Povećajte svoju frekvenciju

November 8, 2017 at 12:27 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Satsang u Zrenjaninu, Srbija, prvi deo
24. oktobar 2016.

mohanji-quote-the-only-way

Jedini način da preživite različite frekvencije jeste da povećate svoju frekvenciju. Vi imate taj kapacitet. Imate kapacitet da dostignete najviše u ovom životu. To je ono što zovemo nivo besmrtnosti – Mohanđi

P: Kako da izađemo na kraj sa ljudima koji u nama izazivaju krivicu?

O: Sva iskustva života od ranog djetinjstva pa sve do sada, svi ljudi koji su došli u naš život, sve lokacije, čak i hrana koju jedemo, vazduh koji dišemo, mesto na kom se nalazimo – sve je to karmički povezano. U tom smislu, mi smo privukli sve ljude koji su došli u naš život. Privukli smo svaku reč, svaku misao, svako iskustvo. Tako da nema slučajnosti. Ako se nešto dogodilo u vašem životu, to ste privukli tokom vremena. Mi većinu ovoga u stvari privlačimo nesvesno. Nismo razmišljali. Na primer, ako nekoga kritikujete, time privlačite ktitiku na sebe. To je naučno dokazano. Ako kažete nekome „Hej, izgledaš divno, ti si divan”, vi automatski počinjete da doživljavate vlastitu lepotu i milost. Ljudi će gledati u vas i počeće da govore „Ti si lep”. Što više postajete pozitivni, takav oblik karme privlačite. Nasuprot tome, ako privlačite tračeve i učestvujete u njima, onda se cela energija  usmerava u taj način funkcionisanja i počinjete da privlačite negativnosti. Vaša celokupna frekvencija se smanjuje. Što je niža frekvencija, to nižu frekvenciju  privlačite. Na primer, ako kažete da najavljujete zabavu sa puno alkohola, koliko ljudi će doći? Kada je u pitanju Mohanđi, Satsang i davanje Šaktipata, dođe 100 ljudi. Da je zabava sa alkoholom, došlo bi hiljadu ljudi. Zašto je to tako? Privlačnije je nešto što smanjuje frekvenciju. Što više smanjujete frekvenciju, taj oblik gužve privlačite.

Duhovnost je individualno putovanje. Trebalo bi da povećate frekvenciju postepeno tako da postajete potpuno imuni na sve niže frekvencije.  Jedini način da preživite jeste da povećate sopstvenu frekvenciju. Vi imate taj kapacitet. Ovo je prednost ljudskog postojanja. Vi imate kapacitet da postignete najviše u ovom životu. To je ono što zovemo nivoom besmrtnosti.

Postoje majstori na Himalajima koji su prkosili smrti. Oni su dokazali da su ovde stotinama i hiljadama godina. Postojao je jedan pesnik koji je pisao četiri stiha godišnje, što je ukupno tri hiljade stihova. Dakle, živeo je 750 godina. Inače, naš potencijal je neverovatan. Znajte jednu stvar: mi moramo verovati da je ova ličnost koju projektujemo u svet, naša ograničena ličnost. Naša ličnost je mnogo više od načina na koji biramo da projektujemo sebe spolja.

know-yourself-be-yourself

UPOZNAJTE SEBE.
BUDITE SVOJI.

Jedan od ključnih aspekata na ovom putovanju jeste da upoznate sebe i da budete svoji. Ako počnete da osećate svoje telo, da se povezujete sa njim. Reći ću vam da vaše telo nikada ne laže. Uvek govori istinu. Ako se povežete sa telom, sve više i više, čućete svaku ćeliju kako vam se obraća. Svaka ćelija ima potencijal da bude i postane novi vi. Od svake ćelije možete kreirati novo biće, nalik vama. Znači, svaka ćelija sadrži sastojak zvani – vi. Ove ćelije će nastaviti da vam se obraćaju. Svaka ćelija će vam reći gde stojite. To je najveće buđenje koje možete ikada doživeti dok ste živi.

flowchart-no-worries

 

Umesto njih, koga mi slušamo svakog momenta? Sve vreme slušamo naš um. Um vam kaže „Ti si lenj, vreme je za jelo, za toalet, da uradiš ovo ili ono…Ne sviđa mi se to, ne volim to..”  Um govori sve ove stvari. Dakle, um vas u suštini, kontroliše. Um kontroliše našu svakodnevnicu. Kontroliše je u tolikoj meri, da kad god pokušate da budete srećni, ne uspevate u tome. Šta sprečava sreću? Ako pitate bilo koga na ovom svetu, osam milijardi ljudi, „Šta želite u životu?”, svi će reći „Sreću.” Ali pitanje je „Zašto ne možete biti srećni?”

the-blame-game-2

Oni će vam dati puno razloga, „Da je moja svekrva bolja…da moje dete bolje uči… kad bi se moj muž smejao svakodnevno…kad bi moj auto radio bolje…” Uvek postoji neki razlog da ne budemo srećni. Naše prirodno pravo je da budemo srećni.  Nema šanse da ne možete biti srećni ako pogledate unutar sebe, videćete čoveka, osobu ili biće koje vas čini nesrećnim, nekog ko sprečava vašu sreću. Jedina stvar koja vas sprečava da budete srećni je vaš um. Svako od nas će reći „Ne dopada mi se ta osoba, sviđa mi se ova druga.”

Zašto nam se uopšte neko dopada ili ne dopada? Zašto nekoga ne bismo voleli? Pa ne plaćamo njihove račune, zar ne? Molim vas, razumite, ovo je ponovo projekcija uma.

Dakle, odgovor na ovo pitanje je da ako smo nesrećni sa bilo kim oko nas, mi smo nesrećni sa samima sobom. Ne postoji niko izvan nas. Ako vi ne postojite, ne postoji ni niko izvan vas. Kada ste u stanju dubokog sna, postoji li neko u svetu? Vi spavate, i ne vidite nikoga. Svako je u svom stanju i projektuje sve ove ljude okolo. Na vama je da budete srećni iznutra tako da i spoljašnjost bude dobra za vas.

Ljudi nam pružaju toliko mnogo stvari, i dobijamo mnogo povratnih informacija od društva. Ljudi mi govore „Mohanđi, trebalo bi da izgledaš ovako, da hodaš ovako, da  govoriš na ovaj način.” Uvek im odgovorim da sam ja ovo što sam. Šta ja mogu da učinim? Ne mogu da promenim svoj lik… Dakle, ljudi će imati svoja mišljenja. Oni će vam govoriti šta da radite, kako da se osećate, u šta da verujete, ali na kraju dana, VI ste ti koji sve proživljavate. Ako vam drugi prodaju mnogo stvari, ne morate sve da kupite. Ne možete. Molim vas, upamtite, VI ste važni. NE verujte nikom ko vam kaže da niste važni. Kažem vam da ste važni jer bez vas život o kome govorite ne bi postojao. Ako vam drugi pružaju ljubav, uzmite. Uzvratite sa još više ljubavi. Ako posejete mnogo ljubavi, mnogo ćete i da požnjete. Kažem vam ovo iz ličnog iskustva. Svi imamo razloge da budemo nesrećni, ali ako širite sreću, ona će vam se vratiti. Šetao sam ovuda sa Majom, okolo su svi ljudi stranci, posmatrali su me kao da sam izašao iz zoološkog vrta. 🙂 Pokušao sam da im se nasmejem, gledali su u mene, u smislu, ko je ovaj momak? Vidite, to je ono o čemu vam govorim. Ne bi trebalo ništa da vas zaustavi da se smejete. Bilo da dobijete osmeh zauzvrat ili ne, nije ni važno. Ako vam ljudi ne uzvraćaju osmeh, to je zato što nose mnogo težine. Molim vas cenite to. Kada imate sposobnost da se smejte bez ikakvog razloga, to znači da ste svetlost iznutra. Vi imate svetlost, sposobnost i imate moć. Kada razgovarate na ulici, znaćete jasno. Videćete puno ljudi okolo. Jedva da im vidite lice, vidite njihov teret. Uvek se pitam zašto su ljudi tako teški? Hodaju kao da imaju mnogo tereta na ramenima. Vidite ih kako idu ulicom.

mohanji-quote-if-others-give-you-love-take-it

Ako vam drugi pružaju ljubav, uzmite. Uzvratite im još većom ljubavlju.  Ako posejete mnogo ljubavi, mnogo ljubavi ćete i požnjeti. – Mohanđi

Pre nekoliko godina, držao sam govor na jednom ženskom koledžu. Tražili smo volontere da rade nešto u vezi sa dobrotvornim radom. Obraćao sam se grupi devojaka. Mislim da ih je bilo oko 400 studentkinja, i njih 280 su se registrovale za volontersko služenje. Poslali smo jednu grupu na mesto sa napušetenim ljudima.  Pitale su me „Šta bi trebalo da uradimo za njih?”. Rekao sam „Ništa. Samo stavite ruke na njihova ramena, i recite „volim te”.“ I one su to i učinile. Kasnije, kada smo dobili povratne informacije od ovih devojaka, mnoge od njih su bile u suzama. Rekle su „Nikada nećemo napustiti naše roditelje.” Ovi napušteni ljudi su ih čekali da dođu ponovo. Neki od tih starih ljudi su im dali neke stvari, čak i zlato ili nešto što su čuvali dugo vremena, ali nisu imali kome da poklone. U poslednjoj fazi života su pronašli ljubav. Šta još možete dati ovom svetu? Šta je dragocenije od ljubavi? Kada pružamo ljubav bespomoćnim bićima, ne očekujemo ništa zauzvrat. Mi prosto izražavamo ljubav. Ono što izražavate je čistota unutar vas. Iskrenost, ljubav – duša izražava svoju suštinu. Napušteni ljudi u društvu su odraz težine našeg društva. Kada su ljudi u društvu teški, oni napuštaju druge. Koga možete napustiti? One koji su bespomoćni. Ovo je sramota društva. Govorio sam ovim studentkinjama, „Pogledajte, vi ste odgovorni za njih, vi ih podižete, vi pružate ljubav ovom svetu. Kada ljudi kažu „Voleo bih da radim nešto“, onda im kažem „Delite ljubav. Ovo je sve što treba da radite.“

To vas menja, transformiše vas, tako da nećete imati nikakvih problema ni sa kim na ovom svetu, čak i ako su ljudi ljuti, jer ste toliko moćni da ljutnja ne može da vas pogodi.

P: Kako da se ponovo otvorim za ljubav nakon što sam se razočarala u ljude?  Kako izaći iz pakla depresije i opet izgraditi veru?

O: Mislim da sam već odgovorio na ovo pitanje. Život nam može dati bilo šta, razne  emocije, situacije, iskustva, ali na nama je da odlučimo šta ćemo uzvratiti životu. Kada sam radio u kompaniji, jedan od mojih kolega mi je prišao veoma ljutito „Znaš šta, ne mogu više da radim sa ovim čovekom. Jako me uznemirava, ne mogu čak ni da sedim ni da radim sa njim. Sada ću mu uzvratiti istom merom.” Ja sam bio na čelu kompanije, i morao sam da donesem odluku. Bilo da ga premestim u neku drugu kancelariju, ili da učinim nešto sa ovim drugim. Postavio sam mu pitanje „Zamisli tog čoveka kako hoda ulicom bez odeće. Hoćeš li i ti učiniti isto?“

Odgovorio je „Ne, moja kultura mi to ne dozvoljava. Ne mogu postati tako prost.” Zatim sam rekao „Zašto te onda pogađa to što on radi? Ti pokazuješ svoju kulturu, svoj ponos, svoju otmenost. Zašto moraš da se spustiš na nečiju frekvenciju? Mi imamo svako pravo da upravljamo svojom otmenošću i frekvencijom. Moramo. Trenutak kada postanete prirodni i dostojanstveni, garantujem vam da vas ništa spolja neće moći dotaći. Oni će pokušati da vas namame, nemojte zagristi, i sve je u redu. “

99597bcd-2f46-4ea3-a67e-19846ed15d78

Gautama Buddha

Buda je sedeo sa svojim ljudima i držao govor. Iznenada, jedan od njih je došao ljutit, uznemiren, i počeo da vređa Budu: „Svi duhovni učitelji su varalice, oni su lažni, obmanjuju ljude.”

On je grdio Budu govoreći mu mnoge stvari koje su pogađale ljude koji su slušali.  Buda je prestao da govori i gledao ih bez ikakvih emocija. Zatim je taj čovek počeo da pljuje Budu u lice. Odjednom, svi su ustali jer im je bilo neprijatno da sve to posmatraju. Buda je rekao „Sedite.”

Zatim je ovaj čovek otišao. Ljudi su pitali Budu „Zašto mu nisi odgovorio? On je vikao na tebe, vređao te, pljuvao, a ti si nastavio da ćutiš?”

Buda je rekao: „Učim ljude kako ništa ne treba da ih dotiče, da treba uvek da ostanu smireni. Da li sam dostojan da podučavam ovo? Ovaj čovek je bio moj ispit. Sada znam da sam dostojan da učim ljude. U suprotnom, ako kažem ljudima, „Nemojte biti pogođeni svetom”, a ja sam bivam njime pogođen, tada nisam dovoljno dostojan da ih učim. Ovaj čovek je bio moj ispit, test. Sada sam dobro.”

Kada se razočaranja dogode, razumite da su to vaši testovi. Da li ste dostojni života? Recite „U redu, testiraj me.“ Poželite im dobrodošlicu, suočite se sa njima. Uspejte u tome, i postaćete majstor na kraju.

Kao što sam rekao na početku, ako nema sudbine, nema susreta. Ako nije suđeno, nema ni iskustva. Garantujem vam da nikada nisam pomislio da ću ovako sedeti i razgovarati sa ljudima. Nisam znao da će ljudi dolaziti da me vide. Sve ovo je iznenađenje za mene. Nekada sam sebe uštinem da poverujem i uverim se da razgovaram sa ljudima. Sudbina vam daje mesto, svesnost, impuls i iskustvo. Sudbina je definsana vremenom. Danas, 24. oktobra, u ovo vreme trebalo je da budemo ovde. Nema šanse da smo mogli biti u Beogradu ili Novom Sadu u ovo vreme. Ko god ulazi u vaš život, kakvo god iskustvo da imate, u redu je, pogledajte ga, nasmejte se, i nastavite dalje. Steknite snagu. Budite moćni. To je vaše pravo stečeno rođenjem. Niko vas ne može dotaći, osim ako vi to ne dozvolite.

mohanji-quote-when-disappointments-happen

Kada se razočaranja dese, razumite da su to vaši testovi. Da li ste dostojni života? Recite „U redu, testiraj me.“ Poželite im dobrodošlicu i suočite se sa njima. – Mohanđi

P: Voleo bih da se vratimo na priču o Budi. Gde je granica strpljenja? Mi smo smireni, opušteni, vedri, i onda dođe neko poput onog čoveka koji je došao kod Bude, a on sve to tolerisao. Mogu biti devojka, ili bilo ko, na poslu gde vas maltretiraju; to može biti uznemiravanje ili čak i silovanje.  Treba li da kažem, u redu, to je karma, hoće li biti dečak ili devojčica? Kada treba prestati sa tolerancijom?

O: Sve što se događa indukovano je karmom. Iza svakog iskustva postoji karma.  Ali veći deo perspektive postojanja je kontrolisan darmom. Sunce izlazi ujutru,  neguje Zemlju, povlači se uveče. Izlazak sunca, zalazak, oblaci, kiša, rast vegetacije, ptice, životinje, sve je kontrolisano od strane darme. Čak i aktivnosti, iskustva karme, čitava tapiserija, čitava mašina se pokreće darmom. Svaki majstor  koji je došao na zemlju, ili koji je vodio ljude, vodio ih je na osnovu darme – istinite dužnosti. Niko od majstora nikada se nije mešao u tuđu karmu. Oni su samo vodili ljude stazom darme. Darma policije ili pravnog odeljenja je da se brine o dobrobiti građana. Koji god da je razlog rata ili silovanja, trebalo bi da smo zaštićeni i kontrolisani pravom. To je darma odeljenja, darma policije, darma roditelja je da se brinu o svojoj deci, darma dece je da se brinu o roditeljima. Darma učitelja je da prenosi poruke studentima. Darma studenata je da uče i da postanu korisniji svetu. Dakle, nit darme se provlači kroz čitavo postojanje, kroz svaki njen aspekt. Svako od nas isporučuje i doživljava karmu. Na osnovu darme, mi doživljavamo karmu.  Ako razumete veći okean darme, na kojem se događa karma, dobićete odgovor na vaše pitanje.

Na bojnom polju, kada je Ardžuna rekao „Ne mogu da se borim sa mojim dedom, ne mogu da ubijam moje rođake. Ne mogu da ratujem. Žao mi je.“ Krišna mu je rekao „Ne budi kukavica. Ti si rođeni ratnik. Tvoj posao je da učestvuješ u ratu. Pobedi u ratu.“

Kada vidite nekoga kako pati, vaša je odgovornost i darma da pomognete toj osobi.  Karma vas je dovela toj osobi. Neko gladuje, a vi imate dva burgera u rukama.  Ponudite burger gladnoj osobi. Vi izvršavate svoju darmu. Dakle, postoji razlika između karme i darme. Karma osobe je da bude gladna, ali vaša darma je da joj date hranu. On ima karmu da dobije hranu od vas. Na taj način to funkcioniše. Sve tako funkcioniše u ovoj tapiseriji. Sve je povezano.

Na primer, neko je doživeo nesreću. To je bila njihova karma. Ali vi ste prolazili tuda, spasili ste tu osobu, odveli je u bolnicu, dakle, vi ste ispunili svoju darmu i pomogli toj osobi. Biti ljubazan, saosećajan i nežan je darma.

Ako pogledate suštinu mojih učenja, i to je darma. Ne postoji ništa drugo što možete reći svetu. Možete jedino saopštiti darmu jer nema ništa karmičko što treba reći svetu. „Aha, vi već proživljavate karmu. Niko vam ne može reći da ste ispunili svu karmu jer karma je bazirana na vremenu, prošle godine, ove godine, sledeće godine… Nastavlja se. Ali darma je poruka svakog majstora koju daje svetu. Kada je Isus rekao „Volite bližnjega svog, kao sebe samoga”, to je darma. Ne postoji karma koju treba podučavati. Karma se jedino može doživljavati.

P: Šta učiniti u slučaju kada vas neko promišljeno zlostavlja ili povređuje, kada treba prestati sa tolerancijom?

O: To je ono što sam sam vam ispričao o Krišni i Ardžuni. Verovatno treba da sikćete kao zmija tako da ta osoba zna da ste vi opasni, ali ne morate da grizete. Kada ugrizete, to postaje karma. Kada sikćete poput zmije, vi dajte svetu poruku „Pogledaj me, ja sam potencijalno opasan. Ne diraj me.“

P: Nakon čišćenja karme sa nekom osobom, šta ostaje? Da li i emocije bivaju obrisane ili ostaju? Kako se ljubav koju osećamo prema drugoj osobi menja tokom i nakon čišćenja?

O: Nisam siguran na šta mislite kada kažete karmičko čišćenje. Karmu čine neispunjene želje. Karma je agenda iskustva. Regularan način čišćenja karme je njeno proživljavanje. Kada doživljavate i prihvatite iskustvo, karma je otišla.  Karma za to iskustvo je otišla, ali ne i celokupna karma. Kada kompletna karma nestane, dešava se smrt. Ne morate više da živite.

Prararabdha karma (sudbina), je staza sudbine koja je ugovorena pre rođenja, kontinuirano, sve do kraja života. U neposrednoj blizini majstora, ili uz pomoć Šaktipata, smeće koje ste nakupili tokom vremena i koje se naziva Agamja karma (što znači izabrali ste da to živite, dok ste živi) i sav nepotreban deo toga se spaljuje. Ali mi ne diramo sudbinu koja je dozvolila vama da uzmete rođenje i ona će se nastaviti sve do smrti. Nijedan majstor neće nikada dotaći glavnu nit života jer to bi značilo smrt za vas. Sve što radite je da smanjujete težinu. Kada je težina smanjena, putovanje je lakše. To je ono što rade ljudi poput nas. Mi smo poput veš mašine.

Publika (Smeh)

O: Mi pospremamo ljude. 🙂 Dobra stvar je što nemate pojma koliko prljavštine zapravo nosite. Tako da je lako.

Publika (Smeh)

O: Svakako, to je posao čišćenja. Zato ljudi dolaze da vide ljude poput mene. Vreme je za dobro kupanje.

Publika (Smeh)

O: E sad, zaljubljivanje ili osećanje ljubavi prema nekome, bilo da je to viša ili niža energija, jeste prirodan proces uma. Mi se zaljubljujemo svakog trenutka, zar ne?  Mislim da smo svi mi rođenjem romatični. Ne mora nužno da se radi o ljudskom biću. Biti romantičan je lepa ideja. Možete biti romatični sa vetrom, pticama, biljkama, sa svima. Tada počinjete da vidite samo romansu u vašem životu. Jedini problem je taj ako ste romantični prema drugoj osobi, a to vam nije uzvraćeno. 🙂 Jer postoje očekivanja. Zato ljudi radije u kući drže pse nego ljudska bića. Jer su prirodniji sa psom. 🙂

Publika (Smeh)

O: Šalim se, ne shvatajte me ozbiljno (smeh). Ne menjajte vaše muževe i žene za pse. 🙂 Biti romantičan je divno. Treba biti romatičan po prirodi. U trenutku kada ste romantični, vi zaista jeste romantični, vi cenite zalazak i izlazak sunca, cenite sve, čak i ptice, cvet, zemlju kojom hodate, sve će vam biti lepo. Sponatano ćete govoriti „Volim te.” To je lep osećaj. Ne mora to da bude u vezi sa drugom osobom. Neko je ubacio tu ideju u naš um da treba da imamo srodne duše ili neko ljudsko biće da bismo voleli. To je zapravo veliki teret za nas. Znate kako vam ta bića uzvraćaju?

mohanji-feeding-fish

Mohanđi vrši Annadanam – služi hranu ❤

Odveo sam Devi na jedno mesto u Indiji, i hranili smo neke ribe i kornjače. Izlazili su iz vode svi, čak i ribe, uzimajući hranu iz naših ruku. Kornjače su izlazile iz vode da uzmu hranu. Eto kako romansa deluje!
Video možete pogledati ovde.

Ribe obično ne izlaze iz vode. Nisu se zadržavale van vode, samo su došle do nas, pokupile hranu, a zatim se vratile nazad u vodu. Sva ova bića su povezana sa nama, i u trenutku kada postajete romantični, vi u stvari vidite život u svemu. Uvek osećam da sam hronični romantik.

Publika (Smeh)

O: Ne očekujem ljubav zauzvrat i dobro sam. Problem nastaje jedino kada očekujemo da nam se ljubav uzvrati.

P: Veoma često dobijam čudan osećaj u rukama tokom meditacije. Svesno vizualizujem dlanove kako rastu sve više i otiču.

O: Senzacije su deo konstitucije. Vi ste orijentisani na to da doživite tako nešto.  Kad god osećate da se događa ekspanzija u nekom delu vašeg tela, ili nagomilavanje energije, vizualizujte nekoga kome je to potrebno, ako je neko u bolnici ili je bolestan. Mentalno predajte njemu ili prepustite majstorima ili majci zemlji.

P: Sanjao sam vas, da li je moguće da se povežemo čak i preko sna?

dreams340x255

O: Ne mora da znači da je to bio san. Svi mi imamo mnogo različitih dimenzija. Kada posmatrate iz zemaljske perspektive, astralno iskustvo se može doživeti kroz san. Veliki broj vas se povezalo sa mnom astralno. To je jednako zemaljskom povezivanju. Kada ste povezani sa mnom ovde, vrlo je verovatno da ćete biti povezani sa mnom i astralno. Razlog zašto su neki od vas ovde je i zbog te povezanosti. Ovaj susret je prirodan za vas. Zato što smo se već sreli. Bilo je važno da se sretnemo ovde.

Dakle, bilo koji san koji tumačite kada se probudite, „To je bio san, sanjao sam Mohanđija”, možda nije bio samo san. Moglo bi to biti povezivanje koje smo imali astralno. Nekada prenosim poruke i astralno. Rekao sam određene stvari kojih se ljudi sećaju. Nekada mi pišu „Vodili smo ovaj razgovor. Ovo je bilo jasno i želeo sam odgovor.” To znači da je bilo stvarno. Mnogi od vas su povezani sa mnom iz prethodnih života. Naš susret nije slučajan. Većina nas se srela ranije, u drugim životima, tako da je ovo samo nastavak putovanja.

Reći ču vam nešto zabavno. Sedeo sam na aerodromu i čekao sam let. Mislim da sam završavao konačan pregled i reviziju knjige Moć čistote. Dok sam bio zauzet time, jedan momak je sedeo pored mene i uzviknuo „Hej, ja tebe znam. Već sam te negde video!” Pogledao sam ga. Bio je potpuni stranac u ovom životu, ali odmah sam shvatio da me zna iz nekog prethodnog života. Nisam želeo to da mu kažem, pa sam rekao „Ne, ne, ne, ne poznaješ me.”

Publika (Smeh)

O: Ali on je insisitirao, „Poznajem te. Video sam te negde.“

Publika (Smeh)

O: Nastavio sam da poričem, a on da zapitkuje. Video sam da ne mogu da završim posao. Konačno sam rekao „Sreo si me u zoo vrtu.”

Publika (Smeh)

O: On me je pogledao i odmah otišao. Nekada morate da izbegavate ljude, znate. 🙂

Dakle, nema slučajnosti u životu. Svaki susret je povezan. Nekada nećete znati otkuda i zašto ste povezani, ali konačno, to će se probuditi u vama. Zato uvek kažem „Ne žurite da uđete u vezu, već iskusite i uživajte u povezanosti.“

P: Koji je razlog rođenja i odrastanja u gradu koji ne volimo?

city

O: Obično postoji mnogo različitih kombinacija koje su izazvale ovo postojanje.  Daću vam hipotetičku priču, ali ne shvatajte je previše ozbiljno.

Pre 100 godina, grupa ljudi je živela zajedno. Bili su povezani, kao što ste vi povezani sa ljudima u ovom životu. Vi kažete „Uzećete ovo rođenje, i ja ću doći sa vama.” Nije važno na kojoj lokaciji, jer duše dolaze zajedno, vi ste takođe došli kao dete određenih roditelja, sa određenim ujacima, stričevima, ili ujnama… Uzeli ste ovo rođenje u određenom mestu jer ste dali obećanje određenoj grupi duša. Onda te ljude nazivate srodnim dušama. Obećanje postaje sudbina. Ovo obećanje se nastavlja kao sudbina, tako da ste vi zaglavljeni na tom mestu. Dok živite, možete uvek otići i iskusiti druga mesta. Ja sam rođen u malom mestu, ali sada idem širom sveta. Ne znam koja zemlja mi je sada dom. Nakon nekog vremena svako mesto ćete osećati isto. Svi ljudi su isti, svi su deo vas.

Ako ih ne volite, i pružate otpor prema određenom mestu, vrlo je verovatno da ćete se ponovo vratiti tu u sledećem životu. Jer sve što volite, i sve što mrzite, ostaje. Sve u šta ulažete, raste. Ako svoju energiju ulažete da nešto mrzite, mržnja postaje jača. Uložite svoju energiju da nešto volite da bi se to zaustavilo tu. Volite nešto, vaš život, mesto u kojem živite, ljude, okruženje, psa…sve. Ne krivite vaše roditelje ili mesto. Nema svrhe. Već ste ovde. Prihvatite to i idite dalje. Biti smiren u svakoj situaciji je prava duhovnost. Morate da prihvatite sebe. Ako ne možete da prihavtite sebe, ne možete nikog drugog prihvatiti. Zapamtite to.

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Nada Raković
Lektorisala: Tijana Sladoje
Uredila: Staša Mišić

Advertisements

Tajna prosvetljenja

November 1, 2017 at 9:34 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Satsang u Novom Sadu, Srbija, 3. deo
23. februar 2017.

mohanji-quote-your-state-is-absolute-silence-white

Vaše istinsko stanje je stanje APSOLUTNE TIŠINE. Svaki zvuk je privremen, veštački i dešava se u svrhu iskustva. – Mohanđi

P: Može li se svaki duhovan čovek prosvetliti u ovom životu?

O: Moja teorija je da smo svi mi prosvetljeni po rođenju. Neki ljudi ovo ne znaju jer su prepljavljeni umom. Prosvetljenje je nalik diplomiranju: vi stižete na tron, postajete stabilni u jednoj tački i tu stabilnost nosite sa sobom sve vreme. Odgovor na vaše pitanje je – da, to je definitivno moguće. Dokazano je da se možete držati podalje od uma. Posmatrajte svoj um pomoću uma.

Da li znate šta se dešava kada nastavite da posmatrate um svojim umom? Vi prosto sedite i posmatrate svoj um ne radeći ništa. Um će vam reći: „Hej, pogledaj ovo, proveri Fejsbuk, Whatsapp, ima puno poruka!” Um će reći sve ove stvari, ali vi nećete uraditi ništa, samo ćete sedeti i posmatrati. Zatim će um preduzeti sledeći korak: „Hej, ako nastaviš ovako da sediš tvoja žena će te istući!”, ili „Bolje idi spremi hranu pre nego što tvoja žena stigne.”

Um će reći sve samo da bi stvorio strah. Ipak, vi još uvek sedite, posmatrate um, ne radite ništa. Dan i noć vi sedite i posmatrate svoj um. To će izneti na površinu sve što imate sačuvano u dubini vaše kutije – strah, ljutnju, mržnju, frustracije i sve strepnje iz budućnosti.

fear-hatred-anxiety-anger-frustrations-pandoras-box

Sve će izaći kroz vaš um. Vi sedite i posmatrate, ne radite ništa. Nakon nekog vremena um će usporiti. On će usporavati, usporavati i usporavati. I postaće tih. Nema više ničega u vašoj kutiji. Sve je završeno. Sve dok posmatrate sopstveni um pomoću sopstvenog uma. Ubrzo zatim neće biti više misli koje ćete posmatrati jer um je zavistan od materijala koji je uskladišten, iznutra ili spolja. Ako niste zainteresovani za spoljne materijale, a sa unutrašnjim ste već završili,  onda um sam od sebe završava. Kada više nema slike koja bi bila prikazana, ekran je taman. Um je ispario. Dakle, šta ćete posmatrati umom? Ništa. Ne postoji ništa što biste sada nazvali umom. Shvatate da je um jedna iluzija koja upravlja postojećim materijalom (iznutra) ili memorijom. Kada materijal memorije nestane, um umire. Tada ste prosvetljeni. Ovo je tajna prosvetljenja. Ako je bilo ko od vas razumeo ovo iz dubine srca, garantujem vam da imate potencijal za prosvetljenje.

Ja nisam za filozofiju zabavišta. Ja dajem suštinu. Ovo je istina.

Publika (smeh)

19396615_1362814817098668_4502543187234764635_n

P: Kada meditiram, počinjem da kontrolišem disanje. Prestajem da dišem i osećam se kao da sve to forsiram. Zašto se to dešava?

O: Vrlo jednostavno. Vaš um se uključuje i pokušava da utiče na proces. Ono što je potrebno da uradite je da dozvolite umu da se uključi i da ne pokušavate bilo šta da kotrolišete. Ostanite neutralni. Vaše telo je sinhronizovano. Postoji obrazac na osnovu kojeg radi. Ako pažljivo posmatrate nozdrvu, samo jedna nozdrva je aktivna svakih 60 minuta. Još jedan primer. Kada posmatrate otkucaje srca, srce se odmara, zatim lupa, odmara, i lupa. Ako posmatrate bubrege, oni takođe rade naizmenično. Slično tome, naše telo ima savršen sistem gde jedan organ spava ili se odmara, dok je drugi aktivan. Slično tome, ako nastavite da posmatrate ovu funkcionalnost ili rad disanja, gde je jedna nozdrva aktivna a druga neaktivna, samo posmatrajte bez uključivanja uma. Samo gledajte, ne uključujte se. Šta se dešava? Stići ćete do uma ili ćete ga prevazići. U trenutku kada prevaziđete um, zavlada mir. Um će se uključiti jer želi da ostane živ. Nastaviće da utiče na vaš misaoni proces, vaše aktivnosti, čak i rezultate. Dakle, posao uma je da se uključuje. Dozvolite to, ali ne obraćajte pažnju.

mohanji-quote-there-is-nothing-called-the-mind

Ne postoji ništa što se zove um. Kada shvatite da je um iluzija koja upravlja materijom ili memorijom, tada postajete prosvetljeni. – Mohanđi

P: U konfliktu sam između želje da se preselim na tiho mesto na Fruškoj gori i da radim svoju duhovnu praksu, da produbim povezanost sa sobom i da podižem svesnost, i želje da ispunjavam porodične obaveze, obaveze prema suprugu i deci.

O: Mi imamo prelepi planinski lanac u Indiji koji nazivamo Himalaji. Jako puno ljudi ide tamo i vraća se. Stvar je u tome da mi u našem životu doživljavamo stvari kroz vreme. Vreme nam daje odnose, iskustva, različite mogućnosti u kojima uživamo, kao naprimer našeg muža, decu, kuću, vreme, mesto. Dok se sve ove stvari dešavaju, šta je sa vama? Ko vam pravi društvo? Vaša duša. Duša je oduvek tu, sa vama. Oduvek ste duhovni. To nije nešto na drugom mestu, druga osoba, ili vreme. To ne funkcioniše tako. Vi treba da budete duhovni dok ste sa vašom decom, mužem, dok radite svoj posao, dok radite poljoprivredne poslove, jedete hranu…Svaki trenutak kičme života je duhovnost. Zato, osećajte život, osećajte ljubav, emocije, ljutnju, mržnju, osećajte sve. Sve ste osetili i sada je završeno. Kraj. Kada samo osećate, i osećate i osećate život, vi postajete potpuni. Da li znate gde je Fruška gora? Unutar vas. Da li znate gde su Himalaji? U vama. Čak i ako odete na Himalaje ili na Frušku goru, možda će vas komarci gristi i to će vam dosađivati. Ne postoji zagarantovana sreća u životu. Budite Fruška gora unutar sebe. Sve stvari spolja su samo predlozi. Ono što stavljate unutra postaje vaša realnost. Uzmite Frušku goru u sebe, unutra. U suprotnom, ako izbegavate život, to je eskapizam. Ne možete izbeći život. Ne možete izbeći ništa. Niti jedan odnos ili susret. Ljudi vas mogu kritikovati i reći vam: „On nije dobar. Nije za ocenu.” Oni neće razumeti. Ne možete ništa izbeći u životu. Šta god treba da se desi, desiće se u pravo vreme, sa pravim kapacitetom, u dovoljnoj količini.

