Smireni iznutra, Odlaganja i očekivanja, Astralna ravan

July 21, 2017 at 9:01 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Satsang u Novom Sadu, Srbija, 18. Maj 2012.

mohanji-2

Smireni iznutra

Ako pogledate ceo svoj život, videćete da on liči na bioskop. Nijedna situacija se ne ponavlja tek tako. Mi se krećemo zajednos vremenom. U ovoj sekundi mogu podići samo levu ili desnu ruku. Kad podignem desnu ruku, moj izbor je završen. Onda dolazi druga sekunda, da podignem levu ili desnu ruku. Dakle, stvari se odvijaju kao na filmu. Ako ovo jasno razumemo, mnogo manje ćemo patiti. Jer mi osećamo da kontrolišemo svoj život. Međutim, nešto drugo kontroliše nas, jer su vreme i prostor dati, a inteligencija i izbori su veoma ograničeni. Zašto se onda žalimo? U ovoj meditaciji se pominje prostor, a vi ste ti koji ste ga kreirali. Jer, šta god da se desi izvan nas, ako smo smireni iznutra, možemo preživeti. Jer ako stavimodaljinski upravljač našeg života u nečije ruke, taj neko će stalno menjati kanale. Ko pati? Mi patimo.

01

Zato, ako naš život suviše zavisi od drugih ljudi, i ako naša sreća i tuga suviše zavise od drugih ljudi, bićemo tužni. Ne kažem da ne treba da pričamo sa drugim ljudima, ali treba na njih da gledamo kao na druge ljude. Tako da ako su oni srećni, ako čine dobro, ako vam se smeše, vaša unutrašnjost se neće mnogo promeniti. Ali mi smo obično orijentisani na odnose. Kad smo orijentisani na odnose,  dolazi do toga da mnogo ljudi ima uticaj na nas svaki dan. Kako onda da to rešimo? – Kroz povećanje svesnosti. Bilo da je sunce ili kiša, život ide dalje. Bilo da sam danas srećan ili ne, život ide dalje. Bilo da sam debeo ili mršav, nije važno, život ide dalje.

Druga stvar je ta da uvek mislimo da bi nam bilo bolje da smo neko drugi, jer mislimo da imamo nedostatke, a da ih drugi ljudi nemaju. Npr. zamišljamo: „Da sam Arnold Švarceneger, sve bi bilo bolje.” (ha ha ha) 🙂 To je nemoguće. I on bi imao ove probleme, samo što mi to ne znamo. Takođe, ono što mislimo o drugim ljudima isto tako utiče i na nas.

Dakle, jedan od načina na koji ljudi kontrolišu naše živote, koji sam naveo, je taj da mi sami mnogim ljudima dajemo daljinski upravljač. Isto tako, mi mislimo da su drugi ljudi bolji, bilo da bolje izgledaju, ili imaju više para ili bolju poziciju… nešto bolje od nas. Ali jednu stvar vam mogu garantovati, a to je da sam upoznao mnogo neverovatno bogatih ljudi i ono što sam otkrio je to da su mnogo nesigurniji nego normalne osobe. Većina njih ne može dobro da spava. Većina njih je jako zabrinuta, jer su oko sebe kreirali zatvor kako bi se zaštitili. Na kraju dana propuštaju da uživaju u onome što imaju. I na kraju, da biste došli do novca, potrebno je mogo napora, krvi i znoja. A još je teže to održati. Ne kažem da je novac loš. Novac je dobar, on je energija. Ali akoga imate preko glave, davite se. Ako imamo dovoljno novca u svojim rukama, možemo ga kontrolisati. Ako nam je novac iznad vrata, on kontroliše nas. Većina ljudi koja je bogata i poznata su zatvorenici svoje sopstvene slave i bogatstva. Zato nemojte da mislite „Biću srećan sutra” ili „Biću srećan kad budem imao puno para.” Možete li biti srećni sada? To je jedina stvarnost. Ako sutra dođe, hvala ti. Ali vam to ne mogu garantovati. 🙂

02

Priča o odlaganju i očekivanjima

Postoji čuveni ep „Mahabharata”, koji govori o ratu između dva rođaka, dva sina od dva brata, koji se bore u ratu za kraljevstvo.Rat je orkestriran od strane avatra Krišne. U to vreme rat je bio baziran na istini. Tako da se nisu borili posle zalaska sunca. To je bio kao posao od 9 do 5. 🙂 Kad bi bitka bila pri kraju, Krišna i najstariji član iz jedne grupe i najstariji član iz protivničke grupe bi se sastajali da obiđu bojno polje. Dok su gledali, ispitivali su šta se dogodilo, koliko je ljudi poginulo tog dana. Iznenada se pojavio jedan prosjak. Obratio se čoveku koji je bio sa Krišnom: „Gladan sam, možeš li mi dati nešto novca?“ Međutim, on nije poneo svoj novčanik, pa je rekao: „Dođi ponovo sutra, daću ti novac.“ Prosjak je otišao, jer ništa neće dobiti. Krišna je počeo da se smeje, i smejao se i smejao. Te se ovaj čovek iznenadio: „Nisam ispričao vic, zašto se smeješ?“ Ne, ne, smejem se zato što si siguran da ćeš sutra biti živ da ćeš moćiprosjaku da daš novac. Ja nisam siguran u to.“ Krišna je avatar i ON je rekao: „Ne znam svoju budućnost.“Druga osoba koja je neznalica je bila prilično sigurna u svoju budućnost.Takvo je ljudsko postojanje. Mi odlažemo stvari, misleći  da nam predstoji veoma daleka budućnost i na to se oslanjamo. Ono što je Krišna rekao je sledeće: „Ako nešto možete sada da uradite, uradite. Ne obećavajte nešto za ubuduće. Ako ne budete moglida ispunite obećanje, moraćete da se vratite da biste ga ispunili.“

Život je toliko jednostavan. Mi ga komplikujemo svojim očekivanjima. Nastavljamo da povećavamo svoju listu za kupovinu pa ne možemo da je ispunimo. Bog s tim nema ništa. Bog vas sve vreme blagosilja.

Uvek kažem ljudima: „Ne razumem zašto komplikujete svoj život. A 80% komplikacija su povezane sa očekivanjima. Jedan mali primer, rođeni smo zahvaljujući dvoma ljudima, našim roditeljima. Oni su nas odgajali dok nismo bili sposobni da budemo samostalni i da zarađujemo za život. Ali ako neko sa 40 godina kaže: „Gde su moji roditelji, ne pomažu mi?“ To nema smisla. Dakle, kako život prolazi, veze se takođe menjaju. Roditelji, naravno, ostaju isti, ne menjamo ih, ali se intenzitet, povezanost i značaj razlikuju, jer ćete posle određenog vremena verovatno morati da brinete o svojim roditeljima. Dok ste bili mali, oni su brinuli o vama. Tako to ide u životu. Život ide od danas, do sutra, do prekosutra, ali povedite svoj um sa sobom kad idete. Telo se definitivno kreće, jer starimo. Povedite svoj um sa sobom. Kao kad biste ostavili svoju odeću u različitim kućama, morali biste da je pokupite, zar ne? Zato je bolje da uzmete odeću kad idete. Zato, kad nemate mogućnost da zaustavite vreme i ostanete mladi, povedite svoj um sa sobom. Um ide od događaja do događaja. Telo ide od trenutka do trenutka. Ako idu zajedno, bićete smirena osoba, a vaše prisustvo će učiniti da i drugi budu smireni. Želeće da se s vama vide i pričaju… Ako ništa drugo, bar da prebacesvoj teret na vas. Ako um može da putuje zajedno sa telom, imaćetekontrolu nad njim. I nikada se nećete osećati kao žrtva: „O, patim zbog ove ili one osobe.“

03

Ovo što ste upravo radili nije meditacija. To je pročišćavanje. Kad se pročišćavate, život postaje lakši. Imunitet vašeg uma će postati veći, jer udari života utiču na um. Kad radite svaku od ovih meditacija, efekti surazliči jer se čišćenje dešava od veoma, veoma dubokog nivoa. Na fizičkom, emotivnom, intelektualnom, duhovnom nivou, u zavisnosti od toga gde imate više blokada. Ponekad mislimo da imamo određene blokade. Ono što mi mislimo, možda nije ono što je najvažnije, a ono što je uklonjeno je ono navažnije što je sprečavalo naš progres. Onda se dešavaju čuda. Čuda se zaista dešavaju, ako im dozvolimo da se dogode. Jednom je Isus rekao: „Odbijam da pokazujem čuda.“ Zato što se ljudi zalepeza čuda, a ne za njegaili njegovu svest. Isus je imao da ponudi celu svest, a ljudi su dolazili da vide magiju. Šta možemo da uradimo? Šta je on rekao? „Povežite se sa Mnom i dosegnućete najviše, Oca.“ Međutim, koliko je ljudi otišlo kod njega da bi doseglo Oca? Niko nije otišao kod njega da bi dosegao Oca. Odlazili su da bi ga pitali: „Možeš li otkloniti moj kašalj?“ (Šalim se) 🙂 Kad mi se ljudi mole: „Molim te, možeš li mi naći parking i onda ću doći na meditaciju?“ Ha Ha Ha 🙂 Naši zahtevi su ponekad veoma niski. Pošto nemam luk, ne mogu skuvati određeno jelo. Ali tu je mnogo drugog povrća za pripremu nekog jela. Pošto je naš um bio fokusiran na luk koji nije bio dostupan, mi smo zaboravili da jedemo ili nismo mogli da jedemo. Ha Ha Ha 🙂

U šta je onda vredno ulagati u ovom životu? Jedna stvar vredna ulaganja u ovom životu je svesnost. Svesnost je šira perspektiva viđenja života. Gledanje trećim okom umesto ovim očima. Kad počnete da gledate trećim okom, prošlost, sadašnjost i budućnost ostaju u jednoj tački. Tada smo besmrtni. Jer u apsolutnom smislu, baš kao na filmu, mi smo projektovani u svetu, u ovoj zemlji. Kao što film ima trajanje od tri sata, mi imamo trajanje od osamdeset godina. Između toga vidimo mnogo situacija, mnogo ljudi, mnogo događaja, i u njima glumimo. Onda se film završi. Drugi film dolazi. Kao kad proizvodimo zvuk zujanja pčele u centru stomaka (pre meditacije), nikada ne prestaje. Zato, nastavite da glumite. Ako više ne želite da glumite, prestanite da želite. Ne sklapajte sledeći ugovor. Ako ne želite da sklopite sledeći ugovor, bilo bi bolje da nemate previše veza, što znači prijatelja, ni previše neprijatelja. Bilo bi bolje da smo dobri nego zli. Onda će ljudi reći: „U redu, blagosiljam te.“ To pomaže. Vibracije pomažu. Što ste bolji i u stanju ste to da izrazite, postajete slobodniji. Ne radi se o trošenju novca na siromašne ljude. Već jednostavno ako se neko ne oseća dobro, samo ga podržite. To je dobro. Dobrota, milostinja ne podrazumevaju samo trošenje novca. To znači biti dobar u svakoj situaciji. Svako reaguje na ljubav. Ne samo ljudska bića, već životinje, ptice, biljke, svako biće reaguje na ljubav. Kada stalno ispoljavate ljubav, funkcionišete uravni viskog oslobođenja. Vaša slika će se odražavati u svačijim očima. Vi i univerzum postajete jedno. Na taj način postajete besmrtni, jer se stapate sa univerzumom.

P: Kako vi radite?

