Put bez puta

September 17, 2018 at 12:02 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Božansko putovanje života

dscn4185

Postojanje u potpunoj predaji višoj svesti

Beba je rođena. Prelepo dete. Svi su srećni. Radosna atmosfera u kući. Osećaj radosti se širi i na susedstvo. Posetioci dolaze da vide novorođenče. Čestitaju roditeljima, donose im poklone. Tu je počelo novo putovanje duše u novom telu!

Malo telo je pažljivo stvoreno u utrobi majke. Svi organi su pravilno sastavljeni. Nervi, mišići i vene su pravilno povezani. Kičma je stvorena prva, a zatim i ostali organi. Mozak, srce, pluća i creva su postavljeni na pravo mesto. Roditelji, koji su preuzeli zasluge za ovo divno dete, nemaju veze ni sa čim pomenutim. Božanska sila je stvorila sve. Božanska sila je sve postavila na svoje mesto kako bi se postiglo unapred određeno putovanje i osiguralo da će to telo izdržati habanje celokupnog puta do njegovog karmičnog kraja. Proizvod je takođe dobro upakovan i svi su se složili da je zaista atraktivan! Kakav briljantan umetnički rad! Sve je skladno! To je ljudski život. Izuzetno nepostojan, ali briljantno lep.

babies

Blistavi um Kreatora i perfekcija u Kreaciji

Svaki entitet ima svoju lepotu. Čak je i mali mrav specifičan. Sve je “ručno rađeno”, sa izuzetnom brižnošću. Ne postoje dva ista proizvoda! Svaki paket stiže sa preciziranim trajanjem ili, u komercijalnom smislu rečeno, sa rokom trajanja. Rođenje i smrt su istovremeno birani. Nema iznenađenja, nema slučajnosti. Karma je ugovor, lista za kupovinu. Telo, um i intelekt moraju da postoje zajedno sve dok se neka specifična karma ne ispuni. Kada je karma istrošena, telo prestaje sa aktivnošću. Ne postoji tragedija vezana za to. Ne postoji pripadnost Zemlji. Nema razloga za plakanje. Ne možemo ništa posedovati. Mi smo kao turisti ovde.

Roditelji deteta nisu imali nikakve veze sa karmom deteta, niti sa njegovom “šoping listom”. Oni nisu ništa znali. Oni nisu odabrali svoje dete. Pretpostavljajući da im dete pripada, oni su počeli da donose odluke vezano za detetov život nakon njegovog rođenja. Odbili su da prihvate da nemaju nikakvu ulogu u životu deteta, sem da stvore uslove u kojima će dete rasti i izraziti sebe. To je to! Ništa više. Oni nisu mogli da kontrolišu misaone obrasce deteta, niti uobičajene, manje bolesti, koje bi dete zadobilo s vremena na vreme boraveći na Zemlji. Oni nisu znali ništa o detetovim prirodnim ukusima i sklonostima. Oni nisu ništa znali o detetu, čak ni šta će on/ona postati kad odraste. Oni čak nisu znali da li će se njihovo lepo dete ponašati po standardima anđela ili đavola prilikom odrastanja. Oni su probali, najbolje što su mogli, da opterete dete različitim uslovljenostima – društvenim, porodičnim, uslovima zajednice i religije, itd, itd. Dete je neke prihvatilo, neke je odbacilo. Ponekad se bunilo. Nekad se predalo. Na taj način dete je pokazalo svoje uslovljenosti koje je donelo iz prošlih života i koje je fino uklopilo sa nekim novonastalim. Roditelji su naivno pripisali kvalitete i karakteristike deteta sebi i svojim precima. 🙂

Niko nije znao pravu istinu, treću dimenziju entiteta, koji je nadomak ruke!

Svaka duša koja hoda Zemljom mora platiti najam. Na isti način, kada iznajmljujemo bilo koji prostor moramo platiti najam. Iznajmljujemo prostor na Zemlji, prilično privremeno, kako bismo istrošili svoje karme. Moramo platiti prostor koji koristimo. To je dug koji smo dužni Majci Zemlji! Mi koračamo Zemljom kao da je posedujemo. Ali, mi je ne posedujemo. Niko je ne poseduje. Mi smo samo privremeni naseljenici. Mi ćemo umreti i neko drugi će prolaziti istim tim prostorom na Zemlji. Dok smo živi, moramo otplatiti dug kako bismo lagano napustili ovaj svet. Ako ne platimo najam za kuću, stanodavac će tražiti da nas uhapse. Isto tako, dokle god ne platimo najam koji smo dužni Majci Zemlji, mi ćemo nastaviti da se vraćamo. Zemlja će nas vezivati i vraćati nazad. Iz jednog duga obično se stvara još dugovanja, ponekad sa kamatom. Dakle, svaka će nas poseta koštati više.

Jedini način da platimo Majci Zemlji je da nesebično služimo njenoj deci. Društveni rad, ili nesebične akcije bilo koje vrste, oslobodiće vas akumuliranja dugova. Moramo ovo znati uvek. Zato neke religije insistiraju na redovnom, obaveznom društvenom radu i odvajanju dela zarada njihovih subjekata za dobrobit siromašnih. Saosećanje i iskreni izrazi ljubaznosti će, zasigurno, pomoći da očistite dugove. Pričanje i deljenje mišljenja neće. To je takođe sigurno. Ruke koje pomažu bezuslovno su svetije od usana koje se mole.

Bogu ne treba ništa od vas. Bog je samodovoljan. Ni ne pokušavajte da ucenjujete Boga. Njemu nije potreban nijedan od vaših rituala. Formirali ste rituale samo zbog sebe. To je bio vaš trud u identifikaciji aspekta Boga unutar vas samih. Svi rituali i duhovna praksa, uključujući jogu, pranajamu i meditaciju, vaši su pokušaji da dosegnete Boga. On nije van vas. Bog je u vama. Ako vaše duhovne prakse ne mogu da vas odvedu unutar vas samih, odbacite ih. One su samo još jedno opterećenje za vas. I, zapamtite zlatno pravilo putovanja – manje prtljaga, više komfora na putu.

three-stones-and-sand

Vreme je nepostojano poput krugova u pesku

Dragoceno vreme

Sudbina je isto što i originalna lista za kupovinu, agenda postojanja. Vreme je dragoceno. Vreme je određeno. Agenda je određena. Gde je to vreme za odmor i odugovlačenje? Karma se iscrpljuje u tri stanja – budnom stanju, stanju spavanja i stanju dubokog sna. Tamo gde budno stanje ne može da dopre, san može. Stanje dubokog sna podseća čoveka na svoj pravi dom, izvan njegovih trenutno stečenih identiteta.

Svaki bol i svako zadovoljstvo su deo liste za kupovinu. Lista koju smo pažljivo, ili nesvesno, pripremali tokom prošlih života. Bog se nikada nije mešao, baš kao što se vaša duša nikad ne meša u vaš trenutni život. Ona samo obezbeđuje gorivo. Ona je neutralna i bezuslovna. Vaša duša i Bog su jedno. Oboje su bezuslovni. Telo je kao iznajmljena kuća. Iznajmljena na određeni period. Um i intelekt su njegovi operativni alati, kakvi su, na primer, struja i voda. Vreme je dragoceno. Odlaganje je gubljenje vremena. Eskapizam je takođe gubljenje vremena. Smirenost u bolu i zadovoljstvu će osigurati nesmetanu plovidbu. Prihvatanje i prilagodljivost su ključ. Nepružanje otpora je metoda, jer je lista za kupovinu vaša. Vi ste je napravili. Vi je posedujete. Vi u njoj uživate. To je vaš život.

Hrana uma

Hrana uma su objekti čula. Senzori uma ili senzorni receptori su naših pet čula. Ako uklonimo objekte čula, um se rastvara. Bez hrane, naše telo, taj plašt koji nas hrani, ne može postojati. Bez razmnožavanja, zemaljske vrste ne mogu postojati. Isto tako, kada su čula pod kontrolom, kada nas čulni objekti više ne mame, um se rastvara. Stanje bez uma je takođe i stanje bez karme. Um je operativni alat karme. Kada se um rastvori i nestane sva karma, naše postojanje se kreće u maniru darme. Mi postojimo čisto zbog darme, dužnosti prema postojanju.

budhahood

Tajna oslobođenja

Oslobođenje je stanje. Pod oslobođenjem podrazumevamo kraj ciklusa rođenje-smrt. Oslobođenje je proces. Vezivanje je lako. Ne zahteva razmišljanje. To se dešava samo od sebe. Ostati oslobođen zahteva ekstremnu svest, obazrivost i ravnodušnost prema bolu i zadovoljstvu, uključujući fizičke i mentalne bolesti. Oslobođenje je put bez puta. Vezuje nas sve što se ponavlja, jer se um time lako hrani. Svaki ritual je vezivanje. Svaka navika je vezivanje. Svaki odnos, udružen sa očekivanjem, takođe je vezivanje. Ključ je ostati nepristrasan ili nevezan u svim ovim situacijama. To znači savršeno svedočenje u sva tri stanja – budnom stanju, stanju spavanja i stanju dubokog sna. Nepristrasnost nije apatija. Isto tako nije ni pasivnost ili eskapizam. To je perfektna akcija sa 100% posvećenosti, bez vezivanja za rezultate iste te akcije. Osnovne tačke agende za oslobođenje su sledeće:

1. Prihvatite svoj život kakav jeste, jer vi ste ga stvorili. Odigrajte svoju karmu bez otpora. Sve ono što doživljavate sada bio je vaš izbor, svesno ili nesvesno, verovatno na isti način na koji sada upravljate svojim životom. 🙂 A to znači – život delimične svesti i delimičnog nesvesnog stanja. Srećom, svim našim vitalnim funkcijama upravlja aktivni podsvesni um, u suprotnom bismo zaboravili da dišemo ili pumpamo srce; ili bismo doživeli srčani udar zbog stresa oko ovih stvari. 🙂

Karma se dešava, sviđalo vam se to ili ne. Svaka situacija, događaj i iskustvo vašeg života su formirani iz nje. Svaka misao, reč i delo, zajedno sa emocijom kao lepkom, stvorili su vaš život i kontinuirano stvaraju nove živote, upravo sada, dok ste u tome. Imate samo sadašnji trenutak da upravljate svojom karmom. Možete nešto uraditi samo sada. Sutra nikad ne postoji u sadašnjosti, a prošlost je istorija i nepostojeća je u sadašnjosti. Dakle, karma će se dešavati, bez obzira da li vam se to dopada ili ne, u vašem sadašnjem životu, prema vašem nivou individualnog iskustva. Na vama je da to prihvatite staloženo, kao što biste prihvatili sopstveno dete, ili da se odupirete i trpite bolove usled otpora. Otpor takođe vodi daljem uplitanju, odlaganju i možda intenzivnijem iskustvu. Dakle, odigrajte svoju karmu sada, u onom intenzitetu koji joj je namenjen, bez otpora. Ko zna šta vas sutra čeka?! I, koga je uopšte briga za to?

2. Neposredna darma. Uz vašu karmu, koja je svrha vašeg postojanja, postoji i darma, koja predstavlja vaše urođene dužnosti. Karma i darma su često međusobno povezane i teško ih je razdvojiti. Darma majke je da se brine o deci koja su rođena kroz nju. Prva je darma prema članovima porodice, kao što je darma muža prema svojoj supruzi i supruge prema mužu. Isto tako, otac, majka, suprug, žena, deca, brat, sestra, dede i babe, i tako dalje. Svako treba da se nosi sa svojom darmom uz maksimalnu pažnju i angažman. Kad se svi ophode sa ljubaznošću i saosećanjem, vidimo srećne porodice, a srećne porodice čine srećno društvo. Zbog toga u potpunosti treba da odbacimo pretencioznost, a naše izražavanje bi trebalo postati iskreno i pošteno. Kada nešto radimo, trebalo bi da to bude sa 100% posvećenosti, predanosti i iskrenosti. Darma oslobađa čoveka. Izvođenje darme, koristeći maksimum sposobnosti, svakako oslobađa čoveka i čini njegov život vrednim. Žaljenja će nestati i krivica neće vezivati vaše noge poput lanaca koji vas pričvršćuju za Zemlju. Izvođenje darme na nivou jedinke je od suštinskog značaja za oslobođenje.

3. Darma prema društvu. Ovo je treća i poslednja. Kada se na isti način bavimo društvenim potrebama uz maksimum svojih sposobnosti, postajemo potpuno oslobođeni. To znači, kada vodimo računa o siromašnima i onima u nevolji, pticama i životinjama, starim i bolesnim; zaštita životne sredine oko naše kuće, naše ulice, na način na koji možemo. Mi smo samo privremeni staratelji svoje imovine. Ostavićemo sve i otići. Nećemo ništa poneti sa sobom kada umremo. Dakle, pažljivo rukujte njome i vratite je vlasniku u dobrom stanju. To je pod vašom kontrolom. Moraćete da platite sve svoje nasumice odabrane misli, reči i dela. Zapamtite to dobro.

Kada smo zadovoljni sopstvenim postojanjem i kada radimo udobno sa sva tri pomenuta kapaciteta, kao što su individualna karma, individualna darma i društvena darma, bez očekivanja ili osećaja vlasništva nad nečim, ostaćemo oslobođeni dokle god živimo.

Nivoi funkcionisanja

Najjednostavniji nivoi funkcionisanja su čistota i vera. Čistota u mislima, rečima i delima. To takođe znači i nesebičnost u mislima, rečima i delima. Vera u sebe i postojanje i nepružanje otpora, bez obzira na postojeću stvarnost. Ovo će učiniti vaš um sjajnim ogledalom, bez prašine ili otisaka prstiju. Što je sjajnije ogledalo, to je bolji odraz u njemu. Nijedan odraz ne ostaje u ogledalu zauvek. Odraz nestaje kada se objekat skolni. Ogledalo uvek ostaje objektivno. Ogledalo nikada ne prati objekat, niti snima ili čuva sliku, čak i ako je slika ispred njega nebeska. Ono ostaje neutralno sve vreme. Isto tako, ako naš um ostaje potpuno nepristrasan prema bilo kom objektu koji pobuđuje čula, on će uvek ostati oslobođen. Čula takođe neće biti vezana za objekte koji ih pobuđuju. Ona će uživati i ostati nepristrasna, kontinuirano i dosledno. Slike će se smenjivati, ljudi i situacije će se smenjivati. Mi ćemo biti čvrsto ukorenjeni u naše sopstveno postojanje i oslobođenje.

Svi su pojedinci koji ponekad rade na kolektivnom nivou. Ovo je uslovljeno. Ljudi se okupljaju zbog neke svrhe i odlaze kada se projekat završi. Emocije koje su zasnovane na odnosima bolno je prekinuti. Takođe, one večno vezuju stopala bića za tlo Zemlje, kao i druge slične situacije. Stalno se vraćamo. Emocije su protiv oslobođenja. Da, treba da osećamo jer imamo mogućnosti da osećamo. Trebalo bi da postupamo u skladu sa situacijom, ali nikad ne smemo biti “emotivni” na način koji vodi do odugovlačenja i eventualne depresije.

dsc_0689

Oslobađanje je blaženstvo. Oslobađanje je jedinstvo, spontanost i bezuslovnost.

Budite svesni fundamentalne istine. Kada duša preuzme telo, ona funkcioniše u okviru karakteristika tela koje je preuzela. Kada duša radi u telu lava, ona deluje ili se ponaša kao lav, u potpunosti. Svaki entitet u čitavom univerzumu izražava takve karakteristike. Čovek je čovek. Anđeo je anđeo. Nijedno nije slično drugom. U okviru zajednice postoje različitosti. Postoji jedinstvo i različitost. Dakle, kada se entitet izrazi u ljudskom telu, on izražava opštu prirodu ljudi, uključujući propadanje i smrt. Izražavaće sve snage i slabosti ljudi. Niko ne može biti imun na osnovnu prirodu vezanu za određenu vrstu. Kada entitet, koristeći preuzeto telo, evoluira izvan potreba datog tela, on se oslobađa. Međutim, to je kontinuirani proces stalne budne pažnje koja je čvrsto ukorenjena u duši.

Um – intelekt – telo će uvek privući svest. Kad se čovek odmakne od uma, intelekta i tela do svesti, u zavisnosti od nivoa istrajnosti, dolazi do oslobođenja. Dakle, svaki entitet ima svoj uobičajeni obrazac ponašanja. Kao i potrebe ili zahteve. Kravi je potrebna trava. Kravi ne treba meso. Tigru je potrebno meso da preživi. Trava ne odgovara njegovoj potrebi. Anđeo radi u ravni u kojoj bi trebalo da radi. Njegove operativne moći su u skladu sa svrhom koju ima. Svako funkcioniše na nivou koji je u skladu sa njegovom svrhom. Dakle, odbacimo ideju da su neki ljudi na višem evolutivnom nivou imuni na prirodu ljudi. Možemo dopustiti stepen varijacije. Osnovna priroda vrsta se ne može menjati. Kada bi došlo do promene prirode, promenili bi se i telo i vrsta. Kada se tigar rodi kao čovek, on će izgledati i osećati se kao čovek, iako se ponekad može ponašati kao tigar. Međutim, sve ljudske snage i slabosti će definitivno biti ispoljene. Posmatrajući neko telo možemo pretpostaviti njegovu prirodu i osobine. Svako telo obavezuju uobičajeni procesi Majke Prirode, kao što su potrošnost i eventualno uništenje.

my-footsteps

Put je izuzetno jednostavan ako pratite ove korake.

Nekoliko znakova na putu bez puta

  • Ne postoje pravila šta treba uraditi, a šta ne. Samo živite život nesebično, bez otpora, osuđivanja ili kritikovanja sebe i drugih.
  • Ne postoje obavezujuća očekivanja, uključujući i očekivanja određenog rezultata u vezi sa tuđim rečima ili delima.
  • Uvek funkcionišite ukorenjeni u kičmi. Nemojte se uplitati u prolazne emocije.
  • Potpuno nenasilje u mislima, rečima, delima, ishrani, kao i u svim vašim drugim izrazima.
  • Poštujte i izvodite individualnu karmu, kao i darmu (dužnost) prema sopstvenoj porodici i darmu prema društvu, sa savršenom ravnodušnošću i bez očekivanja.
  • Čistota u mislima, rečima i delima. To takođe znači savršenu nesebičnost i ravnodušnost u zadovoljstvu i bolu. Služite nesebično. Bez diskriminacije na bilo kojoj osnovi.
  • Božanstvo je jednostavnost. Vodite jednostavan život pun ljubavi i dobrote. Uvek hranite gladne onim što imate. Uvek zaštitite bespomćne, stare i napuštene onim što imate. Vidite Božiju iskru u svakom biću.
  • Nemojte ničim da se razmećete, bilo da je to vaše bogatstvo, stvari koje posedujete, moć, novac, postignuća, odnosi, veze, kontakti ili čak duhovne moći (siddhis). Vodite jednostavan i neupadljiv život. Ostanite prizemni i jednostavni u prikazivanju i postojanju. Budite dobronamerni prema svima i zbrinite sve. Ne postoji ništa na Zemlji što bi trebalo dokazivati. Sve što zaradimo ovde treba da se i potroši (ostavi iza sebe) ovde.
  • Ne brinite o onome što nemate. Radujte se onome što imate. Nikada se ne upoređujte sa drugima.
  • Izbegavajte sve što vas vezuje, bez obzira da li je navika pozitivna ili negativna. Ako ne možete da živite bez nečeg, to je definitivno nešto što vas vezuje. To bi mogao biti čak i čaj u krevetu ili određena osoba. To bi mogao biti i vaš guru. To bi mogla biti i zavisnost od alkohola ili čak meditacija.
  • Živite u sadašnjosti. Delujte u sadašnjem trenutku. Iskoristite vreme. Nemojte trošiti ni trenutak jer je vreme u postojanju određeno, izmereno, i ne može se produžiti. Kakvi god da su vaši zadaci, uradite ih momentalno. Nikada ne odlažite i ne produžavajte rokove.
  • Razumite sve pojedince kao karmička bića. Svako živi svoju karmu. Svaki obrazac je jedinstven. Poštujte to.
  • Nikada ne cenzurišite svoje misli. Vi ste ono što ste. Prihvatite sebe sa svim svojim snagama, slabostima ili “nesavršenostima” koje mislite da imate. U apsolutnom smislu ne postoje nesavršenosti.
  • Budite svedoci sopstvenih misli, reči i dela u svako doba. Ostaćete oslobođeni od svega toga. Objektivno posmatranje je oslobađanje. Uplitanje je vezivanje. Uvek se setite toga.
  • Svako biće na Zemlji ima određenu svrhu. Nijedna kreacija nije slučajna. Poštujte svako biće, živo i neživo. Nikada ne uznemiravajte i ne uništavajte. Živite, i pustite druge da žive.
  • Emocije, krivica i žaljenje su užad koja nas vezuju za Zemlju. Nemojte imati nikakve veze s tim.
  • Ljubav je najlepše od svih osećanja. Iskazujte je bezuslovno.
  • Radite sve sa punim angažovanjem, iskrenošću i objektivnom posvećenošću. Nikad nemojte raditi stvari odsutno, rasejano ili bez entuzijazma. Izbegavajte takva dela. Tada ćete uvek biti iskreni prema sebi i život će vam biti ispunjen, bez kajanja i ega.
  • Na našem putu gurui su samo znakovi pored puta. Gurui su savršeno bezuslovni. Oni nikad ne vezuju tragaoca za sebe. Nikada se ne mešaju u vaše iskustvo ili putovanje. Nikada ne kritikuju, ne osuđuju i ne cenzurišu. Oni su objektivni i istiniti. Gurui nikada ne pokazuju svoje moći da bi privukli i kontrolisali. Gurui nikada ne traže ništa od tragaoca. Gurui vode oslobođeno postojanje i, takođe, vode tragaoca do oslobođenja.
dsc_0669

*Samastha Loka Sukhino Bhavanthu…
Neka sva bića na svim svetovima budu srećna

Želim vam svima oslobođeno postojanje.

Volim sve, služim svima

M

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Biljana Kiprovski
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić

Advertisements

Guru Pada Puđa

September 6, 2018 at 10:01 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Tokom Mohanđijeve skorašnje posete Ujedinjenom Kraljevstvu, nekoliko poklonika je poželelo da izvede obred Mohanđijevu Pada Puđu. Mohanđi se ljubazno složio sa tim. U kratkom roku, ujutru 9. avgusta, ovaj program je organizovan i nekoliko poklonika se okupilo. Sa najvišim poštovanjem i posvećenošću, poklonici su organizovali sve potrepštine za ritual. Cveće, dipam (lampa), vodu, turmerik vodu (voda sa kurkumom) i kumkum vodu (voda sa crvenim prahom kurkume), voće, suvo voće, sve je bilo spremno.

Poklonici su seli i čekali Mohanđija da dođe i sedne na svoje mesto. Mohanđi je ušao u sobu sijajući kao toplo jutarnje sunce koje obasjava ne samo sobu, već i raspoloženje svih prisutnih. Sa osmehom koji može da istopi milion srca, očima koje sijaju i sa svetlom aurom, Mohanđi je seo i pitao: “Zašto svi vi hoćete da uradite ovu Pada Puđu?

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Morate imati jasnoću o svrsi i razlozima iza svake aktivnosti koju radite, tako da možete da objasnite svojoj deci i budućim generacijama. Nemojte da obavljate nijedan ritual samo da biste ga obavili.” Poklonici su tada ljubazno zatražili od Mohanđija da im objasni značenje Guru Pada Puđe i značaj obavljanja ovog rituala.

Ritual je ubrzo pretvoren u satsang donoseći jasnoću o ovoj čistoj i autentičnoj tradiciji koja se prati godinama. Nakon satsanga, svako je sa punom jasnoćom o Pada Puđi, predajući svoju posvećenost i predanost guruu i guru principu, nastavio da izvodi Mohanđijevu Pada Puđu.

Sredinom mantranja Mohanđi Ašototari i Guru Paduka Stotram, Mohanđijeva lotosova stopala nisu bila oprana samo vodom i cvećem, već i čistim suzama koje su tekle s ljubavlju, posvećenošću i predajom iz očiju poklonika.

Jednostavna Pada Puđa ceremonija je postala veoma moćna ceremonija ispunjena ogromnom ljubavlju poklonika prema svom guruu i Mohanđija prema svima njima.

U nastavku je transkript Mohanđijevog objašnjenja “Zašto Pada Puđa?”

Pitanje: Zašto treba da radimo Guru Pada Puđu?

Mohanđijevo objašnjenje:

Upanišade (hinduistički spisi, srž učenja Veda) nas uče da se pitamo, a ne da slepo verujemo. Morate da postavite pitanje da biste bili svesni i da biste učvrstili i produbili svoju svesnost kako biste mogli da pružite opažajuće objašnjenje za buduće generacije o razlozima svake akcije i rituala koji izvodite.

Tri su razloga iza Guru Pada Puđa rituala:

  • Prvo, morate da uzmete u obzir da je osoba čija stopala perete u stanju uzvišene svesti. Tako, kada perete stopala, perete stopala ovog stanja uzvišene svesti, bića u potpunom balansu.

Paada Puja 12 Mohanji

  • Drugo, uzmite u obzir doprinos ove individue društvu i vašem životu. Koji je najviši Mohanđijev doprinos? Uzmite ga u opipljivom obliku. To nisu moja učenja. To je Mohanđi kao Platforma. Zašto nam je potrebna platforma? Zar već nemate platformu? Već imate platformu koja se zove život? Karma je platforma, zar ne? Karma vas je stvorila. Karma vas održava i karma će vas rastvoriti. Tako da, platformu imate. Zašto vam je onda potrebna druga platforma zvana Mohanđi? Šta će Mohanđi platforma učiniti za vas? Veoma je jednostavno. Na primer, zašto radite posao? Da biste zaradili novac, da biste mogli da se brinete o porodici i da imate život. Slično tome, kada imate platformu koja vam daje priliku za nesebičnost, vi ste zaradili sredstva na “duhovnom bankovnom računu”. Šta je prednost duhovnog bankovnog računa? Bukvalno, bankovni račun, kao što već znamo, može da vam kupi određeno zadovoljstvo koje je opipljivo čulima. A duhovni bankovni račun?

Ovo pomaže vašim precima, ljudima koji su umrli pre nego što ste vi i bili u liniji srodnika. Kada činite dobra dela, zarađujete sredstva na duhovnom bankovnom računu. Uzmimo, na primer, naše kuće. Vaši roditelji, babe i dede i tako dalje, svi su u vašoj kući. Kada kuvate hranu, svi jedu, ne samo vi. Nikada se ne dešava tako, zar ne? Na isti način, duhovni bankovni račun takođe ide vašim precima. Zamislite da je ovo jedna platforma gde su vaši preci i njihovi preci i preci vaših predaka svi u sadašnjosti. Zato što ste deo linije srodnika, oni svi imaju dobrobit. Preci su srećni zato što su oslobođeni mnogih stvari koje oni nisu mogli da urade. Vi niste razdvojeni od svojih predaka. Vaš otac i majka su integrisani u vas. Tako da, ne gledajte na njih kao na druge ljude. Čak su i vaše babe i dede i njihove babe i dede integrisani u vas. Zbog njih ste vi sada ovde.

Isto važi i za buduće generacije, vaša deca, njihova deca. Takođe ste integrisani u njih. Kada činite dobra dela (ne samo Pada Puđu, Pada Puđa je simbolična) u okviru platforme u ime gurua kao nesebično delo, to pomaže duhovnom bankovnom računu da raste, i to će pomoći budućim generacijama.

  • Treće, kada umrete, vi nosite taj bankovni račun sa sobom. Ovo se zove punja (*punya – dobra karma, nevidljivo bogatstvo). U svom sledećem životu već imate nešto sa čime možete da raspolažete. Imate nešto sredstava na svom računu.

Dakle, imate tri nivoa stabilnosti koje možete da stvorite za svoje postojanje. Ova tri nivoa su: nasleđen, naredne generacije i vaše sopstveno postojanje. Kroz ovu simboliku Pada Puđe vi odajete počast pojedincu koji vas je stabilizovao u ova tri nivoa.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Na primer, zbog direktora, vlasnika ili osnivača mesta na kom radite vi imate posao. Ne morate da perete njegova stopala stalno, ali ako imate poštovanje prema njemu u umu, to pomaže: “Ja nikada nisam stvorio kompaniju. Ja nikada nisam stvorio ništa. Ali, zato što ovo postoji, ja sam preživeo.”

Ovo je najbolja i najopipljivija svesnost. Ako ste u stanju da objasnite ovo vašoj deci, oni će shvatiti poštovanje između generacija. Oni će razumeti i neće misliti da su oni pojedinci koji mogu da rade šta god im se sviđa. Dok god mogu da rade šta god im se sviđa, postoje posledice koje će uticati na vaše pretke i buduće generacije. Vi takođe snosite posledice onoga što radite.

Mi govorimo o platformi koja je čista i ono što ovde zaradite je legitimna valuta. Kada radite nesebičnu stvar, postoji svetlost, energija koja se dešava u vama. U ovom okruženju, ako kontinuirano to činite, čak i u mislima, rečima ili delima, to stvara pozitivnu energiju. Na primer, ako kritikujete, osuđujete ili se svetite nekome, to stvara negativnu energiju u vama koja može biti preneta na vašu decu. To može da izazove da vas vaša deca izbace iz kuće jer ona neguju tu negativnost. Zato je uobičajeno da postoje svađe između roditelja i dece.

Takođe, shvatite da je ovo individualno putovanje koje niko ne može da korača umesto vas. Ako moram da vežbam, ja treba da vežbam. Ne možete vi da vežbate umesto mene. To je uvek individualno. Razvoj je takođe individualan. Evolucija i rastvaranje su individualni. Prema tome, važno je da ostanete čisti iznutra. Bez loših misli, loših dela ili loših izražavanja. Budite pozitivni da bi linija srodnika postala veoma srećna. Kako kažu, “amrutja putra” (amrutya purta) znači sin ili dete je skoro kao nektar. Ljudi kažu da, ako je osoba rođena u porodici sa takvom moći, minimum sedam generacija pre i sedam generacija posle će imati dobrobiti. Tako da, zavisno od intenziteta vaše manifestacije božanstva ili inkarnacije, buduće generacije će imati dobrobit, ne samo vaša porodica. Zbog vašeg postojanja, toliko mnogo ljudi će imati dobrobiti. Tada je akumuliran bankovni račun mnogo veći. To je cela poenta.

Kako znate da je sve ovo stvarno? Vaš nivo zadovoljstva sopstvenim životom će vam reći da radite pravu stvar. Ako ste ljuti, razdražljivi itd. definitivno ne radite pravu stvar. Umesto toga, ako ste srećni, mirni i zadovoljni, to je znak savršene akcije.

Važno je da shvatite da svaka radnja ima svrhu. Kako izražavate zahvalnost? Jedan od načina je da je izrazite ritualima. Postoje i drugi načini. Najvažnije, širenje učenja, vaše je najveće izražavanje.

Trebalo bi da možete da objasnite vašoj deci, unucima ili drugima na takav način koji će im omogućiti da shvate dobrobiti radnje. Ne uključujte nikoga u ritual bez objašnjenja, jer bez odgovarajućeg objašnjenja odbiće ga i imaće averziju prema istom.

Devino iskustvo sa Pada Puđom

Paada Puja 14 Mohanji&Devi
“Moja prva ikada Pada Puđa bila je pre nekoliko godina, u Muskatu. Najiskrenije, nije mi bio poznat ceo ritual, tako da sam bila po strani. U to vreme bila sam trudna sa Milom.

Dosta su nam objašnjavali o Pada Puđi tokom Guru Purnime. Vremenom, kako su je izvodili, osetila sam puno prelepe energije i shvatila sam istinu da ono na šta se fokusiramo, postaje naša realnost i možemo zapravo da prodremo u to. Gde god ide pažnja, ide i energija. Tako da sam shvatila da su stopala učitelja opipljiva reprezentacija proširene svesti učitelja. U ovom trenutku, shvatila sam da ispred mene ne sedi Mohanđi kao osoba, to je ta svest. Dok sam radila Pada Puđu, pratila sam uputstva kako bi trebalo da se radi i nastavljala sam da osećam tu energiju. U jednom trenutku, osetila sam unutrašnje vođstvo da treba da stavim svoju ađna čakru (treće oko) na majstorov palac. To sam i uradila. Dok je moje treće oko dodirivalo Mohanđijev palac, osetila sam kao da primam stotinu šaktipata. Mogla sam da osetim transfer ogromne energije.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Onda sam sela i otišla sam pravo u stanje samadija (*samadhi – stanje potpunog blaženstva) na oko sat i nešto. Osećala sam kao da me je neko stavio u stakleni balon, i unutar tog staklenog balona nije bilo ni zvuka ni udisaja, bila je samo tišina. Mogla sam da čujem da je bilo ljudi u sobi, ali sam osećala kao da su izvan staklenog balona i bilo je neverovatno. Ja samo nisam htela da izađem iz toga uopšte.

Moje saznanje iz ovog iskustva je da, kada radimo neki ritual, uvek treba da gledamo na suštinu osećaja iz srca, pre nego da budemo umom zaokupljeni procesom i kako ga uraditi na pravilan način. Ljudi se često izgube u procesu, i ne osete srž svetog rituala. Nije suština u pravilima. Suština je šta vi osećate i kako se povezujete sa svrhom rituala, i onda ga radite iz srca. To daje maksimalnu dobrobit koja god da je svrha toga.”

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

JAI BRAMARISHI MOHANJI!

ŽIVEO BRAMARIŠI MOHANĐI!

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Ivana Igrić
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić

PRIČA O ZMIJI

September 2, 2018 at 4:43 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

snake-mohanjis-story-on-a-snake

Zmije imaju otrov, zar ne? Zašto imaju otrov? Da bi se zaštitile. Kad zmija oseti da joj je potrebna zaštita, onda je to nešto lično, vezano za njenu ličnost. Ona nema poverenja, ne predaje se. Međutim, kad zmija pomisli: „Šta će mi otrov?! Zaštićena sam.“ Otrov je kao iskušenje da možete da budete svoj um. U tom trenutku, kad zmija shvati da je zaštićena, neće upotrebiti otrov. Tada će se koncentrisati na njega, a on će se neutralisati i postati dijamant. Otrov nije upotrebila, već je meditirala na njemu. To je poput toplote meditacije koja neutrališe otrov i on postaje dragoceniji od bilo kog dijamanta. S druge strane, kad zmija upotrebi svoj otrov, to stvara karmu, i ona mora da se vrati (novim rođenjem). Ali, kroz tapas (određenu duhovnu praksu) zmija postaje prosvetljena. Vraća se tamo odakle je došla.

Dakle, vi posedujete otrov pomoću kojeg možete stvoriti karmu ako želite. Međutim, ako ugradite božanstvo u svoj srčani centar, onda to i postajete. Tada druge stvari nisu važne. Nije vam potrebna nikakva zaštita, nikakva podrška, ništa vam ne treba jer imate sve. Već imate sve te stvari. Kad osećamo da nam je potrebna zaštita, to znači da postojimo. Zato je zmiji dat otrov. Ako ona to oseća lično, upotrebiće ga jer se plaši. U momentu kad shvati: „Ja sam zaštićena. Zašto bih bilo šta koristila?“, oslobađa se. Dolazi do oslobođenja. U tome je poenta.

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Lektorisala: Dejana Vojnović
Prevela i uredila: Staša Mišić

Neka ovo bude vaša duhovna praksa

August 30, 2018 at 10:13 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

mohanji-55-blackwhite

Samo na neko vreme sedite u tišini. Za čim god da jurite, prestanite. Samo pustite. Samo kontemplirajte. Krajnje je vreme da to uradite.

Zamislite da vaše celo postojanje na Zemlji traje oko 29 200 dana, ako ćete živeti 80 godina u ovoj inkarnaciji. To je oko 700 800 sati. Ako u proseku spavamo 6 sati, preostaje nam samo 525 600 sati da iskusimo život. Ako u proseku svaki dan potrošimo 3 sata na kupanje, jelo i ostale kućne poslove, ostaje nam samo 438 000 sati. Možda se ponekad razbolimo. To je naknadni gubitak. Nekoliko godina provodimo kao dete. Nekoliko godina kao stari ljudi. Može se računati na 40 efektivnih godina. To je oko 14 600 dana na Zemlji. Nemojte mi verovati. Sami izračunajte. Kontemplirajte nad time.

Zapitajte se:

1. Šta želim od ove izuzetno kratke inkarnacije?

2. Da li su ova poređenja, bes, mržnja, ljubomora, suparništvo, razgovori, osveta i sve ostale emocije koje utiču da um pati, vredne toga?

3. Da li zaista moramo da lažemo, varamo, krademo, izneverimo, sumnjamo, osuđujemo ili optužujemo?

4. Zašto uopšte biramo nasilje? Da li je nasilje naša prava priroda i, uzimajući u obzir ograničene sate na Zemlji, da li je toga vredno?

5. Zašto bismo ikada smatrali da su ostale vrste manje značajne od nas i da zaslužuju drugo mesto po važnosti?

Kontemplirajte više. Kontemplirajte mnogo više. Učinite duboku transformaciju u životu jer se svaki život sreće sa smrću. Svaka reka se sreće sa okeanom, pre ili kasnije. Promenite način života danas. Upravo sada. Život nije vredan svih tih emocija i patnje. Život mora da bude svetlost i ljubav, jer ste vi svetlost i ljubav. Uvek se setite koliko je malecko, malo i krhko naše postojanje na ovoj maleckoj planeti u kosmosu, zvanoj Zemlja. Budite svesni. Odbacite svoj ego. Odbacite sve nepoželjne emocije i nadoknadite ono što je već izgubljeno na području ljubavi. Vreme je. Krajnje je vreme. Neka to bude vaša duhovna praksa. Budite dobri. Činite dobro.

S ljubavlju,
Mohanđi

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Tijana Sladoje
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić

Zašto ne treba nositi crno

July 19, 2018 at 11:14 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Neobavezan razgovor sa Mohanđijem
Vrelo Bosne, Bosna i Hercegovina, maj 2018.

mohanji-by-marko-milovic-mar_2893-fb

M: Tamnije boje imaju blokirajući faktor. Kad nosite svetlije boje, kao što su bela, bež, vaša energija nikada nije potisnuta. To je uvek bolje za energetsku stabilnost.

Učenik: Sledeći put ćete nas videti sve u belom. 🙂

M: Ne morate da nosite belo, ali nešto svetlo. Čak i svetlo sivo.

Učenik: A šta je sa crvenom bojom?

M: Crveno uvek nosi neko ko je povezan sa Šakti, boginjom moći. Međutim, ako niste izbalansirani sa Šakti energijom, okrenućete se ka raznim vrstama zavisnosti koje teže da vas vrate dole. Zato većina Šakti posvećenika koristi nešto što bi ih vratilo nazad. U suprotnom, bićete uvek u nekom stanju zanosa i u nećete biti u stanju da radite bilo šta. To nije dobra ideja. Viđao sam razne Šakti posvećenike koji su radili ekstremne stvari i onda bi se vratili dole. Ne dole, bolje rečeno – nazad. Pogledajte Nadanandu, on sve vreme puši. Kada bi ostavio cigarete, poleteo bi. To nije lako. Ali, moj put je put Veda gde ništa ne radite do krajnjih granica. Idete pravom putanjom i stižete gde treba.

Učenik: Oče, zašto mi se uvek čini da me privlači crno?

M: To je stvar uma, da biste se prikrili. Kad god želite anonimnost ili da budete negde nevažni, preferirate crnu. Tada poručujete svetu: „Ostavite me na miru. Ne uznemiravajte me.“

Pitajte Devi, kad me je upoznala, uvek sam nosio crno. Bila je jedna glumica, naša prijateljica. Došla je u Dubaji. Htela je da ide u kupovinu, pa sam je odveo. Dok sam vozio kola, pitala me je: „Zašto nosiš crno?“, rekao sam: „Zato što mi se sviđa.“ Rekla je: „Znaš šta? Tako govoriš svetu – molim te, ostavite me na miru, ne uznemiravajte me, a ti nisi predodređen za to. Moraš da govoriš pred svetom.“ Rekao sam: „Nema šanse!“ To su bili dani kad nisam bio prisutan u javnosti. Radio sam. Onda mi je ona sama kupila crveno i žuto, a ja sam rekao: „Ne mogu nositi te boje.“ Rekla je: „Ne, ne! Moraš da ih nosiš!“ Ona ništa nije znala o duhovnosti, ali je bila filmska glumica, bila je praktična. „Što više nosiš crno, to više govoriš svetu – ostavite me na miru. A smatra se da to vodi u depresiju. To ima veze sa umom, pokušavaš da se zaštitiš od sveta i takvih stvari. Treba da se suočiš sa svetom.“ Rekao sam: „Ali, ja se suočavam sa svetom svaki dan!“, jer sam u to vreme radio sa tankerima za naftu, ogromnim brodovima, kapaciteta 3 miliona barela, itd.