Dakle, budite srećni odmah sada. Budite zahvalni na svojoj porodici, na ljutite ljude koje imate oko sebe. Oni vas guraju da postanete duhovni. Budite srećni. Dok vas komarci ne ujedu, nećete misliti o Bogu.

19429915_1362814893765327_2281307439477035467_n

P: Možete li nam reći nešto o Išta Devati i povezanosti sa Išta Devatom?

O: Jako lepo pitanje. Odakle ovo pitanje dolazi?

Omiljeno božanstvo je nešto što je povezano sa onim šta smo mi ustvari. Svi mi imamo neke određene orijentacije. Postoji nekoliko guna u ljudima, koje vežu našu konstituciju. To su satva, radžas, tamas. Bazirano na našoj konstituciji mi bivamo povezani sa određenim božanstvima i određenim ljudima. To se dešava jer postoji sastojak te određene energije unutar nas. Tako tvoja Išta Devata, tvoje omiljeno božanstvo, tvoj je izraz, ili ono što ti jesi. Ti vidiš formu tog božanstva. To je tvoj vlastiti izraz. U tom smislu, svi ljudi koji dolaze u tvoj život su deo tebe. Ljudi koji ti dolaze, upoznaju te, sarađuju sa tobom, dele iskustva, daju ti iskustva bez obzira da li je to bol ili zadovoljstvo, tvoje su projekcije. Njihov sastojak se nalazi u tebi.

mohanji-quote-all-the-people-coming-to-you

Svi ljudi koji dolaze u tvoj život su deo tebe. Ljudi koji ti dolaze, upoznaju te, sarađuju sa tobom, dele iskustva, daju ti iskustva bez obzira da li je to bol ili zadovoljstvo, tvoje su projekcije. Njihov sastojak se nalazi u tebi. – Mohanđi

P: Koliko hrana utiče na meditaciju i ostalo? Juče sam se vratio iz Indije gde sam puno eksperimentisao sa telom, umom, dušom. Imam utisak da kada nisam pun, kada je moj stomak prazan kao da nisam jeo ni pio ništa, da primam energiju sa mnogo više lakoće tokom meditacije nego kad meditiram sa punim stomakom. Lakše je kada sam gladan ili polu-gladan. Više energije teče kroz moje telo.

O: Ima poprilično uticaja. Mi obično ne jedemo na zahtev našeg tela. Mi uzimamo hranu na osnovu sata ili emocionalnog stanja. To ne pomaže sistemu. Sistem se uznemiri zbog konzumacije. Telu nije potrebno toliko hrane i ono ima svoj način punjenja. Daću vam jedan primer. Konzumacija soli. Sve dok konzumiramo so kroz hranu ili na neki drugi način, telo počinje da razmišlja kako da je izbaci? Sve tečnosti koje izlaze iz našeg tela sadrže so. Telo izbacuje so kroz znoj i suze. Telo odbija so na svaki način. Jer ako konzumirate so, ona sprečava varenje na neki način. Uzimanje hrane je naša navika. Jedna od navika kojom se može ovladati je hrana. To utiče na našu svakodnevicu. Kažemo: „Vreme je da jedemo.” Mi smo uslovljeni da razmišljamo na taj način. Možemo jako puno da smanjimo količinu uzimanja hrane. Ako ste aktivni, morate na neki način da nadomestite potrebu za hranom, ali to ipak nije količina koju normalno uzimamo.

Dalje, postoji puno razlike između sirove hrane, kuvane hrane, proizvoda životinjskog porekla…svaki od njih daje različite efekte na naš život. Što više sirove hrane uzimamo, ili hrane koja je bila na suncu i koja je odgajana bez hemikalija, to će naš organizam biti čistiji. Hrana ima ogroman uticaj. Kada manje jedete, možete bolje da meditirate, koncentracija postaje bolja, ometanja su sve manja.

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Nada Raković
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić

Inicijacija u Gjanganđ (Šambalu)

October 27, 2017 at 4:00 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Satsang u Novom Sadu, Srbija, 2. deo

23. februar 2017.

P: Da li ste ikada imali fizički kontakt sa Satja Sai Babom, ne samo mentalno ili energetski? Ukoliko jeste, kada i gde?

O: Nisam ga upoznao fizički. Video sam ga, ali nikada nisam imao priliku da razgovaram sa njim. Video sam ga iz daljine nekoliko puta. To je bilo otprilike 2009/2010. godine. Naravno, viđao sam ga i ranije, 2003/2004.

Sai Baba

Kasnije sam došao u kontakt sa različitim majstorima. Nikada nisam tragao ni za čim, nikada nisam tražio majstora. Šta god bi mi dolazilo, dolazilo bisamo od sebe. Osećam da u duhovnosti ono što treba da vam dođe, doći ce. Nikada nisam tragao. Čak i kada sam bio u poseti Himalajima, nisam tražio majstora ili metodu i određeni program. Upoznao sam Vital Babađija, veoma, veoma moćnog majstora, koji je napustio telo 2014. godine. Upoznao sam ga 19. decembra 2012. Nakon toga sam takođe upoznao Vasudevan Svamija, koji je bio veoma ponizan stari čovek.

Bio je veoma moćan. Imao je moć da prizove bilo koje božanstvo i ono bi došlo.  Kasnije sam upoznao Babu Ganešandu Girija, koji je živeo sa Širdi Sai Babom. On je bio veoma moćan majstor, takođe. Imao je 105 godina i takođe je napustio telo, u aprilu 2016.

Energetski transfer nasuprot vezi sa majstorovom energijom

mohanji-quote-if-you-constantly-think-and-connect-to-a-frequency

“Ako konstantno mislite i povezujete se sa frekvencijom, spontano ćete se uzdići do te frekvencije. Kada se iskreno povezujete sa majstorom, čak i pogled u oči je dovoljan da se prenos desi. Nema čak potrebe ni za dodirom.” – Mohanđi

P: Ovde sam prvi put, ali sam meditirao i molio se dugo vremena i mogu da uđem veoma duboko u molitvu. Nedavno sam čuo od prijatelja da majstori prenose energiju, što se naziva Šaktipat. Pokušao sam da se povežem sa tom energijom i mislim da sam uspeo u tome. Možete li nam reći više o tome i osvestiti mi greške koje pravim tokom meditiranja?

O: Vi možete biti u mojoj svesti, i kroz povezivanje sa mojom svešću to možete doživeti i iskusiti. Ali Šaktipat je energetski transfer i ne možete da se povežete sa njim. Ono što mi radimo jeste da razblažujemo i rastvaramo blokade u sistemu  i pomažemo energiji da slobodno teče. Dakle, kad su sve blokade otklonjene nakon nekog vremena, energija će se osloboditi i vi ćete se promeniti, ili će vaša dimenzija postojanja uznapredovati. To je Šaktipat. To je nešto što se prenosi fizički. Međutim, kada razmišljate o meni ili o bilo kojem majstoru konstantno, nakon nekog vremena dešava se energetsko spajanje. Nije važno da li je majstor u telu ili nije. Zato uvek kažem da je Gospod Isus još uvek dostupan za povezivanje. Energija Isusa je definitivno dostupna. Gospod Krišna je takođe dostupan. Ako konstantno mislite i povezujete se sa frekvencijom, spontano ćete se uzdići do te frekvencije. Kada se iskreno povezujete sa majstorom, čak i pogled u oči je dovoljan da se prenos desi. Nema čak potrebe ni za dodirom.

Postojao je sjajan majstor… ne možemo govoriti o njemu u prošlom vremenu jer je svaki majstor još uvek ovde. Dakle, postoji sjajan majstor Papađi, koji se prosvetlio dok je stajao u trenutku kada je Raman Mahariši samo pogledao u njega. Raman ga nije čak ni dotakao. Dakle, da li će se osoba automatski uzdignuti zavisi od povezanosti i vere te osobe. Kako ćete znati da li se osoba duboko povezala sa majstorom? Kada je njen um jedno sa umom majstora. Fizički vi možtete biti sa bilo kim. Obično muž i žena žive zajedno, fizički jesu zajedno, mentalno su udaljeni i daleki jedno od drugog. Slično, ako  ste duboko povezani sa majstorom u umu, vi ćete dobiti sve, a da ni ne tražite.

Iskustvo sa Avadhutom Nadanandom

avadhoota-nadananda-mohanji-blog

Nikada nisam bio sa nekim majstorom zbog titule, ili bilo kakve moći. Šta god da mi je došlo, dato mi je od strane njihove vlastite slobode odlučivanja i zaključka da se mogu nositi sa tim. Sve što treba jeste da budete prazni. Ako imate mnogo znanja, imate samo onoliko koliko je to u skladu sa vašim kapacitetom primanja. Ako je vaša čaša potpuno prazna, cela će se i ispuniti. Dakle, to je do nas samih. Možemo biti potpuno prazni i bićemo u potpunosti ispunjeni. Pravi učenik je najprazniji.

Avadhuta Nadananda, čiju ste biografiju možda već pročitali, još uvek je u telu. Ima 76 godina. Većina nas je praktikovala jako puno stvari i postigla određene nivoe. Pre nego što je ovaj majstor dostigao moći koje sada ima, negov guru mu je rekao: „Pođi na Himalaje. Imam dva uslova – ne uzimaj novac, i ne prosi za hranu. Ako ti hrana dođe, uzmi je. Ako i ne dođe, pridržavaj se posta. Smatraj to danom u kojem ćeš postiti.”

Dakle, mlad čovek je otišao na Himalaje sa obećanjem da neće dotaći novac niti prositi hranu. Zamislite koliko je to bilo teško. Teren Himalaja je izuzetno težak,  klima je nepredvidiva, sa ekstremnim hladnoćama, a ponekada i toplotama. Sve je nepredvidivo. Ta osoba je hodala, putovala u svim mogućim situacijama, stigla na Himalaje, dostigla nivo biskupa/pape Gjanganđa (Šambale) i vratila se sa tim moćima. Vidite, možete dostići bilo koji nivo ako je to vaš glavni prioritet. Ovo je objašnjenje zašto većina nas ne dostigne ništa.

Niko od nas ne može da vidi naš kauzalni sloj. Mi samo možemo videti posledice tih uzroka u našoj svakodnevici. Gjanganđ je kauzalni sloj Zemlje. Šta god da se dešava u svetu (i sve što će se desiti) ima svoje korene u Gjanganđu. Niko ne može ostati tamo. Oni samo mogu biti obučeni tamo. Ljudi to čak ne mogu ni videti. Potrebno je da gledate tu lokaciju kroz treće oko. U suprotnom, to je prazno zemljište. Većina ljudi, čak i budistički monasi koji žive u komšiluku,rekli su da ne postoji nijedno mesto nalik tome. To je samo imaginacija. Ali ovaj majstor je bio tamo, obučio se i vratio se.

Ispričaću vam ukratko moje iskustvo sa ovim majstorom.

Inicijacija u Gjanganđ (Šambalu)

Bio sam pozvan na inauguraciju jednog restorana u mestu Širdi, što je sinonim za Širdi Sai Babu. Sai Baba je živeo na ovom mestu, a veganski restoran se tu otvarao. Zamolili su me da dođem i otvorim ga. Ovaj restoran se zove Ahimsa Vegan.

ahimsa-vegan-in-shirdi

Jedan od ovih restorana je takođe otvoren i u Londonu. Ako idete u London možete otići tamo i probati hranu. U junu 2016. išao sam na otvaranje i Nadananda je takođe učestvovao u tome. Pre nego što smo poleteli, pozvao me je.

Rekao je: „Mohanđi, voleo bih da sat vremena provedemo nasamo, bez ikoga. Možeš li obezbediti to vreme za mene?‟

Rekao sam: „Guruđi, tvoja želja je za mene naredba. Smatraj to završenim. Srešćemo se i provešćemo vreme zajedno.”

Kada sam stigao tamo nakon doručka, rekaoje: „Hajde, idemo u šetnju.”

Tako smo nas dvojica šetali ulicama Širdija i on mi je govorio o nekoliko stvari. „Pogledaj ovde. Sai Baba je naselio ovo mesto. Bilo je potpuno prazno. Veoma siromašno selo. Nije bilo ničega. Sada su tu sve ove velike zgrade, restorani, prodavnice, hoteli, sve ovo što vidiš danas, sav ovaj posao… Hiljade ljudi su jeli hranu u ime Sai Babe na ovom mestu. Ista stvar je sa većinom od nas. Ljudi te možda neće prepoznati dok si u telu. Nakon smrti ljudi će te više ceniti.”

Pitao sam ga: „Da li je to zaista važno? Mi radimo svoj posao, mi prosleđujemo poruku. Nije naša stvar da li će ljudi to znati da cene.‟

Zatim je rekao: „Ne, samo sam hteo da znaš.”

Odgovorio sam: „U redu.”

nadananda-quote-to-mophanji-about-shirdi-sai-baba

„Pogledaj ovde. Sai Baba je naselio ovo mesto. Bilo je potpuno prazno. Veoma siromašno selo. Nije bilo ničega. Sada su tu sve ove velike zgrade, restorani, prodavnice, hoteli, sve ovo što vidiš danas, sav ovaj posao… Hiljade ljudi su jeli hranu u ime Sai Babe na ovom mestu. Ista stvar je sa većinom od nas. Ljudi te možda neće prepoznati dok si u telu. Nakon smrti ljudi će te više ceniti.” – Avadhuta Nadananda

Zatim smo stigli do hrama. Rekao je: „Nećemo ulaziti u hram. Oni koji treba da nas vide, srešće nas napolju.‟ Nisam razumeo značenje ovoga što je rekao. Ko će doći i videti nas napolju? Možda će Sai Baba doći lično i videti nas, ali to je vrlo  visoko naređenje i nije lako.

Šetali smo oko hrama, a zatim smo seli i on mi je rekao: „Mohanđi, vidiš, svi naši majstori-ljudi služe ljudima. Ti činiš milosrđe. Ali to nije način na koji milosrđe treba da radi. Ne postoji niko izvan tebe. Ne možeš da služiš nikome izvan sebe. Možeš samo da služiš sebi kroz druge ljude. Ne postoje drugi ljudi. Ono što vidiš u drugima je tvoj vlastiti produžetak. Ti u stvari služiš sebi.”

Rekao sam: „U redu, slušam te.” Zatim je iznenada rekao: „Hajde, on nas čeka.”

Išli smo okolo i tu negde je bio jedan čovek, go, tamne kose, sa malo odeće oko genitalija, stajao je tamo i posmatrao Šivin hram. Avadhuta Nadananda mi je dao nešto novca iz svog novčanika. Ja nisam imao novac kod sebe. Dao mi je i rekao: „Idi i daj mu ovo.”

Uzeo sam novac i predao mu ga kao neku vrstu poklona. Potom je Avadhuta Nadanadna rekao: „Hajde, idemo.”

Napustili smo ovo mesto, a on mi je rekao: „Ovo je osoba koja me je odvela u Gjanganđ. On je bio guru majstora, Bagavan Nitjananda, koji je napustio telo 1962.”

Dakle, ovaj majstor je već napustio telo ranije. Uzgred, samo ja i on smo ga videli kako stoji tamo. Niko drugi ga nije ni primetio. Samo smo mi mogli da ga vidimo. Zatim je rekao:

„Sada sam te direktno povezao sa Gjanganđem. Moj posao je završen.”

Ovo je način na koji majstori rade.

Napisao sam blog Jedan dan u Širdiju sa Avadhutom.

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Nada Raković
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić

Mohanđijev govor na Skupu zaveta mira, Hag, Holandija

October 26, 2017 at 9:59 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Mohanđijev govor, drugog dana, na Skupu zaveta mira, Hag, Holandija

11-14. Septembra 2017.

all-leaders-getting-ready-to-light-the-lamps-of-peace-outside-the-peace-palace-in-the-hague-2

Sve duhovne vođe se pripremaju da upale baklju mira ispred Palate mira u Hagu.

M: Čast mi je i veliko zadovoljstvo što ovome prisustvujem i slušam tako velike majstore koji su se ovde okupili. Stoga, šta još mogu dodati? To je ispunjenje sna, ali i snažno ujedinjenje ili poruka koju dajemo svetu. Da naglasim da, Brigite, ne bih ovo nazvao mostom, već platformom.

Publika: (smeh) 🙂

M: Na mostu se krećete, platforma je ono na čemu ostajete. Zbog toga sam bio duboko zadivljen kad je Svamiđi objašnjavao, jer je Svamiđi ovo predvideo pre nego što se cela stvar desila.

Kad sam 2012. bio na Kajlašu, odseo sam u njegovom ašramu u Dirapuku. Nikad ga pre toga nisam upoznao. U tom pogledu sam mnogo mlađi, tako da mi je velika čast što smo se ovde sreli. Isto tako, čuo sam o Salmanu (Syed Salman Chishty) od raznih ljudi, ali je to što sam ovde došao i njega upoznao velika čast. Džonaton (Granoff) mi je dao mnogo različitih aspekata o sufizmu koje nisam znao. Dok je o tome pričao, setio sam se Advaite (Hindu filozof nedualizma). Tako da je to, uzimajućI sve u obzir, jedna priča, jedna filozofija. Ono što je Šeika Nur Artiran rekala jutros, osetio sam kako dolazi iz majčinog srca na svet. Svetu je danas potrebno majčinstvo. Svet toliko pati, verovatno zbog očinstva!

Publika: (smeh) 🙂

M: To je pomalo bezosećajno. Majčinstvo je odgovor za većinu nesreća današnjice. Imam veliko poštovanje prema Bhai Sahib. Nedavno mi je žena poslala poruku: “Dakle, jesi li stvarno upoznao Bhai Sahib? “ Ona je takođe bila sa mnom u Gurudvari (u Londonu gde se nalazi Bhai Sahib). Rekao sam: „Jesam, i takođe sam mu dao knjigu.“ Odgovorila je: „Odlično. To je divno.“ Dakle, sve dolazi na svoje mesto. To je takođe i ispunjenje sna. Brigite, ne mogu da počnem da objašnjavam šta trenutno radiš. Mislim da ovde nije kraj. Za šta si postala instrument ili čemu si se posvetila s nesumljivim blagoslovom dr Muršid Karimbakš Vitevin (Predsedavajući Svetskog Sufi Veća) i Hazrat Inajat Kan. Ovo je sankalpa (namera) od Hazrat Inajat Kana koji je predstavljen kroz sve nas ovde prisutne. Ovaj tim ljudi se okupio zbog sankalpe, namere velikih majstora koji su prevazišli vreme. Kako znate da li je majstor bio velik? Kad njegovo telo nije vezano njegovom namerom. Kad namera prevaziđe njegovo telo i putuje do ljudi kao mi. Ovde smo svi ujedinjeni zbog jednog cilja. Zovite ga mirom ili harmonijom, ili kako god želite, ali je namera okupila sve ove ljude. Dakle, moć sankalpe se nikada ne može potceniti.

the-amazing-and-beautiful-murshid-karimbakhsh-the-founder-and-inspiration-of-the-peace-pledge-event-he-is-96-and-still-determined-to-touch-the-lives-and-hearts-of-humanity

Nevorovatan i divan Muršid Karimbakš – osnivač i inspiracija Skupa zaveta mira. Ima 96 godina, a i dalje je rešen da dodirne živote i srca čovečanstva.

Muršid Karimbakš nas je okupio i vi ste postali instrument – ovo nije obična stvar. Ovo je veoma moćan sklop. Svi smo došli zajedno. Ono što mi je Rabin danas govorio, kao i naš brat iz Pakistana – osećao sam se toliko dobro što su svi govorili istim jezikom. Glavni Imam (dr Umer Iliasi) je govorio o Rohingja muslimanima.

Pre dva dana gledao sam kratak video o maloj devojčici koja plače, i toliko me je ganuo da ga nisam mogao odgledati do kraja. Plakanje iz ma kog razloga, nije važno. Ona je plakala. To je glavna stvar. A ja sam izgubio ćerku. Pregazio ju je kamion 2000., tako da znam kakav je to osećaj. Većina stvari koje govorim svetu su moja iskustva. Nisam pročitao ništa toliko važno da bih rekao ljudima. Prenosim samo svoja iskustva. Bio sam veoma vezan za svoju ćerku. Imala je četiri i po godine, prelazila je ulicu i kamion ju je pregazio. Zbog toga sam osnovao ACT Fondaciju koja se trenutno nalazi u mnogim delovima sveta.

Nisam nameravao da osnujem nijednu dobrotvornu organizaciju, jer ih ima mnogo. Međutim, kad sam pokušao da pomognem preko određenih organizacija, shvatio sam da u sklopu tih organizacija postoje ljudi koji uzimaju više novca nego što ga daju ljudima. To podrazumeva visoko plaćene direktore i slične stvari. Shvatio sam, to nije ono što želim da radim. Zasnovao sam platformu. Rekao sam da nema članarine, nema obaveznog plaćanja. Razgovaraćemo samo o događajima i potrebama. Neko dođe i investira. Ovo funkcioniše u poslenjih 14 godina. To sam započeo 2013. Kad sam ugledao to malo dete kako plače, imao sam isti osećaj kao kada sam posetio nacionalni spomenik Drugog svestkog rata. Tamo piše: “Ovo se u istoriji više nikada ne sme ponoviti.”

mohanji-holding-the-lamp-of-love-peace-and-truth

Mohanđi drži baklju ljubavi, mira i istine.

Publika: Da.

M: To se opet dogodilo u Kambodži, Kini, Rusiji, Iraku, Srbiji, sada i u Mjanmaru. O čemu onda pričamo? Gde smo bili? To je spolja napisano: “Ovo se u istoriji više nikada ne sme ponoviti. Ljudi se ne smeju ubijati.” Zašto onda, u zavisnosti od religije, ubijamo ljude? Jer ne možemo da vidimo sebe u drugim ljudima. Postoji veoma važan deo u svetim spisima koji kaže: “Kad vidiš ljude izvan sebe, imaš još puno posla da uradiš. Kad vidiš sebe u svakome, kod kuće si.” Dakle, ako vidim ljude izvan sebe, ja sam niko. Samo sam još jedna beskorisna osoba na ovom svetu. Ali u momentu kad svakoga vidim kao svoj odraz, tada sam stigao. Tek tada imamo pravo da pričamo o miru. Inače, nemamo mir u sebi. O čemu onda pričamo? To je samo teorija o kojoj pričamo – iz knjiga ili nekih ideja. Međutim, ako pogledamo u sva ljudska i neljudska bića ovog sveta, svako traži mir. Ako pitate: “Šta vam možemo dati?” Odgovor je: “Samo nas pustite na miru, samo nam dozvolite da imamo mir.” Ali mi to ne radimo. Mi to ne dozvoljavamo, znate. Pokušavamo da osvojimo, da zarobimo, i onda da stavimo svoje ideje u nečiji drugi život, praveći od njega zbrku. Nema ničeg čemu bismo mogli naučiti svet. To je ono što sam uvek osećao.

Proveo sam šest godina u tišini pre nego što sam počeo da držim predavanja, a nikada nisam nameravao da ih držim. Dok sam radio do 2012. u logističkoj industriji, nikada nisam pomišljao da ću stajati ispred ljudi i govoriti. Za mene je bilo malo teže da dođem pred ljude i kažem: “Nešto ću vam reći.” Nikada nisam pomišljao da sam dorastao za ovako nešto. Onda sam razgovarao sa određenim majstorima. Rekli su: “Znaš, ljudi će dolaziti da vide tišinu u tebi. Sve što treba da uradiš je da nastaviš da ćutiš.”

Publika: (smeh) 🙂

M: (smeh) 🙂 To je najteža stvar. Mi smo željni da svima nešto kažemo. Uvek kažem ljudima: “Ne treba toliko da pričate. Bog vam je dao dva uveta i jedna usta. Više slušajte, manje pričajte.” Ovo je danas važnije. Tajinder je pričao kako je Bhai Sahib radio mnogo toga u Africi, itd. U tom trenutku sam rekao: “Moram te upoznati. Doći ćemo tamo.” Poenta je u tome da budete primer drugima. Već ste bili primer za mnoge stvari. Ne mogu čak ni da počnem da objašnjavam kako će to uticati. Ali jedna stvar koju sam želeo da kažem o Murshid Karimbakši, Bhai Sahibu i Puja Svamiđiju – njihovi životi su njihova najveća poruka. Svi majstori iz prošlosti, i kao što sam rekao, sankalpa od Hazrat Injat Kana su nas doveli ovde. Nije važno u šta verujemo, već snaga koja nas je skupila u ovoj nameri. Isto tako, ova namera će daleko otići. Ono što posejemo, kasnije će postati drvo. Posejali smo semena.

when-we-unite-from-the-heart-then-all-things-are-possible-there-was-strong-conviction-and-energy-in-the-room-today

Kad se ujedinimo iz srca, sve je moguće. Postojalo je snažno uverenje i energija u prostoriji.

Ne mogu čak ni da izrazim svoju zahvalnost Lakšim (Bhatia Menon). Ona me je upoznala sa Brigite, jednom neverovatnom dušom – potpuno nesebičnom! Ona ništa ne čini za sebe. Pitala me je: “Da li bi voleo da dođeš?” Malo sam razmišljao. Vidite, ljudi me pozivaju (čak iz komercijalnog sveta) da držim govor, iako sam davno napustio komercijani svet. Isto tako, dobio sam poziv iz Kine u vezi sa ulogom IT-a u logističkoj industriji. Rekao sam: “Nisam ekspert za IT.” Onda sam pomislio: “Šta bih uradio ako bih došao ovde?” Brigite i ja smo pričali, i onda sam dobio poruku od nje. Iz nje sam osetio samo iskrenost. Reči nisu bile važne. Njeno uverenje u vezi sa ovom aktivonšću, ovo okupljanje i iskrenost, bili su mi dovoljni da donesem odluku. Tada sam rekao svom timu da izmeni moje druge planove i da idem. U pitanju je jezik koji ne govorimo, koji nas okuplja. Jezik nas uvek razdvaja. Obično nas jezik, boja, ideje razdvajaju. Ali su iskrenost i otvorenost ti koji nas ujedinjuju.

Kad govorimo o opraštanju, pitam ljude: “Igrate li se sa svojim umom?” Obično ljudima oprostimo na nekoliko sati, a onda kažemo: “Ne, taj čovek je bio veoma loš.” Kažem: “Nemojte manipulisati opraštanjem. Otpustite. Otpustite događaj, osobu i celu situaciju. Tada ste slobodni.” Inače, opraštanje može biti igra uma. Što se više igrate sa umom, zaglavljeniji ste. Zbog toga se sećamo. Ne krećemo se sa vremenom. Telo se kreće sa vremenom, postajemo stariji. Um ostaje iza. Ukoliko um ne ponesemo sa sobom, podjednako kako se telo kreće, patimo. To je recept za bol i sva osećanja u životu koja u suštini razdvajaju ljude. Mislim da treba da otpustimo prošlost, jer tu ne možemo ništa da uradimo, završena je.

Čuo sam od Džonatona o majstoru s kojim je on proveo 15 godina. Transformisao bi se u drugu osobu kad bi neko došao da ga vidi, ne kao odraz ogledala, već bi postao ta osoba. Ako možemo za tim da težimo, što znači da je “ti faktor” toliko oslabljen da mi postajemo sve (cvet, drvo, biljke, životinje, ptice), sve u svakom trenutku, garantujem da tada ne bi bilo granica. Uvek sam verovao da ne treba da postoji čak ni pasoš. U današnje vreme ima previše granica, previše pasoša. Nedavno sam rekao da se uputi pismo Premijerovom kabinetu gde je rečeno da su vladari u davna vremena podržavali misije i glasnike mira. Danas to niko ne podržava. Ni jedna avio kompanija nam ne daje slobodan prolaz, besplatne karte, niti nam hoteli daju popuste. Ali ako se vlada pobrine o nama, garantujem da bi se minimum 80% filantropa kao i istinskih duhovnih majstora, ne čak ni duhovnih već glasnika mira sa dobrim srcima, odlučilo da svoje usluge ne naplaćuje svetu. Ne bi morali da naplaćuju za svoje prisustvo ili vreme. Ovo je važno razmotriti. Zato što danas ne srećemo previše svetaca koji su slobodni samo da šire poruku mira, jer su svi vezani svakodnevnim životnim troškovima i primorani su da naplaćuju kako bi preživeli. Potrebno nam je mnogo više mirotvoraca. Zbog toga u Mohanđi klubu za mlade, kad pitaju koju bi meditaciju trebalo da praktikuju, kažem: “Nemojte raditi nikakvu meditaciju. Samo budite dobri, radite dobro. Dovoljno.”

Publika: (smeh) 🙂

M: Nema o čemu da se priča. Samo budite ono što jeste. Ako ste prirodno svoji, 100% ste dobri, jer nikoga nećete želeti da povredite. U momentu kad obučete odoru religije, zajednice, zemlje, klase, boje,… tada imamo ukuse. Uvek kažem da je religija nešto što se primenjuje od kad se probudite dok ne zaspete, dok je duhovnost vaša priroda. Ako imate dušu vi ste duhovni. Postoji pet aspekata: fizički, emotivni, intelektualni, ličnost (što je ego) i duhovni. Ovo su pet glavnih aspekata. Fizički – jedemo hranu i imamo sve zahteve fizičkog tela sve dok smo živi. Emotivni – faktor uma. Intelektualni – faktor analize. Ego – ličnost je ono što sve vreme pokušavamo da zaštitimo, dajući “ispravnu” sliku svetu. Ono što projektujemo nismo mi. Ono što spolja projektujemo možda nismo 100% mi. To može biti ono što biramo da projektujemo, ne ono što jesmo. To je ono što sve vreme pokušavamo da zaštitimo. Onda dolazi duh. U momentu kad shvatite da bez duha, fizičko, emotivno, intelektualno i ličnost ne postoje, vi ste duhovni. Potrebna je samo jedan svesnost. Biti duhovan je biti svestan svog duha koji vodi ceo šou. To je stvar koja se dešava svakog trenutka. To nije nešto što se može negovati. Međutim, po meni, religija je mapa. Možete odabrati bilo koju mapu da biste stigli do okeana. Različite reke stižu do istog okeana. Tako da verujem da sve ima vrednost, podjednaki značaj, podjednaku važnost i da je za nekoga dobro. Možda neće biti dobro za svakoga. Ali poštovanje mora postojati. Svi imaju ista zadovoljstva i patnje, itd.

Toliko o ovome. Želeo bih da vam se zahvalim što ste me naterali da govorim. U suštini nisam bio voljan da držim govor, jer nisam znao šta tačno da kažem, posebno kad sam čuo sve ljude kako pričaju. Nisam znao da toliko mogu da pričam!

 

a-beautiful-gathering-a-divine-plan-which-came-into-fruition-the-power-of-sankalp-intention-from-powerful-master-is-never-to-be-underestimated-2

Prelepo okupljanje. Božanski plan koji se ostvario. Moć sankalpe (namere) moćnih majstora se nikada ne sme potceniti.

Originalni tekst možete pročitati ovde.
Videa pogledajte ovde i ovde.

Prevela i uredila: Staša Mišić
Lektorisala: Jelena Fassbender

MOHANĐIJEVA SVEST

October 12, 2017 at 2:14 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Ko je Mohanđi?

Poznajemo ga kao veoma visoko razvijeno duhovno biće koje širi duboko znanje sa nama i odgovara nam na sva naša pitanja. Mi smo svesni njegovog fizičkog tela, ali da li razumemo NJEGOVU SVEST?

20770047_1386908978058387_689783886445409259_n

Jedan naučnik iz Srbije, iz Beograda, Dr Goran R, uradio je eksperiment na Mohanđiju kako bi izmerio aktivnost njegovih moždanih talasa u meditativnom i budnom stanju. Mohanđi je u eksperiment ušao bez prethodnih priprema poput joge, pranajama (tehnika disanja) ili meditacije.

m3

Kod svake normalne osobe postoji prisustvo alfa, beta, teta i delta talasa. Frekvencija i jačina ovih talasa zavisi od stanja osobe i električnih impulsa u mozgu.