O: Kako se stvari odvijaju kroz mene? Ako ja imam nešto da uradim, potrebno je da postoji „Ja“. To znači ego element. Kada to nestane, predajem se univerzumu, stvari se dešavaju kroz mene, tako da umesto da one mene kontrolišu, sitaciju kontrolišem ja. Znate li kako? Mogu da nosim haljinu ljutnje, ako treba da ispoljim ljutnju. Onda skinem haljinu, i ljutnja je nestala. Mogu da nosim haljinu sreće, ako treba da ispoljim sreću. Onda, takođe, mogu da skinem haljinu sreće i postanem neutralan. Biram da nosim onu haljinu koju zahteva situacija. To nije automatski. Ne radi se o tome da imam sve haljine na sebi, da ih pokazujem, ne radi se to tako. Ja je nosim, inače budem go. Kad imamo kontrolu nad situacijom, mnogo manje bola se nalazi iznutra. Može biti toplo ili kišovito spolja, ali to ne utiče na nas. Zbog toga mogu nešto da dam ljudima i zbog toga ljudi dolaze da me vide. Eto „kako ja radim“.

Uvek kažem ljudima, gledajte na život kao na šalu, nemojte biti ozbiljni, jer ćete svejedno jednog dana umreti. Budite srećni danas. U čemu je poenta da budete uznemireni? A ako ne možemo noću dobro  da spavamo, to nije vredno. Naporno radimo, zarađujemo novac i spavamo, život treba da bude normalan.

Astralna ravan

04

Kada se nalazite u astralnoj ravni, nalazite se u svom rodnom gradu, jer posle svake smrti idete tamo. Tamo nema poređenja jer se sve nalazi u ravni energije, sve su energetska tela, nema diskriminacije, koliko zarađuješ, koliko zarađujem… nije važno. Tamo postoji beskrajan nivo smirenosti, lepota postojanja te ravni. Ali kad dođete u grubu ravan, ima nebrojivo mnogo poređenja. Kad možemo svesno da predamo naše nesvesne radnje, telesne aktivnosti, svesnom umu (svesni um ima ograničenja ali to je jedina aktivnost koju vršimo), imamo kontrolu nad svojim životom. Kad ste došli na Zemlju, pre nego što ste uzeli ovo rođenje, imali ste tačan plan, izabrali ste svoje roditelje, i znali ste da ćete se roditi da iskusite ove stvari, i da izrazite ove stvari, ceo život. Na isti način kad se svest promeni, takođe ćete odlučiti da napustite telo, moćićete po želji da ga napustite .

Ne znam koliko je vas videlo sliku bazena ispunjenog telima na vrhu Himalaja. To su sveci koji su napustili telo po želji, to se zove vodeni izlaz, izlaz kroz vodu. On se nalazi na nadmorskoj visini iznad 8000 metara. Kad meditiraju, dobiju instrukciju da je došlo vreme da odu. Završili su svoju svrhu ovde. Onda oni izvuku svoju dušu od svojih nožnih prstiju nagore i izađu. Zbog toga ulaze u bazen, jer tamo nema ko da ih sahrani. A tamo je hladno, led je, tako da je telo očuvano. Po želji ulaze u bazen, izvuku se i ostave telo, baš kao što se mi rađamo. Ovo je apsolutna moć. Apsolutna kontrola. Ovo je prava kontrola, a ne kontrolisanje drugih. Sve se to nalazi u nama, mi sve to možemo postići.

Mislim da su me neki od vas već sreli u astralnoj ravni. Tamo se definitivno možemo sresti kad se povežete sa mojim očima i možemo pričati o raznim stvarima. Kad se povežete sa mojom svešću, definitivno se srećemo. A kad se probudite, mislićete da je to san. Reći ćete: „Sreo sam Mohanđija u snu i dao mi je ovaj odogovor.” Ali kako da znate razliku između sna i astralnog iskustva? – Po JASNOĆI. Zbog toga govorim ljudima da se povezuju sa mojim očima, jer kroz oči dostižete moju svest. Možete da vidite ono što ja vidim. Ne možete da gledate sa oba oka zajedno, automatski se prebacujete na treće oko. Nemojte prvo da gledate u treće oko, jer tako neće delovati. Znaćete da smo povezani jer će najjasniji odgovori koje dobijete biti moji, inače misli dolaze sve vreme. Ako vam se prikažem u snovima, to uglavnom nije nesvestan um, već astralno iskustvo.

05

P: Pre satsanga htela sam da postavim hiljadu pitanja, ali sad ne mogu da se setim ni jednog?

O: Kada sedite u mom fizičkom prisustvu, svi ljudi se nalaze u okviru moje svesti ili u okviru mog energetskog polja. Tako da ponekad pitanja koja nisu važna ne mogu da se ispolje.

P: Onda moja pitanja očito nisu bila važna ha ha ha 🙂

O: Ona koja su važna za vaš glavni životni put biće 100% odgovorena. Nije to kao: „Dosadno mi je, ajde nešto da pitam.” Već će ono što je korisno za život definitivno biti odgovoreno. Što se tiče opštih pitanja, ko ima vremena? Obično na njih odgovorim bez pitanja. U većini slučajeva znam pitanja jer se nalazite unutar mene, tako da znam šta je važno, šta nije važno, bilo fizički ili kroz iskustvo, situaciju.

Kad sedim u jednom položaju, kako radim u drugoj ravni? Tako sam neke astralno inicirao. Fizički je to nemoguće, jer ste 5 – 10 000 kilometara daleko. Kako funkcionišemo u drugoj ravni? Morate da idete u bezvremeni prostor, gde bi prošlost, sadašnjost i budućnost trebalo da budu u jednoj tački, tada na tome možete raditi. Dakle, astralna ravan je takva. Tamo nemamo sat da merimo vreme.

mohanji-in-rishikesh

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Staša Mišić
Lektorisala: Tijana Sladoje
Grafički dizajn: Nebojša Matković

 

SANATANA DARMA

July 13, 2017 at 8:19 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

P: Zašto se većina religija ne bavi karmom kad je ona neophodna da bismo razumeli  naše postojanje na zemlji?

O: Većina religija za koje znamo danas, bazirane su na učenjima majstora. Karmičke religije koje govore o karmi proizilaze iz Sanatana Darme, koja predstavlja bazična učenja istine o životu.

Majstor ili učitelj će reći: “Sunce izlazi na istoku.” Sanatana Darma kaže: “Tamo gde sunce izlazi to se može nazvati istokom.”  U tome je razlika. Sanatana Darma nije bazirana na učenju jednog gurua ili jednog majstora, ona predstavlja zapažanja raznih majstora kroz razne periode. Sve Vede su sistematizovano znanje raznih majstora tokom vremena. Oni su slavili i obožavali Sunce i Vatru.

haleakala-sunrise-sunset-times_1600_750_85_s_c1_c_c_0_0.jpg.pagespeed.ce.B8sCfohChz

Život na zemlji postoji zahvaljujući suncu. Sunce ima tri funkcije – kreaciju, održavanje i obnavljanje, rastvaranje. Sunce vodi brigu o ova tri aspekta. Majstori su rekli da je Sunce kralj svih planeta. Čak su u ta stara vremena mogli da izračunaju koliko je sunce udaljeno od naše planete. Vedska astrologija je primer za to. Sve su precizno računali. A kako su stekli svo to znanje? – Tako što su duboko ulazili u sebe. Oni nikada nisu eksperimentisali na životinjama da bi stekli neka znanja iz medicine. Tada nisu postojale laboratorije. Unutrašnje vođstvo im je dalo sve spoznaje, čak i za jogu. Sve je bilo iz prirode. A priroda funkcioniše na osnovu Sanatana Darme, na bazi osnovnih pravila postojanja. Vastu (nauka o arhitekturi) je izvedena iz Sanatana Darme. Zatim, tu su još ajurveda, astrologija,… i sve ostale praktične nauke plus duhovne nauke. Sve one su izvedene iz Sanatana Darme. Oni su shvatili da je karma osnova stvaranja. Razne religije koje su se kasnije pojavile su izvedene iz ovoga.

HINDUIZAM nije religija, to je način života. Šta znači biti hindu? H predstavlja Sunce, INDU predstavlja Mesec, što predstavlja muški i ženski aspekt u nama. Ako su ti akspekti u potpunom balansu, ta osoba je hindu.  Kako možemo znati da li je osoba u balansu? – Pogledajte osobu u oči. Oko na desnoj strani, strani Sunca, biće sjajnije ili malo veće, a oko na levoj strani, strani Meseca, biće malo manje sjajno ili za nijansu manje. To je NEPOGREŠIVI znak SMIRENOG uma! Naravno, postoje drugačije verzije, da oni koji su živeli blizu reke Sindu nazivaju se sindsima, itd. Ali ja osećam da je osoba koja živi u balansu hindu. Tako da to nije religija, to je ono šta ste.

16114954_1210870282293123_6821367924819443854_n

Ako živite po principima Sanatana Darme, nebitno kojoj religiji pripadate i kome bogu ili guruu se molite, a to znači povezanost sa sobom i povezanost sa prirodom, vi ćete uvek ostati zdravi. Zbog ovoga je Sanatana Darma veoma, veoma važna. A karma je sastojak, glavna stvar po Sanatana Darmi, koja stvara, održava i rastvara život.

Jedan od aspekata Sanatana Darme je pitanje vezano za jedenje govedine tj. kravljeg mesa. Neki ljudi kažu: “Morate jesti kravlje meso.”  Neki ljudi kažu: “Ne bi trebalo to da radite.” Postoji naučni razlog zašto su drevni mudraci govorili da ne treba jesti kravlje meso. Krave, goveda, telad su uvek bili u sklopu ašrama majstora i svetaca. Njihov životni vek je otprilike 20 godina. One su jedine životinje čiji se urin koristi kao lek u ajurvedi. Njihov izmet je antiseptik koji se koristi za premazivanje podova, a pepeo od sagorelog izmeta se koristi za telo. Ako pepelom namažete telo, štiti vas od ujeda insekata. Mleko i mlečni proizvodi su svi sveti, svi su lekoviti i imaju medicinsku vrednost.

Krava je jedina životinja koja apsorbuje entitete i sve negativnosti i zadržava ih u svom mesu. One prikupljaju sve negativnosti. Npr. ako imate kravu i tele u kući, nijedan negativan entitet ne može ući u kuću, jer ih oni apsorbuju, zadržavaju ih u sebi u svom mesu. Tako da ako ubijete i pojedete kravu, vi na taj način pojedete sve te negativnosti, koje će vam jako naškoditi. Drevni majstori su na osnovu Sanatana Darme uvideli i drugima podelili saznanje da je jedina životinjska vrsta koja u potpunosti služi ljudskoj vrsti i drugima, krava. Zato postoje i određene mantre u kojima se kaže: “ Neka sve krave budu zaštićene.” To je zato što ih poštujemo za ono što one čine za nas. One odnose sve potencijalne negativnosti iz naših života i preuzimaju ih na sebe.

mohanji 8

Govorim ljudima da ovo nije nešto što birate, ovo je dokazano. Na primer, izmet bilo koje druge životinje, uključujući i ljudski izmet, nije antiseptiki, ne mažemo njime premazivati pod. Čak i ajurveda poštuje krave. Bio je jedan svami koji je pravio lek protiv dijabetesa od kravljeg izmeta. On je davao određenu vrstu trave kravi, a krava je izbacivala tu travu kroz izmet. Taj izmet je prerađivan i korišćen kao lek za dijabetes. Koza ili žirafa ne mogu tako nešto uraditi 🙂 Kad mi jedemo travu, to je takođe beskorisno 🙂 Sve je ovo zasnovano na Sanatana Darmi.