Jedna druga osoba mi je rekla: „Kad god si povezan sa lošim uticajem Saturna ako nosiš crno, taj loš uticaj će se udvostručiti.“ Saturn, Rahu, Ketu, Pluton, Neptun… Oni vole crno. Saturn bi trebalo da bude Sunce senke. Zovu ga Sunce senke. Dakle, Saturn je uvek istinit. Senka je uvek istinita. Kako znate da je tamo senka? Senka vas istinski predstavlja. Onakvi kakvi ste je upravo ono što ćete videti na senci. Dakle, Saturn, Sunce senke je Saturn. Saturn je uvek istinit. Prikazuje vas onakvima kakvi ste zaista. Čak i ako je nešto ružno, prikazaće ružno. Zato se ljudi plaše Saturna, jer su navikli da se prikrivaju. A crno to pojačava.

Devi su rekli da uopšte ne nosi crno zbog svoje vladajuće planete. Ne znam koja je.

devi-mohan

Devi: Da, ja imam jak uticaj Saturna.

M: Posle toga su joj se desile promene u životu. To takođe privlači negativnosti, ljubomoru…

Devi: Negativne komentare ljudi.

Učenik: Šta da radim sa svojom garderobom, sve je crno? 🙂

Devi: Bukvalno sam bacila svoju odeću. Imala sam gomilu crnih stvari i jednostavno sam ih bacila. Shvatila sam koliko sam crnih stvari imala. Stalno bih nosila nešto crno. To je i zato što mislimo da izgledamo tanje kad nosimo crno. Ali, možete nositi tamno plavu, tamno zelenu, maslinasto zelenu, braon…

M: Ovde treba reći dve stvari. Prva je da ljudi privlače mnogo ljubomore kad su sa mnom. Ljudi postanu veoma ljubomorni kad se neko približi Mohanđiju. Svetlije boje to reflektuju nazad. Druga stvar je da se zaštite od uticaja energije.

Devi: Ali, taj čovek je rekao da kad nosiš crno, ljudi te više kritikuju, više su na tebe ljubomorni, na njih utiču vaše boje.

M: Žele da vas kritikuju. Čak i ako radite najbolje što možete, reći će da niste dobri. Kad nosite svetlije boje, to im se vraća, možda ne u potpunosti, ali bar 80%.

collage 1

Učenik: Kad vidim tinejdžere kako nose crno, ponekad sam ljut na njihove roditelje.

M: Tinejdžeri često nose crno u znak protesta. To je vrsta buntovničkog stava. To je neka vrsta poruke društvu: „Ja sam protiv svih vas.“ Nekad sam uvek nosio crno. Nisam čak ni kupovao odeću a da na sebi nema nešto crno. Na poslu sam nosio kravatu i sako, ali to je bilo nešto drugo. Onda sam prestao sa crnim. Čak i sad imam samo nekoliko crnih stvari, ne puno.

Isto tako šafran, narandžasta boja je veoma moćna. Utiče direktno na solarni pleksus. Ako niste stabilni a nosite šafran, nećete biti u stanju da se nosite sa svojom energijom sunca, sa vatrom. Vatra će biti jaka. Zato su mnogi ljudi koji nose šafran potpuno sluđeni. Jer, ako niste stabilni kad nosite određenu boju, postajete još više neuravnoteženi. Ljudi ponekad napuste svetovni život, žele da žive u izolaciji, kažu: „Ne želim da živim u ovom svetu, odlazim.“ Međutim, ne mogu da se smire u šafranu kao monasi zbog ovog problema. To pojačava solarni pleksus i seksualnost, i mnoge stvari isplivavaju na površinu. Sve što je ranije sedelo prikriveno, počeće da izlazi i oni neće moći s tim da se nose.

Učenik: Ponekad sam nosio kombinaciju crveno i crno.

M: Crvena je zemlja, to je drugačije.

Učenik: Volim tu kombinaciju, ali sam možda agresivniji nego inače.

M: Nekad sam nosio te boje.  Mislim da postoji značenje u tome šta jedemo, šta oblačimo… Ali, ako nosite svetlije nijanse, bezbedni ste.

Devi: Ali, sve to utiče malo po malo – hrana koju jedete, misli koje imate, odeća koju nosite. Sve je to malo, malo. Nije da je to neka velika stvar, ali kad se sve skupi zajedno, računa se.

M: Kad radite samo na određenoj frekvenciji, računa se. U suprotnom, radite najbolje što možete i neko vam kaže da ste glupi, da niste dobri i sve takve stvari. Ili, radite najbolju stvar na svetu, hoćete da podignete svest ljudi u svetu, a ljudi pričaju loše stvari o vama. Ako nosite takvu odeću, to vas više pogađa. Verovatno počinjete više da verujete njima nego svojoj svrsi. Dakle, morate se držati svrhe.

Naša svrha u ovom životu je da dosegnemo najviši nivo. Ako nas sve druge stvari pogađaju, nikada nećemo tamo stići. Um će neprestano donositi takve stvari. Naš posao je kao u trci sa preponama, jedna prepona, druga prepona…  morate da skočite i nastavite dalje. Um će svašta donositi, jedna prepona, druga prepona…  A posebno kad pričamo o drugim ljudima, nikada to nećemo prevazići jer će ljudi stalno dolaziti i stalno pričati. Imaće svoje predrasude i sve ostalo. Tome nema kraja. Uvek ćete biti protiv nekoga. Viđao sam ljude koji su uvek protiv nekoga. Ako nisu protiv vas, onda su protiv nekog drugog, jer jedino na taj način mogu da prežive. To je nastavak nesigurnosti. Ako sam siguran u sebe, nemam potrebu da pričam o drugim ljudima. Ako niste sigurni u sebe, onda vam smetaju drugi ljudi.

mar_2822-fb

Kad odlučimo da povećamo frekvenciju Zemlje, sve ove stvari su važne. Iako su to male stvari, šire gledano su važne, jer prirodno težimo ka: „Ne želim da me iko dotakne.“ Ja sam bio veoma introvertan, hronično introvertan. Kad je Devi ušla u moj život, pitao sam Babu: „Zašto mi sad šalješ ženu posle svih ovih godina?“, jer sam godinama bio neženja. „Šta da radim?“ Rekao je: „Moraš da se oženiš.“ Rekao sam: „Nema šanse! To je nemoguće. Neću da se upuštam u taj haos, brak, deca… Dobro mi je ovako.“ A on je rekao: „Onda ćeš morati da se vratiš. Jedna stvar je preostala.“ Sve ono što treba da uradite mora da se završi, u tom smislu nema „hoću i neću.“ Čak i ako treba da padnete, moraćete da padnete. Ako treba da ustanete, moraćete da ustanete. Nema ništa poput: „Zašto mi se ovo desilo?“ Sve se dešava.

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Lektorisala: Dejana Vojnović
Prevela i uredila: Staša Mišić

Hranjenjem do oslobođenja

June 15, 2018 at 10:31 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Feeding-1

Dug postojanja

Naši životi bi trebalo da budu vođeni Darmom, dužnošću pravičnog življenja. Naša primarna darma je prema našoj porodici.  Vodeći računa o njima mi plaćamo dug za to što smo dovedeni u ovo postojanje. Naša sekundarna darma je prema društvu – raditi nešto za druge. Kroz ovo mi plaćamo naš dug prema Majci Zemlji, za to što zauzimamo prostor na njoj i živimo život. U Indiji se kaže da će se duša reinkarnirati na zemlji dokle god dug ne bude plaćen u potpunosti. Ako iznajmite kuću, živite tamo i odete ne plativši zakup, neko će vas juriti da naplati to što dugujete. U ovom slučaju to je Majka Zemlja, koja će vas uhvatiti i vratiti nazad. Zato većina religija priča o nesebičnom služenju kao vidu pročišćenja. Čak ni uzdignute duše ne mogu da pobegnu od ciklusa rađanja i smrti bez plaćanja svog duga. U ovu svrhu je veliki drevni indijski majstor Adi Šankara zamolio sve svece koji meditiraju na Himalajima da siđu dole među narod tokom Kumba Mele (najvećeg mirnog okupljanja u svetu koje se održava na četiri lokacije svake tri godine) i da podele svoju energiju sa drugima kao vid služenja.

Kako otplatiti dug?
Feeding-2

Ovaj dug možete otplatiti pomažući bespomoćnima. Ipak, naše delo dobročinstva ne bi trebalo da bude ograničeno na ljude, nego treba da se protegne na sva bića. Tapiserija postojanja je protkana divnim nitima svih bića, svako od njih doprinosi na svoj način jedinstvenoj lepoti ove tkanine života. Svako biće na Majci Zemlji ima jednako pravo na postojanje i, stoga, svako biće ima pravo da bude uživalac našeg nesebičnog služenja. Shvatite da svako biće oseća glad na isti način. Dalje, sva bića su povezana kroz zajedničku simbiozu razmene energija koja nam pruža dobrobiti u zamenu za usluge nesebičnog davanja.

Kome platiti?

Postoji pet širokih klasifikacija bića koja mogu da vam pomognu u većini situacija u životu:

  1. insekti (leptiri, pčele, mravi itd.);
  2. ribe;
  3. ptice;
  4. životinje poput guštera, veverica itd;
  5. odlutale domaće životinje kao što su krave, bikovi, koze, mačke, psi itd.

Feeding-5

Prve dve kategorije bića nisu ni svesne ni sposobne da iskažu zahvalnost. Sledeće dve kategorije su donekle svesne, ali ne mogu da iskažu zahvalnost. Poslednja kategorija bića je i svesna i može da iskaže zahvalnost. Uzgred budi rečeno, mislim na hranjenje divljih ili slobodnih životinja, ne onih koje se nalaze u kavezima ili akvarijumima.

Slično je i među ljudima. Takođe postoji predložen prioritet hranjenja:

  1. stari, bolesni ili psihički/ mentalno oboleli;
  2. napuštena deca: obeležena su kao posebna grupa da bi se naglasila njihova slabost zato što su bespomoćna skoro kao kategorija iznad;
  3. žene;
  4. svi ostali.

Koje su prednosti?
Feeding-3

Kada služite neko biće, darovani ste pozitivnom konstitucijom tog bića. Na primer, ribe se vezuju za pokret i gladak tok. Hraneći ribe skidate blokade i donosite harmoniju i lakoću izražavanja u svoj život. Ptice se vezuju za let, uzdizanje i lakoću postojanja. Prema tome, hranjenje ptica je preporučljivo kako bi se otklonila depresija. Osećaćete se lakše, zaštićeno i stabilno kada ih hranite i štitite. Psi i mačke se vezuju za lojalnost i stabilnost. U Indiji su krave čuvene po tome što upijaju negativne uticaje i tako štite kuću svoga vlasnika.

Druge dobrobiti uključuju bračnu harmoniju, vernost, osećaj svrhe i oslobođenje od teških emocija, blokada, prepreka, bola (emotivnog i fizičkog), negativnih efekata planetarnih uticaja itd. U nekim kulturama se za hranjenje drugih bića kaže da smanjuje negativne efekte loših dela naših predaka. Ako su preci učinili neka dobra dela, to pomaže dolazećim generacijama. Nažalost, većina života je posvećena jedenju, pijenju, spavanju i, na kraju, umiranju! Mi ne činimo ništa dovoljno značajno ili nesebično za svet. To ima stagnirajući efekat na celu porodicu i to ostaje dolazećim generacijama.

Šta možete da učinite?

Donesite jednu odluku: “Vratiću Majci Zemlji mnogo više nego što sam uzeo od nje.” Ovo je jedina odluka koju treba da donesete. Kada to uradite, ljubav raste iz vas donoseći milost i izobilje. Kako postajete više nesebični, više milosti će vam dolaziti. Sve će vam doći. Kada me ljudi pitaju: “Mohanđi, šta možemo da učinimo za tebe?” Ja uvek kažem: “Hranite ptice, ribe, životinje, sva stvorenja i ljude. To je najviše što možete da učinite za sebe i za Majku Zemlju.” Mislim da je ovo praktično, a  opet moćno i jako efektno.

Feeding-4-compressed

Ostavite nešto šećernog sirupa (pre svega u biorazgradivoj posudi kao što je kokosova ljuska ili zemljani sud) za mrave, insekte itd. Ostavite nešto vode i zrnevlja za ptice. Hranite lutajuće životinje u svom kraju. Možete da kupite nekoliko paketa biskvita ili neke zapakovane užine i da ih delite ljudima u vašem kraju kojima je to potrebno.

Ne možete da kontrolišete koja kategorija ljudi ili životinja uzima ono sto vi nudite. Stoga, možete da hranite kombinacije bića. Ali, kada hranite ljude, pazite da izbegnete zavisnost među primaocima. Vaša pomoć treba da osnaži onog koji je prima. Ne treba da počne da misli: “Zašto bih ja radio kad sam svakako nahranjen?”

Naše nesebično služenje ne treba da bude tačno utvrđeno. Kada je siromašna osoba gladna, ponudite joj hranu ili kupite vodu. Neka to bude spontano delo. Ne treba da dostavljate hranu hiljadama ljudi. Možete, ako to želite, ali to vam niko ne traži. Uradite šta možete za svet, prema svojim mogućnostima. Ovo će vas držati oslobođenima.

S ljubavlju,

Mohanđi

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Ivana Igrić
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić

Vrelije od rasplamsanog sunca

May 19, 2018 at 3:15 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

pkmohan-mohanji-atmananda-mohanji-and-the-sun

Dragi tragaoci za istinom,

Možda mislite da blizina tako moćnog avadute kao što je Atmananda znači da smo stalno razgovarali o dubljim nivoima duhovnosti. Naprotiv, retko da smo ikad pričali o duhovnim pitanjima. Isto sam primetio i kada se Atmananda susretao sa drugim moćnim majstorima. Nisu razgovarali ni o čemu, ali bukvalno ni o čemu što ima veze sa duhovnošću. Za mene je susret dva majstora izgledao kao stapanje dva sunca kako bi dala još više svetlosti. Nije bilo potrebe za rečima (posredovanjem). Kad god dobijete priliku da boravite pored oslobođenih majstora, obavezno ih posmatrajte, ali nikako ne imitirajte. Ako ih imitiramo, time ćemo samo dobiti određene crte karaktera ili osobine. Posmatranjem ćemo dobiti odvojenost i svest o savršenoj ljubavi na delu.

pkmohan-mohanji-atmananda-mohanji-twirling-moustache

Divno je posmatrati nekog ko ne želi ništa od zemlje kako hoda zemljom. Počinjemo da posmatramo sa potpunom nepristrašnošću, pa čak i ravnodušnošću svaku želju svake osobe oko sebe, ili onih koji dolaze kod našeg Guruđija po blagoslov za brzo rešenje neke od svojih omiljenih dimenzija „veličanstvenih“ žudnji, kao što su novac, ugled, slava, posed, itd. Guruđi, odvojen od sebe kakav je bio, ponekad bi ih pogledao, a ponekad ignorisao. Namerno je nosio plašt nemoćnog, često ekscentričnog, običnog sadua (askete). To mora da ga je spasilo raznih pohlepnih tela.

Retko bismo pričali sa Guruđijem o nečemu vezanom za duhovnost. Obično bi do toga došlo kao komentar nakon nečije posete. Evo nekoliko odlomaka. Jednom je rekao: „Buda je kazao: ’Ljudski jezik je opasniji od mača. Ostavlja dugotrajne rane. Povređuje ljude više nego mač. Povrede koje nanese jezik teško se zaceljuju.’“ Razumeli smo da većina nevolja u životu proizilazi iz relativnih istina ili delimičnih istina protumačenih od strane spekulišućih umova punih predrasuda i izraženih kroz naše jezike bez kostiju. To me podseća na razne divne stvari koje je Buda izrekao, a koje su savršeno pristajale nivou postojanja našeg Guruđija.

pkmohan-mohanji-atmananda-mohanji-looking-at-camera

„Mesto koje je najudaljenije od nas je prošlost. Nema tih para ni vremena koji nas mogu odvesti tamo.“
„Najveća i najviša planina na ovom svetu je ljudska požuda. Za ljudski um ništa nije teže osvojiti od požude.“
„Stvar koju je najteže održati na ovom svetu je malo obećanje. Lakše je reći nego uraditi. Ako se obećanja ne ispune, čovek uzima još života da bi ih dovršio. Stoga su obećanja prilično štetna. Ako se ne ispune, povećavaju našu karmičku težinu.“
„Osobina zbog koje se čovek oseća najlaganije na svetu je poniznost, koja dolazi sa zrelošću i svešću. Nema ničeg laganijeg za um od poniznosti. Kada jurimo ime, slavu i bogatsvo, to se gubi.“
„Smrt nam je najbliža. Smrt nam je bliža nego bilo koji međuljudski odnos i jedina je neizbežna veza.“
„Najlakše što možete da uradite da biste se oslobodili u ovom svetu jeste da širite poruku o našem dragom guruu šireći bezuslovno ljubav kroz samo vaše postojanje. Vaša lična dobrobit nema ništa s tim. Ako se plašite da govorite o guruu koji vam je dao sebe, vi ste licemer. Milost neće doći na vaša vrata. Licemerje sprečava milost.“

collage
pkmohan-mohanji-atmananda-mohanji-at-ugadi

Jednog „svetog dana“, nakon što je proveo vreme sa jednim naizgled rezervisanim lutajućim saduom, guru je rekao: „Mi smo svi lažovi. Lažemo sve vreme. Kad god kažem ja sam Atmananda, ja lažem. Ovo telo se zove Atmananda, ne ja. Kad god ljudi pričaju sa identifikacijama koje su sve privremene, lažu, jer sve što je privremeno nije krajnja istina. Pogledajte oko sebe, nijedna životinja vam se neće predstaviti kao bik ili majmun. Oni nisu vezani svojom inkarnacijom. Mi toliko želimo da zadržimo svoj ego i identifikacije. Kad god počnemo da izražavamo ko smo u okvirima ovozemaljskog postojanja, sve se više i više udaljavamo od prvobitne istine. Stoga, moramo shvatiti da smo svi mi lažljivci. Slavni lažljivci koji vole da održavaju svoje laži i čak su i ponosni na njih. Ja nisam avaduta, pa čak ni Atmananda. To su sve identifikacije o mom stanju i obliku koje mi je dalo društvo da bi sebi olakšalo. To je njegova potreba, ne moja. Ja sam slobodan.“ Nastavio je: „Isto tako, poistovećujemo se sa prolaznim emocijama i prisvajamo ih. Mi nismo ni emocije. Mi smo slobodni. Ako to ne shvatite, patićete.“

pkmohan-mohanji-atmananda-mohanji-praying

„Želje su zamke. Jedna spontano vodi ka drugoj. Isto tako, one menjaju formu i prirodu. Želje izazivaju iluzije i halucinacije. To nas sve više i više udaljava od oslobođenja.“

Ovo je priča o nekim Guruđijevim učenicima, kao što su Ramapa, Srinat i moja malenkost, kao i o nekim Guruđijevim iskustvima koja bih želeo da podelim kako bih omogućio uvid u njegov veličanstveni status.

Nekad je sredovečna osoba po imenu Ramapa hodala sa nama dok smo hodali sa Gurudevom. Gurudeva nije imao običaj da obraća pažnju, dočekuje ili prima bilo koga ko odluči da hoda s njim.Verovatno nije ni primećivao.

Guruđi nije voleo razgovore. Videli smo ga kako satima pažljivo posmatra krave ili druge životinje. Među sobom smo govorili da ih Guruđi oslobađa svojim pogledom. Zapravo, posmatrao je životinje s mnogo više pažnje nego ljude. Jednom takvom prilikom, koja se desila oko nedelju dana nakon što nam se Ramapa pridružio, Guruđi je posmatrao krdo krava na livadi. Ramapa mu se približio i rekao: „Gurudeva, moja želja u ovom životu je da dostignem više nivoe samadija. Blagoslovi me i pomozi mi.“ Guruđi nije odgovarao neko vreme. Kasnije reče: „Posmatraj krave i svedoči im.“ To je bilo to. Nije rekao ništa drugo. Ustao je i počeo da hoda. Ramapa je sedeo tamo i nastavio da radi ono što je Guruđi radio, a što je i njemu rekao da čini. Odlazeći sa Gurudevom, koji je hodao prilično brzo, videli smo Ramapu potpuno udubljenog u posmatranje krava.

pkmohan-mohanji-atmananda-mohanji-with-cows

Mnogo godina kasnije, nakon što je Guruđi dostigao mahasamadi (svesno napuštanje tela kod svetaca), imao sam sreće da i ne znajući sretnem Ramapu, koji je do tada dostigao velike duhovne visine. Nisam ga prepoznao. Vraćao sam se sa nekoliko saputnika do mog boravišta, idući sa severa Barata nakon našeg godišnjeg kupanja u Gangi tokom Kumba Mele. Zadesilo se da provedemo noć u ašramu sveca kog nismo ranije upoznali. Većina ašrama bez ikakvih očekivanja ugošćava ljude koji se vraćaju sa Kumba Mele. To je i dalje tradicija. Poglavar tog ašrama je bio ćelav i imao dugu belu bradu. Dočekao nas je ljubazno i dostojanstveno.

Uveče, nakon večere u suton, držao je govor svojim učenicima. To je zvučalo ovako nekako: „Gurudeva mi je rekao da posmatram krave i otišao (u tom trenutku sam osetio da bi to mogao biti Ramapa). Shvatio sam ovo kao dikšu (inicijaciju) i seo na isto mesto gde je Gurudeva sedeo i počeo to da radim. U početku sam video samo tela krava. Video sam samo njihove aktivnosti. Svakog dana radio sam ovu vežbu u koju me Gurudeva inicirao. Nakon nekoliko dana mogao sam da prepoznam baš svaku kravu koja je pasla na toj livadi. Uskoro sam počeo da uočavam njihove karaktere i razlike između njih. Počeo sam da primećujem kako se ponašaju. Video sam razlike u njihovom ponašanju, kao i njihovu hijerarhiju i manirizme.

Nikada nisu pokazivale znake užurbanosti. Uvek su bile mirne. Jele su samo onoliko koliko im treba. Bile su strpljive. Nikad se nisu žalile niti proizvodile nepotreban zvuk. Prihvatale su svoje okruženje i stvarnost bez ikakvih pritužbi. Bile su tolerantne. Nikad se nisu žalile ni na kišu ni na sunce. Bile su dosledne u onome što su radile. Nikada im ne bi dosadilo njihovo okruženje. Naučio sam mnogo stvari od njih. Koncentraciju, prihvatanje, doslednost, posvećenost bez anksioznosti ili poređenja, bez pritužbi, i više od svega, stabilan um, smiren do srži. Shvatio sam da stanje samadija zahteva sve ove osobine. Sam samadi je smirenost uma. I te životinje su me tome naučile.

pkmohan-mohanji-atmananda-mohanji-feeding-a-cow-in-rishikesh1

collage 1

Dan i noć sam sedeo blizu tog pašnjaka, i kada su ova nežna bića lutala, pratio sam ih. Postala su moji gurui. Naučio sam velike životne tajne od njih. Sve počinje prihvatanjem. Razumeo sam zašto je moj Gurudeva uvek posmatrao životinje i sedeo u stanju meditacije. Svedočio je stanjima samadija koja priroda iskazuje kroz svaku biljku, drvo, lišće i sva njena bića. Isto tako, shvatio sam da krave ne jedu nakon zalaska sunca, a počinju da jedu tek kada sunce izađe. One prate sunce. I ja sam se predao suncu, pa je i ono postalo moj guru.“ Ramapa je nastavio.

Njegovo objašnjenje mi je potvrdilo da i on govori o mom guruu – avaduti Atmanandi Čaitanji! On je mnogima doneo prosvetljenje kroz usputnu reč ili rečenicu koja bi postala nepobitna zapovest koju bi vreme kasnije dokazalo. Želeo bih da shvatite jednu naročitu poentu. Moj Gurudeva je na sebi svojstven, nenametljiv način naučio Ramapu, i kroz njega sve nas, jednu važnu vežbu – praktikovanje svesnosti. Svi gurui obično iniciraju svoje učenike u kontemplaciju (manana) i meditaciju (dhjana) ili neke rituale kako bi dostigli nivoe samadija. Ovde je Atmananda podučavao „svesnost“ kroz postamranje krava, što nije ni manana ni dhjana. Krave nemaju nikakvu anksioznost zbog budućnosti, niti neku vidljivu vezanost za prošlost. Nemaju predrasude niti strahove, kako je objasnio Ramapa. To je važna lekcija u duhovnosti. Biti u SADAŠNJOSTI. Biti u svesnosti. To je prostor između manane i dhjane.

Kada je Ramapa napravio pauzu u svom pripovedanju, predstavio sam se i rekao njemu i publici da sam bio tamo kada se taj događaj odigrao. Ramapa nije mogao da zadrži suze. Ustao je i pokušao da se prostre pred moja stopala iz poštovanja prema mom guruu. Nisam mu to dopustio. Umesto toga, zagrlio sam ga. Nijedan od nas nije mogao da zadrži suze radosnice. Neko vreme smo ostali zagrljeni. Onda sam rekao: „Ramapa, tako sam srećan što te vidim, ne samo jer si dostigao više nivoe samadija, kako si i želeo, sa milošću našeg Gurudeva, već i zbog toga što prenosiš i objašnjavaš neuobičajene metode našeg Gurudeva i svojim učenicima. Održavaš živim sećanje na njega.“

Nije bilo mnogo onih koji su razumeli Gurudeva. On je tako usmeravao hiljade. Možda kroz reč, pogled, rečenicu ili fizičku demonstraciju sopstvenog života. Međutim, ni pet posto tih ljudi koji su dolazili kod njega ne bi to shvatili niti uhavtili tu nit i nastavljali bi da žive kao i do tada. Svakome bi usput, nenametljivo, pružio konopac da se popne.

pkmohan-mohanji-atmananda-mohanji-and-the-sun

Naš guru je napustio svoje telo i insistirao na tome da ono ne treba da postane teret zemlji. Zvanično je kremiran. (Kada je čuo za smrt Atmanande, osmeh je nestao s Ramapinog lica, a oči su mu se napunile suzama.) Isto tako, on nije ništa napisao, osim onoga što je zapisano u našim srcima i umovima. „Ramapa, danas sam srećan. Kada čujem reči našeg gurua kroz tebe, osećam toliku sreću i ponos. Dozvolio nam je da hodamo sa njim i naučio nas neprocenjive lekcije kroz svoj sopstveni život. Savršeni avaduta. Nije imao emocija. Nikada nije plakao. Postojao je bez postojanja. Živeo je bez življenja. Uvek je bio, i sad je uvek uz nas.“

Ramapa suzno reče: „Samo želim da ne padnem opet u iskušenja ovog sveta.“

Odgovorih mu: „Kada si pod zaštitom majstora kakav je Atmananda nikada ne moraš da brineš o bilo kakvom padu u duhovnosti. Neće doći do stanja Joga Brašte (gubitka milosti). Atmananda kao guru to nikada neće dopustiti. Našeg gurua su retko razumeli jer se retko izražavao. Njegov život je bio njegova poruka. Ako ljudi nisu razumeli njegov život, onda nisu razumeli ni njegovu poruku. Uvek sam posmatrao njegovu naviku da pažljivo posmatra životinje. Proveo je mnogo vremena radeći samo to. Često bi zaboravio na svoje sopstveno telo, vreme, glad, vremenske prilike, i sedeo posmatrajući ptice i životinje. Sada, uz tvoje pripovedanje, dobio sam jasan uvid zbog čega ih je posmatrao, kao i šta je s tolikim interesovanjem video. Učio nas je najvećoj od svih filozofija, a to su prihvatanje i predaja. Hvala ti.“ Ponovo smo se zagrlili puni dubokih, iskrenih emocija.

Bio sam istinski srećan što vidim Ramapu, naročito zbog nivoa duhovnosti koji je dostigao, i isto tako sam bio zahvalan Guruđiju što je to sve omogućio. Ostali smo tu noć i krenuli nakon što smo pojeli sveži doručak koji su nam poslužili Ramapini učenici. Ramapa nije jeo ništa nakon zalaska niti pre izlaska sunca. Mi smo učinili isto i odlučili da od tad nećemo više jesti nakon zalaska sunca. Odlučuli smo da pratimo učenje sunca.

Oprostili smo se s Ramapom uz ovu utešnu misao: „Istinski učitelj nikad ne umire. On ostaje kao misao, učenje ili podsetnik kroz različite umove dugo nakon svoje smrti.“

pkmohan-mohanji-atmananda-mohanji-intense-look-21

Drugi Guruđijev učenik je bio Srinat. Bio je kao Guruđijeva senka. Pridružio se Gurudevi pre mene i bio s njim do njegovog mahasamadija. Nikad nije pominjao svoju prošlost, ali je neko pomenuo da se jedan od njegovih roditelja ponovo venčao, i da ga je očuh odnosno maćeha izbacila iz kuće. Nekad kasnije jedan avaduta mu je rekao da je njegov guru u obliku neba (njegovo telo je beskrajno kao nebo). Pošto nije prošao nikakvu inicijaciju, sedeo bi i gledao u nebo i spontano prešao u šjambavi mudru. Po običaju sedeo je pored jedne prodavnice zureći u nebo kada je Atmananda naišao pored njega. Atmananda ga je samo pogledao i očima pokazao da mu se pridruži. Srinat je istog momenta krenuo za njim i nikad ga nije napustio. Video je nebo u Atmanandi.

Sedeo bi poput statue skoro kao Guruđi. Bio je povučena osoba i retko je pričao. Kad god bi ga pitali nešto poput: „Kada će se Guruđi probuditi? Možemo li nešto da uradimo?“, on bi samo bledo zurio u njih. Pošto nije bilo poente pričati s njim, ljudi su ga potpuno ignorisali. Ljudi bi ga zadirkivali i ismevali, ali ništa od toga ga nije doticalo. Šta god bi Guruđi rekao on bi to istog momenta slepo uradio ne razmišljajući da li je pravo vreme, pravo mesto, prava prilika itd. Bez postavljanja ikakvih pitanja, bez razmišljanja ili premišljanja pre nego što bi nešto uradio – takav neki stav. Da mu je Guruđi zatražio da skoči sa planine, on bi skočio. Takva vrsta savršene poslušnosti.

Guruđi većinom nije izvodio nikakve rituale. Međutim, ponekad bi zapalio vatru i bacio u nju neke ponude. Bilo bi to za nekog, verovatno u nekom delu sveta (ili univerzuma), ali nikada ne bi objašnjavao zašto to radi. Isto kao što bi uzeo hranu u ruku i ponudio je vatri jer je neko negde verovatno bio gladan ili je nešto trebalo da se desi negde drugde. Jednom retkom prilikom kada je Guruđi vršio neki ritual, tražio je od Srinata da se okupa u reci i odmah se vrati. Reka se izlila i bilo je veoma opasno ući u nju jer bi nabujala voda svakoga samo zbrisala.

collage 2

To ga nimalo nije zaustavilo. Samo je uskočio u reku čija ga je nabujala voda prosto uvukla. Nosila ga je nekoliko kilometara pre nego što je uspeo da zapliva i nekako izađe na obalu. Odatle je trčao sve do Atmanande, tačno na vreme da stigne na kraj obreda. Ljudi su ga pitali da li je poludeo kad je skočio u nabujalu reku. Nije odgovorio, samo se nasmešio.

Dok je Atmananda sedeo pod drvetom, pre nego što je uzeo mahasamadi, i on je isto sedeo pod drvetom. Njihova svest se stopila i do trenutka kada je Atmananda napustio telo, on je postao kao njegova senka. Atmananda je preuzeo, uklonio svu preostalu karmu i rastvorio ga. Ubrzo nakon što je Atmananda uzeo mahasamadi, nedelju dana nakon toga, i on je napustio telo. Baš kao što je i Atmananda učinio pre nego što je uzeo mahasamadi, i on je sedeo ispod drveta i prestao da jede i pije. Pre tog trenutka sigurno je dostigao visoke nivoe samadija. Ali, to niko ne zna jer se nikada nije izražavao. Nikada se nije prikazivao. Nikada nije pokušavao da dokaže.

pkmohan-mohanji-atmananda-mohanji-and-gazing-21

Atmananda nije imao naviku da jede niti je ikada bio zabrinut zbog hrane. Uglavnom je jeo šta bi mu došlo u ruke. Nikada nije brinuo za to. Nikada nije išao u potragu za hranom niti sakupljao bikšu (milostinju). Bilo je nekih mesta gde se davala bikša, ali on bi samo rekao: „Hajdemo dalje.“ Neki od njegovih sledbenika su želeli da ostanu i dobiju bikšu. Na primer, bilo je određenih mesta gde je kralj obezbeđivao bikšu. Atmanandu nikada nije bilo briga, tako da su mu ljudi retko donosili hranu. Čak i kad bi mu doneli da jede, on bi bacio pogled, a zatim nahranio ptice ili krave. On bi uvek nahranio nekoga oko sebe i ne bi sam pojeo hranu. Nije bilo mnogo stvari koje si mogao da učiniš za Atmanandu. Nije mu trebalo nikakvo služenje. U suštini, ne možemo služiti Majstoru. Moj Gurudeva Atmananda je bio epitom slobode. Slušajte ga u dubokoj tišini, čućete kako njegove reči odjekuju duboko u nama.

„Smešno je kada pomislite da ste nešto. Smešno je i kada kažete da niste ništa. Kada shvatite da niste nijedna stvar, počećete da doživljavate SLOBODU.“
„Izvan ličnih identifikacija i okvira leži ISTINA postojanja.“

collage 3

Atmananda je rekao: „Nijedno srce povezano sa svešću neće ostati uskraćeno za prisustvo.“ Iskusio sam to mnogo puta. Jednom, pre nego što sam počeo da lutam sa mojim Gurudevom, zatekao sam se u raspravi oko neke sitnice sa grupom ljudi koji su se spremali da me prebiju zbog moje agresije. U to vreme sam samo jednom ili dvaput sreo Guruđija, i to u razmaku od nekoliko godina. Kao i obično, bio je ravnodušan prema meni. Moj ego je to smatrao „ravnodušnošću“, a zapravo je to bio test izdržljivosti, te sam odlučio da ga više ne viđam.

Kada se ovaj incident dogodio, mlade siledžije su gotovo bile spremne da me prebiju. Iznenada, video sam kako Guruđi dolazi i odlučnim glasom govori: „Prestanite. On je moj sledbenik. Ostavite ga na miru.“ Ljudi koji su hteli da me prebiju su se ukočili, a zatim povukli. Guruđi me pogledao u oči, a zatim rekao: „Mahendra, idemo.“ Nemam pojma kako je znao moje pravo ime. Nikada nismo razgovarali, a kamoli da sam mu ispričao detalje o sebi. U svakom slučaju, on je krenuo, i ja sam ga pratio. To je početak mog putovanja s njim. I od tada ga nikad nisam napustio. Beskrajno me iznenađuje kad pomislim kako se pojavio na tom mestu gde sam ja bio, i to baš u kriznom trenutku. Kasnije sam shvatio da je njegova navodna ravnodušnost samo maska. On je vrlo svestan svega što se dešava oko njega i van njega, naročito kada je reč o životima ljudi koji su se iskreno i s ljubavlju povezali s njim, i ima kontrolu nad svim tim.

pkmohan-mohanji-atmananda-mohanji-at-mookambika-kudajadri-mountain-holding-mothers-spear

Zaključiću ovo još jednom pričom, nekim uvidima u njegovo stanje. Kao što sam ranije pomenuo, on nije bio vezan, bio je slobodan; nije bio vezan ni za šta, niti odvojen od bilo čega. On je bio u svemu. Tretirao je ljudska i sva druga bića sa istim poštovanjem. Imao je kontrolu nad vremenskim prilikama i elementima, ali je to retko kad pokazivao. Hodao bi po kiši i grmljavini, a znali smo da bi mogao ili da odabere sklonište ili da zaustavi kišu. Kada bismo mu dosađivali da se zaustavi dok se vreme ne smiri, odgovarao bi: „Ne uznemiravajte elemente.“ Kasnije sam shvatio da ne bi trebalo da se mešamo u večni tok prirode čak i ako imamo moć da to uradimo, kao i to da bi trebalo da naši unutrašnji elementi budu u harmoniji kako bismo imali dobar život bez preterivanja u bilo čemu.

Gledao sam na Gurudeva kao na nešto najsličnije elementu vode – uvek je išao niz tok. Nakon njegovog mahasamadija, poduzeo sam sve da napravim njegov lik kako bih mogao da sačuvam uspomenu na njega. Moja iskrena ljubav i poštovanje su stvorili ovu moju nesebičnu želju. Međutim, imao sam na umu činjenicu da nam je Gurudeva jasno rekao da ne želi da ikakav trag njegovog postojanja ostane na zemlji. To je uticalo na njegovu poslednju želju da bude kremiran, a njegov pepeo prosut u svete reke. Uprkos sumnjama, upotrebio sam svu svoju vajarsku veštinu da napravim statuu i postavio je na prilazu reci, gde sam se svakodnevno kupao. To mi je omogućilo da budem u njegovom prisustvu i klanjam mu se svaki dan. Nekoliko godina kasnije reka je nadošla i nabujala voda je odnela statuu, ne ostavljajući nikakav trag postojanja mog Gurudeva, baš kao što je želeo.

Nakon tog incidenta osveštao sam par paduka (svetih sandala) u njegovo ime i postavio ih na prilaz reci. Moć mog Gurudeva je bila očigledna kroz činjenicu da bi reka samo blago dotakla paduke i povukla se. Ista reka koja je zbrisala mnogo veću statuu nikada nije prešla preko paduka. Kada se osvrnem, osećam da su moje sumnje u vezi sa njegovom poslednjom željom dok sam pravio statuu doprinele da ona bude zbrisana. Da je moja nesebična želja bila nepokolebljiva i dalje bih bio te sreće da se klanjam njegovoj fizičkoj formi u vidu statue. Sumnje potresaju temelje koji su čvrsto zacementirani verom.

img-20180118-wa0008-1

Imao sam i mnogo sreće da se na trenutak uverim da je on postojao daleko izvan granica zemlje. To me je zadivilo. Jedne večeri, u skloništu u blizini šumske čisitine, dok su svi spavali, ostavio sam Gurudeva pored vatre koju je palio i održavao kad god bi mogao. Sedeo bi tamo celu noć i posmatrao vatru. Vatra je simbol postojanja u nepostojanju jer lako pretvara materiju u prah. Bila je to blaga vatra. Tamo gde je Gurudeva sedeo, video sam samo vatru. Nije bilo obrisa mog voljenog Gurudeva. Samo vatra. Tog momenta sam shvatio da Gurudeva nije samo ograničeno telo na koje smo navikli. On je lako mogao da se pretvori u bilo koji od elemenata koji sačinjavaju telo. Taj put je rastvorio sve elemente i postao samo vatra da bi razgovarao sa spoljašnjom vatrom.

pkmohan-mohanji-atmananda-mohanji-and-fire1

Drugom prilikom, kada je poglavar jednog sela došao da ga vidi noseći dakšinu (ponude), tražio mu je da mu priča o svom guruu. Guruđi je samo bledo pogledao u nebo i rekao: „Kako uopšte mogu da pričam o slavi mog Gurua? Nikada ne mogu da ga dokučim. Niko ga ne može upoznati. Moj ograničeni intelekt ne može izmeriti njegove dimenzije. Samo se njegova milost otkriva u meni kao svest o njegovom prisustvu, ali ne i stanju. Ja sam previše mali da bih spoznao njegovo stanje. Ništa ga ne može opisati. On je zaista nedokučiv.“

Zastao je, razmislio na trenutak, a zatim nastavio: „On je vreliji od rasplamsalog požara. Hladniji od najsvežijeg povetarca. Sjajniji od milion sunaca. Brži od oštrica munje. Glasniji od bubnjanja hiljadu gromova. On je neviniji od novorođenčeta. Čistiji je od najčistijeg. On je delanje u nedelanju. On je moja majka i moj otac i svi moji rođaci zajedno. On nema ni oca, ni majku, ni početak, ni kraj. Ceo vidljivi univerzum nije ništa do mladež na njegovom veličanstvenom licu. On je nedokučiv. On je slobodan. Nije vezan univerzumom, niti je univerzum vezan njime. On je sloboda. On je blaženstvo. On je ja.“

To sumira stanje mog Gurudeva. Ponizno predajem ovo pred Njegova lotosova stopala.

pkmohan-mohanji-atmananda-mohanji-and-jesus-at-rio

Vaš

Mahendra Manu

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Tijana Sladoje
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić

Izjava o isključenju od odgovornosti:

Atmananda je izmišljeni lik kojeg je stvorio Mohanđi kako bi objasnio Tradiciju. Svaka sličnost sa stvarnim osobama i događajima je slučajna.

