iskustva. Ponekad ih nazivate dobrim, ponekad lošim; sva su deo postojanja. Pravi majstori i metodi vas neće vezati; mogu vas samo osloboditi. Trebalo bi sve da vidite kao produžetak vas samih.

lilly-rum-342740-unsplash

Kada konstantno činimo naše ciljeve prioritetnim, kako se možemo prepustiti toku života, naročito u profesionalnom svetu gde je teško ponašati se drugačije od kolega?

∙Mohanđi: Osnova koja se zove ćita – chitta, spremište umnih sadržaja, može se aktivirati kroz pranu koja takođe utiče na ćitu. Spremište umnih sadržaja ima tri različita aspekta – um, intelekt i ego. Šta god je dominantnije u ovoj konstituciji, je vaš efekat u ovom svetu. Na primer, neki ljudi su orijentisani ka svojoj personi, drugi su inteligentni i mudri, ipak neki drugi su veoma emotivni. Drugo, kada kažete “Ja nasuprot prepuštanju životnom toku”, postoji još uvek “Ja” faktor koji je kao komad drveta u vodi. To drvo postaje voda. Tada nećete imati sumnje i pitanja.

Pomislite samo koliko ste efektni u ovom svetu, u ovom životu, umesto da se fokusirate na to šta vi mislite da ste. Tada ćete lako da se prepustite toku vremena. Sirovi materijal je dostavljen vremenom, gotov proizvod je vaš. Dobili ste vreme, prostor, svest, intelekt i priliku. Iskoristite to najbolje što možete; nemojte ih trošiti uzalud. Moramo uvek biti svesni trajanja našeg postojanja. Ako vam je to jasno, u svakom trenutku bićete praktični.

Pre nego što postanete duhovni, budite praktični. Duhovnost vam je urođena, zato što imate duh koji aktivira fizički, emocionalni, intelektualni aspekt i aspekt ličnosti. Šta ćete učiniti sa svim tim, to je vaš izbor. Učinite najbolje moguće sa svim ovim kvalitetima. Možete se susresti sa opozicijom, kritikom i ako pokleknete prilikom svake zamerke, vi ne možete da se ostvarite. Vi morate biti fokusirani i imati jasnoću svrhe, i ako je to korisno za društvo, idite napred i činite to.

Ponekad se osećam povezanim, ponekad to ne osećam. Šta bi trebalo da učinim?

∙Mohanđi: Svaki pojedinac na ovoj planeti ima um. Um ne može biti konstantan. Um ne može da miruje; zbog toga je često opisan kao majmun, nošen u visine alkoholom ili ugrizom škorpije. Pa kako majmun može biti stabilan? Ne možeš zanemariti prirodu uma, on je takav. Ponekad se osećamo povezanim, ponekad ne. Kako god, veza uvek postoji.

Kada se iznova povežemo, veza se uspostavi, što znači da struja postoji. Samo je nekad uključiš, nekad isključiš. Veza je trajna, ali se iskustvo menja. Uživaj u ovim konstantnim nestabilnostima. To su trikovi kojima se igra um, zato prestani da mu se opireš, i kada to učiniš, um će prestati da igra igre. Kada se odvežeš od ovih talasanja, um će postati miran. Polako će se trajanje povezanosti produžiti.

(Mohanđi se družio sa tragaocima u Nju Delhiju 22. jula, 2018.)

Zastita protiv negativnosti

Prevela: Biljana Kiprovski
Lektorisala: Jelena Fassbender
Uredila: Staša Mišić

Put bez puta

September 17, 2018 at 12:02 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Božansko putovanje života

dscn4185

Postojanje u potpunoj predaji višoj svesti

Beba je rođena. Prelepo dete. Svi su srećni. Radosna atmosfera u kući. Osećaj radosti se širi i na susedstvo. Posetioci dolaze da vide novorođenče. Čestitaju roditeljima, donose im poklone. Tu je počelo novo putovanje duše u novom telu!

Malo telo je pažljivo stvoreno u utrobi majke. Svi organi su pravilno sastavljeni. Nervi, mišići i vene su pravilno povezani. Kičma je stvorena prva, a zatim i ostali organi. Mozak, srce, pluća i creva su postavljeni na pravo mesto. Roditelji, koji su preuzeli zasluge za ovo divno dete, nemaju veze ni sa čim pomenutim. Božanska sila je stvorila sve. Božanska sila je sve postavila na svoje mesto kako bi se postiglo unapred određeno putovanje i osiguralo da će to telo izdržati habanje celokupnog puta do njegovog karmičnog kraja. Proizvod je takođe dobro upakovan i svi su se složili da je zaista atraktivan! Kakav briljantan umetnički rad! Sve je skladno! To je ljudski život. Izuzetno nepostojan, ali briljantno lep.

babies

Blistavi um Kreatora i perfekcija u Kreaciji

Svaki entitet ima svoju lepotu. Čak je i mali mrav specifičan. Sve je “ručno rađeno”, sa izuzetnom brižnošću. Ne postoje dva ista proizvoda! Svaki paket stiže sa preciziranim trajanjem ili, u komercijalnom smislu rečeno, sa rokom trajanja. Rođenje i smrt su istovremeno birani. Nema iznenađenja, nema slučajnosti. Karma je ugovor, lista za kupovinu. Telo, um i intelekt moraju da postoje zajedno sve dok se neka specifična karma ne ispuni. Kada je karma istrošena, telo prestaje sa aktivnošću. Ne postoji tragedija vezana za to. Ne postoji pripadnost Zemlji. Nema razloga za plakanje. Ne možemo ništa posedovati. Mi smo kao turisti ovde.

Roditelji deteta nisu imali nikakve veze sa karmom deteta, niti sa njegovom “šoping listom”. Oni nisu ništa znali. Oni nisu odabrali svoje dete. Pretpostavljajući da im dete pripada, oni su počeli da donose odluke vezano za detetov život nakon njegovog rođenja. Odbili su da prihvate da nemaju nikakvu ulogu u životu deteta, sem da stvore uslove u kojima će dete rasti i izraziti sebe. To je to! Ništa više. Oni nisu mogli da kontrolišu misaone obrasce deteta, niti uobičajene, manje bolesti, koje bi dete zadobilo s vremena na vreme boraveći na Zemlji. Oni nisu znali ništa o detetovim prirodnim ukusima i sklonostima. Oni nisu ništa znali o detetu, čak ni šta će on/ona postati kad odraste. Oni čak nisu znali da li će se njihovo lepo dete ponašati po standardima anđela ili đavola prilikom odrastanja. Oni su probali, najbolje što su mogli, da opterete dete različitim uslovljenostima – društvenim, porodičnim, uslovima zajednice i religije, itd, itd. Dete je neke prihvatilo, neke je odbacilo. Ponekad se bunilo. Nekad se predalo. Na taj način dete je pokazalo svoje uslovljenosti koje je donelo iz prošlih života i koje je fino uklopilo sa nekim novonastalim. Roditelji su naivno pripisali kvalitete i karakteristike deteta sebi i svojim precima. 🙂

Niko nije znao pravu istinu, treću dimenziju entiteta, koji je nadomak ruke!

Svaka duša koja hoda Zemljom mora platiti najam. Na isti način, kada iznajmljujemo bilo koji prostor moramo platiti najam. Iznajmljujemo prostor na Zemlji, prilično privremeno, kako bismo istrošili svoje karme. Moramo platiti prostor koji koristimo. To je dug koji smo dužni Majci Zemlji! Mi koračamo Zemljom kao da je posedujemo. Ali, mi je ne posedujemo. Niko je ne poseduje. Mi smo samo privremeni naseljenici. Mi ćemo umreti i neko drugi će prolaziti istim tim prostorom na Zemlji. Dok smo živi, moramo otplatiti dug kako bismo lagano napustili ovaj svet. Ako ne platimo najam za kuću, stanodavac će tražiti da nas uhapse. Isto tako, dokle god ne platimo najam koji smo dužni Majci Zemlji, mi ćemo nastaviti da se vraćamo. Zemlja će nas vezivati i vraćati nazad. Iz jednog duga obično se stvara još dugovanja, ponekad sa kamatom. Dakle, svaka će nas poseta koštati više.

Jedini način da platimo Majci Zemlji je da nesebično služimo njenoj deci. Društveni rad, ili nesebične akcije bilo koje vrste, oslobodiće vas akumuliranja dugova. Moramo ovo znati uvek. Zato neke religije insistiraju na redovnom, obaveznom društvenom radu i odvajanju dela zarada njihovih subjekata za dobrobit siromašnih. Saosećanje i iskreni izrazi ljubaznosti će, zasigurno, pomoći da očistite dugove. Pričanje i deljenje mišljenja neće. To je takođe sigurno. Ruke koje pomažu bezuslovno su svetije od usana koje se mole.

Bogu ne treba ništa od vas. Bog je samodovoljan. Ni ne pokušavajte da ucenjujete Boga. Njemu nije potreban nijedan od vaših rituala. Formirali ste rituale samo zbog sebe. To je bio vaš trud u identifikaciji aspekta Boga unutar vas samih. Svi rituali i duhovna praksa, uključujući jogu, pranajamu i meditaciju, vaši su pokušaji da dosegnete Boga. On nije van vas. Bog je u vama. Ako vaše duhovne prakse ne mogu da vas odvedu unutar vas samih, odbacite ih. One su samo još jedno opterećenje za vas. I, zapamtite zlatno pravilo putovanja – manje prtljaga, više komfora na putu.

three-stones-and-sand

Vreme je nepostojano poput krugova u pesku

Dragoceno vreme

Sudbina je isto što i originalna lista za kupovinu, agenda postojanja. Vreme je dragoceno. Vreme je određeno. Agenda je određena. Gde je to vreme za odmor i odugovlačenje? Karma se iscrpljuje u tri stanja – budnom stanju, stanju spavanja i stanju dubokog sna. Tamo gde budno stanje ne može da dopre, san može. Stanje dubokog sna podseća čoveka na svoj pravi dom, izvan njegovih trenutno stečenih identiteta.

Svaki bol i svako zadovoljstvo su deo liste za kupovinu. Lista koju smo pažljivo, ili nesvesno, pripremali tokom prošlih života. Bog se nikada nije mešao, baš kao što se vaša duša nikad ne meša u vaš trenutni život. Ona samo obezbeđuje gorivo. Ona je neutralna i bezuslovna. Vaša duša i Bog su jedno. Oboje su bezuslovni. Telo je kao iznajmljena kuća. Iznajmljena na određeni period. Um i intelekt su njegovi operativni alati, kakvi su, na primer, struja i voda. Vreme je dragoceno. Odlaganje je gubljenje vremena. Eskapizam je takođe gubljenje vremena. Smirenost u bolu i zadovoljstvu će osigurati nesmetanu plovidbu. Prihvatanje i prilagodljivost su ključ. Nepružanje otpora je metoda, jer je lista za kupovinu vaša. Vi ste je napravili. Vi je posedujete. Vi u njoj uživate. To je vaš život.