Kada vodite računa o drugim živim bićima, uključujući životinje, krave, itd., vaš život se poboljšava, postajete čisti. I onda oni vode računa o vašoj zaštiti, oni postaju kao vaši telohranitelji. U svakoj kući može biti raznih napada od bića raznih frekvencija. Oni mogu da uđu i ostanu sa vama. Ali ako su tu ove životinje, one vas zaštite, preuzimaju to na sebe. Nijedna mačka ili pas to ne može da uradi.

Dajem vam ovu informaciju jer treba da imate jasnoću. Postoje duboki razlozi za sve ono što je zabranjeno po zakonima Sanatana Darme. Tako da danas, ljudi koji se bore za opstanak klanica nemaju pojma o čemu pričaju. Ista je stvar i sa ljudima koji kupuju kišne šume u južnoj Americi i tamo prave fabrike. To je isti soj ljudi. Oni unište kišne šume i kažu: “To je u redu. Neke šume možemo uništiti, ima ih još puno.” I na kraju nema ničega.

Originalni video možete pogledati ovde.

Prevela: Staša Mišić

Lektorisala: Jelena Fassbender

Mohanđijeva poruka za Guru Purnima 2017

July 9, 2017 at 4:02 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Mohanji 36

Dobar dan svima. Srećna vam Guru Purnima.

Pričali smo prošle godine u isto vreme, prenosio sam vam poruku za Guru Purnima kao i nekoliko drugih stvari. Danas, dok sedim ovde i obraćam vam se, setio sam se jedne priče.

Jedno malo dete je sedelo sa svojim dedom. Pitalo je dedu: “Hoćeš biti dugo sa mnom?” Deda je odgovorio: “Znaš, veoma sam star, mogao bih da odem svakoga dana.”

Onda je unuče upitalo: “Šta bi voleo da imaš pre nego što odeš?”

Rekao je: “Samo mir. Ništa više.”

Dete je pitalo: “Ne želiš ništa više? Samo mir? Gde se to nabavlja?”

Onda je deda rekao: “Ne možeš to da kupiš. Ne možeš to da dobiješ spolja. To je nešto iznutra.”

Svako biće na zemlji ima samo jedan cilj – DA ŽIVI U MIRU.

200524674-001

Ovoga uvek treba da se setimo. Nijedna količina bogatstva, nijedna količina odnosa, ništa što novac može kupiti ili što novac ne može kupiti, ne može garantovati mir. Mir je stav koji negujete kad prihvatite sebe i kad prihvatite svoje okuženje 100%. Znate da je to dato, srećni ste zbog toga, zadovoljni ste, smireni ste.

Možete ovo videti u apsolutnoj stvarnosti u životinjskom carstvu. Zamislite lava koji je gladan. On izražava glad. Lovi životinju. Onda svi članovi porodice dolaze zajedno i hrane se tom životinjom. Jednom kad zasite svoje stomake, raziđu se na nedelju dana ili više. Oni čak ni ne pokušavaju da ubiju drugu životinju. Upravo su pojeli svoju hranu, nigde ne žure, preostale dane su dobro.

Ljudska bića, zbog toga što puno razmišljaju, uvek su uznemirena zbog nečega što će se verovatno desiti u narednim danima ili budućnosti. Ali da li ste ikada pomislili, sve ono što se već desilo, do bilo koje godine života, da li ste imali bilo kakvu stvarnu kontrolu nad tim? Da li ste verovali da ste VI izabrali te događaje, ta mesta, te situacije, te ljude, ta iskustva? Da li ste ih zaista izabrali? Važno je da razmislite. Ovo je veoma važna stvar koju treba zapamtiti, da se većina stvari u životu desila u određeno vreme, na određenom mestu, sa određenom grupom ljudi, a mi samo nosimo uspomene o tome. Događaj se završio. Tu više ništa ne možete da uradite. Gotovo je. Nosite uspomene o tome. Neke čuvate tako što ih se sećate svaki dan ili kad god je moguće, neke odbacujete verujući da nisu vredne, ali uglavnom pamtimo tugu. Ovo utiče na naš život. Kad čuvamo sećanje o tugi, ono nam donosi još tuge. Kad čuvamo sećanje o izdaji, ono nam donosi još izdaje. Kad čuvamo sećanje o rastanku, ono podstiče još rastanaka. Tako život funkcioniše. Ono čega se sećate ostaje sa vama. Ono čega se ne sećate je otišlo sa prošlošću. Važno je da prošlost ostavite za sobom. Dalje je ionako ne možete više nositi. Ne postoji ništa što bi trebalo dalje nositi. Ceo život je u iskustvima. Svaki momenat, svako vreme, svako mesto, u svakoj situaciji, mi samo imamo iskustvo naše inkarnacije na zemlji. Ništa drugo ne radimo na ovom svetu. Šta još radimo. Ništa drugo. Samo prolazimo kroz iskustva ove inkarnacije na mnogim aspektima – različitim mestima, različitim ljudima, različitim situacijama. Sve vreme proživljavamo našu inkarnaciju kroz različite dimenzije. Tako da se, dok prolazimo kroz iskustva ove inkarnacije, sećanja neminovno dešavaju jer iskustva ostavljaju za sobom sećanja. Iskustva imaju ostatake, a ostaci se zovu uspomene. Što više uspomena skupite, one postaju impresije, a što više impresija imate, one podstiču novo postojanje, novu karmu. Zato je važno da shvatite da sve što iskusimo mora biti ostavljeno sa vremenom, a ne u umu.

Postoji način na koji se povezujemo s ljudima, situacijama, vremenom i mestima. U većini slučajeva naša povezanost je iz uma. Kada se sa bilo kim povežete iz uma, to je uvek privremeno. Samo posmatrajte. Ali u momentu kad se s nekim povežete iz srca, bez ikakve agende (Srce nema agendu. Kad kažem srce to je centar vaših grudi. To nazivamo anahata ili duhovno srce, kako god želite da se zove), nemate predrasude, ne pravite razlike, bezuslovni ste. Jedan od znakova ili primera povezanosti iz srca je povezanost između majke i deteta. Majka se povezuje sa svojim detetom bez predrasuda, bez diskriminacije, bez uslovljavanja i to je čista povezanost.

Slično tome, između gurua i učenika, istinskog gurua, onog koji je povezan s izvorom, koji se uvek povezuje sa svojim učenicima, svojim sledbenicima iz srca. Što znači da on ne diskriminiše, nema predrasude, on voli, samo voli. Koja vrsta ljubavi? – Bezuslovna ljubav, bez ikakvih očekivanja. Jedna od najuzvišenijih i najplemenitijh veza je veza između gurua i učenika. Međutim, učenik se često sa guruom povezuje iz uma. Tu postoji velika razlika. U momentu kad se s nekim povežete iz uma, uvek postoji mogućnost za predrasude, sumnje, ljutnju, mržnju, ljubomoru, razdvajanje, otuđivanje, i sve takve stvari. S umom je sve moguće jer je um takav. Priroda uma je takva. Um uvek predstavlja dualnost – ovde i tamo, gore i dole, dobro i loše. Um predstavlja relativnu istinu ili Maju. Zato, kad um predstavlja relativnu istinu, naša povezanost takođe predstavlja relativnu istinu.

Dakle, kad se povežete sa majstorom iz uma, povezujete se u relativnom smislu – ja i on. Kad je povezanost iz uma, šanse za stapanje, sjedinjavanje svesti su veoma otežavajuće. Zašto? – Zato što um nikada ne dozvoljava sjedinjavanje. On uvek podržava razdvojenost.

Tema za razmišljanje: povezujete li se sa svojim majstorom iz uma ili iz srca? Ako se sa svojim majstorom povezujete iz srca, garantujem vam da nikada nećete biti razdvojeni kako u ovom postojanju tako i izvan njega. Umesto toga, ako se sa svojim majstorom povezujete iz uma, molim vas zapamtite da će pre ili kasnije, izbiti sumnje, a sumnje mogu postati konfuzija, konfuzija može postati otuđenost, otuđenost može postati razdvojenost. Ovo je istina. Zato, kad god se povezujete sa svojom mamom ili sa svojim majstorom, zemljom, bićima spolja, uvek se povezujte iz srca. Čak i ako postoje loša iskustva jer ste se povezali iz srca, vaš nivo čistote će ipak ostati isti. Niko ne može dotaći vašu čistotu. Šta više, nema očekivanja. Ovo je prelepa situacija. Ni od koga nemate očekivanja, tako da bilo da dobijete ljubav ili mržnju, za vas će to biti isto. Sve prihvatate. Takođe, niko vas ne može pregaziti jer vam ništa ne mogu uraditi. Toliko ste imuni, toliko te moćni.

Zato, ako je majstor dostupan u vašem životu, povežite se s njim iz srca i nemojte nikada biti razdvojeni. Kao merilo, uvek razumite, kada je vaša povezanost iz uma, kako znate da je iz uma? – Javljaju se sumnje? Ovo je jedan od znakova. Da li je došlo do otuđenosti? Da li se oseća razdvojenost? Dok istina ne predstavlja razdvojenost. Nikada ne možete biti razdvojeni od pravog gurua. Međutim, vi osećate razdvojenost. Zašto osećate razdvojenost? – Zato što se povezujete iz uma, a ne iz srca. Ako se zaista povezujete iz srca, nećete osećati razdvojenost. Sama takva ideja neće doći u vaš um. To je toliko lepo.

Isto tako, postoje određene stvari vezane za vaše telo, ali mi ih zabavljamo u svom umu. Npr. hrana. Zašto jedemo hranu? – Jer održavamo hranidbeni omotač tj. telo. Održavamo telo jer moramo da održimo inkarnaciju. Ovu inkarnaciju ćemo održati sve dok imamo karmu vezanu za ovu inkarnaciju. Jedemo hranu kako bismo očuvali ovu inkarnaciju, ovo telo, živim. Jedemo onolio koliko je potrebno da bismo održali ovu inkarnaciju, ni manje ni više.

Isto je i sa seksualnošću. Seksualnost je stvar tela. Sad, hrana i seksualnost. Ove dve stvari su veoma značajne i preovladavaju u svakom životu. Gde nastaje problema? Kad hrana postane stvar uma, imamo problem. Ako je to stvar tela, ješćemo koliko je potrebno. Isto je i sa seksualnošću. Stvorena je za očuvanje i produženje vrsta. To je prvobitni razlog. E sad, kad seksualnost postane stvar u uma, onda je to teret. Um je promenljiv. Um je pogođen.

Čuvajte aspekt hrane i aspekt seksualnosti za svoje telo, i vaš um će biti oslobođen toga. Razmislite o tome. Ovo je nešto što morate zapamtiti. Kad god osetite da ste savladani, posramljeni, zbunjeni, ili bilo koju drugu emociju koja vam ne daje dobar osećaj, to samo znači da je um preuzeo nešto što mu ne pripada. Posebno, ne moramo puno da mislimo o hrani jer su sveti spisi rekli: “Hrana koja ti dođe, je tvoj lek.” Što znači da ako imate inkarnaciju, ako postoji potreba da se održi inkarnacija na određeno vreme, hrana će na vaš sto doći na ovaj ili onaj način, ili ćete imati izvor iz kojeg ćete dobijati hranu. Zato nema potrebe da oko toga budete uznemireni. Isto tako, ako ste stalno preokupirani svojom seksualnošću, efekat je isti. Um je zbunjen, paralisan i to ponekad dovodi do ljutnje, frustracije, i drugih takvih stvari.