Jogijski izlaz

May 17, 2018 at 8:13 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment
hsty-yogi

Istinski jogi

Pošto je Jogaačarija Sanđaj (*poznatiji kao Sanjay Sir ili gospodin Sanđaj) iznenada preminuo u saobraćajnoj nesreći u Đamuu, 9. maja 2018, cela Mohanđi globalna porodica je bila u velikom šoku i dubokoj tuzi. Isplivala su mnoga pitanja i sumnje vezane za razloge iznenadne smrti i način odlaska, posebno zato što su oni koji su ga poznavali osećali da je bio istinski jogi, koji je duboko bio povezan sa Mohanđijem. Javila su se, takođe, pitanja o tome šta bi se moglo uraditi kako bi se pomoglo njegovoj duši. Bez obzira na zgusnut raspored putovanja i programa, Mohanđi je strpljivo odgovorio na većinu pitanja. Skupili smo ih sve i objavili u formi pitanja i odgovora pošto osećamo da su veoma značajni za većinu ljudi.

mohanji_no_expectation

Budite svesni – istinski majstor vam samo govori gde da gledate, a ne šta da vidite. Individulna karmička sloboda je uvek netaknuta. – Mohanđi

“Neprihvatanje ishoda ili stanje zbunjenosti uma kao rezultat neprihvatanja ishoda (Zašto se ovo dogodilo? Zašto guru to nije sprečio?) u potpunosti je povezano sa očekivanjima, kao što su: zauvek ćemo živeti, samo se dobre stvari mogu desiti u životu, dobre stvari se dešavaju dobrim ljudima, itd. Ova očekivanja su potpuno vezana jedino za naše budno stanje uma. Svesnost je ključ za prihvatanje istine da su ishodi zasnovani isključivo na karmi. Lek kojim možete izbeći unutrašnje razaranje do kojeg dolazi zbog raznih životnih događaja je svesnost da je neizbežan tok ili kraj života zasnovan isključivo na individualnoj karmi, kao i da je vera u prisustvo božanske sile izvan svih ljudskih granica. Sve traume imaju isti izvor – očekivanja i nerazumevanje toka karme. One su sve iste.” – Mohanđi

mohanji_yogi

Mohanđi i jogi

P: Sa stanovišta gurua, molim vas podelite sa nama vaše shvatanje događaja kao što je iznenadna smrt, posebno kad su u pitanju ljudi kao što je gospodin Sanđaj, koji su duboko povezani sa vama i veoma bliski sledbenici? Ovo će biti velika lekcija za sve nas.

O: Svi mi po navici verujemo da smo ovde zauvek. Ovaj osećaj je zasnovan na našim vezivanjima i identifikacijama sa stvarima oko nas, kao što su ljudi, mesta, vreme, stvari i emocije povezane sa svim tim spoljašnjim faktorima. S obzirom na to da postoji neprekidnost aktivnosti, imamo osećaj da ćemo zauvek trajati. Međutim, mi smo kreirali trajanje u prostoru na određeno vreme pre nego što smo započeli ovo putovanje. Dakle, na kraju ćemo svi mi morati da odemo u određeno vreme. Možete li ostati duže u telu? Postoji li takva mogućnost? Da. Postoji takva mogućnost kad sledeća inkarnacija nije blizu, tj. u vreme smrti dolazi do smrti, ali ostaje još 10 ili 15 godina do sledeće inkarnacije. Prema tome, osoba može da se drži za telo čak i kao biljka (bez ikakve aktivnosti), samo zato što je karma sa ovim telom već završena, a sledeće telo ili sledeći život je još daleko. Ovo znači da duša može izabrati da se drži za prethodno telo, čak i ako nije u dobroj kondiciji kako bi iskusila normalan život, umesto da meditira u drugoj ravni dok ne dođe novo telo. Neki ljudi vezani za krevet u tom su stanju. To je moguće.

Inače, ako pobožna, jogijska duša koja je orijentisana ka oslobođenju donese takvu odluku, može odlučiti da izađe iz tela kad je posao sa telom završen, a taj posao je direktno povezan sa njenim karmičkim planom ove inkarnacije. Karmički plan možda neće biti ispunjenje drugih ljudi, kao što su rođaci i prijatelji.

mohanji_karma-path

Ispunjenje karme

Ljudi mogu pitati ZAŠTO jer su mnogo voleli tu osobu. Ali za osobu koja je izašla (ili izlazi), ne postoji “zašto”. U karmi nema ZAŠTO. Postoji samo ispunjenje završetka zasnovano na određenom karmičkom planu, zahtevima i željama. Znači, kad je posao sa trenutnom inkarnacijom završen, osoba će jednostavno izabrati da ode. A razlog za odlazak može biti bilo šta. To može biti srčani udar, izliv krvi, itd. Bilo koji razlog ili bilo koja vrsta smrti. Može biti prerana smrt. Obično pretpostavljamo da osoba treba da postoji u telu sve vreme, tj. 80, 90 ili 100 godina. Ali, to nije neophodno. To je samo naša pretpostavka. Ono što se u stvari dešava je da osobe ostaju u telu zbog svoje karme i da odlaze u momentu kad je njihova karma sa tim telom završena. Zbog toga je Mahakali na Avadutino pitanje: “Možeš li mi pordužiti život za mesec dana?”, odgovorila: “Ne, ne mogu ga produžiti čak ni za sat vremena. Izabrao si svoje rođenje, izabrao si svoje vreme smrti. Dakle, živećeš samo toliko.” Čak se ni bogovi ne mešaju. Ovo je jedan aspekt. (Pročitajte blog “U potrazi za dragocenim – 3 deo”)

Što se tiče odlaska naprečac ili iznenadne smrti, osobe biraju iznenadnu smrt jer ne žele da budu teret drugim ljudima, porodici, rođacima, itd. Verovatno bi mogle da ostanu narednih 10 godina kao invalidi ili u paralizovanom stanju, ali šta se tada dešava sa ljudima koji im pomažu? Kako dani prolaze prvobitni entuzijazam opada. Onda one postaju teret. Svaka osoba kojoj je potrebna pomoć kod kuće je teret nekom od svojih rođaka, ako ne svima. Osećaji (bhaav) se mogu promeniti, ne odmah, ali vremenom. Jogijska duša odlučuje da želi da prođe kroz taj proces. Ovo se dešavalo – mogućnost tokom stanja smrti. Ovo je raskrsnica u životu. Jogijska duša bira da napusti izlomljeno telo brzo i mirno! To nije izbor budnog stanja uma. Um ne može razumeti ili odabrati ovakve stvari. Izbor se dešava u supstratu, konstituciji, vođen duhovnim statusom osobe. Viši duhovni status je vezan sa višim stepenom odvajanja od svega iz okruženja, od svega na čega se osoba navikla i od svog fizičkog tela. Što je osoba slabije vezana  (oslobođena od stvari oko sebe), srazmerno tome je i odlazak s manje napora. Što je više vezivanja, teži je izlazak.

mohanji_peaceful

Tihi odlazak

Međutim, još jednom, molim vas, shvatite da to nije svesna odluka. Jer budno stanje uma ne može da razume tapiseriju karme. Budno stanje uma samo razume iskustva budnog stanja kao što su mesto – vreme, materijalne stvari, zvukovi i tome slično, koje budno stanje uma može lako razumeti i povezati se s tim. Budno stanje uma ne može razumeti uzrok života ili uzroke iskustava. Budno stanje uma samo zna efekte iskustava. To nije svesna odluka nijedne duše (duše kao što je konstitucija duše, um, telo, intelekt, ceo supstratum). Oni ne mogu razumeti zašto su se određene stvari desile i zašto se ovako nešto desilo.

Zašto neki ljudi izlaze u saobraćajnoj nesreći na brzinu? To je moguće jer su unutra zarobili neki strah ili neku posledicu. Kao što je krađa u kući, ubistvo, iznenadna smrt, samoubistvo, itd. – sve takve stvari. Opcija se već nalazi unutra. Nije da oni to lično biraju. Konstantno gajenje straha se može materijalizovati u stvarnosti. To je drugi aspekt.

Na određenom nivou, ako se oslobođeni jogi oseća ugušeno zemaljskim vezivanjima, on takođe može odabrati da iznenada ode. Nevezanost postaje njegovo stanje kroz iskrenu duhovnu praksu (sadhana) i životni stil odvajanja. Ovo je stanje oslobođenog postojanja. Ako spoljašnja vezivanja prevladaju i utiču na nameravani tok, jogi može odabrati da ode. Ovo je druga opcija. (Ne odnosi se na gospodina Sanđaja.)

Zato razumite da se ništa ne može nazvati tragedijom, ili da je nešto dobro ili loše. To je nešto što je individualno. Svi mi, svih 7,5 milijardi ljudi, kreirali smo svoju sopstvenu strukturu života i strukturu izlaska – rođenje, život i smrt. Koji ćete ukus doživeti sa svojim trenutnim sistemom uključujući telo, um, intelekt, ego i duh, zavisi od stanja i statusa u kojem ste napustili pređašnje telo i želja koje traže ispunjenje. Nije ničiji posao da se u to meša. Jer niko ne može da se meša u to. Sva tela su u suštini slična i neuporediva. Ne možemo čak ni da kontrolišemo svoj sopstveni tok misli, a kamoli tuđu sudbinu.

Postoji još jedan aspekt neprirodne ili nasilne smrti. Kad neko koga volimo iznenada ode, odjednom nas to izokrene, prodrma i taj događaj nas tera da počnemo da gledamo u naše krhko postojanje na zemlji i na kraju krajeva, razlog za život. Počinjemo da gledamo na život na praktičniji način. Možemo čak da razvijemo iskrenu zahvalnost za svoje svakodnevno postojanje. Inače, većinu vremena provodimo u svetu iluzije. Mislimo da ćemo ovde biti zauvek. Svaki dan počinje, svaki dan se završava. Mi spavamo, jedemo, pijemo. Navikli smo se na određene obrasce. Kad se desi šok poput ovog, to je momenat kad shvatamo da bi sve ovo moglo biti lako uništivo. Ljudi oko nas možda neće biti ovde zauvek. Onda počinjemo više da cenimo život. Počinjemo da gledamo na život sa većom iskrenošću i ozbiljnošću.

Određeni ljudi koji odlaze, posebno jogiji, ukoliko žele da iskoriste svoj odlazak kao poruku ili podsetnik za ostale, mogu izabrati da odu na dramatičan način, samo da bi otvorili ljudima oči i doveli ih do određenog nivoa svesti, da je život prolazan i da će sutra možda biti prekasno ako sada ne udružite svoje snage. Važno je da shvatite da život nije pod našom kontrolom. Ako ne možemo nešto da učinimo danas, sutra možda čak neće ni postojati! Taj podsetnik, to upozorenje je takođe veoma važno da se razume. Svi mi živimo u nesvesnom postojanju. Zbog toga bilo koja vrsta odlaska, ponekad i normalna prirodna smrt ostavlja snažan uticaj na nas. Jer nikad ne shvatamo, nikad ne razmišljamo da ćemo umreti. U tome je problem. Ovo je potrebno da razumemo.

mohanji_higher-connection

Živeti svesno

P: Koja je uloga Boga i gurua u procesu odlaska?

O: Uverenje, vera, lična orijentacija, životna opredeljenja, stepen povezanosti sa božanskim, koncepti, predrasude, itd. Sve su to delovi nečijeg karmičkog plana. Oni doživljavaju život u zavisnosti kakvi su i od čega su sačinjeni. Ako neko veruje u Boga, ili ako neko veruje u gurua, to ne znači da se njihova karma tu završava. To samo znači da su se njihovi prioriteti verovatno promenili, onoliko koliko to karma dozvoljava, od iskustava orijentisanih na čula i osećaje, u iskustva koja se manje mogu osetiti čulima i umom. Možda su počeli da se povezuju sa nečim što smatraju višom frekvencijom i veruju da će im ta povezanost pomoći da odu do nivoa rastvaranja ili odvajanja gde mogu iskusiti veće, suptilnije mogućnosti ili mogućnosti višeg postojanja.

Iz tog razloga biraju da se povežu sa višim majstorima. Ovo je takođe vođeno orijentacijom, a ne umom. Njihova nasleđena frekvencija ih vodi ka povezivanju sa suptilnim. Um ovo ne može da shvati. Um je izuzetno slep za suptilno. Ljudi se povezuju sa višim majstorima ili Bogom kroz posvećenost (bhakti yoga), znanje (jnana yoga), nesebično služenje (karma yoga) u zavisnosti od svoje prirode, sklonosti ili orijentacije. Sa takvom povezanošću njihova zavisnost od čula ili iskustava materijalne strane života opada, a njihova povezanost sa frekvencijom više prirode ili duhovne prirode se povećava.

yogi_god

Jogi sa Bogom

Šta majstori rade?

Majstor stabilizuje status i utemeljuje jogija u sebi. Majstor ništa ne menja, kao Bog. Bog obezbeđuje platformu. Majstor obezbeđuje platformu za njihovo potpuno izražavanje onoliko koliko je karmički dozvoljeno. Majstori to uvek rade, svakome, bez očekivanja ičega zauzvrat. Majstori obezbeđuju platformu za njihovo potpuno izražavanje kao i za upotpunjenje njihovog izražavanja. Majstori ih vode i pomažu im da budu upotpunjeni. Isto što nam je i Bog dao. Bog nam je dao energiju, supstrat, uključujući zemlju, naš um, ceo supstrat uma (chitta), misli, reči, dela, kako bismo mogli da doživimo našu jedinstvenu grupu iskustava. Možete uživati u svojim iskustvima u zavisnosti od čega ste napravljeni. Ne na osnovu toga šta je to u suštini.

 

mohanji_pure-energy

Čista energija

Kad pogledate šta se u svemu nalazi, videćete samo energiju. Onda, dakle, iskustvo ne postoji jer ste vi takođe energija. Kad gledate izvan čula i uma, sve što vidite je čista energija na delu. Kad ste povezani samo sa čistom energijom na delu, nema razlike između vas i bilo koga drugog. Nema razlike između biljaka, ptica, životinja. Sve su one energija na delu.

Osoba evoluira u jogija i povezuje se sa majstorom jer joj to pomaže u ostvarenju i ispunjenju, što inače postaje pomalo teško. Ali, to ne znači da oni ne umiru. Rodili su se, imaju život, imaju iskustva i imaju smrt. Znači sve je tako kako je, osim svesnosti, kao i odvajanja od svega što nam život obezbeđuje, uključujući i telo. Svesnost je znatno šira i viša, tako da oni ne pate ni zbog kakvog odvajanja ili gubitaka. Nikada ne pitaju zašto jer je sve u životu prolazna faza. Kad neko postavi pitanje ZAŠTO, razumite da ta osoba nije razumela inkarnaciju, karmu, tok života kroz tela kao i život i smrt svakog tela. Jer je to ZAŠTO zasnovano na određenim očekivanjima koja um neguje.

Šta je očekivanje? Da ćete živeti zauvek ili prekratko, itd. Niko ne živi zauvek. Šta god da ima formu, ima trajanje. Mora da mu dođe kraj jednog dana. Šta god da je počelo, završiće se. Šta god da nema početak, takođe nema ni kraj – to je čista energija, čista svest. To se mora razumeti. Dakle, čak i osobe u formi Krišne, Rame, raznih avatara, sve su imale početak i fizički nestanak u nekom trenutku u životu. Ali, njihova energija nikada nije počela, njihova energija se nikada nije završila. Zbog toga se još uvek povezujemo sa njima i imamo rezultate od toga. Ako je jogi povezan sa majstorom ne znači da ima osiguranje za svoj život. Način na koji odlaze, način na koji biraju da odu, obično je tipične jogijske prirode. To znači da neće još neko vreme da ostaju ovde. Kad vreme istekne, jednostavno odu.

yogi_masters

Jogi i viši majstori

To jogijsko stanje vidimo u slučaju gospodina Sanđaja. Medicinski izveštaj je rekao da je to bila iznenadna smrt. Što znači da čim se nesreća dogodila, on je umro. To znači da nije patio. Slična smrt je kod srčanog udara. Iako je bila prerana (Akala Mrityu) i neočekivana smrt (Apamrutyu), on nije boravio u bolničkim krevetima neograničeno vreme, prolazeći kroz bol i patnju. Nije proživeo očekivani životni vek od 70 – 80 godina. Ali, onda možemo pretpostaviti da to verovatno nije bio plan te duše.

Onda se postavlja pitanje – šta sa njegovom porodicom? Članovi porodice takođe imaju svoju individualnu karmu, lični plan. Oni prolaze kroz iskustva kao takva. To ne znači da svaki član pravi kompromise kako bi se uskladio sa karmičkim planom drugih. Svaki pojedinac u porodici prolazi kroz iskustvo isključivo sopstvenog karmičkog plana. Ne mogu ga promeniti u skladu sa nekim drugim. Takođe, niko ne može osigurati trajanje zasnovano na nečijem drugom karmičkom planu. Ovo se takođe jasno mora razumeti. Svi ćemo doći i otići kad dođe naše karmičko vreme. Ne na osnovu vremena drugih ljudi, uključujući i članove porodice. U ovome nema milosti. U ovome nema kompromisa. Kad vreme istekne, jednostavno odemo.

Šta onda majstori rade? Majstori osiguravaju upotpunjenje dok živimo i upotpunjenje dok odlazimo. Majstori stabilizuju inkarnaciju tako što poravnavaju osobu sa njenom životnom svrhom. Majstori pomažu da se ujedine delovi uma rasuti na razne želje i fokusiraju ka višoj nesebičnoj svrsi baziranoj na poravnanju.

mohanji-with-guru

Upotpunjenje sa majstorom

Ako je osoba vezana materijalnim stvarima i emocijama života, može još neko vreme provesti u veoma lošem fizičkom stanju kao što su bol i paraliza. Vezivanje takođe drži neke ljude prikovane za kevet, sa mnogo povreda, telesnih bolesti, itd. Ponekad je ljudima bolno da o njima vode računa. Emocije vezane za odnose ih pitaju: “O, zašto ne ostaneš duže?” Vezanost za fizičku formu produžava njihovu patnju.

Patnja se produžava kad ste emotivni. Patnja je uvek povezana sa vezivanjem i pratećim emocijama. Ovo takođe treba jasno razumeti. Postoji obrazac. Bilo je toliko mnogo poklonika Rame, Krišne, Bude, Sai Babe, itd. Mislite li da je iko ostao zauvek? Osim nekoliko ljudi poput Hanumanđija koji je bio besmrtan (cheeranjivi). Oni su avatari. Odabrali su to postojanje kao i njegovo trajanje. Ali, to je uglavnom u suptilnoj (sukshma), a ne gruboj formi jer suptilno nije toliko vezano vremenom. Oni u suštini mogu uzeti grubu formu iz bilo čega. Ali, to je njihov izbor. Oni zaista mogu uzeti grubu formu bilo kada. Ali, to je njihov izbor. Sve su ovo stvari koje moramo razumeti. Ne postoji pitanje ZAŠTO u karmičkom obrascu.

Kada se istinski tragalac preda i zatraži pomoć da produži svoje postojanje u već postojećem telu, majstor pomogne. Ali, to se onda prenosi iz naredne inkarnacije. Trajanje te inkarnacije se neizbežno skraćuje zbog tog prenosa. Istinski jogi tako nešto ne bi želeo da uradi. On obično bira da svaki život očuva netaknutim u okviru svojih granica, da izbegne kompromise sa apsolutnim vremenom između svih inkarnacija, kao i nagomilavanje zaliha.

Ponekad sudbina produži neku inkarnaciju. To predstavlja smrt jednog postojanja i prenos na potpuno drugačiji obrazac u istom telu, kao što svakodnevni domaćin odjednom postaje monah i napušta sve iz svog prošlog života. To je skoro kao dva života u jednom. Ovo se uglavnom dešava pri kraju svih inkarnacija.

P: Šta mogu da učinim za osobu koja je otišla?

O: Najbolja stvar koju neko može uraditi za tu dušu je da osigura da je njena najbliža porodica zbrinuta. Već smo napravili takve dogovore i nastavićemo to da radimo koliko god je moguće. Razgovarao sam sa ćerkom gospodina Sanđaja. Pitao sam je: “Šta želiš?” Odgovorila je: “Želim da budem deo Himalajske škole tradicionalne joge.” Rekao sam: “To je sređeno. Ti si deo toga.”

Himalajska škola tradicionalne joge je osnovana tako što sam u jednom momentu pitao gospodina Sanđaja: “Šta bi želeo da radiš u životu?” Odgovorio je: “Voleo bih da proširim tradicionalnu jogu u svaki deo sveta.” Rekao sam: “U redu, samo napred. Daću ti platformu.” Istu stvar sam rekao njegovoj ćerki. Ona je automatski deo Himalajske škole tradicionalne joge. Rekao sam joj: “Nemoj se ustručavati da pitaš mene ili bilo koga od mojih ljudi za bilo šta što želiš u životu. Svi ljudi koji me bezuslovno vole su ja. Oni će ti to obezbediti ukoliko je moguće. Sve što je razumno, sve što je moguće, oni će to uraditi.”

Drugo, rekao sam: “Ništa se nije promenilo. Molim vas, razumite da je otišao jer nije hteo još neko vreme da ostane i da vam zadaje bol. Svima vam je dozvolio da nastavite dalje jer je on morao da ode. Čak i da je imao neko vreme pre nego što uzme drugu inkarnaciju, odabrao je da ostane u suptilnoj formi kako biste svi mogli da nastavite sa svojim životima i da se stabilizujete. To je bila mogućnost koju je pružio sebi i vama. Ono što sada treba da uradite je da skupite sve svoje želje ili ono što treba da uradite, i da nam pomognete u očuvanju nasleđa vašeg oca.”

hsty1

Himalajska škola tradicionalne joge – platforma

Pre tri godine samo je Đamu znao gospodina Sanđaja. To je bilo pre nego što je došlo do Himalajske škole tradicionalne joge. Danas, ceo svet zna gospodina Sanđaja zbog Himalajske škole tradicionalne joge. Zato vas molim da shvatite da je ova platforma već promenila njegov život. Ostavio je pečat pre nego što je napustio telo. Platforma koju smo kreirali za njega je radila za njega. Sada vi treba da je poboljšate i dovedete do najvećih mogućih visina, gde će se njegovo nasleđe nastaviti kroz sve vas.

Istinski učitelji nikada ne umiru. Jer njihova poruka nosi uspomene na njih sve vreme. Uspomene na njega se čuvaju onim za šta se zalagao. Upravo je to ono što je mogao da da svetu. Posebno svoju posvećenost svom radu. Neizmernu angažovanost, neizmernu posvećenost, neizmerno uverenje, neizmernu doslednost i bezuslovnu ljubav. To je dovoljno. Ako razumete suštinu, dobićete ove kvalitete kao glavne stvari. Ono što treba da osigurate je da Himalajska škola tradicionalne joge ovo prenese i vi takođe možete koristiti ovu platformu. Napravili smo ovu platformu tako da već imate mesto. Sve zavisi od vas, možete početi juče, bilo kada! To je najbolja stvar koju možemo uraditi.

yogi_devotion

Neizmerna posvećenost, neizmerna angažovanost, bezuslovna ljubav

Za svakoga ko je otišao, najbolje je da učinimo nešto pozitivno u sećanje na tu osobu. Beskorisno je plakati, postavljati pitanje zašto i kriviti sebe i druge ljude. Nema svrhe kriviti vozača kamiona koji ga je udario. Međutim, ako ne uradimo ništa pozitivno u znak sećanja na njega, njegova duša neće biti srećna. Pod njegovom dušom podrazumevam ceo supstrat koji smo nekada zvali gospodin Sanđaj. Od plakanja nad onim što se desilo, važnije je da učinimo pozitivna dela i jednostavno nastavimo dalje na pozitivan način kako bi njegovo prisustvo nastavilo da pomaže raznim ljudima. Ovo je način da se krene napred.

Mi smo u stalnom kontaktu sa njegovom porodicom. Svi rituali i poslednji obredi se obavljaju prema tradiciji. Šta god je u našoj mogućnosti, što je dobro za dušu koja je otišla, pokušavamo da uradimo, kao što je donacija hrane (annadaan), rituali, itd. Takođe se staramo da se obezbedi fond za porodicu, kako bi bili srećni i zadovoljni koliko god je to moguće. Pomoći ćemo kao globalna porodica za ovu svrhu. (Za one koji bi želeli da učestvuju u pomoći porodici gospodina Sanđaja, molimo vas idite na stranicu Himalajske škole tradicionalne joge koja je napravljena za ovu svrhu i ostavite svoj kontakt.)

Ovo nije samo za Sanđaja. Svako u našoj grupi će biti zbrinut na ovaj način, jer smo mi porodica. Ovo nije samo veza guru – učenik. Ne radim na taj način. Radim tako da ljudi na mene gledaju kao na rođaka. Tako da ćemo nastaviti na taj način.

mohanji_as-a-yogi

Završavamo sa Mohanđijevom današnjom porukom globalnoj porodici:

Prijatelji moji,

Samo na neko vreme sedite u tišini. Za čim god da jurite prestanite. Samo pustite. Samo kontemplirajte. Krajnje je vreme da to uradite.

Zamislite da vaše celo postojanje na Zemlji traje oko 29.200 dana, ako ćete živeti 80 godina u ovoj inkarnaciji. To je oko 700.800 sati. Ako u proseku spavamo 6 sati, preostaje nam samo 525.600 sati da iskusimo život. Ako u proseku svaki dan potrošimo 3 sata na kupanje, jelo i ostale kućne poslove, ostaje nam samo 438.000 sati. Možda se ponekad razbolimo. To je naknadni gubitak. Nekoliko godina provodimo kao dete. Nekoliko godina kao stari ljudi. Može se računati na 40 efektivnih godina. To je oko 14.600 dana na zemlji. Nemojte mi verovati. Sami izračunajte. Kontemplirajte nad time. Zapitajte se:

  1. Šta želim od ove izuzetno kratke inkarnacije?
  2. Da li su ova poređenja, bes, mržnja, ljubomora, suparništvo, razgovori, osveta i sve ostale emocije koje utiču da um pati, vredne toga?
  3. Da li zaista moramo da lažemo, varamo, krademo, izneverimo, sumnjamo, osuđujemo ili optužujemo?
  4. Zašto uopšte biramo nasilje? Da li je nasilje naša prava priroda ili uzimajući u obzir ograničene sate na zemlji, da li je toga vredno?
  5. Zašto bismo ikada smatrali da su ostale vrste manje značajne od nas i da zaslužuju drugo mesto po važnosti?

Kontemplirajte više. Kontemplirajte mnogo više. Učinite duboku transformaciju u životu jer se svaki život sreće sa smrću. Svaka reka se sreće sa okeanom, pre ili kasnije.  Promenite način života danas. Upravo sada. Život nije vredan svih tih emocija i patnje. Život mora da bude svetlost i ljubav, jer ste vi svetlost i ljubav. Uvek se setite koliko je malecko, malo i krhko naše postojanje na ovoj maleckoj planeti u kosmosu zvanoj Zemlja. Budite svesni. Odbacite svoj ego. Odbacite sve nepoželjne emocije i nadoknadite ono što je već izgubljeno na području ljubavi. Vreme je. Krajnje je vreme. Neka to bude vaša duhovna praksa. Budite dobri. Činite dobro.

S ljubavlju,
Mohanđi

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Lektorisala: Jelena Fassbender
Prevela i uredila: Staša Mišić

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Uzroci i posledice – Satsang sa Atmanandom

May 10, 2018 at 10:59 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Atmananda je nekoliko meseci hodao sam bez pratnje. Ovakve situacije u kojima je išao sam desile su se samo nekoliko puta za njegovih 49 godina u telu poznatom kao Atmananda. Dole navedeni događaj se desio tokom njegovog perioda parivrajaka (lutajućeg monaštva) ubrzo nakon što je napustio svoj Gurukul (prebivalište Majstora). Atmananda je sedeo u meditaciji na gati (*ghat =  stepenice na obali reke) u Benarasu (Varanasi) nakon kupanja. Bilo je rano. Neki ljudi su doneli mrtvo telo za kremaciju na gati. Neki rođaci su plakali dok je mrtvo telo kupano pre kremacije. Neki ljudi su izgledali rasterećno. Do sedam sati ujutru, oko šest mrtvih tela je pripremljeno za kremaciju kod gate. Atmananda je bio u dubokoj meditaciji i nije bio svestan ničeg oko sebe. Oko osam sati ujutru, otvorio je oči i ugledao grupu muškaraca i žena kako stoje oko njega da bi dobili njegov blagoslov.

Obično mu nije prijala ničija pažnja. Pošto je tada bio u svojim ranim dvadesetima, još uvek nije bio spreman da se nosi sa teretom i odgovornošću jednog Gurua. Pokušao je da pobegne od ove gužve. Ali su oni počeli da padaju pred njegova stopala i tako zatvorili sve pravce kojima bi se moglo umaći. Tako da je seo i počeo da ih blagosilja. Posebno su pazili da ne dodirnu Atmanandu zbog verovanja da su prljavi nakon kremacije. Po Hindu sistemu, rođaci umrlog obično stoje podalje od svetog prostora, Božijih prostorija i ljudi kao što su Gurui nekih 14 dana nakon smrti rođaka. Ubrzo nakon rituala prostiranja, jedan stariji ćelavi čovek je zatražio od Atmanande da raščisti sumnje nekih ljudi koji su se tu okupili. Atmananda, koji je praktikovao nivoe tišine sa svojim Guruom još dok je lutao, nerado je pristao. Ono što je usledilo jeste komunikacija koja se desila između Atmanande i grupe u žalosti koja se tu okupila.

20180105_141310-1

P: Smrt je neizbežna. Svi znamo da će sve što se rodi umreti. Zašto onda toliko patimo?

Atmananda – Zbog posesivnosti i vezanosti raznim odnosima i bliskostima. Postajemo naviknuti na prisusutvo tela oko nas, počinjemo da ih posedujemo i da razvijamo emocije oko tih tela. Vi ste tužni zbog svoje vezanosti i posesivnosti.

Nagrade života su plodovi vašeg vlastitog stava, izražaja i dela. Vaš um je vaš sopstveni neprijatelj i prijatelj. Šta god da doživljavate to je vaša vlastita kreacija stvorena iz vašeg sopstvenog karaktera. Svako iskustvo ima svoje nevidljive korene koji se pružaju u prošlost.

P: Moj ujak (kog smo upravo kremirali) je puno patio pre smrti. U suštini, svima nam je laknulo što je on sada oslobođen od patnje. Koja vrsta dela ili karme uzrokuje ovu vrstu patnje?

Atmananda – Dela prljave prirode uzrokuju tu vrstu patnje. To bi moglo biti iz ovog ili drugih života. Kada neko ide protiv druge osobe, ispoljava mržnju, ljutnju, ljubomoru i tako dalje, on sakuplja tešku karmu. Ako je u kolekciji sakupljena takva karma, patnja je neizbežna. Šta god da radimo  protiv nekoga vraća nam se pre ili kasnije – u ovom ili nekom narednom životu. Nije moguće izbeći ili umanjiti karmu. Ono što radite u životu, dobro ili loše, pogađa ne samo vas, već ostavlja nasleđeni uticaj na sve ljude rođene u vašoj liniji predaka. Svaka osoba u svakoj liniji mora ovo da zna i da bude odgovorna.

img-20180118-wa0008-1

P: U čemu je rešenje?

Atmananda – Dobra dela. Zasluge koje zaradimo dobrim mislima, rečima i delima. Vodite svestan i zadovoljan život. Nemojte biti pohlepni nad tuđom imovinom koju im je njihova karma dostavila na osnovu njihovih karmičkih zasluga. Budite svesni da su vam vaša dela donela životna iskustva. Ništa se ne može promeniti. Budućnost se može promeniti ako vodite svestan život danas.

Zastao je, neko vreme razmišljao i nastavio.

„Savetujem da izbegavate situaciju, mesto ili osobu koja uzmemirava vaš um ili vašu mentalnu stabilnost. Izbegavajte da budete pod uticajem drugih umova. Ako ne možete u potpunosti da izbegnete, barem sve to ignorišite i ne uzimajte posledice njihovog prisustva. Umesto toga, fokusirajte se na unutra i mantrajte ime svog izabranog Boga ili gurua. Držite se podalje od stvari koje čine vaš um uznemirenim i dajte prioritet unutrašnjem miru i tišini uma. Kada sve što radimo predajemo Bogu ili guruu, postajemo bliži vrhovnoj svesti. Prigrlite spoljašnje stvari koje ne pogađaju vaš unutrašnji mir. Ostatak izbegavajte. Živite jednostavan, blagonaklon život.“

img-20180111-wa0008

P: Da li će naša dela pogoditi našu decu i decu naše dece?

Atmananda – Da. Šta god da zaradite, vaša deca i njihova deca će to naslediti. Linija predaka uvek nosi teret osoba koje ih rađaju. Loza sadrži kolektivnu karmu članova porodice. Ovo se nasleđuje u različitom stepenu od strane svih potomaka. Kada članovi porodice čine velika i dobra dela, efekat stiže do svake osobe u porodici baš kao što gozba u porodici stiže u svaki stomak.

P: Šta može biti najgora situacija za neku lozu?

Atmananda – Pasivni, sebični i ravnodušni ljudi kao i bezosećajne generacije rođene u njima. Baš kao vazduh koji u prostoriji postaje ustajao kada su prozori i vrata zatvoreni dugo vremena, sebični i pasivni ljudi iz te generacije zaustavljaju lozu.  Sebičnost i egocentričnost su loša karma. Davanje i deljenje od srca donose svež vazduh u prostoriju. Možemo to nazvati milošću, koja je stvorena iz pozitivnih dela.

img-20171229-wa0024-1

P: Šta možemo učiniti od danas?

Atmananda – Budite odgovorni. Znajte da niste samo individue. Vi činite lozu. Poštujte svoju poziciju i moć da učinite lozu boljim mestom za one pre vas i za one koji će tek doći. Budite dobri i činite dobro. U tome je tajna. Delite i rastite. Život bi trebalo da bude potpuno nesebičan i slobodan. Dajte više nego što uzimate. Budite uvek ljubazni. Budite velikodušni. Poštujte svece i duhovne ljude. Poštujte farmere jer naporno rade i na kiši i na suncu da vi ne biste zaspali gladni. Poštujte zakonodavce i zaštitnike zakona. Jer ste zbog njih bezbedni i zaštićeni. Poštujte decu, jer oni uče od vas da poštuju svoje vršnjake. Održavajte čistotu i održavajte mir. Nikada ne dovodite u pitanje unutrašnji mir ni zbog čega spoljašnjeg. Nije vredno toga.

Izbegavajte sve situacije hvalospeva i aplauza. Čak i ako sudbina donese priznanja  i aplauze, razumite da je sve privremeno i budite ponizni u vezi sa tim. Nikada ne padajte pod uticaj ega ili zavisnosti od vaše imovine i odnosa. Smatrajte sve što imate darom od Boga i postupajte s tim sa poštovanjem. Budite uvek svesni da šta god da dođe, takođe će i otići. Nikada ne plačite nad izgubljenim i poštujte ono što imate. Život se dešava iz trenutka u trenutak. Ono što vam je ovaj trenutak doneo je vaša sadašnjost (poklon). Sledećeg trenutka možda će vam sve biti oduzeto i taj prostor će biti zamenjen drugom realnošću. Nastavite da tečete kroz te realnosti bez vezivanja i očekivanja. Ovde ništa ne možemo posedovati. Ništa nam ovde ne pripada. Za sva iskustva postoji razlog. Mi smo zaradili ta iskustva – dobra ili loša. Budite zahvalni kada vas svet poštuje ili ne poštuje. Oba slučaja su samo iskustva kao i lekcije. Naučite da se odvojite od svega koristeći svesnost kao nit. Ključna svesnost  je u osnovi  prirode našeg postojanja – privremenost. Vaša vlastita svest je vaš lični vodič. Budite prijatelj sa svojom svešću i nikada ne činite nešto što će je pogoditi. Odmarajte u svojoj svesti koja je vaša lična zaštita od svake negativne karme. Laskanje je zavisnost. To je u suštini zamka. Rezultat je duhovna stagnacija. Um vlada umesto da pruža put svesti da nastavi da sija.

img-20171205-wa0013

P: Šta zaista možemo nazvati svojim?

Atmananda – Sećanja na iskustva, želje i zasluge/nedostatke naših izražaja i dela. Zasluge i nedostaci naših prošlih života će odrediti ukus ovog i sledećih života. Ako je neko radio duhovnu praksu sa koncentracijom i posvećenošću tokom života, on će biti rođen u društvu, porodici ili lozi svetaca i svetih ljudi i imaće priliku da nastavi svoju praksu sve do konačnog rastvaranja baziranog na kvalitetu i kvantitetu njegovog karmičkog prtljaga.

P: Šta je suštima ljudskog postojanja?

Atmananda – Darma, Arta, Kama, Mokša (Pravičnost, Materijalne stvari, Želje i Oslobođenje, redom nabrojano) – što se zajedno naziva Purušarta.

P: Kako se mudro nositi sa ovim aspektima postojanja?

Atmananda – Neka Mokša bude nit. Neka Mokša bude glavna nit, a drugi aspekti perle đerdana. Kada je oslobođenje nit, svi drugi aspekti ostaju čisti i pravedni. Kada je ključna tema života oslobođenje, život će biti čist i ispravan.

img-20161016-wa0000-1-1

P: Da li zbog toga ovi mladi ljudi sede blizu spaljenih ljudskih tela?

Atmananda – Neki od njih sede tu samo da bi izbegli hladnoću zime jer nemaju novca da idu negde drugo. Neki sede kako bi pobedili svoje strahove od smrti. Neki, koji su mnogo napredni, svedoče stanju smrti onih koji su nekad hodali zemljom sa ponosom i egom nad svojom imovinom i dostignućima. A pepeo koji nose na svojim telima služi kao podsetnik njima i drugima da smo mi suštinski samo pepeo. Pepeo je takođe znak potpunog odvajanja od sve imovine stečene tokom života.

Vatra je znak istine koja ne može biti diskriminisana. Smrt je neizbežna istina. Um se plaši istine. On se plaši smrti. Strah je neznanje. Kada um konstantno posmatra tela kako se spaljuju i pretvaraju u pepeo, on prevazilazi te strahove i uspostavlja se u neizbežnoj istini. Strah je u suprotnosti sa oslobođenjem. Nemati strah je znak oslobođenog stanja. Oni koji ovde sede sa obiljem izbegavaju plašljivo društvo vođeno emocijama i oni nisu zainteresovani za materijalne stvari, uključujući ime i slavu. Sve može postati štetno i odložiti proces oslobođenja i izazvati više rođenja i smrti. Zato pojedinac mora biti nepokolebljiv u svojoj odlučnosti za oslobođenjem. Ništa drugo nije važno.

img-20171101-wa0041

P: Karma prati čoveka izvan njegovog groba. Kako možemo sprečiti karmu?