U videu na prvoj slici možete videti kako izgledaju tipični ljudski talasi (Typical Human Brain Waves).

m2

Ljudski talasi prikazani u različitim stanjima (uzbuđeno, opušteno, pospano stanje, stanje sna i stanje dubokog sna)

Na drugoj slici je prikazan snimak Mohanđijevog mozga – Povezanost kod nivoa trećeg oka. Slike u prvom redu prikazuju povezanost sa trećim okom uz visoku energiju. U isto vreme, prisutni su duboki delta talasi (ukazuju na duboko meditativno stanje), odsutni beta talasi (znači da nema razmišljanja), niski alfa talasi (opušteno stanje).

m4

Različiti moždani talasi u oblasti trećeg oka

***Um je stanje, a stanje bez uma je stanje BOGA. – Mohanđi***

Na sledećoj slici može se videti snimak Mohanđijevog mozga – Povezanost kod nivoa krunske čakre. Prve dve slike ponovo pokazuju povezanost i aktivaciju krunske čakre sa veoma jasnom vizuelnom slikom gde nema beta talasa, ali su prisutni duboki delta i teta talasi (duboka meditacija, između budnog stanja i sna). Teta talasi su most ka podsvesnom umu.

m5

Aktivnost kod krunske čakre

Na narednom snimku može se videti da u budnom stanju mozak pokazuje aktivnost samo usled treptaja oka i to na prva dva kanala. Šiljci se mogu videti na FP1&FP2, FP1-A1&FP2-A2. Obratite pažnju na nivo amplituda u ostalim kanalima. Očigledno je da je Mohanđi stalno u meditativnom stanju, gde je mozak veoma umiren i utišan. On je budan, ali potpuno obuzet apsolutnom svesnošću.

m6

Aktivnost Mohanđijevog mozga u budnom stanju može se videti samo za vreme treptaja oka na prva dva kanala

U BUDNOM STANJU UMA prisutni su beta, alfa, teta i delta talasi (u dubokom stanju sna – beta i alfa talasi su odsutni). Eksperiment dalje pokazuje da je aktivnost Mohanđijevih moždanih talasa ista, bilo da je budan ili u meditaciji. Aktivnost se jedino vidi kada se desi neki fizički pokret koji koristi motorne sposobnosti mozga. Dakle, može se zaključiti da je Mohanđi sve vreme u stanju „bez uma“. Kako onda on funkcioniše? Samo kroz SVEST.

***U dubini tišine možete čuti glas BOGA.***

Još jednom… Ko je Mohanđi?

Mohanđi je u stvari samo STANJE POSTOJANJA, OGROMNO POLJE ENERGIJE I ČISTE SVESTI.

 ***MOHANĐI JE SVEST***

„Svest je sve. To je jedina nit koja prolazi kroz sva naša stanja, kao što su budno stanje, stanje sanjanja, duboko stanje sna, kao i stanje čiste svesti. To je jedina nit koja prolazi kroz sve naše živote. To je jedina nit koja je počela pre nego što je vreme počelo i postoji u apsolutnoj ravni bezvremenosti.“ – Mohanđi

Originalni video možete pogledati ovde:

Prevela i uredila: Staša Mišić
Lektorisala: Jelena Fassbender

Svrha života je ispunjenje

October 8, 2017 at 10:31 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Rose Bank Satsang sa Mohanđijem u Kanadi, 23. avgust 2015. (prvi deo)

12039706_960185004039237_5148361302598629480_n

Kako možemo biti smireni kad je društvo ovakvo?  To možete postići tako što ćete biti više povezani sa svojom unutrašnjošću nego sa spoljašnošću.

P: Koja je svrha života i da li je svrha ista za sve?

O: Odgovor zavisi od konteksta u kome se govori. Gledano iz ugla karme, svrha je ista za sve. Što znači – iscrpeti karmu, iscrpeti želje, ispunjenje, sreća. Ovo je suštinski razlog svake inkarnacije. Svako rođenje ima ovu svrhu. Ispunjenje je svrha. Ali to zavisi od aspekta o kome govorimo. Koja je svrha tela? Da oseti Zemlju, da oseti senzacije, da oseti sve što se može osetiti kroz upotrebu tela. Koja je svrha uma? Da doživi senzacije, emocije… Koja je svrha ega? Svrha ega je da održi vaš identitet. Kad ego postane nadmen, on održava svoj identitet na pomalo širi način, 🙂 tako da postaje neprijatan za druge ljude. Koja je svrha intelekta? Znanje, nagomilavanje zananja, skupljanje znanja. Dakle, svrha zavisi od nivoa sa kog govorimo, od nivoa sa kog funkcionišemo.

Koja je svrha duše? Svrha duše je da prođe kroz ovaj proces i da se vrati tamo odakle je došla. To je potpuno oslobođenje.

Svrha svakog života je ispunjenje. Ali se individualne svrhe razlikuju. Moje ispunjenje može biti drugačije od vašeg. Ono zbog čega sam ja došao može biti drugačije od onoga zbog čega ste vi došli. Nikada ne možete generalizovati. 7,3 milijiradi ljudi i sva druga bića su došla zbog nečega. Upravo je to vaša životna svrha. Na koji god put karme da vas sudbina odvede, upravo je to svrha postojanja. Ako tražite svrhu veću od ove, onda ćete možda morati još jednom da se rodite. Svrha nije drugačija. Svrha je upravo ono što danas proživljavate, jer vas sudbina dovodi do nivoa svrhe. Nema sumnje o ovome. To ne možete promeniti. Šta ste, šta ćete biti i šta možete biti, sve je određeno. Odlučeno. Ne možete biti ili raditi nešto drugo. Ne možete biti na drugom mestu. To je nemoguće jer je put sudbine jasno definisan. U tom stanju, vaš put je jasan, vaša svrha je jasna.

Da li je svrha ista sa sve? Ne može biti. Jer tada bi postojala samo jedna osoba. Kada bi svi bili doktori, inženjeri, ili kapetani brdova ili aviona, mislite li da bi život funkcionisao? Imamo veliku raznolikost i ona nam je potrebna.  Stoga, svačija svrha i svačije ispunjenje nisu isti. Slično tome, recimo da sam ovde imao puno posuda sa raznolikom hranom. Svako od vas bi uzeo drugačiju hranu, zar ne? Neće svako izabrati isto. Zašto je to tako? To je zato što svi imamo različita opredeljenja. Takva je naša kreacija. Tako smo stvoreni. Imamo ono što volimo i ne volimo, karakter, konstituciju. Sve se razlikuje. Tako je došlo do stvaranja, a mi smo izabrali isključivo prema našoj orijentaciji. Ne može se generalizovati. Može postojati sličnost, ali nijedan nije potpuno isti. Vi ste vi. Drugi ljudi mogu ličiti na vas, ali oni nisu potpuno isti kao vi. Zato je na ovo pitanje odgovoreno na ovakav način.

Jednostavno rečeno, svrha postojanja je ispunjenje karme, a da li je svrha svih ljudi ista, u tom kontekstu DA, ista je. Ali, da li je ispunjenje isto? Odgovor je NE. Ispunjenje mora biti drugačije.

P: Zbog čega ponekad imamo utisak da nam nešto nedostaje? Imamo porodicu, decu, poslove, ali zašto je tu i dalje osećaj da nešto nedostaje?

O: Postoji nekoliko razloga za to na različitim nivoima.

Vakum

S jedne strane, zamislite da ste evoluirali s nivoa svesti gde ste svoju sreću našli u nekoj od ovih stvari. Zatim ste otišli iznad toga. Evoluiravli ste izvan toga. Jasno ste razumeli ili shvatili da je suština svega igranje uloga. Igrate ulogu majke, žene, poslodavca, ili radnika, prodavca,… Na svakom nivou je igranje uloga i ništa nije stalno. Zato, kad počnete da se povezujete sa onim ko ste vi zaista, što je izvan svih ovih igranja uloga, ponekad se dogodi vakum. Ovo se dešava jer ste navikli na određeni obrazac, i onda se obrazac poništi. Tada ćete doći do saznanja, do svesti da to možda nisam ja. Onda, neko vreme pre nego što zaista uđete u tišinu, može doći do vakuma.

Očekivanje

S druge strane, može biti očekivanja. Zamislite da su vaša očekivanja konstantno osujećena. Na primer, očekivali ste da budete doktor, ali ste na kraju postali učitelj. Želeli ste da se venčate s nekim ko vam se sviđa, ali ste se venčali s nekim drugim. Isto tako, sve te velike stvari bivaju osujećene ili skrenute s puta. Onda dođete do faze gde razmišljate: „Ništa mi u životu ne ide po planu!?” Ovo se dešava jer imamo očekivanja. Ono što ste izabrali pre rođenja je ono što ste dobili. Međutim, možda nećete dobiti ono što ste izabrali umom, jer um možda neće razumeti celu sliku. Ono što mora da se desi desiće se. Ono što biste voleli da se desi, možda se neće desiti.  Još jednom, situacija sa vakuumom se dešava. Verovatno ćete postati iscrpljeni  ili ćete se pomiriti sa celom situacijom.

Ovo možete videti kod životinja pre klanja. Kad shvate da će biti ubijene, neke postanu nasilne i plaču i viču i pokušavaju da se oslobode, dok druge shvataju da će biti ubijene i jednostavno prolaze kroz smrt. Prisutne su obe reakcije. Mi ljudi, takođe, slično funkcionišemo u istoj situaciji. Ili prihvatimo situaciju i nastavimo dalje, ili se opiremo i stvaramo mnogo problema. To se dešava kad se pojavi mnogo emocija. Dolazi do optuživanja. Kad se u potpunosti opiremo onome što se dešava oko nas, u nama, tada dolazi do opiranja. Taj otpor onda stvara bol. Kad se stalno opiremo, život postaje teret emocija. U tome nema pozitivnosti. To je samo kotrljanje emocija u različitim formama.

P: Kako ovo prevazići?

O: Svesnost. Potrebno je da budete svesni. Kad znate da igrate ulogu i da se ta uloga menja u svakom trenutku, i da su iskustva različita, tada počinjete da plutate nad tim.

roles-in-life-time-management

Posmatrajte sebe kako igrate uloge…

To znači da uvek posmatrate sebe kako igrate ulogu. Emocije će ponekad doći i proći. Ništa ne ostaje. Na ovaj način, vi ste stalno povezani sa onim čistim i stalnim u vama, ali u isto vreme ne pogađaju vas privremene stvari. Ono što je privremeno dolazi i prolazi, ono pluta, vi plutate ka tome, ali u isto vreme niste odvojeni od toga. Što znači da to ne mrzite, da se tome ne opirete. Ne postoji ništa u vama što bilo šta blokira. Sve pluta. „U redu, video sam sve ovo, u redu, nije važno. Ja nisam ništa od toga. Mogao bih biti deo toga, ali nisam ništa od toga.” Takva svesnost menja ceo vaš pogled. Tada nema opiranja. Nema bola. Samo kad postoji opiranje, javlja se bol. Ako nema opiranja, nema bola.

P: Uglavnom smo došli iz Indije. Migrirali smo i ostali u Kanadi. Mada, postoji vakuum. S jedne strane, Indija je zemlja puna duhovnosti, koja nikada ne procveta. Ljudi su više orijentisani ka materijalnom aspektu, kad bi trebalo da budu više ponizni, više duhovno orijentisani. S druge strane, ljudi u Kanadi ili zapadnim zemljama su ponizniji i ljubazniji, a ipak ne znaju ništa o duhovnosti. Zašto se to dešava?

O: To je socio-psihološka situacija. Kad ste udaljeni od nečega, onda shvatate njegovu vrednost. Ponekad kad smo zajedno sa nekom osobom, na primer sa nekim u kući, posebno sa starijima, uzimamo ih zdravo za gotovo. Čuvamo ih na polici za knjige (ha ha ha) J Ne brinemo previše o njima. Ali u momentu kad umru, tada osetimo njihovo odsustvo. Na isti način, imamo bliske odnose i drugarstva, ali u momentu kad nas osoba napusti, osećamo da nam nedostaje. Isto tako, većina ljudi ne praktikuje zaista religijska bogosluženja. Pod bogosluženjem mislim na sistematske religije. Ipak, oni su religiozni. Oni toga nisu svesni. Oni samo prate nečiji ritual. „Njegov deda je to radio, njegov otac je to radio, moj otac to radi, ja to radim.” Ali oni ne zanaju da li je to korisno ili ne. Da li za to postoji razlog. Neko bi im rekao da ako se ne mole Bogu, On će biti nesrećan zbog njih. Dakle, pomalo straha, pomalo rutine i aktivnost se nastavlja.

U Indiji se mogu videti mnogi bhakti (posvećenici) koji izvode rituale. To dovodi do averzije kod mnogih ljudi. Koji Bog vas vezuje? Ljudi koji su obrazovani postaviće pitanje: „Kako to da je Bog nesrećan što ja ne idem u hram? Ako Bog zavisi od mene, zašto bih ja bio zavistan od Boga?” Takva pitanja će se pojaviti. Dakle, ovo je pogrešno shvatanje. Ovo je uglavno stvorilo astrološko sveštenstvo. Zajednice stvaraju sve vrste ovakvih stvari: „Ako ne uradiš to, Bog će te kazniti, ili će biti ljut.” Na taj način je kreiran faktor straha kako bi oni mogli zarađivati novac. Međutim, kad zakoračite izvan toga i dođete u drugu zemlju, vidite celu tapiseriju na drugačiji način – strukturu, odgajanje, religijske metode. Tada počinjete da shvatate da je prava Inidija duhovna Indija. Sve što vidite spolja su samo obmane ili maske Indije. Ipak, morate da izađete napolje kako biste videli ono iznutra. Ponekad je to glavna stvar. Mada je možda nećete videti dok ste tamo, kad odete izvan i osvrnete se unazad, kažete: „Pogledaj, ovo je prelepo! Nikada ovo nisam video dok sam bio tamo.” Nostalgija je deo toga. Kad nešto nemate ili kad se ne dešava, u tom momentu osetite: „O, ovo je veoma važno.” Svaki put je tako.

Krajnji cilj osnovne hinduističke tradicije je oslobođenje. Kad biste morali da sumirate tradiciju Hinduizma u jednu reč – to bi bilo OSLOBOĐENJE. Za sve aspekte, bilo da je u pitanju aspekt tantre, rituala, veda, upanišada,… šta god od toga da uzmete, kraj priče je – BUDITE OSLOBOĐENI. „Budite oslobođeni” znači da treba da budete oslobođeni u ovom trenutku, ne kad umirete. U trenutku smrti ne možete garantovati oslobođenje. Treba da budete oslobođeni upravo sada. Svaki aspekt – puđa (*puja=ritul u čast bogova), ritual, znanje, svaki aspekt bhakti,… sve je usmereno ka, sve je jednako oslobođenju. Ipak, kad ste zaokupljni ovim relgijskim aktivnostima, možda nećete znati da je razlog za to sledeći. Bilo da izvodite šrad (*shraddha = ceremonije i rituali za pokojnike), puđu ili obavljate venčanje, mantrate,… sve govori o upotpunjenju, oslobođenju – „Neka ovaj aspekt bude upotpunjen.” Dakle, ovo važi za svaki aspekt vašeg postojanja, bilo da je u pitanju bramačarija, grihastha ili vanaprastha, svaki nivo. Vanaprastha ne znači da treba ići u šumu. To znači odvojenost od svega što vas okružuje. Tako se u svakom aspektu kaže: „Neka bude upotpunjenje i ispunjenje tako da budeš oslobođen.”

Ako sve, kao na primer roditeljstvo ili jedenje, uzmete kao oslobođenje, onda živite život kao pravi Hindu. Hindu znači “Ha” je Sunce, a “Indu” je Mesec. Zajedno znače Hindu. Vaša toplota i hladnoća su u suštini ujedinjene, vi ste Hindu tj. vaši ida i pingala nadiji su u potpunom redu. Oni rade svojim punim kapacitetom. Tako da su vaše strane sunca i meseca, muška i ženska strana zajedno, vi ste u balansu. Ovo su aspekti Šive i Šakti . Tada ste Hindu. To nije religija. To je stanje. HINDU JE STANJE, NIJE RELIGIJA. Jednom kad to shvatimo, otići ćemo izvan svih rituala. Tada neće postojati strah, jer je neustrašivost naše stanje. Ne možemo imati strahove. Čega se to plašimo? Nema čega da se bojimo. Gde postoji strah ili nesreća, ili nesigurnost, tu je nerazumevanje. Ako ste zaista povezani sa Bogom, ako je vaš put oslobođenje, svaki momenat je ispunjenje. Ne može biti više  ničega, jer je sve drugo obezbeđeno – vreme, mesto, situacija, razumevanje, inteligencija, telo, um, intelekt. Sve je obezbeđeno kako biste dostigli ispunjenje svakog momenta, bilo da je to dobro ili loše.

Vraćam se na vaše pitanje. Kad ste u svojoj zemlji, više brinete o gasnoj boci, cevima, električaru, munjama, gromovima, zemljotresima… svim tim stvarima. Međutim, kad niste tu, uopšte ne gledate na te stvari. Gledate lepšu stranu toga – predivnu zemlju, predivnu kulturu, tradiciju oslobođenja… Ova tradicija oslobođenja se ne dešava na mnogo mesta. Neki ljudi su me pitali: „Zašto ima toliko majstora u Indiji?” Rekao sam: „Stvara ih okruženje.” Okruženje daje mogućnost za to. Na mnogim mestima morate da pravite kompromise da biste bili u društvu. Ne možete da budete slobodni. Kako se onda možete izraziti? Postojali su veliki majstori u svakoj zemlji, u svakoj zajednici, ali su oni svi morali da prave kompromise sa tadašnjim ministrima ili kraljevima ili religijom. Ljudi koji su stvorili religije su bili prosvetljeni. Oni su bili iz visokog reda. Međutim, oni koji su interpretirali to kasnije, nisu bili iz visokog reda. Veliki majstori koji su vodili ljude kroz život su bili moćni. Oni su tačno znali šta govore. Pripadali su visokom redu. Međutim, kasnije, drugi su koristili njihova učenja, ali sa drugačijom interpretacijom i koristili su učenja kako bi vezali ljude. Filozofija Fridriha Ničea je bila dobra, ali ju je Hitler iskoristio u druge svrhe. Možete li to kontrolisati? Upravo tako se svime manipuliše.

Neko me je pitao: „Mohanđi, možeš li garantovati da će ono što podučavaš ostati posle tvoje smrti?” Rekao sam: „To ne mogu čak ni sada garantovati!” (smeh) J Šta ljudi pričaju o mom učenju ja ne znam. Interpretacije se menjaju kroz um. Um pokupi ono što želi, i to upotrebi. Kako to mogu promeniti? Kako to mogu kontrolisati? Slično tome, reči koje koristimo mogu biti ili pogrešno ili ispravno protumačene. Ako se sećate, poslednji put kad sam bio u Kanadi jedna osoba me je pitala: „Rekli ste da je duša već oslobođena. Zašto onda govorite „dobra duša”?” To se samo tako kaže. To nije bukvalno, ne idete dublje i ne kažete „tvoja duša”. Ne misli se na to. „Dobra duša” znači dobra osoba. Dakle, razumevanje se menja sa rečju, ponekad to koristimo kako bismo nešto predstavili…

Pričao sam sa jednim svecem za vreme Kumba Mele. Držao sam predavanje i tu je bilo raznih duhovnih svetaca.  Pitao sam ih: „Zašto se svi ljudi ujedinjuju? Koja je svrha toga?” Svrha da se bude u društvu, ma koje da je veličine, jestw podizanje svesti ljudi. Prema tome, ako se ne brine o svom imenu, slavi, novcu, poziciji, bilo čemu, svi mogu biti zajdeno i jednostavno podizati svest društva. Mnogi od njih se ne okupljaju zajedno  jer su na različitim putevima. Međutim, ako je vaš jedini cilj podizanje svesti društva, svi mogu biti zajedno! Sve religije mogu biti zajedno! Iako religije u današnje vreme dele ljude zarad novca, moći, pozicije. Kako onda dostižemo oslobođenje? Ono što se svugde desilo je to da su politika i kultura postale pohlepne. Svugde, ne samo u Indiji. To se reflektuje. Vreme se odražava na svakom mestu. Znaci vremena su pohlepa, pokoravanje, posesivnost, posedovanje i vlasništvo.

Govorio sam o vlasništvu, o tome kako roditelji poseduju svoju decu. Kakvo vlasništvo vi imate? Deca su izabrala svoje roditelje. Roditelji nisu izabrali decu. To nije kao kad odete  u supermarket i birate. To su deca koja biraju roditelje. To verovatno nije svestan izbor, ili možemo reći da je prarabdha (*prarabdha karma = deo sanchita karme, skupina prošlih karmi koje su spremne da se iskuse u sadašnjem životu) uticala da se to desi. Međutim, istina je da mi uopšte nemamo kontrolu nad njima. Oni su došli sa agendom, oni su iskoristili deo vas da bi došli na svet radi svog sopstvenog zadovoljenja. Slično tome, mi nemamo apsolutno nikakvu kontrolu ni nad kim. Nemamo čak ni kontrolu nad svojim sopstvenim umom. Ne znamo šta ćemo misliti sledećeg momenta. S obzirom da je situacija takva, šta mi onda uopšte kontrolišemo? Ljudi menjaju svoja mišljenja, svoje ponašanje, društvo se menja, zemlja se menja,… govorimo o toliko promena. Ni nad čim od toga nemamo kontrolu. Na taj način, gubitak vrednosti je uticao na sve, čak i na filozofije. Zato kažem da svaka Juga ima svoj ukus – vreme Rame, vreme Krišne, vreme u kome živimo. Svaka Juga, svaka era ima drugačiji ukus. Dakle, mi proživljavamo ukus Kali Juge gde je podmićivanje normalna stvar. Ljudi podmićuju bez ikakve savesti. Tako to ide.

Indija, biti indijac, Bharat, to je kombinacija Bha (Bog) i rat (ljubav). To je neverovatna zemlja, ali vam je ponekad potrebno da odete iz nje da biste to videli.

mohanji-quote-if-you-are-truly-connected-to-god

Ako ste istinski povezani sa Bogom, ako je vaš put OSLOBOĐENJE, svaki trenutak je ispunjenje. – Mohanđi

Sudbina naspram slobodne volje

P: Ako postoji slobodna volja, kako to da postoji sudbina koja je predodređena? Ako možete izabrati u svakom trenutku da li ćete ići levo ili desno, kako je onda to već predodređeno? Da li su i sva ta skretanja s puta koja napravimo takođe izabrana?

O: Ono što ste ugovorili pre nego što ste izabrali ovu inkarnaciju je slobodna volja. Pre nego što ste se manifestovali u materici vaše majke, već ste to kupili. Pošto je cena bila inkarnacija, izbor je bio 100% slobodna volja. Pre nego što ste doneli odluku o manifestaciji ili inkarnaciji, morali ste da napravite plan o tome zašto idete na Zemlju. Ovo je bilo odlučeno na astralnoj ravni. Pitanje je bilo: „Zašto idete?” Vi ste rekli: „Imam puno toga da uradim. Puno iskustava me čeka.” “U redu, u tom slučaju, napravite plan koliko godina ćete živeti, gde ćete živeti, šta ćete iskusiti, s kim ćete živeti, ko su ljudi koje ćete sresti, koju vrstu iskustava ćete posmatrati.” Sve je određeno. Jednom kad se odredi i kad se zaključa, spremni ste za inkarnaciju. Raketa je spremna. Tada se manifestujete. Od tog trenutka tj. od trenutka rođenja do trenutka smrti, to je izabrano. To je deo sudbine. Na sanskritu to zovemo prarabdha. Prarabdha je nepromenljiva.

Tada su u vašem celom aspektu, vaše telo, um, intelekt i ego jedna mešavina. Vi ste mešavina ovih stvari. Takođe, postoji deo koji se naziva duša. Ovaj „čovek” ima potpunu slobodnu volju. On može odlučiti: „Ja odlazim.” I napustiti telo – završeno! „On” može napustiti telo i otići ali „on” to ne radi. Zašto? Zato što sporazum glasi: „Nastaviću do kraja.” To znači da smo pristali na putovanje. „U redu, poći ću s tobom”, duša dalje govori. Ali duša definitivno ima 100% slobodnu volju govoreći: „Bila sam na ovom putovanju preko hiljadu života, sad je vreme.” Zbog toga vas duša gura ka oslobođenju govoreći: „U redu, samo posmatraj i slušaj. Idi meditiraj negde. Odvoj se od svog ovog haosa. Prošao si kroz ovo mnogo puta.” Ali mi to ipak ne znamo jer smo ta vrata zatvorili pre nego što smo došli ovde. Ne znamo šta se dogodilo u našim prošlim životima i šta je iniciralo novo rođenje.

Međutim, duša zna jer je duša to iskusila. Duša je sveznajuća. Ona je sveobuhvatna i takođe je povezana sa Vrhovnom Svešću, tako da zna. Duša vas gura: „Idi ovde, pogledaj.” Kad se to desi nekoliko puta, tada svesnost počinje da raste i vi shvatate: „O, ovo je samo uloga. Bio sam idiot, nisam znao. Mislio sam da je sve to stvarno. A ništa nije trajno. Sve je privremeno. Emocije su privremene, ljudi su privremeni, situacije su privremene, vreme je privremeno,… O, moj Bože, sad shvatam da treba da se uhvatim za ono trajno.” Jedini trajni saputnik je vaša duša. Tada  počinjete da slušate dušu i pitate: „O, molim te, reci mi nešto.” Onda vas duša vodi do pravih odgovora, do pravih mesta. Zatim postajete bliži svojoj duši. Što znači da počinjete da gledate unutra. Kad počnete da gledate unutra i da se povezujete sa svojom dušom, dobićete prave odgovore, prava uputstva, pravo vođstvo. To je momenat kad život počinje da se menja. Tada je sve na procesu. Momentalno ćete početi da se udaljavate od svega što nije stvarno, i počećete da birate ono što je stvarno. Tada svi gurui i velika ogledala ulaze u igru. Oni vam daju celokupnu sliku, vašu ogoljenu sliku. „Ovo si ti. Sve ono što si smatrao da jesi su maske.” Oni uklanjaju sve maske. Ovo si ti. To je momenat kad vi u stvari počinjete da vidite sebe.

Svrha svakog velikog majstora je da bude savršeno ogledalo društvu, ljudima. S obzirom da su savršena ogledala, oni prikazuju vaš odraz samo u momentu kad u njih gledate. Ovako je Baba rekao: „Vi gledate u mene, ja gledam u vas.” Samo u tom trenutku. Inače, niko vam neće staviti hranu u usta, ne postoji kašika za hranjenje. Oni vas vode do hrane govoreći vam da ste dobrodošli da je uzmete, da ste dobrodošli da je odbijete i onda – odraz. Shvatate: „O, ovo sam ja! Druge stvari nisu važne.” Na taj način, životni stil postaje bez nasilja, bezuslovna ljubav, i tada pročišćenje postaje snažno. Nećete biti zainteresovani ni za jednu nasilnu aktivnost i vaš jedini izraz postaće saosećajnost. Onda iznutra postajete svetac, bilo da ste grihastha (okupirani domom, porodicom) ili da ste se svega odrekli. Postajete svetac iznutra. Tada je to brz napredak.

Sledeći korak je oslobođenje. Oslobođenje se već dešava u vašem životu jer se odvajate od svega što je nestvarno. Onda dolazite unutra i vidite stvarno, venčavate se sa stvarnim, i promena se momentalno dešava. Drugi ljudi će to bolje i lakše primetiti, jer pomišljaju: „Ova osoba je poludela! Ne reaguje na uobičajene tračeve. (smeh) 🙂 Šta se to dešava? U redu, hajde da ga ostavim na miru.” Zato sam juče rekao da ako vas neko vređa i vi ne reagujete, iznenadiće se. Uobičajena stvar je da uzvratite uvredama, zar ne? Ali to se ne dešava. Oni prestaju. Koga ćete nazvati idiotom? – Osobu koja je normalna, zar ne? Ako ste potpuno sigurni da je osoba idiot, nećete ga tako nazvati jer on to ne bi znao. (smeh) 🙂 Ako reakcija nije kakva bi trebalo da bude, društvo je iznenađeno. Društvo ne može da razume ljude sa uobičajenim problemima. Kako onda možete biti smireni kad je društvo takvo? To možete učiniti tako što ćete više biti povezani sa svojom unutrašnošću nego sa spoljašnjošću. To je poenta.

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela i uredila: Staša Mišić
Lektorisala: Tijana Sladoje

Neka uvek gori svetlo u vašoj lampi

October 6, 2017 at 10:00 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

PRIČA O DVA SVECA

Om-Wallpaper-of-Happy-Deepavali-400x321Nekada davno, u pećinama Himalaja, živela su dva sveca. Jedan od njih je bio potpuno slep i živeo je u podnožju brda. Taj slepi svetac, svaki dan bi odlazio u posetu onom drugom svecu koji je živeo na vrhu brda. U toku dana bi odlazio gore, a pri zalasku sunca bi se vraćao nazad. Jednog dana, sveci su se zapričali i skroz zaboravili na vreme, a sunce je već uveliko počelo da zalazi. Onaj svetac koji je mogao da vidi, upalio je lampu i dao je ovom drugom da je ponese sa sobom. Slepi svetac se uzrujao i rekao: „Je l’ ti to mene ismevaš? Pa ja ne mogu ništa da vidim. Šta će mi lampa? Kakve veze ima da li nosim lampu ili ne?“ Bio je uznemiren jer je mislio da ga drugi svetac ismeva. Svetac koji je video odgovorio je: „A, ne, ne, nemoj pogrešno da me shvatiš. Ti ne možeš da vidiš, ali drugi mogu tebe da vide, zato treba da poneseš lampu.“ I stvarno je tako bilo. Lampa mu je zaista pomogla, jer su drugi ljudi mogli da ga vide, pa su mu se sklanjali s puta, tako da na njega niko nije naleteo, niti je došlo do sudaranja.

Sledeći put, dogodila se ista stvar. Slepi svetac je otišao kod drugog sveca na vrh brda, opet su se zapričali, i morao je da se vraća kući kad je sunce već uveliko zalazilo. Svetac koji je video, opet mu je dao lampu. Kad je slepi svetac sišao dole, pre nego što je stigao do svoje pećine, neko je iznenada vrlo snažno nasrnuo na njega i oborio ga na zemlju. Slepi svetac bio je vidno uznemiren i upitao je tog čoveka: „Jesi li ti slep? Zar ne vidiš lampu u mojoj ruci?“ Čovek je odgovorio: „Oprostite Svamiđi, vaša lampa se ugasila, više ne gori. Nisam mogao da vas vidim.“

Pouka ove priče: Sve što treba da radimo je da održavamo svetlo u našoj lampi. Ali nemojte da mislite da je to zato da biste vi videli pomoću te lampe. Lampu koja sija ne zanima njeno sopstveno svetlo. Nijedno drvo ne jede svoje sopstveno voće. To je istina postojanja.

Originalni video možete poslušati ovde:

Prevela i uredila: Staša Mišić
Lektorisala: Jelena Fassbender

Testovi bezuslovne ljubavi, problem interpretiranja istina

September 26, 2017 at 3:19 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Dok je Isus bio živ, mnogi ljudi su bili povezani sa njim, ne samo njegovi učenici, nego i mnogi drugi. I mnogi od njih su bili zaista posvećeni. I većina ih je bila duboko pogođena kada su Isusa razapeli. Iako su ti ljudi živeli njegovo učenje bezuslovne ljubavi, propustili su to i da dokažu u momentu kada je došlo do samog razapinjanja. S toga, ti isti ljudi nastavili su ponovo da se rađaju, da bi naučili da vole u svim situacijama, u svim uslovima. Jer njihova najveća želja je bila da se stope s Hristovom svešću, ali nisu mogli da vole bez uslova, zauvek, kao što je to mogao Isus. Nisu mogli da iskažu bezuslovnu ljubav. Rađali su se još mnogo puta da je osete, dožive i izraze. Ali opet bi se rađao bes, jer, “kako to ljudi smeju da učine takvu nepravdu Isusu!” Takva pitanja su se uporno vraćala.

81cb20cc9757b8b60734a394adec53b71

Čak i danas u našem životu, čemu se sve ne opiremo, opiremo se svakoj situaciji, želimo da analiziramo svaku situaciju, a analiza oduzima čar svakom iskustvu. Jako je važno biti jedno sa iskustvom i teći sa iskustvom. Nije bitno da li je ono dobro ili loše. Jer to će vas držati u SADA. Jeste li ikada pomislili na duhovne majstore iz prošlosti, ako ste ih zaista razumeli, nema potrebe ni za kakvim drugim učiteljima u životu. Jer je svaki od njih u svim aspektima svog života zračio potpunost, celovitost, centriranost. Svaki od njih je ljudima saopštavao istinu na svoj način,koji je odgovarao tom periodu.

Bhagavad_gita_as_it_is_plate_09-e1371531068663-1024x735

Recimo u Bagavad Giti, kada je Krišna govorio Arđuni, Arđuna ga je razumeo. A danas nam je potrebno objašnjenje za objašnjenjem za svakih nekoliko stihova, i opet ne razumemo. To je naša priroda. Mi razvodnjimo višu istinu i mogućnost spoznaje. Krišna je moćan karakter i doveo je do toga da se ljudi iskažu kroz generacije. Skroz osobeni egzotičan, u svakom period života je živeo punim plućima, slavljen i fascinantan. Kao beba, dečak, ljubavnik, ratnik… U svakom periodu je davao jake poruke ljudima. Ali danas postoje pogrešne interpretacije. Na primer, njegova Ras Lila, Krišna sa hiljadama ženadanas se interpretira kao da je on imao seksualni odnos sa hiljadama žena. Međutim, istina je drugačija. Duboka poruka te Ras Lile, pošto je Krišna bio visokosvestan i sa visokom energijom, jeste da su svi hteli da budu blizu njega, u njegovoj energiji. Deca, odrasli, životinje… Sve je privlačio. On je bio avatar. I kod Hristai kod Krišne to je bila ta energija koja privlači ljude. I sama reč Krišna znači “Onaj koji privlači”. Zato su mnogi plakali, kad će Krišna da se vrati. A to nije bilo fizičko sjedinjavanje. To je bilo energijsko sjedinjavanje. To je suština i pravi razlog što su se svi okupljali, igrali i pevali kad bi Krišna dolazio. Sjedinjavanje energija je kao da se mi stapamo sa vrhunskom dušom, naša duša koja se stapa sa najvišom dušom. A ljudi govore o tome kako je imao 16008 žena! Pa kažu kad je on imao mnogo žena, mogu onda i ja.

Sećam se jednog duhovnog majstora koji je pušio, kako je govorio svom učeniku, u redu, možeš da pušiš, ali tako nećeš postati ja, ha, ha. Imitirajući majstora neće nikad postati on, samo će postati zavistan od nikotina.