Dakle, sve što pripada vašem telu, držite ga sa telom. Šta god da pripada vašem umu, neka bude sa vašim umom. Koja je primarna svrha uma? – Da bude sa čulima kako biste mogli iskusiti život. Jednostavno. Um sa nosem vam omogućava da osetite miris. Um sa očima vam omogućava da vidite. Um sa ušima vam omogućava da čujete. Posao uma je iskustvo. Neka tako bude. Kad je tako, vi ste slobodni.

Znači, veze iz srca. Bezuslovnost. Ono što treba da bude uz telom, držite sa telom ne sa umom. Ne prebacujte stvari. Nemojte biti preokupirani stvarima koje su povezane s telom.

Kad je um čist, lako je doći do stanja samadhi. Stanja samadhi su stanja u kojima je um miran. To su stanja meditacije, stanja tišine. Lako je preći u takva stanja kad ne pozajmljujete ili ne usvajate stvari koje nisu um, kad um ne pozajmljuje ili ne usvaja stvari koje ne pripadaju umu, i vi ste slobodni. Ovo je, dakle, siguran korak ka oslobođenju. Dok hodamo putem ka oslobođenju, držimo stvari sa vrstom kojoj pripadaju. Neka stvari tela budu sa telom, neka stvari uma budu sa umom, neka stvari intelekta budu sa intelektom, neka stvari ličnosti budu sa egom. Ovo je sve u redu. Sve treba du bude tamo gde mu je mesto. Ako se pomera, nastaje bol, nastaje konfuzija. Imam nešto u svojoj kući što mi se ne sviđa ili što mi je strano. Zamislite da imate dve zmije u kući. Hoćete moći da se osećate ugodno? Hoćete moći slobodno tu da ostanete? Učinićete sve moguće kako biste ih se otarasili. Tek tada ćete moći dobro da se osećate. Slično tome, pozajmljujemo mnogo zmija iz spoljašnjosti i čuvamo ih u sobi, što je naš um, i onda patimo. Ne znate šta radite. Zapamtite to. Ovo je važno da se razume.

Za ovu Guru Purnimu, kao što sam rekao prošle godine, voleo bih da budete istinski. Počnite da priznajete sebe. Počnite da razumete sebe. Provedite vreme sa sobom. Morate provesti vreme sa sobom. Lako je provoditi vreme sa drugim ljudima. Lako je zato što smo na to navikli. Pročamo gluposti, pričamo nešto samo da bismo zabavili um, da bismo zabavili umove drugih ljudi. Tako to ide. Ali na kraju dana, ne dobijate ništa. Samo ste napravili neku buku. Izvan toga sada morate početi da provodite vreme sa sobom u tišini, bez agende, bez postavljanja pitanja, čak i bez razmišljanja, samo budite. Zaslužujete to. Morate provesti vreme sa sobom. Kad ste poslednji put proveli vreme  sa sobom? Nije važno da provedete vreme sa Mohanđijem. Ali je veoma, veoma, važno da provedete vreme sa sobom. Mohanđijev posao je da vas vodi do vas, zato morate provesti vreme sa sobom. Istražite sebe, razumite sebe. Iznesite svoje strahove, izbacite ih.

Zapitajte svoj um: “Zašto držiš te zmije unutra?” Zašto je um nagomilao te stvari? Većinom su to navike, neke su kompulsivne navike, neke su ostaci uspomena, kako god okreneš žrtve smo nečega. Ne bi trebalo da budemo. Trebalo bi da budemo slobodni. Zaslužujemo slobodu, a da bismo bili slobodni moramo biti bez misli. Da bismo bili bez misli, treba da bude manje impresija. Da bismo imali manje impresija, treba da imamo manje uspomena. Ako želite manje uspomena, treba da ostavite stvari iz prošlosti u prošlosti. Ostavite prošlost u prošlosti. Nemojte je dalje nositi. Ne trbaju vam te uspomene. Šta god da se desilo u prošlosti, završilo se. Tu ne možete ništa da uradite. Završeno je. Gotovo je s tim. Ako još uvek nosite prošlost: “O, taj čovek mi je to uradio, ovaj čovek nije platio,…” bilo šta. Ako i dalje nosite teret prošlosti, VI patite, ne drugi. Vi patite. Je li to vredno toga? Za ovu Guru Purnimu, ovo je jedina misao koju bih voleo da imate – Šta je vredno u životu?

Nađite svoj odgovor.

Uvek sam vas voleo, uvek sam sa većinom vas. Vašu ruku nikada ne puštam, i nikada je neću pustiti. Ovo je sigurno. Potrudite se da i vi ne pustite moju ruku, ako možete, za šta je potrebno da se sa mnom povežete iz srca – bez osuđivanja, bez predrasuda, bez otuđivanja, bez odvojenosti. Mi smo jedno, mi smo jedna svest. U ovom životu smo se sreli zbog prethodnih životnih karmi, inače se ne bismo sreli. Pošto smo se sreli, sa kojim god intenzitetom, na kojem god nivou, na kojoj god poziciji, i koje god da su naše veze u ovom životu, prihvatite to. To je to. Ne postoji ništa što bi trebalo odbaciti, ništa što bi trebalo sprečiti. Ništa o čemu bi trebalo brinuti. Ništa o čemu bi trebalo misliti. Zašto? – Jer što se više opirete, više razmišljate, više se zbunjujete, uvek postoji više otuđivanja, srce se izgubi, ili srce to izbacuje, um preuzima, onda je to odnos između umova. To nije odnos. To je relativni odnos. Kod pravog odnosa ne postoji relativnost. On traje kroz živote. Relativne veze su veoma privremene, neka očaranost, neka zaluđunost, neko vreme, neko mesto, to je to. Ali naša veza nije takva.

Pošto smo se sreli sa takvom vrstom intenziteta i osećaja, to znači da je koren dubok. Pošto je koren dubok, mi treba da budemo zajedno dokle god smo živi. Zbog čega? – Uzdizanja u svesti – OSLOBOĐENJA. Ostvarenje, ispunjenje, oslobođenje. Setite se ovih reči. Ostvarenje svega što treba da uradimo u ovoj inkarnaciji. Ispunjenje je nusproizvod ostvarenja. Oslobođenje je konačni kraj. Zapamtite ovo.

Volim vas. Sa vama sam i uvek sam dostupan – kad pomislite na mene, sa vama sam. Zaista, zaista vas volim. Hvala vam.

Mohanđi

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevod: Staša Mišić

Iznajmljen život

June 29, 2017 at 8:12 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Ovo je tekst o potencijalnom nesrećnom slučaju koji je sprečila milost Majstora. Objedinili smo Mohanđijevu priču o samom incidentu koju je postavio u privatnoj grupi i odgovore raznih ljudi koji su odgovorili na post, jer su imali predosećaje i intuiciju u vezi sa ovim događajem.

Draga Otelotvorenja Ljubavi,

laos_waterfall_near_luang_prabang

Nisam spavao sinoć. Nije bilo naročitog razloga koga bih mogao da se setim. Ipak bilo je nekakvog mira u srcu. Duboko zadovoljstvo; osećao sam se kao da sam zadovoljan svime i sve je sada bilo upotpunjeno. Kao i obično, bilo je puno toga da se uradi u raznim krajevima sveta i noć je prosto proletela. Nisam osećao umor. Bio sam svež i spreman nakon jutarnje higijene u 5h ujutru, iako smo Kamat i ja morali da putujemo na aerodrom u Bangaloru tek u 9h. Gdin Dugal je došao u sobu pre nego što sam otišao. Boravio sam kod Dugalovih. Rekao mi je da oseća da jedan i jedini prioritet jeste stabilizovati aktivnosti u svim krajevima sveta tako da se Mohanđijeva energija ne raštrkava i ne rasipa toliko kao do  sada, neprestanim vratolomnim putovanjima. Odlučio je da bude deo savetodavnog odbora, jer je imao jasnu sliku u srcu kojim pravcem moramo dalje ići. Doručkovali smo i krenuli na aerodrom.

IMG_20150901_180700

Na vreme smo stigli na aerodrom i prijavili se. Dok sam išao na peron, pojavio mi se oštar dosadan bol u donjem delu leđa. Pripisao sam to besanoj noći i gustom rasporedu. Bol se nastavio tokom dana. U svakom slučaju, nije bio nešto što bi me sprečilo da radim dalje. Razgovarao sam sa gdinom Rouom o savetodavnom odboru i on je drage volje postao njegov deo. Dok smo čekali let razgovarao sam dugo sa svojim ujakom, telefonom, o nekim domaćim temama o kojima inače ne razgovaram ni sa kim. Moja navika je samo da dam, a ne da postavljam pitanja.

Mohanji and Nadanandaa

Let za Delhi je bio pun. Poleteli smo na vreme. Kamat i ja smo bili jedan do drugog, do prolaza. Razgovarao sam s njim o svojim obavezama ove godine samo u Indiji i o broju dostupnih dana od sada do kraja godine. Obaveza je bilo mnogo i šest meseci nije bilo dovoljno da se sve one završe. Let je bio neuobičajeno turbulentan. Deca su plakala od straha. Mnogo puta stjuardesa je prestajala da služi hranu. Bio sam u svojoj zoni i nije me baš doticalo okruženje kao i obično. Osetio sam šta nije bilo u redu sa ovim letom! Opet, kad uđem u sebe ne osećam ništa spolja. Avion je sleteo na vreme. Kada je avion sleteo i tada sam osećao bol. Duga šetnja aerodromom. Gđa Priti Dugal je čekala na aerodromu, sa svojim kolima, da nas preuzme. Kad sam je sreo na dolaznoj kapiji, odlučio sam da sednem,  zbog bola u leđima. Kamat je otišao po kofere. Čim smo uzeli kofere, krenuli smo do Fanindarove kuće gde smo odseli.

img_20161223_112425148

Redovna je navika da pozovem Avadhutu Nadanandu pre nego što krenem na svoja putovanja kao i kada se ona završe. On je kao deda kuće koga obaveštavamo. I naravno to podrazumeva njegovu zaštitu i blagoslove za putovanje, takođe. Danas sam zaboravio da razgovaram s njim, pre nego što sam krenuo na put, što je vrlo neobično. Kada smo stigli na odredište, kada sam ga nazvao, Suđata Garu se javila na telefon i rekla mi da je Avadhuti Nadanandi skroz loše. Zamolio sam je da mu kaže da smo bezbedno stigli i da sam samo zato nazvao.

Mohanji (111)

Pet minuta kasnije, nazvao me je Avadhuta Nadananda lično. Glas mu je bio slabašan i jedva čujan. Slabost je bila očigledna. Rekao je: “Rekao sam ti da ne putuješ tim letom. Taj avion je trebalo da se sruši. Jesi li doživeo turbulencije?” Rekao sam: “Da, Guruđi, put je bio neobično turbulentan. Skoro ceo put je bio kao vožnja roler kosterom.” Rekao je: “Od jutros, pa sve dok nisam čuo da si bezbedno stigao, sve što sam radio bilo je to da sprečim nesreću i zaštitim te/vas (zaštita podrazumeva i Kamata koji je bio sa mnom u istom avionu). Ovaj avion je trebalo da se sruši i da svi ljudi u njemu poginu. Radili smo naporno da spasimo taj avion. Rekao sam ti da ne ideš tim letom.” Rekao sam: “Ne sećam se da si mi rekao da ne idem tim letom. Možda nikad nisi rekao. Da sam čuo to iz tvojih usta, definitivno bih ga promenio. Osećao sam ovaj oštar bol u leđima odmah čim sam prijavio prtljag.” Rekao je: “Ti si avanturista. Voliš da se igraš sa opasnošću. Bol u leđima je najmanji u poređenju sa onim što bi se dogodilo.” Rekao sam: “Istina je da nemam strahova. Ali to nije ovde slučaj Guruđi. Ne sećam se da si mi to rekao.” Bol u leđima je znak sprečene smrti. Smrt je preobraćena u bol u leđima i novi iznajmljeni život je dat.