Atmananda – Dobra i loša dela održavaju dualnost ovog postojanja. Dobra dela su ona koja nas čine lakšim, šire naša srca i stvaraju zasluge. Loša dela su ona koja proizilaze iz mržnje, osvete, neprijateljstva i ljutnje, što nas čini težim i vezuje nas za mrežu odnosa stvarajući nedostatke. I dobra i loša dela nas zadržavaju u mreži karme i vraćaju nas kroz mnoge materice. Zavisnost od spoljašnjeg sveta zadržava nas u karmičkoj mreži. Vlasništvo nad delima i manipulacije uma nas drže ovde, rođenje nakon rođenja. Okretanje ka unutra i stalno izlaženje iz svih zemaljskih zavisnosi, i uspostavljanje sebe u sebi je jedini način da se prekine karmička mreža.

Smanjena zavisnost od bilo koga i bilo čega, kao nemanje očekivanja u vezi sa bilo čim, će nam pomoći da održavamo tu odvojenost. Svesnost da ovo telo propada svakog trenutka i da svi mi hodamo ka neizbežnom kraju je esencijalna. Sve što je rođeno će umreti. Stoga, stanje nerođenja se mora istražiti i ustanoviti. Ovo je od esencijalne važnosti za oslobođenje. U nekom trenutku života, kao što se to vama desilo, ovo pitanje će doći u svačiji um – čemu sva ova drama? Odgovor je da božanstvo doživljava sebe kroz mnogobrojne frekvencije koristeći dualnost kao posrednika. Svesnost je ta koja je potrebna da bismo ostali na površini bez davljenja u bazenu karme.

img-20170215-wa0023-1

P: Imamo li izbora?

Atmananda – Da. Uvek. Ostati odvojen kao svedok od emocija i očekivanja je naš izbor. Uvek budite svesni da je čitav ovaj život šou i da je okretanje ka unutra prema našoj stabilnoj duši, koja ostaje nepogođena ničim iz unutrašnjosti i ničim iz spoljašnjosti, naš izbor. Izbegavati ego i identifikacije sa ovom inkarnacijom je naš izbor. Izbegavati vlasništvo nad ljudima i imovinom je naš izbor koji nam pomaže da ostanemo oslobođeni. Da delimo, čuvamo i volimo sebe i sve oko nas je naš izbor.

P: Možeš li biti naš guru?

Atmananda – Ne. Vaš guru je već u vama. Ljudi poput mene se samo vodiči.

Malo kasnije je dodao:

„Ja sam lutalica. Ne nosim ništa sa sobom. Ako hodate sa mnom, neću se protiviti, jer put pripada svima koji odaberu da idu. Međutim, hodanje je vaš vlastiti izbor i odgovornost, kao što su i ostajanje ili napuštanje vaša privilrgija. Ja neću imati ništa sa tim.“

img-20170206-wa0004

P: Guru i milost su sinonimi. Zar nije milost gurua ta koja potpomaže oslobođenje?

Atmananda – Sećanje je važno. Mi zaboravljamo aspekt milosti u životu kada se um združi sa negativnošću i pesimizmom. To vodi ka razočaranju i depresiji. Zato u literaturi imamo priče o avatarima i majstorima. Mi to zovemo „dobrom istorijom“ ili „dobrim pričama“. Ako zaboravimo na dobre stvari koje nam je guru dao i sećamo se samo izmišljenih loših stvari koje su pesimistični umovi izbacili iz iluzija, obično bazirano na konceptima i predrasudama, negativni aspekt toga, kao otrov, se širi kroz naš „krvni sistem“ i protraćiće mnogo života. Milost teče kada se dođe do predaje. Kada prestane milost, negativna osećanja obuzimaju um. Kao kada neka osoba gleda kroz žuto staklo i sve vidi žuto, tako čovek vidi samo negativne stvari oko sebe. Um će sve pozitivno pretvoriti u negativno. Guru i milost napuštaju takve umove.

Atmananda je ustao. Svi ostali su takođe ustali. Poklonivši se svojoj publici sa punim poštovanjem, otišao je ne osvrćući se.

img-20161217-wa0003

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Nada Raković
Lektorisala: Tijana Sladoje
Uredila: Staša Mišić

Izjava o isključenju od odgovornosti:

Atmananda je izmišljeni lik kojeg je stvorio Mohanđi kako bi objasnio Tradiciju. Svaka sličnost sa stvarnim osobama i događajima je slučajna.

Božansko uređenje života (Priča o Atmanandi)

May 9, 2018 at 10:56 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

„Ne mogu da verujem da sam toliko ograničen! Ne osećam da imam telo. Bagavane, (Gospode) šta je ovo?“, Manu je upitao Atmanandu. Atmananda nije obraćao pažnju na njegove reči. Mnogo je takvih zaprepašćenih izjava njegovih sledbenika na koje je navikao. A on zna da je uzrok takvih zaprepašćenja – um. Nikada nije bio impresioniran bilo čime što je um proizveo. Zašto bi? Um je sve ono što je video oko sebe. Hodajući, pričajući, spavajući i sanjajući umovi. Teški umovi opterećeni konceptima, predrasudama, strahovima, sećanjima i željama. Ništa više.

mohanji-za-atmananda-blog

Manu je iskusio stanje transa jednostavno povezujući svoj um sa srčanim centrom Atmanande koji je uvek meditirao. Manu je seo nekoliko stopa dalje i samo se koncetrisao na Atmanandin srčani centar. U tom trenutku, topljenje, osećanje rastvaranja obavilo je njegov um dok se njegov srčani centar stapao sa Atmanandinim. On to radi još otkad je počeo da sledi Atmanandu. Konačno, tog dana je video, ili pre osetio, u svom unutrašnjem oku nedokučivu, neograničenu širinu neba u srčanom centru Atmanande. Izgledalo je kao da se čitav univerzum tu odmarao. Taj pogled ga je gurnuo u stanje blaženog transa i ostao je tako nekoliko sati.

Atmananda ga nikada nije uvodio u ovo stanje niti je obraćao pažnju na to. Znao je da tako može samo hraniti um. Svesti nije potrebna hrana. Njegovo prisustvo je bilo najviše učenje. Onima koji su toga bili dostojni, davao je bez traženja samim svojim prisustvom. Dostojnost je predstavljala unutrašnju  prazninu, nepokolebljivu  veru, nedostatak sumnje, prepuštanje i jasnu svrhu oslobođenja. Na drvetu oslobođenja, zdravi listovi koji traže krajnje odredište ostaju na granama, dok listovi koji su suvi, zbunjeni, sa predrasudama i istruli pod teškim emocijama, nastavljaju periodično da opadaju. Svaki povetarac, a kamoli oluja, dovoljan su razlog da to lišće opadne. Kad god bi se to desilo, a neko je komentarisao ili pitao o tome, Atmananda bi smireno odgovorio: „Oni nisu spremni za oslobođenje. Nije još njihovo vreme.”

img-20171121-wa0002210152574

Sunce je zašlo. Atmananda je ustao i počeo da hoda. Pomerio se nekoliko koraka prema stazi koja je vodila ka rečnoj obali. Očigledno mu je bila namera da se potopi i meditira u obližnjem hramu. Sveštenik iz lokalnog hrama uvek je njemu i njegovim sledbenicima davao nešto hrane kad kod bi ovi lutajući monasi naišli, iako nikad ništa nisu tražili niti očekivali od nekoga, nikada.

Na putu su sreli jednu staru ženu. Hramala je i hodala pomoću štapa. Patila je od reume i izgledalo je da ima smrznutu nogu. Atmananda bi svaku staru i bolesnu osobu koju sretne na svom putu uvek pitao: „Jeste li jeli?” Isto pitanje je postavio ovoj ženi. Ona je rekla: „Ne. Već dva dana.” Ovo mesto je bilo daleko od grada i retko naseljeno. Tako da to nije bilo omiljeno mesto za lutajuće monahe i bespomoćne stare ljude. Atmananda se okrenuo ka jednom od svojih sledbenika koji se zvao Ramakrišna i rekao: „Dao sam ti tri voćke posle podne da ih sačuvaš. Imaš li ih još?“ To je prodavac voća dao Atmanandi kao dakšinu (*dakshina = prilog koji se daje duhovnom učitelju ili ostavlja u hramu). Ramakrišna je odgovorio: „Da, Gurudeva.“ Atmananda je rekao: „Daj to njoj.“

Ramakrišna se na momenat ustezao jer je to bila jedina hrana koju je ova grupa tada imala. Atmananda je ponovio bez ijedne emocije: „Daj joj to.“ Ramakrišna se više nije razmišljao. Atmananda je do tada već produžio dalje. Ramakrišna je požurio da dâ voće staroj ženi i uhvati korak sa Atmanandom koji je obično bio vema brz i hitar. U stvari, svi oni su bili prilično gladni a ovde nije bilo sigurnog izvora hrane pri ruci. Ipak, dok su išli sa Atmanandom koji nikada nije ostajao na jednom mestu više od tri dana, ništa nije bilo sigurno. Ovo je bio test za većinu učenika. Atmananda nikada nije mario ko je otpao, a ko je ostao. Nastavljao je da luta.

img-20170714-wa00051088988492

Nakon kupanja i izvođenja „Sadja Vandana“ (molitva/meditacija ritual koji se izvodi tokom izlaska i zalaska sunca), hodali su ka seoskom hramu. Gospod Krišna je tu bio glavno božanstvo. Dočekao ih je opojan miris venca od bosiljka (Tulsi) koji je krasio prelepi idol Gospoda Krišne. Idol je sijao pod svetlošću lampi koje su gorele uz pomoć gija (*ghee = prečišćeni puter).

Atmananda je uvek imao dobar razlog za dovođenja svojih sedbenika u hram – pročišćenje. To nikada nije bilo zbog njega. Pročišćavanje ima višestruke aspekte. Prvo čula, zatim um. Čula nemaju značaj niti postojanje bez uma. Oči hvataju blistavu, sjajnu, ukrašenu, neupitnu slavu idola, koji nije ništa drugo nego prikaz jednog ideala. Svaki idol na putu Sanatana Darme predstavlja određen ideal ili dimenziju naše egzistencije, kao što su akcija, moć volje, izobilje, bogatstvo, ljubav, znanje, mir, itd. Uši su probuđene mantrama, zvonima, bubnjevima, končom (*conch = školjka koja se koristi kao truba u religijskim ritualima) i drugim zvukovima hrama. Nos se budi mirisom lišća bosiljka, cvećem, mirisnim štapićima, kamforom i mirisima koji se koriste na idolu. Koža se budi primenom svetog pepela, pastom od kurkume, sandalovinom ili jarko crvenom bojom. Jezik se budi svetom vodom, ponudom voća ili nečeg drugog. Zvuk konča, koji je po svoj prilici moćan kao hiljadu zvukova Om, dovoljno je snažan da otera sve negativnosti i da probudi čovekove nadije (*nadi = energetski kanal).  Konačno, um se budi preko svih ovih čula kao i vibracijama mantri i pesama, koje odvajaju um od spoljašnjeg sveta i drže ga stabilnim u sadašnjosti. Na taj način probuđeno je celo telo. Ovo potpomaže unutrašnjem i spoljašnjem čišćenju. Osim toga, ono što posvećenici poklone hramu označava žrtvovanje i predaju. Poniznost je najvažniji aspekt ljudskog postojanja koji donosi milost u izobilju.

m-in-white-giving-shaktipat

Poniznost ima četiri aspekta. Osećanje beznačajnosti u pozitivnom smislu je jedan aspekt. Ako se neko oseća nižim od najnižeg, to je jasan znak izgrađene poniznosti. To je takođe razlog što se ljudi prostiru celim telom pred stopala idola ili duhovnog majstora. Potpuno prepuštanje, pravljenje sebe beznačajnim, tako da je ego spušten na najniži mogući nivo. Čovek minus ego jednako je Bog. Drugi aspekt je biti tolerantan, negovati visok nivo prihvatanja, bez osuđivanja sebe i sveta oko nas. Prihvatanje sebe i sveta oko nas održava naš um stabilnim i smirenim. Opiranje, osuđivanje, predrasude, mržnja i ljutnja prema svemu su u suprotnosti sa ovim. U tom slučaju, um ostaje turbulentan. Treći aspekt je prihvatanje i poštovanje svih bića, ljudskih i neljudskih. Poštovati ih onako kako bismo sami hteli da budemo poštovani ili više od toga. Četvrto je biti bez očekivanja. Ne očekujte poštovanje, priznanje ili bilo šta dok dajete najbolje od sebe. To je simbolisano kao davanje različitih stvari hramu ili idolu. Idol predstavlja ideal i svako božansto predstavlja različite dimenzije ljudskog postojanja ili drugačijih ideala. Sve ovo zajedno postaje iskustvo koje se zove Poniznost. Poniznost osigurava milost u životu.

20170829_1246021982173784

I naravno, hramovi su mesta za deljenje i brižnost kao i negovanje i izražavanje naše urođene dobrote i ljubaznosti. Podmlađivanje, pročišćavanje i negovanje dobrote su razlozi što je Atmananda vodio ljude u hramove. On nikada ne ohrabruje molitve ili zahteve za materijalne, pa čak ni duhovne dobrobiti od božanstava. Obično je govorio: „Povećaj svoj unutrašnji prostor – nosićeš više milosti.“ Kad god bi ljudi pitali Atmanandu: „Šta možemo da uradimo kako bismo dostigli stanje Boga?“, Atmananda bi uvek odgovarao: „Činjenjem ćete samo dobiti više karme. Jedino kroz ne činjenje ili odvojeno postojanje od dela i rezulatata dela, dok ih činite, možete spoznati Boga. Ne možete „dobiti“ Boga. Bog se samo može spoznati. Bog je uvek tu. Stanje Boga se mora zaraditi kroz prazninu. U tišini, vi postajete toga svesni. Akcije i izražaji obično oduzimaju tu mogućnost.“

Tog dana jedva da je bilo posvećenika u hramu. To je bio seoski hram, udaljen od gradske gužve. Jedna stara žena i njena mlada unuka šetale su oko hrama i mantrale: „Aum Namo Bagavate Vaasudevaaja”, svetu mantru Gospoda Višnua. Kada je video Atmanandu i njegovu pratnju, sveštenik je izašao iz hrama i dao im cveće, pastu od sandalovine i dve banane koje su ranije bile ponuđene Gospodu Krišni od strane nekih posvećenika. Sveštenik je rekao: „Ne idite. Dozvolite mi da završim rituale i zatvorim hram. Želeo bih da vam podelim još hrane.“ Ušao je u hram da završi večernju puđu (rituale). Atmananda je dao jednu bananu staroj ženi sa devojkom, koja je došla blizu njega da mu dodirne stopala. On joj nije dozvolio da mu dotakne stopala. Umesto toga, on je dodirnuo zemlju blizu njenih stopala. Ona je povikala: „O, ne Svamiđi, vaše dodirivanje mojih stopala će mi doneti veliki greh!“ Atmananda se nasmejao i rekao: „Ako sam ja uzrok tvojih grehova ja ću ih i odneti. Blagoslovi ovog sina, majko. Ja dodirujem stopala moje majke.“ Ova epizoda se završila ovde jer je Atmananda čovek koji ne priča mnogo i skoro nema emocija. On je živeo život savršenog Avadute.

mohanji-blessing-sight

Atmananda i njegova grupa od devetoro ljudi su seli izvan hrama očekujući sveštenika da zatvori hram i pridruži im se. Sveštenik je živeo na oko 30 metara od hrama. Obično je nosio svojoj kući pirinač i voće koje su posvećenici nudili Bogu posle svakog dnevnog rituala. Sa ovim je njegova petočlana porodica preživljavala. Nikada se nisu žalili na siromaštvo niti su brinuli zbog svoje nesreće. On je prišao Atmanandi, doneo nekoliko širokih listova sa drveta koji su služili kao jednokratni tanjiri, raširio ih na ravnom kamenu blizu banjanovog drveta, i svojom rukom počeo da služi pirinač. Poslužio je skoro polovinu toga što je imao na listovima. Ostatak je ostavio za svoju porodicu. Iz manje posude, koristeći kašiku napravljenu od lista preklapanjim na određen način i pričvršćenim zajedno sa grančicom biljke, sipao je malo gija na pirinač. Atmananda je u miru sedeo i posmatrao. Sveštenik je pravdajući se pogledao Atmanandi i rekao: „Ovo je sve što imam. Molim te prihvati moj skromni poklon i blagoslovi me.“ Atmananda je sa zahvalnošću držao sveštenikovu ruku u kojoj su se još uvek nalazili ostaci pirinča i rekao: „Divno otelotvorenje bezuslovne ljubavi, tvoje generacije neće znati za glad.“ Svešteniku su zasuzile oči. Atmananda je rekao: „Vi imate gladna usta koja čekaju na ovu hranu. Nama si dao polovinu. Oni će možda zaspati gladni jer hrana koju imaš nije dovoljna za petoro ljudi. Ja to neću dozvoliti. „Uzeo je list banane i prekrio posudu koju je sveštenik držao u rukama, dodirnuo je tri puta i rekao svešteniku: „Ne otvaraj ovaj list dok ne bude vreme za serviranje. Biće dovoljno hrane za sve.“ Do tada je sveštenik već bio preplavljen zahvalnošću. Pokušao je da se prostre pred Atmanandina stopala. On to nije dozvolio. Podigao ga je i rekao: „Ti se dobro brineš o voljenom Gospodu Krišni bez ikakvih zahteva i očekivanja. Ti si čist i nesebičan čovek. Nikada se ne brineš za sebe i svoju porodicu dok deliš hranu sa strancima koji ovde zalutaju. Tvoja porodica je takođe dobra i pobožna. Doći će vam samo dobrota i blagoslovi. Možda jesi materijalno siromašan. Ali imaš bogato srce. Od ovog trenutka nikada ni u čemu nećeš oskudevati. Tvojih sledećih sedam generacija će iskusiti dobrobiti tvojih dela.“ Rekao je svešteniku kom su oči bile pune suza zahvalnosti da ide kući.

20170725_091415-11989405561

Zatvorio je oči, ispevao neke mantre i dodirnuo hranu ostavljenu na tanjiru od lista pored sveštenika. Niko ne zna kako je to malo hrane postalo dovoljno. Svi su jeli pirinač sa gijem punih srca i niko nije shvatao da prvobitna količina nije bila dovoljna čak ni za jednu osobu, a kamoli za njih devetoro. Ista stvar se desila u kući sveštenika. Svi su jeli dovoljno hrane, a i dalje je bilo još. (Posuda koju je Atmananda dodirnuo ostala je sa tom porodicom četiri generacije. U njihovoj kući nikada nije bilo oskudice hrane.) Svi na okupu su bili zaprepašćeni kako je nerazmetljivi Atmananda izveo ovo čudo. Dok su tome svedočili, nisu razmišljali o tome kao o čudu zbog svoje velike gladi. Kasnije su shvatili da oni zapravo nisu poznavali Atmanandu, kao ni to kako je funkcionisao u bilo kom trenutku.

Iste večeri su napustili prostorije hrama i smestili se na školskoj verandi koja se nalazi na sat vremena od hrama. Atmananda je uvek šetao najmanje sat vremena posle večere iako mu šetnja nikada nije nedostajala jer su hodali skoro ceo dan, svakodnevno. Pre svitanja, Atmananda je otišao da se okupa i uradi jutarnje rituale. Škola je bila daleko od obale reke. Zato su se okupali vodom iz bunara.  Atmananda je obavio svoje rituale nekoliko metara od bunara, sedeći na kamenu. Kada su žene iz susednog sela počele da dolaze prema bunaru da uzmu vodu, Atmananda je ustao i počeo da odlazi. Njegovih devet sledbenika su ga pratili.

Još uvek je bilo mračno. Išli su sat vremena po mraku. Koren ogromnog drveta nalazio se na putu koji nije bio jasno vidljiv. Atmananda koji je išao ispred svih, sapleo se o njega, pao i gadno povredio desnu nogu. Nije mogao da ustane i hoda.  Njegovi pratioci su ga podigli i odneli na čistinu, na ravan kamen na kojem su se razni putnici obično odmarali kada su bili umorni. Kamen se nalazio blizu seoskog puta. Krvario je. Nisu znali šta da učine. Atmananda ih je zamolio da donesu malo lišća od jedne obične divlje biljke. Doneli su mu lišće. Atmananda je zgnječio lišće i pričvrstio tako napravljenu smesu na mesto povrede. Nije bilo odeće kojom bi se moglo vezati. Uzeo je sa sebe svoj peškir, koji je bio njegova jedina odeća osim tkanine oko kukova, i vezao ga preko zgnječenih listova.

20171022_1116402001677577

Zbog iscrpljujućeg bola Atmananda nije mogao da hoda. Njegovi pratioci su ponudili da ga nose, što je on odbio. Sedeo je na kamenu od jutra do mraka. Atmananda i njegovi pratioci nisu imali nimalo hrane. Uspeli su da nabave malo vode sa susednog bunara. Nije bilo kuća u susedstvu, a na putu je bilo svega nekoliko putnika. Da su se vratili nekoliko kilometara unazad, stigli bi do škole i sela gde su proveli prošlu noć. Ipak, Atmananda je bio tvrdoglav. Nije nikada mario za glad, ali njegovi pratioci jesu. Neki od njih su očekivali od Atmanande da učini neku magiju i nabavi im malo hrane kao što je učinio ranije. Ništa se nije desilo. Jedan po jedan pratioci su počeli da protestuju između sebe, stojeći podalje od Atmanande, i počeli su da se žale jedni drugima. Rekli su: „Ako je Gurudeva mogao da materijalizuje hranu za sveštenika, zašto to ne može da učini ponovo za nas?“ Jedan od njih je rekao: „Moj vid se zamutio od gladi. Ne mogu ništa da vidim.“ Drugi je pomislio: „Da li nas to Guru testira?” Treći je rekao: „Jeste li sigurni da je on materijalizovao hranu prethodnog dana ili smo mi to izmislili?” Jedan je primetio: „Nema šanse. On je to uradio. Svi smo jeli.“ Drugi je rekao: „Prilično sam siguran da on nema takve moći. To su verovatno hram, Gospod Krišna i sveštenik učinili mogućim. Da je imao takve moći, ne bi dozolio da gladujemo. Zašto sada to ne može da uradi?” „Ako ima moć da zna naše umove, trebalo bi da zna da smo gladni. Zašto ne uradi ništa po tom pitanju?“ Druga osoba je rekla: „Da li spava, pretvarajući se da spava kako bi nas prevario, ili u stvari meditira?” Jedan od njih je rekao: „On od nas nikada nije tražio da ga pratimo. Takođe nikada neće tražiti od nas da odemo. U potpunosti je na nama da ostanemo ili da odemo.“ Jedan je odgovorio: „Koji je njegov plan? Hoće li sediti na ovom kamenu sve dok ne ozdravi, što bi moglo da potraje nedeljama?“ To je bila zastrašujuća pomisao za sve.

Bila je skoro ponoć. Niko od njih ništa nije jeo. Ako bi se vratili nazad stigli bi u selo. Nije bilo nikakvih naznaka o tome šta se nalazilo na putu ispred. Neki su odlučili da vrate nazad ka školi. Zakoračili su nekoliko koraka, ali šumska staza je bila mračna i zastrašujuća.  Plašili su se zmija i noćnih životinja. Stali su i vratili se. Činilo se da Atmananda spava i da svega ovoga nije svestan. Manu i Ramakrišna su seli s jedne i druge strane pored Atmanande, fokusirajući se na svog Gurua koji je sedeo u njihovom srčanom centru i nisu osećali nikakvu glad. Ostalih sedmoro ljudi su bili u potpunoj konfuziji. Neki od njih su pokušali da legnu da spavaju, ali bizarni zvuci džungle, jaka glad i strah od životinja koje su vrebale ozbiljno su uticali na njihov san. Konačno, bilo je svega par sati do izlaska sunca. Atmananda se probudio. Pitao je Manua da mu donese dva štapa. Upotrebio ih je kao štake i krenuo napred. Njegovi gladni, zbunjeni i neispavani sledbenici su ga nerado pratili. Atmananda nije nosio ništa na sebi osim parčeta tkanine oko kukova jer je njegov peškir postao zavoj, koji je prekrivao sveže zarađenu ranu.

Srećom, nakon što su hodali nekih sat vremena, našli su bunar koji je sagradio kralj zarad pogodnosti putnika. Izvadili su vodu, umili se, pili, neki su oprali svoju odeću  dok su se kupali, dok je Atmananda čistio svoju ranu, stavio više lišća i vezao je ponovo istom tkaninom. U okolini nije bilo hrane. Bilo je to dugo gladovanje.  Nakon što je završio sa jutarnjim ritualima, Atmananda je počeo da hoda. Kao i uvek, nikada nikome nije govorio gde ide i koliko dugo će hodati. Samo je krenuo.  Sedmorica njegovih sledbenika su imali samo jednu misao na umu – HRANA. Izlazak sunca je iznedrio raznobojne ptice iz gnezda, cveće je cvetalo, a šumska staza je izgledala divno, rajski, sa svim tim različitim cvećem i kapljicama rose koje su ga krasile sa sunčevim zracima. Samo su Manu i Ramakrišna mogli da uživaju u ovome. Ostali su tragali za voćem, lišćem, korenjem ili čak semenjem koje bi mogli pojesti i tako savladati glad. Atmananda je hodao na svojim štakama. Nikada nije pitao ili mario kako su se njegovi sledbenici osećali. Kao prvo, nikada nije tražio ni od koga da ga prati. On je bio Avaduta, veoma introvertan i savršeni samotnjak.

20171105_0851531235432810

Napokon, bilo je podne. Svih sedmoro sledbenika su bili umorni. Do tada su stigli do potoka koji se spuštao kroz šumu i tekao ka reci. Oprali su svoja umorna stopala i lica i popili puno vode. Atmananda je seo ispod drveta i zatvorio oči. Manu i Ramakrišna su seli pored njega, povezali se sa njegovim srčanim centrom i rastvorili se u tome. Sedmorica zbunjenih sledbenika su se udaljili od njih i počeli da donose odluke. Vođa grupe i možda najgladniji od njih po imenu Amara je rekao: „Ja odlazim. Ne mogu da vidim kraj ovom putovanju. Ne mogu da sedim kao Manu sa praznim stomakom. I ubeđen sam da Atmananda nema božanske moći. On je obični monah lutalica.” Drugi je rekao: „Slažem se. On nema duhovne moći. Siguran sam da je u hramu to bio Gospod Krišna koji je izveo to prividno čudo.“ Treći je rekao: „Ja više ne mogu ovako. On nije zabrinut za nas. Previše je okupiran sobom. I nakon svega, šta smo uopšte naučili od njega?” Četvrti je rekao: „To je istina. Zašto mi idemo sa njim? Uvek je neizvesno i nema nikakvog učenja. On nas ničemu ne uči i zbunjuje me do nivoa frustracije svake vrste. Odlazim.“ Jedan drugi je rekao: „I ja odlazim. Ova neizvesnost nije vredna toga.“ Amara je rekao: „Prijatelji, on je običan čovek. On je pao i povredio se. Ne može da se isceli. Ne može da nahrani sebe ni druge. Tako je bespomoćan. Zar ne vidite to? On je sasvim običan čovek. Mi smo obmanuti.“

m-walking-from-the-back

Na kraju su se svi složili da je Atmananda samo jedan običan lutajući monah koji nema nikakve neobične moći niti znanje i pripremili su se da ga napuste. Odlučili su da odu kod njega i da se oproste. Kada su mu prišli, videli su kako njih trojica sede zatvorenih očiju u meditaciji. Nisu imali strpljenja da čekaju dok ne otvore oči. Samo su otišli. Nakon pola sata pošto su napustili Atmanandu, videli su drvo sa ukusnim voćem. Jeli su što su više mogli, a ostalo spakovali za ostatak putovanja. Nakon jela i odmora, Amara je rekao: „Vidite, Atmananda nije imao sreće. Samo što smo otišli od njega, pronašli smo hranu. Gladovali smo čitav dan, čak i noć, gledajući u njega i nadajući da će se pokrenuti. Doneli smo pravu odluku. Sada smo slobodni i sreća nas je poslužila u vidu hrane.“ Svi su se složili. Atmananda, Manu i Ramakrišna su se vratili u svoju ljudsku stvarnost ubrzo nakon što je grupa otišla. Atmananda je pokušao da ustane. Manu ga je držao za ruku i pomogao mu je. Atmananda je uzeo svoje štapove i počeo da hoda. Ramakrišna je rekao: „Gurudeva, dovešću ostale. Verovatno spavaju negde u blizini. Molim te da sačekaš malo.” Ni ne tražeći ih, Atmananda bez ijedne emocije ili zabrinutosti reče: „Oni su nas napustili. Hajdemo dalje.“

Nakon što su hodali svega deset minuta, naišli su na malo farmersko imanje. Kada su se približili, farmerova žena, mlada dama, izašla je iz kuće, pozvala ih i zamolila da sednu. Ponudila ih je vodom i sveže skuvanom hranom. Svi su dobro jeli. Atmananda ju je blagosiljao: „Anna daata Suki Bava” (Neka onaj koji je servirao hranu uvek bude srećan i živi u izobilju). Postala je srećna. Rekla je Atmanandi da je trudna i zamolila ga za blagoslove za dobro i zdravo dete na koje će njihova loza biti ponosna. Atmananda ju je blagolovio: „Tatastu“ ( Neka tako bude). Iako ih je molila da ostanu i večeraju i da prespavaju u okviru njihovih skromnih mogućnosti, Atmananda je ljubazno odbio njenu ponudu i odlučio da ide dalje. Farmerova žena je takođe ponudila Atmanandi neke biljke kao lek za njegovu ranu. On je i to takođe ljubazno odbio. Počeli su da idu dalje. Ona je stajala na izlazu sa položajem ruku dubokog poštovanja prema Atmanandi.

img_20170129_184948351_hdr274212378

Pre nego što je put skrenuo, Manu je pogledao unazad kako bi ženi uputio poslednji pozdrav. Kada je pogledao nazad da vidi je li ona još uvek tu, nije video damu, kuću niti stoku. Nije bilo traga nikakvom imanju. Samo gusta šuma koja je blokirala čak i sunčeve zrake. Mogao je samo da vidi seoski put iza sebe, koliko je dopirao vidik. Kao i obično, Atmananda se nikada nije osvrtao. Nastavio je da ide. I Ramakrišna i Manu su primetili da Atmananda hoda bez štapova i da nije bilo nikakvih tragova povrede na njegovoj nozi! Zapitali su se koji su to razlozi ove božanske drame i zaključili da je protreseno drvo i da su suvi listovi otpali, oni iz kojih je isušeno duhovno uverenje. Atmananda uvek kaže: „Uverenje je esencijalno kada neko odabere put oslobođenja. Možda je uverenje važnije od vere. Strast i neustrašivost su samo nusproizvodi toga.“

img-20171126-wa0004795575425

Jedno poglavlje iz života Atmanande se završava… ovde.

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Nada Raković
Lektorisala: Tijana Sladoje
Uredila: Staša Mišić

Izjava o isključenju od odgovornosti:

Atmananda je izmišljeni lik kojeg je stvorio Mohanđi kako bi objasnio Tradiciju. Svaka sličnost sa stvarnim osobama i događajima je slučajna.

 

Šta bi svako ko dođe na ritrit sa Mohanđijem trebalo da zna

May 7, 2018 at 11:42 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Deo satsanga na ritritu sa Mohanđijem na Andrevlju u Srbiji, maj, 2016.

13179127_1080723378652065_849514819487874213_n

Postoji otpor. Sistem pruža otpor jer smo se navikli na otpad, navikli smo se i na dobro i na loše. Na sve smo se navikli. Čak i ako u životu postoji problem, mi se na njega naviknemo. Čak i ako je u pitanju bol, mi se i na njega naviknemo. Žalimo se, ali i dalje s tim nastavljamo. Zato, ako želite da pobegnete, imate potpunu slobodu da to uradite. To je zapravo direktno suočavanje sa stvarima. Naš put nije besmislen. Ili se suočite sa nečim i uništite ga, ili se tome predate ako tako želite.

Reći ću vam jednu stvar, nema poente u odlaganju bilo čega, jer se sutra nećemo videti. Verujem da ako nešto morate da uradite, uradite to upravo sada. Odlaganje za sutra je samo po sebi bekstvo od stvarnosti. Druga stvar je neznanje, jer mislimo da ćemo biti živi sutra i da ćemo imati istu pomoć. Mi toliko toga pretpostavljamo. A u suštini ne vidimo NIŠTA! Šta će sutra biti, ne znamo. Ne znam ni da li ću biti živ. Ako uradite nešto upravo sada, onda je to stvarnost.

Kad god vas neke stvari napuštaju, pojaviće se bol zbog razdvajanja. To je kao da vas neko napušta. Čak i ako je to mirovalo u vama i niste znali da je tu, sakupili ste to od društva, od svoje porodice i okoline, to leži u vama i vi toga niste svesni. Niko toga nije svestan do trenutka kad to počne da se manifestuje i materijalizuje kroz sistem, kao u vežbi koju smo juče radili. Namerno sam dao snažan šaktipat, jer nema više vremena za gubljenje. Čak i da ne dođete da me vidite, ja sam svoj posao uradio. Neki ljudi me mrze jer vadim stvari iz njih. Šta god da uzmem nije ono što su želeli, niti nešto što je dobro za njih. Ja ne uzimam ono što je dobro za njih.

13241264_1080723728652030_5729995978904239483_n

Zato, molim vas, neka vam bude jasno, ako želite da odete, slobodni ste da to učinite. Ovo vam govorim s ljubavlju, a ne zbog toga što mi se ne dopadate. To je vaš izbor. Ja moram da vam dam slobodu izbora da odete. A to sam rekao i na početku. Ako neko mora da puši i mora da obrne proces koji ja radim, slobodan je da ide, vratićemo mu novac. Ne brinem o ukupnom broju ljudi koji je prisutan, ali sam zainteresovan da vidim ljude kako se transformišu, jer je to dobro za društvo, čak i ako nije za njih. Smatram da kad vi počnete više da sijate, i društvo će postati bolje. Ja činim uslugu društvu, čak ne ni vama. Verujem u ovakve stvari. Ne grdim vas, već vam direktno govorim. Ne volim da pričam iza leđa. Volim da vam kažem – slobodni ste da odete, zato što ne želite da otpustite stvari. Jasno ovo shvatite i onda idite, tako da budete načisto: „U redu, ovo je moje stanje, ovo je moj status.” I to nije ništa loše. Možete uzeti još života, to nije problem. Stvar je u tome što će do ovakvih situacija doći ne samo kod mene, već kod svakog na putu Šive kod koga odete.

Priča o pravom putu i putu zone komfora

Ispričaću vam jednu priču o pravom putu i putu zone komfora. Postoji mnogo metoda, koncepata, kurseva koji uvek pružaju zonu kmofora. Ja se na to čak ni ne odlučujem, meni se to ni ne dopada, jer ono što tražimo nije zona komfora već transformacija. U jednom delu knjige „Autobiografija jednog Avadute” avadute Nadanande (dao mi je prava da pružim tu knjigu svetu), on govori o svom početnom putovanju, gde je od krajnjeg kritičkog, racionalnog uma došao kod jedne žene, majke, koja je bila avaduta. Ona je živela bez ikakvog reda, spavala je na putu, hranu bi jela ako je dobije. To je bio potpuno lutalački život. On je postao učenik ove majke. Otišao je kod nje i postao njen učenik. Majka je uvek živela ispod drveta, tako da je i on živeo ispod drveta. On je navikao da dobija hranu tri puta dnevno, ali majka je rekla: „Kad ti dam hranu onda jedi.” Ponekad se dešavalo da prođu tri dana da ne dobije hranu. Kad bi dobila hranu zazviždala bi i onda bi vrane, zmije i ostale životinje počele da dolaze, a ona bi im svima podelila hranu. Ponekad bi nešto ostalo i to bi dala njemu. Ona uglavnom nikad nije jela. Ovakvim načinom života je ona živela. On je bio iz dobre porodice i živeo je tako godinu, godinu i po, a onda je majka rekla: „Sada idi na Himalaje.” Imao je dovoljno novca za kartu. Tako da je uzeo kartu i krenuo na putovanje koje traje dugo, dva dana. Otišao je u Nju Delhi, seo na autobus i nastavio put. Majka mu je rekla jednu stvar: „Nemoj da moliš. Ne moli za hranu, novac, niti bilo šta. I ne primaj novac ni od koga. Ako ti neko da hranu, uzmi je, a ako ti ne daju hranu, posti taj dan.” On je to strogo poštovao.

Kad je stigao u Rišikeš u Šivananda ašram, tamo su mu ponudili posao koji je prihvatio. Dali su mu hranu i utočište i posao, platu nije imao. Tako da je počeo tamo da živi kao njihov radnik ili nešto slično. Živeo je u ašramu, imao je hranu, mesto za spavanje i posao. Tu je odseo nekoliko nedelja ili nekoliko meseci. Jedan od njegovih prijatelja svamija svetaca u ašramu je rekao: „Hajde da se prošetamo pored reke Gang.” I tako su uveče šetali obalom Gange i došli do jedne kolibe koja je pripadala jednom svecu koji se zvao Mast Ram Baba, i otišli da ga vide. Kad su došli do kolibe, Mast Ram Baba ga je pogledao i počeo da ga grdi, rekavši: „Šta ti je tvoja majka rekla? Šta ti je tvoja Guru rekla? Da odeš i nastaviš da ideš a da ništa ni od kog ne očekuješ, da ne moliš za hranu, ako ti hrana dođe da je uzmeš. A šta ti sada radiš? Sad si u svojoj zoni komfora. Imaš utočište, novac, hranu i služiš. Jesi ovo želeo da radiš? Zašto si onda postao *svetac? Zašto si onda na putu duhovnosti?” Izgrdio ga je. Zapamtite, niko Mast Ram Babi nije rekao ko je on. Čim ga je video, počeo je da ga grdi. Kako je znao šta mu je Guru rekla da uradi? Tako da je Mast Ram rekao: „Nemoj se vraćati nazad. Ne vraćaj se nazad u taj ašram. Ostavi svoje stvari, torbu, odeću tamo. Nemoj sad ništa da uzimaš. Od sada pa narednih 21 dan jedi samo kore od banana, a njih treba da pokupiš sa ulice. Nemoj tražiti od prodavaca da ti ih sačuvaju. Treba da ih uzimaš s puta, da se svađaš sa kravama i drugim životinjama koje hoće to da pojedu. Možeš ih oprati u vodi Gange. 21 dan jedi samo to.

21 dan on je tako i postupao. A onda je opet sreo Babu. Baba mu je rekao: „Sada si čist.” Dao mu je jedan pleteni džak i rekao: „Idi na Himalaje.” Nakon toga je postao vrhovni sveštenik Šambale. To je bio dugačak put. Od odeće nije imao ništa osim onoga što je nosio na sebi i pletenog džaka koji je dobio. Na Himalajima je ekstremno hladno, a on je hodao bos, ali ništa nije uticalo na njega jer je već počeo da dobija milost majstora.

Bravu koju um stvori nije lako razbiti, neka vam to bude jasno. Bravu koju um stvori nije lako razbiti! Morate zaista jako, jako da se borite da biste je razbili. Jednom kad je razvalite, priča je potpuno drugačija. Ali da biste je razvalili, potrebno je da uložite veliki napor. Ja vam samo mogu obezbediti krevet, a vi sami morate zaspati. Ja vam mogu obezbediti samo hranu, a vi treba da imate apetit. Isto je i ovde. Ja vam ovde obezbeđujem okruženje, a vi morate s tim da se izborite i pobedite. A ako mislite da je neuspeh opcija, ceo život će vam biti neuspeh jer je ta opcija laka. Ako odlučite da neuspeh nije opcija, onda ćete uvek pobeđivati. Čak i ako postoji kašnjenje, doći će do pobede. Koji vaš aspekt vas tera da pobegnete? To je um koji ne želi da napusti vaše navike, obrasce, sisteme, koncepte, bes, mržnju… Šta god da je nagomilano um to ne želi da napusti i zato vam kaže: „Beži sa ovog mesta! Treba da budeš normalan.” A pod normalnim se podrazumeva sve đubre iznutra.