1a782fe2cdfbaab428d617ce5d2164f1

A Krišna je bio kralj i u jednom ratu oslobodio je iz zatvora u osvojenoj zemlji na hiljade ljudi među njima i mnogo žena i dece i rekao im, idite kući, sad ste slobodni. Ako budete imali problema, dođite kod mene. Svi su otišli svojim kućama. Neki su bili u zatvoru i po 40-50 godina. Ali kadsu se vratili kućama, njihovi rođaci i prijatelji ih nisu primili, jer su oni bili bivši osuđenici i zazirali su od njih, te oslobođeni zarobljenici nisu mogli da zarade ni za hranu, ni da se reintegrišu u društvo. Onda su oni otišli kod Krišne i požalili se: “U zatvoru smo imali hranu, tri obroka na dan, a ovde nemamo ni to.” Tad je Krišna dao svim ženam akraljevski status kako bi one dobijale prihode od države. Svaka je imala kuću i penziju od države i bile su prihvaćene u društvu. Ne možete nigde naći takvog vladara, koji je sa takvom mudrošću, brzinom i jasnoćom pronalazio rešenja.

Onaj ko je u višim nivoima svesti, taj nikad nije u konfuziji. Konfuzija nastaje kad je čovek u nižoj svesti, na nižim čakrama, um se dvoumi, hoćemo li, nećemo li. Onaj ko je prevazišao um nikad nije u zamci uma. Takođe, mi zavisimo od spoljašnjih faktora (drugih ljudi, predmeta). Ako se ti spoljašnji faktori promene, mi se poljuljamo. I to nas mnogo pogodi, ne zbog toga što smo nesposobni, već zato što zavisimo od drugih predmeta, ljudi…

Originalni video možete poslušati ovde.

Prevela: Biljana Vozarević
Lektorisala: Jelena Fassbender
Uredila: Staša Mišić

Tajna osnaživanja

September 24, 2017 at 10:48 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Satsang u Novom Sadu, Srbija, I deo
23. februar 2017.

mohanji-quote-most-of-us-say-i-have-found-happiness4

Mnogi od nas kažu “pronašao sam sreću”, ali to je privremeno. Duhovnost je putovanje od stanja bez sreće do potpune sreće. – Mohanđi

P: Zašto bi trebalo da budemo duhovni?

O: U ovom svetu brojnih izraza, nije lako osećati se duhovnim. Posmatramo svet svojim očima i često budemo pod uticajima drugih ljudi, njihovih percepcija i mišljenja. Da li ste ikada razmišljali zašto pričamo o duhovnosti? S obzirom na to da imamo puno diskusija u svetu, brojne majstore, bezbroj ideja, mišljenja, religija, zašto onda tako mnogo raspravljamo o duhovnosti? Otkad se čovek prvi put zapitao: „Ko sam ja?”, „Šta radim ovde?“, ovo su goruća pitanja i ona su odvela ljude do raznih staza u nameri da otkriju ko su oni. I šta je rezultat? Brojne staze. Možemo li ikada reći ova staza je dobra ili ova staza je loša? Nikada. Svaka staza je vredna. Sve ima vrednost. To je važno, jer možete nositi samo majicu koja vam odgovara. Ne možemo nositi duplo veću majicu od one koju obično nosimo. Dakle, svi smo odabrali nešto što nam odgovara i jedino na taj način možemo dostići najviše u evoluciji. Kao što sam već rekao na početku, srećan sam što sam sada ovde sa  svima vama, nije to samo sreća uma, to je osećanje jedinstva, mi smo ujedinjeni, i treba da budemo ovde, na ovom mestu, u ovo vreme, baš za ovu priliku. Svi ljudi na svetu imaju jedan cilj- da budu srećni. Svi tragamo za srećom. Da li je nalazimo? Većina nas kaže „našao sam sreću”, ali to je privremeno. Duhovnost je putovanje od ne-sreće do potpune sreće. Čitavo putovanje sastoji se u tome.

mohanji-quote-what-is-actually-the-core-of-spirituality

Šta je zapravo suština duhovnosti? Biti JEDNO S BOGOM. – Mohanđi

P: Šta se dešava sa dušom za vreme iznenadne ili nasilne smrti?

O: Obično, mada nije uvek neophodno, kada duša mora da napusti telo u žurbi, ona luta. Nekada joj određena aktivnost tokom iznenadnog napuštanja tela, možda  povezanost sa majstorom, ili sa nekom vrstom anđela ili viših bića, pomaže. Ali sveopšte je pravilo, kada duše moraju brzo da napuste tela, doživljavaju vreme iluzije ili lutaju dok se ne usidre. Nekada to može trajati godinama.

P: Ko su lutajući entiteti i šta možemo da učinimo za njih?

O: (Smeh) Sva pitanja su o smrti i o onome što dolazi nakon nje (smeh). Ništa o životu. Entiteti su bića. Postoji nekoliko slojeva u kreaciji. Nije to samo jedan sloj koji mi vidimo kao telo. Postoje brojni slojevi ili dimenzije kreacije, tako da postoje neka bića koja nemaju telo, ali im je potrebno telo da komuniciraju i iskuse život. Oni su uglavnom bespomoćna bića, potrebna im je pomoć ili neko da bi se izrazili, i ono što oni zapravo rade jeste to da pokušavaju da zauzmu telo koje je pogodno za njihovo izražavanje i iskustvo.

P: Kako im mi pomažemo? Kako da se zaštitimo od njih?

O: Vrlo jednostavno. Ako nemate više prostora u kući, kako možete da smestite još ljudi? Ispunite svoj prostor energijom. Razmišljajte, šetajte, razgovarajte, jedite, spavajte dobro. Kada se vaša doslednost bazira na vašim aktivnosti prema majstoru ili Bogu, kada mislite ili pričate o Bogu, ili vašem majstoru, kada stalno mantrate, kada ste uvek u molitvi i kada ste više u unutrašnjosti nego u spoljašnjosti, niko i ništa ne može da uđe u vas. Vaš prostor je u potpunosti ispunjen vama samima. Niko ne može da dodirne nekoga ko ima potpunu veru. Pre svega, budite samouvereni, imajte veru u sebe, verujte u sebe kao jedinstvenu inkarnaciju. Tada više nije važno u kojeg Boga verujete, verujte u njega 100%. Verujte u sebe, verujte u Boga i provodite vreme kontemplirajući, u meditaciji, razmišljanju, razgovoru, spavanju, koračajući prema Bogu. Kada posedujete moćnu energiju, nema šanse da će išta mračno ili crno doći i dodirnuti vas. To će biti oko vas, ali vas neće dodirivati. Vi ste potpuno slobodni. Na isti način, ako ste duboko povezani sa majstorom, koji je živ, ništa vas ne može dotaći, jer vas energija majstora štiti. Vi ste jedno sa energijom majstora.

Mohanji quote in Serbian - What you are connected to at the time of death 1

Ovo je takođe vidljivo u svakodnevnici. Pre svega, razumite da ste ekstremno moćni. Vaš um je jedini koji stvara sumnje, anksioznost, strahove, nesigurnosti, nedostatak vere. Molim vas, jasno se setite ovoga. Na fakultetu života postoji samo jedan ispit koji trebate da položite – vaš UM. Šta je zid između majstorstva i ropstva? Između majstora i zarobljenika? Samo um. Vi ste majstor, od rođenja. Neko ko misli da mora mnogo da radi kako bi postao majstor, nema pojma. Jedini posao koji treba da uradite jeste da se razdvojite od uma i postanete jedno sa sobom.

P:  Kako vi to radite?

Tajna osnaživanja

Uvek se setite. Zamislite kako sedite u bioskopu. Videli ste nešto na ekranu samo trenutak ranije. Da li je ekran kreirao tu stvar ili je projektor tu negde? Slika je projektovana sa mašine. Ekran ne može da emituje sliku bez projekcije i projektora. Naš život je igrani film. Doživljavamo romansu, dramu, horor, akcije, trilere, komedije, tragediju itd. Sve što doživljavamo, otkuda dolazi? Od vas. Povežite se sa projektorom. Osećajte se tako. Prepoznajte sebe kao onog koji projektuje. Tako da vas ništa od ovih stvari: akcija, komedija, drama, triler, itd. neće dotaći, jer vi to projektujete i doživljavate sve vreme. Ako prestanete da projektujete, vi ste u miru. Svi imamo ličnost. Ako vas neko pita, vi kažete, ja sam to i to, muž, žena, i tako dalje, ili ja sam sin, ili kćerka. Dajemo objašnjenje na osnovu zemaljske egzistencije i uloga. To je ličnost koju smo projektovali. Ali, da li je osoba svesna ove projekcije? Ova projekcija je validna samo u određeno vreme, i to dok ste budni. Šta se dešava dok sanjate? Gde ste? Šta se dešava u dubokom snu, kada nemate pojma jeste li muškarac ili žena, Srbin ili Makedonac? Svake noći umiremo, svakog jutra se ponovo budimo. Dakle, razumemo da smo previše okupirani svojom projekcijom i zaboravljamo da mi projektujemo celu priču. Naša ljubav je naša projekcija, strah, entiteti, život i smrt, sve spoljne stvari su naša projekcija.

chants-field-mirror-4-by-alex-baker-photography

Mogu to da dokažem.

Spavate u lepoj bašti. Da li je važno spavate li u toj lepoj bašti ili na obali mora? Kada spavate, vi spavate, i potpuno je nevažno gde se nalazite. O tome vam govorim. Mi smo u stanju sna čak i sada dok me slušate. Slušate me preko ušiju, ne kroz stvarne uši. Šta su prave uši? One su iznad ličnosti. Kada sklonite svoju kožu, um i sve, vi i ja smo jedno. Ne treba ništa da se kaže, da se čuje, da se spozna, mi smo jedno. Da li razumete šta vam govorim? Dajem vam savete kako da budete moćni. Vi jeste moćni od rođenja. Samo nedostaje fino podešavanje i iskusićete  ovu moć. Kada prestanete da budete ličnost i počnete da budete osoba, počinjete da budete moćni. Nećete videti ništa drugo do vašeg odraza u svima. Siguran sam da svako od vas svakodnevno provodi vreme pred ogledalom. Zašto to radite? Samo da budete sigurni da se možete predstaviti kada izađete napolje, u svet. Kada ste okruženi ljudima, koga god da sretnete usput, čak i ptice, životinje, drveće, biljke, sve su to vaši odrazi; postoji li bilo kakav konflikt u umu uopšte? Ne postoji stvaran konflikt u pravom smislu. Konflikti se dešavaju između ličnosti, a ne između osoba.

Ovo je tajna duhovnosti. Budite osoba. Odvojite se od ličnosti. Vi se već odvajate od ličnosti svakodnevno kada idete na spavanje. Ja projektujem ličnost, ali ja nisam ličnost. Zamislite kako ličnost stoji ispred vas i vi posmatrate ovu ličnost, jer ste je vi stvorili. Kostur ove ličnosti je ego. Ego želi da vi sačuvate svoju ličnost, jer je on uplašen – ako izgubite ličnost, šta će se desiti sa njim? Šta će se desiti sa mnom? Šta će društvo misliti o meni? Da li stvarno mislite da je društvu stalo do vas? Da li verujete da je vladi stalo do vas? Ovo su sve iluzije kojima se zabavljamo.

Kome je zaista stalo do vas? Vama. Nikom drugom. Mi živimo u relativnom svetu. Sve je relativno, ništa nije trajno. Kada ne potvrđujete svoju ličnost, i kada niste pogođeni ličnostima drugh ljudi, vi nemate konflikte u svom životu. Nema ratova. Vi ste u miru. Ovo je stanje samadija (samadhi), stanje tišine uma. To znači da je vaš um postojan i u isto vreme smiren bez obzira na ono što se dešava oko vas. Ako malo dublje razmislite, razumećete šta vam govorim. Osoba nije pogođena kada ste budni, kada sanjate, ili kad ste u stanju dubokog sna. U ova tri stanja koja doživljavamo tokom dana, osoba je ista.

mohanji-quote-pathlessness-is-being-in-the-now

PUT BEZ PUTA znači biti u sadašnjosti, prihvatati stvarnost onakvu kakva jeste i prihvatati sebe onakve kakvi jesmo. – Mohanđi

Šta zapravo imate u rukama? Samo ovo SADA. Prošlost je završena. Budućnost još nije došla. Nemamo pojma o njoj. Sa čim možete da se nosite sada i na čemu možete da radite, ili šta imate da živite? Samo ovaj trenutak. Da li razumete naše ograničenje? Onda, za čim mi to tragamo? Ljudi me pitaju: „Znaš li koja je svrha mog života?” Uvek odgovorim: „Ovaj trenutak.” Svaki trenutak dok ste živi predstavlja svrhu vašeg života i doživite taj trenutak, jer to je ono što ste želeli da iskusite u ovom životu.

Dakle, od entiteta sam vam odao tajnu (smeh).

Da li znate zašto sam vas poveo preko divljine? Zbog osnaživanja. Osnažite sebe i nijedan entitet, ništa vas ne može pogoditi. Uvek ćete biti moćni, to je vaše pravo od rođenja, i tu nema tajne.

P: Koliko mi zapravo možemo da utičemo na naš život i kako da znamo  kada da promenimo nešto i kada da otpustimo?

O: Ja mislim 100%. Ali uvek razmislite: „Zašto želimo da utičemo na svoj život, zašto ne možemo da budemo spontani?“ Kada kažemo da želimo da utičemo na svoj život, to je obično zato što se upoređujemo sa nekim. Upuštamo se u očekivanja.  To i nije loša ideja, ali ta osoba je već zauzeta. Možete biti slični, ali nikada nećete biti isti. Onda, zašto bi trebalo da budemo kao neko drugi? Koja je korist od toga? Umesto toga, budite kao voda. Nastavite da tečete. Birajte mir u svakom trenutku. Ovo je veoma, veoma moćno. Ovo je prava duhovnost. Ako nastavite da pitate zašto, zašto, zašto, onda se anksioznost stvara i razvija. U pravom smislu, ne postoji „zašto” postoji samo „jeste”. Dolazi vam ono čega ste dostojni, dolazi vam ono što zaslužujete, ono što želite vam možda neće doći. Plovite kroz život. Budite kao reka. Tecite kao reka, reka Dunav. 🙂

(Publika se smeje, jer je Mohanđi izgovorio ime reke Dunav) 🙂

mohanji-quote-just-flow-with-the-time-go-with-the-flow

Samo tecite s vremenom, idite s tokom. Tada nema agonije. Sve vreme postoji samo zadovoljstvo. – Mohanđi

Ona teče kroz mnogo država, mnogo situacija, i vi ćete svejedno završtiti u okeanu. Svi ćemo dostići Boga, garantovano. Jedino pitanje je kada. Možda danas, sutra, sledećeg dana, ali definitivno, sve reke će se uliti u okean, zašto brinemo? I nijedna reka ne žuri. Ona ima svoju brzinu. Možete se kretati samo u skladu sa vlastitim kapacitetom i brzinom. Ako osećate da se možete kretati većom brzinom, brzo ćete se umoriti. Nastavite da hodate. To je jedina stvar koju treba da učinite. Ne stagnirajte. Nije važno kojeg gurua, tradiciju ili religiju izaberete, Guru će doći kao prekretnica da vam kaže gde ste stigli. Kada se poredite sa drugom osobom, vi patite. Duhovnost se ne može porediti. Ne postoje čak ni dva ista bizona. Nastavite da tečete.

P: Šta mislite o hipnozi kao metodi za oslobađanje od uverenja koja nas sprečavaju da živimo život kakav želimo, npr. uverenje da ne možemo biti roditelji?

O: Mislim da je to dobra ideja. Šta god može probiti to nešto duboko u vama i osloboditi vas blokada koje ste stvorili tokom određenog vremena, jeste dobra ideja. Čovek je usavršio razne sisteme. Neki od ovih sistema su testirani i dokazani. Naučni dokazi, postoji puno knjiga koje su napisali regreso terapeuti o svojim iskustvima sa klijentima, koji vas odvode do sistema postojanja gde imate određene karmičke zaostatke koje još niste ispinili, jer ste se vratili. Isto tako, imate određene strahove koji su vas zarobili i postali vaš karakter ili vaša konstitucija. Sve ove stvari mogu da se dožive tokom života. Kada nešto doživljavate tokom života, to je stvarno i kada pronađete metod da zađete dublje i otpustite to što vas koči, zašto da ne?

P: Rekao si da je hipnoza dobra stvar, ali zar to nije spoljašnji uticaj kojeg nismo svesni?

O: Mi definitivno nismo svesni šta se nalazi u nama. Ne znamo šta je unutar nas. Dakle, šta god vam pomaže da to izbacite iz sebe, dobra je ideja. Sve dok ne znate šta se nalazi u vašem kauzalnom sloju, kao na hard disku, dobro je da se izvuče na neki način. Sve pomaže. Ne kažem da je ovo konačno, ali pomaže. Mislim da je dobra ideja sve što nam pomaže da kopamo dublje, bilo koji alat u tom smislu, ne samo meditacija.

masters-by-mohanjis-devotee-sabrina-koletic

Razumite, zašto ljudi kažu da je blizina majstora od vitalnog značaja za duhovnu evoluciju? Zato što oni direktno rade na našem kauzalnom (uzročnom) sloju. Mi imamo samo kapacitet da razumemo posledice života koje doživljavamo, ali ne znamo šta je izazvalo tu posledicu. Ne znamo šta je izazvalo, jer ne možemo da vidimo. Vidimo samo posledice i na osnovu njih pokušavamo da razumemo život. Pravi majstori koji su istinski povezani sa Izvorom, rade direktno na vašem kauzalnom sloju i spaljuju stvari tako da se posledice neće dogoditi.

Mislim da je dobra stvar sve što dopire do vašeg kauzalnog sloja i otklanja blokade, ali ne mislim da bi trebalo da budete zavisni od bilo čega. Mora da postoji razlog za potragu iznutra i jednom kada ga pronađete, izađite iz toga. Nijedna zavisnost nije dobra.

P: Pričali ste o čoveku koji je hteo da dokaže da datum smrti nije unapred određen, pa je pokušao da izvrši samoubistvo, ali bezuspešno. Šta je sa onima koji se upravljaju time? Da li je bilo predodređeno da će umreti na taj način i ako jeste, zašto bi duša izabrala nešto što nije dobro za nju? Da li bi osoba svakako umrla čak i da nije počinila samoubistvo?

O: Smeh

Publika: Smeh

mohanji-quote-if-you-have-taken-one-life-use-it-to-become-god

Ako ste uzeli jedan život, iskoristite ga da postanete JEDNO S BOGOM. Tada je vredan. – Mohanđi

O: (Smeh) Zašto smo toliko preokupirani smrću? Zašto ne pričamo o životu? Daću vam brz odgovor na to. Lep je dan.

Mislim da smo dovoljno pričali o smrti za danas 🙂 U svakom slučaju, ako nešto treba da se desi, to je predodređeno. Ovo je dokaz da je osoba trebalo da počini samoubistvo, da umre u određeno vreme, i čak i ako je pokušala da to učini ranije, nije mogla, i umrla je prirodnom smrću u određeno vreme. Ovo dokazuje da koju god odluku da je ta konstitucija donela pre rođenja, bila je pogubljena u vreme smrti. Duša nema veze sa tim. Duša je isključivo kao benzin za vaš auto. Ona potpomaže putovanje, iskustva i doživljaje, što znači da daje energiju objektu. Duša se verovatno smeje svoj ovoj drami. Za dušu ne postoji komedija, tragedija, drama, ništa, za dušu je to samo iskustvo. U redu, vi želite ovo iskustvo, doživite ga. Duša ništa ne odlučuje. Da li benzin u vašem autu odlučuje o putovanju? Ona nije zainteresovana za putovanje, ali dolazi sa vama kako biste mogli da putujete. Nije duša ta koja je odlučila da počini samoubistvo, ali jeste konstitucija. Auto nije odlučio da napravi nesreću. Čovek koji je upravljao njime je to uradio. Od čega je čovek sastavljen? Karakter, konstitucija, želje, koncepti, predrasude, ljutnja, strah, mržnja, sve. Ličnost je takva osoba. To znači da to od čega se sastojite, to je uzelo dušu kako biste ušli u ovu inkarnaciju. To je ono što vi radite. Duša je potpuno neutralna. Ona je ekstremno neutralna. Mi smo je stavili na muke. Ako samo počnete da se povezujete sa svojom dušom, razumećete o čemu govorim. Šta je duhovnost? Vaša veza sa dušom. Vaša veza sa telom je fizička. Vaša veza sa umom  je mentalna ili emotivna. Vaša veza sa intelektom je intelektualna. Vaša veza sa egom je egoistična. Vaša veza sa vašim duhom je duhovnost. Koliko vremena provodite sa svojom dušom određuje to koliko ste duhovni. Koliko vremena provodite sa svojom dušom? To nije opipljivo, ne možete to pronaći, to je kao ulje u bademu. Ljudi prave bademovo ulje, ali možete li pronaći to ulje u njemu? Tako je isto i duša tu, ali je vi ne možete dotaći niti uhvatiti.  Vaša veza sa dušom je duhovnost. Koliko vremena provodite s njom, toliko ste duhovni.

Pokušajte da budete više duhovni. Kad to kažem, mislim na to da provodite više vremena sa dušom, manje sa umom. Tada ćete shvatiti da duša nije zainteresovana ni za kakvu dramu. Ta ista duša je bila zajedno sa vama u svakom životu. Duša će reći: „Oh, u svakom životu ovaj ortak igra istu igru. Iste emocije, ista drama, ista komedija, ista romansa, ista tragedija… ne menja se! Kada ćeš prestati sa ovom igrom?!” To je vreme kada duša kaže: „Hej, idi do one osobe sa bradom i dugom kosom, On izgleda kao da zna nešto.”

nityananda-smiling-agnya-glowing

Publika: Smeh

O: Pa ljudi će otići kod tog čoveka sa bradom i dugom  kosom i šta će on reći?

On će reći: „Vi ste to”.

Ljudi će reći: „Ne, ne, reci nam nešto više.”

Zatim će on reći: „Ne, vi ste to, sve za čim tragate je u vama. Ne mogu vam dati više od toga.”

Publika: Smeh

Drugi momak vas posmatra i kaže: „U redu, potrošite  toliko mnogo novca i postaćete prosvetljeni.”

Tako ljudi troše puno novca i vide da tu nema nikakvog prosvetljenja, i kažu: „Ovaj čovek nije dobar. Dalje, sledeći.”

Konačno, sve aktivnosti se završavaju u određenom vremenu. Nema šta da se uradi. Onda, šta se dešava? Kada sve postane tiho, tada se događa prosvetljenje.

buddha

Buda je čekao osam godina, radio je meditacije, jake tapase, bez hrane, vode, pokušavajući da se poveže sa dušom. Konačno je bio nahranjen. Ništa se nije desilo. Osam godina je izgubljeno. Odustao je od svega. U trenutku kada je sve odbacio, tišina se uselila. Od tada, prvo tišina, onda ekspanzija, zatim potpunost. Većina ljudi smatra da je neka aktivnost duhovna. To je 100% pogrešno. Ko je srećan sa aktivnostima? Vaš um. Od rođenja pa do smrti, života za životom, mi zabavljamo um, svesno ili nesvesno, verovali ili ne. Šta smo radili sve ove godine? Zabavljali um. Hrana, emocije, veze, sve životne drame, uključujući i duhovnost, sve samo da zabavimo um. Ljudi traže iskustva. Gde su ta iskustva? U umu. Sve dok ne odbacite um, nema trajne sreće. Ovo je nešto što morate razumeti. Ako mi u stvari tragamo za duhovnošću, pitajte sebe od koliko tih aktivnosti smo zavisni? Mi smo u stvari zavisni od duhovnih stvari baš kao što smo zavisni od naših dnevnih navika. Zavisni od meditacije, mantranja, toliko puno stvari… Ova zavisnost je dobra za um da bi on ostao živ.

Zato, molim vas, ponovo definišite sebe. Postavite pitanje sebi, ne nekom majstoru, „Koliko  vremena provodim zabavljajući svoj um? Koliko vremena provodim tako što se odvojim od uma, i kažem, neka se um igra, neka pita, nisam ometen umom. Ne tražim?”

To će biti vaša igra. Što više zabavljate um, on će tražiti još više. Um kreira navike, potrebe, zahteve i nastavlja da ih hrani, upadne u tu klopku iz koje nije lako izaći.

mohanji-quote-you-are-not-what-you-seem-to-be-in-the-mirror

Niste ono što izgleda da ste u ogledalu. Vi ste mnogo više od toga. Ono što vidite u ogledalu je samo jedan izraz VAS. – Mohanđi

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Nada Raković
Lektorisala: Tijana Sladoje
Uredila: Staša Mišić

Ti si Jogi

September 12, 2017 at 10:24 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Biti Jogi – znači biti ono što jeste. Jogi je aspiracija i stanje. Istinski biti Jogi znači biti tačno ono što jeste, izvan ega, izvan uma, izvan intelekta, ići prema srži, suštini sebe gde ste ujedinjeni sa svakim aspektom kreacije. Gde ne postoji ništa odvojeno od vas. Sva bića, svi atomi u ovom Univerzumu su povezani i rade u sinhronicitetu sa celom kreacijom Univerzuma. Osim toga, Jogi je u potpunosti usklađen i podešen na ovu svest. Bog Šiva je ono čemu težimo, ono što predstavlja univerzalnu svest, uvek sjedinjen sa svešću koja je osnova kreacije i koja je uvek nepristrasna, neutralna i u isto vreme potpuno dostupna kao energija, izvor koji stvara celu strukturu postojanja.

mohanji-painting-by-palak-mehtaMohanđi – naslikala Palak Mehet

Jogi je onaj ko je u potpunosti povezan sa sobom, a pravi Jogi je pravo univerzalno biće. Tu nema sebičnosti. Postoji 100% posvećenost postojanju. Nema njega, nema Jogija, tu je samo postojanje. Kad kažem postojanje, vi ste u stvari jedno sa Vrhovnom Svešću koja protiče kroz vas, u vas i kroz vas u sva bića oko vas. Kad ste apsorbovani u tu svest sve vreme, nema ega, nema tela, nema uma, potpuno ste integrisani u Vrhovnoj Svesti.

Jogi je onaj ko je otišao izvan guna postojanja. Gune su ukusi koji kreiraju karakter, konstituciju, nešto što vas čini drugačijim od sveta. Svako biće je jedinstvena kreacija. Sva bića su jedinstvena. Ne postoje dva ista bizona. Ne postoje dva ista bića. Svako biće je drugačija kombinacija i sve te kombinacije su važne, i to dodaje aromu postojanju. Ne radi se ovde samo o Zemlji – Zemlja je samo jedan maleni deo celog kosmosa. Postoje brojna, brojna mesta u ovom univerzumu. Ima mnogo galaksija, zvezda, planeta i satelita – prilično mnogo toga u ovom univerzumu.

gateway

U momentu kad počnete da osećate ili da se povezujete sa tom svešću koja pokreće ovu čitavu mašineriju, prestajete da budete vi. Rastete daleko izvan vaših ograničenih okvira i stapate se u svest društva. Postoje brojne metode koje su drevni majstori sistematizovali i preneli nam, mnoge od njih su nestale. Nikada ih  nismo koristili. U ta vremenema, uglavnom su se prenosile usmenim putem. Nikada se nisu zapisivale. Nisu postojali štampani zapisi ili knjige. Sve je pisano na listovima. Tako su razne stvari, velike filozofije već iščezle, a kasnije su različiti konflikti čovečanstva uništili prilično mnogo materijala.

Ipak, ono što je danas poznato kao Joga, znači onaj ko može da teži da bude Jogi praktikujući Jogu. Joga je je nešto što je preživelo test vremena jer je Joga priroda. Ona nikada ne može biti uništena. Priroda nikada ne može biti uništena. Možete iseći drveće ili zagaditi okolinu, ali životna sredina se uvek obnavlja sa ili bez ljudskih bića. Dakle, Joga je nešto što je odolelo testu vremena, to je zato što Joga znači biti prirodan. Jogi je prirodan. Sve to znači da budete vi, da budete prirodni, da budete jedno sa univerzalnom svešću. Ovo je tok. Ovo je život.

gallery_zps818be19d

A u čemu je suština života? – Nije u bezvrednim zadovoljstvima koja dobijamo iz spoljašnjeg sveta. Suština života je u tome da budete zadovoljni iznutra, i da se izražavanje tog zadovoljstva izlije iz vas u spoljašni svet i da ga obasja. Upravo je to život Jogija – pravog Jogija. Njegovo biće, njegov status, njegovo istinsko postojanje preplavljuju i obasjavaju spoljašnji svet. Ako svako postojanje postane tako blistavo, zamislite svet pun sreće, pun sjaja – bez suparništva, bez ljutnje, bez ljubomore, bez mržnje. Nema negativnosti bilo koje vrste. Nema poređenja među ljudima. Mi smo svi isti. Niko nije viši ili niži. Nema dualnosti. Sve što vidite ste vi u drugoj osobi. Trenutak kad se povežete sa sobom je to stanje, vi ste pravi Jogi.

Postoji izreka: „Ako uzimate hranu jednom dnevno, vi ste Jogi. Ako uzimate hranu dva puta dnevno, vi ste Rogi tj. bolestan čovek. Ako uzimate hranu tri puta dnevno, vi ste Bhogi tj. pohlepna osoba.” Postoji malo odstupanje od ove izreke. Neki ljudi kažu da ako jedete dva puta dnevno, vi ste Bhogi, a ako jedete tri puta dnevno vi ste Rogi, bolestan čovek. Dakle, kad ste u potpunosti povezani sa svojom svešću, kad se vaš energetski tok ne troši na tričave stvari iz spoljašnjosti, hrana vam čak neće ni trebati. Konzumiraćete samo ono osnovno što vam je potrebno. Nećete jesti previše. Nećete jesti iz emotivnih razloga. Sva naša potrošnja, sve ono što unosimo kroz um, inteleket, sve ovo će se regulisati tako da se očuva zdravlje.

mohanji-meditatingKada bogatstvo unutrašnjeg sveta isijava kroz očne kapke…

Biti Jogi znači biti zdrav. Biti zdrav je stanje uma. Kad je vaš um zdrav, vaše telo je zdravo. Kad je vaše telo zdravo, vaš um je zdrav. Dakle, biti Bhogi znači da ste pohlepni po pitanju hrane, što vas čini bolesnim. To odnosi zdravlje. Biti Rogi, što predstavlja sledeću fazu, je stanje u kome konzumirate sve,ne samo hranu već i emocije, intelekt, znanje, informacije, itd. Kad sve te stvari potrpate unutra, to vas stvarno uguši. Stvarno vas učini gojaznim. Može da vas učini fizički, emotivno ili intulektualno gojaznim. Svaka vrsta gojaznosti ograničava vaše kretanje, ograničava vašu fleksibinost, ograničava vašu slobodu.

Svima koji ovo čitaju želim predivno stanje Jogija. Biti Jogi je individualan put. Možete do njega doći sami. Nema potrebe za bilo kakvim spoljašnjim uticajima. Vi ste Jogi po rođenju. Vi ste Jogi. Sve što treba da uradite je da ga samo istražite, ispoljite i onda počnete da ga osećate. Vi ste Jogi po prirodi.

Hvala vam puno. Želim vam sve najbolje.

Mohanđi

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela i uredila: Staša Mišić
Lektorisala: Tijana Sladoje

Satsang u Sarajevu, Bosna 2017.

September 8, 2017 at 3:59 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

mohanji-1

Satsang u Sarajevu, Bosna

  1. maj 2017.

Mohanji quote in Serbian - Other people are your extensions and expressions

P: Da li je osoba koja je počinila samoubistvo to ranije planirala, i ako jeste, zašto je to odabrala?

O: Pogledajte naš život danas. Imamo jaka osećanja i jaka ubeđenja o određenim stvarima. Koliko smo puta rekli: „Patim zbog nekog drugog”? Jeste li rekli nešto tako?

Publika: Sve vreme.

O: Sve vreme govorimo: „Patim zbog nekog drugog”.Patnja se nikada ne nalazi izvan vas. Ona je u vama. Ona je vaš izbor. Povezujući se sa sobom, birate da li ćete patiti ili ne. Šta god da se desi u spoljašnjem svetu, ako to ne unesete u sebe, nećete patiti.

Čak se odvajamo i od majstora iz svojih razloga. Jako je teško dobiti ljudsko telo. Povezati se sa majstorom je još teže. Dakle, s jedne strane, veoma je važno ceniti to što imate ljudsko telo i što ste povezani sa frekvencijom koja je viša od normalne. Tek tada dolazi do uzdizanja svesti.

S druge strane „patim zbog sveta” predstavlja neznanje, nerazumevanje. Takva osećanja zajedno sa svojim intenzitetom čine da se osećate neželjeno, jadno i pesimistično. Vrednost života opada. Verujete da je život bezvredan.Koji je sledeći korak? – Okončati ga. Ovako idepsihologija samoubistva. Koren svega ovoga je nerazumevanje.

Prvo, mi verujemo da naša sreća zavisi od drugih ljudi, što je osnovna greška. Sreća je vaš izbor. Možete izabrati da budete srećni sve vreme. A taj koncept pravde i nepravde se nalazi u nama, to nije nešto što ima veze sa spoljašnjošću. Čak i ako vas neko povredi, zloupotrebi, zašto biste to unosili? Zamislite da je to vaša dnevna soba. Hoćete li uneti magarca?

Publika: (smeh)

O:Zašto onda unosite sve te magarce i kažete: „Ja patim!?” PATIĆETE jer unosite sve te magarce! Kao prvo, našu dnevnu sobu (um) treba da održavamo uredno i čisto, i da odlučimo ko u nju ulazi. Možete odabrati da sve vreme u nju unosite sreću. Inače, nemojte otvarati vrata.