Mohanji Birthday

Bilo kako bilo, sve je dobro što se dobro svrši. Još jedna smrt je sprečena milošću Guruđija i majstora Šambale (Gjanganđa). Guruđi mi je rekao prošli put kada smo se videli, da moj put u Šambalu predstoji i tek kad se vratim biću spreman da napišem svoju autobiografiju (ili biografiju).

Igra sudbine i ruke majstora koji sprečavaju nesreću i Mohanđijevo telo upravo ovde da o tome govori! Život je stvarno jedan štos! Moja beskrajna zahvalnost Guruđiju i Guru Mandali što vode računa o ovom “avanturističkom lutalici” koji ide putem bez puta prateći samo jedno pravilo – KARMU sa jednim ciljem DARMOM ka jednom odredištu OSLOBOĐENJU.

 Mohanji and Nadananda unconditional love

Volim vas više nego što znate. Srećan sam što sam dobio još jednu šansu da vam to kažem.

Inače, poslednji put kada smo razgovarali, bile bi vam moje poslednje reči. Čak i ako ja odem, siguran sam da ću živeti i izražavati ljubav kroz srca nekih ljudi u ovom svetu. Život mi je dao sjajne rođake. Moji rođaci su oni koji idu sa mnom u svakom trenutku u životu. Svi vi ste moji pravi rođaci. Vaša ljubav me održava. I drago mi je da sam ovde danas da vam to saopštim. Ostaću u ovom telu sa istom ličnošću, koliko god je to potrebno sa svim vrlinama, manama, nesavršenostima i informacijama. Možemo da idemo zajedno još neko vreme. Ko je video budućnost? I koga briga? Govoriću koliko god budem mogao. Možete uvek da izgovarate moje reči ako verujete u njih. Niko ne može da spreči da ove reči teku zauvek.

Volim vas,

M

Mohanji - Weekend Program - Macedonia - 29 May 2016 (387)

Novo:

Kada su čuli ovu vest, neki Mohanđijevi sledbenici su govorili o predosećajima koje su osetili i intuicijama koje su imali danas i juče. Delimo ih da daju veći uvid u gore navedeni post – Tim Mohanđi

Devi Mohan (Novi Sad, Srbija): Ostala sam bez reči, potpuno sam zaprepašćena. Bila sam u Zemunu (blizu Beograda) ceo dan. Dok sam prisustvovala liturgiji u srpskoj pravoslavnoj crkvi u Zemunu, oko 11 sati sam osetila nešto veoma čudno, intuitivno – Vidovdan, dan koji obeležava bitku na Kosovu 1389., kad su svi srpski vojnici koji su mogli da se bore otišli na Kosovo i izgubili svoje živote braneći se od otomanske invazije. Kada su u molitvi pominjani božanski blagoslovi za duše ovih muškaraca (Gospodi pomiluj) iz nekog čudnog razloga sam plakala i molila se za Mohanđija kao i za sve nas. Ovo je bilo potpuno izvan uma i tek sada razumem šta se zaista desilo. Ne postoje reči koje bi mogle opisati moju zahvalnost voljenom Nadanandi i Guru Mandali što su dopustili Milost Mohanđijevog fizičkog prisustva u našim životima. Ovo sada ne mogu objasniti Mili, ali duboko u sebi znam da ona zna… Danas mi je iznenada rekla (kao odgovor na moje reči od ranije)da bismo trebali da budemo zahvalni što imamo noge da hodamo, oči da vidimo, i druge da volimo… Osećam se toliko blagosloveno… Ljubav i samo ljubav, Devi

Rađeš Kamat (Daramsala, Indija): Pre 4 dana, u nedelju, Mohanđi je napisao post o potrebi za duhovnim centrima u raznim državama, kako bi se stvorili održivi moćni prostori za duhovni razvoj zajednice. U tom postu, tri puta je pitao šta će se desiti nakon Njegove smrti? Od tada, stalno je govorio o umiranju i napuštanju tela. Pre ovog leta avionom, razgovarao je sa nekoliko ključnih ljudi u organizaciji i Svojoj porodici (Sumit, Mamu, Madhu, njegov ujak i porodica), uključio ljude u savetodavni odbor da brinu o budućem pravcu i rekao Rađivu (gdinu Dugalu) pravac u kom misija treba da ide narednih dana. Bilo je to kao da je On privodio stvari kraju. Čak i tokom samog leta, otkačinjao je urađene zadatke na spisku sa intenzitetom. Let je bio neobično turbulentan redovno udarajući loše vazdušne džepove. Nisam se previše uzrujavao zbog turbulencije osim možda malo alarma pošto je bilo neobično. Bio sam u tako visokoj energiji kada je avion sleteo. Normalno sam uzbuđen, ali ne tako uzbuđen. Uklonio sam pojas dok smo išli taksijem i pitao se zašto postajem tako uznemiren. Takođe, kada sam uzeo kofere, jako sam se vrpoljio zbog previše energije. pretpostavljam od podsvesne zahvalnosti što sam živ. Kad se osvrnem, mogu samo da kažem: “Jaako rakhe Saiya maar sake na koi”. (Ko može da povredi onoga koga štiti Sai = Mohanđi za mene). Još jedna koju mi je Sumit rekao nedavno na hodočašću na Kajlaš: “Akaal mryutyu se woh maray jo kaam kare chandaal ka, Kaal uska kya kare jo bhakta ho Mahakaal ka” (Umiru prevremeno oni koji rade s đavolom, ali čak je i Vreme bespomoćno pred posvećenikom Šive?”) I milošću, Šiva (opet =Mohanđi) je sedeo do prolaza pored mog sedišta.

Hanumatananda (Skoplje, Makedonija): Osetio sam to. Znao sam. Imao sam jaku intuiciju da ćeš možda napustiti telo ovih dana i imao neobičan broj misli poput: ”šta ću kada ne bude više fizičkog tela Oca”, kako će se stvari promeniti. Bio si definitivno još jednom spašen. Naša ljubav prema tebi te drži ovde na zemlji. Toliko te uzimamo zdravo za gotovo da je to neverovatno. Volimo te Oče.

Milica Bulatović (Johanesburg, Južnoafrička Republika): I ja sam osetila. Bila sam toliko emotivna celo jutro, a ne postajem emotivna više tako lako. Ovo je veliki šok za mene iako je teško zamisliti sadašnji život bez tvog fizičkog prisustva Oče! Tako sam zahvalna što je sad sve u redu! Kako možemo da zahvalimo Guru Nadanandi!? Volimo te Oče, hvala za sve što činiš za tolike mnoge u koliko samo različitih dimenzija!

Priti Dugal (Bengaluru, India): Ovog puta kada sam te srela u Bangaloru pre poletanja za Delhi samo si govorio o smrti i napuštanju svog tela. Danas sam se, takođe, osećala vrlo nelagodno i očajno sam htela da dođem na aerodrom da te vidim. Pozdravi i zahvalnost Guruđiju i celoj Guru Mandali što je spasila Tvoj život i sve ljuda u tom avionu. Hvala ti Oče!

Sandip Mišra (Đevđelija, Makedonija): Najdraži Baba, posle razgovora s tobom juče, osećao sam jaku emociju kada sam stajao ispred Tvoje slike. Misao je došla: “Šta ako Baba napusti telo? Baba, kroz nekoliko ljudi sam otkrio ko sam bio u jednoj od inkarnacija i kako je moj Majstor, tada davno, naustio svoje telo tako što je preuzeo moju smrt na sebe. Baba, juče kada mi je ova misao prošla kroz glavu, molio sam Ti se da ovog puta ja odem prvi a ne Ti. I nakon izvesnog vremena, emocije su popustile. Baba, volim Te. Molim se uvek za tvoju bezbednost.

Anujan TM (Tenezi Mana, Kerala): Nemam reči da izrazim zahvalnost prema Guruđiju i Guru Mandali. Uvek budi pažljiv. Jutros je  Mohanđi sa mnom dugo razgovarao. Na kraju, nisam ni  znao da sam plakao. Zbog čega? Ne znam. Zamolio sam ga da bude uvek sa mnom u kontaktu. Rekao je da hoće. Tada su mi se suze kotrljale niz lice. O Bože! Guruđi! Zaštiti mog… našeg Mohanđija uvek. Đai Ma. Đai Guruđi.

Namešri: Mere Mahadev znaš da stvarno okineš neke žice u srcu. Bila sam toliko emotivna juče ceo dan, plačući samo za tebe (šta daješ od sebe i samo sebe) tokom svoje duhovne prakse suze su se kotrljale i sad kad sam to čula, opet plačem.

Hana Šinka (Novi Sad, Srbija): Prelepo. Sad mi je jasno zasto sam ga sanjala jutros nasmejanog. Nadanandina velika Ljubav stopljena sa Ljubavlju naših srca čuva Mohandija, gde god da je. Neka nas ova zgoda inspiriše da još više radimo na sebi i učinimo našu Ljubav krilatom, a našeg Gurudija srećnim, jer najveća sreća jednog Majstora jeste kad su i njegovi učenici srećni i slobodni.  Neka Ga vatra naših srca ( aarati) uvek okružuje i čuva…

Snežana Jovanović (Doha, Katar): Planirala sam odmor i kartu kupila za 21. Jun…
Imala sam mesec dana do polaska, ali s obzirom da nisam imala obaveze na poslu i da je bio Ramadan, nekako sam nestrpljivo iščekivala da provedem leto sa mojom ćerkom. Početkom Ramadana, Katar, zemlju u kojoj radim, stavljaju pod izolaciju. Problemi sa letovima, odjednom neka uznemirenost među ljudima, blaga panika, neizvesnost, nelagoda. Dani su lagano prolazili. i približavao se dan polaska.
Odjednom sam počela da osećam neku uznemirenost povodom mog odlaska, neki nemir, neke misli, u smislu da će me nešto sprečiti da budem sa ćerkom, prolazilo mi je kroz glavu kao i da nešto nije u redu sa letom, da će ga otkazati, da će zatvoriti granice ili  da će se čak srušiti avion. Tog momenta nisam u potpunosti bila svesna tih misli, tek kasnije sam ih osvestila. Odbacila sam sve negativne misli, ne želeći da im se vraćam. Ali sam i dalje osećala da nešto nije ok sa tim letom.
Jednog jutra  dobila sam poruku od Oca u kojoj me pita da li sam u Kataru i kakva je situacija. Ta poruka me je iznenadila.
Poručio mi je da je bolje što pre da odem. Da ne budem tamo.  Rekla sam mu kad putujem. Pitao me je da li mogu ranije da odem i da budem oprezna. Na tome se završilo.
Sedela sam zatečena Očevim obraćanjem.
Razmišljajući o svemu, osvestivši u tom trenutku moja osećanja i misli od pre par dana, za mene je tada to bila jasna poruka da treba da promenim let, što sam i učinila. Pomerila sam let za 19.Jun. i to je bila velika procedura, menjajuci u sistemu sve dane i čekajuci izlaznu dozvolu u nedelju u podne, a trebalo je da putujem već u ponedeljak, u ranim jutarnjim satima.
Cilj je bio jasan: nisam želela da mi bilo šta pokvari odmor sa mojim detetom.
Upozorenje i poruka od Oca, bili su u pravom momentu, kako bih mogla sa olakšanjem da donesem odluku da promenim let. Došla sam u Srbiju bez problema.
Na dan kada je Otac objavio svoje iskustvo na svom putu, nekoliko sati pre, kroz misli su mi prošla pitanja: zašto sam ja došla ranije, zašto sam promenila kartu… eto sve je bilo ok. Bogu hvala, ali sigurno postoji neki razlog, uverena u to da sam ispravno postupila, prateći svoj unutrašnji osecaj i poruku koju sam dobila. Nakon toga, kao da je trebalo da usledi odgovor…
Posle sat vremena, čitala sam Očevo iskustvo i automatski osetila da je let koji je on preživeo ustvari let kojim je trebalo ja da dođem 21.6.
Tako sam osetila.
Istog momenta napisala sam Mu poruku.
Oče, mozda je to bio onaj moj let kojim je trebalo da idem, ne očekujući odgovor, prosto samo povezujucć stvari. Odgovor je bio: Da. Znam…
U momentu sam se sledila…I sa poniznošću, suzama i zahvalnošću, ostala bez reči.
Koliko god puta izgovorili: hvala Oče za sve sto činiš za nas, nije dovoljno.