Hrana uma

Hrana uma su objekti čula. Senzori uma ili senzorni receptori su naših pet čula. Ako uklonimo objekte čula, um se rastvara. Bez hrane, naše telo, taj plašt koji nas hrani, ne može postojati. Bez razmnožavanja, zemaljske vrste ne mogu postojati. Isto tako, kada su čula pod kontrolom, kada nas čulni objekti više ne mame, um se rastvara. Stanje bez uma je takođe i stanje bez karme. Um je operativni alat karme. Kada se um rastvori i nestane sva karma, naše postojanje se kreće u maniru darme. Mi postojimo čisto zbog darme, dužnosti prema postojanju.

budhahood

Tajna oslobođenja

Oslobođenje je stanje. Pod oslobođenjem podrazumevamo kraj ciklusa rođenje-smrt. Oslobođenje je proces. Vezivanje je lako. Ne zahteva razmišljanje. To se dešava samo od sebe. Ostati oslobođen zahteva ekstremnu svest, obazrivost i ravnodušnost prema bolu i zadovoljstvu, uključujući fizičke i mentalne bolesti. Oslobođenje je put bez puta. Vezuje nas sve što se ponavlja, jer se um time lako hrani. Svaki ritual je vezivanje. Svaka navika je vezivanje. Svaki odnos, udružen sa očekivanjem, takođe je vezivanje. Ključ je ostati nepristrasan ili nevezan u svim ovim situacijama. To znači savršeno svedočenje u sva tri stanja – budnom stanju, stanju spavanja i stanju dubokog sna. Nepristrasnost nije apatija. Isto tako nije ni pasivnost ili eskapizam. To je perfektna akcija sa 100% posvećenosti, bez vezivanja za rezultate iste te akcije. Osnovne tačke agende za oslobođenje su sledeće:

1. Prihvatite svoj život kakav jeste, jer vi ste ga stvorili. Odigrajte svoju karmu bez otpora. Sve ono što doživljavate sada bio je vaš izbor, svesno ili nesvesno, verovatno na isti način na koji sada upravljate svojim životom. 🙂 A to znači – život delimične svesti i delimičnog nesvesnog stanja. Srećom, svim našim vitalnim funkcijama upravlja aktivni podsvesni um, u suprotnom bismo zaboravili da dišemo ili pumpamo srce; ili bismo doživeli srčani udar zbog stresa oko ovih stvari. 🙂

Karma se dešava, sviđalo vam se to ili ne. Svaka situacija, događaj i iskustvo vašeg života su formirani iz nje. Svaka misao, reč i delo, zajedno sa emocijom kao lepkom, stvorili su vaš život i kontinuirano stvaraju nove živote, upravo sada, dok ste u tome. Imate samo sadašnji trenutak da upravljate svojom karmom. Možete nešto uraditi samo sada. Sutra nikad ne postoji u sadašnjosti, a prošlost je istorija i nepostojeća je u sadašnjosti. Dakle, karma će se dešavati, bez obzira da li vam se to dopada ili ne, u vašem sadašnjem životu, prema vašem nivou individualnog iskustva. Na vama je da to prihvatite staloženo, kao što biste prihvatili sopstveno dete, ili da se odupirete i trpite bolove usled otpora. Otpor takođe vodi daljem uplitanju, odlaganju i možda intenzivnijem iskustvu. Dakle, odigrajte svoju karmu sada, u onom intenzitetu koji joj je namenjen, bez otpora. Ko zna šta vas sutra čeka?! I, koga je uopšte briga za to?

2. Neposredna darma. Uz vašu karmu, koja je svrha vašeg postojanja, postoji i darma, koja predstavlja vaše urođene dužnosti. Karma i darma su često međusobno povezane i teško ih je razdvojiti. Darma majke je da se brine o deci koja su rođena kroz nju. Prva je darma prema članovima porodice, kao što je darma muža prema svojoj supruzi i supruge prema mužu. Isto tako, otac, majka, suprug, žena, deca, brat, sestra, dede i babe, i tako dalje. Svako treba da se nosi sa svojom darmom uz maksimalnu pažnju i angažman. Kad se svi ophode sa ljubaznošću i saosećanjem, vidimo srećne porodice, a srećne porodice čine srećno društvo. Zbog toga u potpunosti treba da odbacimo pretencioznost, a naše izražavanje bi trebalo postati iskreno i pošteno. Kada nešto radimo, trebalo bi da to bude sa 100% posvećenosti, predanosti i iskrenosti. Darma oslobađa čoveka. Izvođenje darme, koristeći maksimum sposobnosti, svakako oslobađa čoveka i čini njegov život vrednim. Žaljenja će nestati i krivica neće vezivati vaše noge poput lanaca koji vas pričvršćuju za Zemlju. Izvođenje darme na nivou jedinke je od suštinskog značaja za oslobođenje.

3. Darma prema društvu. Ovo je treća i poslednja. Kada se na isti način bavimo društvenim potrebama uz maksimum svojih sposobnosti, postajemo potpuno oslobođeni. To znači, kada vodimo računa o siromašnima i onima u nevolji, pticama i životinjama, starim i bolesnim; zaštita životne sredine oko naše kuće, naše ulice, na način na koji možemo. Mi smo samo privremeni staratelji svoje imovine. Ostavićemo sve i otići. Nećemo ništa poneti sa sobom kada umremo. Dakle, pažljivo rukujte njome i vratite je vlasniku u dobrom stanju. To je pod vašom kontrolom. Moraćete da platite sve svoje nasumice odabrane misli, reči i dela. Zapamtite to dobro.

Kada smo zadovoljni sopstvenim postojanjem i kada radimo udobno sa sva tri pomenuta kapaciteta, kao što su individualna karma, individualna darma i društvena darma, bez očekivanja ili osećaja vlasništva nad nečim, ostaćemo oslobođeni dokle god živimo.

Nivoi funkcionisanja

Najjednostavniji nivoi funkcionisanja su čistota i vera. Čistota u mislima, rečima i delima. To takođe znači i nesebičnost u mislima, rečima i delima. Vera u sebe i postojanje i nepružanje otpora, bez obzira na postojeću stvarnost. Ovo će učiniti vaš um sjajnim ogledalom, bez prašine ili otisaka prstiju. Što je sjajnije ogledalo, to je bolji odraz u njemu. Nijedan odraz ne ostaje u ogledalu zauvek. Odraz nestaje kada se objekat skolni. Ogledalo uvek ostaje objektivno. Ogledalo nikada ne prati objekat, niti snima ili čuva sliku, čak i ako je slika ispred njega nebeska. Ono ostaje neutralno sve vreme. Isto tako, ako naš um ostaje potpuno nepristrasan prema bilo kom objektu koji pobuđuje čula, on će uvek ostati oslobođen. Čula takođe neće biti vezana za objekte koji ih pobuđuju. Ona će uživati i ostati nepristrasna, kontinuirano i dosledno. Slike će se smenjivati, ljudi i situacije će se smenjivati. Mi ćemo biti čvrsto ukorenjeni u naše sopstveno postojanje i oslobođenje.

Svi su pojedinci koji ponekad rade na kolektivnom nivou. Ovo je uslovljeno. Ljudi se okupljaju zbog neke svrhe i odlaze kada se projekat završi. Emocije koje su zasnovane na odnosima bolno je prekinuti. Takođe, one večno vezuju stopala bića za tlo Zemlje, kao i druge slične situacije. Stalno se vraćamo. Emocije su protiv oslobođenja. Da, treba da osećamo jer imamo mogućnosti da osećamo. Trebalo bi da postupamo u skladu sa situacijom, ali nikad ne smemo biti “emotivni” na način koji vodi do odugovlačenja i eventualne depresije.

dsc_0689

Oslobađanje je blaženstvo. Oslobađanje je jedinstvo, spontanost i bezuslovnost.

Budite svesni fundamentalne istine. Kada duša preuzme telo, ona funkcioniše u okviru karakteristika tela koje je preuzela. Kada duša radi u telu lava, ona deluje ili se ponaša kao lav, u potpunosti. Svaki entitet u čitavom univerzumu izražava takve karakteristike. Čovek je čovek. Anđeo je anđeo. Nijedno nije slično drugom. U okviru zajednice postoje različitosti. Postoji jedinstvo i različitost. Dakle, kada se entitet izrazi u ljudskom telu, on izražava opštu prirodu ljudi, uključujući propadanje i smrt. Izražavaće sve snage i slabosti ljudi. Niko ne može biti imun na osnovnu prirodu vezanu za određenu vrstu. Kada entitet, koristeći preuzeto telo, evoluira izvan potreba datog tela, on se oslobađa. Međutim, to je kontinuirani proces stalne budne pažnje koja je čvrsto ukorenjena u duši.

Um – intelekt – telo će uvek privući svest. Kad se čovek odmakne od uma, intelekta i tela do svesti, u zavisnosti od nivoa istrajnosti, dolazi do oslobođenja. Dakle, svaki entitet ima svoj uobičajeni obrazac ponašanja. Kao i potrebe ili zahteve. Kravi je potrebna trava. Kravi ne treba meso. Tigru je potrebno meso da preživi. Trava ne odgovara njegovoj potrebi. Anđeo radi u ravni u kojoj bi trebalo da radi. Njegove operativne moći su u skladu sa svrhom koju ima. Svako funkcioniše na nivou koji je u skladu sa njegovom svrhom. Dakle, odbacimo ideju da su neki ljudi na višem evolutivnom nivou imuni na prirodu ljudi. Možemo dopustiti stepen varijacije. Osnovna priroda vrsta se ne može menjati. Kada bi došlo do promene prirode, promenili bi se i telo i vrsta. Kada se tigar rodi kao čovek, on će izgledati i osećati se kao čovek, iako se ponekad može ponašati kao tigar. Međutim, sve ljudske snage i slabosti će definitivno biti ispoljene. Posmatrajući neko telo možemo pretpostaviti njegovu prirodu i osobine. Svako telo obavezuju uobičajeni procesi Majke Prirode, kao što su potrošnost i eventualno uništenje.

my-footsteps

Put je izuzetno jednostavan ako pratite ove korake.