Kao drugo, mi verujemo da mi odlučujemo o životu. Mi ne odlučujemo o životu, život odlučuje o nama.Da vi odlučujete o životu, sigurno biste obezbedili da napolju ne pada kiša. Možete li zaustaviti kišu? O čemu onda odlučujete? Dakle, život je ono što vam se događa. Prihvatite to.

Kao treće, dok živimo svoje živote, toliko stvari skupljamo od sveta, npr. šta god se nalazi u kući, pokupili ste od sveta i počeli da posedujete. Koliko dugo ste bilo šta posedovali? Postoji vremensko ograničenje. Stvari dolaze i odlaze. Odnosi se sklapaju i raskidaju. Život dolazi, smrt dolazi. Sve što treba da uradite je da upravo sada iskusite život. Prošlost je završena, šta će biti sutra, ne znamo. Toliko faktora mora da se skupi kako bi se desilo iskustvo. Zato, kad godosetite da ste u lošoj fazi, da ste hendikepirani, da ste žrtva ljudi, itd, šutnite se u zadnjicu!!! Nemojte čak ni čekati. Recite: „Nemoj biti glupi!” Niko vam ništa ne može uraditi ukoliko vi to ne dozvolite.

Osim toga, molim vas setite se jedne stvari. Nemojte pogrešno misliti da je nekog briga za nas. Koga je briga za vas? Hoćete apsolutnu istinu? – NIKOGA. Budite slobodni. Ako osetite da je nekome stalo do vas, postavite pitanje: „Koliko dugo?” Mnogi ljudi kažu: „Moja žena mi je vrlo važna. Moja deca su veoma brižna. Moj otac je neverovatan.” Sve je to u redu. Posle nekog vremena, neka mala stvar se desi i sve se sruši. Čitao sam o poznatom atomskom naučniku, mislim da je dobio Nobelovu nagradu, čije je unuče umrlo. Tri puta je pokušao da se ubije. Ne radi se o neukom, nepismenom čoveku. On je jedan od uvaženih naučnika u svetu, ali nije mogao da se nosi sa smrću svog unučeta. Ipak, pošto samoubistvo nije njegova profesija, nije bio uspešan u tome. Zato razumite kako naš um radi. Zasnovani smo na besmislenim teorijama i konceptima. U njima, neuspeh nije opcija. Kad se desi neuspeh, osećamo se izgubljeno, i to je momenat kad ljudi odlaze u krajnosti. Koje je rešenje?

Svesnost je rešenje. Budite svesni. Prvo, vi ste originalni, ne postoji niko drugi kao vi. Drugo, ovde ste samo na određeno vreme, ne možete ga produžiti čak ni za sat vremena. Ako u ovom životu imate dovoljno sreće da se povežete sa bilo kojim majstorom koji je povezan sa izvorom, čak i ako umrete, nemojte njega ili nju napuštati. Treće, nemojte oklevati da se predate sudbini. Predali se ili ne, sudbina radi svoj posao. Sudbina vam donosi svaki trenutak, svako iskustvo, i to ne možete izbeći. Neko je pitao Ramana Maharišija: „Šta mogu učiniti za druge ljude?” Odgovorio je: „Gde su drugi ljudi?” Shvatite da su drugi ljudi vaši sopstveni produžeci. Drugi ljudi su vaši sopstveni izražaji. Drugi ljudi su vaši produžeci i izražaji. Ako posedujete u sebi bes, videćete besnog čoveka kakobesnoreaguje,zato što je to ono s čimrezonirate. Vi birate sve što ćete iskusiti, uključujući i vaše duhovno uzdizanje. U suštini, samo vi postojite. I vi projektujete razne dimenzije i patite. Ovo je istina.

Poslednje i najznačajnije, prestanite da pitate: „Šta dobijam od života?” Umesto toga pitajte: „Šta dajem životu?” Ako ste do sada živeli 30, 40, 50, 60, 70 godina, zapitajte se: „Šta sam dao svetu?” Ako je odgovor ništa, počnite sada. To je sve što treba da uradite. Tada uopšte neće biti misli o samoubistvu, jer ćete morati nešto da radite. Ako nastavite da nabrajate „Šta mi je život dao?”, onda zaboravite.

Jesam li uništio pitanje?

Publika: (smeh)

O: Mogu odgovoriti jednom rečju. Zašto ljudi razmišljaju o samoubistvu? – Neznanje.

Mohanji quote in Serbian - Suffering is never outside of you

P: Moja mama je u depresiji, i ja sam veoma zabrinuta i uplašena. Kako mogu pomoći njoj i sebi?

O:Predlažem da ako imate fizičko oboljenje, psihosomatsku bolest, razgovarate sa Devi ili nekim drugim Mai Tri isceliteljem, i mi ćemo to rešiti. Ljudi kažu da oni idu do kauzalnog (uzročnog) sloja i uklanjaju stvari iz prošlih života. Kad taj sloj postane čist, telo postaje čisto.

P: Često sam u situaciji u kojoj moram da biram između dve mogućnosti. To je veoma teško za mene, previše analiziram itime se opterećujem. Kako da znam šta je najbolje u momentu dileme gde oba izbora imaju dobre i loše strane?

O:Veoma jednostavno. Ostanite sa istinom, uradite ono što je ispravno. Uvek ostanite sa istinom, tada nećete imati problem iznutra. Ako ostaneta sa lažima, podmuklošću, obmanom, mržnjom, tada ćete imati problem. Ako uvek ostanete sa istinom i to održava vašu savest čistom, nema razloga za brigu. Šta god da svet mislio, nije problem, jer ste savršeno čisti iznutra. I uradite ono što je ispravno. Kako znate šta je ispravno? Šta je po vama ispravno? Veoma je jednostavno da se zapamti – ono što vas širi je dobro za vas, ono što vas skuplja nije dobro za vas. Uvekse vodite jednostavnom filozofijom, ne komplikujte život.

Zamislite da ste jako gladni i da ste dobili nešto hrane. Dok ste jeli, iznenada ste videli veoma gladnu ženu sa detetom. U momentu kada delite svoju hranu s njom, hoćete li se osećati mnogo bolje? Kako ćete se osećati? Osećaćete se veoma bogato. To je ono što je ispravno. Ispravno je ono što vas čini proširenim. Ako prestanete da pitate „Šta dobijam?”, i umesto toga počenete da pitate „Šta mogu dati?”, to će vas učiniti mnogo boljim. Kako onda činite ispravnu stvar? Šta god da analizirate, nije važno šta, ako vas ne širi, čineći da se bolje osećate, nije dobro za vas. Prestanite da budete sebični uvek misleći: „Šta je sa mnom?” Uvek razmišljajte: „Šta još mogu da učinim za ovaj svet?” Ali dok to radite, ne očekujte od sveta ništa zauzvrat. Isus je izlečio desetoro obolelih od lepre. Nijedan od njih se nije okrenuo i rekao „hvala”. A setite se da u to vreme nije bilo leka za lepru. Niko nije rekao „hvala”. Samo se jedna osoba okrenula i pogledala ga. Takav je svet. Više je zainteresovan za razapinjanje ljudi nego za podržavanje dobrote. Nažalost, danas ne računamo ono šta su ljudi učinili za svet. Samo vidimo koliko su zaradili. Oni žive sa novcem, veoma su sebični i samo vode računa o sebi. Retko kad urade nešto za druge, ili učine neko dobročinstvo koje nije ništa u odnosu na ono što bi mogli da urade. Npr. ako zarađuju milion dolara, daju deset dolara kao milostinju. To je verovatno ono što iscuri iz njihovih džepova. Dakle, ovo je svet koji smo počeli da cenimo. Ovo je potpuno pogrešno razumevanje, pogrešna ideja. Vaša vrednost u životu ne sastoji se u količini novca koju imate, već u onome što možete učiniti za svet.

Dok sam radio, jedan čovek je došao i upoznao me. Tražio je posao tri meseca. Pitao me je: „Možeš li mi pomoći da nađem posao? Bilo kakav posao, samo mi treba novac. Ništa nisam zaradio u poslednja tri meseca.” Rekao sam: „Nemam praznih mesta u kompaniji, ali te mogu preporučiti.” Pozvao sam nekoliko prijatelja, otišao je na nekoliko mesta i konačno je dobio posao istog dana. To nije bio neki veliki posao, ali za njega koji nije imao novca, bio je bez prihoda, radio bi sve, to mi je takođe rekao.  Onda je išao svuda unaokolo pričajući: „Znate, Mohanđi mi je mogao naći bolji posao ali mu nije stalo do mene. Dobio sam ovaj posao koji je veoma glup. Ne dobijam platu koju sam trebao da dobijem.” Ni reči zahvalnosti. Ne kažem da to treba da očekujete, ali to je način na koji društvo funkcioniše. To ne treba da utiče na nas i ne treba da prestanemo da pomažemo ljudima. Nastavite da pomažete ljudima, mada će neki od njih biti ovakvi. Video sam prilično mnogo ovakvih stvari. Ovo je takođe stvar koja je povezana sa ljudskim egom. To ne možete promeniti, zato o tome nemojte ni brinuti. Pustite da se dogodi.

P: Nikada ne znam kad da prestanem da dajem ljudima. Ponekad ne mogu da odlučimda li treba da nastavim ili prestanem. Puno se dajem i često patim, i znam da nije dobro da prestanem jer ako mene nije briga, ne vidim ko će drugi da uradi taj posao.

O:Idealno bi bilo da prestaneš da budeš ti. Ja nisam razdvojen od onoga što radim. Drugim rečima, najbolji plesač je plesač koji je postao ples. Najbolji pevač je pevač koji je postao pesma. Najbolji život je kad postanete žvot. Tada niko ne pati. Vi ne radite to. To je vaš način života. Patnja je naš izbor. Možemo izabrati da li da patimo ili ne, ali kad prestanete da radite ono što radite, šta onda radimo? Koja je naša vrednost? Na primer, ako ne činimo ništa za svet zato što su ljudi nezahvalni, ako prestanemo da činimo, itd. Tada to pokazuje naš integritet. Verujem da ne bismo trebali da brinemo šta drugi ljudi kažu. Treba da nastavimo to da radimo. Mnogo toga jepriznato posle smrti. Kad je Isus razapet, niko nije rekao: „O, ne biste to trebali da radite, on je bio neverovatan majstor!” Kad smo shvatili da je on bio neverovatan majstor? Znatno kasnije. Obično se u životu tako dešava. Pošto umru, kažemo: „On je bio veliki učitelj” ili „Ova osoba je bila dobra”. Ponekad je to tako, ali mi o tome ne treba da brinemo. Radimo svoj posao koji treba da uradimo.

Sledim veoma jednostavne principe. Pod broj jedan, nikada ne prestajem da dajem. Sebe dajem. Često ni ne razmišljam kakve će sutra biti posledice. Kad dođu, ja ih ispunim. I s tim sam imao razne probleme. Mnogi ljudi su pogrešno protumačili, manipulisali, izokrenuli celu stvar i učinili da izgleda veoma loše. Ovo sam takođe doživeo. Ali o tome nisam brinuo. Moja savest je čista. Moja namera je bila čista. Sve o čemu treba da brinemo je da naša savest bude čista. Naša namera treba da bude čista. Sledeća stvar je da ne očekujete od svakoga da vas prepozna. Uvek sam verovao da oni koji imaju oči da vide, videće i nikada neće otići. Oni koji nemaju oči da vide, čak i ako im pokažete ono najviše, neće videti jer nemaju moć da vide. Zato ne treba da brinemo o svoj toj drami sveta. Ako ste iskreni, ako je vaša savest čista, ne birinite o svetu. Možda vas u ovom životu neće razumeti, ali buduće generacije hoće. A svi ljudi koji su postavili trendove u svetu prolazili su kroz trnje. Niko nije hodao po laticama ruža sve vreme. Oni su patili, borili se protiv svega, ali je na kraju njihov život postao njihova poruka, i to je ono što je bilo toga vredno.

Na kraju, nijedan majstor nikada nikoga nije izgubio ili izbegao. Generacije su izgubile majstora. Isus nikoga nije izgubio, on je bio dobro. Sokrat nikoga nije izgubio. Ali su generacije izgubile majstore. To se još uvek dešava. Danas nema fizičkog krsta, ali je Fejsbuk (Facebook) krst…

Publika: (smeh)

Mohanji quote in Serbian - We believe our happiness depends on other people

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela i uredila: Staša Mišić
Lektorisala: Tijana Sladoje

Kako iskoristiti pomračenje Sunca za uzdizanje svesti

August 18, 2017 at 8:38 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

solar-eclipse

Želeli bismo da podelimo savete Bramariši Mohanđija o tome kako najbolje iskoristiti pomračenje Sunca za pročišćenje i duhovni rast:

Ove godine potpuno pomračenje Sunca desiće se 21. avgusta, 2017. Biće vidljivo u Americi, Kanadi i nekim drugim zemljama.

solar-eclipse-2017-accuweather-brightspotcdn-com

Pomračenje pojačava sadhanu (duhovnu praksu), tako da predlažem sledeće:

A. Uzimajte hranu jedan ili dva sata pre početka pomračenja.

B. Za vreme pomračenja hranu nemojte kuvati i čuvati za kasnije. Brže se kvari.

C. Hranu kuvajte sat vremena posle potpunog pomračenja. Ne konzumirajte nikakvu hranu od ranije, kuvanu ili sačuvanu. Za vreme pomračenja, čak i hrana unutar našeg tela mnogo brže se kvari. Pomračenje pojačava propadanje svega, uključujući i naše telo.

D. Ispevavajte mantre. Idealne su Ganeša i Guru mantre koje deluju kao štit. Jednom izgovorena mantra se može računati kao 1000 puta izgovorena mantra za vreme pomračenja. Efekat je 1000 puta veći. Zato, za vreme celog perioda pomračenja izbegavajte hranu i vodu, upalite lampu ispred idola ili slike gurua i bogova i mantrajte neprestano, koncentrišući se na srčanu čakru. To će izazavati 1000 puta veći efekat po jednom mantranju.

E. Ako možete, ovo je takođe dobar dan za služenje i dobrotvorni rad pre ili posle pomračenja. Nikome ne služite hranu za vreme pomračenja, to se smatra grehom. Hranu možete služiti pre ili posle kako je ranije pomenuto. Ovo će takođe imati uvećan efekat.

Želim vam svima sreću, mir i bezuslovnu ljubav.

❤ M ❤

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Staša Mišić

Lektura: Jelena Fassbender

 

Smireni iznutra, Odlaganja i očekivanja, Astralna ravan

July 21, 2017 at 9:01 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Satsang u Novom Sadu, Srbija, 18. Maj 2012.

mohanji-2

Smireni iznutra

Ako pogledate ceo svoj život, videćete da on liči na bioskop. Nijedna situacija se ne ponavlja tek tako. Mi se krećemo zajednos vremenom. U ovoj sekundi mogu podići samo levu ili desnu ruku. Kad podignem desnu ruku, moj izbor je završen. Onda dolazi druga sekunda, da podignem levu ili desnu ruku. Dakle, stvari se odvijaju kao na filmu. Ako ovo jasno razumemo, mnogo manje ćemo patiti. Jer mi osećamo da kontrolišemo svoj život. Međutim, nešto drugo kontroliše nas, jer su vreme i prostor dati, a inteligencija i izbori su veoma ograničeni. Zašto se onda žalimo? U ovoj meditaciji se pominje prostor, a vi ste ti koji ste ga kreirali. Jer, šta god da se desi izvan nas, ako smo smireni iznutra, možemo preživeti. Jer ako stavimodaljinski upravljač našeg života u nečije ruke, taj neko će stalno menjati kanale. Ko pati? Mi patimo.

01

Zato, ako naš život suviše zavisi od drugih ljudi, i ako naša sreća i tuga suviše zavise od drugih ljudi, bićemo tužni. Ne kažem da ne treba da pričamo sa drugim ljudima, ali treba na njih da gledamo kao na druge ljude. Tako da ako su oni srećni, ako čine dobro, ako vam se smeše, vaša unutrašnjost se neće mnogo promeniti. Ali mi smo obično orijentisani na odnose. Kad smo orijentisani na odnose,  dolazi do toga da mnogo ljudi ima uticaj na nas svaki dan. Kako onda da to rešimo? – Kroz povećanje svesnosti. Bilo da je sunce ili kiša, život ide dalje. Bilo da sam danas srećan ili ne, život ide dalje. Bilo da sam debeo ili mršav, nije važno, život ide dalje.

Druga stvar je ta da uvek mislimo da bi nam bilo bolje da smo neko drugi, jer mislimo da imamo nedostatke, a da ih drugi ljudi nemaju. Npr. zamišljamo: „Da sam Arnold Švarceneger, sve bi bilo bolje.” (ha ha ha) 🙂 To je nemoguće. I on bi imao ove probleme, samo što mi to ne znamo. Takođe, ono što mislimo o drugim ljudima isto tako utiče i na nas.

Dakle, jedan od načina na koji ljudi kontrolišu naše živote, koji sam naveo, je taj da mi sami mnogim ljudima dajemo daljinski upravljač. Isto tako, mi mislimo da su drugi ljudi bolji, bilo da bolje izgledaju, ili imaju više para ili bolju poziciju… nešto bolje od nas. Ali jednu stvar vam mogu garantovati, a to je da sam upoznao mnogo neverovatno bogatih ljudi i ono što sam otkrio je to da su mnogo nesigurniji nego normalne osobe. Većina njih ne može dobro da spava. Većina njih je jako zabrinuta, jer su oko sebe kreirali zatvor kako bi se zaštitili. Na kraju dana propuštaju da uživaju u onome što imaju. I na kraju, da biste došli do novca, potrebno je mogo napora, krvi i znoja. A još je teže to održati. Ne kažem da je novac loš. Novac je dobar, on je energija. Ali akoga imate preko glave, davite se. Ako imamo dovoljno novca u svojim rukama, možemo ga kontrolisati. Ako nam je novac iznad vrata, on kontroliše nas. Većina ljudi koja je bogata i poznata su zatvorenici svoje sopstvene slave i bogatstva. Zato nemojte da mislite „Biću srećan sutra” ili „Biću srećan kad budem imao puno para.” Možete li biti srećni sada? To je jedina stvarnost. Ako sutra dođe, hvala ti. Ali vam to ne mogu garantovati. 🙂

02

Priča o odlaganju i očekivanjima

Postoji čuveni ep „Mahabharata”, koji govori o ratu između dva rođaka, dva sina od dva brata, koji se bore u ratu za kraljevstvo.Rat je orkestriran od strane avatra Krišne. U to vreme rat je bio baziran na istini. Tako da se nisu borili posle zalaska sunca. To je bio kao posao od 9 do 5. 🙂 Kad bi bitka bila pri kraju, Krišna i najstariji član iz jedne grupe i najstariji član iz protivničke grupe bi se sastajali da obiđu bojno polje. Dok su gledali, ispitivali su šta se dogodilo, koliko je ljudi poginulo tog dana. Iznenada se pojavio jedan prosjak. Obratio se čoveku koji je bio sa Krišnom: „Gladan sam, možeš li mi dati nešto novca?“ Međutim, on nije poneo svoj novčanik, pa je rekao: „Dođi ponovo sutra, daću ti novac.“ Prosjak je otišao, jer ništa neće dobiti. Krišna je počeo da se smeje, i smejao se i smejao. Te se ovaj čovek iznenadio: „Nisam ispričao vic, zašto se smeješ?“ Ne, ne, smejem se zato što si siguran da ćeš sutra biti živ da ćeš moćiprosjaku da daš novac. Ja nisam siguran u to.“ Krišna je avatar i ON je rekao: „Ne znam svoju budućnost.“Druga osoba koja je neznalica je bila prilično sigurna u svoju budućnost.Takvo je ljudsko postojanje. Mi odlažemo stvari, misleći  da nam predstoji veoma daleka budućnost i na to se oslanjamo. Ono što je Krišna rekao je sledeće: „Ako nešto možete sada da uradite, uradite. Ne obećavajte nešto za ubuduće. Ako ne budete moglida ispunite obećanje, moraćete da se vratite da biste ga ispunili.“

Život je toliko jednostavan. Mi ga komplikujemo svojim očekivanjima. Nastavljamo da povećavamo svoju listu za kupovinu pa ne možemo da je ispunimo. Bog s tim nema ništa. Bog vas sve vreme blagosilja.

Uvek kažem ljudima: „Ne razumem zašto komplikujete svoj život. A 80% komplikacija su povezane sa očekivanjima. Jedan mali primer, rođeni smo zahvaljujući dvoma ljudima, našim roditeljima. Oni su nas odgajali dok nismo bili sposobni da budemo samostalni i da zarađujemo za život. Ali ako neko sa 40 godina kaže: „Gde su moji roditelji, ne pomažu mi?“ To nema smisla. Dakle, kako život prolazi, veze se takođe menjaju. Roditelji, naravno, ostaju isti, ne menjamo ih, ali se intenzitet, povezanost i značaj razlikuju, jer ćete posle određenog vremena verovatno morati da brinete o svojim roditeljima. Dok ste bili mali, oni su brinuli o vama. Tako to ide u životu. Život ide od danas, do sutra, do prekosutra, ali povedite svoj um sa sobom kad idete. Telo se definitivno kreće, jer starimo. Povedite svoj um sa sobom. Kao kad biste ostavili svoju odeću u različitim kućama, morali biste da je pokupite, zar ne? Zato je bolje da uzmete odeću kad idete. Zato, kad nemate mogućnost da zaustavite vreme i ostanete mladi, povedite svoj um sa sobom. Um ide od događaja do događaja. Telo ide od trenutka do trenutka. Ako idu zajedno, bićete smirena osoba, a vaše prisustvo će učiniti da i drugi budu smireni. Želeće da se s vama vide i pričaju… Ako ništa drugo, bar da prebacesvoj teret na vas. Ako um može da putuje zajedno sa telom, imaćetekontrolu nad njim. I nikada se nećete osećati kao žrtva: „O, patim zbog ove ili one osobe.“

03

Ovo što ste upravo radili nije meditacija. To je pročišćavanje. Kad se pročišćavate, život postaje lakši. Imunitet vašeg uma će postati veći, jer udari života utiču na um. Kad radite svaku od ovih meditacija, efekti surazliči jer se čišćenje dešava od veoma, veoma dubokog nivoa. Na fizičkom, emotivnom, intelektualnom, duhovnom nivou, u zavisnosti od toga gde imate više blokada. Ponekad mislimo da imamo određene blokade. Ono što mi mislimo, možda nije ono što je najvažnije, a ono što je uklonjeno je ono navažnije što je sprečavalo naš progres. Onda se dešavaju čuda. Čuda se zaista dešavaju, ako im dozvolimo da se dogode. Jednom je Isus rekao: „Odbijam da pokazujem čuda.“ Zato što se ljudi zalepeza čuda, a ne za njegaili njegovu svest. Isus je imao da ponudi celu svest, a ljudi su dolazili da vide magiju. Šta možemo da uradimo? Šta je on rekao? „Povežite se sa Mnom i dosegnućete najviše, Oca.“ Međutim, koliko je ljudi otišlo kod njega da bi doseglo Oca? Niko nije otišao kod njega da bi dosegao Oca. Odlazili su da bi ga pitali: „Možeš li otkloniti moj kašalj?“ (Šalim se) 🙂 Kad mi se ljudi mole: „Molim te, možeš li mi naći parking i onda ću doći na meditaciju?“ Ha Ha Ha 🙂 Naši zahtevi su ponekad veoma niski. Pošto nemam luk, ne mogu skuvati određeno jelo. Ali tu je mnogo drugog povrća za pripremu nekog jela. Pošto je naš um bio fokusiran na luk koji nije bio dostupan, mi smo zaboravili da jedemo ili nismo mogli da jedemo. Ha Ha Ha 🙂

U šta je onda vredno ulagati u ovom životu? Jedna stvar vredna ulaganja u ovom životu je svesnost. Svesnost je šira perspektiva viđenja života. Gledanje trećim okom umesto ovim očima. Kad počnete da gledate trećim okom, prošlost, sadašnjost i budućnost ostaju u jednoj tački. Tada smo besmrtni. Jer u apsolutnom smislu, baš kao na filmu, mi smo projektovani u svetu, u ovoj zemlji. Kao što film ima trajanje od tri sata, mi imamo trajanje od osamdeset godina. Između toga vidimo mnogo situacija, mnogo ljudi, mnogo događaja, i u njima glumimo. Onda se film završi. Drugi film dolazi. Kao kad proizvodimo zvuk zujanja pčele u centru stomaka (pre meditacije), nikada ne prestaje. Zato, nastavite da glumite. Ako više ne želite da glumite, prestanite da želite. Ne sklapajte sledeći ugovor. Ako ne želite da sklopite sledeći ugovor, bilo bi bolje da nemate previše veza, što znači prijatelja, ni previše neprijatelja. Bilo bi bolje da smo dobri nego zli. Onda će ljudi reći: „U redu, blagosiljam te.“ To pomaže. Vibracije pomažu. Što ste bolji i u stanju ste to da izrazite, postajete slobodniji. Ne radi se o trošenju novca na siromašne ljude. Već jednostavno ako se neko ne oseća dobro, samo ga podržite. To je dobro. Dobrota, milostinja ne podrazumevaju samo trošenje novca. To znači biti dobar u svakoj situaciji. Svako reaguje na ljubav. Ne samo ljudska bića, već životinje, ptice, biljke, svako biće reaguje na ljubav. Kada stalno ispoljavate ljubav, funkcionišete uravni viskog oslobođenja. Vaša slika će se odražavati u svačijim očima. Vi i univerzum postajete jedno. Na taj način postajete besmrtni, jer se stapate sa univerzumom.

P: Kako vi radite?

O: Kako se stvari odvijaju kroz mene? Ako ja imam nešto da uradim, potrebno je da postoji „Ja“. To znači ego element. Kada to nestane, predajem se univerzumu, stvari se dešavaju kroz mene, tako da umesto da one mene kontrolišu, sitaciju kontrolišem ja. Znate li kako? Mogu da nosim haljinu ljutnje, ako treba da ispoljim ljutnju. Onda skinem haljinu, i ljutnja je nestala. Mogu da nosim haljinu sreće, ako treba da ispoljim sreću. Onda, takođe, mogu da skinem haljinu sreće i postanem neutralan. Biram da nosim onu haljinu koju zahteva situacija. To nije automatski. Ne radi se o tome da imam sve haljine na sebi, da ih pokazujem, ne radi se to tako. Ja je nosim, inače budem go. Kad imamo kontrolu nad situacijom, mnogo manje bola se nalazi iznutra. Može biti toplo ili kišovito spolja, ali to ne utiče na nas. Zbog toga mogu nešto da dam ljudima i zbog toga ljudi dolaze da me vide. Eto „kako ja radim“.

Uvek kažem ljudima, gledajte na život kao na šalu, nemojte biti ozbiljni, jer ćete svejedno jednog dana umreti. Budite srećni danas. U čemu je poenta da budete uznemireni? A ako ne možemo noću dobro  da spavamo, to nije vredno. Naporno radimo, zarađujemo novac i spavamo, život treba da bude normalan.

Astralna ravan

04

Kada se nalazite u astralnoj ravni, nalazite se u svom rodnom gradu, jer posle svake smrti idete tamo. Tamo nema poređenja jer se sve nalazi u ravni energije, sve su energetska tela, nema diskriminacije, koliko zarađuješ, koliko zarađujem… nije važno. Tamo postoji beskrajan nivo smirenosti, lepota postojanja te ravni. Ali kad dođete u grubu ravan, ima nebrojivo mnogo poređenja. Kad možemo svesno da predamo naše nesvesne radnje, telesne aktivnosti, svesnom umu (svesni um ima ograničenja ali to je jedina aktivnost koju vršimo), imamo kontrolu nad svojim životom. Kad ste došli na Zemlju, pre nego što ste uzeli ovo rođenje, imali ste tačan plan, izabrali ste svoje roditelje, i znali ste da ćete se roditi da iskusite ove stvari, i da izrazite ove stvari, ceo život. Na isti način kad se svest promeni, takođe ćete odlučiti da napustite telo, moćićete po želji da ga napustite .

Ne znam koliko je vas videlo sliku bazena ispunjenog telima na vrhu Himalaja. To su sveci koji su napustili telo po želji, to se zove vodeni izlaz, izlaz kroz vodu. On se nalazi na nadmorskoj visini iznad 8000 metara. Kad meditiraju, dobiju instrukciju da je došlo vreme da odu. Završili su svoju svrhu ovde. Onda oni izvuku svoju dušu od svojih nožnih prstiju nagore i izađu. Zbog toga ulaze u bazen, jer tamo nema ko da ih sahrani. A tamo je hladno, led je, tako da je telo očuvano. Po želji ulaze u bazen, izvuku se i ostave telo, baš kao što se mi rađamo. Ovo je apsolutna moć. Apsolutna kontrola. Ovo je prava kontrola, a ne kontrolisanje drugih. Sve se to nalazi u nama, mi sve to možemo postići.

Mislim da su me neki od vas već sreli u astralnoj ravni. Tamo se definitivno možemo sresti kad se povežete sa mojim očima i možemo pričati o raznim stvarima. Kad se povežete sa mojom svešću, definitivno se srećemo. A kad se probudite, mislićete da je to san. Reći ćete: „Sreo sam Mohanđija u snu i dao mi je ovaj odogovor.” Ali kako da znate razliku između sna i astralnog iskustva? – Po JASNOĆI. Zbog toga govorim ljudima da se povezuju sa mojim očima, jer kroz oči dostižete moju svest. Možete da vidite ono što ja vidim. Ne možete da gledate sa oba oka zajedno, automatski se prebacujete na treće oko. Nemojte prvo da gledate u treće oko, jer tako neće delovati. Znaćete da smo povezani jer će najjasniji odgovori koje dobijete biti moji, inače misli dolaze sve vreme. Ako vam se prikažem u snovima, to uglavnom nije nesvestan um, već astralno iskustvo.

05

P: Pre satsanga htela sam da postavim hiljadu pitanja, ali sad ne mogu da se setim ni jednog?

O: Kada sedite u mom fizičkom prisustvu, svi ljudi se nalaze u okviru moje svesti ili u okviru mog energetskog polja. Tako da ponekad pitanja koja nisu važna ne mogu da se ispolje.

P: Onda moja pitanja očito nisu bila važna ha ha ha 🙂

O: Ona koja su važna za vaš glavni životni put biće 100% odgovorena. Nije to kao: „Dosadno mi je, ajde nešto da pitam.” Već će ono što je korisno za život definitivno biti odgovoreno. Što se tiče opštih pitanja, ko ima vremena? Obično na njih odgovorim bez pitanja. U većini slučajeva znam pitanja jer se nalazite unutar mene, tako da znam šta je važno, šta nije važno, bilo fizički ili kroz iskustvo, situaciju.

Kad sedim u jednom položaju, kako radim u drugoj ravni? Tako sam neke astralno inicirao. Fizički je to nemoguće, jer ste 5 – 10 000 kilometara daleko. Kako funkcionišemo u drugoj ravni? Morate da idete u bezvremeni prostor, gde bi prošlost, sadašnjost i budućnost trebalo da budu u jednoj tački, tada na tome možete raditi. Dakle, astralna ravan je takva. Tamo nemamo sat da merimo vreme.

mohanji-in-rishikesh

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Staša Mišić
Lektorisala: Tijana Sladoje
Grafički dizajn: Nebojša Matković

 

SANATANA DARMA

July 13, 2017 at 8:19 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

P: Zašto se većina religija ne bavi karmom kad je ona neophodna da bismo razumeli  naše postojanje na zemlji?

O: Većina religija za koje znamo danas, bazirane su na učenjima majstora. Karmičke religije koje govore o karmi proizilaze iz Sanatana Darme, koja predstavlja bazična učenja istine o životu.

Majstor ili učitelj će reći: “Sunce izlazi na istoku.” Sanatana Darma kaže: “Tamo gde sunce izlazi to se može nazvati istokom.”  U tome je razlika. Sanatana Darma nije bazirana na učenju jednog gurua ili jednog majstora, ona predstavlja zapažanja raznih majstora kroz razne periode. Sve Vede su sistematizovano znanje raznih majstora tokom vremena. Oni su slavili i obožavali Sunce i Vatru.

haleakala-sunrise-sunset-times_1600_750_85_s_c1_c_c_0_0.jpg.pagespeed.ce.B8sCfohChz

Život na zemlji postoji zahvaljujući suncu. Sunce ima tri funkcije – kreaciju, održavanje i obnavljanje, rastvaranje. Sunce vodi brigu o ova tri aspekta. Majstori su rekli da je Sunce kralj svih planeta. Čak su u ta stara vremena mogli da izračunaju koliko je sunce udaljeno od naše planete. Vedska astrologija je primer za to. Sve su precizno računali. A kako su stekli svo to znanje? – Tako što su duboko ulazili u sebe. Oni nikada nisu eksperimentisali na životinjama da bi stekli neka znanja iz medicine. Tada nisu postojale laboratorije. Unutrašnje vođstvo im je dalo sve spoznaje, čak i za jogu. Sve je bilo iz prirode. A priroda funkcioniše na osnovu Sanatana Darme, na bazi osnovnih pravila postojanja. Vastu (nauka o arhitekturi) je izvedena iz Sanatana Darme. Zatim, tu su još ajurveda, astrologija,… i sve ostale praktične nauke plus duhovne nauke. Sve one su izvedene iz Sanatana Darme. Oni su shvatili da je karma osnova stvaranja. Razne religije koje su se kasnije pojavile su izvedene iz ovoga.

HINDUIZAM nije religija, to je način života. Šta znači biti hindu? H predstavlja Sunce, INDU predstavlja Mesec, što predstavlja muški i ženski aspekt u nama. Ako su ti akspekti u potpunom balansu, ta osoba je hindu.  Kako možemo znati da li je osoba u balansu? – Pogledajte osobu u oči. Oko na desnoj strani, strani Sunca, biće sjajnije ili malo veće, a oko na levoj strani, strani Meseca, biće malo manje sjajno ili za nijansu manje. To je NEPOGREŠIVI znak SMIRENOG uma! Naravno, postoje drugačije verzije, da oni koji su živeli blizu reke Sindu nazivaju se sindsima, itd. Ali ja osećam da je osoba koja živi u balansu hindu. Tako da to nije religija, to je ono šta ste.