 

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevod: Biljana Vozarević

Lektorisla i uredila: Jelena Fassbender

Mohanđi o Bagavan Nitjanandi

June 13, 2017 at 8:58 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Satsang u Sarajevu, Bosna, 16. maj 2017.

P: Svi pričaju o Sai Babi, ali nema mnogo informacija o Nitjanandi.

M: Kao što smo rođeni u određeno vreme, na određenom mestu, iz nekog razloga, svi majstori su, takođe, rođeni na isti način. Oni imaju savršeni razlog zbog koga se rađaju u određenoj frekvenciji, na određeni vremenski period. Svi smo mi isti, tako da se majstori ne razlikuju od nas na taj način. Kad se prosvetlite, pa posle prosvetljenja, postoji stalni napor kako bi se rastvorila naša celovita struktura i postala okean. Tada obično nema razloga za povratkom i ponovnim rođenjem. Ne morate se vratiti.

Nitjanandu su pronašli u jednoj maloj ulici kao bebu. Niko nije znao ko su mu roditelji. Tu se nalazila jedna zmija koja je štitila bebu. Govorimo o Bagavan Nitjanandi koji je napustio svoje telo 1961. Postoji još jedan Nitjananda – Paramahansa Nitjananda – koji je još u telu.

Brigu o njemu vodila je jedna porodica, a on je već od svog detinjstva izvodio mnoga čuda. Mogu nešto reći o nekim njegovim čuda.

… I   Ganga bi trebalo da protiče ovde!

nity-003

Putovao je ka severu sve dok nije stigao u Bombaj. Na tom putu, bio je smešten u mestu zvanom Kanangad. Tamo je meditirao. Kako u tom delu nije bilo vode, rekao je: “Zašto Ganga teče samo na severu? Ganga bi trebalo da protiče ovuda!” Voda je momentalno počela da teče. Voda se još uvek tamo nalazi čak i danas.

… II   Sustizanje autobusa

a383ef2a7568195863466b20c3b6518f

Jednog dana, stajao je na autobuskoj stanici. Hteo je negde da ide. Nikada nije nosio nikakvu odeću. Nosio je samo donji veš, i to je bilo sve. Autobus je dolazio i on mu je mahao da stane. Vozač autobusa ga je pogledao i pomislio: “Ovaj čovek ne nosi nikakvu odeću.” I odlučio je da se ne zaustavi. Kada je autobus stigao na sledeću stanicu, vozač je video da Nitjananda tamo opet stoji. Onda je autobus stigao do treće stanice i vozač je ponovo video Nitjanandu kako stoji. Konačno, vozač je stao i Nitjananda je ušao u autobus.

… III    Dodir čuda

nityaseshayana

Još jedna priča. Opet je stajao na autobuskoj stanici. Video je jednu ženi kako šeta. Otišao je ispred i uhvatio je za grudi. Ljudi su bili ljuti. Jurili su ga. On je vikao: “Izlečena je! Izlečena je!” Niko nije razumeo šta je govorio. Onda su upitali tu ženu: “Šta nije bilo u redu?” Rekla je da je imala rak na obe dojke. Kad ju je Nitjananda uhvatio za grudi, rak je bio izlečen.

… IV   Vozne karte

nityananda-sitting-up

Jednom je putovao vozom i nije kupio kartu. Kontrolor je došao i upitao ga: “Gde ti je karta?”

Nitjananda je rekao: “Koja karta?”

Kontrolor je rekao: “Ako hoćeš da putuješ ovim vozom, moraš da imaš kartu. Je l‘ možeš da mi pokažeš kartu?”

Kontrolor je Nitjanandi pokazao kartu i rekao: “Ovako bi trebalo izgleda.”

Izvadio je jednu kartu iz svog donjeg veša i dao je kontroloru.

Kontrolor ga je upitao: “Znači ideš od ove do ove stanice?”

“Ne, hoću da idem dalje.” Rekao je i uzeo drugu.

Na kraju je kontroloru dao sve karte, ukupno oko pedeset karata, tačno od mesta polaska voza do njegove konačne destinacije. Kontrolor je bio zaista iznenađen: “Kako ovaj čovek može da proizvodi sve ove karte, a nosi samo donji veš? Ne postoji način na koji je mogao sakriti karte. Sve karte su bile sa datumom za taj dan, a ne skupljene stare karte od pre!”

… V   Ćup zlata

5b16a04abc8f480ff9542af8cf88995d

Uvek postoji grupa ljudi koja loše govori o nekom majstoru. Ista stvar se desila i Nitjanandi. Neki ljudi su otišli kod nadležnih u poresku službu. Ljudi koji skupljaju porez su pitali: “Ovaj čovek finansira škole i toliko institucija, a nema nikakvih prihoda. Kako dolazi do tog novca!?” Oni su odgovorili: “Verovatno se bavi nečim ilegalnim. Možda štampa novac ili je agent za pranje nezakonito stečenog novca.” Tada su poreznici otišli kod Nitjanande i pitali ga: “Koji su tvoji izvori prihoda? Pokaži nam odakle si dobio taj novac.”

Nitjananda je upitao: “Ko ste vi?”

Odgovorili su: “Mi smo iz vlade. Mi smo poreznici. Hoćemo da znamo odakle ti novac.”

Onda je rekao: “Uzeo sam ga iz onog jezerceta,” pokazujući prstom ka vodenom bazenu, “Kad god mi je potreban novac, uzmem ga odatle.”

“Je l‘ se ti to igraš s nama? Je l’ se ti to šališ? Možemo te uhapsiti. Mi smo moćni.”

Nitjananda je rekao: “Ne šalim se. Pokazaću vam. Pođite sa mnom.”

Odveo ih je do jezerceta. Uskočio je u vodu i izvadio ćup zlata. Rekao je: “Kad god mi treba novac, odem dole, uzmem komad zlata i to je ono što koristim.”

Nisu mogli ništa da urade.

… VI   Pravi majstor stvara još majstora

25-1493123959-5

Pravi majstor stvara još majstora. On je bio pravi majstor i većina njegovih učenika su postali veoma moćni majstori. Ovo je znak istinskog majstora. To nije onaj koji dobro podučava. Svako može dobro podučavati. Međutim, ako možete da stvorite još majstora, vi ste pravi majstor.

Nitjananda je lutajući konačno stigao u Ganešpuri. Obično je tamo sedeo, a završio je tako što je ostao tamo do kraja svog života. Mnogo ljudi je dolazilo da ga vidi i bojali su se da budu blizu njega, jer bi ih ponekad udario ili izgrdio. Uglavnom je grdio ljude. Kad bi ih izgrdio, velike karmičke blokade su bile uklonjene. Uvek bi pričao nešto sa samim sobom. Mnogi su verovatno mislili da je lud.

Pred kraj svog života želeo je da ide na jug, odakle je i došao. Tada su ljudi iz Ganešpurija rekli: “Guruđi, ovde ste živeli čitav svoj život. Voleli bismo da ovde ostavite vaše telo kako bismo se mogli brinuti o njemu.” Tako da je ostavio svoje telo tamo. Ganešpuri je jedno neverovatno i veoma moćno mesto.

… VII   Način na koji je funkcionisao bilo je teško razumeti i zabeležiti

a66b0f96f217d0701c64c1b2744f7bb0

Ima mnogo, mnogo priča o Nitjanandi, ali stvar je u tome da je teško razumeti način na koji funkcionisao. Bio je toliko moćan majstor. Kad je majstor veoma moćan i kada su njegovi nivoi funkcionisanja multidimenzionalni, to je teško zabeležiti. Ako postoji obrazac, možemo ih zapisati. Npr. ako je bio na jednom mestu, radio određene stvari na određeni način i dešavala su se čuda, ovo može biti dokumentovano. Međutim, ako majstor radi na mnogo većoj platformi, kroz mnogo ljudi, poboljšavajući standarde života, to je teško dokumentovati.

Mnogi ljudi ne govore istinu. Pričaju samo nešto loše. Koliko ljudi kaže da je došlo do neverovatne transformacije u njihovom životu? Veoma malo. Većina ljudi kaže: “O, bio sam kod njega. Nije mi to dao. Znači nije dobar.” Ovo često možete čuti. Čak i danas, ako pogledate šta ljudi pričaju – vole da pričaju negativno. Koliko ljudi priča pozitivno? Ovo je bio slučaj i sa Nitjanandom. Većina ljudi ga nije čak ni razumela i zato dokumentacija nije bila savršena. Zato ne znamo mnogo priča o njemu. Ovo su priče koje su ljudi jedni drugima prenosili. Nisu ih zapisivali, već su na kraju bile zapisane posle nekoliko generacija.

Mogu pričati o svom iskustvu ako vam već nije dosadno 🙂

MOJA ISKUSTVA SA NITJANANDOM

Moje prvo iskustvo sa Nitjanandom – Vođen nevidljivom rukom

ganeshpuri-temple

Ništa nisam znao o Nitjanandi, kao i većina ljudi. Jedan dan sam pisao blog i bez ikakvog razloga, pao mi je na pamet njegov lik. Naravno da postoji razlog, ali u to vreme nije bilo očiglednog razloga. Njegov lik mi je pao na pamet i jednostavno sam stavio njegovu sliku i napisao: “Zemlja je postala bolja, jer je on njome hodao.” Nisam znao zašto sam to napisao. Nisam imao određenu ideju ili plan, ali za nekoliko meseci, stigao sam u Ganešpuri. Moj prvobitni plan bio je da prvo idem na samadi (*samadhi = grob) Babe Muktanande (njegovog učenika koji ga je dostigao), a onda da odem na samadi Nitjanande. Međutim, auto me je odvezao direktno na samadi Nitjanande, jer vozač nije znao put. Auto se zaustavio tačno na mestu gde je čuvano telo Nitjanande. Dozvolili su mi da uđem unutra gde samo sveštenici mogu da ulaze, iako nikome nije dozvoljen ulaz. Šta više, ti ljudi me nisu poznavali. Ali su rekli: “Možeš ući.” I ušao sam. Dodirnuo sam idola gde je čuvano njegovo telo. To je bilo neverovatno iskustvo za mene.