Nekoliko znakova na putu bez puta

  • Ne postoje pravila šta treba uraditi, a šta ne. Samo živite život nesebično, bez otpora, osuđivanja ili kritikovanja sebe i drugih.
  • Ne postoje obavezujuća očekivanja, uključujući i očekivanja određenog rezultata u vezi sa tuđim rečima ili delima.
  • Uvek funkcionišite ukorenjeni u kičmi. Nemojte se uplitati u prolazne emocije.
  • Potpuno nenasilje u mislima, rečima, delima, ishrani, kao i u svim vašim drugim izrazima.
  • Poštujte i izvodite individualnu karmu, kao i darmu (dužnost) prema sopstvenoj porodici i darmu prema društvu, sa savršenom ravnodušnošću i bez očekivanja.
  • Čistota u mislima, rečima i delima. To takođe znači savršenu nesebičnost i ravnodušnost u zadovoljstvu i bolu. Služite nesebično. Bez diskriminacije na bilo kojoj osnovi.
  • Božanstvo je jednostavnost. Vodite jednostavan život pun ljubavi i dobrote. Uvek hranite gladne onim što imate. Uvek zaštitite bespomćne, stare i napuštene onim što imate. Vidite Božiju iskru u svakom biću.
  • Nemojte ničim da se razmećete, bilo da je to vaše bogatstvo, stvari koje posedujete, moć, novac, postignuća, odnosi, veze, kontakti ili čak duhovne moći (siddhis). Vodite jednostavan i neupadljiv život. Ostanite prizemni i jednostavni u prikazivanju i postojanju. Budite dobronamerni prema svima i zbrinite sve. Ne postoji ništa na Zemlji što bi trebalo dokazivati. Sve što zaradimo ovde treba da se i potroši (ostavi iza sebe) ovde.
  • Ne brinite o onome što nemate. Radujte se onome što imate. Nikada se ne upoređujte sa drugima.
  • Izbegavajte sve što vas vezuje, bez obzira da li je navika pozitivna ili negativna. Ako ne možete da živite bez nečeg, to je definitivno nešto što vas vezuje. To bi mogao biti čak i čaj u krevetu ili određena osoba. To bi mogao biti i vaš guru. To bi mogla biti i zavisnost od alkohola ili čak meditacija.
  • Živite u sadašnjosti. Delujte u sadašnjem trenutku. Iskoristite vreme. Nemojte trošiti ni trenutak jer je vreme u postojanju određeno, izmereno, i ne može se produžiti. Kakvi god da su vaši zadaci, uradite ih momentalno. Nikada ne odlažite i ne produžavajte rokove.
  • Razumite sve pojedince kao karmička bića. Svako živi svoju karmu. Svaki obrazac je jedinstven. Poštujte to.
  • Nikada ne cenzurišite svoje misli. Vi ste ono što ste. Prihvatite sebe sa svim svojim snagama, slabostima ili “nesavršenostima” koje mislite da imate. U apsolutnom smislu ne postoje nesavršenosti.
  • Budite svedoci sopstvenih misli, reči i dela u svako doba. Ostaćete oslobođeni od svega toga. Objektivno posmatranje je oslobađanje. Uplitanje je vezivanje. Uvek se setite toga.
  • Svako biće na Zemlji ima određenu svrhu. Nijedna kreacija nije slučajna. Poštujte svako biće, živo i neživo. Nikada ne uznemiravajte i ne uništavajte. Živite, i pustite druge da žive.
  • Emocije, krivica i žaljenje su užad koja nas vezuju za Zemlju. Nemojte imati nikakve veze s tim.
  • Ljubav je najlepše od svih osećanja. Iskazujte je bezuslovno.
  • Radite sve sa punim angažovanjem, iskrenošću i objektivnom posvećenošću. Nikad nemojte raditi stvari odsutno, rasejano ili bez entuzijazma. Izbegavajte takva dela. Tada ćete uvek biti iskreni prema sebi i život će vam biti ispunjen, bez kajanja i ega.
  • Na našem putu gurui su samo znakovi pored puta. Gurui su savršeno bezuslovni. Oni nikad ne vezuju tragaoca za sebe. Nikada se ne mešaju u vaše iskustvo ili putovanje. Nikada ne kritikuju, ne osuđuju i ne cenzurišu. Oni su objektivni i istiniti. Gurui nikada ne pokazuju svoje moći da bi privukli i kontrolisali. Gurui nikada ne traže ništa od tragaoca. Gurui vode oslobođeno postojanje i, takođe, vode tragaoca do oslobođenja.
dsc_0669

*Samastha Loka Sukhino Bhavanthu…
Neka sva bića na svim svetovima budu srećna

Želim vam svima oslobođeno postojanje.

Volim sve, služim svima

M

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Biljana Kiprovski
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić

Guru Pada Puđa

September 6, 2018 at 10:01 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Tokom Mohanđijeve skorašnje posete Ujedinjenom Kraljevstvu, nekoliko poklonika je poželelo da izvede obred Mohanđijevu Pada Puđu. Mohanđi se ljubazno složio sa tim. U kratkom roku, ujutru 9. avgusta, ovaj program je organizovan i nekoliko poklonika se okupilo. Sa najvišim poštovanjem i posvećenošću, poklonici su organizovali sve potrepštine za ritual. Cveće, dipam (lampa), vodu, turmerik vodu (voda sa kurkumom) i kumkum vodu (voda sa crvenim prahom kurkume), voće, suvo voće, sve je bilo spremno.

Poklonici su seli i čekali Mohanđija da dođe i sedne na svoje mesto. Mohanđi je ušao u sobu sijajući kao toplo jutarnje sunce koje obasjava ne samo sobu, već i raspoloženje svih prisutnih. Sa osmehom koji može da istopi milion srca, očima koje sijaju i sa svetlom aurom, Mohanđi je seo i pitao: “Zašto svi vi hoćete da uradite ovu Pada Puđu?

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Morate imati jasnoću o svrsi i razlozima iza svake aktivnosti koju radite, tako da možete da objasnite svojoj deci i budućim generacijama. Nemojte da obavljate nijedan ritual samo da biste ga obavili.” Poklonici su tada ljubazno zatražili od Mohanđija da im objasni značenje Guru Pada Puđe i značaj obavljanja ovog rituala.

Ritual je ubrzo pretvoren u satsang donoseći jasnoću o ovoj čistoj i autentičnoj tradiciji koja se prati godinama. Nakon satsanga, svako je sa punom jasnoćom o Pada Puđi, predajući svoju posvećenost i predanost guruu i guru principu, nastavio da izvodi Mohanđijevu Pada Puđu.

Sredinom mantranja Mohanđi Ašototari i Guru Paduka Stotram, Mohanđijeva lotosova stopala nisu bila oprana samo vodom i cvećem, već i čistim suzama koje su tekle s ljubavlju, posvećenošću i predajom iz očiju poklonika.

Jednostavna Pada Puđa ceremonija je postala veoma moćna ceremonija ispunjena ogromnom ljubavlju poklonika prema svom guruu i Mohanđija prema svima njima.

U nastavku je transkript Mohanđijevog objašnjenja “Zašto Pada Puđa?”

Pitanje: Zašto treba da radimo Guru Pada Puđu?

Mohanđijevo objašnjenje:

Upanišade (hinduistički spisi, srž učenja Veda) nas uče da se pitamo, a ne da slepo verujemo. Morate da postavite pitanje da biste bili svesni i da biste učvrstili i produbili svoju svesnost kako biste mogli da pružite opažajuće objašnjenje za buduće generacije o razlozima svake akcije i rituala koji izvodite.

Tri su razloga iza Guru Pada Puđa rituala:

  • Prvo, morate da uzmete u obzir da je osoba čija stopala perete u stanju uzvišene svesti. Tako, kada perete stopala, perete stopala ovog stanja uzvišene svesti, bića u potpunom balansu.

Paada Puja 12 Mohanji

  • Drugo, uzmite u obzir doprinos ove individue društvu i vašem životu. Koji je najviši Mohanđijev doprinos? Uzmite ga u opipljivom obliku. To nisu moja učenja. To je Mohanđi kao Platforma. Zašto nam je potrebna platforma? Zar već nemate platformu? Već imate platformu koja se zove život? Karma je platforma, zar ne? Karma vas je stvorila. Karma vas održava i karma će vas rastvoriti. Tako da, platformu imate. Zašto vam je onda potrebna druga platforma zvana Mohanđi? Šta će Mohanđi platforma učiniti za vas? Veoma je jednostavno. Na primer, zašto radite posao? Da biste zaradili novac, da biste mogli da se brinete o porodici i da imate život. Slično tome, kada imate platformu koja vam daje priliku za nesebičnost, vi ste zaradili sredstva na “duhovnom bankovnom računu”. Šta je prednost duhovnog bankovnog računa? Bukvalno, bankovni račun, kao što već znamo, može da vam kupi određeno zadovoljstvo koje je opipljivo čulima. A duhovni bankovni račun?

Ovo pomaže vašim precima, ljudima koji su umrli pre nego što ste vi i bili u liniji srodnika. Kada činite dobra dela, zarađujete sredstva na duhovnom bankovnom računu. Uzmimo, na primer, naše kuće. Vaši roditelji, babe i dede i tako dalje, svi su u vašoj kući. Kada kuvate hranu, svi jedu, ne samo vi. Nikada se ne dešava tako, zar ne? Na isti način, duhovni bankovni račun takođe ide vašim precima. Zamislite da je ovo jedna platforma gde su vaši preci i njihovi preci i preci vaših predaka svi u sadašnjosti. Zato što ste deo linije srodnika, oni svi imaju dobrobit. Preci su srećni zato što su oslobođeni mnogih stvari koje oni nisu mogli da urade. Vi niste razdvojeni od svojih predaka. Vaš otac i majka su integrisani u vas. Tako da, ne gledajte na njih kao na druge ljude. Čak su i vaše babe i dede i njihove babe i dede integrisani u vas. Zbog njih ste vi sada ovde.

Isto važi i za buduće generacije, vaša deca, njihova deca. Takođe ste integrisani u njih. Kada činite dobra dela (ne samo Pada Puđu, Pada Puđa je simbolična) u okviru platforme u ime gurua kao nesebično delo, to pomaže duhovnom bankovnom računu da raste, i to će pomoći budućim generacijama.

  • Treće, kada umrete, vi nosite taj bankovni račun sa sobom. Ovo se zove punja (*punya – dobra karma, nevidljivo bogatstvo). U svom sledećem životu već imate nešto sa čime možete da raspolažete. Imate nešto sredstava na svom računu.

Dakle, imate tri nivoa stabilnosti koje možete da stvorite za svoje postojanje. Ova tri nivoa su: nasleđen, naredne generacije i vaše sopstveno postojanje. Kroz ovu simboliku Pada Puđe vi odajete počast pojedincu koji vas je stabilizovao u ova tri nivoa.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Na primer, zbog direktora, vlasnika ili osnivača mesta na kom radite vi imate posao. Ne morate da perete njegova stopala stalno, ali ako imate poštovanje prema njemu u umu, to pomaže: “Ja nikada nisam stvorio kompaniju. Ja nikada nisam stvorio ništa. Ali, zato što ovo postoji, ja sam preživeo.”