16114954_1210870282293123_6821367924819443854_n

Ako živite po principima Sanatana Darme, nebitno kojoj religiji pripadate i kome bogu ili guruu se molite, a to znači povezanost sa sobom i povezanost sa prirodom, vi ćete uvek ostati zdravi. Zbog ovoga je Sanatana Darma veoma, veoma važna. A karma je sastojak, glavna stvar po Sanatana Darmi, koja stvara, održava i rastvara život.

Jedan od aspekata Sanatana Darme je pitanje vezano za jedenje govedine tj. kravljeg mesa. Neki ljudi kažu: “Morate jesti kravlje meso.”  Neki ljudi kažu: “Ne bi trebalo to da radite.” Postoji naučni razlog zašto su drevni mudraci govorili da ne treba jesti kravlje meso. Krave, goveda, telad su uvek bili u sklopu ašrama majstora i svetaca. Njihov životni vek je otprilike 20 godina. One su jedine životinje čiji se urin koristi kao lek u ajurvedi. Njihov izmet je antiseptik koji se koristi za premazivanje podova, a pepeo od sagorelog izmeta se koristi za telo. Ako pepelom namažete telo, štiti vas od ujeda insekata. Mleko i mlečni proizvodi su svi sveti, svi su lekoviti i imaju medicinsku vrednost.

Krava je jedina životinja koja apsorbuje entitete i sve negativnosti i zadržava ih u svom mesu. One prikupljaju sve negativnosti. Npr. ako imate kravu i tele u kući, nijedan negativan entitet ne može ući u kuću, jer ih oni apsorbuju, zadržavaju ih u sebi u svom mesu. Tako da ako ubijete i pojedete kravu, vi na taj način pojedete sve te negativnosti, koje će vam jako naškoditi. Drevni majstori su na osnovu Sanatana Darme uvideli i drugima podelili saznanje da je jedina životinjska vrsta koja u potpunosti služi ljudskoj vrsti i drugima, krava. Zato postoje i određene mantre u kojima se kaže: “ Neka sve krave budu zaštićene.” To je zato što ih poštujemo za ono što one čine za nas. One odnose sve potencijalne negativnosti iz naših života i preuzimaju ih na sebe.

mohanji 8

Govorim ljudima da ovo nije nešto što birate, ovo je dokazano. Na primer, izmet bilo koje druge životinje, uključujući i ljudski izmet, nije antiseptiki, ne mažemo njime premazivati pod. Čak i ajurveda poštuje krave. Bio je jedan svami koji je pravio lek protiv dijabetesa od kravljeg izmeta. On je davao određenu vrstu trave kravi, a krava je izbacivala tu travu kroz izmet. Taj izmet je prerađivan i korišćen kao lek za dijabetes. Koza ili žirafa ne mogu tako nešto uraditi 🙂 Kad mi jedemo travu, to je takođe beskorisno 🙂 Sve je ovo zasnovano na Sanatana Darmi.

Kada vodite računa o drugim živim bićima, uključujući životinje, krave, itd., vaš život se poboljšava, postajete čisti. I onda oni vode računa o vašoj zaštiti, oni postaju kao vaši telohranitelji. U svakoj kući može biti raznih napada od bića raznih frekvencija. Oni mogu da uđu i ostanu sa vama. Ali ako su tu ove životinje, one vas zaštite, preuzimaju to na sebe. Nijedna mačka ili pas to ne može da uradi.

Dajem vam ovu informaciju jer treba da imate jasnoću. Postoje duboki razlozi za sve ono što je zabranjeno po zakonima Sanatana Darme. Tako da danas, ljudi koji se bore za opstanak klanica nemaju pojma o čemu pričaju. Ista je stvar i sa ljudima koji kupuju kišne šume u južnoj Americi i tamo prave fabrike. To je isti soj ljudi. Oni unište kišne šume i kažu: “To je u redu. Neke šume možemo uništiti, ima ih još puno.” I na kraju nema ničega.

Originalni video možete pogledati ovde.

Prevela: Staša Mišić

Lektorisala: Jelena Fassbender

Mohanđijeva poruka za Guru Purnima 2017

July 9, 2017 at 4:02 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Mohanji 36

Dobar dan svima. Srećna vam Guru Purnima.

Pričali smo prošle godine u isto vreme, prenosio sam vam poruku za Guru Purnima kao i nekoliko drugih stvari. Danas, dok sedim ovde i obraćam vam se, setio sam se jedne priče.

Jedno malo dete je sedelo sa svojim dedom. Pitalo je dedu: “Hoćeš biti dugo sa mnom?” Deda je odgovorio: “Znaš, veoma sam star, mogao bih da odem svakoga dana.”

Onda je unuče upitalo: “Šta bi voleo da imaš pre nego što odeš?”

Rekao je: “Samo mir. Ništa više.”

Dete je pitalo: “Ne želiš ništa više? Samo mir? Gde se to nabavlja?”

Onda je deda rekao: “Ne možeš to da kupiš. Ne možeš to da dobiješ spolja. To je nešto iznutra.”

Svako biće na zemlji ima samo jedan cilj – DA ŽIVI U MIRU.

200524674-001

Ovoga uvek treba da se setimo. Nijedna količina bogatstva, nijedna količina odnosa, ništa što novac može kupiti ili što novac ne može kupiti, ne može garantovati mir. Mir je stav koji negujete kad prihvatite sebe i kad prihvatite svoje okuženje 100%. Znate da je to dato, srećni ste zbog toga, zadovoljni ste, smireni ste.

Možete ovo videti u apsolutnoj stvarnosti u životinjskom carstvu. Zamislite lava koji je gladan. On izražava glad. Lovi životinju. Onda svi članovi porodice dolaze zajedno i hrane se tom životinjom. Jednom kad zasite svoje stomake, raziđu se na nedelju dana ili više. Oni čak ni ne pokušavaju da ubiju drugu životinju. Upravo su pojeli svoju hranu, nigde ne žure, preostale dane su dobro.

Ljudska bića, zbog toga što puno razmišljaju, uvek su uznemirena zbog nečega što će se verovatno desiti u narednim danima ili budućnosti. Ali da li ste ikada pomislili, sve ono što se već desilo, do bilo koje godine života, da li ste imali bilo kakvu stvarnu kontrolu nad tim? Da li ste verovali da ste VI izabrali te događaje, ta mesta, te situacije, te ljude, ta iskustva? Da li ste ih zaista izabrali? Važno je da razmislite. Ovo je veoma važna stvar koju treba zapamtiti, da se većina stvari u životu desila u određeno vreme, na određenom mestu, sa određenom grupom ljudi, a mi samo nosimo uspomene o tome. Događaj se završio. Tu više ništa ne možete da uradite. Gotovo je. Nosite uspomene o tome. Neke čuvate tako što ih se sećate svaki dan ili kad god je moguće, neke odbacujete verujući da nisu vredne, ali uglavnom pamtimo tugu. Ovo utiče na naš život. Kad čuvamo sećanje o tugi, ono nam donosi još tuge. Kad čuvamo sećanje o izdaji, ono nam donosi još izdaje. Kad čuvamo sećanje o rastanku, ono podstiče još rastanaka. Tako život funkcioniše. Ono čega se sećate ostaje sa vama. Ono čega se ne sećate je otišlo sa prošlošću. Važno je da prošlost ostavite za sobom. Dalje je ionako ne možete više nositi. Ne postoji ništa što bi trebalo dalje nositi. Ceo život je u iskustvima. Svaki momenat, svako vreme, svako mesto, u svakoj situaciji, mi samo imamo iskustvo naše inkarnacije na zemlji. Ništa drugo ne radimo na ovom svetu. Šta još radimo. Ništa drugo. Samo prolazimo kroz iskustva ove inkarnacije na mnogim aspektima – različitim mestima, različitim ljudima, različitim situacijama. Sve vreme proživljavamo našu inkarnaciju kroz različite dimenzije. Tako da se, dok prolazimo kroz iskustva ove inkarnacije, sećanja neminovno dešavaju jer iskustva ostavljaju za sobom sećanja. Iskustva imaju ostatake, a ostaci se zovu uspomene. Što više uspomena skupite, one postaju impresije, a što više impresija imate, one podstiču novo postojanje, novu karmu. Zato je važno da shvatite da sve što iskusimo mora biti ostavljeno sa vremenom, a ne u umu.

Postoji način na koji se povezujemo s ljudima, situacijama, vremenom i mestima. U većini slučajeva naša povezanost je iz uma. Kada se sa bilo kim povežete iz uma, to je uvek privremeno. Samo posmatrajte. Ali u momentu kad se s nekim povežete iz srca, bez ikakve agende (Srce nema agendu. Kad kažem srce to je centar vaših grudi. To nazivamo anahata ili duhovno srce, kako god želite da se zove), nemate predrasude, ne pravite razlike, bezuslovni ste. Jedan od znakova ili primera povezanosti iz srca je povezanost između majke i deteta. Majka se povezuje sa svojim detetom bez predrasuda, bez diskriminacije, bez uslovljavanja i to je čista povezanost.

Slično tome, između gurua i učenika, istinskog gurua, onog koji je povezan s izvorom, koji se uvek povezuje sa svojim učenicima, svojim sledbenicima iz srca. Što znači da on ne diskriminiše, nema predrasude, on voli, samo voli. Koja vrsta ljubavi? – Bezuslovna ljubav, bez ikakvih očekivanja. Jedna od najuzvišenijih i najplemenitijh veza je veza između gurua i učenika. Međutim, učenik se često sa guruom povezuje iz uma. Tu postoji velika razlika. U momentu kad se s nekim povežete iz uma, uvek postoji mogućnost za predrasude, sumnje, ljutnju, mržnju, ljubomoru, razdvajanje, otuđivanje, i sve takve stvari. S umom je sve moguće jer je um takav. Priroda uma je takva. Um uvek predstavlja dualnost – ovde i tamo, gore i dole, dobro i loše. Um predstavlja relativnu istinu ili Maju. Zato, kad um predstavlja relativnu istinu, naša povezanost takođe predstavlja relativnu istinu.

Dakle, kad se povežete sa majstorom iz uma, povezujete se u relativnom smislu – ja i on. Kad je povezanost iz uma, šanse za stapanje, sjedinjavanje svesti su veoma otežavajuće. Zašto? – Zato što um nikada ne dozvoljava sjedinjavanje. On uvek podržava razdvojenost.

Tema za razmišljanje: povezujete li se sa svojim majstorom iz uma ili iz srca? Ako se sa svojim majstorom povezujete iz srca, garantujem vam da nikada nećete biti razdvojeni kako u ovom postojanju tako i izvan njega. Umesto toga, ako se sa svojim majstorom povezujete iz uma, molim vas zapamtite da će pre ili kasnije, izbiti sumnje, a sumnje mogu postati konfuzija, konfuzija može postati otuđenost, otuđenost može postati razdvojenost. Ovo je istina. Zato, kad god se povezujete sa svojom mamom ili sa svojim majstorom, zemljom, bićima spolja, uvek se povezujte iz srca. Čak i ako postoje loša iskustva jer ste se povezali iz srca, vaš nivo čistote će ipak ostati isti. Niko ne može dotaći vašu čistotu. Šta više, nema očekivanja. Ovo je prelepa situacija. Ni od koga nemate očekivanja, tako da bilo da dobijete ljubav ili mržnju, za vas će to biti isto. Sve prihvatate. Takođe, niko vas ne može pregaziti jer vam ništa ne mogu uraditi. Toliko ste imuni, toliko te moćni.

Zato, ako je majstor dostupan u vašem životu, povežite se s njim iz srca i nemojte nikada biti razdvojeni. Kao merilo, uvek razumite, kada je vaša povezanost iz uma, kako znate da je iz uma? – Javljaju se sumnje? Ovo je jedan od znakova. Da li je došlo do otuđenosti? Da li se oseća razdvojenost? Dok istina ne predstavlja razdvojenost. Nikada ne možete biti razdvojeni od pravog gurua. Međutim, vi osećate razdvojenost. Zašto osećate razdvojenost? – Zato što se povezujete iz uma, a ne iz srca. Ako se zaista povezujete iz srca, nećete osećati razdvojenost. Sama takva ideja neće doći u vaš um. To je toliko lepo.

Isto tako, postoje određene stvari vezane za vaše telo, ali mi ih zabavljamo u svom umu. Npr. hrana. Zašto jedemo hranu? – Jer održavamo hranidbeni omotač tj. telo. Održavamo telo jer moramo da održimo inkarnaciju. Ovu inkarnaciju ćemo održati sve dok imamo karmu vezanu za ovu inkarnaciju. Jedemo hranu kako bismo očuvali ovu inkarnaciju, ovo telo, živim. Jedemo onolio koliko je potrebno da bismo održali ovu inkarnaciju, ni manje ni više.

Isto je i sa seksualnošću. Seksualnost je stvar tela. Sad, hrana i seksualnost. Ove dve stvari su veoma značajne i preovladavaju u svakom životu. Gde nastaje problema? Kad hrana postane stvar uma, imamo problem. Ako je to stvar tela, ješćemo koliko je potrebno. Isto je i sa seksualnošću. Stvorena je za očuvanje i produženje vrsta. To je prvobitni razlog. E sad, kad seksualnost postane stvar u uma, onda je to teret. Um je promenljiv. Um je pogođen.

Čuvajte aspekt hrane i aspekt seksualnosti za svoje telo, i vaš um će biti oslobođen toga. Razmislite o tome. Ovo je nešto što morate zapamtiti. Kad god osetite da ste savladani, posramljeni, zbunjeni, ili bilo koju drugu emociju koja vam ne daje dobar osećaj, to samo znači da je um preuzeo nešto što mu ne pripada. Posebno, ne moramo puno da mislimo o hrani jer su sveti spisi rekli: “Hrana koja ti dođe, je tvoj lek.” Što znači da ako imate inkarnaciju, ako postoji potreba da se održi inkarnacija na određeno vreme, hrana će na vaš sto doći na ovaj ili onaj način, ili ćete imati izvor iz kojeg ćete dobijati hranu. Zato nema potrebe da oko toga budete uznemireni. Isto tako, ako ste stalno preokupirani svojom seksualnošću, efekat je isti. Um je zbunjen, paralisan i to ponekad dovodi do ljutnje, frustracije, i drugih takvih stvari.

Dakle, sve što pripada vašem telu, držite ga sa telom. Šta god da pripada vašem umu, neka bude sa vašim umom. Koja je primarna svrha uma? – Da bude sa čulima kako biste mogli iskusiti život. Jednostavno. Um sa nosem vam omogućava da osetite miris. Um sa očima vam omogućava da vidite. Um sa ušima vam omogućava da čujete. Posao uma je iskustvo. Neka tako bude. Kad je tako, vi ste slobodni.

Znači, veze iz srca. Bezuslovnost. Ono što treba da bude uz telom, držite sa telom ne sa umom. Ne prebacujte stvari. Nemojte biti preokupirani stvarima koje su povezane s telom.

Kad je um čist, lako je doći do stanja samadhi. Stanja samadhi su stanja u kojima je um miran. To su stanja meditacije, stanja tišine. Lako je preći u takva stanja kad ne pozajmljujete ili ne usvajate stvari koje nisu um, kad um ne pozajmljuje ili ne usvaja stvari koje ne pripadaju umu, i vi ste slobodni. Ovo je, dakle, siguran korak ka oslobođenju. Dok hodamo putem ka oslobođenju, držimo stvari sa vrstom kojoj pripadaju. Neka stvari tela budu sa telom, neka stvari uma budu sa umom, neka stvari intelekta budu sa intelektom, neka stvari ličnosti budu sa egom. Ovo je sve u redu. Sve treba du bude tamo gde mu je mesto. Ako se pomera, nastaje bol, nastaje konfuzija. Imam nešto u svojoj kući što mi se ne sviđa ili što mi je strano. Zamislite da imate dve zmije u kući. Hoćete moći da se osećate ugodno? Hoćete moći slobodno tu da ostanete? Učinićete sve moguće kako biste ih se otarasili. Tek tada ćete moći dobro da se osećate. Slično tome, pozajmljujemo mnogo zmija iz spoljašnjosti i čuvamo ih u sobi, što je naš um, i onda patimo. Ne znate šta radite. Zapamtite to. Ovo je važno da se razume.

Za ovu Guru Purnimu, kao što sam rekao prošle godine, voleo bih da budete istinski. Počnite da priznajete sebe. Počnite da razumete sebe. Provedite vreme sa sobom. Morate provesti vreme sa sobom. Lako je provoditi vreme sa drugim ljudima. Lako je zato što smo na to navikli. Pročamo gluposti, pričamo nešto samo da bismo zabavili um, da bismo zabavili umove drugih ljudi. Tako to ide. Ali na kraju dana, ne dobijate ništa. Samo ste napravili neku buku. Izvan toga sada morate početi da provodite vreme sa sobom u tišini, bez agende, bez postavljanja pitanja, čak i bez razmišljanja, samo budite. Zaslužujete to. Morate provesti vreme sa sobom. Kad ste poslednji put proveli vreme  sa sobom? Nije važno da provedete vreme sa Mohanđijem. Ali je veoma, veoma, važno da provedete vreme sa sobom. Mohanđijev posao je da vas vodi do vas, zato morate provesti vreme sa sobom. Istražite sebe, razumite sebe. Iznesite svoje strahove, izbacite ih.

Zapitajte svoj um: “Zašto držiš te zmije unutra?” Zašto je um nagomilao te stvari? Većinom su to navike, neke su kompulsivne navike, neke su ostaci uspomena, kako god okreneš žrtve smo nečega. Ne bi trebalo da budemo. Trebalo bi da budemo slobodni. Zaslužujemo slobodu, a da bismo bili slobodni moramo biti bez misli. Da bismo bili bez misli, treba da bude manje impresija. Da bismo imali manje impresija, treba da imamo manje uspomena. Ako želite manje uspomena, treba da ostavite stvari iz prošlosti u prošlosti. Ostavite prošlost u prošlosti. Nemojte je dalje nositi. Ne trbaju vam te uspomene. Šta god da se desilo u prošlosti, završilo se. Tu ne možete ništa da uradite. Završeno je. Gotovo je s tim. Ako još uvek nosite prošlost: “O, taj čovek mi je to uradio, ovaj čovek nije platio,…” bilo šta. Ako i dalje nosite teret prošlosti, VI patite, ne drugi. Vi patite. Je li to vredno toga? Za ovu Guru Purnimu, ovo je jedina misao koju bih voleo da imate – Šta je vredno u životu?

Nađite svoj odgovor.

Uvek sam vas voleo, uvek sam sa većinom vas. Vašu ruku nikada ne puštam, i nikada je neću pustiti. Ovo je sigurno. Potrudite se da i vi ne pustite moju ruku, ako možete, za šta je potrebno da se sa mnom povežete iz srca – bez osuđivanja, bez predrasuda, bez otuđivanja, bez odvojenosti. Mi smo jedno, mi smo jedna svest. U ovom životu smo se sreli zbog prethodnih životnih karmi, inače se ne bismo sreli. Pošto smo se sreli, sa kojim god intenzitetom, na kojem god nivou, na kojoj god poziciji, i koje god da su naše veze u ovom životu, prihvatite to. To je to. Ne postoji ništa što bi trebalo odbaciti, ništa što bi trebalo sprečiti. Ništa o čemu bi trebalo brinuti. Ništa o čemu bi trebalo misliti. Zašto? – Jer što se više opirete, više razmišljate, više se zbunjujete, uvek postoji više otuđivanja, srce se izgubi, ili srce to izbacuje, um preuzima, onda je to odnos između umova. To nije odnos. To je relativni odnos. Kod pravog odnosa ne postoji relativnost. On traje kroz živote. Relativne veze su veoma privremene, neka očaranost, neka zaluđunost, neko vreme, neko mesto, to je to. Ali naša veza nije takva.

Pošto smo se sreli sa takvom vrstom intenziteta i osećaja, to znači da je koren dubok. Pošto je koren dubok, mi treba da budemo zajedno dokle god smo živi. Zbog čega? – Uzdizanja u svesti – OSLOBOĐENJA. Ostvarenje, ispunjenje, oslobođenje. Setite se ovih reči. Ostvarenje svega što treba da uradimo u ovoj inkarnaciji. Ispunjenje je nusproizvod ostvarenja. Oslobođenje je konačni kraj. Zapamtite ovo.

Volim vas. Sa vama sam i uvek sam dostupan – kad pomislite na mene, sa vama sam. Zaista, zaista vas volim. Hvala vam.

Mohanđi

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevod: Staša Mišić

Iznajmljen život

June 29, 2017 at 8:12 am | Posted in Uncategorized | 1 Comment

Ovo je tekst o potencijalnom nesrećnom slučaju koji je sprečila milost Majstora. Objedinili smo Mohanđijevu priču o samom incidentu koju je postavio u privatnoj grupi i odgovore raznih ljudi koji su odgovorili na post, jer su imali predosećaje i intuiciju u vezi sa ovim događajem.

Draga Otelotvorenja Ljubavi,

laos_waterfall_near_luang_prabang

Nisam spavao sinoć. Nije bilo naročitog razloga koga bih mogao da se setim. Ipak bilo je nekakvog mira u srcu. Duboko zadovoljstvo; osećao sam se kao da sam zadovoljan svime i sve je sada bilo upotpunjeno. Kao i obično, bilo je puno toga da se uradi u raznim krajevima sveta i noć je prosto proletela. Nisam osećao umor. Bio sam svež i spreman nakon jutarnje higijene u 5h ujutru, iako smo Kamat i ja morali da putujemo na aerodrom u Bangaloru tek u 9h. Gdin Dugal je došao u sobu pre nego što sam otišao. Boravio sam kod Dugalovih. Rekao mi je da oseća da jedan i jedini prioritet jeste stabilizovati aktivnosti u svim krajevima sveta tako da se Mohanđijeva energija ne raštrkava i ne rasipa toliko kao do  sada, neprestanim vratolomnim putovanjima. Odlučio je da bude deo savetodavnog odbora, jer je imao jasnu sliku u srcu kojim pravcem moramo dalje ići. Doručkovali smo i krenuli na aerodrom.

IMG_20150901_180700

Na vreme smo stigli na aerodrom i prijavili se. Dok sam išao na peron, pojavio mi se oštar dosadan bol u donjem delu leđa. Pripisao sam to besanoj noći i gustom rasporedu. Bol se nastavio tokom dana. U svakom slučaju, nije bio nešto što bi me sprečilo da radim dalje. Razgovarao sam sa gdinom Rouom o savetodavnom odboru i on je drage volje postao njegov deo. Dok smo čekali let razgovarao sam dugo sa svojim ujakom, telefonom, o nekim domaćim temama o kojima inače ne razgovaram ni sa kim. Moja navika je samo da dam, a ne da postavljam pitanja.

Mohanji and Nadanandaa

Let za Delhi je bio pun. Poleteli smo na vreme. Kamat i ja smo bili jedan do drugog, do prolaza. Razgovarao sam s njim o svojim obavezama ove godine samo u Indiji i o broju dostupnih dana od sada do kraja godine. Obaveza je bilo mnogo i šest meseci nije bilo dovoljno da se sve one završe. Let je bio neuobičajeno turbulentan. Deca su plakala od straha. Mnogo puta stjuardesa je prestajala da služi hranu. Bio sam u svojoj zoni i nije me baš doticalo okruženje kao i obično. Osetio sam šta nije bilo u redu sa ovim letom! Opet, kad uđem u sebe ne osećam ništa spolja. Avion je sleteo na vreme. Kada je avion sleteo i tada sam osećao bol. Duga šetnja aerodromom. Gđa Priti Dugal je čekala na aerodromu, sa svojim kolima, da nas preuzme. Kad sam je sreo na dolaznoj kapiji, odlučio sam da sednem,  zbog bola u leđima. Kamat je otišao po kofere. Čim smo uzeli kofere, krenuli smo do Fanindarove kuće gde smo odseli.

img_20161223_112425148

Redovna je navika da pozovem Avadhutu Nadanandu pre nego što krenem na svoja putovanja kao i kada se ona završe. On je kao deda kuće koga obaveštavamo. I naravno to podrazumeva njegovu zaštitu i blagoslove za putovanje, takođe. Danas sam zaboravio da razgovaram s njim, pre nego što sam krenuo na put, što je vrlo neobično. Kada smo stigli na odredište, kada sam ga nazvao, Suđata Garu se javila na telefon i rekla mi da je Avadhuti Nadanandi skroz loše. Zamolio sam je da mu kaže da smo bezbedno stigli i da sam samo zato nazvao.

Mohanji (111)

Pet minuta kasnije, nazvao me je Avadhuta Nadananda lično. Glas mu je bio slabašan i jedva čujan. Slabost je bila očigledna. Rekao je: “Rekao sam ti da ne putuješ tim letom. Taj avion je trebalo da se sruši. Jesi li doživeo turbulencije?” Rekao sam: “Da, Guruđi, put je bio neobično turbulentan. Skoro ceo put je bio kao vožnja roler kosterom.” Rekao je: “Od jutros, pa sve dok nisam čuo da si bezbedno stigao, sve što sam radio bilo je to da sprečim nesreću i zaštitim te/vas (zaštita podrazumeva i Kamata koji je bio sa mnom u istom avionu). Ovaj avion je trebalo da se sruši i da svi ljudi u njemu poginu. Radili smo naporno da spasimo taj avion. Rekao sam ti da ne ideš tim letom.” Rekao sam: “Ne sećam se da si mi rekao da ne idem tim letom. Možda nikad nisi rekao. Da sam čuo to iz tvojih usta, definitivno bih ga promenio. Osećao sam ovaj oštar bol u leđima odmah čim sam prijavio prtljag.” Rekao je: “Ti si avanturista. Voliš da se igraš sa opasnošću. Bol u leđima je najmanji u poređenju sa onim što bi se dogodilo.” Rekao sam: “Istina je da nemam strahova. Ali to nije ovde slučaj Guruđi. Ne sećam se da si mi to rekao.” Bol u leđima je znak sprečene smrti. Smrt je preobraćena u bol u leđima i novi iznajmljeni život je dat.

Mohanji Birthday

Bilo kako bilo, sve je dobro što se dobro svrši. Još jedna smrt je sprečena milošću Guruđija i majstora Šambale (Gjanganđa). Guruđi mi je rekao prošli put kada smo se videli, da moj put u Šambalu predstoji i tek kad se vratim biću spreman da napišem svoju autobiografiju (ili biografiju).

Igra sudbine i ruke majstora koji sprečavaju nesreću i Mohanđijevo telo upravo ovde da o tome govori! Život je stvarno jedan štos! Moja beskrajna zahvalnost Guruđiju i Guru Mandali što vode računa o ovom “avanturističkom lutalici” koji ide putem bez puta prateći samo jedno pravilo – KARMU sa jednim ciljem DARMOM ka jednom odredištu OSLOBOĐENJU.

 Mohanji and Nadananda unconditional love

Volim vas više nego što znate. Srećan sam što sam dobio još jednu šansu da vam to kažem.

Inače, poslednji put kada smo razgovarali, bile bi vam moje poslednje reči. Čak i ako ja odem, siguran sam da ću živeti i izražavati ljubav kroz srca nekih ljudi u ovom svetu. Život mi je dao sjajne rođake. Moji rođaci su oni koji idu sa mnom u svakom trenutku u životu. Svi vi ste moji pravi rođaci. Vaša ljubav me održava. I drago mi je da sam ovde danas da vam to saopštim. Ostaću u ovom telu sa istom ličnošću, koliko god je to potrebno sa svim vrlinama, manama, nesavršenostima i informacijama. Možemo da idemo zajedno još neko vreme. Ko je video budućnost? I koga briga? Govoriću koliko god budem mogao. Možete uvek da izgovarate moje reči ako verujete u njih. Niko ne može da spreči da ove reči teku zauvek.

Volim vas,

M

Mohanji - Weekend Program - Macedonia - 29 May 2016 (387)

Novo:

Kada su čuli ovu vest, neki Mohanđijevi sledbenici su govorili o predosećajima koje su osetili i intuicijama koje su imali danas i juče. Delimo ih da daju veći uvid u gore navedeni post – Tim Mohanđi

Devi Mohan (Novi Sad, Srbija): Ostala sam bez reči, potpuno sam zaprepašćena. Bila sam u Zemunu (blizu Beograda) ceo dan. Dok sam prisustvovala liturgiji u srpskoj pravoslavnoj crkvi u Zemunu, oko 11 sati sam osetila nešto veoma čudno, intuitivno – Vidovdan, dan koji obeležava bitku na Kosovu 1389., kad su svi srpski vojnici koji su mogli da se bore otišli na Kosovo i izgubili svoje živote braneći se od otomanske invazije. Kada su u molitvi pominjani božanski blagoslovi za duše ovih muškaraca (Gospodi pomiluj) iz nekog čudnog razloga sam plakala i molila se za Mohanđija kao i za sve nas. Ovo je bilo potpuno izvan uma i tek sada razumem šta se zaista desilo. Ne postoje reči koje bi mogle opisati moju zahvalnost voljenom Nadanandi i Guru Mandali što su dopustili Milost Mohanđijevog fizičkog prisustva u našim životima. Ovo sada ne mogu objasniti Mili, ali duboko u sebi znam da ona zna… Danas mi je iznenada rekla (kao odgovor na moje reči od ranije)da bismo trebali da budemo zahvalni što imamo noge da hodamo, oči da vidimo, i druge da volimo… Osećam se toliko blagosloveno… Ljubav i samo ljubav, Devi

Rađeš Kamat (Daramsala, Indija): Pre 4 dana, u nedelju, Mohanđi je napisao post o potrebi za duhovnim centrima u raznim državama, kako bi se stvorili održivi moćni prostori za duhovni razvoj zajednice. U tom postu, tri puta je pitao šta će se desiti nakon Njegove smrti? Od tada, stalno je govorio o umiranju i napuštanju tela. Pre ovog leta avionom, razgovarao je sa nekoliko ključnih ljudi u organizaciji i Svojoj porodici (Sumit, Mamu, Madhu, njegov ujak i porodica), uključio ljude u savetodavni odbor da brinu o budućem pravcu i rekao Rađivu (gdinu Dugalu) pravac u kom misija treba da ide narednih dana. Bilo je to kao da je On privodio stvari kraju. Čak i tokom samog leta, otkačinjao je urađene zadatke na spisku sa intenzitetom. Let je bio neobično turbulentan redovno udarajući loše vazdušne džepove. Nisam se previše uzrujavao zbog turbulencije osim možda malo alarma pošto je bilo neobično. Bio sam u tako visokoj energiji kada je avion sleteo. Normalno sam uzbuđen, ali ne tako uzbuđen. Uklonio sam pojas dok smo išli taksijem i pitao se zašto postajem tako uznemiren. Takođe, kada sam uzeo kofere, jako sam se vrpoljio zbog previše energije. pretpostavljam od podsvesne zahvalnosti što sam živ. Kad se osvrnem, mogu samo da kažem: “Jaako rakhe Saiya maar sake na koi”. (Ko može da povredi onoga koga štiti Sai = Mohanđi za mene). Još jedna koju mi je Sumit rekao nedavno na hodočašću na Kajlaš: “Akaal mryutyu se woh maray jo kaam kare chandaal ka, Kaal uska kya kare jo bhakta ho Mahakaal ka” (Umiru prevremeno oni koji rade s đavolom, ali čak je i Vreme bespomoćno pred posvećenikom Šive?”) I milošću, Šiva (opet =Mohanđi) je sedeo do prolaza pored mog sedišta.

Hanumatananda (Skoplje, Makedonija): Osetio sam to. Znao sam. Imao sam jaku intuiciju da ćeš možda napustiti telo ovih dana i imao neobičan broj misli poput: ”šta ću kada ne bude više fizičkog tela Oca”, kako će se stvari promeniti. Bio si definitivno još jednom spašen. Naša ljubav prema tebi te drži ovde na zemlji. Toliko te uzimamo zdravo za gotovo da je to neverovatno. Volimo te Oče.

Milica Bulatović (Johanesburg, Južnoafrička Republika): I ja sam osetila. Bila sam toliko emotivna celo jutro, a ne postajem emotivna više tako lako. Ovo je veliki šok za mene iako je teško zamisliti sadašnji život bez tvog fizičkog prisustva Oče! Tako sam zahvalna što je sad sve u redu! Kako možemo da zahvalimo Guru Nadanandi!? Volimo te Oče, hvala za sve što činiš za tolike mnoge u koliko samo različitih dimenzija!

Priti Dugal (Bengaluru, India): Ovog puta kada sam te srela u Bangaloru pre poletanja za Delhi samo si govorio o smrti i napuštanju svog tela. Danas sam se, takođe, osećala vrlo nelagodno i očajno sam htela da dođem na aerodrom da te vidim. Pozdravi i zahvalnost Guruđiju i celoj Guru Mandali što je spasila Tvoj život i sve ljuda u tom avionu. Hvala ti Oče!

Sandip Mišra (Đevđelija, Makedonija): Najdraži Baba, posle razgovora s tobom juče, osećao sam jaku emociju kada sam stajao ispred Tvoje slike. Misao je došla: “Šta ako Baba napusti telo? Baba, kroz nekoliko ljudi sam otkrio ko sam bio u jednoj od inkarnacija i kako je moj Majstor, tada davno, naustio svoje telo tako što je preuzeo moju smrt na sebe. Baba, juče kada mi je ova misao prošla kroz glavu, molio sam Ti se da ovog puta ja odem prvi a ne Ti. I nakon izvesnog vremena, emocije su popustile. Baba, volim Te. Molim se uvek za tvoju bezbednost.