13177351_1081485025242567_3709134657111050436_n

Ovo je odgovor na sva vaša pitanja. Neka vam jedna stvar bude veoma jasna. Sva mržnja, bol, mučnina, glavobolje, bolovi u telu,… sve to je očekivano i povezano sa promenom vaših obrazaca, promenom vaših zona komfora, razaranjem nečega što je istrulilo iznutra… Sve ove stvari su deo toga, deo vašeg života. Ne znajući ste sve to suviše dugo nosili. Duhovnost zone komfora vam neće pomoći da se toga otarasite jer to samo pogoduje vašoj zoni komfora, u smislu: „Sve je hrana, ha ha ha.” A kad se vratite kući vi ste isti. Međutim, kad se vratite kući, treba da ste se transformisali, treba da posmatrate stvari sa većom jasnoćom, treba da imate više petlje i hrabrosti, treba da budete vatra, a ne hladna ustajala voda.

U današnje vreme ljudi često citiraju Oša i čitaju o njemu. Pričao sam sa jednom ženom koja je živela sa njim. Rekla mi je da čak ni jedan sat nije bio isti, sledeći sat bi se menjao. Kad bi on nešto rekao niste imali pravo da kažete ne. Ponekad bi to znalo da bude nešto bizarno. Jednoj ženi je rekao: „Idi i lezi u kontejner!” Ona je odgovorila: „Ne mogu to da uradim.” Onda je rekao: „Dobro, onda idi i hodaj gola nedelju dana.” To je bilo razaranje ega, razaranje svih strahova. I na kraju je ta žena postala holivudska zvezda. Ne želim da je imenujem. Stvar je u tome da kad se jednom granice slome, tada počinje prava moć. U suprotnom, ostajete u kavezima i lancima sve vreme. Ne želim da kažem da su Ošove metode najsjajnije, to je sve individualna stvar svakog majstora, već vam samo dajem primer.

Svi mi imamo svoja ograničenja i to je u redu jer to je naš kapacitet. Ali šta sa nagomilanim đubretom? Zašto bi nam to bilo potrebno? A čak ni ne znamo da smo toliko toga nagomilali. Zbog čega plačete? Zašto se osećate očajno? Zato što te stvari leže u vama. Neka vam to bude jasno. Ne uzimate to iz spoljašnjosti. Sve ono što proživljavate već je u vama. Zapamtite to! To se nalazi u vama i to je upravo ono što proživljavate, a niste ni znali da nosite u sebi tako nešto. Bili ste srećni što se to nalazi u vama. I šta se onda dešava, na kraju to postaje bolest, hendikep ili neka vrsta problema, bilo psihološka ili fizička. To je normalno. To se danas dešava u svetu. Zašto toliko ljudi prolazi kroz iskustvo raka? Zbog potisnutih emocija, to je jasno. Zbog potisnutih emocija dugo vremena. To je kao što drvo u šumi potisnuto pod zemlju postaje sirova nafta. Kad nešto potiskujete dugo vremena, to postaje bolest jer blokira protok energije u telu.

P: Ono čemu se opiremo, opstaje. Kako se odupreti opiranju?

O: Nemojte ništa po tom pitanju raditi. Samo prođite kroz iskustvo opiranja i nemojte ništa da radite. To je najbolji način na koji možete postupiti prema otporu. Ako napustite tu situaciju, vi na taj način podržavate opiranje. Ako se opirete opiranju, postajete neprirodni jer se borite protiv nečega. Umesto toga, promatrajte opiranje: “U redu, otpor se takođe nalazi u meni. To je još jedno moje dete. Neka ga.” Ako na taj način optuštate, sve će otići iz sistema. Mora da ode iz sistema, kad tad.

Neki ljudi se razbole i onda se osećaju bolje za nedelju dana ili više kad se ovakva vrsta otpada ukloni, jer to kreira neku vrstu destrukcije iznutra. To je kao da čupate stvari iz sebe i izbacujete ih. To je definitivno bolno, mora da bude bolno jer ima 680 triliona ćelija u telu i one sve nešto skladište. A svaka ćelija ima potencijal. Možda to sada ne znamo, ali u vreme kad duša napušta telo, mora da pokupi sve te impresije da bi kreirala sledeću inkarnaciju. To je trenutak kad ljudi pate. Mnogi ljudi pate tokom umiranja jer je puno toga uskladišteno, a duša odlazi i mora da ponese sa sobom sav taj otpad. Međutim, ako ste već prazni, to je nešto sasvim drugo, možete putovati sa svojim ručnim prtljagom, ne morate čak ni da se čekirate. Verujem da je dobro razboleti se ukoliko znamo zašto smo se razboleli, a ne da se razbolimo i ne znamo šta ćemo. Mnogi od nas se iznenade kad se razbole jer ne znamo šta je unutar nas, šta je stvorilo tu bolest.

*svetac – ovde svetac ima drugo značenje, kao veliki podvižnik potpuno posvećen Bogu, koji se sasvim odrekao svetovnog života

Originalni video možete poslušati ovde.

Prevela i uredila: Staša Mišić
Lektorisala: Tijana Sladoje

 

Imati SVE, ne želeti NIŠTA

April 10, 2018 at 1:37 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Satsang u Gurgaonu, Indija, mart 2014. – prvi deo

SONY DSC

Što se više odučite, postajete sve moćniji.

Ništa se ne može naučiti spolja, može se samo odučiti. Zato što je ono što mislimo da jesmo, samo sakupljeno znanje. Kada to odbacite, vi ste stvarno vi. Zapravo je veoma jednostavno. Što više odbacujete ustaljena učenja, to moćniji postajete. „Ovo nisam ja… ovo nisam ja…”  Ni ovo, ni ono… Zato sam vam govorio o avaduti koga sam video u Vrindavanu. On spava pokraj puta. On je moćan.

P: „Mohanđi, kakvi su ovo izrazi, avaduta (avadhoota), sida (siddha)…?”
O: Avaduta je sve vreme u samadiju, skoro uvek. On čak nije ni svestan svoga tela. On samo upotrebljava telo kao jednu tačku, jednu stanicu svoga postojanja. Onda on nije u svom telu, već se prostire mnogo dalje.

P: A sida?
O: Sida je onaj koji ima sidije (*siddhi = duhovne moći), ko je gospodar sidija. To znači da postoje Ašta sidiji, kao Hanumanđi sidiji, možeš da porasteš, možeš da se smanjiš, postoje takođe i razni drugi sidiji… ako neko može da drži sve to pod kontrolom, on je sida.

P: Da li bi svako ko bi dostigao nirvikalpa samadi morao da prođe kroz ove nivoe?
O: Nije neophodno, zavisi da li ti je to namenjeno ili nije.

P: Znači, to zavisi i od toga… ali uopšteno govoreći, svi sveci žele da budu jedno sa Bogom, zar ne?.
O: Svi bi želeli da budu jedno sa Bogom, sve reke vode do jednog okeana, bez obzira da li idete stazom Krije, Date ili Side, stižete na isto mesto, samo su putevi različiti.

P: Znači, procesi učenja će se razlikovati?
O: Da, procesi učenja će se razlikovati, zato što različite stvari odgovaraju različitim konstitucijama. Ne mogu se svi sa svime nositi.

P: Samadi je konačni oblik, zar ne?
O: Samadi ima različite oblike. To je stanje u kome niste čak ni povezani sa svojim telom. Potpuno ste odvojeni od njega. Postoje različiti nivoi samadija. Ali ja vam savetujem da se ne zaglavite sa svim ovim pojmovima kao što su kundalini, čakre, joga, samadi… Vaš um je onda okupiran time i energija vam odlazi na to. Um se pita da li je to sve isto, razne misli se vrzmaju po umu. Što manje koristite um, lakše ćete iz njega izaći. Odbacite koncepte. Ne mislite o konceptima.

 19748589_1377714388942044_3815616797063747821_n

Posećivala me jedna gospođa, imala je moć da vidi aure drugih ljudi. Jednom mi je rekla: „Posle meditacije pomažem ljudima sa njihovim aurama i kažem im – ovo ste vi.“ Rekao sam: „Mislim da ne bi trebalo to da radiš, na taj način ih samo smeštaš u odgovarajuće pregrade. Onda su ljudi počeli da me zovu i da mi govore: „Mohanđi, uznemireni smo.” Zato što im je govorila: „Ti si takav… tvoja aura je takva…“ Mesec dana kasnije, došla je kod mene u posetu i rekla je: „Činim veliku sevu.“ Postavio sam joj jedno pitanje: „Molim te, reci mi. Od trenutka kada se rodiš, pa do trenutka kada umreš, da li tvoja aura ili čakre ostaju iste?“ Rekla je: „Ne.“ „Od izlaska do zalaska sunca, ili dok spavaš, da li tvoja aura ostaje ista?“ „Ne.“ „ Pa zašto onda uznemiravaš ljude?“

P: Tačno.
O: Pokušavala je na ovaj način da prikrije svoju nesigurnost i oseća se važnom. Mnogi praktičari su takvi. Žele kod vas da izazovu osećaj da oni znaju nešto. Moj predlog je da izbegavate sve ovakve stvari. Vi ste povezani sa svojim guruom, on će da vodi računa. Kakva god da vam je aura, guru će o tome da vodi računa. Tako da imate veru i prepustite to njemu, kako vaš um ne bi bio okupiran time. A guru je princip. Bilo ko može da dođe i da vam pomogne. Onog momenta kada se predate, neki oblik čiščenja će doći i vi ćete se osloboditi. Treba da budete na taj način otvoreni: „U redu, svako je guru, guru princip može da funkcioniše kroz svakoga, kroz sunce, mesec, zvezde, ljude, situacije. Svi su guru tatva.” Tako da manje upotrebljavate um. Kada sve manje i manje koristite um, oslobođeni ste.

Intuicija

P: Možeš li nam nešto reći o intuiciji?
O:
Intuicija nam je data. Onog trenutka kada napustite telo, vreme stoji, nema prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti. Vreme je povezano sa telom, zato što je to slično iznajmljivanju automobila, zar ne? Od trenutka kada uzmete automobil, do trenutka kada ga vratite, sat otkucava vreme… Od prvog do poslednjeg daha, sat otkucava. Vi ste u linearnom vremenu, idete uporedo sa vremenom. Postoje trenuci kada se povežete sa apsolutnim vremenom, kada se prošlost, sadašnjost i budućnost sruše. Tu imate sposobnost da idete i napred i nazad. Zato što tu i ne postoji napred i nazad, postoji samo apsolutni prostor. TO je ono što vam daje intuiciju. Ona je ispravna. Ako je se sećate, onda je dobra. Čak i kad ste u budnom stanju, možete se ponekad povezati sa njom. Ljudi imaju tu sposobnost. Lako je. Ako se više povezujete sa vašom kičmom, imaćete jaču intuiciju. Kičma je kao stepenice. Što više osećate kičmu, videćete da ima više promena. Vaša sposobnost opažanja biće mnogo veća od orijentacije ka napred tj. od razumevanja uz pomoć čula. Moći ćete da vizuelizujete, moći ćete da vidite, da osetite ono što je pred vama. Ako ste orijentisani na kičmu, možete da negujete tu sposobnost. A ako niste, za svakog važi da postoje trenuci kada se nalazite u apsolutnoj svesnosti. Tada možete sve da razumete. Ali kada ste na tom nivou svesnosti, ponećete sa sobom samo ono što vam je potrebno sada ili u budućnosti. Ostalog se nećete sećati. Zato se većina ljudi ne seća astralnih putovanja, zato što im to nije potrebno. Stoprocentno sam ubeđen da ću se sa nekima od vas susresti na budućim astralnim putovanjima. Možete da mislite, sreo sam Mohanđija, razgovarao sam sa njim, ali ako to nije relevatno u vašem sadašnjem postojanju, nećete se sećati razgovora. Kao što se ne sećate vašeg prošlog života. Izbrisan je pre nego što ste poslati nazad. Jer da nije tako, bili biste zbunjeni. Ali ljudi mi postavljaju pitanja, govoreći: „Sreo sam te, rekao si mi to i to…” Neki ljudi se sećaju. Sećaju se jer im je to potrebno. Potrebna im je ta informacija. Ja razgovaram sa ljudima. Neki od njih stiču razumevanje. Ja vodim ljude, neki od njih se sećaju, neki jednostavno rade ono što im kažem. Spontana reakcija je bolja, jer se um tada ne igra sa vama: „U redu, Mohanđi mi je rekao ovo, pa ja to radim.” Onda je to u redu. U suprotnom, um počne da analizira, onda meni stiže imejl sa pitanjem: „Šta je ovo?” Ja tada obično ne odgovaram. Uzmi ili ostavi. Zato što je uputstvo dato. Ako želite dublju analizu, ja nisam zainteresovan. To se um igra. Ja kažem ljudima: „Manje koristite um i posmatrajte. Nikad ga ne cenzurišite. Um vas može zavesti da mislite da nešto nije dovoljno dobro. Nemojte tako razmišljati.” Sve je to deo vas, to je ono što se skupilo u vama. Onog trenutka kada pomislite: „Ovo nije dobro, ovo je prljavo…” Onda se to nešto u vama priguši i čeka drugu priliku. Vratiće se ponovo, verovatno u agresivnom obliku. Zato prihvatite: „Ovo se dešava, dobro sam. Ja sam dobar, loš i ružan, ništa nije problem…” Prihvatanje je veoma važno, da prihvatite sebe onakvima kakvi ste, a ne kakvi bi trebalo da budete. Ono što bi trebalo da budete je koncept. Ono što jeste je stvarnost. Udružite se sa stvarnošću, ne sa konceptom.

19399724_1362859757094174_9125808703086155290_n

P: I onda ljudi kažu da razmišljaju srcem. Zar ih to ne čini emotivnim?
O: Srce je veoma velika stvar. Duhovno srce je drugačije. Jogananda je govorio o duhovnom srcu. Duhovno srce je srž vašeg postojanja. To je vaša veza sa višim nivoom. To je u redu. Ali emotivno srce je nešto što je štetno. Ono takođe hrani ego. To baš i nije nešto što bih ja nazvao lepim. Nije baš dobra zamisao da mislite emotivnim srcem. Ali ako mislite duhovnim srcem, to je važno za vas u duhovnom smislu, to je dobra ideja. Ono što nije važno u duhovnom smislu, ono što vas ne uzdiže, samo otpustite od sebe. Čak i ako se to odnosi na ljude, mesta, situacije, vreme. Ono što vas ne uzdiže u duhovnom, samo odbacite od sebe. Udaljite se od toga. A onda se ujedinite sa onim što vas uzdiže, prigrlite to, satsang, sveci, knjige… Šta god da vas uzdiže i podiže na višu dimenziju, to je dobro za vas. Držite se toga.

Vi niste telo

P: Vi se zapravo odvajate od svog telesnog oblika.
O: Da, to sam već objasnio. To je tačno zato što je to vezujući faktor. Pogledate se u ogledalo i kažete: „Ovo sam ja.”

P: Ono što verovatno hoću da pitam jeste da li tretirate svoje telo kao nešto od drugorazrednog značaja.
O: To je neukost. Treba da poštujete svoje telo, jer ste ga uzeli. To je kao da ste otišli u Dubaji. Dolazite na aerodrom i hoćete da obiđete Dubaji i iznajmljujete automobil. Iznajmljujete automobil u određenu svrhu. Rekli ste onom od koga ste iznajmili: „Koristiću ovaj automobil dok se ne vratim.” Platili ste i uzeli auto. Ako loše rukujete autom, ako nešto poremetite, kad se vratite, kad budete hteli da ga vratite, šta će vam reći? „Plati mi troškove oštećenog auta.” Zar ne? Vaša je dužnost da se brinete o autu, u ovom slučaju, o svom telu, dok ga koristite. Takođe, morate shvatiti da telo ima svoj vek trajanja. Uzeli ste ga na neko vreme, u svrhu sticanja iskustva. Želeli ste da iskusite Dubaji, pa ste uzeli auto. Želeli ste da iskusite planetu Zemlju, pa ste uzeli telo. Taj osećaj (bhaav) i poštovanje moraju da se osete u telu. Zato je kšetra (kshetra = hram) mesto gde prebiva duša. Da bi duša mogla da prebiva u njemu, telo mora da bude u dobrom stanju. Moramo da brinemo o njemu, da ga poštujemo.

P: Verovatno zato moramo da vežbamo i pravilno se hranimo.
O: Ako prestanete da budete emotivni u vezi sa hranom, to je dobro i automatski ćete se pravilno hraniti. Druga stvar je ako vam udah postaje dublji, ako ste svesni svog udaha, potreba za hranom se smanjuje. Nivo prane u telu će biti viši, tako da će potreba za hranom biti manja. To je otprilike oko 1400 udaha dnevno, ne morate o tome sad da brinete, samo dajem primer. Ako je to slučaj, onda možete jesti jednom dnevno. To je međusobno povezano. Sve ove stvari su međusobno povezane. Što ste više orjentisani na hranu, to um ima veću kontrolu, emocije imaju veću kontrolu. Treće, ako jedete onda kada vam telo traži hranu, telo vam govori, pazi ovamo, postoji potreba za hranom. Onda će se sve stopostotno svariti. A hrana bi trebalo da zauzme maksimalno dve trećine kapaciteta želuca. A mi unosimo četiri trećine, što nije dobro. Četvrta stvar je, kad god treba da idete u toalet, telo reaguje, učinite to odmah. Zato što posle pola sata, ono počne da ispušta toksine. Vraća ih nazad, pošto telo oseća da nećete uraditi ono što treba, i mora da kaže: „Sada to ne želim da uradim.” Tako da to utiče na vas. Zato kažu da čim osetite zov tela u tom smislu, treba da idete. U kancelarijama je to nekad veoma teško. Dešava se da kažete: „U redu, ići ću u podne, za vreme ručka…” I tako zagađujete telo sve više i više. Što se tiče konzumiranja hrane, kad vam telo kaže: „Konzumiraj.” Uradite to. Nas um usmerava, kad um kaže: „Sad je jedan sat, hajde jedi.” Telo ne želi hranu, ali mi je trpamo u usta. U takvim slučajevima, najbolje je pojesti veoma mali obrok, tako da to ne optereti telo koje ne mora da utroši mnogo energije na njega. S vremena na vreme, jesti iz emocionalnih razloga je u redu, zato što to ne utiče previše na vas. Ja se uvek suočavam sa tim situacijama, gde god idem, ljude žele da me nahrane, i ako ne jedem, misle da je to zato što hrana ne valja. Kažu: „Mohanđi, mnogo smo se potrudili da ovo pripremimo, nismo spavali sinoć, sve je ovo pripremljeno za tebe, molim te, uzmi malo.” I onda, švedski sto, ha ha J To tako, baš i nije dobra ideja.

P: Ovako stoje stvari… Kad sam bio veoma mali i kad su mi dolazili rođaci iz Kanade, devojčica mi je prišla i pitala me: „Je li ovde običaj da volite ljude tako što ih nahranite?”
O: To je zapravo ono čemu ljudi teže. Izražavate svoju ljubav kroz hranu. Postoji emocija vezana za nju, ponekad i običaj vezan za nju. Ako neko Arapima dođe u goste, oni ubiju kozu. Na taj način ste zapravo počastvovali svog gosta. Tako da postoji puno običaja vezanih za hranu. I kako se većina ljudi prazni? Preko hrane. Sva njihova agresija odlazi na hranu. Ali pogledajte životinju. Lav ubija samo kad je stvarno gladan. U suprotnom, to ne čini. Kod njih je sve jasno, zato što slušaju svoje telo. Samo slušajte svoje telo, nema potrebe da meditirate.

mohanji-doing-shiva-lingam-abishek

Mohanđi radi abišek nad šiva lingom

Ništa se ne stiče kroz duhovnost, samo se gube strahovi, nemiri, fobije.

Ništa se ne stiče kroz duhovnost. Samo se gubi. Ono što gubite su vaši nemiri, strahovi, nesigurnosti, fobije. Kada sve to nestane, samo jedna stvar postoji – šanti (*shanti = mir)

P: Neustrašivost?
O: Neustrašivost je stanje koje nastaje kad nema uma da upravlja strahom. Ne postoji ništa što zadržava strah. Uvek govorim ljudima: „Zašto uopšte strahujete?” Zato što je to u svakom slučaju igra. Ja posmatram život kao šalu. To je zapravo jedna velika šala, koju mi shvatamo preozbiljno. Kada pogledate život, postoje zapravo veoma smešni ljudi. Mi posmatramo život previše ozbiljno. I onda se dešava da ne uspevamo da živimo. Stalno smo pod pritiskom dostignuća. A zapravo ne postižemo ništa. Stvari se dešavaju kroz nas. Kad se odvojimo od njih i posmatramo ih, to je zapravo smešna igra. Rekao sam: „Čemu tolika galama oko filma XX (1:28)? Kad god se našali, smejemo se, kad god zaplače, smejemo se. Tako da je film pun smeha, sve je ubrzano, tako da se smejemo ceo film, ha, ha. To je film.”

Tako da se ništa ne stiče kroz duhovnost. Sticanje je stanje uma. Um kaže da moramo da stičemo, to nas samo um uslovljava, zato što imamo ovakvu misao, ako idemo negde, treba nešto da dobijemo. Sticanje, čuvanje, skladištenje, to su sve stanja uma. Ali umu ništa nije potrebno. Setite se, samo u Indiji, bilo je svetaca i u drugim zemljama, ali u Indiji, ko je doneo 20. vek? 20. vek je postao ono što jeste, ili se evolucija desila, na zapadu, prvenstveno zahvaljujući teorijama trojice ljudi: Čarlsa Darvina, Karla Marksa, Sigmunda Frojda. One su promenile proces razmišljanja kakav je postojao još od biblijskih vremena. Onda je filozofija Karla Marksa o imanju i nemanju postala veoma popularna, čak je stvorila filozofije zemalja, komunizam. U to vreme u Indiji su postojali neki ljudi koji su imali sve, a ništa im nije bilo potrebno. To nikada nije pomenuto ni u jednom pisanom dokumentu, ni u jednoj zapadnjačkoj filozofiji, oni to nikad nisu razumeli. Imaš sve, a ništa ti nije potrebno. Da li je to moguće? Oni koji su pristalice imanja, uvek žele više. Tako smo naučeni: „Nikad nemoj biti zadovoljan. Trebalo bi da imaš više. Trebalo bi da budeš bolji od bilo koje druge osobe, bolji od komšije…“

Ali sveci su bili zajednica, koja je bila duhovno veoma bogata i mogli su da postignu sve što su želeli. Zaboravivši na fizičko bogatsvo, oni su mogli postići šta god su hteli, ali nisu želeli ništa. Tako da je uporedo sa onima iz teorije imanja i nemanja postojala i klasa ljudi koji su imali sve, ali im ništa nije bilo potrebno. Ovo je apsolutno stanje, kada je sve pod vašom kontrolom. Zato što kad postanete sukšma (sukshma), orijentisani ka energiji, kada nivo na kome funkcionišete postane energija, ono materijalno bacate pod noge. Zato što možete da stvorite šta god hoćete, ali nećete stvoriti, jer to ne želite. „Zašto sam raščistio sav prtljag i tiho i lagodno sedim, zašto bih onda stvarao još prtljaga?“ To je suština. Sve se svodi na odbacivanje. Ceo put radža joge je o odbacivanju! Ne svesnom odbacivanju, već zato što nešto ne želiš, to samo otpadne, odvoji se od tebe. Onog trenutka kada kažeš: „Ja ovo ne želim“, i izbaciš ga napolje, ono ostaje. Njegovi ostaci ostaju. Ali ako ono ode samo, zato što ga ti ne upotrebljavaš, neće se vratiti. U tome je suština.

Mantre, jagja, Sarpa Doša

P: Da se vratimo na mantre, kada zovemo sveštenika kući da uradi puđu (pooja), ne možemo ni da razumemo šta on ili ona rade, samo sedimo i posmatramo. Da li to pomaže?
O: Pa, svešteniku svakako pomaže. I mantre takođe imaju neku moć. To obično menja vibracije u kući. Ne kažem da ništa od toga nije dobro, ali pristup tome bi trebalo da bude drugačiji. Ništa ne treba da vas vezuje, rođeni ste slobodni. Komunisti su čak otišli u drugu krajnost, govoreći da ništa od toga uopšte nije važno. To je ekstrem. Ali treba da razumete značaj svega toga i da ga poštujete. To je bitno.

P: Kakav je značaj jagje?
O:
Jagja je potpuno drugačija. Jagja može da se uporedi sa sunčevim zracima koji prodiru na Zemlju. Ako stavite sočivo, progorećete papir. Jagja je kocentrisanje mantri na takav način da to dovodi do nastajanja nekog događaja. To znači da veći broj mantri u jednom koncentrisanom ritualu, može da preplavi energijom tri četvrtine Indije. Ako se sprovodi na jednom mestu, može da se proširi. To je kao da bacite atomsku bombu i njeni efekti se osete na mnogo mesta, na negativan način. Ali jagja na pozitivan način može da utiče na veliko područje.

P: Znači sve ove bigje, jagje, ašurvede… imaju različitu svrhu?
O:
Da.

P: Zašto ne činimo više jagje danas kada postoji toliko pohlepe među svima nama, zar to ne bi bilo veoma efikasno oruđe?
O:
Pa činite to.

P: Možemo, zar ne? Ja to činim redovno, svake večeri.
O:
Ali to nije jagja. To je havan. U jagji, mislim da sveštenik mora da se zavetuje na godinu dana, takođe. I muškarci i žene prisustvuju zajedno. Muž i njegova žena bi trebalo da budu podjednako važni. To je nešto kao Šiva-Šakti. Moramo da se pripremimo za jagju godinu dana unapred, ne možete tad da viđate druge ljude, morate da pevate puno mantri za to vreme i povećate nivo energije pre toga. To je naporan proces. To nije lako.

P: Kad bi vam neko rekao, recimo, 1000 puđa je urađeno, to su planete…
O:
Karsalpa nisu planete. Sarpa Doša se uvek dešava kad imate božanstva zmije u porodici, a niko se nije pobrinuo za to preko tri generacije. Onda to preraste u Karsalpa došu.

SONY DSC

P: Da li bi trebalo da radimo te puđe?
O:
Mislim da bi trebalo. Ja uvek kažem, ako zadovoljimo sva ta božanstava, imamo sa njima integrisanu vezu. Kao u Nat tradiciji, tradicija je međusobno povezana. Nismo imuni na sve to. Jer, zašto smo se rodili baš ovde, u ovom određenom okruženju? Da bismo mogli da imamo poreklo, da bismo bili povezani. Ali razumeti da mnogi sveštenici ili astrolozi kažu da to nije stvarno, oni to rade zbog novca. To je problem. Ali ako vidite da Sarpa Doša mora da se dovede u red, učinite to, da biste bili oslobođeni. Ali idite na mesto gde postoji hram koji je zaista okrenut zmijama. Oni na ispravan način obožavaju. Postoji jedan u Udžainu, zatim veoma moćan hram u Subramamnjamu, Vasuki…

P: Neko mi je reko da imam Sarpa Došu. Da li mislite da sam je nasledila?

O: Ako ste udati u drugu porodicu, možda i niste. Zato što obično u indijskoj tradiciji, kada žena jednom ode u muževu porodicu, onda nije tako. Obično pogađa lozu. Volim da se vratim svim elementima, svima devatama neba, vode. Ako ste pročitali knjigu o Kajlašu, tamo ima opis toga. Bio je jedan mornar, čovek kome je bilo jasno kako voda funkcioniše. Kad je nudio, svako božanstvo je dolazilo da je primi. Tako da postoje devate na nebu, kao mi. Mada su one nevidljive. Onda postoje devate u zemlji i u vodi. Ako ste dobronamerni prema svemu što vas okružuje, onda vas sve one podržavaju. Ako živite u potpunom neznanju i samo ste neosetljivi, onda se izolujete. Govorim o osetljivosti. Zmije imaju veliku ulogu koju igraju u životu na zemlji, jer je najveći deo zemlje za njih. Nemojte da mislite da su to obične zmije koje vidite ovde. One su devate koje su došle iz Naga Loka. Drugačije su po naravi. Dolaze u obliku zmije samo da bi bile ostavljene na miru. Nagarja itd. su iz Naga Loke.

Pravo značenje nekih izreka

Telo je zapravo pozajmljeno od Zemlje. Morate ga vratiti Zemlji kada odlazite. Nemojte previše pridavati značaj auri jedinstva. Na primer, mnogi ljudi govore o mesečnom ciklusu kod žena. Pitaju: „Zašto se ne može ići u hram za vreme ciklusa?” Zato što je to prana pratišta. Uz određene mantre, idol biva osveštan. Na taj način se idolu donosi moć. Šta su ciklusi? Mrtvi organizmi napuštaju telo, tako da oni nemaju pranu. Kada takvi idete na prana pratišta, onda privlačite više prane sa svih strana. Kao kada konzumirate meso. Meso nema pranu. Ono konzumira vašu pranu više od ostale hrane, kao što je povrće, koje ima pranu. Ovde je u pitanju ista filozofija, ista ideja. Kada ste u ciklusu, u takvom stanju odete u hram, vi težite da istisnete pranu iz idola. To ga oslabi. Zato kažu: „Ne prilazite ovom idolu.” Ali mi smo uvek maštoviti i od toga pravimo razne priče. 🙂

Ranije su govorili da bi trebalo ići na spravanje do zalaska sunca. Jedan sat posle zalaska sunca trebalo bi da idete u krevet. To je dobra zamisao. Zato što onda ne radite u tamasično vreme, a to je između 3 popodne i 3 ujutro, znači u periodu od 12 sati. Što manje radite u tamasično vreme, to vam više energije ostaje netaknuto. Što više radite u tamasično vreme, više energije gubite. Satvično vreme traje samo tri sata, između 3 i 6 ujutro. To je vreme kada se najviše energije prikuplja. Zato je to vreme kada ljudi meditiraju. U tim nekadašnjim danima, kada su govorili da treba spavati u to vreme, tada nije bilo struje, a ulje za osvetljenje je bilo skupo. Što ste više ulja trošili, više ste imali troškova. Zato su govorili: „Nemoj seći nokte posle zalaska sunca.” Zato što će ti upasti u hranu. Ili „Nemoj se češljati, napašće te zle sile…” Zle sile su značile da će ti kosa upasti u hranu.

P: Ništa ne deluje tako dobro kao strah, zato te isprepadaju ha, ha… 🙂
O:
Postoji smisao u svim ovim izrekama. Teoretski govoreći, ako odete u krevet do devet sati uveče, bićete snažniji. Sveti spisi kažu da ako osoba počne da radi u Brama Muhurti, ništa ga na svetu ne može pobediti. Zato što ćete biti tako moćni, da ništa što se dešava oko vas neće moći da utiče na vas. Vaša unutrašnja snaga je vaša prava snaga.Vaše unutrašnje bogatstvo je vaše pravo bogatstvo. Ako ga imate u izobilju, spoljašnje bogatsvo nema nikakvu vrednost.

SONY DSC
Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Ognjenka Davidović
Lektorisala: Tijana Sladoje
Uredila: Staša Mišić

Promatrajte prazninu između udaha i izdaha

March 22, 2018 at 2:11 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Satsang u Dubaiju, 15. jul 2015, prvi deo

mohanji-in-dubai-satsang-15july2015

P: Kako voleti sebe?

O: Ljubav je nus proizvod. Ljubav se dogodi kad se sve smetnje otklone. Ljubav je spontana. Ako pogledate unazad svoj život svih ovih godina, ljubav se sama po sebi dešavala. Ne morate da stvarate ljubav. To je kao kiseonik – možda ga ne prepoznajete, ali on je tu. Kako onda voleti sebe?

Prihvatanje

Na prvom mestu je prihvatanje. Nikada se ne poredite. Na ovom svetu ne postoji niko kao vi. Svi su jedinstvene kreacije, potpuno jedinstvene i potpuno značajne. Svi ljudi zajedno čine kolektivnu svest. Svaki sastojak ima poseban razlog i svrhu. Možemo li da kažemo da je bilo koji deo našeg tela beskoristan? Kad počnete da prihvatate sebe, počinjete da bivate duhovni. Većina nas ne može da prihvati sebe i upravo zbog toga nastaje konflikt. Pokušavamo da se pretvaramo u životu. Što se više u životu pretvarate, više se otuđujete od svoje originalnosti, svoje prirode. Vi ste posebna kreacija, kreacija sa svrhom, jer ste vi kreirali ovaj život.

Od vašeg prvog do poslednjeg otkucaja srca, sve je uređeno na određeni način. To znači da ono iskustvo koje imate u dvadesetoj godini, morate tada da imate. To ne može biti pomereno ni za kasnije ni za ranije. U svakom trenutku postoji raspored iskustava. Svesnost je povezana s tim. U svakom trenutku otvara se nova vremenska dimenzija. Na ovaj ili onaj način nešto se dešava iznutra. Ali, kako ćete to znati? Tek kad počnete da osećate. Ako gledate na život kao nešto spoljašnje, nikada ga nećete osetiti. Od momenta kad počnete da osećate život, svaki trenutak nešto će se dešavati, nešto će se otvarati. Svaki događaj, mesto, osoba u našem životu ima vrednost. Toliko je lepo kad gledate u tu celu tapiseriju. Neki ljudi dolaze da nam daju probleme (smeh) 🙂 , ali odatle mi nešto naučimo ili se razvijemo u drugu dimenziju. Isto tako, ima mnogo puteva, majstora, rituala, vežbi i sve je dragoceno za nekoga, ali ne za sve. Svi tipovi i veličine haljina ne mogu svima odgovarati. Zato je prihvatanje sebe osnovna stvar.

Tu počinje putovanje. Što više prihvatamo sebe, što više prihvatamo druge ljude, bolji smo u ovom svetu. Sve počinje od nas i širi se ka svetu. Plovićete kroz sreću i tugu. Nema veze šta drugi kažu o nama, oni imaju mišljenje baš kao što ga i mi imamo. Prolazeći kroz sve pozitivno i negativno kažite: “Dobro sam. Osećam se dobro u svojoj koži.” U suprotnom bićemo sve vreme u konfliktu: “O, ovo nije ispravno, ono nije ispravno…” Kad ne bi bilo tame, kako biste znali da postoji svetlost? Kad bi sve vreme bila svetlost, navikli biste se na to. Ali, kad postoji tama, shvatate da svetlost mnogo znači.

Budite ovde, sada

Uvek kažem ljudima: “Budite ono što jeste. Ovde, u ovom vremenu i na ovom mestu.”Ako ste ova tri, vi ste dobro. Treba da budemo ovde danas, i bićemo i moramo biti. Nemojte da mislite da je ovo slučajnost. Postoji tačka spajanja prostora i vremena. Šri Ramanađi je imao jednostavnu teoriju: “Stvari se mogu desiti samo u određeno vreme i na određenom mestu. Ne mogu se pomeriti ni ranije ni kasnije. Jednom prilikom je rekao profesoru Hardiju: “Moj život će trajati samo do tridesete. Posle tridesete ću umreti.” Pretpostavljam da je profesor odgovorio: “Ne govori mi te besmislice.” Ramana je rekao: “Dokazaću vam.” Legao je na prugu gde je trebalo da prođe voz. Profesor je upitao nekog čoveka: “Jedan čovek je trebalo da leži ovde, gde je sada?” Otišli su i shvatili da je Ramana i dalje ležao, ali voz, koji obično dolazi na vreme, kasnio je. Profesor je pitao: “Kakve to gluposti izvodiš?” “Hteo sam da dokažem da neću ovde umreti”, odgovorio je.

Ovo je praktičnost, ne duhovnost i ona je daleko važnija. Ne morate da budete duhovni, jer ste duhovni po prirodi. Ne morate da dišete svesno, svakako ćete disati. Ali, ako vaš um nije u sadašnjosti, um vam je odsutan, onda živite nesvesno, otuđeni ste od istine i niste praktični. Odsutnost uma ne predstavlja praktičnost. To je nesvesno postojanje. Što više nesvesno postojimo, više se udaljavamo od istine. Jaz između istine i mašte. Potrebna vam je introspekcija kako biste prihvatili i spoznali sebe. Pitajte sebe u ogledalu: “Šta ova osoba predstavlja? Je li ono što ja pretpostavljam da jeste? Je li ono što drugi ljudi vide? Pravim li kompromise ili sam stvaran? Pretvaram li se u ovom svetu?” Možete se pretvarati samo da biste održali trenutno stanje ili imidž.

Većina ljudi nije originalna ili stvarna. Ceo život trpe bol i ne mogu da meditiraju ili da se razvijaju. Ukoliko ne prestanete da se pretvarate, ne možete se duhovno razvijati. Duhovnost znači da ste spontani, kao otkucaj srca. To se nalazi u vama. Prosvetljenje je već u vama. Sve što otklanjate je poklopac uma. Tada spoznajete sopstvo. Ne treba vam guru ili majstor da vas vodi u to stanje, jer ga već poznajete.

Um je blokirajući faktor između vas i sopstva. Kako otkloniti um? Prihvatite sebe, izbacite sve koncepte i recite: “Neka ja budem ja. Neka budem neograničeni potencijal koji jesam.” Tada će se život manifestovati i zaista ćemo početi da živimo, a ne da postojimo u iluziji. U suprotnom, imaćemo osećaj da činimo toliko mnogo stvari. Neki ljudi imaju osećaj da pokreću svet – užasna iluzija! ha ha  🙂

11149632_912408878819531_3216548519693043834_o1

Tišina unutra, vrata za raj

P: Šta je meditacija?

O: Meditacija je stanje kad se centrirate dovodeći pritom sebe ka sebi. Postoji na stotine tehnika za meditaciju. Koristite bilo koju. Kako da se centrirate? Postoje brojni predmeti svuda unaokolo. Sve je lepo. Čula, posebno oči, prirodno idu za njima. Ako um nije sa čulima, ako um nije sa vašim očima, nikada nećete videti. Gledaćete, ali nikada nećete videti. Razlika je kad je um sa očima, to vam omogućava da vidite. Kad je um sa jezikom, uživate u ukusu. Kad je um sa ušima, čujete zvukove. Tako u meditaciji vi povlačite um od čula i on dolazi unutra. Onda povlačite svestan um od uma. To nije lako i trebaće vremena, ali postoje faze i put do toga. Jednom kad oslobodite svest od uma, um više nema ulogu. Tada se svest automatski, spontano sjedinjava sa svetlošću duše. To je prava meditacija. To znači da ste u potpunosti okupirani sobom i niste prisiljeni da odete odatle.

Inače, mi sve vreme mislimo da se nešto dešava: “Gladan sam, nešto se kuva u kuhinji ili fini miris dolazi iz susedne kuće…” Sve ove stvari prolaze kroz glavu dok sedimo u miru. To nije meditacija, pa čak ni svesnost. Vi žudite da se izvučete odatle i odete negde drugde. Zato, prvo izvršite introspekciju, kontemplirajte. Šta je kontemplacija? Analiza. Pitajte se: “Šta sam ja? Jesam li ja ovaj bes, strah, nesigurnost? Da li me neka mesta čine srećnim? Kad sam s nekim, da li sam srećan? Kad sam s nekim drugim, tužan sam. Zašto postoje te razlike? Zašto ne postoji jednolikost?” Ovo treba da bude za introspekciju. Ovo znači da pokušavate da razumete sebe kroz svoj karakter, sviđanja i nesviđanja. Vi se rukujete sa sobom. Onda shvatite: “U redu, ovo sam otprilike ja, ali nisam ja u potpunosti. Šta se sa mnom dešava kad sam u dubokom snu? Savršeno sam miran. Da li se menjam? Da li se nešto dešava?” Istraživanje svesti je sve dublji i dublji rad. To zahteva kontemplaciju. Onda se prebacite na meditaciju, spontano. Centrirani ste, jer ste u suštini okupirani sobom. Odbijate sve stimuluse oko sebe. Inače, povlačenje čula trgne vaš um i on želi da izađe.

Ovaj razgovor o našoj osnovnoj konstituciji može zvučati veoma jednostavno, ali niko ga ne zna. On zahteva tišinu. Jednostavno rečeno, tišina je kapija raja. Jedan učenik je pitao svog gurua: “Svi pričaju o toj kapiji raja. Gde se ona nalazi?” “O, to je veoma jednostavno. Prostor između udaha i izdaha je kapija za raj.” Postoji malecka kap tišine između udaha i izdaha, izdaha i udaha. Ako se na to koncentrišete, prestaćete da dišete. To nije dobro. To je veštački. Treba da dišete normalno i osetite malu kap između udaha i izdaha. Tako prostor počinje da se povećava bez vašeg znanja. Onda vidite kako se mir, sreća nastanjuju, nastanjuju, nastanjuju.