Ovo je najbolja i najopipljivija svesnost. Ako ste u stanju da objasnite ovo vašoj deci, oni će shvatiti poštovanje između generacija. Oni će razumeti i neće misliti da su oni pojedinci koji mogu da rade šta god im se sviđa. Dok god mogu da rade šta god im se sviđa, postoje posledice koje će uticati na vaše pretke i buduće generacije. Vi takođe snosite posledice onoga što radite.

Mi govorimo o platformi koja je čista i ono što ovde zaradite je legitimna valuta. Kada radite nesebičnu stvar, postoji svetlost, energija koja se dešava u vama. U ovom okruženju, ako kontinuirano to činite, čak i u mislima, rečima ili delima, to stvara pozitivnu energiju. Na primer, ako kritikujete, osuđujete ili se svetite nekome, to stvara negativnu energiju u vama koja može biti preneta na vašu decu. To može da izazove da vas vaša deca izbace iz kuće jer ona neguju tu negativnost. Zato je uobičajeno da postoje svađe između roditelja i dece.

Takođe, shvatite da je ovo individualno putovanje koje niko ne može da korača umesto vas. Ako moram da vežbam, ja treba da vežbam. Ne možete vi da vežbate umesto mene. To je uvek individualno. Razvoj je takođe individualan. Evolucija i rastvaranje su individualni. Prema tome, važno je da ostanete čisti iznutra. Bez loših misli, loših dela ili loših izražavanja. Budite pozitivni da bi linija srodnika postala veoma srećna. Kako kažu, “amrutja putra” (amrutya purta) znači sin ili dete je skoro kao nektar. Ljudi kažu da, ako je osoba rođena u porodici sa takvom moći, minimum sedam generacija pre i sedam generacija posle će imati dobrobiti. Tako da, zavisno od intenziteta vaše manifestacije božanstva ili inkarnacije, buduće generacije će imati dobrobit, ne samo vaša porodica. Zbog vašeg postojanja, toliko mnogo ljudi će imati dobrobiti. Tada je akumuliran bankovni račun mnogo veći. To je cela poenta.

Kako znate da je sve ovo stvarno? Vaš nivo zadovoljstva sopstvenim životom će vam reći da radite pravu stvar. Ako ste ljuti, razdražljivi itd. definitivno ne radite pravu stvar. Umesto toga, ako ste srećni, mirni i zadovoljni, to je znak savršene akcije.

Važno je da shvatite da svaka radnja ima svrhu. Kako izražavate zahvalnost? Jedan od načina je da je izrazite ritualima. Postoje i drugi načini. Najvažnije, širenje učenja, vaše je najveće izražavanje.

Trebalo bi da možete da objasnite vašoj deci, unucima ili drugima na takav način koji će im omogućiti da shvate dobrobiti radnje. Ne uključujte nikoga u ritual bez objašnjenja, jer bez odgovarajućeg objašnjenja odbiće ga i imaće averziju prema istom.

Devino iskustvo sa Pada Puđom

Paada Puja 14 Mohanji&Devi
“Moja prva ikada Pada Puđa bila je pre nekoliko godina, u Muskatu. Najiskrenije, nije mi bio poznat ceo ritual, tako da sam bila po strani. U to vreme bila sam trudna sa Milom.

Dosta su nam objašnjavali o Pada Puđi tokom Guru Purnime. Vremenom, kako su je izvodili, osetila sam puno prelepe energije i shvatila sam istinu da ono na šta se fokusiramo, postaje naša realnost i možemo zapravo da prodremo u to. Gde god ide pažnja, ide i energija. Tako da sam shvatila da su stopala učitelja opipljiva reprezentacija proširene svesti učitelja. U ovom trenutku, shvatila sam da ispred mene ne sedi Mohanđi kao osoba, to je ta svest. Dok sam radila Pada Puđu, pratila sam uputstva kako bi trebalo da se radi i nastavljala sam da osećam tu energiju. U jednom trenutku, osetila sam unutrašnje vođstvo da treba da stavim svoju ađna čakru (treće oko) na majstorov palac. To sam i uradila. Dok je moje treće oko dodirivalo Mohanđijev palac, osetila sam kao da primam stotinu šaktipata. Mogla sam da osetim transfer ogromne energije.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Onda sam sela i otišla sam pravo u stanje samadija (*samadhi – stanje potpunog blaženstva) na oko sat i nešto. Osećala sam kao da me je neko stavio u stakleni balon, i unutar tog staklenog balona nije bilo ni zvuka ni udisaja, bila je samo tišina. Mogla sam da čujem da je bilo ljudi u sobi, ali sam osećala kao da su izvan staklenog balona i bilo je neverovatno. Ja samo nisam htela da izađem iz toga uopšte.

Moje saznanje iz ovog iskustva je da, kada radimo neki ritual, uvek treba da gledamo na suštinu osećaja iz srca, pre nego da budemo umom zaokupljeni procesom i kako ga uraditi na pravilan način. Ljudi se često izgube u procesu, i ne osete srž svetog rituala. Nije suština u pravilima. Suština je šta vi osećate i kako se povezujete sa svrhom rituala, i onda ga radite iz srca. To daje maksimalnu dobrobit koja god da je svrha toga.”

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

JAI BRAMARISHI MOHANJI!

ŽIVEO BRAMARIŠI MOHANĐI!

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Ivana Igrić
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić

PRIČA O ZMIJI

September 2, 2018 at 4:43 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

snake-mohanjis-story-on-a-snake

Zmije imaju otrov, zar ne? Zašto imaju otrov? Da bi se zaštitile. Kad zmija oseti da joj je potrebna zaštita, onda je to nešto lično, vezano za njenu ličnost. Ona nema poverenja, ne predaje se. Međutim, kad zmija pomisli: „Šta će mi otrov?! Zaštićena sam.“ Otrov je kao iskušenje da možete da budete svoj um. U tom trenutku, kad zmija shvati da je zaštićena, neće upotrebiti otrov. Tada će se koncentrisati na njega, a on će se neutralisati i postati dijamant. Otrov nije upotrebila, već je meditirala na njemu. To je poput toplote meditacije koja neutrališe otrov i on postaje dragoceniji od bilo kog dijamanta. S druge strane, kad zmija upotrebi svoj otrov, to stvara karmu, i ona mora da se vrati (novim rođenjem). Ali, kroz tapas (određenu duhovnu praksu) zmija postaje prosvetljena. Vraća se tamo odakle je došla.

Dakle, vi posedujete otrov pomoću kojeg možete stvoriti karmu ako želite. Međutim, ako ugradite božanstvo u svoj srčani centar, onda to i postajete. Tada druge stvari nisu važne. Nije vam potrebna nikakva zaštita, nikakva podrška, ništa vam ne treba jer imate sve. Već imate sve te stvari. Kad osećamo da nam je potrebna zaštita, to znači da postojimo. Zato je zmiji dat otrov. Ako ona to oseća lično, upotrebiće ga jer se plaši. U momentu kad shvati: „Ja sam zaštićena. Zašto bih bilo šta koristila?“, oslobađa se. Dolazi do oslobođenja. U tome je poenta.

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Lektorisala: Dejana Vojnović
Prevela i uredila: Staša Mišić

Neka ovo bude vaša duhovna praksa

August 30, 2018 at 10:13 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

mohanji-55-blackwhite

Samo na neko vreme sedite u tišini. Za čim god da jurite, prestanite. Samo pustite. Samo kontemplirajte. Krajnje je vreme da to uradite.

Zamislite da vaše celo postojanje na Zemlji traje oko 29 200 dana, ako ćete živeti 80 godina u ovoj inkarnaciji. To je oko 700 800 sati. Ako u proseku spavamo 6 sati, preostaje nam samo 525 600 sati da iskusimo život. Ako u proseku svaki dan potrošimo 3 sata na kupanje, jelo i ostale kućne poslove, ostaje nam samo 438 000 sati. Možda se ponekad razbolimo. To je naknadni gubitak. Nekoliko godina provodimo kao dete. Nekoliko godina kao stari ljudi. Može se računati na 40 efektivnih godina. To je oko 14 600 dana na Zemlji. Nemojte mi verovati. Sami izračunajte. Kontemplirajte nad time.

Zapitajte se:

1. Šta želim od ove izuzetno kratke inkarnacije?

2. Da li su ova poređenja, bes, mržnja, ljubomora, suparništvo, razgovori, osveta i sve ostale emocije koje utiču da um pati, vredne toga?

3. Da li zaista moramo da lažemo, varamo, krademo, izneverimo, sumnjamo, osuđujemo ili optužujemo?

4. Zašto uopšte biramo nasilje? Da li je nasilje naša prava priroda i, uzimajući u obzir ograničene sate na Zemlji, da li je toga vredno?

5. Zašto bismo ikada smatrali da su ostale vrste manje značajne od nas i da zaslužuju drugo mesto po važnosti?

Kontemplirajte više. Kontemplirajte mnogo više. Učinite duboku transformaciju u životu jer se svaki život sreće sa smrću. Svaka reka se sreće sa okeanom, pre ili kasnije. Promenite način života danas. Upravo sada. Život nije vredan svih tih emocija i patnje. Život mora da bude svetlost i ljubav, jer ste vi svetlost i ljubav. Uvek se setite koliko je malecko, malo i krhko naše postojanje na ovoj maleckoj planeti u kosmosu, zvanoj Zemlja. Budite svesni. Odbacite svoj ego. Odbacite sve nepoželjne emocije i nadoknadite ono što je već izgubljeno na području ljubavi. Vreme je. Krajnje je vreme. Neka to bude vaša duhovna praksa. Budite dobri. Činite dobro.

S ljubavlju,
Mohanđi

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Tijana Sladoje
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić

Zašto ne treba nositi crno

July 19, 2018 at 11:14 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Neobavezan razgovor sa Mohanđijem
Vrelo Bosne, Bosna i Hercegovina, maj 2018.

mohanji-by-marko-milovic-mar_2893-fb

M: Tamnije boje imaju blokirajući faktor. Kad nosite svetlije boje, kao što su bela, bež, vaša energija nikada nije potisnuta. To je uvek bolje za energetsku stabilnost.

Učenik: Sledeći put ćete nas videti sve u belom. 🙂

M: Ne morate da nosite belo, ali nešto svetlo. Čak i svetlo sivo.

Učenik: A šta je sa crvenom bojom?

M: Crveno uvek nosi neko ko je povezan sa Šakti, boginjom moći. Međutim, ako niste izbalansirani sa Šakti energijom, okrenućete se ka raznim vrstama zavisnosti koje teže da vas vrate dole. Zato većina Šakti posvećenika koristi nešto što bi ih vratilo nazad. U suprotnom, bićete uvek u nekom stanju zanosa i u nećete biti u stanju da radite bilo šta. To nije dobra ideja. Viđao sam razne Šakti posvećenike koji su radili ekstremne stvari i onda bi se vratili dole. Ne dole, bolje rečeno – nazad. Pogledajte Nadanandu, on sve vreme puši. Kada bi ostavio cigarete, poleteo bi. To nije lako. Ali, moj put je put Veda gde ništa ne radite do krajnjih granica. Idete pravom putanjom i stižete gde treba.