Moje drugo iskustvo sa Nitjanandom 

Susret sa Nirmalanandom, Nitjanandinim učenikom  

Sri-Adi-Shankara

Na jugu se nalazi hram koji se zove Mukambika. Malo više na planini gde je Adi Šankara radio tapas (ispaštao), Boginja se pojavila. Rekla je: “Šta mogu da  učinim za tebe?”

Adi Šankara je rekao: “Voleo bih da pođeš sa mnom kod mene, kako bih mogao da napravim hram za tebe.”

Boginja je odgovorila: “U redu, idi. Poći ću s tobom. Ali, ako budeš imao i jednu sumnju u svom umu, zaustaviću se na tom mestu i neću nastaviti dalje.” Ovo znači da treba toliko verovati svom umu da ne bi trebalo sumnjati. Ako jednom posumnjate, gotovo je. Milost odlazi.

Adi Šankara je hodao, a Boginja je išla iza njega. Nosila je nožni lančić sa zvončićima, koja su koja zveckala. Pošto se čuo zvuk, Adi Šankara je znao da ona ide za njim. Posle nekog vremena, zvuk je prestao. Boginja ga je testirala. Pridržala se za nožni lančić, prigušivši zvuk.

Adi Šankara je još neko vreme hodao, a onda je nastupila sumnja: “Da li ona uopšte ide iza mene?” Okrenuo se i pogledao.

Boginja je rekla: “Sumnja je došla u tvoj um. Milost je otišla. Gotovo je. Ja ostajem upravo ovde.”

1280px-kollur_mookambika_temple_20080123

Upravo na tom mestu je podignut Mukambika hram. Ovaj hram je bio raj za mnoge, mnoge majstore. Većina majstora, uključujući i Satja Sai Babu, odsedala je na tom mestu: Satja Sai Baba, Bagavan Nitjananda, Avaduta Nadananda, itd. Svi ovo majstori su neko vreme proveli tamo, ili su nešto odatle dobili. Takođe, na brdu se nalazi koplje Boginje. Izgleda da je tamo Boginja ubila demona, pa je zabijeno veliko koplje koje izviruje ka nebu. Metal je testiran u naučnim laboratorijama i nisu mogli da otkriju koja vrsta metala je u pitanju. Taj metal nije sa zemlje. Koplje se i dalje tamo nalazi, a takođe i nekoliko hramova.

Dakle, posetio sam ta mesta, a onda sam čuo da je tu odseo jedan Nitjanandin učenik. Njegovo ime je Svami Nirmalananda. I on je napustio svoje telo. Da li znate kako sam došao do te osobe? Ovako se to desilo. Bio sam u poseti Mukambika hrama. Kad sam izašao napolje, nekoliko ljudi je stajalo i prosilo za hranu i novac. Ugledao sam jednog čoveka koji je nosio lepu majicu. Izgledao je čisto, okupano. Ali i on je prosio. Upitao sam ga: “Jesi li gladan?” Odgovorio je: “Jesam.” Rekao sam:” Pođi sa mnom.” Išao sam na doručak i poveo sam i njega. Rekao sam mu: “Jedi šta god hoćeš. Ja ću platiti račun.” Seo je za sto, poručio samo jedno jelo, pojeo ga, onda mi je prišao i rekao: “Dobro sam.” Onda sam rekao: “Idi, ja ću platiti.” Postavio sam mu jedno pitanje: “A ručak? Hoćeš da poneseš nešto hrane za ručak? Mogu ti dati.” Odgovorio je: “Ne. Neko će mi dati ručak.” Ovo znači da je bio pravi svetac. Nije brinuo za budućnost. Živeo je samo u sadašnjosti. Bio je zadovoljan što je dobio hranu. Da nije dobio hranu, postio bi. To znači da je zaista postao svetac. Uopšte nije brinuo za budućnost. Ništa nije hteo za ručak, za sledeći obrok. Bio sam veoma zaintrigiran što sam ga video, a on je ubrzo posle toga otišao.

Sledećeg dana desila se ista stvar. Izlazio sam iz hrama, ovaj čovek je tamo stajao. Postavio sam mu isto pitanje, pre nego što je on mene pitao, pitao sam ja njega: “Jesi li gladan?” Odgovorio je: ”Jesam.” Rekao sam: “Pođi sa mnom.” Ista stvar se ponovila.

Tog dana sam planirao da odem do reke da se okupam. Morate da idete oko kilometer dalje naniže da biste stigli do rečnog toka. Hteo sam tamo da se okupam, pa sam išao u tom pravcu. Iznenada, ugledao sam putokaz za hram. Ne znam zašto, ali sam osetio da treba tamo da skrenem. Sa mnom je bilo još nekoliko ljudi. Jedan od njih je fotografisao. Išli smo tim putem, a kad smo stigli do hrama, tu se nalazila mala platforma. Onaj čovek koji je sa mnom doručkovao je tamo ležao. Pogledao me je. Bio je veoma uzbuđen što me vidi i rekao je: “O, došao si ovde. Uđi u hram.” Onda je rekao: “Svami Nirmalananda, cvet Bagavan Nitjanande, je sada tamo, ali on ne vidi ljude. Isti je kao Nitjananda. Njegovo lice je ljutito. Nikad ne znaš da li voli što ulaziš ili ne.”

Jedna osoba je fotografisala, a kad je kasnije pregledala fotografije, ovaj čovek (koji je išao na doručak) nije bio ni na jednoj fotografiji. Nije bilo ni jedne slike sa ovim čovekom. Ko je on bio, niko ne zna. Njegov posao je bio da me dovede tamo. Posle toga, iako sam ostao još tri dana, više ga nikada nisam video. Samo ona dva dana za vreme doručka i treći put ovde. Onda je nestao. Nigde ga nije bilo, čak ni na fotografiji. Onda smo ušli u hram, koji je bio pun slika Nitjanande. Pomolili smo se, a ja sam pitao sveštenika: “Možemo li upoznati Nirmalanandu?” Odgovorio je: “Molim vas, sačekajte da proverim.” Rekao sam: “Samo mu recite da je Mohanđi došao.” Ako može da vidi ko sam zaista, pozvaće me. Inače, ako ne zaslužujem, ne treba da ga upoznam. Pozvao je nas troje. Tada je već bio veoma star i nije se osećao dobro. Njegova noga je bila natečena i imao je užasne bolove. Pitao me je: “Šta želiš od mene?” Rekao sam: “Ništa, samo tvoje blagoslove.”

bhagawanblessing

Onda je rekao nekoliko stvari o Nitjanandi. Nitjananda mu je rekao: “Ostao sam tri godine u Mukambiki, ti ostani trideset.” Pre nego što je Nitjananda napustio svoje telo, poslao je Nirmalanandu na ovo mesto, gde je on ubrzo i otišao. Nirmalananda je ovde boravio poslednjih trideset godina. Kad je Nitjananda rekao: “Idu u Mukambiku.” Nije otišao. Nije želeo da napusti svog gurua. Želeo je da bude u njegovoj blizini.

Nitjananda ga je pitao: “Zašto stojiš tu?”

Nirmalananda je odgovorio: “ Ne želim da idem.”

Nitjananada je rekao: “Gubi se odavde!”

Nirmalananda je rekao: “Kako mogu otići bez tebe?”

Nitjananda je bio prekriven ćebetom. Dao mu je to ćebe i rekao: “Ovo sam ja, uzmi ga. Idi!”

Sve do sada, on na tom ćebetu meditira. Kad smo tamo otišli, na tom ćebetu je sedeo.

Ovo je moje drugo iskustvo sa Nitjanandom.

Tako da verujem da me je Nitjananda doveo do tog hrama da bih upoznao Nirmalanandu.

Moje treće iskustvo sa Nitjanandom

nityananda-smiling-agnya-glowing

Moje treće iskustvo sa Nitjanandom bilo je interesantnije. Nitjananda je, u svoje vreme, stvorio mnoge majstore. Koga god bi dotakao, postao bi majstor. Iskreno verujem da šta god da sam ja danas, On ima veliku ulogu u svemu tome. Nitjananda je imao jednog učenika koji se zvao Rakadi Baba. Rakadi znači da je imao običaj da nosi samo pepeo na svom telu. Rakadi Baba je imao veoma, veoma moćnog učenika Purnanandu koji ga je dostigao. Nikada nisam čuo ni za Rakadi Babu ni za Purnanandu. 2014 godine neki ljudi i ja posetili smo jedno moćno mesto Gospoda Datatreje. Jedan svetac je želeo da me vidi. Svetac nije govorio engleski. Meni je bilo veoma teško da komuniciram s njim, jer nisam govorio njegov jezik. Ali, on je rekao: “ Želim da upoznam Mohanđija: “Došao je na to mesto gde smo mi bili. Njegova loza je Bagavan Nitjananda, Rakadi Baba, Purnananda, Sadananda, onda onaj čovek koga sam upoznao, Tjagananda. Purnananda je napustio svoje telo 16. aprila 2000. Pre nego što je napustio telo, skinuo je malu koju je nosio (*mala = brojanica), dao je Tjaganandi i rekao: “Jednog dana, Mohanđi će doći. Daj mu je.“

mohanji-meeting-swamy-thyagananda

Četrnaest godina kasnije, dobio sam je. Telo je napustio 6. aprila 2000, a 24. decembra 2014. upoznao sam Tjaganandu i on mi je dao malu. Tjagananda je pitao Purnanandu: “Kako ću prepoznati Mohanđija?” Rekao je: “Pogledaj u njegovo treće oko. Moći ćeš da vidiš sunčev sjaj.” Kad sam ušao u sobu gde je sedeo, pogledao me je i ućutao. Potekle su mu suze, neko vreme nije mogao da govori. Dok sam tamo sedeo, Purnananda mu je rekao: “Prenesi sve svoje moći na Mohanđija. Predstoji mu veliki posao koji treba da uradi u svetu.” Upitao me je: “Mogu li ih preneti na tebe?” Kleknuo sam. Preneo mi je svoje moći, dao mi malu i odeću, i onda smo otišli. Purnananda je nosio istu malu dugo vremena, bila je kao atomska bomba, toliko je bila moćna.

swamy-thyagananda-honouring-mohanji-love-of-the-masters

Ovo je jedan deo priče. Postoje mnoga čuda vezana za ovo, ali govorim o lozi. Loza Bagavan Nitjanande je došla kroz Tjaganandu do mene.

Moje četvrto iskustvo sa Nitjanandom

Onda sam 2015. upoznao Avadutu Nadanandu. Mislim da su neki do vas pročitali knjigu “Autobiografija jednog Avadhute”. Bio sam u Benaresu, takođe poznatom kao Varanasi. Porodica koja me je poznavala, pozvala me je na doručak. Kad sam otišao na doručak, dali su mi knjigu koju je napisao Nadananda. Tako sam saznao za njega. Kad sam pogledao u sliku, video sam mnogo energije na licu, veoma moćno. Pitao sam ih: “Ko je ovaj čovek?” Čovek koji mi je dao knjigu je odgovorio: “On je veoma moćan majstor koji je još uvek u telu.” Rekao sam: “Želim da ga upoznam.” On je rekao: “Ne znam gde je, ali ga možeš upoznati.” I dao mi je njegov broj.

avadhoota-nadananda-mohanji-blog

Nadananda se nikada ne javlja na pozive. Zvao sam ga mnogo puta, ali nisam mogao da dođem do njega. Onda sam pomislio: “Dobro, neću ga upoznati, to je to.” Potom sam putovao po inostranstvu i držao programe u različitim delovima sveta. Kad sam se vratio, našao sam Nadadinu knjigu na svom krevetu! Obično bi bila na nekoj od polica. Ali, bila je na mom krevetu. Onda sam pomislio: “Pošto se ova knjiga nalazi na mom krevetu, znači da treba nešto da uradim.” Ponovo sam pozvao broj. Ali opet se nije javljao. Pa sam rekao: “U redu, pusti to.” I knjigu sam vratio na policu.