Tišina je takođe i okidač za darmu, jer sve skrivene želje, osećanja, ljutnja počinju da izlaze. Zašto su ljudi bolesniji noću? Ujutru ste zauzeti pa se ne sećate, ali uveče, kad ležite i kad ste prilično mirni, sve izlazi napolje. Slično tome, pokušavajući da steknete što veću tišinu, sve više izlazi. Za ovo je potrebna prava, prava hrabrost. Svi strahovi treba da prođu kroz vaš um. Gde bi drugde mogli da odu? Tada samo pustite da se desi: “U redu, ovo su strahovi, nema problema, oni odlaze…” Osetite ih i pustite ih da odu i onda se to konačno skrasi. To je puno podataka, to zahteva puno vremena.

Sakupili smo puno podataka u ovom životu, ali to je samo deo. Postoje brojne impresije iz brojnih života. Zamislite da ste imali, recimo, hiljadu života (kao ljudi, životinje, itd.). Kako ćete ih se otarasiti? Kroz tišinu. A tišina nije “nepričanje”. Tišina je tišina iznutra. Kako znate da ste u tišini iznutra? Nećete biti prinuđeni da razmišljate, nećete biti primorani da pričate ili nešto činite. Sve će teći kroz vas. Ono što treba da uradite, radićete spontano, ne zato što vas um forsira da to uradite. ”Moram to uraditi, moram gledati ovaj program, ovaj film je veoma važan za mene…” Međutim, bilo da odete da gledate film ili ne, vi ste smireni. Ta smirenost uma izvlači našu pravu svest, što vi zapravo jeste. To je istina, ali mi nosimo masku, pa ne razumemo. Ali kad izađe, onda je to prelepo. Onda zaista počinjete da živite. Svaki momenat je pun života, jer nemate agendu. Nema umora. Agenda vas vuče na dole.

11235354_912408982152854_8539498481696123213_o

Sudbina i slobodna volja

P: Možete li nam reći nešto o sudbini? Kako slobodna volja može promeniti našu sudbinu?

O: Ne samo inkarnacija, svaka zemlja i svaka stvar ima sudbinu takođe. Bilo da je u pitanju kamen ili osoba na bilo kom nivou funkcionisanja, sve ima svoje trajanje, a to trajanje nazivamo sudbinom. Zamislite da je došlo vreme za neku osobu da duša napusti telo. Šta posle smrti duša nosi sa sobom? Karakter, konstituciju i neostvarene želje. Ovo su tri stvari koje se nose. Kad duša izađe iz tela, nastupaju analize i razmišljanja. Ljudi sa iskustvima bliskim smrti po povratku su rekli: “Imali smo premotavanje svega onoga što se desilo u ovom životu.” Nastaje borba kad duša napušta telo, ali u isto vreme dolazi do prisećanja. Tada se donose sve odluke: “U redu, imao sam ove želje. Obećao sam ovoj osobi da ću se roditi kao njegovo dete”, ili “Želeo sam da budem u toj porodici.” Razmatraju se razne kombinacije (unutrašnjom analizom) i onda se to posloži u vremenu. “Ovoliko mi je vremena potrebno da iscrpim sve ove želje.” Na primer, neka određena osoba želi da iskusi kako je to biti baka. Znači, potrebna vam je dužina života. Takođe, duše koje će joj pomagati da postane baka su se dogovorile na većoj platformi i one će doći zajedno. Njih nazivamo srodnim dušama (more ujedinjenih ili udruženih duša koje dolaze zajedno da iskuse zemlju istovremeno). To su ujedinjene ili udružene duše. Čak je i vaš najveći neprijatelj vaša srodna duša, jer je i to iskustvo takođe obećano. Zapamtite, sve je iskustvo. Iz perspektive duše, sve je iskustvo. Ne možete reći da je nešto dobro ili loše dokle god teče kao iskustvo.

Dakle, ovo je izabrano, a trajanje je određeno. Tada dolazi pitanje: “Gde ću se inkarnirati kako bih ovo iskusio?” Onda odlučite da to mora biti Dubai. Tako se rođenje desi u određenoj porodici, u okviru ovog dogovora duša, i one dolaze sa određenim telima. Neki ljudi se rode na jednom mestu, ali se venčaju na drugom. Ovo je takođe deo predstave. Onda se odlučuje od prvog do poslednjeg otkucaja srca: “Ovo su stvari koje treba da postignem.” Jednom kad se nešto odluči i zapečati, nema više slobodne volje, samo sudbina.

Karma ima višestruke niti.
Prvo, imate obrazac želja od prvog do poslednjeg otkucaja srca.
Drugo, rođeni ste u određenoj porodici, znači da postoji karma predaka. Vaši preci su iskusili zemlju na različitim nivoima. Neki od njih su umrli, neki nastavljaju dalje, neki su bili dobri, neki i nisu bili toliko dobri. Znači, element ovoga dolazi i združuje niti kad se rodite. Ovo nije samo izabrano, već i stečeno.
Treće je ono što ste pokupili sa zemlje. Na primer, buduće želje, izmenjene želje.
Četvrto je društvo.

Znači, ono zbog čega ste došli, ono što ste nasledili, ono što ste pokupili i ono što postoji u društvu. Na primer, ako je toplo, svi će osetiti toplotu. Niko neće reći: “Ne osećam toplotu.” Osim ukoliko nije bolestan. Dakle, ovo je način na koji se sudbina kreira. Ovo je nepromenljivo. Upravo je to ono o čemu je Šri Ramana govorio. Jednom kad se sudbina zapečati i odobri, počinje da se odvija. Tu je takođe i trajanje života. Ali, shvatite da je to za naše vreme, ovo vreme kad je prosečni životni vek sto godina. Neki od nas su iskusili ere u kojima je životni vek bio duži, kad ste mogli da se rodite i umrete kad hoćete. Neki od majstora čak i dalje imaju to iskustvo, jer funkcionišu iz tog vremena kad birate i odbacujete telo po želji. Ako želite da nastavite, možete zadržati telo duže vremena. Ovo su sve stanja.

Slobodna volja je vezana samo za ovaj trenutak. Duša je kao gorivo automobila. Gorivo ne zanima vaše odredište, ali vam pomaže pri putovanju. Bez goriva ne možete da vozite. Zamislite da je duša upravo takva. Duša pomaže vaše putovanje, ali nije zainteresovana za vaše zadovoljenje, vaše iskustvo. Pošto je držimo ovde, duša nastavlja. Ali, duša uvek ima slobodnu volju, jer nije vezana karmom. Konstitucija je vezana karmom. A konstitucija je nepotpuna bez duše, što znači da ste vi kao inkarnacija vezani karmom i imate dušu koja pomaže vaše putovanje.

Krija

P: Možeš li nam reći nešto o Kriji svesnosti?

O: Krija je tehnika, delimično vizualizacija, delimično disanje. Disanje je jedina stvar koju možete kontrolisati u svom sistemu. Ne možete kontrolisati otkucaje srca, varenje, itd. Kad se ovo zajedno iskombinuje, postaje kao nož – moćni alat koji može da preseče karmu i dovede vas do oslobođenja. Dakle, cela ideja o Kriji svesnosti je oslobođenje od vaših životnih vezanosti kao što su mesto, ljudi, situacije, oslobođenje dok ste još u telu. To znači da menjate ceo svoj atom. To je ideja. Ispričaću vam jednu priču.

PRIČA O KRIJI

Kralj oslobođenja

navnath1

Nat gurui

Bio jednom jedan moćan kralj koji je imao želju da se oslobodi. Veliki majstori su došli kod njega. On im je dao hranu, učinio sve da se osećaju prijatno, a onda ih je upitao: “Šta je karma?” U trenutku kad je postavio pitanje, oni su nestali. Kralj je bio razočaran što mu nisu odgovorili. Kasnije je došla druga grupa svetaca. Pitao ih je: “Ako vas nešto pitam, hoćete li pobeći?” Rekli su: “Ne.” Pitao je: “Šta je karma?” Onda su oni rekli: “Sad nam je jasno zašto su prethodni sveci pobegli! Mogli bismo da iskoristimo ovaj život i narednih nekoliko života i dalje ne bismo mogli da objasnimo karmu. Toliko je to složena i široka tema. Umesto toga, naučićemo te kriju koja će preseći karmu i dovestii te do oslobođenja.” Onda su mu dali Kriju.

Cilj Krije svesnosti je oslobođenje, a oslobođenje treba da se desi sada, ne posle smrti. Kako znate da ste oslobođeni? Tako što niste vezani ni mestom, ni situacijom, ni vremenom, ni događajem. Ništa vas ne vezuje. Dobro vam je u svakoj situaciji. Vi tečete i tečete… To je prelepo. Dakle, krija vas vodi kroz faze evolucije do najviše svesnosti. Svesnost je najbolja investicija za ulog u jednom životu.

Šta je svesnost? Zamislite da stojite na prvom spratu svoje zgrade. Imate određenu preglednost i polako se penjete na dvanaesti ili trinaesti sprat. Šta će se desiti? Možete videti mnogo više. Što više vidite, postajete svesniji samog postojanja. To je svesnost. Kroz tu svesnost ponekad shvatimo da šta god da smo ranije osećali ili opažali nema vrednost, to je bilo gubljenje vremena. Ali, kako postajemo sve više i više svesni, počinjemo da vidimo kroz stvari. Tako da čak vidite i budućnost. Sve postaje toliko jasno i spontano. Na posletku postajete veoma moćni.

Kako znate da ste moćni? Niste primorani ničim što vas okružuje. Smireni ste po prirodi. Nema činjenja kroz vas, već se stvari kroz vas dešavaju i vi ste veoma smireni u vezi s tim. Kako znate da ste duhovno utemeljeni? Kad vas nijedna životna oluja ne pogađa. Nešto se dešava, vi kroz to prolazite. Jednom kad se završi, vi ste s tim završili. Bilo da je oluja u životu ili ne, vi ste isti – vi tečete i tečete… Tako da živite kao bogatstvo za Zemlju.

Većina nas samo uzima od Zemlje. Ako svakog trenutka nešto doprinesemo Zemlji, postaćemo obilje, a to znači beskrajno unutrašnje bogatstvo. Svaki momenat, svaki dah će vas učiniti bogatijim iznutra i to vam se ne može oduzeti. Unutrašnje bogatstvo je jedino bogatstvo koje ostaje i raste izvan granica. Spoljašnje bogatstvo se prenosi iz ruke u ruku. Nema šanse da se možete držati za bilo šta izvan vas, uključujući i odnose, mesta, ljude. Postajemo veoma tužni kad se stvari promene. Ali zapamtite, sve mora da se promeni. Nema drugog načina. Jednom kad to prihvatimo i dok se krećemo ka napred, tada smo dobro. Ovo su alati za oslobođenje.

P: Kako se radi Krija svesnosti?

O: Postoji proces, ali mi iniciramo. Ukoliko ne postoji posvećenost i uverenje, nema svrhe raditi je. Nijedna duhovna aktivnost ne vredi ako se radi mehanički. Treba da se oseti. Onda se dešavaju mnoge promene. U suprotnom, isprobavaćemo mnogo različitih stvari. Zapamtite, na bilo kom putu, prva faza je faza iskustva. Kada radite pranajamu (*pranayama = tehnika disanja) ili kriju, osetićete nešto, jer vam aktivnost daje iskustvo. Posle toga dolazi faza stagnacije kad vam ista aktivnost ne daje nikakvo iskustvo. Onda se u umu pojavljuju sumnje: “Jesam li pogrešio? Ovo mi ne daje iskustvo kao pre.” Ovo je veoma kritična faza, faza kad većina ljudi napušta određenu aktivnost zarad neke druge aktivnosti. Tako se ljudi na ovaj način vrte u krug: iskustvo – stagnacija – nova aktivnost – iskustvo – stagnacija.

Kad uspete da pređete fazu stagnacije, pre nego što se tišina nastani, nastaje prostor vakuuma. Niste ni ovde ni tamo. To je još teži udarac. Mislite da je bila velika greška što ste otišli kod tog gurua, što radite tu kriju, ništa se ne dešava, život je protraćen! Ako ipak nastavite, dolazi do stanja blaženstva. Veoma mali broj ljudi dostigne stanje blaženstva. Mnogi ljudi probaju razne tehnike, imaju neko iskustvo i tu se zaustavljaju. Neki od njih pređu preko stagnacije, neki od njih pređu preko vakuuma, a samo malo njih dostigne blaženstvo. Ovo vam može poslužiti kao orijentir. Šta god da praktikujete, prolazićete kroz ove faze.

P: Dok smo disali gore dole, osetila sam vrtenje. Zašto se to desilo?

O: Kao prvo, to je individualno. Drugo, pogledajte kreaciju, Mlečni put, kretanje energije. Sve je u spiralama. Ako pogledate celu tapiseriju, većina stvari je u spiralama. Kako idete dublje i dublje, postajete sve suptilniji, vidite da energija teče takođe u spiralama. To ste doživeli, što znači da ste dotakli nivo suptilnosti. Kao što sam rekao, to je individualno. Možda neće svi imati takav obrazac. Neki ljudi mogu osetiti uspravne pokrete gore dole. Neki ljudi možda ništa neće osetiti. Ali je važno znati da postoji spiralno kretanje svuda okolo. Čak i ljudi kažu da je život u spiralama. Kao pre par godina, dani dolaze i ponavljaju se. Prema tome, postoji spiralno kretanje u celoj svesti.

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela i uredila: Staša Mišić
Lektorisale: Dejana Vojnović i Jelena Fassbender

Srećan Međunarodni dan žena

March 11, 2018 at 2:00 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

mohanji-1

Danas je drugi dan Ugadi Seve, a takođe i Međunarodni dan žena. Pomislimo samo na žene koje su bile stub društva, sve ovo vreme, od početka čovečanstva.

Indija ima ukorenjenu kulturu u kojoj su žene uvek bile poštovane. Nikada nije postojala diskriminacija. Posmatrajući istoriju, bilo da je u pitanju Majka Ganga ili Anasuja, ili bilo koja velika majka koju poštujemo, uvek smo imali snagu ženstvenosti u društvu, koja je uspostavila ili pomogla uspostavljanju darme u društvu.

Ključni apsekt žene je da bude majka. Najmoćniji izraz žene je majčinstvo. I to je glavni aspekt. Kad kažem osnaženi muškarac, to je skoro kao šala. Nema potrebe ni za kakvim osnaženim muškarcem jer je žena majka po prirodi. ŽENA JE MAJKA PO PRIRODI. Zato nema potrebe za osnaživanjem žena spolja. Verovatno je muškarcima potrebno osnaživanje kako bi bili stabilni.

Mi smo uvek poštovali žene kao jednake partnere u društvu u kojem mogu donositi odluke, voditi muškarce, a zbog njih je i manje ratova. Nijedna žena neće reći: “Idi i ubij nekoga!”

Ako pogledate majčinski aspekt, šakti aspekt stvaranja, on predstavlja i majku i zaštitnika. Zašto boginje imaju mnogo oružja i sl.? To su sve simboli za kamu (kama), krodu (krodha), lobu (lobha), mohu (moha), madu (mada) i mistarju (mistarya). (Arišadvarga (Arishadvarga), tj. šest strasti, negativnih karakteristika koje sprečavaju čoveka da dostigne mokšu ili oslobođenje). To su sve aspekti ljudskog postojanja, a majka pomaže suprotstavljanju tim aspektima. Ovo je važno da shvatite, jer kad obožavamo majku, mi obožavamo stabilnost, majčinstvo i takođe darmu bez zagađenja. Majka nikada neće reći “Idi i ubijnekoga”, to je sve svet muškaraca. Ratove je stvorio svet muškaraca, a ne svet žena.

S obzirom na to da je danas Međunarodni dan žena, verovatno je dobro razmisliti šta nedostaje, šta nemamo svih ovih godina. Diskriminaciju je stvorio svet muškaraca. A sve to zarad moći, pozicije. Ne zarad ljubavi.

Kad kažem da je najsnažniji izraz žene majčinstvo, to znači da nijedna žena neće želeti nikakvu vrstu nasilja u društvu, bilo gde. Ako je žena na čelu, malo je verovatno da će biti nasilja u društvu.

Verujem da je ključna poruka danas osnaživanje sveta da shvati da je ženstvenost veoma dragocena, veoma pobožna i veoma značajna. I upravo zbog majčinstva imamo generacije koje dolaze.

Takođe, šakti aspekt koji poštujemo ili obožavamo, šakti cele kreacije maha šakti, kundalini šakti, majka je osnova stvaranja. Ako oduzmete šakti, onda ostaje samo tamas, nema ničega. Šakti aspekt je osnovni aspekt stvaranja i zato imamo različite dimenzije božanstava koje ih predstavljaju. To je prirodno osnaživanje. To je prirodno osnaživanje jer nema potrebe za osnaživanjem spolja. Osnaživanje žene mora da dolazi iznutra, a stabilnost je znak osnaženosti. Osnaženost znači da osoba ostaje stabilna šta god da se u društvu dešava. Posedovanje nekakve veštine, na primer, može postojati samo dok ne umrete. Međutim, osnaženost koja potiče iznutra ostaje zauvek. I to takođe ostavlja trag u društvu.

Sve najbolje želim danas svim ženama. I, molim vas, shvatite da ste već osnažene, nema potrebe za spoljašnjim osnaživanjem. Sve što treba da uradite je da to prepoznate. Jer, kao što sam rekao, majčinstvo je najmoćniji izraz žene i niko vam ga ne može oduzeti. Znači, već ste osnažene stvarajući narednu generaciju.

Uvek govorim: “Koji je najbolji način odgajanja deteta?” Pričajte im priče o moćnim ljudima koje nikada nisu poljuljale emocije. Samo im pričajte o ljudima koji su bili stabilni u životu, ne o ljudima koji su zaradili puno para i umrli. Istorija je puna takvih priča o osvajanju, zarobljavanju, ubijanju i uništavanju. Ali, to nisu priče koje deca treba da znaju. Ono što deca treba da znaju je stabilnost, stabilan život. Prava osoba koja to može da izrazi je majka. Jedino majka može da utiče na proces razmišljanja deteta od detinjstva, jer je dete najbliže majci. A majka ima mnogo jaču povezanost sa detetom nego društvo, jer je devet meseci dete bilo u majci. Povezanost deteta i majke je uvek devet meseci starija nego povezanost sa spoljašnjim svetom. Ovo je važno da shvatite. Dakle, priče, vibracije, frekvencije koje prenosite deci definitivno će pomoći izgradnji društva.

Ovo je moja porukaza danas svim već osnaženim ženama.

Zahvaljujem vam. Pozdravljam vas.

Živela Majka!
Mohanđi

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela i uredila: Staša Mišić
Lektorisala: Dejana Vojnović

Suština Mohanđijeve filozofije

February 28, 2018 at 2:30 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Satsang u Dubaiju, 15. jul 2015, drugi deo

Vizualizacija i hronologija stvaranja

P: Rekli ste da je sve predodređeno i savršeno tempirano. Onda proces vizualizacije pre nego što nešto u životu dobijemo što želimo nema nikakav efekat, zar ne?

O: Koja je osnova misli? Ako pogledate u časovnik života, osnova misli je inklinacija (sklonost). Vi imate inklinaciju za samorealizaciju. Nastaje misao za samorealizaciju. Odakle dolazi inklinacija? Inklinacija uvek dolazi od karme. Za sve ovo postoji karma. To je upravo sudbina o kojoj govorimo. Odakle dolazi karma? Od želje. Odakle dolazi želja? Od impresije.

Sve počinje impresijom. To je prvo seme. Impresija znači kad, na primer, kažem “magarac”, vaš um momentalno stvara sliku magarca a ponekad i njegove karakteristike. Odakle to dolazi? Postoje uskladišteni podaci, naša podsvest. Imamo toliko podataka uskladištenih u našoj podsvesti. Sve ima svoj koren u impresiji. U svakom trenutku vi sakupljate još više impresija. To dalje donosi želju, želja stvara karmu, karma stvara inklinaciju, inklinacija postaje misao, misao postaje reč, a reč postaje delo. Dakle, okruženje je kreirano. Upravo je to tačka spajanja prostora i vremena o kojoj govorim. Okruženje vaše sudbine je kreiralo određenu stvar.

mohanji-quote-chronology-of-creation

HRONOLOGIJA STVARANJA
impresija -> želja -> karma -> inklinacija -> misao -> reč -> delo

Vi ne mislite zato što želite da mislite. Mnogi ljudi ni ne znaju da postoji nešto što se zove meditacija jer to nije deo njihove agende. Postoje mnogobrojne vrste hrane za koje ne znamo. Zašto? Zato što proživljavamo samo one stvari koje su važne za ovo putovanje, ovu inkarnaciju. Posebno mesto vašeg rođenja, prijatelji, vaša iskustva, vaša lokacija, sve je skupljeno na taj način.

Ne postoji ništa poput: “Nisi uložio dovoljno truda.” Ako vas želja dovoljno prisiljava, definitivno ćete uložiti napor i to će se desiti. Ne radi se o tome da nešto dobrovoljno radite. Svestan um je veoma slab u tom smislu. Osećamo da smo u budnom stanju veoma moćni: “Ja odlučujem.” Ali, odakle dolazi ta odluka? Postoji inklinacija, kao i data mogućnost za tu inklinaciju. Tako to funkcioniše. Ništa nije uzalud. Svaki momenat je suštinski moćan. Ponekad može izgledati kao veoma mali momenat, ali on ima veliku vrednost za nešto. Vi završavate stvari. Karma je jednaka ispunjenju. Imate ispunjenje na ovaj ili onaj način. Sve vodi ka ispunjenju.

P: Da li je i vizualizacija povezana sa karmom?

O: Da. Sve je povezano sa karmom. Ali, ono što vizualizujete je takođe važno. Neki ljudi vizualizuju veliku kuću, neki odmor ili prosvetljenje… Sve je povezano sa karmom. Arhitekta vizualizuje zgradu pre nego što počne da je crta. Svi nešto vizualizuju na ovaj ili onaj način i to je važno.

P: Ne razumem proces traženja i dobijanja. Sam dolazak dole na zemlju, vraćanje nazad u univerzum koji to kokreira, i tako iznova dok mi unapred tražimo mir.

O: Dobro pitanje. Vi osećate da ste odvojeni. Zbog toga dolazi to pitanje. Ako osećate da ste deo beskonačnosti, onda vam je jasno da nema ni traženja ni dobijanja jer je sve vaše. Jedinka traži sve dok nije potpuna. U suštini, vi tražite sebe jer ste potpuni. Ono što vam govori da ste nepotpuni su vaš um i ego. Vi govorite da ste ova obična jedinka, znači, niste kompletni. To nije istina. Vi ste sve vreme potpuni. Ono što tražite to ćete i dobiti jer samo otvarate vrata. Kad tražite, dozvoljavate suncu da dođe. Sunce je već tu, napolju. Zato je pitanje traženja samo po sebi isto kao da kažete: “Spreman sam, dobro sam sada.”

Reći ću vam jednu stvar. U suštini, mi sebe potcenjujemo. Mislimo da smo nemoćni. Tu leži problem. Mislimo da treba nešto da dobijemo od negde. To nije istina. Vi ste potpuni po rođenju i takvi ćete ostati sve vreme. Osnovni izbor koji pravite je: “U redu, sad sam spreman za veće”, ili “Nisam ono što sam mislio da jesam.” Prihvatite sebe kao 100% potencijal, ne ono što vidite u ogledalu ili ono što drugi misle o vama. Drugi mogu misliti bilo šta, ali to niste vi. U suštini, kad bismo znali da smo moćne kreacije, moćna bića, što je istina, tada bi ceo rat bio dobijen. Sve bi došlo na svoje mesto. Sve vama dolazi. Ne postoji ništa što možete steći iz spoljašnjeg sveta. Ono što možete steći spolja je ono što nemate, zar ne? Ako nešto nemate, možete to uzeti spolja. Šta nemate?

Neki od nas su otišli u šumu 2010. godine. Jedan svetac je rekao: “Povezaću vas sa veoma moćnim majstorom koji živi na drvetu.” Otišli smo da ga vidimo. Pošto je znao da dolazimo, pobegao je. Na posletku smo ga ipak našli kako sedi ispod drveta. Prvo pitanje koje je postavio bilo je: “Zašto ste potrošili sav novac da biste došli da me vidite? Šta vam mogu dati što već nemate?” Drugo pitanje je bilo: “Možete li da čujete zvukove ptica?” Svako može da čuje zvukove ptica, to je šuma, zar ne? Pitao je: “Gde sede ptice? Sede li izvan vas ili u vama? Odakle dolaze zvukovi? Ako su u vama, nemate više šta da radite.” To znači da ste proširili sebe tako da je sve u vama. Ne postoji ništa izvan vas. Onda ste već kod kuće. Ako su ptice izvan vas, onda se proširite i dovedite ih unutar sebe. Vidite? Jednostavna duhovnost. Onda je za sebe promrmljao: “Koliko vekova će proći dok ljudi ne prestanu da pričaju o čakrama, auri, kundaliniju… i dohvate Boga?” (smeh) 🙂 Bio je nekako frustriran. “Kad će ljudi prestati sa ovim trikovima? Čakra, aura, neke senzacije… gotovo. Kad ćete dosegnuti Boga na kraju dana?” I pobegao je od nas. Haha 🙂 To je bilo neverovatno iskustvo. To je bila veoma kratka diskusija, ali ono što je rekao imalo je smisla. Bila je to veoma jasna poruka ljudima – prestanite da praktikujete gluposti! Dosegnuti Boga znači dosegnuti sebe. Jednostavno. Pogledajte unutra, tek tada možete videti Boga.

Sve vreme tražimo Boga spolja, propuštajući pritom otkucaj našeg srca. Ali, ako pogledate u sebe, razumećete lepotu kreacije. Lepota kreacije nije izvan nas. Izvan nas su naznake, ogledala. Šta vam oni govore? Da ste lepi. Da ste predivni. Razlog zbog kog se ne osećamo predivno je taj što ne vidimo sebe. Kako otkucaj srca radi tako spontano svaki dan na ispravan način od rođenja do smrti? Kako je cirkulacija sinhronizovana? Kako organi međusobno sarađuju? Kako mozak radi sinhronizovano? Mozak nikad ne kaže: “Danas uzimam odmor, a vi spavajte.” To se nikada ne dešava, zar ne? Kako se dešava cela sinhronizacija? Lepota kreacije je unutra. U trenutku kad se povežete sa sobom, shvatićete da se ceo svet nalazi u vama! “Ne postoji ništa odvojeno od mene. Ništa ne može biti odvojeno od mene.” Ovo je istina. Ne može biti. Kako može biti?

Zašto ima 7 milijardi ljudi i taj broj se i dalje povećava? Svi ti ljudi su želeli iskustva, to je sve. Njihov sopstveni sklop iskustava, to je to. Nema razlike između mene i vas. Ja ću umreti jednog dana, vi ćete takođe jednog dana umreti. Svi smo izabrali inkarnaciju na određeno vreme. Ništa tu ne možete uraditi. Zašto komplikujemo u duhovnosti?

Postoje brojne religije, putevi i majstori jer ne može svako svakog da razume. To je potrebno. Različitim ljudima su potrebni različiti putevi da bi došli do istog okeana. Svi smo mi mehurići istog okeana, ali postoje različiti načini da se tamo stigne. Mi to ne razumemo jer gledamo spolja. “O, ova osoba je crna, ona osoba je bela, ova osoba je žuta…” Dokle god gledamo spolja, ne možemo da vidimo svest. Da biste videli svest drugih ljudi, morate da pogledate u sebe. Ne postoji drugi način.

Čistota

P: Radio sam meditaciju Moć čistote, želeo bih da čujem nešto više o čistoti.

O: Čistota je naša priroda. Zašto nas privlače mala deca? Nevinost, čistota. Čistota je nešto što ne možete ignorisati.

Moja cela filozofija je zasnovana na dve osnove: čistota i vera. Čistota znači čistota misli, reči, dela. To takođe znači nesebičnost na našem putu. Budite bogatstvo svetu. Ne prestajte da postavljate pitanje: “Šta još mogu da uradim za ovaj svet?” Nesebičnost donosi čistotu. Agenda nas zagađuje i mi gubimo nevinost. Ako mi nešto treba od vas, moram da se pretvaram. Ali, ako je nešto spontano, onda nema pretvaranja. Oboje smo 100% prirodni bez uslovljavanja.

Vera

Verujem u veru. Možete verovati u bilo koju religiju, gurua, put koji vam odgovara – to je lični izbor koji se mora poštovati. Analizirajte, ne žurite i izaberite, nije nikakav problem. Ali, kad izaberete, nikada ne menjajte! Ako stalno menjate put, skrećete s njega, ne možete stići na vaše odredište. Samo ćete lutati, trošićete više vremena, sve do zablude.

Oslobođenje

Cilj je oslobođenje. Ono što podučavam mogu iskazati jednom reči – OSLOBOĐENJE. Oslobođenje znači da ste potpuno slobodni dok postojite. Ljudi govore o slobodi, ali o tome nemaju pojma. U Vašingtonu me je novinar pitao: “Mohanđi, kako tako samouvereno možete reći da ne poznajemo slobodu?” Odgovorio sam: “Zato što imate um. Zaboravite na situacije ili na to što vas drugi ljudi kontrolišu. Ljudi mogu otići, vi se možete izvući iz situacije. Ali, ako vas um kontroliše, kako da se izvučete iz uma? Sve dok imate um, a posebno um ispunjen konceptima, vi ste skroz u kavezima. Zato samouvereno kažem da ne poznajete slobodu.” Ljudi rade rituale i kažu: “Sada se osećam dobro jer radim ove vežbe.” Ali, to je opet vezivanje. Da li ste zaista slobodni? Zbog toga ne treba ništa da imate sa umom ili, ako je um tu, ne treba da budete povezani sa njim.

Kako da se izvučete iz uma? Treba da dozvolite umu da radi sam. Nikada se ne borite sa njim jer nikada ne možete pobediti. Ako pokušate da se borite sa umom, um postaje jači. Nikada se nećete izvući iz te situacije. Kako prevazići situaciju? “U redu, um je majmun. U redu, posmatram te, nemam ništa s tobom, radi šta god hoćeš. Možeš imati kakvo god hoćeš mišljenje, ali ja nisam zabrinut.” Kad prestanete da energizujete um, um postaje oslabljen. Kao što sam rekao na početku, ima mnogo čulnih objekata, u sve njih gledate kao da je jedan. Svi objekti zadovoljstva i uživanja su tu, ali za njih niste vezani umom. Tada ste slobodni. Dakle, oslobođenje je u suštini oslobođenje od vašeg sopstvenog uma.

Uživajte u životu. Šta god da vam je dato, iskusite to 100%. Ko je rekao ne? Ništa nije ni dobro ni loše. Iskusite to 100%, samo tecite s tim, ali istovremeno ne budite vezani time. “Bez te određene stvari, te određene osobe, ne osećam se potpuno.” Grešite. Tako smo vezani na svaki način. Kako da izađemo iz toga? Upravo je u tome poenta. To je oslobođenje. Tu nema komplikacija. Ako pitate: “Za šta se Mohanđi zalaže?” Jedna reč je – OSLOBOĐENJE.

Bezuslovna ljubav

Bezuslovna ljubav je osnova. Potrebna vam je jaka osnova da biste postavili temelj, zar ne? Ne treba da imate očekivanja od ljudi. U trenutku kad je veza zasnovana na očekivanjima, uzeta zdravo za gotovo, nastaje bol. Očekivanje vodi do nezadovoljstva. Što je manje očekivanja, više je zadovoljstva. Što više očekujete od zemlje, života, ljudi, biće više nesreća u životu.

Kad mi ljudi dođu, vidim kroz njih. Kažem im: “U redu, u užasnom si ratu. Molim te, razumi sebe, dosegni sebe. Zašto se natežeš? Svi konci su u tvojim rukama, a ti sediš tako stegnut. Ne možeš ništa da otpustiš. Kako ćeš dostići oslobođenje? To nije nešto što možeš ubrati s drveta. Treba da otpustiš. Da se otkačiš.” Zbog toga u meditaciji Moć čistote treba da blagosiljate vaše najgore neprijatelje. “U redu, otpuštam. Idi, puštam te.” Ljudi su neznalice, oni upropaste vaš život i odu, haha 🙂 To je njihov posao. Ali, u toj pogodbi vi učite da se odvojite. “Idi, blagosiljam te.” Što više blagosiljate, više otpuštate.

Shvatite da ne postoji ništa što se može nazvati opraštanjem. Opraštanje je reč koja je egocentrična. Ego može koristiti reči: “Opraštam ti.” Ko si ti da bilo kome opraštaš? Ali, definitivno možete blagosiljati. Ako nekoga blagosiljate, vi posedujete samilost iznutra. Želite da se svima desi dobro, zar ne? To je dobro jer ste ispunjeni. Ako niste ispunjeni, kako se možete osećati dobro? Dakle, po prirodi ste dobri, saosećajni, tako da blagosiljate: “Blagosiljam te.” U suštini, možete se beskorisno igrati sa svim ovim stvarima kao što je opraštanje, ali u momentu kad kažete da opraštate vi u stvari mislite drugačije: “Taj čovek… šutnuću ga jednog dana!” (smeh) 🙂 To je u umu. Spolja ćete reći: “Opraštam ti.” Govorim o bezuslovnoj ljubavi, ne o mentalnim manipulacijama, ne o očekivanjima. Neočekivati je teško. Međutim, smanjite očekivanja tako da imate više da otpustite, više slobode. A onda želite da se igrate, igrate se i odete. Zamislite da vas neko vređa: “Majmune, magarče…” i tome slično, a vi nastavljate da se smejete. Šta će ta osoba uraditi. Posle nekog vremena će reći: “Šta sa mnom nije u redu?” (smeh) 🙂 “Ovu osobu to ne pogađa.” Koja je uobičajena reakcija: “Ti dupli majmune, dupli magarče…” Ali, ako nema reakcije, osoba će biti skroz razočarana. Na taj način možete sebe osloboditi, možete se otkačiti od situacije.

PRIČA

Jednom prilikom osamio sam se na jednom mestu, međutim, nekako me je sreo penzioner od 60 godina. Rekao je: “Veoma sam smiren, staložen, deca su se poženila, ali jednu osobu želim da ubijem!” (smeh) 🙂 U pitanju je bio njegov gazda koji je sprečio njegovo unapređenje. Rekao sam: “Na pogrešnom ste mestu. Ne pripadam mafiji za poslove ubistva. (smeh) 🙂 Ja bih trebalo da vodim ljude.” Onda sam ga pitao: “Sad imate duboku emociju prema ovom čoveku. Verujete da je taj čovek sprečio vaše unapređenje i niste dobili adekvatne povlastice posle penzije, tako da postoji veliki bes u vama. Imate 60 godina. Zamislite da živite još 30 godina. Mislite li da će taj bes otići od vas? Umnožiće se. On je toliko jak u ovim godinama. Moraćete ponovo da se rodite kako biste rešili taj bes. Takođe ćete dovesti i tog čoveka da to reši. I onda ćete ga ili ubiti ili će vam dati drugi posao. Nešto se mora dogoditi. Da li zaista ovo želite?” Nije bio srećan povodom mog odgovora jer je želeo rešenje koje ne mogu da ponudim.

Ovo sada govorim jer u srcima potiskujemo prezir, mržnju, bes. Pretvaramo se da ne postoje, međutim, postoje. Ako pogledate svoj život, videćete za koja se sve mesta um stalno kači. Um je zakačen za mnoga mesta. Vaše telo je putovalo kroz vreme. Ne možete zaustaviti vreme, ali vaš um je zaglavljen u mnogim mestima iz prošlosti i to stvara bol danas. To je seme bolesti sutrašnjice. Sve bolesti su ukorenjene u razbacanom umu u prošlosti. Vi morate da nosite svoj prtljag sa sobom.

Otkačinjanje je veoma važno. To je takođe bezuslovna ljubav. Kad kažem da je moj temelj bezuslovna ljubav, to uključuje da nema očekivanja, ili manje očekivanja, kao i otkačinjanje od prošlosti. Budite ovde sada 100% tako da ste slobodna osoba i niste vezani stvarima. Stvari se dešavaju kroz vas, vi ste srećni, prolazite kroz iskustvo, uživate. To je uredu, to ste zaslužili. Ako 7 milijardi ljudi na svetu pitate zašto su ovde, koji je razlog rođenja, svi će reći: “Sreća.” Niko neće reći: “Želeo sam da iskusim tugu”, haha 🙂 , ili “Želeo sam da ubijem drugu osobu.” Tako da imate svako pravo da budete srećni. Kako onda možete biti srećni? Kad nemate ništa sa umom. Život će vam biti ispunjen čudima kao detetu. Bićete srećni sada, bićete srećni sve vreme.

Kad sam radio, držao sam nešto novca u kutiji. To je bio novac za dobrovoljni prilog. Ako bi me neko pitao da mu pozajmim, dao bih mu i posle deset dana bi mi vratio. Čak i ako mi ne bi vratio, taj novac bih dao kao dobrovoljni prilog. Neki ljudi bi vraćali novac govoreći: “ O, to je za dobrotvorne svrhe, i ja ću dati novac.” Zato gledajte na život tako. Kad date, dajte, u redu, to je završeno. Ako očekujete, onda takođe tražite bol. Jer tu postoji kompromis. Vi ste uslovljeni. Niste neuslovljeni. Kad god postoji uslovljenost, postoji mogućnost za bol. Živeti život bez bola znači biti neuslovljen. U redu, vi imate svoje iskustvo, ja imam svoje. Vi ste srećni, ja sam srećan. Nastavite da tečete.

Bez vezivanja

P: Možete li nam reći nešto o nevezivanju?

O: Nevezivanje je za um beskorisna vežba. Um mora za nešto da se veže, bilo da su u pitanju ljudi, osoba, mesto, vreme, situacija. Inače, nema uma. Um znači vezivanje za nešto. U suštini, Bog je potpuno bezobličan. Bog znači svetlost. Svi oni koji su doživeli Boga su to rekli. On je sjajniji od hiljadu sunaca. Zašto nam je onda potrebno da imamo božanstva ili da stavimo neku formu u Boga? Zato što imamo um. Moramo s nečim da se povežemo kako bismo znali da to predstavlja Boga, ili nešto nalik Bogu. Dokle god imamo um, morate imati odgovarajuća vezivanja. Kako se odvezati? Kad kažete: “U redu, ovo se dešava.” Kad vaša svesnost raste.

Zamislite da imate deset godina i neko vam je dao divnu lutku. Postali ste veoma vezani za tu lutku. Kad odrastete, napunite šesnaest, sedamnaest godina, počinje odvezivanje od lutke. Sve je u redu, lutka je lepa, ali vi niste toliko vezani kao što ste bili kad ste imali deset godina. Onda napunite dvadeset godina. Neko vam da skuter ili neko drugo vozilo da putujete. Tada je lutka zatvorena u izlogu. Niste vezani za lutku. Šta vam se tada dešava? Rastete izvan toga. Na taj način prerastamo stvari. To je odvezivanje. Faza po faza, postepeno postajemo izvan toga. To se takođe dešava i u odnosima. Neki odnosi su veoma važni neko vreme, a onda ih prerastemo. Kao dete sa majkom. Kad dete odraste, počne da se zaljubljuje i druge stvari, tada su roditelji beskorisni. Haha 🙂 Inače, veoma su važni. Šalim se, nemojte ovo shvatati ozbiljno.

Na taj način evoluiramo. Odvezivanje je spontano kao i vezivanje. Sve ima rok trajanja. Ali, ako ste svesni, sve dolazi i odlazi. “Moja sreća ne zavisi ni od kakve materijalne stvari, osobe, vremena ili prostora.” Kad je svesnost jasna, sve ćete voleti jednako, ali ćete u isto vreme biti jednako od svega odvojeni. Ovo je tajna. Ovo vašem umu daje mnogo smirenosti. To vas održava duhovnim. U svemu uživate, ali ničim niste vezani. To je sloboda. Možete iskusiti šolju dobrog čaja 100% samo kad je vaš um prisutan. Ako sledećeg dana ne dobijete čaj, to je u redu, nema problema. Ako sledećeg dana dobijete čaj, uživajte ponovo. Dakle, niste vezani stvarima, osobom, vremenom ili situacijom, i vi tečete. To je odvajanje – spontano.