Učenik: Oče, zašto mi se uvek čini da me privlači crno?

M: To je stvar uma, da biste se prikrili. Kad god želite anonimnost ili da budete negde nevažni, preferirate crnu. Tada poručujete svetu: „Ostavite me na miru. Ne uznemiravajte me.“

Pitajte Devi, kad me je upoznala, uvek sam nosio crno. Bila je jedna glumica, naša prijateljica. Došla je u Dubaji. Htela je da ide u kupovinu, pa sam je odveo. Dok sam vozio kola, pitala me je: „Zašto nosiš crno?“, rekao sam: „Zato što mi se sviđa.“ Rekla je: „Znaš šta? Tako govoriš svetu – molim te, ostavite me na miru, ne uznemiravajte me, a ti nisi predodređen za to. Moraš da govoriš pred svetom.“ Rekao sam: „Nema šanse!“ To su bili dani kad nisam bio prisutan u javnosti. Radio sam. Onda mi je ona sama kupila crveno i žuto, a ja sam rekao: „Ne mogu nositi te boje.“ Rekla je: „Ne, ne! Moraš da ih nosiš!“ Ona ništa nije znala o duhovnosti, ali je bila filmska glumica, bila je praktična. „Što više nosiš crno, to više govoriš svetu – ostavite me na miru. A smatra se da to vodi u depresiju. To ima veze sa umom, pokušavaš da se zaštitiš od sveta i takvih stvari. Treba da se suočiš sa svetom.“ Rekao sam: „Ali, ja se suočavam sa svetom svaki dan!“, jer sam u to vreme radio sa tankerima za naftu, ogromnim brodovima, kapaciteta 3 miliona barela, itd.

Jedna druga osoba mi je rekla: „Kad god si povezan sa lošim uticajem Saturna ako nosiš crno, taj loš uticaj će se udvostručiti.“ Saturn, Rahu, Ketu, Pluton, Neptun… Oni vole crno. Saturn bi trebalo da bude Sunce senke. Zovu ga Sunce senke. Dakle, Saturn je uvek istinit. Senka je uvek istinita. Kako znate da je tamo senka? Senka vas istinski predstavlja. Onakvi kakvi ste je upravo ono što ćete videti na senci. Dakle, Saturn, Sunce senke je Saturn. Saturn je uvek istinit. Prikazuje vas onakvima kakvi ste zaista. Čak i ako je nešto ružno, prikazaće ružno. Zato se ljudi plaše Saturna, jer su navikli da se prikrivaju. A crno to pojačava.

Devi su rekli da uopšte ne nosi crno zbog svoje vladajuće planete. Ne znam koja je.

devi-mohan

Devi: Da, ja imam jak uticaj Saturna.

M: Posle toga su joj se desile promene u životu. To takođe privlači negativnosti, ljubomoru…

Devi: Negativne komentare ljudi.

Učenik: Šta da radim sa svojom garderobom, sve je crno? 🙂

Devi: Bukvalno sam bacila svoju odeću. Imala sam gomilu crnih stvari i jednostavno sam ih bacila. Shvatila sam koliko sam crnih stvari imala. Stalno bih nosila nešto crno. To je i zato što mislimo da izgledamo tanje kad nosimo crno. Ali, možete nositi tamno plavu, tamno zelenu, maslinasto zelenu, braon…

M: Ovde treba reći dve stvari. Prva je da ljudi privlače mnogo ljubomore kad su sa mnom. Ljudi postanu veoma ljubomorni kad se neko približi Mohanđiju. Svetlije boje to reflektuju nazad. Druga stvar je da se zaštite od uticaja energije.

Devi: Ali, taj čovek je rekao da kad nosiš crno, ljudi te više kritikuju, više su na tebe ljubomorni, na njih utiču vaše boje.

M: Žele da vas kritikuju. Čak i ako radite najbolje što možete, reći će da niste dobri. Kad nosite svetlije boje, to im se vraća, možda ne u potpunosti, ali bar 80%.

collage 1

Učenik: Kad vidim tinejdžere kako nose crno, ponekad sam ljut na njihove roditelje.

M: Tinejdžeri često nose crno u znak protesta. To je vrsta buntovničkog stava. To je neka vrsta poruke društvu: „Ja sam protiv svih vas.“ Nekad sam uvek nosio crno. Nisam čak ni kupovao odeću a da na sebi nema nešto crno. Na poslu sam nosio kravatu i sako, ali to je bilo nešto drugo. Onda sam prestao sa crnim. Čak i sad imam samo nekoliko crnih stvari, ne puno.

Isto tako šafran, narandžasta boja je veoma moćna. Utiče direktno na solarni pleksus. Ako niste stabilni a nosite šafran, nećete biti u stanju da se nosite sa svojom energijom sunca, sa vatrom. Vatra će biti jaka. Zato su mnogi ljudi koji nose šafran potpuno sluđeni. Jer, ako niste stabilni kad nosite određenu boju, postajete još više neuravnoteženi. Ljudi ponekad napuste svetovni život, žele da žive u izolaciji, kažu: „Ne želim da živim u ovom svetu, odlazim.“ Međutim, ne mogu da se smire u šafranu kao monasi zbog ovog problema. To pojačava solarni pleksus i seksualnost, i mnoge stvari isplivavaju na površinu. Sve što je ranije sedelo prikriveno, počeće da izlazi i oni neće moći s tim da se nose.

Učenik: Ponekad sam nosio kombinaciju crveno i crno.

M: Crvena je zemlja, to je drugačije.

Učenik: Volim tu kombinaciju, ali sam možda agresivniji nego inače.

M: Nekad sam nosio te boje.  Mislim da postoji značenje u tome šta jedemo, šta oblačimo… Ali, ako nosite svetlije nijanse, bezbedni ste.

Devi: Ali, sve to utiče malo po malo – hrana koju jedete, misli koje imate, odeća koju nosite. Sve je to malo, malo. Nije da je to neka velika stvar, ali kad se sve skupi zajedno, računa se.

M: Kad radite samo na određenoj frekvenciji, računa se. U suprotnom, radite najbolje što možete i neko vam kaže da ste glupi, da niste dobri i sve takve stvari. Ili, radite najbolju stvar na svetu, hoćete da podignete svest ljudi u svetu, a ljudi pričaju loše stvari o vama. Ako nosite takvu odeću, to vas više pogađa. Verovatno počinjete više da verujete njima nego svojoj svrsi. Dakle, morate se držati svrhe.

Naša svrha u ovom životu je da dosegnemo najviši nivo. Ako nas sve druge stvari pogađaju, nikada nećemo tamo stići. Um će neprestano donositi takve stvari. Naš posao je kao u trci sa preponama, jedna prepona, druga prepona…  morate da skočite i nastavite dalje. Um će svašta donositi, jedna prepona, druga prepona…  A posebno kad pričamo o drugim ljudima, nikada to nećemo prevazići jer će ljudi stalno dolaziti i stalno pričati. Imaće svoje predrasude i sve ostalo. Tome nema kraja. Uvek ćete biti protiv nekoga. Viđao sam ljude koji su uvek protiv nekoga. Ako nisu protiv vas, onda su protiv nekog drugog, jer jedino na taj način mogu da prežive. To je nastavak nesigurnosti. Ako sam siguran u sebe, nemam potrebu da pričam o drugim ljudima. Ako niste sigurni u sebe, onda vam smetaju drugi ljudi.

mar_2822-fb

Kad odlučimo da povećamo frekvenciju Zemlje, sve ove stvari su važne. Iako su to male stvari, šire gledano su važne, jer prirodno težimo ka: „Ne želim da me iko dotakne.“ Ja sam bio veoma introvertan, hronično introvertan. Kad je Devi ušla u moj život, pitao sam Babu: „Zašto mi sad šalješ ženu posle svih ovih godina?“, jer sam godinama bio neženja. „Šta da radim?“ Rekao je: „Moraš da se oženiš.“ Rekao sam: „Nema šanse! To je nemoguće. Neću da se upuštam u taj haos, brak, deca… Dobro mi je ovako.“ A on je rekao: „Onda ćeš morati da se vratiš. Jedna stvar je preostala.“ Sve ono što treba da uradite mora da se završi, u tom smislu nema „hoću i neću.“ Čak i ako treba da padnete, moraćete da padnete. Ako treba da ustanete, moraćete da ustanete. Nema ništa poput: „Zašto mi se ovo desilo?“ Sve se dešava.

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Lektorisala: Dejana Vojnović
Prevela i uredila: Staša Mišić

Hranjenjem do oslobođenja

June 15, 2018 at 10:31 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Feeding-1

Dug postojanja

Naši životi bi trebalo da budu vođeni Darmom, dužnošću pravičnog življenja. Naša primarna darma je prema našoj porodici.  Vodeći računa o njima mi plaćamo dug za to što smo dovedeni u ovo postojanje. Naša sekundarna darma je prema društvu – raditi nešto za druge. Kroz ovo mi plaćamo naš dug prema Majci Zemlji, za to što zauzimamo prostor na njoj i živimo život. U Indiji se kaže da će se duša reinkarnirati na zemlji dokle god dug ne bude plaćen u potpunosti. Ako iznajmite kuću, živite tamo i odete ne plativši zakup, neko će vas juriti da naplati to što dugujete. U ovom slučaju to je Majka Zemlja, koja će vas uhvatiti i vratiti nazad. Zato većina religija priča o nesebičnom služenju kao vidu pročišćenja. Čak ni uzdignute duše ne mogu da pobegnu od ciklusa rađanja i smrti bez plaćanja svog duga. U ovu svrhu je veliki drevni indijski majstor Adi Šankara zamolio sve svece koji meditiraju na Himalajima da siđu dole među narod tokom Kumba Mele (najvećeg mirnog okupljanja u svetu koje se održava na četiri lokacije svake tri godine) i da podele svoju energiju sa drugima kao vid služenja.

Kako otplatiti dug?
Feeding-2

Ovaj dug možete otplatiti pomažući bespomoćnima. Ipak, naše delo dobročinstva ne bi trebalo da bude ograničeno na ljude, nego treba da se protegne na sva bića. Tapiserija postojanja je protkana divnim nitima svih bića, svako od njih doprinosi na svoj način jedinstvenoj lepoti ove tkanine života. Svako biće na Majci Zemlji ima jednako pravo na postojanje i, stoga, svako biće ima pravo da bude uživalac našeg nesebičnog služenja. Shvatite da svako biće oseća glad na isti način. Dalje, sva bića su povezana kroz zajedničku simbiozu razmene energija koja nam pruža dobrobiti u zamenu za usluge nesebičnog davanja.

Kome platiti?