Anujan TM (Tenezi Mana, Kerala): Nemam reči da izrazim zahvalnost prema Guruđiju i Guru Mandali. Uvek budi pažljiv. Jutros je  Mohanđi sa mnom dugo razgovarao. Na kraju, nisam ni  znao da sam plakao. Zbog čega? Ne znam. Zamolio sam ga da bude uvek sa mnom u kontaktu. Rekao je da hoće. Tada su mi se suze kotrljale niz lice. O Bože! Guruđi! Zaštiti mog… našeg Mohanđija uvek. Đai Ma. Đai Guruđi.

Namešri: Mere Mahadev znaš da stvarno okineš neke žice u srcu. Bila sam toliko emotivna juče ceo dan, plačući samo za tebe (šta daješ od sebe i samo sebe) tokom svoje duhovne prakse suze su se kotrljale i sad kad sam to čula, opet plačem.

Hana Šinka (Novi Sad, Srbija): Prelepo. Sad mi je jasno zasto sam ga sanjala jutros nasmejanog. Nadanandina velika Ljubav stopljena sa Ljubavlju naših srca čuva Mohandija, gde god da je. Neka nas ova zgoda inspiriše da još više radimo na sebi i učinimo našu Ljubav krilatom, a našeg Gurudija srećnim, jer najveća sreća jednog Majstora jeste kad su i njegovi učenici srećni i slobodni.  Neka Ga vatra naših srca ( aarati) uvek okružuje i čuva…

Snežana Jovanović (Doha, Katar): Planirala sam odmor i kartu kupila za 21. Jun…
Imala sam mesec dana do polaska, ali s obzirom da nisam imala obaveze na poslu i da je bio Ramadan, nekako sam nestrpljivo iščekivala da provedem leto sa mojom ćerkom. Početkom Ramadana, Katar, zemlju u kojoj radim, stavljaju pod izolaciju. Problemi sa letovima, odjednom neka uznemirenost među ljudima, blaga panika, neizvesnost, nelagoda. Dani su lagano prolazili. i približavao se dan polaska.
Odjednom sam počela da osećam neku uznemirenost povodom mog odlaska, neki nemir, neke misli, u smislu da će me nešto sprečiti da budem sa ćerkom, prolazilo mi je kroz glavu kao i da nešto nije u redu sa letom, da će ga otkazati, da će zatvoriti granice ili  da će se čak srušiti avion. Tog momenta nisam u potpunosti bila svesna tih misli, tek kasnije sam ih osvestila. Odbacila sam sve negativne misli, ne želeći da im se vraćam. Ali sam i dalje osećala da nešto nije ok sa tim letom.
Jednog jutra  dobila sam poruku od Oca u kojoj me pita da li sam u Kataru i kakva je situacija. Ta poruka me je iznenadila.
Poručio mi je da je bolje što pre da odem. Da ne budem tamo.  Rekla sam mu kad putujem. Pitao me je da li mogu ranije da odem i da budem oprezna. Na tome se završilo.
Sedela sam zatečena Očevim obraćanjem.
Razmišljajući o svemu, osvestivši u tom trenutku moja osećanja i misli od pre par dana, za mene je tada to bila jasna poruka da treba da promenim let, što sam i učinila. Pomerila sam let za 19.Jun. i to je bila velika procedura, menjajuci u sistemu sve dane i čekajuci izlaznu dozvolu u nedelju u podne, a trebalo je da putujem već u ponedeljak, u ranim jutarnjim satima.
Cilj je bio jasan: nisam želela da mi bilo šta pokvari odmor sa mojim detetom.
Upozorenje i poruka od Oca, bili su u pravom momentu, kako bih mogla sa olakšanjem da donesem odluku da promenim let. Došla sam u Srbiju bez problema.
Na dan kada je Otac objavio svoje iskustvo na svom putu, nekoliko sati pre, kroz misli su mi prošla pitanja: zašto sam ja došla ranije, zašto sam promenila kartu… eto sve je bilo ok. Bogu hvala, ali sigurno postoji neki razlog, uverena u to da sam ispravno postupila, prateći svoj unutrašnji osecaj i poruku koju sam dobila. Nakon toga, kao da je trebalo da usledi odgovor…
Posle sat vremena, čitala sam Očevo iskustvo i automatski osetila da je let koji je on preživeo ustvari let kojim je trebalo ja da dođem 21.6.
Tako sam osetila.
Istog momenta napisala sam Mu poruku.
Oče, mozda je to bio onaj moj let kojim je trebalo da idem, ne očekujući odgovor, prosto samo povezujucć stvari. Odgovor je bio: Da. Znam…
U momentu sam se sledila…I sa poniznošću, suzama i zahvalnošću, ostala bez reči.
Koliko god puta izgovorili: hvala Oče za sve sto činiš za nas, nije dovoljno.

 

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevod: Biljana Vozarević

Lektorisla i uredila: Jelena Fassbender

Mohanđi o Bagavan Nitjanandi

June 13, 2017 at 8:58 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Satsang u Sarajevu, Bosna, 16. maj 2017.

P: Svi pričaju o Sai Babi, ali nema mnogo informacija o Nitjanandi.

M: Kao što smo rođeni u određeno vreme, na određenom mestu, iz nekog razloga, svi majstori su, takođe, rođeni na isti način. Oni imaju savršeni razlog zbog koga se rađaju u određenoj frekvenciji, na određeni vremenski period. Svi smo mi isti, tako da se majstori ne razlikuju od nas na taj način. Kad se prosvetlite, pa posle prosvetljenja, postoji stalni napor kako bi se rastvorila naša celovita struktura i postala okean. Tada obično nema razloga za povratkom i ponovnim rođenjem. Ne morate se vratiti.

Nitjanandu su pronašli u jednoj maloj ulici kao bebu. Niko nije znao ko su mu roditelji. Tu se nalazila jedna zmija koja je štitila bebu. Govorimo o Bagavan Nitjanandi koji je napustio svoje telo 1961. Postoji još jedan Nitjananda – Paramahansa Nitjananda – koji je još u telu.

Brigu o njemu vodila je jedna porodica, a on je već od svog detinjstva izvodio mnoga čuda. Mogu nešto reći o nekim njegovim čuda.

… I   Ganga bi trebalo da protiče ovde!

nity-003

Putovao je ka severu sve dok nije stigao u Bombaj. Na tom putu, bio je smešten u mestu zvanom Kanangad. Tamo je meditirao. Kako u tom delu nije bilo vode, rekao je: “Zašto Ganga teče samo na severu? Ganga bi trebalo da protiče ovuda!” Voda je momentalno počela da teče. Voda se još uvek tamo nalazi čak i danas.

… II   Sustizanje autobusa

a383ef2a7568195863466b20c3b6518f

Jednog dana, stajao je na autobuskoj stanici. Hteo je negde da ide. Nikada nije nosio nikakvu odeću. Nosio je samo donji veš, i to je bilo sve. Autobus je dolazio i on mu je mahao da stane. Vozač autobusa ga je pogledao i pomislio: “Ovaj čovek ne nosi nikakvu odeću.” I odlučio je da se ne zaustavi. Kada je autobus stigao na sledeću stanicu, vozač je video da Nitjananda tamo opet stoji. Onda je autobus stigao do treće stanice i vozač je ponovo video Nitjanandu kako stoji. Konačno, vozač je stao i Nitjananda je ušao u autobus.

… III    Dodir čuda

nityaseshayana

Još jedna priča. Opet je stajao na autobuskoj stanici. Video je jednu ženi kako šeta. Otišao je ispred i uhvatio je za grudi. Ljudi su bili ljuti. Jurili su ga. On je vikao: “Izlečena je! Izlečena je!” Niko nije razumeo šta je govorio. Onda su upitali tu ženu: “Šta nije bilo u redu?” Rekla je da je imala rak na obe dojke. Kad ju je Nitjananda uhvatio za grudi, rak je bio izlečen.

… IV   Vozne karte

nityananda-sitting-up

Jednom je putovao vozom i nije kupio kartu. Kontrolor je došao i upitao ga: “Gde ti je karta?”

Nitjananda je rekao: “Koja karta?”

Kontrolor je rekao: “Ako hoćeš da putuješ ovim vozom, moraš da imaš kartu. Je l‘ možeš da mi pokažeš kartu?”

Kontrolor je Nitjanandi pokazao kartu i rekao: “Ovako bi trebalo izgleda.”

Izvadio je jednu kartu iz svog donjeg veša i dao je kontroloru.

Kontrolor ga je upitao: “Znači ideš od ove do ove stanice?”

“Ne, hoću da idem dalje.” Rekao je i uzeo drugu.

Na kraju je kontroloru dao sve karte, ukupno oko pedeset karata, tačno od mesta polaska voza do njegove konačne destinacije. Kontrolor je bio zaista iznenađen: “Kako ovaj čovek može da proizvodi sve ove karte, a nosi samo donji veš? Ne postoji način na koji je mogao sakriti karte. Sve karte su bile sa datumom za taj dan, a ne skupljene stare karte od pre!”

… V   Ćup zlata

5b16a04abc8f480ff9542af8cf88995d

Uvek postoji grupa ljudi koja loše govori o nekom majstoru. Ista stvar se desila i Nitjanandi. Neki ljudi su otišli kod nadležnih u poresku službu. Ljudi koji skupljaju porez su pitali: “Ovaj čovek finansira škole i toliko institucija, a nema nikakvih prihoda. Kako dolazi do tog novca!?” Oni su odgovorili: “Verovatno se bavi nečim ilegalnim. Možda štampa novac ili je agent za pranje nezakonito stečenog novca.” Tada su poreznici otišli kod Nitjanande i pitali ga: “Koji su tvoji izvori prihoda? Pokaži nam odakle si dobio taj novac.”

Nitjananda je upitao: “Ko ste vi?”

Odgovorili su: “Mi smo iz vlade. Mi smo poreznici. Hoćemo da znamo odakle ti novac.”

Onda je rekao: “Uzeo sam ga iz onog jezerceta,” pokazujući prstom ka vodenom bazenu, “Kad god mi je potreban novac, uzmem ga odatle.”

“Je l‘ se ti to igraš s nama? Je l’ se ti to šališ? Možemo te uhapsiti. Mi smo moćni.”

Nitjananda je rekao: “Ne šalim se. Pokazaću vam. Pođite sa mnom.”

Odveo ih je do jezerceta. Uskočio je u vodu i izvadio ćup zlata. Rekao je: “Kad god mi treba novac, odem dole, uzmem komad zlata i to je ono što koristim.”

Nisu mogli ništa da urade.

… VI   Pravi majstor stvara još majstora

25-1493123959-5

Pravi majstor stvara još majstora. On je bio pravi majstor i većina njegovih učenika su postali veoma moćni majstori. Ovo je znak istinskog majstora. To nije onaj koji dobro podučava. Svako može dobro podučavati. Međutim, ako možete da stvorite još majstora, vi ste pravi majstor.

Nitjananda je lutajući konačno stigao u Ganešpuri. Obično je tamo sedeo, a završio je tako što je ostao tamo do kraja svog života. Mnogo ljudi je dolazilo da ga vidi i bojali su se da budu blizu njega, jer bi ih ponekad udario ili izgrdio. Uglavnom je grdio ljude. Kad bi ih izgrdio, velike karmičke blokade su bile uklonjene. Uvek bi pričao nešto sa samim sobom. Mnogi su verovatno mislili da je lud.

Pred kraj svog života želeo je da ide na jug, odakle je i došao. Tada su ljudi iz Ganešpurija rekli: “Guruđi, ovde ste živeli čitav svoj život. Voleli bismo da ovde ostavite vaše telo kako bismo se mogli brinuti o njemu.” Tako da je ostavio svoje telo tamo. Ganešpuri je jedno neverovatno i veoma moćno mesto.

… VII   Način na koji je funkcionisao bilo je teško razumeti i zabeležiti

a66b0f96f217d0701c64c1b2744f7bb0

Ima mnogo, mnogo priča o Nitjanandi, ali stvar je u tome da je teško razumeti način na koji funkcionisao. Bio je toliko moćan majstor. Kad je majstor veoma moćan i kada su njegovi nivoi funkcionisanja multidimenzionalni, to je teško zabeležiti. Ako postoji obrazac, možemo ih zapisati. Npr. ako je bio na jednom mestu, radio određene stvari na određeni način i dešavala su se čuda, ovo može biti dokumentovano. Međutim, ako majstor radi na mnogo većoj platformi, kroz mnogo ljudi, poboljšavajući standarde života, to je teško dokumentovati.

Mnogi ljudi ne govore istinu. Pričaju samo nešto loše. Koliko ljudi kaže da je došlo do neverovatne transformacije u njihovom životu? Veoma malo. Većina ljudi kaže: “O, bio sam kod njega. Nije mi to dao. Znači nije dobar.” Ovo često možete čuti. Čak i danas, ako pogledate šta ljudi pričaju – vole da pričaju negativno. Koliko ljudi priča pozitivno? Ovo je bio slučaj i sa Nitjanandom. Većina ljudi ga nije čak ni razumela i zato dokumentacija nije bila savršena. Zato ne znamo mnogo priča o njemu. Ovo su priče koje su ljudi jedni drugima prenosili. Nisu ih zapisivali, već su na kraju bile zapisane posle nekoliko generacija.

Mogu pričati o svom iskustvu ako vam već nije dosadno 🙂

MOJA ISKUSTVA SA NITJANANDOM

Moje prvo iskustvo sa Nitjanandom – Vođen nevidljivom rukom

ganeshpuri-temple

Ništa nisam znao o Nitjanandi, kao i većina ljudi. Jedan dan sam pisao blog i bez ikakvog razloga, pao mi je na pamet njegov lik. Naravno da postoji razlog, ali u to vreme nije bilo očiglednog razloga. Njegov lik mi je pao na pamet i jednostavno sam stavio njegovu sliku i napisao: “Zemlja je postala bolja, jer je on njome hodao.” Nisam znao zašto sam to napisao. Nisam imao određenu ideju ili plan, ali za nekoliko meseci, stigao sam u Ganešpuri. Moj prvobitni plan bio je da prvo idem na samadi (*samadhi = grob) Babe Muktanande (njegovog učenika koji ga je dostigao), a onda da odem na samadi Nitjanande. Međutim, auto me je odvezao direktno na samadi Nitjanande, jer vozač nije znao put. Auto se zaustavio tačno na mestu gde je čuvano telo Nitjanande. Dozvolili su mi da uđem unutra gde samo sveštenici mogu da ulaze, iako nikome nije dozvoljen ulaz. Šta više, ti ljudi me nisu poznavali. Ali su rekli: “Možeš ući.” I ušao sam. Dodirnuo sam idola gde je čuvano njegovo telo. To je bilo neverovatno iskustvo za mene.

Moje drugo iskustvo sa Nitjanandom 

Susret sa Nirmalanandom, Nitjanandinim učenikom  

Sri-Adi-Shankara

Na jugu se nalazi hram koji se zove Mukambika. Malo više na planini gde je Adi Šankara radio tapas (ispaštao), Boginja se pojavila. Rekla je: “Šta mogu da  učinim za tebe?”

Adi Šankara je rekao: “Voleo bih da pođeš sa mnom kod mene, kako bih mogao da napravim hram za tebe.”

Boginja je odgovorila: “U redu, idi. Poći ću s tobom. Ali, ako budeš imao i jednu sumnju u svom umu, zaustaviću se na tom mestu i neću nastaviti dalje.” Ovo znači da treba toliko verovati svom umu da ne bi trebalo sumnjati. Ako jednom posumnjate, gotovo je. Milost odlazi.

Adi Šankara je hodao, a Boginja je išla iza njega. Nosila je nožni lančić sa zvončićima, koja su koja zveckala. Pošto se čuo zvuk, Adi Šankara je znao da ona ide za njim. Posle nekog vremena, zvuk je prestao. Boginja ga je testirala. Pridržala se za nožni lančić, prigušivši zvuk.

Adi Šankara je još neko vreme hodao, a onda je nastupila sumnja: “Da li ona uopšte ide iza mene?” Okrenuo se i pogledao.

Boginja je rekla: “Sumnja je došla u tvoj um. Milost je otišla. Gotovo je. Ja ostajem upravo ovde.”

1280px-kollur_mookambika_temple_20080123

Upravo na tom mestu je podignut Mukambika hram. Ovaj hram je bio raj za mnoge, mnoge majstore. Većina majstora, uključujući i Satja Sai Babu, odsedala je na tom mestu: Satja Sai Baba, Bagavan Nitjananda, Avaduta Nadananda, itd. Svi ovo majstori su neko vreme proveli tamo, ili su nešto odatle dobili. Takođe, na brdu se nalazi koplje Boginje. Izgleda da je tamo Boginja ubila demona, pa je zabijeno veliko koplje koje izviruje ka nebu. Metal je testiran u naučnim laboratorijama i nisu mogli da otkriju koja vrsta metala je u pitanju. Taj metal nije sa zemlje. Koplje se i dalje tamo nalazi, a takođe i nekoliko hramova.

Dakle, posetio sam ta mesta, a onda sam čuo da je tu odseo jedan Nitjanandin učenik. Njegovo ime je Svami Nirmalananda. I on je napustio svoje telo. Da li znate kako sam došao do te osobe? Ovako se to desilo. Bio sam u poseti Mukambika hrama. Kad sam izašao napolje, nekoliko ljudi je stajalo i prosilo za hranu i novac. Ugledao sam jednog čoveka koji je nosio lepu majicu. Izgledao je čisto, okupano. Ali i on je prosio. Upitao sam ga: “Jesi li gladan?” Odgovorio je: “Jesam.” Rekao sam:” Pođi sa mnom.” Išao sam na doručak i poveo sam i njega. Rekao sam mu: “Jedi šta god hoćeš. Ja ću platiti račun.” Seo je za sto, poručio samo jedno jelo, pojeo ga, onda mi je prišao i rekao: “Dobro sam.” Onda sam rekao: “Idi, ja ću platiti.” Postavio sam mu jedno pitanje: “A ručak? Hoćeš da poneseš nešto hrane za ručak? Mogu ti dati.” Odgovorio je: “Ne. Neko će mi dati ručak.” Ovo znači da je bio pravi svetac. Nije brinuo za budućnost. Živeo je samo u sadašnjosti. Bio je zadovoljan što je dobio hranu. Da nije dobio hranu, postio bi. To znači da je zaista postao svetac. Uopšte nije brinuo za budućnost. Ništa nije hteo za ručak, za sledeći obrok. Bio sam veoma zaintrigiran što sam ga video, a on je ubrzo posle toga otišao.

Sledećeg dana desila se ista stvar. Izlazio sam iz hrama, ovaj čovek je tamo stajao. Postavio sam mu isto pitanje, pre nego što je on mene pitao, pitao sam ja njega: “Jesi li gladan?” Odgovorio je: ”Jesam.” Rekao sam: “Pođi sa mnom.” Ista stvar se ponovila.

Tog dana sam planirao da odem do reke da se okupam. Morate da idete oko kilometer dalje naniže da biste stigli do rečnog toka. Hteo sam tamo da se okupam, pa sam išao u tom pravcu. Iznenada, ugledao sam putokaz za hram. Ne znam zašto, ali sam osetio da treba tamo da skrenem. Sa mnom je bilo još nekoliko ljudi. Jedan od njih je fotografisao. Išli smo tim putem, a kad smo stigli do hrama, tu se nalazila mala platforma. Onaj čovek koji je sa mnom doručkovao je tamo ležao. Pogledao me je. Bio je veoma uzbuđen što me vidi i rekao je: “O, došao si ovde. Uđi u hram.” Onda je rekao: “Svami Nirmalananda, cvet Bagavan Nitjanande, je sada tamo, ali on ne vidi ljude. Isti je kao Nitjananda. Njegovo lice je ljutito. Nikad ne znaš da li voli što ulaziš ili ne.”

Jedna osoba je fotografisala, a kad je kasnije pregledala fotografije, ovaj čovek (koji je išao na doručak) nije bio ni na jednoj fotografiji. Nije bilo ni jedne slike sa ovim čovekom. Ko je on bio, niko ne zna. Njegov posao je bio da me dovede tamo. Posle toga, iako sam ostao još tri dana, više ga nikada nisam video. Samo ona dva dana za vreme doručka i treći put ovde. Onda je nestao. Nigde ga nije bilo, čak ni na fotografiji. Onda smo ušli u hram, koji je bio pun slika Nitjanande. Pomolili smo se, a ja sam pitao sveštenika: “Možemo li upoznati Nirmalanandu?” Odgovorio je: “Molim vas, sačekajte da proverim.” Rekao sam: “Samo mu recite da je Mohanđi došao.” Ako može da vidi ko sam zaista, pozvaće me. Inače, ako ne zaslužujem, ne treba da ga upoznam. Pozvao je nas troje. Tada je već bio veoma star i nije se osećao dobro. Njegova noga je bila natečena i imao je užasne bolove. Pitao me je: “Šta želiš od mene?” Rekao sam: “Ništa, samo tvoje blagoslove.”

bhagawanblessing

Onda je rekao nekoliko stvari o Nitjanandi. Nitjananda mu je rekao: “Ostao sam tri godine u Mukambiki, ti ostani trideset.” Pre nego što je Nitjananda napustio svoje telo, poslao je Nirmalanandu na ovo mesto, gde je on ubrzo i otišao. Nirmalananda je ovde boravio poslednjih trideset godina. Kad je Nitjananda rekao: “Idu u Mukambiku.” Nije otišao. Nije želeo da napusti svog gurua. Želeo je da bude u njegovoj blizini.

Nitjananda ga je pitao: “Zašto stojiš tu?”

Nirmalananda je odgovorio: “ Ne želim da idem.”

Nitjananada je rekao: “Gubi se odavde!”

Nirmalananda je rekao: “Kako mogu otići bez tebe?”

Nitjananda je bio prekriven ćebetom. Dao mu je to ćebe i rekao: “Ovo sam ja, uzmi ga. Idi!”

Sve do sada, on na tom ćebetu meditira. Kad smo tamo otišli, na tom ćebetu je sedeo.

Ovo je moje drugo iskustvo sa Nitjanandom.

Tako da verujem da me je Nitjananda doveo do tog hrama da bih upoznao Nirmalanandu.

Moje treće iskustvo sa Nitjanandom

nityananda-smiling-agnya-glowing

Moje treće iskustvo sa Nitjanandom bilo je interesantnije. Nitjananda je, u svoje vreme, stvorio mnoge majstore. Koga god bi dotakao, postao bi majstor. Iskreno verujem da šta god da sam ja danas, On ima veliku ulogu u svemu tome. Nitjananda je imao jednog učenika koji se zvao Rakadi Baba. Rakadi znači da je imao običaj da nosi samo pepeo na svom telu. Rakadi Baba je imao veoma, veoma moćnog učenika Purnanandu koji ga je dostigao. Nikada nisam čuo ni za Rakadi Babu ni za Purnanandu. 2014 godine neki ljudi i ja posetili smo jedno moćno mesto Gospoda Datatreje. Jedan svetac je želeo da me vidi. Svetac nije govorio engleski. Meni je bilo veoma teško da komuniciram s njim, jer nisam govorio njegov jezik. Ali, on je rekao: “ Želim da upoznam Mohanđija: “Došao je na to mesto gde smo mi bili. Njegova loza je Bagavan Nitjananda, Rakadi Baba, Purnananda, Sadananda, onda onaj čovek koga sam upoznao, Tjagananda. Purnananda je napustio svoje telo 16. aprila 2000. Pre nego što je napustio telo, skinuo je malu koju je nosio (*mala = brojanica), dao je Tjaganandi i rekao: “Jednog dana, Mohanđi će doći. Daj mu je.“

mohanji-meeting-swamy-thyagananda

Četrnaest godina kasnije, dobio sam je. Telo je napustio 6. aprila 2000, a 24. decembra 2014. upoznao sam Tjaganandu i on mi je dao malu. Tjagananda je pitao Purnanandu: “Kako ću prepoznati Mohanđija?” Rekao je: “Pogledaj u njegovo treće oko. Moći ćeš da vidiš sunčev sjaj.” Kad sam ušao u sobu gde je sedeo, pogledao me je i ućutao. Potekle su mu suze, neko vreme nije mogao da govori. Dok sam tamo sedeo, Purnananda mu je rekao: “Prenesi sve svoje moći na Mohanđija. Predstoji mu veliki posao koji treba da uradi u svetu.” Upitao me je: “Mogu li ih preneti na tebe?” Kleknuo sam. Preneo mi je svoje moći, dao mi malu i odeću, i onda smo otišli. Purnananda je nosio istu malu dugo vremena, bila je kao atomska bomba, toliko je bila moćna.

swamy-thyagananda-honouring-mohanji-love-of-the-masters

Ovo je jedan deo priče. Postoje mnoga čuda vezana za ovo, ali govorim o lozi. Loza Bagavan Nitjanande je došla kroz Tjaganandu do mene.

Moje četvrto iskustvo sa Nitjanandom

Onda sam 2015. upoznao Avadutu Nadanandu. Mislim da su neki do vas pročitali knjigu “Autobiografija jednog Avadhute”. Bio sam u Benaresu, takođe poznatom kao Varanasi. Porodica koja me je poznavala, pozvala me je na doručak. Kad sam otišao na doručak, dali su mi knjigu koju je napisao Nadananda. Tako sam saznao za njega. Kad sam pogledao u sliku, video sam mnogo energije na licu, veoma moćno. Pitao sam ih: “Ko je ovaj čovek?” Čovek koji mi je dao knjigu je odgovorio: “On je veoma moćan majstor koji je još uvek u telu.” Rekao sam: “Želim da ga upoznam.” On je rekao: “Ne znam gde je, ali ga možeš upoznati.” I dao mi je njegov broj.

avadhoota-nadananda-mohanji-blog

Nadananda se nikada ne javlja na pozive. Zvao sam ga mnogo puta, ali nisam mogao da dođem do njega. Onda sam pomislio: “Dobro, neću ga upoznati, to je to.” Potom sam putovao po inostranstvu i držao programe u različitim delovima sveta. Kad sam se vratio, našao sam Nadadinu knjigu na svom krevetu! Obično bi bila na nekoj od polica. Ali, bila je na mom krevetu. Onda sam pomislio: “Pošto se ova knjiga nalazi na mom krevetu, znači da treba nešto da uradim.” Ponovo sam pozvao broj. Ali opet se nije javljao. Pa sam rekao: “U redu, pusti to.” I knjigu sam vratio na policu.

U decembru sam u Širdiju imao snimanje za film u kome sam glumio. Nadananda je bio osam sati od Širdija. Odlučio sam da ga upoznam. Devi, Mila, ja i nekoliko ljudi otišli smo da ga upoznamo. Već smo ga obavestili da dolazimo i on nam je rezervisao sobu. Soba je bila pored skladišta za žitarice i to mesto je bilo puno pacova. Krevet se nalazio na podu. Morali ste da pitate pacove: “Mogu li malo da spavam?” 🙂 Ali mi ništa nismo osetili. Došli smo da upoznamo velikog majstora i svi smo bili srećni što spavamo sa pacovima. Nadao sam se da nema zmija, jer kad su tu pacovi, zmije su u iskušenju da dođu da vide šta oni rade. 🙂

Kad sam po prvi put upoznao Nadanandu, pitao me je: “Zašto si došao? Šta ti treba od mene?” Nikada nisam išao kod majstora da bih nešto dobio. Jednostavno bih odlazio prazan, pa šta bude da bude. Ako idemo sa očekivanjima, vraćamo se razočarani. Tako da ni kod jednog majstora nisam otišao zbog nečega ili očekujući nešto. Jednostavno odem, pa šta bude bude. Kasnije mi je Nadananda rekao: “Tvoj posao je bio da dođeš, naš posao je da te ispunimo.” Na ovaj način funkcioniše tradicija. Ako osoba dođe, nikad se neće vratiti praznih ruku. Koliko god je moguće, majstor će je ispuniti. Kad sam rekao da mi ništa ne treba, on je odgovorio: “Majka će mi reći zašto si ovde. Niko ne dolazi da me vidi bez razloga.”

Sledeći dan smo svi bili tu, a on je iznenada došao i rekao: “Želim da odam počast Mohanđiju.” Potom mi je dao šal i Šri Jantru (svetu geometriju koja prikazuje Božansku Majku), nazvao sam ga Guruđi. Rekao sam: “Guruđi, ne trebaju mi nikakva odlikovanja. Dobro sam. Ne očekujem da mi niko odaje počast. Dobro mi je.” Rekao je: “Ne, ne. Ovo je instrukcija.” Kasnije je o tome pisao. Napisao je kako sam mu se svideo kad sam došao zato što sam bio prazan i ništa nisam tražio. Drugo, dok je sedeo sam, Babađi mu je rekao: “Poslali smo ti Mohanđija. Pobrini se za njega.” Onda sam saznao za lozu: Bagavan Nitjananda, njegova učenica Maa Taramaje, zatim Avaduta Nadananda. Dakle, loza se ponovo vratila.

img_6025

Manje više, desila se slična stvar. Nadananda je preneo svoj duhovni bankovni bilans na mene, kao i Tjagananda. Vidite, reka je ponovo počela od Nitjanande.

Moje peto iskustvo sa Nitjanandom

Još jedan kanal je došao. Radi se o majstoru koji nije u telu. Nadananda je u svom telu. Ovaj Svami je živeo u hramu blizu mesta gde je živeo Nitjananda u Ganešpuriu. Verovatno je ovo ono mesto gde je Nitjananda došao pre nego što je otišao do mesta gde je kasnije boravio u Ganešpuriu. Ovaj čovek je bio pogrbljen. Neki od vas su možda videli njegovu sliku.  Zvao se Vasudevan Svami. Odavao je poštu Nitjanandinim padukama (*paduka = stara indijska obuća)

mohanji-and-the-avadhoota-of-the-nath-temple

Jedne noći, ljudi su ga gađali kamenjem. Nijedan kamen ga nije pogodio. Kad sam sledeći put otišao kod njega, pitao sam ga: “Svami, jesi li video ko je bacao kamenje? Jesi li se žalio policiji?” Odgovorio je: “Ne, ne, ne. Ne treba da gledamo u one koji bacaju kamenje, jer ćemo osećati bes prema njima i naš ume će se zaprljati. Ne treba da se prljamo. Ne treba da gledamo ko baca kamenje. I ne treba da kažemo policiji, jer će se njihova karma za njih pobrinuti. Zašto bismo brinuli?

Od tada je i on napustio svoje telo.

Poslednji put kad sam ga sreo, rekao mi je dve stvari. Prvo: “Mohanđi, uvek ću te se sećati. Svaki dan mislim na tebe.” Drugo: “Bagavan Nitjananda živi s tobom.” Ove dve stvari koje je rekao, bile su manje više njegove poslednje reči upućene meni.

12043033_961242457266825_3113949022107942694_n

Zaključak

Dakle, ova loza je došla do mene na različite načine, kroz različite majstore. A zašto ne znamo mnogo o Bagavan Nitjanandi? Posebno kad je pravio dijamante od kamenja, tj. kad je od normalnih ljudi stvarao majstore. Ovo je veoma teško videti, veoma teško razumeti i veoma teško objasniti.

Sai Baba je uradio istu stvar. Stvorio je razne majstore. Svaki pravi majstor je stvorio još majstora. Mislim da bi to bilo to o Nitjanandi.

Transkribovala: Biljana Vozarević

Prevela: Staša Mišić

Lektorisala i uredila: Jelena Fassbender

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Živeti sa svecem

June 5, 2017 at 5:29 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

 

Sveci su uvek bili obični ljudi. Istinskom svecu, spoljašnji sjaj nikada nije bio važan. Oreol na slici je odraz uma posmatrača. U stvarnom životu retko kad vidimo oreol. Za života Širdi Sai Babe, neki ljudi su ga smatrali mentalno neuravnoteženom osobom. Imao je običaj da pričao o entitetima nevidljivim ljudskom oku. Čudno se ponašao. Živeo je veću istinu. Ko to može razumeti? – Samo oni koji se usude da se uzdignu do njegovog statusa.

Sveci koji izaberu da svoj posao obavljaju na pijaci, uvek su izloženi riziku da završe u mentalnoj ustanovi. Mnogi ih nikada nisu razumeli. Mnogi su ih potcenili. Neverovatne moći, o kojima čitamo, stvaraju mentalne slike. Ljudi žive sa tim slikama, i kada izaberu da žive sa svecem, cela kuća od stakla počinje da se slama i na kraju pada. Istina je jedna. Onaj ko živi u istini je onaj sa istinom, sve ostalo za njega je iluzija. On ne mora da se pretvara. Ne brine o prosečnoj slavi, čija smo žrtva, uglavnom. Ne postoji ništa što bi se dokazalo. Ne postoji ništa što bi se videlo. Pogledaj kroz moje oči, videćeš istinu. Istina je jasna kao sunce koje sija. Vi ste izabrali naočari za sunce. Bio je to vaš izbor. Istina je uvek jasna, a ne dualna.

Kada izaberete društvo sveca, takođe birate i neizvesnost. Ovo je u stvari suština života. Sveci žive promenljivu spoljašnjost, a imaju iskustvo nepromenljive unutrašnjosti. Ovo je ironija. Oni uživaju u razvijanju i propadanju ćelija, i ništa po tom pitanju ne rade, čak i kad bi imali moć da to promene, obrnu proces ili ponovo nešto stvore. Kad ste sa istinom, takođe posedujete moć vrhovne istine. To postaje deo vašeg postojanja. Međutim, vi ništa nećete uraditi za sebe. Takvi su pravi Majstori. Njima ništa nije potrebno. Ni usluge ni žrtvovanja. Oni žive kao pokretni spomenici nesebičnosti, kao putokazi oslobođenja. Ako pažljivo pročitate životnu priču Širdi Sai Babe, biće vam jasno o čemu se radi u ovom tekstu. Potrebno je da vidimo kroz Njegovu sliku kako bismo upoznali Majstora. Veliki majstor mora da bude potpuno običan. Prazne posude prave buku. Ispunjene posude pružaju duboku, jezgrovitu tišinu.