Šaktipat

shaktipat-by-mohanji

P: Molim vas, objasnite nam šta je šaktipat.

O: Šaktipat izvorno znači aktiviranje ili podizanje energije šakti koja je u suštini kundalini energija. Kundalini energija bi trebalo da se direktno pomeri ka gore. To je ono što Ošo kaže: “Da, ne, vau.” Takvo je iskustvo. Kad dođe, ono teče kao vulkan i vi ste u drugoj dimenziji. Ovo je uobičajen način na koji se energija kreće ka gore. To je normalno. Bićete u stanju potpunog blaženstva dokle god traje. Moje iskustvo je da kad dođe pravo vreme, ona se spontano pokrene, ne treba nikakvo guranje ili veštačko izazivanje. Nikada ne volim da naglo pokrećem kundalini. Na osnovu svog iskustva iz određenih razloga se uzdržavam od toga, a ono što radim je da pročišćavam put. Zašto?

Daću vam jedan primer. Bila je jedna devojka starosti 21 godinu koja me je srela u Indiji. Ona je veoma inteligentna i obrazovana osoba, a išla je kod određenog gurua, radila ritual i naglo pokrenula kundalini energiju. Šta se dešava kad su kanali blokirani? Kundalini može da ode ili na stranu meseca ili sunca. Kad ode na stranu meseca, dolazi do halucinacija. Kad se pomeri ka strani sunca, dolazi do ludila. Kod ove devojke je otišla na stranu meseca i ona je dobila strahovite halucinacije. Nije se sećala da li je obučena ili ne, postala je potpuno nesposobna, počela bi da hoda gola unaokolo, a kad bi pogledala u nekoga videla bi đavola ili životinju. Onda me je kontaktirala. Pre toga je nikada nisam sreo, neko ju je doveo do mene. Rekao sam joj: “Idi kod te iste osobe i traži joj da obrne proces.” Rekla je: “Moraću mnogo da platim.” Odgovorio sam: “Ne brini sad za novac, daj mu koliko god da traži, samo mu reci da obrne proces na isti način na koji ga je naglo pokrenuo.” Tako je ona otišla kod njega, on je naplatio i probao, ali se nije vratilo unazad. Onda je rekao: “Ne znam kako ovo da uradim.”

U slučajevima takvih forsiranja mogu nastati stravični problemi. Bio sam u mnogim zemljama, nigde nisam podsticao ljude niti preporučivao takvo naglo pokretanje energija. Kad bude spremno, kad se pročistite, kad je put čist, to se spontano pokrene. Ima mnogo ljudi sa kojima komuniciram, takođe i onih koji me slede, koji kažu da su imali vrlo jaka iskustva – meditacija se dešava, stvari teku, tako da ja uvek volim da preporučim prirodan napredak. Ništa veštačko. Sa našim šaktipatom pročišćavamo kanale, što je jednako reaktiviranju šakti energije u vama. Razblažujemo fizičke, emotivne, intelektualne, duhovne blokade kroz šaktipat. Čak i moji inicijanti rade isto. Tako da, kada dođe pravo vreme, ona se pokrene. I tada je to VAU! Ako se to spontano desi, to znači da ste za to postali podobni.

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela i uredila: Staša Mišić
Lektorisala: Dejana Vojnović

Iskustva

February 9, 2018 at 12:13 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment
MAR_2487

Deljenje iskustava se smatra „ispravnim metodom“ u tradiciji oslobođenja. Većina svetih knjiga koje poštuju istinski posvećenici (sadaki), koje služe kao vodilje u kriznim vremena, i isto tako služe kao dobar primer za ispravno postojanje, ne sadrže uvek reči majstora. To su reči sledbenika koji su pratili majstore. To je ono što su oni iskusili. A kroz njihova iskustva, mi možemo da razumemo majstore, učenja, kao i potencijalne dimenzije do kojih ljudsko postojanje može da se uzdigne.

Iskustva nikad ne treba da budu izmišljena. Trebalo bi da imaju 3 jasna segmenta.

1. Uvod i kontekst. To znači dovođenje svesti čitaoca do tačke gde on doživljava isto što ste vi doživeli i oseća isto ili gotovo isto što ste vi osećali.

2. Centralna tema. To je ono što ste zapravo iskusili. To ne treba da bude plod mašte ili tuđe reči. Treba da bude tačno i iskreno ono što ste doživeli.

3. Zaključak. To podrazumeva ono što ste razumeli iz tog iskustva. To može biti poruka, vođstvo, pa čak i dimenzija majstora.

Iskustva su snažni podsetnici za autora, i vođstvo za čitaoca. Kada pogledamo unazad, većina važnih događaja, stvari i prijatelja u životu, kao i tok iskustava iz nekog perioda, vremenom potpuno izgube značaj ili budu zamenjeni nečim drugim. Vremenom se sve menja. Vreme menja sve. Ali pisana reč održava iskustva živima mnogo duže nego što su trajala. Ona služe kao uspomena i vođstvo za generacije koje dolaze. Služe i kao dobra informacija o dubini vaše povezanosti sa majstorom. Ljudi vas pamte zbog vaših reči.

Isto tako, nije lako svakom sledbeniku da dospe u neposrednu blizinu majstora. Malo je onih koji dobiju takvu priliku. Deljenje iskustva je najautentičniji način povezivanja sa majstorom za većinu sledbenika, i to je istina čak i ako majstor nije u telu.  Svedočanstvo služi kao jasan podsetnik autoru kad iskustvo vremenom izgubi sjaj i kada se u umu jave sumnje i pitanje: „Da li se to zaista desilo?“ Takođe mu pomaže da ostane čvrsto oslonjen na istinu. Čuva ga i štiti od negativnih misli i ljudi, kao i od pesimističnih, ili čak skeptičnih prijatelja koji se ne mogu izbeći.

MAR_2839

Naše sopstveno iskustvo je naša istina i vodilja. Nezamenljivo je, i drugi ga često ne mogu ni razumeti, a kamoli ceniti. Ali će poslužiti kao vodilja mnogima koji su otvorenog uma i bez predrasuda. Um može da pretvori svako dobro iskustvo u loše uz pomoć vremena i tuđih mišljenja. Predrasude ubedljivih prijatelja mogu promeniti način na koji gledate stvari. Mogu vam iskriviti sliku. Možete ostati bespomoćni na kiseloj kiši pristrasnih mišljenja. U takvim prilikama, iskrena iskustva će vam poslužiti kao kišobran da vas zaštite od svake štete. Iskustva treba da budu potpuno iskrena i koliko je to rečima moguće, što vernije prenesena.

Nije lako iskustvo pretvoriti u reči. Reči nemaju takvu snagu. Ali trebalo bi biti što vernije. Ne ubacujte maštu u iskustva. Ona uvek treba da sadrže istinu. I ne pišite ako sumnjate u svoje iskustvo. Svedočanstva su dobra samo ako i vi verujete u njih i verujete u svoje iskustvo. Ne oslanjajte se na tuđe reči kad je u pitanju vaše iskustvo, kao i vaš život. To treba da bude samo vaše. Vi ste autentični i originalni. Ne postoji niko kao vi. Zato izrazite tu svoju autentičnost i originalnost i kroz reči. Nije važno da li ste dobar pisac ili ne. Ako ne umete lepo da pišete, umete da govorite, i dajte svoj audio snimak nekome ko ume dobro da piše i dalje ga uputite. Ali uvek obavezno pratite ova tri koraka 1. uvod ili kontekst, 2. iskustvo, 3. zaključak ili poruka tog iskustva.

Na kraju, shvatite da je i ova aktivnost sadana. Ona je kao mantranje. Zbog čega čitamo Satčaritu ili reči majstora? Zato što nas pročišćavaju. Dobre priče pročišćavaju naš um. Negativne reči i izražaji zagađuju naš um. Dakle, ni tradicija ni guru ne zavise od vašeg pisanja. Ali kao što svaki delić dobre zarade pomaže da se izgradi osnova za porodicu, tako će i ove priče postati osnova za vaše duhovno postojanje. I uz to, pomoći će i budućim generacijama u njihovim duhovnim poduhvatima.

Želim vam dobar život.

Sa beskrajnom ljubavlju,

Mohanđi

Prevela i lektorisala: Tijana Sladoje
Fotografija: Marko Milović

Uredila: Staša Mišić

Karma i podizanje svesti

January 31, 2018 at 12:59 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Karma

P: Mohanđi, upravo si pričao o karmi kao delu čovekove životne svrhe. Čuli smo da se karma može okarakterisati kao dobra i loša. To obično ljudima uliva strah. Šta bi ti rekao o tome?

O: Sve što vas uzdiže je dobra karma, a sve što vas vuče nadole ili vas vezuje je loša karma. Ovo je široka kategorizacija i tu može biti raznih tipova vezivanja. Stoga, kad ljudi obmanjuju druge, stvaraju strah, vezuju ljude ili čak žviotinje, ili kad se ljudi vezuju kroz fobije i strahove, to je loša karma.

 

1936688_527278960785719_5767235996983805882_n

Pre nego što se zapitate: „Kakav to čovek može da radi u klanici?”, zapitajte se kakav je to čovek koji ga zapošljava. – Mohanđi

Loša karma je sve ono što nije dobro kad uzmemo u obzir širu svrhu postojanja. Dobra karma je sve ono što vas uzdiže, unapređuje i čini vas slobodnim i oslobođenim. Oslobođenje je primarni uzrok svakog postojanja. Oslobođenje je upravo ono za čim svako žudi – bilo da je čovek ili životinja. Zbog toga vezana životinja pati, a slobodna je srećna iako odoleva testovima prirode. Ovo važi i za ljude! Mnogo puta smo primetili momka i devojku kako mnogo više uživaju u životu nego muž i žena, jer gde ima vezivanja, uvek postoje i očekivanja i bol. Odnos postaje gorak. A do tada je sve bilo divno. Zato, šta god vas vezuje nije dobro. Ne kažem da brak nije dobar. Međutim, sve što vas vezuje ili stvara bol nije dobro za vas, a to vezivanje može biti na bilo kom nivou.

12418969_1001725376551866_1706806466875856409_o

Generacije koje dolaze će nas smatrati generacijom VARVARA, samo zbog načina na koji tretiramo bića OSTALIH VRSTA bez obzira na naš intelektualni i tehnološki napredak. – Mohanđi

Šta je onda karma? – Aktivnost koja vas oslobađa, čak i način života koji vas oslobađa. Postoje načini života koji oslobađaju, i oni čak ne zahtevaju od vas da posećujete hramove, radite puđu (*puja = molitveni ritual u Indiji) ili meditaciju. Ali je bitno da imate dobro srce, da možete uvek da ispoljite ljubav i ostanete izvan dualnosti postojanja kao što su dobro i loše. Onda se možete osetiti slobodnim u svim aspektima vremena i voditi oslobođeno postojanje. To je dobra karma.

collageNasuprot tome, ako se osećate umorno u kancelariji, ako se osećate vezano za situacije ili ljude, i primorani ste da reagujete, razmišljate i govorite, to je vezivanje i utiče da se osećate očajno. To se može nazvati lošom karmom. Pakao i raj su ovde. Razlika leži u tome kako živimo svoje živote.

P: Rekao si da bi loša karma mogla biti kao odlazak u kancelariju, itd. Ali kao običan čovek, ja moram da imam posao, moram da vodim računa o svojoj porodici, moram da budem u toj kancelariji…

O: Ovo je opet još jedan aspekt postojanja – morati nešto raditi naspram voleti nešto raditi. Kad radite nešto što volite, nema bola. Međutim, ako nešto morate da radite da biste preživeli, to uvek predstavlja pritisak. Razlika između zadovoljstva i pritiska je vaš izbor. Jeste li u mogućnosti da radite ono što volite? Ili nešto radite samo zbog nekog pritiska? To bi mogao da bude društveni pritisak, porodični pritisak ili pritisak zajednice. Čak i naši nivoi razumevanja ili uslovljavanja bi mogli da budu uzrok pritiska. Do stalne agonije dolazi ako nastavimo da živimo svoje živote na takav način.

Često počinjemo da radimo u organizacijama i pošto bismo želeli da preživimo, radimo mnoge stvari koje produžavaju našu agoniju. To često možete videti u korporativnom svetu. Nasuprot tome, ima mnogo onih koji skrenu sa tog puta i postignu veliki uspeh, jer rade ono što vole! Prema tome, to je naš izbor. To znači da ako postoji jasnoća u radu, nema agonije. Još jednom, agonija se javlja ako postoji monotonija i ponavljanje zbog našeg nedostatka razumevanja.

Razlika je da shvatite da ne morate da radite šta god da ste primorani da radite. Ponekad to može biti privremeno, ali to nije vaše trajno postojanje. Morate polako preokrenuti situaciju i naći svoj izlaz, koristeći intelekt, kakva god da je situacija. Do te situacije je možda došlo zbog nedostatka razumevanja. Takođe, važno je da ne budete emotivni po tom pitanju. Što ste emotivniji, više se hvatate u zamku i postajete još više vezani. Možda ste primetili da ljudi govore: „O moj Bože, ovo ne ide, ovo nije ono što sam želeo da radim!”, i proklinju sve oko sebe. Takvi ljudi nikada ne mogu prevazići problem sa kojim se suočavaju. Kad ste smireni, kad prihvatate i razumete poteškoće, pokušavate da reagujete na svom optimalnom nivou, lagano se udaljavate i onda ulazite u aktivnosti u kojima uživate, tada ste na pravom putu! Ovo se dešava jer je svet poput ogledala. Kad ne reagujete previše, društvo vam dozvoljava da funkcionišete. Što se više emotivno suprotstavljate situaciji, većina društva takođe uzvraća istim emocijama i tada se osećate još očajnije!

Mnogi u korporativnom svetu ponovo dolaze i postavljaju mi isto pitanje: „Kako da se izvučemo iz ovoga?” Onda prvo pitanje glasi: „Zašto ste to odabrali?”

Postoji razlog zašto se nalazite na određenom mestu u određeno vreme. Postoji razlog zašto ovde sedite i slušate me. Sada to možda nećete razumeti intelektom, ali ćete možda razumeti tokom života: „Hej, to je informacija koju sam tražio, to je ono na šta sam čekao!” I to ima značaj samo u tom trenutku. Stvarnosti su vezane za situacije. Stvarnosti su bazirane na vremenu. Trenutna stvarnost je da smo svi ovde. Sutra bi stvarnost mogla biti drugačija. Suočite se sa tom stvarnošću takvom kakva je. Aka napravimo okvir i mislimo da bi takva stvarnost trebalo da bude, tada patimo. Ili je pogrešan okvir ili je pogrešna stvarnost. U isto vreme, ako kroz životne preokrete tečete kao reka, nema sumnje da ćete preživeti, i biće manje agonije. Ne možete promeniti situaciju, ali možete promeniti sebe. Situacije će ostati iste jer su nastale iz kolektivne svesti, ne individualne. Društvo funkcioniše na kolektivnoj svesti koja je stvorila kako Hitlera tako i Krišnu! Kolektivna svest sveta stvara događaje, ljude i pravila! Ona donosi agoniju ili ekstazu. Tako da dobijamo ono što zaslužujemo.

bbc-magazine_mega-tsunami-_sketch31

Ako okrutnost zauzme mesto u društvu, to je zato što kolektivna svest to zahteva. Pogrešno razumevanje, stalno funkcionisanje iz neznanja, sebičnosti i ega, može stvoriti okrutnost, ratove i agoniju u društvu. Zato naš nivo funkcionisanja ima veliku vrednost. Moramo da znamo šta radimo. Moramo da znamo gde smo, zar ne? To je veoma važno znati.

Kako povećati svesnost

P: Kako neko može povećati svesnost?

O: Svesnost vam je uvek dostupna. Ona je baš kao vaša senka. Svesnost nije izvan vas. Svesnost je do nekog stepena uvek prisutna u nama, ili nam je dostupna do bilo kog stepena. Ono što biramo da upotrebimo je ono što stvarnost zapravo jeste, naša stvarnost. Ako možete da pristupite svojoj svesnosti znatno više, to će vam pomoći. Kao što sam rekao, veliki ili ogromni rezervoar svesnosti je dostupan, ali mi biramo da koristimo samo njegov malecki deo. Zbog toga smo uslovljeni, jer naš um koristi samo deo od onoga što je dostupno. Pošto um nema kapacitet, moramo da idemo izvan uma da dosegnemo postojeće nivoe svesti. Daću vam jedan primer, transformator napolju ima veliki kapacitet, ali tu struju ne može koristiti ova kuća. Ona mora da se oslabi kroz manji transformator i tada se može koristiti za paljenje svetla ili rad veš mašine. Slično tome, svest je ogromna i dostupna nam je, ali mi biramo da koristimo njen veoma mali deo. Kako biste povećali svesnost potrebno je da idete izvan uma, izvan svog ega, izvan svog intelekta i izvan cele strukture koju obično koristite u budnom stanju. Moramo da promenimo obrazac onoga što obično koristimo, a najbolji način da to uradimo je da posmatramo – da posmatramo svoje misli, reči i dela. Ne radi se o tome da prestanete da radite i posmatrate. Dok obavljate stvari posmatrate ih, opažate ih i objektivni ste u vezi s tim. Nemojte kritikovati, cenzurisati i potiskivati. Tada dolazi do spontanosti. Prolazite spontano kroz situacije. Što više spontano prolazite kroz situacije, sve će manje biti sreće ili tuge. Postojaće samo efekti, i njihova određena iskustva, bilo da su dobra ili loša.

Pošto svako biće ima jedinstvenu konstituciju, pošto ima 7 milijardi ljudi na zemlji sa 7 milijardi konstitucija, postoji jedinstvenost. Ne postoje dve iste osobe. Zato kad jednom shvatimo da smo jedinstvena bića i da smo ovde da bismo se izrazili na jedinstven način, iz toga proizilazi da ne možemo biti ukalupljeni u šablone. Mi ne možemo biti neko drugi i oni ne mogu biti mi. Zato su naši izrazi jedinstveni i upravo je to ono zbog čega smo ovde. Jednom kad to razumemo, neće biti uspona i padova u našem umu, bićemo relativno stabilni i takođe relativno odvojeni od svakodnevnih aktivnosti. Dok ih obavljamo, nećemo biti vezani za njih. To ne znači da ćemo biti ravnodušni. Uživaćemo u njima, ali to nije kao žudnja, stanje napada ili stanje pritiska gde svesnost ne može da preživi jer um preovladava. Kad um preovlada, moguće su mnoge negativne stvari, kao što su pogrešne odluke, odluke pod pritiskom, prisilne misli, reči i dela. Prisiljeni ste na aktivnost i to takođe izvrće stvarnost. Um izokreće stvarnost. To je verovatno razlog da nastupi akcija na određenom mestu. Um to preuveličava, povezuje sa našom prošlošću. On ponekad meša naše događaje iz prošlosti sa događajima iz sadašnjosti i preuveličava celu situaciju. Čini da imate osećaj da je to nešto veoma važno ili da je bilo loše i da se nije trebalo desiti! Tu verovatno nije bilo nikakvih problema i situacija je verovatno bila normalna, ali je um kreirao problem! Recimo kad gledamo neki film, neki ljudi budu veoma pogođeni njime, dok drugi na njega gledaju kao na jedan dobar film sa dobrom pričom, i nastavljaju dalje. Zbog čega postoji takva razlika u reakcijama? Zbog toga što um radi na različite načine i što su nam konstitucije drugačije.

mohanji-quote-the-more-you-operate-with-spontaneity

Što više spontano prolazite kroz situacije, sve će manje biti sreće ili tuge. Postoje samo EFEKTI, i njihova određena ISKUSTVA, bilo da su dobra ili loša. – Mohanđi

Isto tako, svest je dostupna 24 sata, 7 dana u nedelji u svojoj najproširenijoj formi. Međutim, ono što birate da upotrebite je ono što je vaša stvarnost i vaše razumevanje. Vaš nivo razumevanja će zavisiti od nivoa svesti koju koristite. Zato, što je veća svesnost, veće je zadovoljstvo. Što je viša vaša svesnost, veća vam je preglednost. Možete videti stvari sa jasnoćom. Videćete stvari na jasan i određen način, a vaše viđenje će biti zasnovano na potrebi, tako da iako vas interesuje mnogo stvari, bićete objektivni. Radićete ono što morate da uradite i izvršite svoje obaveze u životu, bez obzira na to ko se u vašem orkuženju nalazi i kakva je situacija. Često nas ljudi ili situacije u našem okruženju ohrabruju ili obeshrabruju. Mogla bi čak da se pojave pitanja kao što je pitanje vezano za naše vaspitanje, osećaj da naši roditelji nisu dovoljno učinili za nas pa smo zbog toga ljuti, kriveći druge itd. Ali sve to će se promeniti jer će vas svesnost odvesti naviše. Shvatamo da su sve to bile situacije. Situacija je sad završena, idemo dalje i vreme nas vodi napred, sviđalo se to nama ili ne.

Kad vas vreme povede napred i vi potpuno postojite u vremenu kako ono ide, drugim rečima, niste ni u prošlosti koja je završena, niti u budućnosti koja se još nije desila, vi postojite u sadašnjosti, što je jedina stvarnost. Neka budem ovde sada, to je savršena svesnost. To je savršenstvo u svesti, što znači da se nivo funkcionisanja pomerio u sadašnjost. Neće doći do gubitka energije jer se maksimum energije gubi kad idete ili ka prošlosti, gajeći krivicu, ili ka budućnosti, gajeći brigu. To vas iscrpljuje. Nesigurnost vam odvlači energiju, i vi se osećate umorno i iscrpljeno. Zašto bi uopše postojala nesigurnost? Zato što danas jedete hranu, i želite je i sutra! Postoji stara izreka koja kaže da ako vam je Bog dao usta, obezbediće vam i hranu! Verujte Bogu, kojeg god Boga da volite. Ovo je istina postojanja. Bog podmiruje svačiju potrebu, ali ne i svačiju pohlepu! U tome je razlika. Stoga, kad postojite sa višom svešću, neće biti pohlepe. Funkcionisaćete, manje više, neprestano u ravni Svevišnjeg. To je zato što ne možete biti sebični ili ograničenog uma kad imate višu svest. Oboje ne mogu i neće postojati zajedno.

Koja je priroda Boga, najvišeg entiteta? Bezuslovna ljubav, ništa drugo. Sam nivo funkcionisanja je bezuslovna ljubav – vi i ja smo jedno! Nema dualnosti. To je viša svest. To je razumevanje. Prema tome, viša svest je dostupna, i može se lako dostići ako možete objektivno da posmatrate svoje misli, reči i dela. Objektivno. Onda je razumevanje sledeće: „Ja ne postojim, situacija postoji i ja shvatam da je tu situaciju izazavla karma. Ona je izazvala ovu situaciju, vreme, mesto i mene u tome. Zato budi to. To je u redu.” Takva svesnost će vam pomoći da u životu idete napred ili da kroz njega plovite, bez ikakvih komešanja. Čak i ako su oko vas nesreće, vi ćete biti u redu. Ako je društvo ispunjeno ljudima koji su dobri, društvo će biti bolje mesto. Nesreće, ubistva, silovanja, sve to se neće dešavati. To se dešava jer potiskivanje izaziva reakciju. Što više potiskujete, veća je tendencija da probijete zid i izađete napolje. Dolazi do erupcije. Dakle, veće razumevanje, veća svesnost vas uvek dovode u savršeni balans. Unose vam mir u život. A mir vodi ka oslobođenju.

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Lektorisala: Tijana Sladoje
Prevela i uredila: Staša Mišić

Manuova sećanja (Priča o Atmanandi)

January 26, 2018 at 12:05 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Kada se vratim na svoje vreme provedeno sa Atmanadom, ne mogu se pohvailiti da sam ga zaista razumeo. U početku mi je izgledalo kao da se radi o gomili kontradiktornosti, besmislenosti i nedoslednosti. Ali, kada sam počeo da prihvatam sve to kao deo njegovog karaktera i statusa, počeo je da mi deluje smisleno.

zamisljeni-mohanji

Najpre nije pokazivao nikakvu nesigurnost. Počeo sam da uviđam njegovu  misterioznu autentičnost, beskomprosmisno uverenje i nezamislivu dubinu kada sam počeo da ga prihvatam takvog kakav jeste. Bezuslovno prihvatanje je napravilo ogromnu razliku u mom procesu razmišljanja. Rekao mi je da se fokusiram na sebe umesto što se fokusiram na njega. To mi je bilo intrigantno. Obično bi govorio: „Forma može da odvede ka zabludama. Isto je i sa očekivanjima“. Počinjao sam da budem svestan toga. Dakle, prihvatio sam njegove preporuke ili učenje, radije nego njegovu formu ili ličnost. Ipak, njegova dela i aktivnosti su značajno uticali na moj karakter. Odvojenost od svih stvari okolo polako se useljavala u mene, a da toga nisam ni bio svestan. A i svi strahovi i nesigurnosti su brzo iščezli. Kad pogledam unazad, na neki način, mogao sam da ga oponašam, prilično nesvesno. U tom kontekstu, voleo bih da citiram nešto od njegovih učenja. Možda bi se ti citati mogli smatrati i tihom inicijacijom.

Dok smo hodali kroz šumsko područje, kada smo ga upozorili na mogući napad divljih životinja, rekao je: „Ako ovo „mrtvo“ telo postane korisno za preživljavanje drugog bića, zašto da ne? Smatrajte da je bolje tako iskoristiti telo nego za neselektivnu potrošnju bogatstva majke (zemlje).” Atmananda je uvek smatrao svoje telo „mrtvim“ a duh živim. Obično je govorio: „Moj život nije telo. Sada jeste u telu, ali nije pogođen njime niti njegovim postojanjem. Biti bezuslovno dostupan je inicijacija na putu oslobođenja. Uverenje je dhuni (vatra).“

20171106_0839571609285001

Njegovo objašnjenja Purušarte, esencije ljudskog postojanja, je bilo zaista duboko.

Purušarta (esencija postojanja) ili tapiserija (DNK) ljudske egzistencije sastoji se od Darme, Arte, Kame i Mokše“, objasnio je Atmananda.

Darma je osnova celokupne egzistencije. Darma je pravednost. Pravi metod postojanja pruža vođstvo čak i ljudima koji su orijentisani ka umu. Biti prirodan. Biti sa prirodom. Istinoljubiv. Pravedan. Pravdoljubiv. Pravedno življenje znači živeti u skladu sa prirodom, s prirodom iznutra i spolja, bez ometanja i uništavanja ičega unutar i oko nas. Univerzum funkcioniše na Darmi. Rođenje je darma. Život je darma. Smrt je takođe darma. Svaki udah je darma. Zemlja, Vetar, Voda, Vatra, Prostor i Eter funkcionišu bazirani na Darmi. Darma je neizbežna. Darma rukovodi čitavim univerzumom. Kada smo u skladu sa darmom, bez opiranja, imamo kompletan, neometan život. Darma štiti ono što je darmičko.

Arta je materijalistička. Istinskom karmičkom postojanju je potrebna materijalna pomoć. Materijalno uključuje hranu, odeću i sklonište. Arta je važna za egzistenciju.  Arta takođe zahteva zrelost. Nezrelo rukovanje, posesivnost i kontrola Arte vode ka disbalansu i konačnom uništavanju sebe i bogatstva. Arta pripada prirodi. Samo priroda može posedovati prirodu. Nijedno biće u prirodi ne može prirodu posedovati zauvek.

Kama je želja. Želja za hranom, skloništem, odećom i svaki aspekt ljudskog postojanja koji je kreiran od strane sudbine je kama. Kama je vatra koja održava život. Svaka želja za oslobođenjem predstavlja kamu u tom smislu.

Mokša je rastvaranje koje je izvan prosvetljenja. Mokša je potpuno oslobođenje.

Darma, Arta i Kama postoje u svim delovima sveta, među ljudskim i neljudskim bićima. Mokša- misao i iskreno uverenje za oslobođenjem od karmičkog ciklusa rađanja i smrti postoji samo u Bharatu.  To čini ovu zemlju svetom. Atmananda je imao običaj da kaže: „Ne uzimajte zemlju kojom hodate zdravo za gotovo. Veliki mudraci su hodali ovom zemljom.” (Majstori kao Agastja, Višvamitra, Datatreja, Vjasa, Valmiki, Sapta Rišis, Nava Nats, Gospod Rama, Hanuman, Krišna, Parašurama, Adi Šankaračarja, Buda, Pananjali, Varahamihira, Bharata, Čaraka, Narada, i mnogi drugi). „Poštujte ovo tlo. Nijedno tlo na celom svetu nije izrodilo toliko mnogo velikih majstora, tradicija i religija.“

img-20161217-wa00031634755252

Još neki događaji iz života Atmanande

Jednom dok sam sedeo pored vatre, video sam majstora kako intenzivno zuri u vatru, kao da joj je govorio nešto. Iznenada, izgovorio je nešto nekome, kao da je tu bilo nekog nevidljivog našim očima, zureći i dalje u vatru. „Nemam više inkarnacija.“ Čuli smo to. Čekali smo dalje reči. Dugo vremena je nastavio da gleda u vatru. Zatim smo ga čuli kako ponovo govori: „Moja sledeća inkarnacija će biti prefinjena. Skrivaću se iza odeće tog vremena. Zbuniću svet svojom odećom. Prodrmaću umove svojim karakterom, stilom, prirodom, metodama i navikama.” Nije dalje govorio. Kada smo ga u zgodno vreme upitali za sledeću inkarnaciju, nije se trudio da odgovori. Zaključili smo da je govorio nekome u vatri ili kroz vatru, ili je možda učestvovao u razgovoru sa majstorima. Avaduta uvek ostaje nedokučiv.

img_20161004_101733875-11876458118

Čuo sam tu priču od majstorovih sledbenika. Jednog dana, posle ručka, sedeli smo ispod drveta. Guruđi i ostali su sedeli ispod drugog obližnjeg drveća. Ovaj sledbenik mi je ispričao o jednom događaju iz života Atmanande: „Naš Guruđi je obično meditirao u obližnjoj šumi mnogo meseci, ako ne i godinama. Uzdržavao bi se od hrane i vode. Kao što znate, u ovoj šumi ima puno divljih životinja – tigrova, zmija, slonova, i tako dalje. Jednog dana, naš Guruđi je sedeo u meditaciji na ulazu pećine, otprilike 300 metara iznad ove šume, na drugoj strani. Tigrica je došla pred pećinu. Guruđi nije bio svestan njenog prisustva. Možda je želela da uđe u pećinu. Guruđi je blokirao ulaz. Tigrica se oglasila zastrašujućim urlikom. Bila je blizu Guruđijevog lica. Otvorio je oči i ugledao tigricu. Gledao ju je pravo u oči i oni su se razumeli. On se pomerio, a tigrica je ušla u pećinu. U toj istoj pećini nalazila se i ogromna zmija. Nikada joj nije smetalo Guruđijevo prisustvo. Niti je Guruđiju smetalo zmijino prisustvo. Sada kada je tigrica takođe okupirala pećinu, šansa za sukob je bila neizbežna. Ipak, možda zbog prisustva Guruđija, ova dva bića su bila smirena u pećini. Uskoro, tigrica koja je bila trudna, rodila je četiri mladunčeta.  Porodica u pećini je tako počela da raste. Dok je Guruđi meditirao, mladunci bi se penjali po njemu i igrali u njegovom krilu. Majka tigrica bi izlazila napolje kako bi donela nešto hrane i kako bi se osvežila. Isto je radila i zmija. Guruđi je uglavnom stalno postio ili jeo nešto lišća ili voća koje bi mu prirodno došlo na prag. Tako je Guruđi ostao sa ovom čudnom porodicom bića nekoliko meseci, a zatim je nastavio svoje lutanje.“ Ovo mi je dalo jasnu sliku o jedinstvu svesti koju je Guruđi obično spominjao. Sva bića su jedno u svesti i ne postoji razdvajanje. Sve druge vrste to znaju, osim ljudske. Guruđi je uvek poštovao sva živa bića na zemlji i uvek bi se postarao da njegovo postojanje nikada ne smeta nijednom drugom biću.

Atmanada je često govorio sam sa sobom ili sa bićima koja ne možemo da vidimo.  Nekada bi tako zurio u nešto i govorio kao da je to ljudsko biće. Jednom sam ga video kako govori „suvom palom drvetu”! Ono što sam čuo bilo je: „Moram da se vratim. Zato je bolje da brzo odem kako bih se vratio. Je li to bolno? Oh, ne. Bol je samo u asocijaciji. Ja sam svest jednog atoma i ovo je planina. Nijedna ljuštura mi ne može zadati bol. Bol je vezan za ljušturu. Ja nisam moja ljuštura. Moram dati sebe. Moram prestati da budem ja. Držao sam ovo telo i sve što je sa telom povezano dalje od pijaca. Sada moram sve to da ostavim tamo. Daću moje sedeće telo lavovima (koristoljubivim ljudima) da se nahrane. Ako je to naređenje. Hoću.“

img-20171125-wa00111271965746

Često sam se pitao, ko je „ja“ o kome ovaj savršeni Avaduta govori? Kasnije sam shvatio da se to „ja” odnosilo na njegovo stanje, možda na ljudsku dimenziju koju vidimo ili određene aspekte njegovog stanja, ali nikada na ličnost na koju se obično to „ja” odnosi.

„Ja sam svest koja je postojala u atomu. Zatim sam se proširio i postao ćelija. Zatim sam postao riba. Bio sam u svemu što hoda, puzi, pliva i leti. Takođe sam posrednik (element) pomoću kojeg se sve razvija. Ja sam nevezivanje koje postoji u svakoj ljušturi. Uzimao sam milione života. Osetio sam i doživeo bol zbog razdvajanja svakog uma od njegove identifikacije sa telom, svaki put. Osetio sam zadovoljstvo oslobođenja nakon svakog tela takođe. Kada svaka ptica dođe da oslobodi crva, kada svaki tigar dođe da oslobodi jednu inkarnaciju, svaki put kada smrt dođe da oslobodi postojanje, skidao sam odeću iluzije i postajao potpuna svest. Ja sam svest onog koji jede i onog što biva pojedeno, a ipak nemam ni rođenje ni smrt. Rođenje i smrt se dešavaju poput talasa kroz moju svest. Ostajem uvek kompletan i besmrtan.“

gurus-by-sanja-updated-with-ganeshananda-and-nadananda1969954203

Jednog dana je rekao: „Nema koristi od toga da me pratite. Samo traćite svoje vreme sa mnom. Čak ni ja ne znam gde idem. I znam da nemam gde da idem. Vi niste poput mene. Postoje mesta na koja treba da odete. Zato, ne gubite vreme sa ovom ludom lutalicom.“ Iako smo bili zbunjeni ovim rečima, shvatili smo njihovo značenje nakon nekog vremena. U početku smo mislili da naš Guru traži da odemo. Ali, njegovi kasniji postupci su razotkrili da je od nas želeo da razmišljamo i da budemo svesni. Mesta na koja treba da odemo su naše želje materijalnog zadovoljenja. On nema želja. Nema mesto gde treba da ide jer svako „mesto“ je on. Mi još uvek imamo želje. To znači da ako izaberemo da ga pratimo, neka to bude bez drugih želja i samo sa jednim ciljem, oslobođenjem. Oslobođeno biće postaje sve što je vidljivo i nevidljivo. Za mog majstora, On je konačni dom. Njegova putovanja, ako ih je bilo uopšte, su sva unutar doma njegove svesti. Za njega ne postoje spoljna putovanja preko čula i uma. To je bio snažan podsetnik za sve nas.

mohanji-walking-from-the-back

U jednom trenutku, Atmananada je usporio i počeo da pokazuje znake nevezivanja svega, kao da se pripremao da napusti svoje telo. Nije napuštao senku banjanovog drveta nedelju dana i gledao je u nebo danonoćno, nije jeo, pio, niti spavao. Svi smo shvatili da će uskoro napustiti svoje telo i ta misao nam je teško pala. Naš nespokoj je rastao iz dan u dan. Jednog dana, Atmananda je rekao: „Vi ste budale! Zašto ste toliko nespokojni, uznemireni i plačete? Uznemireni ste jer bih mogao napustiti ovo „mrtvo“ telo? Sramota me je kako ništa niste shvatili hodajući sa mnom sve ove godine. Smrt je neizbežna za bilo koje telo, ali ne za dušu. Duša nikada ne umire. Nikada ne umirem jer se nikada ne rađam. Sve što je rođeno će umreti. Ovo je istina i tu nema tragedije. Kada je moj posao u ovom telu završen, napustiću ga. Ja nisam telo i nijedno telo me ne može posedovati. Vi ćete takođe napustiti vaša tela baš kao što ću i ja jednog dana. Plakanje nad mrtvim telom je najluđa i najgluplja stvar koju neko može da učini. Kada umrem, ne držite moje telo u grobu (samadi). Spalite ga i prospite pepeo u reke koje su ga kupale i negovale svih ovih godina.  Ne treba da postoji nikakav vidljiv trag Atmanande.  Vratiću se ponovo u drugom telu da ispunim svaku želju svima koji su povezani sa mnom. Kada se vratim, vratiću se jedino u ime Darme i neće postojati granice niti barijere. To neće imati veze sa ovim telom koje ljudi nazivaju Atmanandom.” Atmananda je ovo dobro pojasnio i počeo ponovo da luta kao i pre. Shvatili smo da je želeo da nam da jednu važnu lekciju u životu.

m-in-white

Retko smo videli bilo kakvu emociju u njemu. Uvek je postojao u svom svetu. Jednog dana, dok smo šetali kraj male gradske pijace, čuli smo jednog lokalnog vođu  kako drži govor na kome je prisustvovalo oko sto ljudi. Guruđi nije sačekao da čuje govor. Naglo je prošao pored njih uopšte ne obraćajući pažnju. Ačarja Šankar, koji je bio sa nama nekoliko meseci, bio je iz tog grada. Ubrzo pošto smo seli, Šankar je rekao Atmanandi: „Guruđi, čovek koga smo videli kako se obraća gomili je popularan vođa iz mog mesta. On čini puno stvari za siromašne. Ali, on je netolerantan kada se radi o svecima i uvek govori da su sveci i monasi lenji, beskorisni ljudi. On je čak pokušao da spreči hramove da im daju hranu i sklonište. S jedne strane, služi siromašne, dok se s druge strane loše ponaša prema bezopasnim monasima.“ Atmananda se iznenada umešao: „On služi sebi i nikome više. Svi njegovi potezi su iskalkulisani u njegovu korist. Kada se pretvara da služi siromašne, on traži njihovu podršku  kako bi zadobio popularnost.  Na taj način ih čini siromašnima. Monasi nemaju nikakvu vrednost za njega. On se pretvara kako je svetovan, ali kada je reč o bespomoćnim monasima koji se ne zalažu za njega, oni su beskorisni za njegovu ličnu agendu. Samo suptilno srce će videti mir koji ovi  monasi šire na zemlji. Ne tražeći ništa, oni ostavljaju poruku zadovoljstva  u ovom svetu pohlepe i političke dominacije.“ Atmananda je bio empatičan i izgledao pomalo ljut u vezi sa ovim što se dešavalo u licemernom svetu oko njega.

img-20171111-wa0002139837174

Neki citati mog majstora Atmanande:

„Iskustva umiru kada se onaj koji doživljava ta iskustva rastvori.“

„Ja nisam ovde da bih nešto iskusio. Ovde sam da dokažem da iskustvo nije ništa drugo već projekcija onog koji doživljava, poput budnog stanja stvarnosti koje je  projekcija svesti koja nema ništa sa ova tri stanja.“

„Želje održavaju misli. Misli održavaju um. Oslobođenje je stanje bez misli i stoga bez uma, ostavite želje na miru.“

„Moje postojanje je podsetnik da ste nevezani i stoga slobodni. Vi ste slobodni.“

„Baš kao što vatra koristi materijale da izrazi sebe, Izvor koristi materiju (tela) da izrazi sebe.“

„Sve dok postoje misli, vi postojite. Samo ako misli postoje, vi postojite.“

„Predrasude čine da dobre stvari izgledaju loše dok ljubav čini loše stvari dobrim. Naš svet je onakav kakvi smo mi, a ne ono što jeste.“

pic-16-mohanji-and-thea-into-the-light

„Prihvatanje je prvi korak ka oslobođenju. Seme oslobođenja počinje da niče samo iz stanja nirvitarka samadija. Ipak, stanja nisu stabilna ako nisu pažljivo negovana.“

„Vi ste kompletna inkarnacija kao i bilo koja druga. Vi ne stvarate niti uništavate nečiju sudbinu. Svi su kompletne inkarnacije koje su došle ovde zbog iskustava i izražaja. Njihov jedini vezujući faktor su emocije.“

„Život je ceo u ukusima. Život mora biti uzet u svoj svojoj potpunosti. Ništa nije ni apsolutno ispravno ni apsolutno pogrešno. Karma prebiva na relativnoj istini, iskustvima i izražajima. Karma oblikuje sudbinu iz ništavila.“

„Razumite da ste jedinstveni izraz božanskog i ništa ne treba da radite u vezi sa tim.“

„Događaji su nestalni, emocije su iskustva za um. Svest nema nikakve veze sa tim.“

„Ako smatrate svest duhom, on je izvan uma i emocija. Duša je izvan svesti takođe.“

„Vi kao svest niti ste vršilac radnje, niti onaj koji je doživljava. Odvojeni, vi svedočite oboma. A duša svedoči svedoku.“

„Šta imam da radim sa vama? I šta vi imate sa mnom? Umovi su nas stvorili. Istina nas rastvorila.“

m-from-the-back

„Moje jedino iskustvo je da ne postojim.“

„Moja ljubav je apsolutna jer sam ja ljubav.“

„Oni koji prizovu i održavaju emocije su neprijatelji oslobođenja.“

„Istina se jedino može pronaći u tišini.“

„Povezanost između umova je najniža moguća povezanost. Svesnost jedinstva u svesti je jedna od najvećih mogućih povezanosti.“

„Očekivanja održavaju um. Očekivanja iskrivljuju istinu.“

„Svako odbijanje, svako poricanje ima svoju pozitivnu stranu – Snagu. Ako zamenite svoje prirodno očajanje i utučenost za svoju prirodnu snagu, postaćete nepobedivi u životu.“

„Prijatelji koji stavljaju predrasude u vaš um trebalo bi da se smatraju vašim neprijateljima.“

„Oni koji vas vole bezuslovno nikada vam neće suditi.“

„One koji ostanu sa vama uprkos svemu nikada ne bi trebalo napustiti.“

img-20171111-wa00001005972765

„Sumnje kao i tračevi, su smrtonosan otrov. Čak i jedna kap toga može ubiti veru i gurnuti tragaoca unazad u evoluciji svesti. Sumnje preokreću pravac duhovnog napretka.“

„Saosećajnost ne znači da prihvatate negativnost, pesimizam i predrasude iz sveta oko vas. Saosećajnost znači da njihov um postaje slobodan od svega toga zbog njihove interakcije sa vama.“

„Ne plašite se prijatelja koji postaju neprijatelji i neprijatelja koji postaju prijatelji. Oba su vezana za iluziju uma. Istina je da su svi sami.“

„Oni koji se pretvaraju, kritikuju, skandalizuju i osuđuju druge su obični licemeri. Oni se ili plaše da budu autentični ili su ljubomorni na autentične ljude. Oni se čak plaše ili ne znaju svoju osobenost ili zakon karme. Nedostatak stvara ljutnju, ljubomoru i predrasude. Društvo je puno takvih licemera. Oni jedino vide ono što su isprogramirani da vide. Apsolutna istina im nije dostupna. Oni naginju ka relativnoj istini i tako formiraju svoja mišljenja. Ne traćite vreme na njih. Oni vas drže u predrasudama i vezuju za njihovo neznanje stvarnosti.“

„Nijedno karmičko biće nema pravo da kritikuje, sudi ili osuđuje drugog. Svi su isti po zakonu karme.“

„Ako se plašite kritikovanja, bićete onaj koji pravi kompromise. Nećete ni rasti ni evoluirati. Ako nemate strahova, rašćete u svesti. Oni sa čvrstim uverenjem u večnu istinu nikada neće opštiti sa licemerstvom. Oni se neće plašiti neprijatelja.“

„Pohlepa stvara zločin.“

„Svaki deo tame se plaši svetlosti. Čak i jedna sićušna iskra svetlosti znači smrt za tamu. Stoga, tama će pokušati najbolje što može da izbegne svaku vrstu svetlosti. Krajnje uverenje i fokus se zahtevaju kako bi se unela svetlost u život i kako bi ga uvek održavali živim.“

„Vatra simbolizuje toplotu i svetlost. Vatra simbolizuje život.“

m-sun-in-the-hair

Završiću ovo sa Guruđijevm odgovorima, datim jednom rečju.