Postoji pet širokih klasifikacija bića koja mogu da vam pomognu u većini situacija u životu:

  1. insekti (leptiri, pčele, mravi itd.);
  2. ribe;
  3. ptice;
  4. životinje poput guštera, veverica itd;
  5. odlutale domaće životinje kao što su krave, bikovi, koze, mačke, psi itd.

Feeding-5

Prve dve kategorije bića nisu ni svesne ni sposobne da iskažu zahvalnost. Sledeće dve kategorije su donekle svesne, ali ne mogu da iskažu zahvalnost. Poslednja kategorija bića je i svesna i može da iskaže zahvalnost. Uzgred budi rečeno, mislim na hranjenje divljih ili slobodnih životinja, ne onih koje se nalaze u kavezima ili akvarijumima.

Slično je i među ljudima. Takođe postoji predložen prioritet hranjenja:

  1. stari, bolesni ili psihički/ mentalno oboleli;
  2. napuštena deca: obeležena su kao posebna grupa da bi se naglasila njihova slabost zato što su bespomoćna skoro kao kategorija iznad;
  3. žene;
  4. svi ostali.

Koje su prednosti?
Feeding-3

Kada služite neko biće, darovani ste pozitivnom konstitucijom tog bića. Na primer, ribe se vezuju za pokret i gladak tok. Hraneći ribe skidate blokade i donosite harmoniju i lakoću izražavanja u svoj život. Ptice se vezuju za let, uzdizanje i lakoću postojanja. Prema tome, hranjenje ptica je preporučljivo kako bi se otklonila depresija. Osećaćete se lakše, zaštićeno i stabilno kada ih hranite i štitite. Psi i mačke se vezuju za lojalnost i stabilnost. U Indiji su krave čuvene po tome što upijaju negativne uticaje i tako štite kuću svoga vlasnika.

Druge dobrobiti uključuju bračnu harmoniju, vernost, osećaj svrhe i oslobođenje od teških emocija, blokada, prepreka, bola (emotivnog i fizičkog), negativnih efekata planetarnih uticaja itd. U nekim kulturama se za hranjenje drugih bića kaže da smanjuje negativne efekte loših dela naših predaka. Ako su preci učinili neka dobra dela, to pomaže dolazećim generacijama. Nažalost, većina života je posvećena jedenju, pijenju, spavanju i, na kraju, umiranju! Mi ne činimo ništa dovoljno značajno ili nesebično za svet. To ima stagnirajući efekat na celu porodicu i to ostaje dolazećim generacijama.

Šta možete da učinite?

Donesite jednu odluku: “Vratiću Majci Zemlji mnogo više nego što sam uzeo od nje.” Ovo je jedina odluka koju treba da donesete. Kada to uradite, ljubav raste iz vas donoseći milost i izobilje. Kako postajete više nesebični, više milosti će vam dolaziti. Sve će vam doći. Kada me ljudi pitaju: “Mohanđi, šta možemo da učinimo za tebe?” Ja uvek kažem: “Hranite ptice, ribe, životinje, sva stvorenja i ljude. To je najviše što možete da učinite za sebe i za Majku Zemlju.” Mislim da je ovo praktično, a  opet moćno i jako efektno.

Feeding-4-compressed

Ostavite nešto šećernog sirupa (pre svega u biorazgradivoj posudi kao što je kokosova ljuska ili zemljani sud) za mrave, insekte itd. Ostavite nešto vode i zrnevlja za ptice. Hranite lutajuće životinje u svom kraju. Možete da kupite nekoliko paketa biskvita ili neke zapakovane užine i da ih delite ljudima u vašem kraju kojima je to potrebno.

Ne možete da kontrolišete koja kategorija ljudi ili životinja uzima ono sto vi nudite. Stoga, možete da hranite kombinacije bića. Ali, kada hranite ljude, pazite da izbegnete zavisnost među primaocima. Vaša pomoć treba da osnaži onog koji je prima. Ne treba da počne da misli: “Zašto bih ja radio kad sam svakako nahranjen?”

Naše nesebično služenje ne treba da bude tačno utvrđeno. Kada je siromašna osoba gladna, ponudite joj hranu ili kupite vodu. Neka to bude spontano delo. Ne treba da dostavljate hranu hiljadama ljudi. Možete, ako to želite, ali to vam niko ne traži. Uradite šta možete za svet, prema svojim mogućnostima. Ovo će vas držati oslobođenima.

S ljubavlju,

Mohanđi

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Ivana Igrić
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić

Vrelije od rasplamsanog sunca

May 19, 2018 at 3:15 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

pkmohan-mohanji-atmananda-mohanji-and-the-sun

Dragi tragaoci za istinom,

Možda mislite da blizina tako moćnog avadute kao što je Atmananda znači da smo stalno razgovarali o dubljim nivoima duhovnosti. Naprotiv, retko da smo ikad pričali o duhovnim pitanjima. Isto sam primetio i kada se Atmananda susretao sa drugim moćnim majstorima. Nisu razgovarali ni o čemu, ali bukvalno ni o čemu što ima veze sa duhovnošću. Za mene je susret dva majstora izgledao kao stapanje dva sunca kako bi dala još više svetlosti. Nije bilo potrebe za rečima (posredovanjem). Kad god dobijete priliku da boravite pored oslobođenih majstora, obavezno ih posmatrajte, ali nikako ne imitirajte. Ako ih imitiramo, time ćemo samo dobiti određene crte karaktera ili osobine. Posmatranjem ćemo dobiti odvojenost i svest o savršenoj ljubavi na delu.

pkmohan-mohanji-atmananda-mohanji-twirling-moustache

Divno je posmatrati nekog ko ne želi ništa od zemlje kako hoda zemljom. Počinjemo da posmatramo sa potpunom nepristrašnošću, pa čak i ravnodušnošću svaku želju svake osobe oko sebe, ili onih koji dolaze kod našeg Guruđija po blagoslov za brzo rešenje neke od svojih omiljenih dimenzija „veličanstvenih“ žudnji, kao što su novac, ugled, slava, posed, itd. Guruđi, odvojen od sebe kakav je bio, ponekad bi ih pogledao, a ponekad ignorisao. Namerno je nosio plašt nemoćnog, često ekscentričnog, običnog sadua (askete). To mora da ga je spasilo raznih pohlepnih tela.

Retko bismo pričali sa Guruđijem o nečemu vezanom za duhovnost. Obično bi do toga došlo kao komentar nakon nečije posete. Evo nekoliko odlomaka. Jednom je rekao: „Buda je kazao: ’Ljudski jezik je opasniji od mača. Ostavlja dugotrajne rane. Povređuje ljude više nego mač. Povrede koje nanese jezik teško se zaceljuju.’“ Razumeli smo da većina nevolja u životu proizilazi iz relativnih istina ili delimičnih istina protumačenih od strane spekulišućih umova punih predrasuda i izraženih kroz naše jezike bez kostiju. To me podseća na razne divne stvari koje je Buda izrekao, a koje su savršeno pristajale nivou postojanja našeg Guruđija.

pkmohan-mohanji-atmananda-mohanji-looking-at-camera

„Mesto koje je najudaljenije od nas je prošlost. Nema tih para ni vremena koji nas mogu odvesti tamo.“
„Najveća i najviša planina na ovom svetu je ljudska požuda. Za ljudski um ništa nije teže osvojiti od požude.“
„Stvar koju je najteže održati na ovom svetu je malo obećanje. Lakše je reći nego uraditi. Ako se obećanja ne ispune, čovek uzima još života da bi ih dovršio. Stoga su obećanja prilično štetna. Ako se ne ispune, povećavaju našu karmičku težinu.“
„Osobina zbog koje se čovek oseća najlaganije na svetu je poniznost, koja dolazi sa zrelošću i svešću. Nema ničeg laganijeg za um od poniznosti. Kada jurimo ime, slavu i bogatsvo, to se gubi.“
„Smrt nam je najbliža. Smrt nam je bliža nego bilo koji međuljudski odnos i jedina je neizbežna veza.“
„Najlakše što možete da uradite da biste se oslobodili u ovom svetu jeste da širite poruku o našem dragom guruu šireći bezuslovno ljubav kroz samo vaše postojanje. Vaša lična dobrobit nema ništa s tim. Ako se plašite da govorite o guruu koji vam je dao sebe, vi ste licemer. Milost neće doći na vaša vrata. Licemerje sprečava milost.“

collage
pkmohan-mohanji-atmananda-mohanji-at-ugadi

Jednog „svetog dana“, nakon što je proveo vreme sa jednim naizgled rezervisanim lutajućim saduom, guru je rekao: „Mi smo svi lažovi. Lažemo sve vreme. Kad god kažem ja sam Atmananda, ja lažem. Ovo telo se zove Atmananda, ne ja. Kad god ljudi pričaju sa identifikacijama koje su sve privremene, lažu, jer sve što je privremeno nije krajnja istina. Pogledajte oko sebe, nijedna životinja vam se neće predstaviti kao bik ili majmun. Oni nisu vezani svojom inkarnacijom. Mi toliko želimo da zadržimo svoj ego i identifikacije. Kad god počnemo da izražavamo ko smo u okvirima ovozemaljskog postojanja, sve se više i više udaljavamo od prvobitne istine. Stoga, moramo shvatiti da smo svi mi lažljivci. Slavni lažljivci koji vole da održavaju svoje laži i čak su i ponosni na njih. Ja nisam avaduta, pa čak ni Atmananda. To su sve identifikacije o mom stanju i obliku koje mi je dalo društvo da bi sebi olakšalo. To je njegova potreba, ne moja. Ja sam slobodan.“ Nastavio je: „Isto tako, poistovećujemo se sa prolaznim emocijama i prisvajamo ih. Mi nismo ni emocije. Mi smo slobodni. Ako to ne shvatite, patićete.“

pkmohan-mohanji-atmananda-mohanji-praying

„Želje su zamke. Jedna spontano vodi ka drugoj. Isto tako, one menjaju formu i prirodu. Želje izazivaju iluzije i halucinacije. To nas sve više i više udaljava od oslobođenja.“

Ovo je priča o nekim Guruđijevim učenicima, kao što su Ramapa, Srinat i moja malenkost, kao i o nekim Guruđijevim iskustvima koja bih želeo da podelim kako bih omogućio uvid u njegov veličanstveni status.

Nekad je sredovečna osoba po imenu Ramapa hodala sa nama dok smo hodali sa Gurudevom. Gurudeva nije imao običaj da obraća pažnju, dočekuje ili prima bilo koga ko odluči da hoda s njim.Verovatno nije ni primećivao.