Truth is Unreal to Ordinary Eyes

Istina je Nestvarna Običnim Očima       

Kad umru, gledamo ih na slikama. Vidimo monahe kako nagi sede sa velikim oreolima oko svojih glava. Klanjamo im se. Poštujemo ih. Meditiramo na njih. Sve je to u redu, jer nismo u njihovoj fizičkoj blizini. Fizička blizina je problem. Oni jedu i piju. Koriste toalet. Znoje se. Iskazuju ljudske emocije. Vole, a takođe i grde. Ponekad čak ispoljavaju prividnu surovost. Ovo sigurno ruši sve naše koncepte i mentalne slike. Ruši sva naša očekivanja. Ponovno stvaranje je moguće samo putem poništenja. Prvo morate da ispraznite da biste ponovo napunili. Ovo je najvažnija stvar.

Dakle, kako kaže izreka, ne idite suviše blizu sveca (smeh). Ako možete, usvojite njegovo učenje i uživajte u njemu. Ovo je važno ukoliko želite da održite vašu mentalnu sliku o svecu. Ako je to ono što ste izabrali. Blizina vatre će vas spaliti. Blizina sveca će spaliti vaša očekivanja i čak određene urođene osobine. Pazite se!!!

Bog Vas Sve Blagoslovio

M

 

Originalni tekst možete pročitati ovde.

 

Prevela: Staša Mišič

Uredila i lektorisala: Jelena Fassbender

Mohanđi objašnjava: 10 jednostavnih istina o tome kako se ponašamo prema životinjama

June 4, 2017 at 1:56 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

MAIN INTERNAL

U svetu gde stalno negde žurimo i gde smo zaglavljeni u svojoj rutini, ponekad je teško izvući se iz toga i duboko razmisliti o našem odnosu prema svetu koji nas okružuje. Zbog toga je važno čitati i istraživati učenja duhovnih majstora, koji vam mogu otkriti određene ideje ili koncepte o kojima možda ranije niste razmišljali. Danas vam dajemo 10 takvih citata Bramariši Mohanđija koji govore o našem odnosu ne samo prema životinjama, već i prema Majci Zemlji.

earth balance 1

  1. Zemlja ima savršen sklad i ravnotežu. Životinje nikada ne ubijaju iz zadovoljstva ili zabave. Životinje stvari rade samo sa svrhom, a čovek je taj koji je uništio ekološku ravnotežu. Kada ubijamo tigrove i lavove, populacija jelena raste. Kada ubijamo jelene, lavovi i tigrovi gladuju,… i tako redom. A jeleni kao i lavovi poznaju svoju uzajamnu zavisnost. Jelen se nikada ne boji dobro nahranjenog lava. Zadovoljan lav nikada ne uznemirava jelena čak ni ako spava pored njega. Zakon prirode je skladan. Nijedna životinja se ne pari radi zadovoljstva. Njihov život je uvek vezan za neku svrhu. One jedu da bi održale svoje telo i pare se da bi održale vrstu. Jednostavno. Kako onda možemo da kažemo da ubijamo da bismo održali ekološku ravnotežu? Da li posedujemo moć sagledavanja stvari iz široke perspektive kao Majka Priroda? Zato bi ovakve vrste tvrdnji trebalo momentalno odbaciti i lovce strogo ukoriti.

internal 2(5)

  1. Kreacija dolazi sa odgovornošću. Destrukcija je jednaka neodgovornosti. Destrukcija stvari kao i živih bića je jasan znak zloupotrebe moći. Čovek je neslavno propao što se tiče odgovornog ponašanja. Njegova emotivna priroda i pohlepa su uništile njegovo mesto stanovanja – zemlju. Najveća šteta od svih je izgubljeno poverenje među vrstama. Čovek je postao potpuno izolovan. Nijedna druga vrsta ne veruje čoveku. Ne postoji poverenje između životinjskog i ljudskog carstva. Na zemlji već postoji podela. Ovo se desilo jer su generacije za generacijama lovile, mučile i ubijale bića drugih vrsta, kao da su ratni zločinci. Takođe, neke vrste smo potpuno uništili. Dok ovo pišem, mi i dalje isto radimo.

deer

  1. Jelen razume i shvata glad lava. A jedan iz krda može čak i žrtvovati svoj život da bi spasao ostale i ispoštovao harmoniju vrste. Lavovi ne ubijaju iz zadovoljstva. Stoga, postoji predvidivost koju ostale vrste razumeju. Dok u slučaju čoveka, mi ubijamo, lovimo, mučimo i sakatimo životinje zarad našeg sadističkog zadovoljstva. Trofejni lov i ljudska kontrola zaštite vrsta koje koriste naprednu mašineriju da smanje životinjsku populaciju su sve znaci našeg nedostatka svesti.

monhanji internal 4

  1. Kada se životinje počnu tretirati kao prehrambena roba, kada se proizvode, gaje i ubijaju zarad čulnih uživanja, gubimo kontrolu nad našom sosptvenom svešću. Gubimo kontrolu nad nama samima. Kada ubijemo bilo koje biće, kada poričemo pravo na postojanje ili zajednički prostor bilo kom biću, izneverili smo poverenje.

monkey

  1. Mi mučimo i ubijamo našu sabraću. Vezujemo ih i zarobljavamo iz zadovoljstva. Učimo našu decu da je u redu videti majmuna u zoološkom vrtu. Da je u redu držati životinju u kavezu iz zadovoljstva.

love incarnate

  1. Naživo im deremo kožu jer volimo da je nosimo. Mi smo toliko bezosećajni da nikada ne osećamo tuđu bol ili agoniju. Ali se svakako žalimo čak i na najmanju povredu. Razumite – ista duša funkcioniše u svima. Treba to da osetimo. Definitivno treba to da osetimo. Nema poente biti emotivan u vezi s tim. Nema poente čitati, a onda zaboraviti. Ako ne možete da pomognete, bar raširite svest o ovome. Podsetite ljude o našoj pravoj prirodi – MI SMO OTELOTVORENJA LJUBAVI.

mohanji 6

  1. Mi pričamo i pridikujemo o Bogu. Kako uopšte možemo dostići Boga kad ne možemo čak ni da vidimo Boga u svakom biću? Element duše svakog bića je Bog? Kada element duše ode, to nazivamo mrtvim telom. Moramo da vidimo Boga u svim bićima i da to poštujemo. Kada počnemo da gledamo u sva bića kao izraz Gospoda, da li onda ikako možemo povrediti bilo koje biće? Sva bića zajedno postaju pravi izraz Univerzuma. Ko nam je dao pravo da živimo na način na koji želimo i da povređujemo svako drugo biće na ovaj ili onaj način?

almighty

  1. Nemamo nikakvo pravo da ubijamo ili mučimo bilo koje biće, jer su i ona takođe istinski izrazi Gospoda.

mohanji 8

  1. Novopečena majka je zaklana jer se mesna industrija obavezala isporukama. Dakle, ceo ciklus profita i nesvesne bezosećajnosti uništava tkivo suptilnosti. Ovo je jedna od tragedija ljudskog postojanja.

end

  1. Možda je vaš glas jedini i mogao bi iščeznuti u okeanu glasova ovog sveta. Međutim, energija koja je putovala sa vašim glasom nikada ne može umreti ili propasti. Ona će se udružiti sa sličnim glasovima i napraviti promenu u ovom sistemu pre ili kasnije. Zato, iskažite ono što imate. Životinje nisu napravljene da bi nas hranile ili zabavljale.

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Staša Mišić
Lektorisala: Tijana Sladoje

Jedan dan u Širdiju s Avadutom

June 2, 2017 at 7:08 am | Posted in Uncategorized | 1 Comment

Razgrnuo sam zavesu u svojoj sobi u novootvorenom hotelu Đivanta u Širdiju. Verovatno sam prvi gost u toj sobi. Ovde sam povodom svečanog otvaranja dva restorana: Madhuban  i Ahimsa Vegan . Sviće zora. Kasnim sa ustajanjem. Kasno sam otišao u krevet, jer smo prilično kasno stigli i prijavili se u hotel. To definitivno nije opravdanje što sam se kasno probudio. U stvari, nikakvi izgovori nisu dozvoljeni na našem putu. Kad god da legnemo,, buđenje i ustajanje treba da se poklapa sa večnim SUNCEM. Telefon je zujao. Otvorio sam Pandorinu kutiju. Proveravanje telefona ujutru nije dobra ideja. Vreme nestaje ispred raznih poruka iz celog sveta. Iznenada, setih se reči Sai Babe: „Ja sam sam. Nemam svoju porodicu. Nemam rođake ili tzv. prijatelje. Nemam ni ženu ni decu. Nemam imetak, novac ili kuće. Nemam ništa da čuvam od lopova. Ipak, Maja me stalno testira i vreba me.” Šta onda sa onima koji imaju sve gore navedeno? Biti istinski duhovni gazda nije mala stvar, posebno ako imate neke veze sa svetom oko vas. Većina ljudi neće razumeti ovu istinu i zahtevaće sve više i više od vas.

Šri Mohanđi

avaduta-nadananda

Posle kraćeg vremena, posle jutranjih obaveza, bio sam spreman za spoljašnji svet. Čulo se zujanje mog telefona. Jedan momak sa zapada: „Mohanđi, rekao si da će svaki Višvamitra (*Vishwamitra = prijatelj sveta) morati u životu da odsluži svoj deo prema Menakasi (*Menakas = jedna od najlepših božanskih nimfi) pre večnog dobitka. Molim te objasni.” Odlučio sam da na to odgovorim pre nego što pređem preko u susednu sobu gde je odseo Avaduta Nadananda. Odgovorio sam: „Osoba mora da iscrpi sve karmičke mreže pre nego što postane potpuna. Menaka predstavlja iskušenja zemaljskog postojanja, a to ne mora nužno da bude žena. Sve mora da dođe i prođe. Sve se mora desiti. Šta god da mora da se dogodi u jednom životu, dogodiće se u određeno vreme. Ovo je igra dualnosti zemaljskog postojanja. U ovome ne postoji dobro i loše. Usponi i padovi su deo života. Nema ponosa u usponima ili razočaranja u padovima. Posmatrajte i jedno i drugo sa jasnoćom i staloženošću. Gledajte šou iz perspektive projektora. Svaki Višvamitra će voditi svoju Manakas bitku da bi doživeo kako sreću, tako i tugu povezanu s njom.”

Većina stvari u životu se ne može izbeći. Kada izaberete da u svim okolnostima dajete samo ljubav, moraćete da se suočite i uhvatite u koštac sa višestrukim fazama i licima dualnosti postojanja, sa svim obmanama života. Sa borbom između onoga što volite i onoga što morate da uradite. Na duhovnom putu, sve je u onome što morate da uradite, potpuno ignorišući ono što volite da radite koje nema nikakvu vrednost s obzirom da uvek potiče iz koreografije uma. Sa ovim jutranjim mislima na umu, željan da vidim Avadutu Nadanandu, sveca bez ikakvih pretenzija, išao sam ka vratima.

Voljeni Guruđi – Avaduta Nadananda

Ljudi su se već okupili na podu oko njega. On je sedeo leđima okrenut prozoru. Kada sam ušao, ljudi su se pomerili sa strane kako bi mi napravili mesta da uđem. Guruđi, kako ga svi sa puno ljubavi zovu, mi je dao znak glavom: „Dobro došao, Mohanđi.” On je ponizan, jednostavan, direktan i krajnje, opipljivo pun ljubavi. Njegova ljubav je nepogrešiva. Kleknuo sam dole ka njemu iz poštovanja i ustao da ga zagrlim. Grljenje sa njim je stapanje sa njim. Njegova energija je majčinska. Kad je potrebno, strog je i oštar, a u suprotnom pun ljubavi i nesebičan. Nikako ne toleriše izdaju gurua ili tradicije. Reaguje snagom Majke Durge prema onima koji varaju, kradu, izdaju ili u životu čine neetičke stvari. On je jednostavan i suština čiste ljubavi prema onima koji pate i koji su bespomoćni u svetu. Svoje učenike voli kao majka. On peva i igra, iako boluje od petog stadijuma raka pluća. Niko ne bi  ni pomislio da njegovo telo trpi toliki bol, iako njegov um uopšte ne pati. Za njega je ceo život žrtvovanje, i to često za one koji to ne zaslužuju. On nikada ne pokazuje stanje svog tela ili svoje svesti, ali nikada ne dopušta da dobri posetioci odu praznih ruku bez njegove milosti. Međutim, ako neko pokuša da se pravi pametan i da ga nadmudri ili ga laže, ta osoba će izgubiti čak i ono što je imala. On ima  tinejdžersku energiju. Odmara se samo nekoliko sati svaki dan i nastavlja da radi za dobrobit siromašnih i bespomoćnih. On štiti svoje učenike. On kaže: „Čak i ako napustim ovo telo, biću na zemlji i radiću kao što sada radim bez promene narednih 300 godina. Biću jednako opipljiv kao što sam i sad.”

avaduta-nadananda1

Sveti spisi kažu da će onaj ko izda svog grua ili ga se odrekne morati da uzme brojne živote, počevši od materice najnižeg nivoa, pre nego što se vrati u ljudsko rođenje. Drugim rečima, on mora da ponavlja kompletan ciklus evolucije kroz oko 845 000 materica dok ne uzme sledeće ljudsko rođenje. Bog Višnu kaže Mudracu Naradu: „Ako neko uvredi mene ili moje ime, ja mu oprostim. Ako neko uvredi svog gurua ili njegovo ime, čak i ako mu Guru oprosti, ja neću.” Ovaj aspekt možemo videti u onome što pokazuje Avaduta Nadananda. Jedna osoba mu je prišla zbog inicijacije. On ga je pitao da li je dobio inicijaciju od nekog drugog. Rekao je da je dobio inicijaciju od četiri različita majstora pre nego što je došao kod njega. Nadananda je pobesneo. Zatražio je od njega da momentalno ode. Rekao je: „Za onog ko ne može da poštuje svog gurua nema mesta u mom svetu.”

avaduta-nadananda3mohanji-1281

U ovom kontekstu, mali osvrt unazad…

Bio je početak marta 2016. Trebalo je da započnem svoje putovanje po zapadnim zemljama i Južnoj Africi. Čekao me je grozničav raspored, a pre puta bilo je i drugih programa u Indiji. Guruđi me je pozvao da dođem na inauguraciju Ugadi u Kurnolu. Njegov poziv je zapovest. Moji bliski pratioci i ja otišli smo u Kurnol na jedan dan. Dok je nekoliko nas sedelo dole sa Guruđijem i pričalo o raznim stvarima, došao je jedan pas. Guruđi je pokazao veliku ljubav prema tom psu. Mene je, takođe, „upoznao” sa njim. Potapšao sam ga, a on je delovao veoma srećno u našem društvu. Guruđi je rekao: „Mohanđi, on se u ovom životu zove Sudhir. U prošlom životu bio je Sudhirananda. Zavetovao se na samoodricanje. Međutim, nije uspeo da bude lojalan prema svojim praksama i guruu, i postao je pas u ovom životu. Ponovo me je sreo i ja ću mu povratiti ljudsku formu u sledećem životu.” Ovo može zvučati kao bajka. Ali, video sam mnoge takve slučajeve stanja Joga Brašte (*Yoga Bhrashta = pad u nemilost) u svom kratkom iskustvu u duhovnim područjima ove inkarnacije. Glavni razlog za to je izdaja svog gurua. Guru ne mora da bude guru koji nas je inicirao ka nekom putu ili praksi. To bi čak mogla da bude jedna osoba ili ličnost koju mi smatramo za svog gurua čak i u umu. Jednom kad nekoga uzmemao za svog gurua, čak i samo jednom, treba da ga poštujemo i odajemo počast njegovom imenu i formi. Ako u tome ne uspemo iz bilo kog razloga, možemo skliznuti sa puta evolucije svesti. Potrebna su mnoga rođenja u raznim matericama da bismo dostigli ljudsko rođenje. I potrebna su razna ljudska rođenja da bi se evoluiralo od stanja „životinja – čovek” do stanja „čovek – čovek”. Obično je potrebno mnogo više rođenja da bi se postao „dobar – čovek”. Zato, nikada nikoga ne smemo osuđivati, kritikovati, skandalizovati ili izdati, a kamoli svog Gurua, čak i ako je guru dobar, loš ili ružan. (Knjiga Bahgawatham ovo detaljno objašnjava.) Uzmite onoliko vremena koliko vam je potrebno da nekoga prihvatite kao svog gurua. Uzmite dosta vremena. Jednom kad prihvatite, neka vaša odanost uvek bude čvrsta i stabilna. Ovo je bila osnovna lekcija  koju je pas Sudhira davao ovom svetu svaki dan samim svojim postojanjem, kao primer pada u nemilost.

fb_img_1433450186181

Zanimljivo je što je bilo puno ljudi oko nas kada me je Guruđi upoznavao sa psom,  ali niko to nije video ni fotografisao. Ovo sam saznao kada sam tražio slike sa ovog događaja. Niko se toga ne seća. Pričao sam sa Guruđijem i on je rekao da ne može svako da vidi određene nivoe suptilnosti. Ovaj događaj je bio stvaran i ovaj susret je imao dublje suptilno značenje, i zato ga niko drugi  nije video. Takođe je pomenuo da je sve atomski orijentisano. Moguće je povećati i smanjiti gustinu kao i promenu forme po želji, kada osoba menja svoj nivo funkcionisanja sa mentanle ka duhovnoj osnovi.

yogabrashta

Mogu postojati različita stanja Joga Brašte (pada u nemilost)

Ovo ovde navodim kako bi čitalac mogao da razume svest avadute koji nikada ne toleriše nepravdu prema drugima, čak i ako su mnogi možda bili nepravedni prema njemu, a kroz njegovu izvanrednu autobiografiju znamo da jesu.

Ponovo Širdi…

Nadananda je dao kratko obaveštenje o projektu vezanom za služenje koji radi zajedno sa fondacijom Ammucare, i rekao  da je zadovoljan i srećan što se udružio sa njima. Ovo je ozarilo Sakšino lice koja je slušala naš razgovor zajedno sa ostalima. Poslednje četiri godine, ona vodi Ammucare koji je u 2016. počeo da učestvuje u  nekim od Guruđijevih projekata u okvru svojih mogućnosti. Svaka organizacija ima svoja ograničenja. Zahtevi su uvek veći nego sredstva. Ovo je manje više slučaj u svakoj zakonski regulisanoj dobrotvornoj organizaciji.

Guruđijevi autobiografski radovi će biti objavljeni na međunarodnom nivou pod nazivom Autobiografija jednog Avadhute. Ugovor je potpisan između mene, u ime Mohanđi Fondacije, Ramešđija, u ime Ashraya Trust, a overen je i odobren od Avadute Nadanande lično. Ova knjiga će uskoro biti objavljena na globalnom nivou u štampanoj, digitalnoj i audio verziji preko Mohanđi Fondacija širom sveta. Verujem da ukus istinske duhovnosti treba da dođe do ruku svakog tragaoca za istinom. Knjiga je jedna iskrena i direktna priča o jednom neverovatnom i često nemogućem putovanju, u koje se uprkos svemu upustio jedan odlučan čovek i postigao nešto što je verovatno bilo nezamislivo za jedan životni vek. Ovo nije besmislena knjiga. Verujem da ima snagu i mogućnost da probudi istinu u svakom čitaocu kao što je to u svetu učinila knjiga Autobiografija jednog jogija od 1950-tih na ovamo. Ovo bi bio klasik modernog doba.

avaduta-nadananda4

Posle potpisivanja ugovora za izdavanje Guruđijeve knjige

Pre nego što smo krenuli u obilazak Širdija, dok sam pričao sa Guruđijem, rekao mi je: „Mohanđi, trebalo bi da ti i ja sami prošetamo ulicama Širdija. Možeš li odvojiti malo vremena za to?” Rekao sam: „Guruđi, tvoja želja je za mene zapovest. Smatraj da je to urađeno.” Tako smo ubrzo posle doručka, Guruđi i ja krenuli u šetnju prema hramu Sai Babe, Dvarakamai i Samadi Mandiru. Rekao je: „Nećemo ulaziti u Samadi Madir. Oni koji nas moraju sresti, srešće nas ovde na ulici.” Hodali smo naizgled besciljno, ali sam pretpostavljao da je Guruđi imao određeni razlog zbog kojeg je samo mene vodio svetim ulicama Širdija. Dok smo zajedno šetali, rekao je: „Mohanđi, pogledaj kako hiljade i hiljade ljudi danas jede hranu u ime Sai Babe. Koliko mnogo radnji, restorana, bolnica i škola se izdržava u ime Sai Babe! Dok je Sai Baba bio u Svom telu, jedva je imao nešto da pojede. Retko ko bi mu ponudio hranu ili utočište, izuzev možda šačice ljudi. Ti i ja se danas nalazimo u istoj situaciji. Danas mi možda nećemo imati dovoljno, ali sutra će mnogi uspeti na račun našeg imena. Ljude poput nas, dok su živi, diskriminišu i izdaju, a veličaju ih posle smrti.” Upravo tako! Guruđi je izgovorio živu istinu, možda da bi me probudio u stvarnosti da ne bih očekivao puno razumevanja od savremenika, dok će buduća pokolenja možda znatno bolje razumeti moje postojanje.

Prešao sam u stanje kontemplacije. Vario sam ovu istinu. Poput bljeska, ljudi koji su me pogrešno razumeli i napustili pojavili su mi se kroz slike u umu. U tom momentu, neke reči su se prenele unutar mene: „Oni koji su te napustili niti te zaslužuju, niti ti moraš bilo šta da im daš. Blagosiljaj ih i pusti ih. Oni koji ostanu uz tebe su tu da im daš više. Daj im više.” Da li je to govorio Sai Baba ili Guruđi? Zar je to važno? Istina predstavlja važnost poruke. Ova je bila važna. Šetali smo pored Dvarakamaia u tišini. Iznenada, Guruđi je rekao: „Mohanđi, ne brini. Uvek ću te držati za ruku. Biću s tobom sve vreme. Samo nastavi da radiš najbolje što možeš bez obzira na to šta svet misli o tebi. Mi ćemo te uvek štititi. To ti obećavam!”

Možda me je doveo u svetu zemlju Širdija da bi preneo obećanje od Božanske Majke i Gjan Ganđa (Šambale) koje on predstavlja kao njihov 48. Peethathipathi (vrhovni sveštenik). Ove reči su mi ispunile srce. Obećanje koje nijedna sila na svetu ne može razbiti ili promeniti! Ovo je takođe jasan znak duboke povezanosti i ujedinjenja sa tradicijom Avaduta. Jasan znak postojanja i udela u tradiciji. Tradicija se uvek pojavi da nešto da. Nije potrebno juriti ni za čim na putu duhovnosti. Nastavio je: „Odlučio sam da titulu Brama Riši prenesem na Tebe, Mohanđi, na najznačajniji dan Data Đajanti (*Datta Jayanti = dan proslave rođendana Boga Datatreje (Dattatreya) u Hindi tradiciji). Pripremiću sve što je potrebno. Budi tamo dan pre toga.” Upoznao sam se sa Avadutom Nadanandom dan pre Data Đajantija 2015 godine. Prošlo je godinu dana. Toliko toga se desilo za to vreme. Titula koja dolazi, a nije tražena, suđena je da dođe. Šta god da se dobije je ono pravo. Sve što nam dođe, zarađeno je, verovatno kroz mnoge živote. Ova misao mi je ispunila srce zahvalnošću. Iznenada, još jedna misao mi je prošla kao slika kroz um. „Ja sam običan čovek. Nisam učio rituale, svete spise ili filozofije. Da li sam ja dorastao tako velikoj tituli kao što je ova? A takođe i onoj od vrhovnog sveštenika Gjan Ganđa?” Iznenada, bez pitanja odgovor je stigao od Guruđija: „Ti si Bramariši. To ćemo ozvaničiti za Data Đajanti.”

Guruđi kao majka puna ljubavi…       

m1avaduta-nadananda5

Nemoguće je mešati se u bilo čiju prirodnu karmu, a da se ruke ne opeku bar u nekom stepenu. Nema mnogo majstora koji se mešaju u karmu drugih. Oni nepristrasno svedoče i dopuštaju drugima da je prirodno završe, bez obzira na patnju ili zadovoljstvo njihovih umova. Guruđi se prilično voljno mešao u ozbiljne karme ljudi iznova i iznova, i sve to je preuzeo na svoje telo. Njegovo telo ima višestruka oboljenja, ali mi je rečeno da medicinski izveštaji uopšte NE pokazuju bolesti. On sam mi je rekao da boluje od petog stepena raka pluća i da svaku noć povraća krv. Međutim, za njega nikada ne biste rekli da je pacijent sa rakom, s obzirom da se s nama šali, grdi nas, peva i igra sa svojih 75 godina. On od života pravi potpunu šalu i to s punim pravom. Svaka osoba koja je iscelitelj mora ovo zapamtiti. NE postoji isceljivanje, a da tuđa karma ne dođe na put. Pravi majstori iz čiste saosećajnosti mogu karmu preuzeti na sebe. To smo videli u pričama o majstorima kao što su Sai Baba i mnogi drugi. Ni Guruđi nije izuzetak. Ovo nije ništa drugo do preplavljujuća dobrota. Međutim, ni učenici, a kamoli društvo možda čak neće ni razumeti veličinu njihovog rada. Mnogi ljudi koji su imali ogromne koristi često nezahvalno, iznenada promene tabor. Guruđi mi je objasnio kako su ljudi koje je voleo i kojima je sve moguće dao, samo otišli od njega bez bilo kakvog kajanja ili krivice, i čak su ga i skandalizovali, šireći mržnju prema njemu među ostalima bez ikakvih razloga. „Jedan dan sam im Bog, drugi dan sam im đavo. Nesigurnim ljudima ne treba mnogo vremena da promene svoje mišljenje, jer je njihova povezanost uslovljena.” Rekao sam mu da sam takođe u svom životu veoma često imao isto iskustvo. Mi i dalje nastavljamo da dajemo.

avaduta-nadananda7

Dok je govorio o izdajama od strane najbližih ljudi koje smo toliko voleli i kojima smo dali sve što smo mogli, zasuzile su mu oči. Pitao sam ga: „Guruđi, da li bi trebalo tako da se osećamo? Da li bi uopšte trebalo da osećamo kada ljudi iznevere naše poverenje i zbog toga nas čak  i napuste?” Rekao je: „Zapamti, uzeli smo ljudsko telo. Zato osećaj, kao što bi osećao čovek.” Svako iskustvo treba osetiti do srži, ali ne treba ništa da imamo s tim. To znači – oseti, doživi i nastavi dalje bez mrlje iz prošlosti. Kad smo izašli sa satsanga sa Guruđijem, jedan sagovornik je pitao: „Mohanđi, ti znaš ove stvari. Čuo sam te kako pričaš o nivoima vezivanja i odvojenosti. Zašto si ovo pitanje postavio Guruđiju? Da li si ga testirao?” Rekao sam: „Nikada. Ja ga poštujem. Nikada ne testiram ni jednog majstora, a kamoli majstora Guruđijevog statusa. Zapamti, kad god idem pred majstora, u potpunosti sam učenik. Prazan do srži. Nemam svoj status, osim statusa učenika ili tragaoca za istinom. Kada držim satsang, ja preuzimam drugačiji status, status učitelja ili vodiča. Ni kod jednog učitelja ne smemo ići sa ispunjenom čašom. Treba da idemo sa potpuno praznom čašom i bez ega. Treba da zaboravimo ono što znamo ili ono šta smo, i da se potpuno predamo i kao sunđer upijemo njihove poklone, sa poniznošću i zahvalnošću.”

mohanji-and-nadananda

Nadanandina očigledna ljubav

avaduta-nadananda8

Dok sam u Širdiju šetao sa Avadutom Nadanandom, pričao je o stavu prema služenju. Većina ljudi koji pomažu u dobrotvornim organizacijama na to gledaju kao da čine uslugu. Mi treba da budemo i davaoci i primaoci. Trebalo bi da se oslobodimo ega dok pomažemo i da umesto toga osećamo zahvalnost što smo na neki način bili korisni u ovoj inkarnaciji za ovaj svet.

Sedeli smo na verandi unutar kompleksa u Širdiju. Rekao je: „Nema potrebe da se stoji u redu, gura i vuče i ima daršan od Babe. Oni koje treba da sretnemo, doći će i srešće nas.” Sedeli smo neko vreme. Izrazio je svoje veliko zadovoljstvo u vezi sa udruživanjem njegove organizacije i Ammucare. Rekao je da je pre nego što me je upoznao ovaj posao radio praktično sam i da se sada oseća dobro što se udružio sa mnom i fondacijom Ammucare. Bio sam srećan što je on srećan što je sa nama.

Iznenada je ustao i rekao: „Dođi, Mohanđi. Hajde da prošetamo. Jesi li umoran ili ti je dosta ovog starog čoveka?” Rekao sam: „Guruđi, privilegija mi je i čast. Nikada neću biti umoran od tebe. Zahvalan sam na onome što mi daješ tokom ovog ličnog putovanja. Možda neću ni razumeti šta si mi sve dao iznutra ili kako si promenio moj program. Ali jedna stvar je sigurna, ovo je neverovatno putovanje. Ti i ja. Ovo nije slučajnost,  a verujem i da ima veoma duboko značenje za ovu duhovnu zajednicu, što sam siguran da ću spoznati ili razumeti u godinama koje dolaze. Sve izgleda kao bajka. Naš susret, kasnije udruživanje, kao i događaji koji su nas doveli do ulica Širdija gde zajedno pričamo kao jedna Svest.” Guruđi je rekao: „Uvek ću te držati za ruku. Naša veza je stara ko zna koliko života. Uvek ću te štititi i davati snagu da uradiš više za svet. Tvoja nesebičnost me je privukla. Nikada nećeš imati nikakvih problema u životu. Mi ćemo se za to pobrinuti. Ne treba da brineš o onima koji su te napustili ili izdali tvoje poverenje. Oni su tebe izgubili. Ne brini o onima koji su otišli. Oni te nisu mogli razumeti. Ti ništa nisi izgubio. Oni su tebe zauvek izgubili. Oni koji vide samo našu zemaljsku stranu potpuno će propustiti da vide svest i tradiciju koju mi predstavljamo. Shvati da oni nisu posedovali odgovarajuće kvalitete da bi išli Zlatnim putem Boga Data do konačnog kraja. Ti za to nisi odgovoran. Opusti se i učini više za svet. Ja ću biti sa tobom sve vreme.To ti obećavam.”

avaduta-nadananda9

U okviru kompleksa hramova u Širdiju zaustavili smo se kod hrama Boga Šive, Šani i Ganeša. Videli smo jednog mršavog čoveka sa dredovima na glavi koji je stajao gledajući ka ulazu u hram Boga Šani. Guruđi je rekao: „Evo ga. On je taj koji nas je čekao.” Izvadio je novčanicu od 100 rupija koja je bila umotana u njegovu odeću oko struka i rekao mi: „Daj mu to.” Uzeo sam novac i pošao ka njemu, a kad sam stigao, on se okrenuo i pogledao me. Izgledao je kao lutajući svetac sa dredovima i blistavim očima. Izgledao je kao Nat Sadu. Dao sam mu novac. Uzeo ga je i poklonio mi se. Nastavio je dalje da ide. Uskoro smo napustili hram.

Dok smo se vraćali nazad, Guruđi je ponovo rekao: „Jesi li video koliko hiljada ljudi, dnevno dobija svoj hleb u ime Sai Babe, u današnje vreme. Dok je bio u svom telu, lutao je, ako ne i molio za hranu. Ista je situacija za sve nas. Dok smo u telu ljudi nas ne prepoznaju. Kada ga napustimo, oni će doći na naš grob.” Rekao sam: „Guruđi, većina ljudi koja dolazi ovde, dolazi da bi molila za nešto, a ne da bi zahvalila Babi što se rodio na ovoj zemlji i što je vodio milione. Ako je on molio za hranu u svoje vreme, većina ovih ljudi moli za nešto od njega 100 godina pošto je napustio telo.” Klimnuo je glavom i nasmejao se ironiji života. Rekao je: „Sai Baba je bio 37. vrhovni sveštenik Gjan Ganđa. Ja sam 48. Trenutno nisam dobro. Za mene je vreme da sklonim ovaj ogrtač. Čekam naredbe. Snaga ove inkarnacije će ostati i uvećaće se tokom 300 godina posle napuštanja fizičke forme. Isto je sa Sai Babom. Isto je sa mnom.” Setio sam se izjave Ganešanande Giri: „Želeo sam da napustim svoje telo u Širdiju, ali je Baba rekao: “Idi u Čenai i tamo napusti svoje telo. Tamo ćeš „ŽIVETI”. Zato uskoro idem na jug.” Ovo je rekao kad smo ga sreli u Širdiju u decembru 2015. Takvi sveci koji hodaju zemljom nemaju ličnu agendu. Oni samo slušaju božija naređena.

Povod našeg dolaska, svečano otvranje dva restorana u Širdiju,  Maduban i Ahimsa Vegan  uspešno je završeno sa Guruđijem koji je vodio ceo program uz pratnju Sulake Maharadž i mene. Blagosiljao je poslovni poduhvat i sve nas. Ovo je kratak sadržaj nezaboravnog puta u Širdi, u junu mesecu, 2016.

img_5252

avaduta-nadananda10

img_6025

Om Sai Ram

Mohanđi

P.S. Tekst iznad, Avaduta Nadananda je lično pročitao i odobrio pre objavljivanja. Rekao je: „Sve je savršeno. Nemoj NIŠTA da menjaš.”

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Staša MIšić

Lektorisale: Tijana Sladoje i Jelena Fassbender

Uredila: Jelena Fassbender

Next Page »

Blog at WordPress.com.
Entries and comments feeds.