  1. Šta je razlog siromaštva? „Unutrašnje siromaštvo.“
  2. Šta je uzrok bolesti? „Potiskivanje.“
  3. Šta ometa oslobođenje? „Neznanje.“
  4. Šta izaziva tugu? „Unutrašnja tama.“
  5. Šta je uspeh? „Zadovoljstvo.“
  6. Šta je najviši ljudski izražaj? „Saosećanje.“
  7. Koji je znak istinskog tragaoca? „Strpljenje.“
  8. Šta predstavlja pad na duhovnom putovanju? „Želje.“
  9. Šta znači biti apsolutan? „ Bez uma.“
  10. Šta je krajnji cilj? „Nir Beeja – Stanje bez Semena“ (bez stvaranja novih utisaka i želja koja će izazvati nova rođenja)

Do nekog narednog puta –

Klanjam se božanskom majstoru i ponovo ulazim u svoju tišinu.

m-in-peace

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Nada Raković
Lektorisala: Tijana Sladoje
Uredila: Staša Mišić

Svi koji me vole, imaju me – drugi deo

January 22, 2018 at 11:08 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Mohanđijev intervju za ONA magazin (drugi deo), Novi Sad, novembar 2017.

HEROJI MOJE MISIJE

P: Volonterski klubovi Mohanđi postoje u 15 zemalja. Kako je njihov rad doprineo da vi postanete globalni fenomen?

M: Nikada nisam merio koliko daleko je moj rad stigao. Na raznim mestima, na osnovu mojih učenja, razvile su se organizacije. A ja verujem, i voleo bih da verujem da je to donelo dobrobit ljudima koji žive u tim zemljama. Šta god da je bilo koji majstor na svetu ikada rekao, nivoi razumevanja su uvek bili različiti. Voleo bih da verujem da sam svoja učenja dovoljno prilagodio kako bi svi razumeli bez izobličavanja. To je ono što osećam. Sedim i razjašnjavam pojedinosti iznova i iznova, kako bi ljudi ispravno razumeli. Mnogo napora u to ulažem. Ipak, sva ta mesta, 16, 17 zemalja, nikada nisam brojao, to raste, širi se samo od sebe. Ljudi od toga imaju koristi, rade meditacije, Kriju, Mai Tri energetsku tehniku, Svesno hodanje… sve te stvari koje nekome na ovom svetu pomažu. Tako da jedina stvar na koju gledam jeste da li su ove aktivnosti korisne. Ako su korisne, ja sam srećan. Ako od njih nema koristi, kažem im da ne rade. Jer šta god da radite bez ikakvog razloga, ili bez ikakvog rezultata ili svrhe, predstavlja teret. Zato kažem ljudima: „Nemojte to da radite.”

Dakle, to raste i srećan sam što to vidim. Ne ulažem nikakav napor, niti radim bilo šta posebno da bih naterao nešto da raste. Ali ljudi su to preuzeli na sebe, ljudi koji me vole, ljudi koji su povezani sa mnom. Oni ulažu u to napor, kako bi preneli informaciju. Na taj način se to širi. Sve zasluge bih voleo da dam ljudima koji su duboko povezani sa mnom. Oni su bili inspirisani i šire inspiraciju. Dakle, ovo je trud svih ljudi koji nesebično rade za ovu misiju, bez da sam ja to od njih tražio. Oni su pravi heroji ove misije.

mohanji-6

Kada vidim element kontinuiteta, vidim i ozbiljnost, vidim da su odlučni u svojoj nameri. Sve te stvari me veoma privlače. – Mohanđi

P: Pre ritrita na Borskom jezeru boravićete u Švajcarskoj, zatim idete u Makedoniju i onda u Indiju. Da li rado pakujete kofere? Šta vas u novim mestima najviše interesuje?

M: Nisam ljubitelj putovanja niti volim da putujem po inostranstvu. Kad me ljudi zovu ili kažu da bi voleli da budu sa mnom ili da me vide, ne mogu to odbiti. Tako da od 22. jula do sada nisam proveo duže od deset dana na jednom mestu. To je pomalo naporno. Stoga ne mogu reći da uživam u svim tim putovanjima. Ali ako moram, putujem zarad svih ljudi koji su me s ljubavlju pozvali.

Vidite, postoji jedna stvar koju niko ne može poreći – efekat LJUBAVI. Kad vas neko s ljubavlju pozove, niko to ne može odbiti. Svi naši programi u svetu su manje više besplatni, izuzev ritritova gde moramo da platimo hotel i hodočašće, zbog troškova smeštaja i putovanja. Osim toga, svi naši programi u svetu, svi moji javni satsanzi su besplatni. Ne radi se o tome da bih ja voleo da odem i to radim, već ako će ljudi od toga imati koristi i oni pozovu, ja odem. Jer je upravo to razlog zbog kog sam ovde. Inače, ne postoji druga svrha mog postojanja. Značaj Mohanđija danas je u promeni koju čini u životima ljudi. Pozitivna promena koju čini u životima ljudi. Dakle, to je prava svrha mog postojanja. Zato, da bi se to desilo, ako treba da putujem, ja putujem. Nije da predviđam mnogo putovanja u budućnosti. Ne predviđam. I takođe verujem da ću verovatno biti na jednom mestu i ljudi koji su zainteresovani doći će da me vide tamo, i planirano ćemo razgovarati svako veče ili tako nekako. Sve ove stvari su mi na umu. Ali do tada, ako moram da putujem, putovaću. Međutim, to nije nešto čemu se radujem. Volim sva ova mesta i narode. Najvažnija stvar kod mesta su ljudi koji su tamo, a njihova ljubav me privlači na ta mesta. Inače je ceo svet isti. Volim lepotu raznih zemalja, lepotu mesta. To me zaista očarava. Sve je to u redu. Ali na kraju svega, ljubav tih ljudi je ta koja me je dovela na ta mesta. Što poštujem. Poštujem svakoga ko me bezuslovno voli. Jer verujem da je to najveće bogatstvo koje sam zaradio u ovom životu – ljubav ljudi. Čak i ako me neko mrzi, ponekad se osećam tužno: „O, zašto moraš da me mrziš, kad ja imam samo ljubav da dam?“ Tako to ide. Dakle, sva mesta koja sam posetio, posetio sam zbog divnih ljudi na tim mestima. I mislim da će se to nastaviti sve dok je potrebno. Ali ja nemam nikakvu agendu.

P: Kada smatrate završenom svoju misiju u odnosu na pojedince, na Vaše duhovne poklonike? Šta Vas najviše obraduje kad Vam neko od njih kaže ili napiše?

M: Nema ni početka ni kraja duhovnoj misiji sve dok pojedinci imaju duh, što znači sve dok imaju dušu, postoji prostora za duhovnost. Svesnost o vašoj duši je duhovnost. Što je veća svesnost o duši koja vodi šou, više ste duhovni. Ako sve više i više razvijate svesnost o svojoj duši, vi ste duhovni. Tako da dokle god postoje ljudska bića, postojaće duhovnost, a to nema nikakve veze ni sa religijama, ni sa gurima, ni sa duhovnim majstorima, ni sa knjigama. Ovo je nešto što dolazi iznutra. Što se više ljudi povezuje sa sobom iznutra, sa suptilnim (suptilnim aspektom, što je duša), postojaće duhovnost. A moj doprinos, kao što sam ranije rekao, je zasnovan na vremenu i prostoru. Ako postoje ljudi koji vole da me slušaju, pričaću. Ako nema nikoga da me sluša, neću pričati. Tako da nemam nikakvu agendu oko ovoga. Srećan sam kad ljudi dolaze kod mene, ali nisam tužan kad ne dolaze. Srećom, to se do sada nije desilo. Nemam nikakvu agendu, niti ljude vezujem za sebe. Nikada ne plašim ljude. Strah je suprotan „oslobođenju“.

Tako da nemam direktan odgovor šta ću raditi u budućnosti i koliko dugo ću još raditi. Mogu samo reći – onoliko koliko je potrebno i onoliko koliko Tradicija oslobođenja bude želela da govorim, govoriću. Mnogi majstori su govorili u prošlosti, mnogi ljudi će govoriti u budućnosti. Dokle god sam živ u telu, govoriću. Ako sam dobro govorio, moje učenje će verovatno putovati izvan vremena. Ne znam da li će moje učenje putovati izvan vremena, niti o tome brinem. Danas govorim i to je to, to je sve što mogu da garantujem. Šta će se sutra desiti zavisi od Tradicije. Ako se Tradiciji sviđa ono što radim, održaće to u životu. Ako Tradicija nađe boljeg majstora ili boljeg predstavnika Tradicije, promeniće me. Tako da tu nema ničeg posebnog. Nema agende, nema očekivanja, nema briga. Radimo sa našim najvećim potencijalom danas, upravo sada. Šta će biti sutra, ne znamo. Tako da ćemo raditi ono što moramo da uradimo, danas. Ne treba se vezivati za ono što drugi misle. Drugi mogu misliti šta god hoće. Dokle god je naš unutrašnji prostor čist, ono što drugi misle nema vrednost. Jer je to u njihovom umu. Isto je i sa mržnjom, onaj koji mrzi zagađeniji je od osobe koja tu mržnju prima. Zato ne kupujem ništa osim ljubavi. Ako me ljudi vole, reagujem pozitivno. Ako me neko mrzi, ignorišem ga. Šta drugo mogu? Jer ne očekujem ni od koga da me mrzi i ne radim ništa posebno da me ljudi ne bi voleli. Ali ako neko tako odluči ili ima predrasude o meni, ne mogu tu ništa uraditi. Tako da ne gledam u ljude, već gledam šta mogu da dam u ovom trenutku i u svakom trenutku. To je sve što mogu da uradim. Tako da ne postoji nikakva agenda, niti imam bilo kakav plan za budućnost. Dok reka teče i ja tečem. Ja sam reka i ja sam tok.

LIČNO POVEZIVANJE

P: Može li se usvojiti Vaše učenje kroz Vaše knjige i blog? Može li se meditirati uz Vašu fotografiju, bez prethodne inicijacije?

M: Moguće je doći do onog što govorim kroz publikacije, blogove, meditacije, amoguće je i povezati se sa slikom. Ali isto tako pomaže i ako se lično povežete sa mnom jer ste tako direktno povezani sa energijom. Ako vam odgovara energija koju ja predstavljam, možda ćete poželeti da održite tu povezanost. Ako ne, mnogi majstori sukroz vreme govorili o istim stvarima. Dostupne su knjige, metode, učenja, ali koliko toga ste zapravo u stanju da primenite u svom životu. To je pitanje. Ako se učenje ne pretvori u mudrost koju živite, ono ostaje samo slovo na papiru. Možda ste vi razumeli neku ideju, ali ako se to ne oslikava u vašem životu, onda nije za vas. Dakle učenje je učenje, i sva su ona dobra, i imaju značaj, ali ako niste u stanju da ta učenja pretvorite u svakodnevni život, morate se više potruditi, probati nešto drugačije, probati nešto drugo, i osigurati da čak i ako je kvantitet smanjen, ta ograničena količina prodire u vaš sistem i transformiše vas,  što utiče i na društvo. Dakle dobrota, usrdnost, saosećanje, najvažnije stvari o kojima duhovni majstori pričaju moraju postati deo vas, u suprotnom, one ostaju samo u knjigama. Vidimo toliko poruka duhovnim majstora koje se brzinom svetlosti šire Fejzbukom i drugim društvenim mrežama. Ali koliko njih su ljudi zaista pročitali, koliko razumeli, koliko usvojili. Ovo su sve stvari koje zabavljaju um. Ove informacije zabavljaju um, i on ih ponekad razume, i zadržava, ali se one ne zadržavaju u životu. Ako se u životu ne desi nešto transformišuće, i ako nema vidljive transformacije koju društvo može razumeti, ništa se nije dogodilo. Dakle, sve te knjige, CD-i, učenja, sve je protraćeno ako nije postalo deo vas. Uvek kažem, ako idete stazom duhovnosti, tražite preobražaj, ne aktivnost. Aktivnosti će odlaziti i dolaziti, ali preobražaj vas čini onim što jeste i vodi vas dalje.

mohanji-7

Volim da verujem da pripadam svetu. Iako sam oženjen ženom koja je iz Srbije, ne mislim da pripadam samo jednom mestu, jer mi ograničenja ne odgovaraju. Ja sam izvan okvira.- Mohanđi

SRPSKI ZET

P: Već sedam godina Vi ste srpski zet. Šta Vam je najlepše a šta najčudnije u Srbiji? Znate li neku srpsku reč?

O: Volim da verujem da pripadam svetu. Iako sam oženjen ženom koja je iz Srbije, ne mislim da pripadam samo jednom mestu, jer mi ograničenja ne odgovaraju. Ja sam izvan okvira. Znam nekoliko srpskih reči i veoma volim narod jer kad dođem u Srbiju, zapravo se osećam kao da sam došao kući. Dopadaju mi se ljudi i ima dosta kulturnih sličnosti. Sviđa mi se otvorenost ljudi u Srbiji, što me takođe privlači. Mnogo je onih koji su otvorenog uma, otvoreni za nove informacije. Ima mnogo ozbiljnih duhovnih praktikanata. Ima toliko stvari u Srbiji koje mi se dopadaju. Ista stvar je i sa Makedonijom i drugim mestima. I nisam video mnogo ljudi, naročito onih koji su ozbiljno povezani sa mnom sve ove godine,da odlaze; kontinuitet je veoma bitan, ima ljudi koji su dolazili i odlazili, i iz različitih razloga ostajali ili nisu, ali imajući sve to na umu, kada vidim taj element kontinuiteta, vidim i ozbiljnost, vidim da su odlučni u svojoj nameri. Sve te stvari me veoma privlače. A što se tiče srpskih reči, pa mislim da ne mogu zapravo da komuniciram na srpskom, za razliku od moje ćerke koja odlično priča. Osećam da to nije važno. Mislim da ljudi vide moje srce. I moja komunikacija preko srca ili kroz srce zaista dopire do ljudi. I mnogi odgovarju iz srca i to dolazi do mene. Tako da bih voleo da verujem da sam više od srpskog zeta, mislim da sam u tom smislu sin Srbije, jer je to moja zemlja, kao i ostale zemlje. Kada odem negde, nikad se ne osećam kao stranac. A prilično sam proputovao, još uvek putujem, i gde god da odem, osećam se kao da tu pripadam, zbog ljudi koji su tamo, to je sve zbog ljudi. Dakle, svaka zemlja je onakva kako se povežemo sa njenim ljudima i kulturom. U Srbiji se osećam veoma pijatno i zbog toga što mi  je supruga odavde, moja ćerka tu živi, i to je jedan od razloga. I ne samo to, tu je i ljubav koju dobijam od mnogih ljudi, osećam se veoma povezanim. Isto tako, nema za mene stranaca, nema mnogo ljudi koje nisam upozao. Ali svakako se nigde ne osećam neobično u tom smislu, uključujući i Srbiju. Sve u svemu, osećam da ovde pripadam. Teško je reći. Ne volim da me kategorišu kao bilo šta, jer me to veoma ograničava. To je kao da kažete da ste samo telo. A šta je sa vašom svešću koja je sveprisutna? Ne odgovara mi ništa što me ograničava, ne volim da budem strpan u okvire, jer okvire treba razbiti, tada postajete neograničeni, tada postajete sve. Posećujem mnoga mesta i vidim svoj odraz u mnogim ljudima. Svi su oni ja. I iz tog razloga volim Srbiju, jer vidim mnogo sebe u mnogim ljudima. I oni me vole kao svog najmilijeg. Nema prepreka, nema ograničenja. I ta ljubav je spontana, to je divan osećaj. Tako da zaista volim ovu zemlju i ovaj narod.

BRAČNA LJUBAV

P: Kakav je Vaš pogled na bračnu ljubav? Imate li savet za one koji nisu zadovoljni u braku?

O: Ljubav i brak su isto vreme vezujući i oslobađajući. Govorimo o ljubavi između  muškarca i žene, ljubavnih veza i slično. Tu je početna fizička privlačnost, zatim emotivna privlačnost, onda u trenutku kada se umeša intelekt, počinje udaljavanje, i ponekad dođe do toga da se zapitamo zašto smo uopšte zajedno, jer često razlozi za ulazak u vezu ne traju dugo, i ako veza nije ili ne postane mnogo više prirode, gde oboje mogu da idu zajedno ka višoj svrsi, ona se ne opstaje. Što se braka tiče, ako je on iz obaveze ili iz nekog razloga, neće potrajati. Rekao bih da će brak koji je zajednica dvoje ljudi u mnogo više svrhe uvek opstati. Dakle, razlog za brak treba da bude viša svrha, a ono što spaja treba da bude frekvencija, jer se jednom dopada frekvencija onog drugog, lepo se osećate u prisustvu te osobe. Dakle, to je ispravan način. Nemam ništa protiv ljubavi i braka. Zapravo, jedino ne podržavam ljubav i brak samo kao normu. Volim da kažem da se možete zaljubiti u bilo koga, možete biti s bilo kim, to je sve u redu ako vam tako odgovara. Ko smo mi da kažemo da je nešto ispravno ili pogrešno u tom smislu. Ako niste karmički predodređeni da upoznate neku osobu, nećete je ni upoznati. A koja je vrsta veše veze zavisi od toga šta ste uopšte iz toga želeli. To nije nešto o čemu drugi ljudi mogu da odluče. Isto je i sa brakom. Brak je neka vrsta kulminacije povezanosti koja vodi poreklo iz prošlosti. Dakle, brak treba poštovati kao povezivanje sa svrhom, bar ja to tako vidim. U suprotnom ćete se venčati i nećete znati šta radite. Ima mnogo ljudi koji su emotivno razvedeni, iako su još uvek u braku. Znači da nakon nekoliko godina više ne osećate povezanost i želite da se odvojite od druge osobe. Rekao bih da je to sve mučenje. Ali ako postoji duboka povezanost i volite se i treba da uradite velike stvari u životu, to je onda dobra ideja. Treba da imate partnera od poverenja s kojim možete da idete kroz život. U suprotnom, to je teret. To je individualna stvar. Obično ne iznosim svoje mišljenje o ljubavi, braku, razvodu, jer to nije nešto o čemu bih ja, kao spoljnao figura, trebalo da odlučujem. To su individualne stvari. Ljudi mogu da odluče da li će biti u vezi, u braku ili će se razvesti. Šta mi imamo s tim. Mislim da više treba da slavimo razvod nego brak, kako bismo ovo razumeli iz bolje prespektive.

mohanji-81

Učvrstite se u ljubavi i pobrinite se da nijedna negativna emocija, kao što je mržnja, ljubomora, bes, naročito ego, ne prodre do vas. – Mohanđi

ČINITE DOBRO

P: Koje praktične savete možete da poklonite čitateljkama Ona Magazina?

O: Budite dobri, i činite dobro. To je ono što bih stvarno želeo da preproučim ljudima, više nego duhovnu praksu. Kada ste dobri i činite dobro, to vas toliko pročišćava da vas automatski vodi do duhovne suštine, pozadine. Kada kažem budite dobri, to znači budite usrdni, budite saosećajni. Učvrstite se u ljubavi i pobrinite se da nijedna negativna emocija, kao što je mržnja, ljubomora, bes, naročito ego, ne prodre do vas. Neka to ostane izvan vas. To znači biti dobar. Činiti dobro jeste stalno izražavanje svega toga. Mislim da današnjem svetu treba upravo to. Budite dobri, činite dobro, i taj faktor dobrote bi trebalo da kaže ko ste vi. Vaša najveća poruka jeste vaš sopstveni život. Način na koji živite je vaša najviša poruka. Ako svetu pokazujete ranjivost, bespomoćnost, nezahvalnost, ili nesigurnost, svet će vam uzvratiti istom merom. Zato mu pokažite veličanstvenost, dobrotu, i unutrašnje bogatstvo tako što ćete biti dobri i činiti dobro, i to će vam se vratiti, bićete poštovani i cenjeni od strane vašeg društva i celog sveta. To je moja poruka za ljude koji ovo čitaju. Hvala vam na ovom intervjuu, zaista cenim što ste mi postavili ova pitanja. Svima koji ovo čitaju želim veoma lep i miran život. Hvala vam. Vidimo se! 🙂

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Intervju sa Mohanđijem uradila: Branislava Mićić, novinar časopisa ONA magazin
Prevala i lektorisala: Tijana Sladoje
Uredila: Staša Mišić

 

Nivoi ljudskog postojanja

January 20, 2018 at 1:12 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Life Positive Expo – Satsang sa Mohanđijem  – drugi deo

P: Kako da prevaziđemo prarabda karmu i iskusimo slobodnu volju da se uzdignemo u svesti?

karma

Prarabda znači neispunjene želje koje su vas dovele do ove inkarnacije. Razlog za inkarnaciju su želje koje nisu ispunjene. Morate ih iskusiti. – Mohanđi

O: To je veoma dobro pitanje. Prarabda je ono što vas je stvorilo. Prarabda znači neispunjene želje koje su vas dovele do ove inkarnacije. Razlog za inkarnaciju su želje koje nisu ispunjene. Morate ih iskusiti. Kako onda završiti sa prarabdom? Iskusite to. Ispunjenje je prvi nivo uklanjanja prarabde. Drugo, tokom iskustava dešava se određena evolucija. Postoje mnogi nivoi na kojima možete voditi ljudski život. Mada sam siguran da svi ovde to znaju jer vam duhovnost nije nova, samo ću brzo proći kroz to da bi bilo jasno. Ova evolucija ide od životinje do čoveka, onda kroz čoveka evoluirate do sveca, i konačno od sveca do Boga. To je prirodan proces ili razvoj.

Kad životinja evoluira do nivoa gde stiče ljudsko telo, i dalje će biti 98% životinja a 2% čovek. Onda se kroz razne inkarnacije povećava ljudskost. Možete to videti u društvu. Ako pogledate društvo, postoje ljudi koji su veoma animalistični. Kao i oni koji su evoluirali. Dakle, u procesu ste uzimali razna tela. Ovo je takođe dobro objašnjeno u Devi Purani, Purani Boginje. U procesu uzimate razne inkarnacije i dostižete nivo gde ste 90% čovek, a 10% životinja. Onda se opet razvijate i postajete 100% čovek. Kad postanete 100% čovek, vaš jedini nivo funkcionisanja je bezuslovna ljubav. Ne postoji ništa drugo jer nema dualnosti. Na svim drugim nivoima, gde postoji delimični životinjski karakter, uvek ćete se mnogo više igrati dualnošću. Postojaće pohlepa, bes i posesivnost. Sve ove stvari će biti tu. Kad dostignete 100% nivo čoveka, više naginjete ka višoj svesti. Želite da osetite višu svest. Vi ste dobri i saosećajni po prirodi.

karmikprinciple2

Postoje mnogi nivoi na kojima možete voditi ljudski život. Ova evolucija ide od životinje do čoveka, onda kroz čoveka evoluirate do sveca, i konačno od sveca do Boga. Ovo je prirodan proces ili razvoj. – Mohanđi

Onda dostignete stanje sveca, stanje u kome nijedna od ovih stvari nije zaista važna. Ovde ste na centriranom nivou gde želite da izrazite svoju dobrotu na uticajniji način. To je momenat kad postajete svetac. Od nivoa sveca onda težite ka dobročinstvu jer ste poništili ljudsku prirodu. Ne misli se na poništenje u pravom smislu te reči, već kroz svesnost. Kroz svesnost možete poništiti svako stanje. Svesnost je ključ i svesnost je put. Svesnost je metod za poništavanje svih vaših karaktera, svih vaših identiteta, do nivoa gde postajete jedno sa delom Boga ili stanjem Boga. Kad dostignete to stanje onda ni vaše telo neće biti važno. To je vrsta stanja samadija u kom čak ni seme ne postoji. Čak ni elment ni osobine koje su vas kreirale kao čoveka. Zbog toga neki sveci, kao što su avadute, leže pored puta. Oni će jesti samo ako im stavite hranu u usta, jer ne brinu o hrani. Oni ne brinu o telu. Nisu vezani za telo. Ostaće danima u stanju potpunog blaženstva, bivanja jedinim sa univerzalnom svešću. Ljudi im čak ponekad peru zube, jer oni nemaju nikakvu inicijativu za to. Ovi sveci ne brinu ni o jednoj od tih stvari. Kad takvi ljudi napuste telo, oni se zategnu, preostala energija i dalje ostaje u telu. Većina Điva Samadija je takva. To su centri moći današnjice. Zašto ljudi idu u Širdi? Zato što je majstor postojao u telu, i još uvek u telu postoji. Jer kad napuste telo, oni samo naprave pomeranje od jedne jedinke do univerzuma. Pomeranje ide od jedinke do univerzuma. Prema tome, dostići ćemo stanje tog nivoa. Kad ste na nivou izvan ljudskog, ne postoji prarabda. Jednom kad dostignete stanje sveca i već ste poništili sve svoje vasane, inklinacije, impresije i želje, onda ste izvan prarabde.          

emptycup

Dođite sa praznom čašom. Nikada ne dolazite sa punom, jer ako je prazna, ja je mogu ispuniti. Ako je već puna, ne mogu vam ništa dati. Vrednost zavisi od toga koliko ste sposobni da se ispraznite da biste primili. – Mohanđi

Kako prevazići prarabdu? Kroz SVESNOST. To je odgovor. Jednom rečju, odgovor je svesnost. Kad ste svesni sebe samo kao inkarnacije nastale zarad ispunjenja želja, onda ćete proći kroz sve svoje želje. To je postavljeno u vremenu, od vašeg prvog do poslednjeg otkucaja srca. Iskustva će se desiti samo u određeno vreme. Ono što iskusite sa šest godina, ne možete iskusiti sa pedeset osam. Iskusićete samo određene aspekte svog postojanja u određeno vreme. To nazivamo presekom prostora i vremena. Određena stvar će se desiti samo na određenom mestu, određnoj osobi, i u određeno vreme. Presek porstora i vremena. To će se desiti u potpunosti. To je 100% prarabda. To uopšte nije vaša slobodna volja. Vi ste to odabrali. Inače, kako biste sedeli ovde? Pre deset godina niste znali da ćete sedeti ovde. Nikada nismo odlučili da se sretnemo. Prošle godine nismo znali da ćemo moći da se sretnemo. To nazivamo prasta prarabda i to je postavljeno u vremenu. U ovom momentu, ovaj događaj je morao da se desi ovoj grupi ljudi. Jednom kad to dobro razumete, onda znate gde je aspekt slobodne volje. Slobodna volja predstavlja aspekt vašeg iskustva. Razumite ovo dobro. To je isksutvo. Ako ste sada potpuno uznemireni dok sedite ovde, onda ćete dobiti samo delimično iskustvo. Na primer, recimo da ste prisustvovali raznim programima, raznim predavanjima gurua, i došli ste ovde sa predrasudom, misleći: „Znam šta će ovaj reći.” Onda me nećete slušati. U vašem umu ćete samo porediti, i tako ćete propustiti temu. Zato se u zen filozofiji uvek kaže „dođi sa praznom čašom”. Nikada ne dolazite sa punom čašom, jer ako je prazna, mogu je ispuniti. Ako je već puna, ništa vam ne mogu dati.

b180be20b4ddf762264b41867f91f85c

Papađi se penjao uz stepenice, Ramana Mahariši ga je gledao, i odjednom, Papađi je postao prosvetljen. U tome je poenta. Tako je to. Zašto nismo sposobni da uhvatimo duhovno ispunjenje ili vrhunac date situacije? Zato što nema praznine. – Mohanđi

Vaša vrednost zavisi od toga koliko ste sposobni da se ispraznite da biste primili. U tome je poenta. To je vaša slobodna volje. Vaša prijemčivost, ili vaš kapacitete da primate, je vaša slobodna volja u datom momentu. Dato vreme nije vaša slobodna volja. To je vaša prarabda. Vaše prisustvo ovde i sada je vaša prarabda. Vaš kapacitet da primate je vaša slobodna volja. To je nešto što treba da razumete. Kad to shvatite, neće biti nevolje. Neće biti ni konfuzije, ni konflikta, jer znate da je jedini uslov vaša praznina. Takođe, i praznina u životu, ne samo ovde. Sve što vam je potrebno da biste iskusili život je praznina. Možete se ispuniti i onda isprazniti, stalno iznova. Tako uvek ostajete prazni. Ovo je put ka lakom oslobođenju. Budite prazni u svakom trenutku, bez napora.

Recimo da će neki drugi program, kom biste želeli da prisustvujete, biti kasnije. Treba da budete prazni kad idete kod tog gurua kako biste mogli zaista da prihvatite sve što vam on ili ona daju. Nemojte da idete misleći: „Mohanđi je rekao ovo, šta će onda ona još dodati?” Nikada nemojte tako razmišljati. Svako na ovom svetu ima svoju vrednost. Svi ovi ljudi imaju vrednost. Svi su oni kreirani s određenom svrhom. Šta onda možete dobiti od toga? Ne znamo i nije važno. Ipak, kad priđete bilo kojoj osobi, čak i malom detetu, idite prazni jer vam dete toliko toga može dati. Ako ništa drugo, pokazaće vam kako da živite u sadašnjosti. Guru nije ljudsko biće. Guru je situacija, osoba, Mohan. Guru je vreme, vaš život. Sve je vaš guru. Ako ste u stanju da to vidite u životu, sve ste videli.

Shvatite da kad idete na neko mesto, ili kod gurua, ništa se neće desiti ako ne postoji kapacitet. Ako ne postoji prazan prostor unutra, gde god da idete, ostaćete isti. Zbog toga se ne dešavaju promene. Do transformacije ne dolazi jer ne postoji prostor za transformisanje. U suprotnom, transformacija se može desiti brzinom svetlosti. To je veoma, veoma jednostavno. Evo na primer, setite se kad se Papađi penjao uz stepenice, a Ramana ga je gledao i nije ga čak ni pipnuo. Stajavši tamo postao je prosvetljen. A onda je Ramana Mahariši otišao da se okupa. Papađi se upravo popeo. Nije čak ni pričao sa Ramanom o svom problem. Njegov problem je bio to što je iznenada postao prazan. Mantrao je i onda je zaboravio mantru. To znači da nije bilo uma za  skladištenje. Nije bilo uma da proizvede ni jednu reč. Kad se to desilo, osetio je gušenje i konfuziju. Popeo se uz stepenice, Ramana Mahariši ga je pogledao i odjednom, Papađi je postao prosvetljen. U tome je poenta. Tako je to. Zašto nismo sposobni da uhvatimo duhovno ispunjenje ili vrhunac date situacije? Zato što nema praznine.

kundalini-snake

Postoji na hiljade knjiga o kundaliniju, ali to neće učiniti da se kundalini podigne. Ukoliko ne smanjite teret i ne dođe do prosvetljenja, iskustvo kundalinija se neće dogoditi. – Mohanđi

Pre skoro dve godine, 2014, smatrao sam da sam beznačajan za ovaj svet. Većina ljudi mi je dolazila iz nesigurnosti, a ja mrzim da nailazim na nesigurnost jer volim da osnažujem ljude. Nesigurnost je nešto što je projekcija uma. U to vreme, Vital Babađi, koji je bio vrhovni sveštenik Sripada Sivalabe, prve inkarnacija Gospoda Date, neočekivano me je pozvao i rekao: „Hoću da te vidim.” Moji programi su bili u toku i bio sam zauzet, ali on je insistirao: „Ti odredi vreme.” Konačno smo odredili dan kad sam tamo otišao. Obično gurua ništa ne pitam. Sve što donesem je prazna čaša, koja se ispuni na bilo koji način. Kad god idem kod bilo kog majstora, ilina  bilo koje mesto, moj posao je da odem prazan. Otišao sam kod njega i rekao: „Babađi, želim s tobom da razgovaram nasamo.” Smejao se: „Ti imaš problem.” Rekao sam: „Nemam problem, ali ne znam čemu služim na ovom svetu. Svi pričaju, niko ne sluša. Zašto bi trebalo da pričam s ljudima? Želo bih da se povučem.” Ranije, dok sam radio, satima sam meditirao i imao sam tišinu. Imao sam dovoljno novca. Nije bilo problema. Sada je pričanje postalo problem jer nisam osećao potrebu da pričam. Do priče dolazi zbog publike. Nedavno sam razmišljao: „Zašto bih više proizveo ijedan glas?” Ova buka me nervira. Rekao sam mu: „Treba mi dozvola da se povučem iz javnog života.” Onda je on pitao: „Zašto si sada umoran?” Rekao sam: „Pričam besmislice. Šta dajem svetu?” Rekao je: „Šta misliš šta sam ja radio ceo svoj život?” HA HA HA  Nastavo je: „To nije tvoje pitanje. Ako si poslat, radi svoj posao. Nemoj da razmišljaš. Ne treba da razmišljaš. Treba da daš, ako si poslat.” Onda sam rekao: „Ali Babađi, nemam šta da dam ljudima. Dolaze mi s pitanjima poput „hoću li se udati?” ili „hoće li moj sin dobiti unapređenje?…” Nije moj posao da im to govorim. Nisam ja astrolog. Niko mi ne dođe i kaže, „Hoću da evoluiram do nivoa praznine.” Nemam šta da dam. Ja sam prazan.” Odgovorio mi je: „Upravo je to ono što treba da daš. Daj prazninu ljudima. Ljudi su već puni, svi su napunjeni. Sad im daj prazninu. To je tvoj posao. Izađi i daj prazninu.”

Dakle, nije mi dao da se povučem. Ali poenta je u tome da najveći poklon koji guru može dati učeniku jeste sloboda. Ne postoji ništa više što se može dati. Ništa. Ne možete dati znanje. Znanje će se desiti iznutra, po potrebi. Nepotrebno znanje je gojaznost. Možete skupiti toliko informacija. Postoji na hiljade knjiga o kundaliniju, ali to neće učiniti da se kundalini podigne. Ukoliko ne smanjite teret i ne dođe do prosvetljenja, iskustvo kundalinija se neće dogoditi. Tu takođe postoji još jedan problem. Ako ste pročitali sav taj materijal i odlučili da bi vaše iskustvo trebalo da bude takvo, onda ćete imati problem. Tu se ljudi zaglave. Shvatite da život treba da bude spontan i prirodan. Ne postoji niko isti kao vi. Vaše iskustvo je 100% jedinstveno za vas. Ne možete imitirati ili pozajmiti tuđe iskustvo. To je sve pretvaranje. Ako kažete da ste se sreli sa Gospodom Isusom, Gospodom Krišnom, itd, želeo bih ovo da vas pitam, kakva se transformacija desila posle ovog susreta? Ako ste postali potpuno prazni, ako je vaša frekvencija postala veća i ništa vam nije potrebno od ovog sveta, onda ste ih zaista sreli. Kad biste se zaista povezali sa majstorom tog kalibra, on bi vas u potpunosti zbrisao. Da li se ovo desilo ili ste se samo lepo proveli? Ako ste se lepo proveli, onda je to projekcija uma. Jednostavno. Na taj način možete imati bilo kakav susret. Um ih može projektovati jednog za drugim. To je kao bioskop, igrani film. Ništa se ne dešava, postoje samo neke impresije, sećanja, i to je to. Film se završi i vi izađete napolje. To se dešava sa većinom duhovnih iskustava o kojima govorimo. Kad biste zaista imali susret, ili se povezali sa moćnim majstorom, onda ne biste postojali. Ta frekvencija bi promenila celu frekvenciju na nivo praznine gde ne postojite.

Originalni tekst možete pročitati ovde.    

Prevela i uredila: Staša Mišić
Lektorisala: Tijana Sladoje

                                    

 

Next Page »

Create a free website or blog at WordPress.com.
Entries and comments feeds.