Guruđi nije voleo razgovore. Videli smo ga kako satima pažljivo posmatra krave ili druge životinje. Među sobom smo govorili da ih Guruđi oslobađa svojim pogledom. Zapravo, posmatrao je životinje s mnogo više pažnje nego ljude. Jednom takvom prilikom, koja se desila oko nedelju dana nakon što nam se Ramapa pridružio, Guruđi je posmatrao krdo krava na livadi. Ramapa mu se približio i rekao: „Gurudeva, moja želja u ovom životu je da dostignem više nivoe samadija. Blagoslovi me i pomozi mi.“ Guruđi nije odgovarao neko vreme. Kasnije reče: „Posmatraj krave i svedoči im.“ To je bilo to. Nije rekao ništa drugo. Ustao je i počeo da hoda. Ramapa je sedeo tamo i nastavio da radi ono što je Guruđi radio, a što je i njemu rekao da čini. Odlazeći sa Gurudevom, koji je hodao prilično brzo, videli smo Ramapu potpuno udubljenog u posmatranje krava.

pkmohan-mohanji-atmananda-mohanji-with-cows

Mnogo godina kasnije, nakon što je Guruđi dostigao mahasamadi (svesno napuštanje tela kod svetaca), imao sam sreće da i ne znajući sretnem Ramapu, koji je do tada dostigao velike duhovne visine. Nisam ga prepoznao. Vraćao sam se sa nekoliko saputnika do mog boravišta, idući sa severa Barata nakon našeg godišnjeg kupanja u Gangi tokom Kumba Mele. Zadesilo se da provedemo noć u ašramu sveca kog nismo ranije upoznali. Većina ašrama bez ikakvih očekivanja ugošćava ljude koji se vraćaju sa Kumba Mele. To je i dalje tradicija. Poglavar tog ašrama je bio ćelav i imao dugu belu bradu. Dočekao nas je ljubazno i dostojanstveno.

Uveče, nakon večere u suton, držao je govor svojim učenicima. To je zvučalo ovako nekako: „Gurudeva mi je rekao da posmatram krave i otišao (u tom trenutku sam osetio da bi to mogao biti Ramapa). Shvatio sam ovo kao dikšu (inicijaciju) i seo na isto mesto gde je Gurudeva sedeo i počeo to da radim. U početku sam video samo tela krava. Video sam samo njihove aktivnosti. Svakog dana radio sam ovu vežbu u koju me Gurudeva inicirao. Nakon nekoliko dana mogao sam da prepoznam baš svaku kravu koja je pasla na toj livadi. Uskoro sam počeo da uočavam njihove karaktere i razlike između njih. Počeo sam da primećujem kako se ponašaju. Video sam razlike u njihovom ponašanju, kao i njihovu hijerarhiju i manirizme.

Nikada nisu pokazivale znake užurbanosti. Uvek su bile mirne. Jele su samo onoliko koliko im treba. Bile su strpljive. Nikad se nisu žalile niti proizvodile nepotreban zvuk. Prihvatale su svoje okruženje i stvarnost bez ikakvih pritužbi. Bile su tolerantne. Nikad se nisu žalile ni na kišu ni na sunce. Bile su dosledne u onome što su radile. Nikada im ne bi dosadilo njihovo okruženje. Naučio sam mnogo stvari od njih. Koncentraciju, prihvatanje, doslednost, posvećenost bez anksioznosti ili poređenja, bez pritužbi, i više od svega, stabilan um, smiren do srži. Shvatio sam da stanje samadija zahteva sve ove osobine. Sam samadi je smirenost uma. I te životinje su me tome naučile.

pkmohan-mohanji-atmananda-mohanji-feeding-a-cow-in-rishikesh1

collage 1

Dan i noć sam sedeo blizu tog pašnjaka, i kada su ova nežna bića lutala, pratio sam ih. Postala su moji gurui. Naučio sam velike životne tajne od njih. Sve počinje prihvatanjem. Razumeo sam zašto je moj Gurudeva uvek posmatrao životinje i sedeo u stanju meditacije. Svedočio je stanjima samadija koja priroda iskazuje kroz svaku biljku, drvo, lišće i sva njena bića. Isto tako, shvatio sam da krave ne jedu nakon zalaska sunca, a počinju da jedu tek kada sunce izađe. One prate sunce. I ja sam se predao suncu, pa je i ono postalo moj guru.“ Ramapa je nastavio.

Njegovo objašnjenje mi je potvrdilo da i on govori o mom guruu – avaduti Atmanandi Čaitanji! On je mnogima doneo prosvetljenje kroz usputnu reč ili rečenicu koja bi postala nepobitna zapovest koju bi vreme kasnije dokazalo. Želeo bih da shvatite jednu naročitu poentu. Moj Gurudeva je na sebi svojstven, nenametljiv način naučio Ramapu, i kroz njega sve nas, jednu važnu vežbu – praktikovanje svesnosti. Svi gurui obično iniciraju svoje učenike u kontemplaciju (manana) i meditaciju (dhjana) ili neke rituale kako bi dostigli nivoe samadija. Ovde je Atmananda podučavao „svesnost“ kroz postamranje krava, što nije ni manana ni dhjana. Krave nemaju nikakvu anksioznost zbog budućnosti, niti neku vidljivu vezanost za prošlost. Nemaju predrasude niti strahove, kako je objasnio Ramapa. To je važna lekcija u duhovnosti. Biti u SADAŠNJOSTI. Biti u svesnosti. To je prostor između manane i dhjane.

Kada je Ramapa napravio pauzu u svom pripovedanju, predstavio sam se i rekao njemu i publici da sam bio tamo kada se taj događaj odigrao. Ramapa nije mogao da zadrži suze. Ustao je i pokušao da se prostre pred moja stopala iz poštovanja prema mom guruu. Nisam mu to dopustio. Umesto toga, zagrlio sam ga. Nijedan od nas nije mogao da zadrži suze radosnice. Neko vreme smo ostali zagrljeni. Onda sam rekao: „Ramapa, tako sam srećan što te vidim, ne samo jer si dostigao više nivoe samadija, kako si i želeo, sa milošću našeg Gurudeva, već i zbog toga što prenosiš i objašnjavaš neuobičajene metode našeg Gurudeva i svojim učenicima. Održavaš živim sećanje na njega.“

Nije bilo mnogo onih koji su razumeli Gurudeva. On je tako usmeravao hiljade. Možda kroz reč, pogled, rečenicu ili fizičku demonstraciju sopstvenog života. Međutim, ni pet posto tih ljudi koji su dolazili kod njega ne bi to shvatili niti uhavtili tu nit i nastavljali bi da žive kao i do tada. Svakome bi usput, nenametljivo, pružio konopac da se popne.

pkmohan-mohanji-atmananda-mohanji-and-the-sun

Naš guru je napustio svoje telo i insistirao na tome da ono ne treba da postane teret zemlji. Zvanično je kremiran. (Kada je čuo za smrt Atmanande, osmeh je nestao s Ramapinog lica, a oči su mu se napunile suzama.) Isto tako, on nije ništa napisao, osim onoga što je zapisano u našim srcima i umovima. „Ramapa, danas sam srećan. Kada čujem reči našeg gurua kroz tebe, osećam toliku sreću i ponos. Dozvolio nam je da hodamo sa njim i naučio nas neprocenjive lekcije kroz svoj sopstveni život. Savršeni avaduta. Nije imao emocija. Nikada nije plakao. Postojao je bez postojanja. Živeo je bez življenja. Uvek je bio, i sad je uvek uz nas.“

Ramapa suzno reče: „Samo želim da ne padnem opet u iskušenja ovog sveta.“

Odgovorih mu: „Kada si pod zaštitom majstora kakav je Atmananda nikada ne moraš da brineš o bilo kakvom padu u duhovnosti. Neće doći do stanja Joga Brašte (gubitka milosti). Atmananda kao guru to nikada neće dopustiti. Našeg gurua su retko razumeli jer se retko izražavao. Njegov život je bio njegova poruka. Ako ljudi nisu razumeli njegov život, onda nisu razumeli ni njegovu poruku. Uvek sam posmatrao njegovu naviku da pažljivo posmatra životinje. Proveo je mnogo vremena radeći samo to. Često bi zaboravio na svoje sopstveno telo, vreme, glad, vremenske prilike, i sedeo posmatrajući ptice i životinje. Sada, uz tvoje pripovedanje, dobio sam jasan uvid zbog čega ih je posmatrao, kao i šta je s tolikim interesovanjem video. Učio nas je najvećoj od svih filozofija, a to su prihvatanje i predaja. Hvala ti.“ Ponovo smo se zagrlili puni dubokih, iskrenih emocija.

Bio sam istinski srećan što vidim Ramapu, naročito zbog nivoa duhovnosti koji je dostigao, i isto tako sam bio zahvalan Guruđiju što je to sve omogućio. Ostali smo tu noć i krenuli nakon što smo pojeli sveži doručak koji su nam poslužili Ramapini učenici. Ramapa nije jeo ništa nakon zalaska niti pre izlaska sunca. Mi smo učinili isto i odlučili da od tad nećemo više jesti nakon zalaska sunca. Odlučuli smo da pratimo učenje sunca.

Oprostili smo se s Ramapom uz ovu utešnu misao: „Istinski učitelj nikad ne umire. On ostaje kao misao, učenje ili podsetnik kroz različite umove dugo nakon svoje smrti.“

pkmohan-mohanji-atmananda-mohanji-intense-look-21

Drugi Guruđijev učenik je bio Srinat. Bio je kao Guruđijeva senka. Pridružio se Gurudevi pre mene i bio s njim do njegovog mahasamadija. Nikad nije pominjao svoju prošlost, ali je neko pomenuo da se jedan od njegovih roditelja ponovo venčao, i da ga je očuh odnosno maćeha izbacila iz kuće. Nekad kasnije jedan avaduta mu je rekao da je njegov guru u obliku neba (njegovo telo je beskrajno kao nebo). Pošto nije prošao nikakvu inicijaciju, sedeo bi i gledao u nebo i spontano prešao u šjambavi mudru. Po običaju sedeo je pored jedne prodavnice zureći u nebo kada je Atmananda naišao pored njega. Atmananda ga je samo pogledao i očima pokazao da mu se pridruži. Srinat je istog momenta krenuo za njim i nikad ga nije napustio. Video je nebo u Atmanandi.

Sedeo bi poput statue skoro kao Guruđi. Bio je povučena osoba i retko je pričao. Kad god bi ga pitali nešto poput: „Kada će se Guruđi probuditi? Možemo li nešto da uradimo?“, on bi samo bledo zurio u njih. Pošto nije bilo poente pričati s njim, ljudi su ga potpuno ignorisali. Ljudi bi ga zadirkivali i ismevali, ali ništa od toga ga nije doticalo. Šta god bi Guruđi rekao on bi to istog momenta slepo uradio ne razmišljajući da li je pravo vreme, pravo mesto, prava prilika itd. Bez postavljanja ikakvih pitanja, bez razmišljanja ili premišljanja pre nego što bi nešto uradio – takav neki stav. Da mu je Guruđi zatražio da skoči sa planine, on bi skočio. Takva vrsta savršene poslušnosti.

Guruđi većinom nije izvodio nikakve rituale. Međutim, ponekad bi zapalio vatru i bacio u nju neke ponude. Bilo bi to za nekog, verovatno u nekom delu sveta (ili univerzuma), ali nikada ne bi objašnjavao zašto to radi. Isto kao što bi uzeo hranu u ruku i ponudio je vatri jer je neko negde verovatno bio gladan ili je nešto trebalo da se desi negde drugde. Jednom retkom prilikom kada je Guruđi vršio neki ritual, tražio je od Srinata da se okupa u reci i odmah se vrati. Reka se izlila i bilo je veoma opasno ući u nju jer bi nabujala voda svakoga samo zbrisala.

collage 2

To ga nimalo nije zaustavilo. Samo je uskočio u reku čija ga je nabujala voda prosto uvukla. Nosila ga je nekoliko kilometara pre nego što je uspeo da zapliva i nekako izađe na obalu. Odatle je trčao sve do Atmanande, tačno na vreme da stigne na kraj obreda. Ljudi su ga pitali da li je poludeo kad je skočio u nabujalu reku. Nije odgovorio, samo se nasmešio.

Dok je Atmananda sedeo pod drvetom, pre nego što je uzeo mahasamadi, i on je isto sedeo pod drvetom. Njihova svest se stopila i do trenutka kada je Atmananda napustio telo, on je postao kao njegova senka. Atmananda je preuzeo, uklonio svu preostalu karmu i rastvorio ga. Ubrzo nakon što je Atmananda uzeo mahasamadi, nedelju dana nakon toga, i on je napustio telo. Baš kao što je i Atmananda učinio pre nego što je uzeo mahasamadi, i on je sedeo ispod drveta i prestao da jede i pije. Pre tog trenutka sigurno je dostigao visoke nivoe samadija. Ali, to niko ne zna jer se nikada nije izražavao. Nikada se nije prikazivao. Nikada nije pokušavao da dokaže.

pkmohan-mohanji-atmananda-mohanji-and-gazing-21

Atmananda nije imao naviku da jede niti je ikada bio zabrinut zbog hrane. Uglavnom je jeo šta bi mu došlo u ruke. Nikada nije brinuo za to. Nikada nije išao u potragu za hranom niti sakupljao bikšu (milostinju). Bilo je nekih mesta gde se davala bikša, ali on bi samo rekao: „Hajdemo dalje.“ Neki od njegovih sledbenika su želeli da ostanu i dobiju bikšu. Na primer, bilo je određenih mesta gde je kralj obezbeđivao bikšu. Atmanandu nikada nije bilo briga, tako da su mu ljudi retko donosili hranu. Čak i kad bi mu doneli da jede, on bi bacio pogled, a zatim nahranio ptice ili krave. On bi uvek nahranio nekoga oko sebe i ne bi sam pojeo hranu. Nije bilo mnogo stvari koje si mogao da učiniš za Atmanandu. Nije mu trebalo nikakvo služenje. U suštini, ne možemo služiti Majstoru. Moj Gurudeva Atmananda je bio epitom slobode. Slušajte ga u dubokoj tišini, čućete kako njegove reči odjekuju duboko u nama.

„Smešno je kada pomislite da ste nešto. Smešno je i kada kažete da niste ništa. Kada shvatite da niste nijedna stvar, počećete da doživljavate SLOBODU.“
„Izvan ličnih identifikacija i okvira leži ISTINA postojanja.“

collage 3

Atmananda je rekao: „Nijedno srce povezano sa svešću neće ostati uskraćeno za prisustvo.“ Iskusio sam to mnogo puta. Jednom, pre nego što sam počeo da lutam sa mojim Gurudevom, zatekao sam se u raspravi oko neke sitnice sa grupom ljudi koji su se spremali da me prebiju zbog moje agresije. U to vreme sam samo jednom ili dvaput sreo Guruđija, i to u razmaku od nekoliko godina. Kao i obično, bio je ravnodušan prema meni. Moj ego je to smatrao „ravnodušnošću“, a zapravo je to bio test izdržljivosti, te sam odlučio da ga više ne viđam.

Kada se ovaj incident dogodio, mlade siledžije su gotovo bile spremne da me prebiju. Iznenada, video sam kako Guruđi dolazi i odlučnim glasom govori: „Prestanite. On je moj sledbenik. Ostavite ga na miru.“ Ljudi koji su hteli da me prebiju su se ukočili, a zatim povukli. Guruđi me pogledao u oči, a zatim rekao: „Mahendra, idemo.“ Nemam pojma kako je znao moje pravo ime. Nikada nismo razgovarali, a kamoli da sam mu ispričao detalje o sebi. U svakom slučaju, on je krenuo, i ja sam ga pratio. To je početak mog putovanja s njim. I od tada ga nikad nisam napustio. Beskrajno me iznenađuje kad pomislim kako se pojavio na tom mestu gde sam ja bio, i to baš u kriznom trenutku. Kasnije sam shvatio da je njegova navodna ravnodušnost samo maska. On je vrlo svestan svega što se dešava oko njega i van njega, naročito kada je reč o životima ljudi koji su se iskreno i s ljubavlju povezali s njim, i ima kontrolu nad svim tim.

pkmohan-mohanji-atmananda-mohanji-at-mookambika-kudajadri-mountain-holding-mothers-spear

Zaključiću ovo još jednom pričom, nekim uvidima u njegovo stanje. Kao što sam ranije pomenuo, on nije bio vezan, bio je slobodan; nije bio vezan ni za šta, niti odvojen od bilo čega. On je bio u svemu. Tretirao je ljudska i sva druga bića sa istim poštovanjem. Imao je kontrolu nad vremenskim prilikama i elementima, ali je to retko kad pokazivao. Hodao bi po kiši i grmljavini, a znali smo da bi mogao ili da odabere sklonište ili da zaustavi kišu. Kada bismo mu dosađivali da se zaustavi dok se vreme ne smiri, odgovarao bi: „Ne uznemiravajte elemente.“ Kasnije sam shvatio da ne bi trebalo da se mešamo u večni tok prirode čak i ako imamo moć da to uradimo, kao i to da bi trebalo da naši unutrašnji elementi budu u harmoniji kako bismo imali dobar život bez preterivanja u bilo čemu.

Gledao sam na Gurudeva kao na nešto najsličnije elementu vode – uvek je išao niz tok. Nakon njegovog mahasamadija, poduzeo sam sve da napravim njegov lik kako bih mogao da sačuvam uspomenu na njega. Moja iskrena ljubav i poštovanje su stvorili ovu moju nesebičnu želju. Međutim, imao sam na umu činjenicu da nam je Gurudeva jasno rekao da ne želi da ikakav trag njegovog postojanja ostane na zemlji. To je uticalo na njegovu poslednju želju da bude kremiran, a njegov pepeo prosut u svete reke. Uprkos sumnjama, upotrebio sam svu svoju vajarsku veštinu da napravim statuu i postavio je na prilazu reci, gde sam se svakodnevno kupao. To mi je omogućilo da budem u njegovom prisustvu i klanjam mu se svaki dan. Nekoliko godina kasnije reka je nadošla i nabujala voda je odnela statuu, ne ostavljajući nikakav trag postojanja mog Gurudeva, baš kao što je želeo.

Nakon tog incidenta osveštao sam par paduka (svetih sandala) u njegovo ime i postavio ih na prilaz reci. Moć mog Gurudeva je bila očigledna kroz činjenicu da bi reka samo blago dotakla paduke i povukla se. Ista reka koja je zbrisala mnogo veću statuu nikada nije prešla preko paduka. Kada se osvrnem, osećam da su moje sumnje u vezi sa njegovom poslednjom željom dok sam pravio statuu doprinele da ona bude zbrisana. Da je moja nesebična želja bila nepokolebljiva i dalje bih bio te sreće da se klanjam njegovoj fizičkoj formi u vidu statue. Sumnje potresaju temelje koji su čvrsto zacementirani verom.

img-20180118-wa0008-1

Imao sam i mnogo sreće da se na trenutak uverim da je on postojao daleko izvan granica zemlje. To me je zadivilo. Jedne večeri, u skloništu u blizini šumske čisitine, dok su svi spavali, ostavio sam Gurudeva pored vatre koju je palio i održavao kad god bi mogao. Sedeo bi tamo celu noć i posmatrao vatru. Vatra je simbol postojanja u nepostojanju jer lako pretvara materiju u prah. Bila je to blaga vatra. Tamo gde je Gurudeva sedeo, video sam samo vatru. Nije bilo obrisa mog voljenog Gurudeva. Samo vatra. Tog momenta sam shvatio da Gurudeva nije samo ograničeno telo na koje smo navikli. On je lako mogao da se pretvori u bilo koji od elemenata koji sačinjavaju telo. Taj put je rastvorio sve elemente i postao samo vatra da bi razgovarao sa spoljašnjom vatrom.

pkmohan-mohanji-atmananda-mohanji-and-fire1

Drugom prilikom, kada je poglavar jednog sela došao da ga vidi noseći dakšinu (ponude), tražio mu je da mu priča o svom guruu. Guruđi je samo bledo pogledao u nebo i rekao: „Kako uopšte mogu da pričam o slavi mog Gurua? Nikada ne mogu da ga dokučim. Niko ga ne može upoznati. Moj ograničeni intelekt ne može izmeriti njegove dimenzije. Samo se njegova milost otkriva u meni kao svest o njegovom prisustvu, ali ne i stanju. Ja sam previše mali da bih spoznao njegovo stanje. Ništa ga ne može opisati. On je zaista nedokučiv.“

Zastao je, razmislio na trenutak, a zatim nastavio: „On je vreliji od rasplamsalog požara. Hladniji od najsvežijeg povetarca. Sjajniji od milion sunaca. Brži od oštrica munje. Glasniji od bubnjanja hiljadu gromova. On je neviniji od novorođenčeta. Čistiji je od najčistijeg. On je delanje u nedelanju. On je moja majka i moj otac i svi moji rođaci zajedno. On nema ni oca, ni majku, ni početak, ni kraj. Ceo vidljivi univerzum nije ništa do mladež na njegovom veličanstvenom licu. On je nedokučiv. On je slobodan. Nije vezan univerzumom, niti je univerzum vezan njime. On je sloboda. On je blaženstvo. On je ja.“

To sumira stanje mog Gurudeva. Ponizno predajem ovo pred Njegova lotosova stopala.

pkmohan-mohanji-atmananda-mohanji-and-jesus-at-rio

Vaš

Mahendra Manu

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Tijana Sladoje
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić

Izjava o isključenju od odgovornosti:

Atmananda je izmišljeni lik kojeg je stvorio Mohanđi kako bi objasnio Tradiciju. Svaka sličnost sa stvarnim osobama i događajima je slučajna.

Next Page »

Create a free website or blog at WordPress.com.
Entries and comments feeds.