U decembru sam u Širdiju imao snimanje za film u kome sam glumio. Nadananda je bio osam sati od Širdija. Odlučio sam da ga upoznam. Devi, Mila, ja i nekoliko ljudi otišli smo da ga upoznamo. Već smo ga obavestili da dolazimo i on nam je rezervisao sobu. Soba je bila pored skladišta za žitarice i to mesto je bilo puno pacova. Krevet se nalazio na podu. Morali ste da pitate pacove: “Mogu li malo da spavam?” 🙂 Ali mi ništa nismo osetili. Došli smo da upoznamo velikog majstora i svi smo bili srećni što spavamo sa pacovima. Nadao sam se da nema zmija, jer kad su tu pacovi, zmije su u iskušenju da dođu da vide šta oni rade. 🙂

Kad sam po prvi put upoznao Nadanandu, pitao me je: “Zašto si došao? Šta ti treba od mene?” Nikada nisam išao kod majstora da bih nešto dobio. Jednostavno bih odlazio prazan, pa šta bude da bude. Ako idemo sa očekivanjima, vraćamo se razočarani. Tako da ni kod jednog majstora nisam otišao zbog nečega ili očekujući nešto. Jednostavno odem, pa šta bude bude. Kasnije mi je Nadananda rekao: “Tvoj posao je bio da dođeš, naš posao je da te ispunimo.” Na ovaj način funkcioniše tradicija. Ako osoba dođe, nikad se neće vratiti praznih ruku. Koliko god je moguće, majstor će je ispuniti. Kad sam rekao da mi ništa ne treba, on je odgovorio: “Majka će mi reći zašto si ovde. Niko ne dolazi da me vidi bez razloga.”

Sledeći dan smo svi bili tu, a on je iznenada došao i rekao: “Želim da odam počast Mohanđiju.” Potom mi je dao šal i Šri Jantru (svetu geometriju koja prikazuje Božansku Majku), nazvao sam ga Guruđi. Rekao sam: “Guruđi, ne trebaju mi nikakva odlikovanja. Dobro sam. Ne očekujem da mi niko odaje počast. Dobro mi je.” Rekao je: “Ne, ne. Ovo je instrukcija.” Kasnije je o tome pisao. Napisao je kako sam mu se svideo kad sam došao zato što sam bio prazan i ništa nisam tražio. Drugo, dok je sedeo sam, Babađi mu je rekao: “Poslali smo ti Mohanđija. Pobrini se za njega.” Onda sam saznao za lozu: Bagavan Nitjananda, njegova učenica Maa Taramaje, zatim Avaduta Nadananda. Dakle, loza se ponovo vratila.

img_6025

Manje više, desila se slična stvar. Nadananda je preneo svoj duhovni bankovni bilans na mene, kao i Tjagananda. Vidite, reka je ponovo počela od Nitjanande.

Moje peto iskustvo sa Nitjanandom

Još jedan kanal je došao. Radi se o majstoru koji nije u telu. Nadananda je u svom telu. Ovaj Svami je živeo u hramu blizu mesta gde je živeo Nitjananda u Ganešpuriu. Verovatno je ovo ono mesto gde je Nitjananda došao pre nego što je otišao do mesta gde je kasnije boravio u Ganešpuriu. Ovaj čovek je bio pogrbljen. Neki od vas su možda videli njegovu sliku.  Zvao se Vasudevan Svami. Odavao je poštu Nitjanandinim padukama (*paduka = stara indijska obuća)

mohanji-and-the-avadhoota-of-the-nath-temple

Jedne noći, ljudi su ga gađali kamenjem. Nijedan kamen ga nije pogodio. Kad sam sledeći put otišao kod njega, pitao sam ga: “Svami, jesi li video ko je bacao kamenje? Jesi li se žalio policiji?” Odgovorio je: “Ne, ne, ne. Ne treba da gledamo u one koji bacaju kamenje, jer ćemo osećati bes prema njima i naš ume će se zaprljati. Ne treba da se prljamo. Ne treba da gledamo ko baca kamenje. I ne treba da kažemo policiji, jer će se njihova karma za njih pobrinuti. Zašto bismo brinuli?

Od tada je i on napustio svoje telo.

Poslednji put kad sam ga sreo, rekao mi je dve stvari. Prvo: “Mohanđi, uvek ću te se sećati. Svaki dan mislim na tebe.” Drugo: “Bagavan Nitjananda živi s tobom.” Ove dve stvari koje je rekao, bile su manje više njegove poslednje reči upućene meni.

12043033_961242457266825_3113949022107942694_n

Zaključak

Dakle, ova loza je došla do mene na različite načine, kroz različite majstore. A zašto ne znamo mnogo o Bagavan Nitjanandi? Posebno kad je pravio dijamante od kamenja, tj. kad je od normalnih ljudi stvarao majstore. Ovo je veoma teško videti, veoma teško razumeti i veoma teško objasniti.

Sai Baba je uradio istu stvar. Stvorio je razne majstore. Svaki pravi majstor je stvorio još majstora. Mislim da bi to bilo to o Nitjanandi.

Transkribovala: Biljana Vozarević

Prevela: Staša Mišić

Lektorisala i uredila: Jelena Fassbender

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Živeti sa svecem

June 5, 2017 at 5:29 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

 

Sveci su uvek bili obični ljudi. Istinskom svecu, spoljašnji sjaj nikada nije bio važan. Oreol na slici je odraz uma posmatrača. U stvarnom životu retko kad vidimo oreol. Za života Širdi Sai Babe, neki ljudi su ga smatrali mentalno neuravnoteženom osobom. Imao je običaj da pričao o entitetima nevidljivim ljudskom oku. Čudno se ponašao. Živeo je veću istinu. Ko to može razumeti? – Samo oni koji se usude da se uzdignu do njegovog statusa.

Sveci koji izaberu da svoj posao obavljaju na pijaci, uvek su izloženi riziku da završe u mentalnoj ustanovi. Mnogi ih nikada nisu razumeli. Mnogi su ih potcenili. Neverovatne moći, o kojima čitamo, stvaraju mentalne slike. Ljudi žive sa tim slikama, i kada izaberu da žive sa svecem, cela kuća od stakla počinje da se slama i na kraju pada. Istina je jedna. Onaj ko živi u istini je onaj sa istinom, sve ostalo za njega je iluzija. On ne mora da se pretvara. Ne brine o prosečnoj slavi, čija smo žrtva, uglavnom. Ne postoji ništa što bi se dokazalo. Ne postoji ništa što bi se videlo. Pogledaj kroz moje oči, videćeš istinu. Istina je jasna kao sunce koje sija. Vi ste izabrali naočari za sunce. Bio je to vaš izbor. Istina je uvek jasna, a ne dualna.

Kada izaberete društvo sveca, takođe birate i neizvesnost. Ovo je u stvari suština života. Sveci žive promenljivu spoljašnjost, a imaju iskustvo nepromenljive unutrašnjosti. Ovo je ironija. Oni uživaju u razvijanju i propadanju ćelija, i ništa po tom pitanju ne rade, čak i kad bi imali moć da to promene, obrnu proces ili ponovo nešto stvore. Kad ste sa istinom, takođe posedujete moć vrhovne istine. To postaje deo vašeg postojanja. Međutim, vi ništa nećete uraditi za sebe. Takvi su pravi Majstori. Njima ništa nije potrebno. Ni usluge ni žrtvovanja. Oni žive kao pokretni spomenici nesebičnosti, kao putokazi oslobođenja. Ako pažljivo pročitate životnu priču Širdi Sai Babe, biće vam jasno o čemu se radi u ovom tekstu. Potrebno je da vidimo kroz Njegovu sliku kako bismo upoznali Majstora. Veliki majstor mora da bude potpuno običan. Prazne posude prave buku. Ispunjene posude pružaju duboku, jezgrovitu tišinu.

Truth is Unreal to Ordinary Eyes

Istina je Nestvarna Običnim Očima       

Kad umru, gledamo ih na slikama. Vidimo monahe kako nagi sede sa velikim oreolima oko svojih glava. Klanjamo im se. Poštujemo ih. Meditiramo na njih. Sve je to u redu, jer nismo u njihovoj fizičkoj blizini. Fizička blizina je problem. Oni jedu i piju. Koriste toalet. Znoje se. Iskazuju ljudske emocije. Vole, a takođe i grde. Ponekad čak ispoljavaju prividnu surovost. Ovo sigurno ruši sve naše koncepte i mentalne slike. Ruši sva naša očekivanja. Ponovno stvaranje je moguće samo putem poništenja. Prvo morate da ispraznite da biste ponovo napunili. Ovo je najvažnija stvar.

Dakle, kako kaže izreka, ne idite suviše blizu sveca (smeh). Ako možete, usvojite njegovo učenje i uživajte u njemu. Ovo je važno ukoliko želite da održite vašu mentalnu sliku o svecu. Ako je to ono što ste izabrali. Blizina vatre će vas spaliti. Blizina sveca će spaliti vaša očekivanja i čak određene urođene osobine. Pazite se!!!

Bog Vas Sve Blagoslovio

M

 

Originalni tekst možete pročitati ovde.

 

Prevela: Staša Mišič

Uredila i lektorisala: Jelena Fassbender

Mohanđi objašnjava: 10 jednostavnih istina o tome kako se ponašamo prema životinjama

June 4, 2017 at 1:56 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

MAIN INTERNAL

U svetu gde stalno negde žurimo i gde smo zaglavljeni u svojoj rutini, ponekad je teško izvući se iz toga i duboko razmisliti o našem odnosu prema svetu koji nas okružuje. Zbog toga je važno čitati i istraživati učenja duhovnih majstora, koji vam mogu otkriti određene ideje ili koncepte o kojima možda ranije niste razmišljali. Danas vam dajemo 10 takvih citata Bramariši Mohanđija koji govore o našem odnosu ne samo prema životinjama, već i prema Majci Zemlji.

earth balance 1

  1. Zemlja ima savršen sklad i ravnotežu. Životinje nikada ne ubijaju iz zadovoljstva ili zabave. Životinje stvari rade samo sa svrhom, a čovek je taj koji je uništio ekološku ravnotežu. Kada ubijamo tigrove i lavove, populacija jelena raste. Kada ubijamo jelene, lavovi i tigrovi gladuju,… i tako redom. A jeleni kao i lavovi poznaju svoju uzajamnu zavisnost. Jelen se nikada ne boji dobro nahranjenog lava. Zadovoljan lav nikada ne uznemirava jelena čak ni ako spava pored njega. Zakon prirode je skladan. Nijedna životinja se ne pari radi zadovoljstva. Njihov život je uvek vezan za neku svrhu. One jedu da bi održale svoje telo i pare se da bi održale vrstu. Jednostavno. Kako onda možemo da kažemo da ubijamo da bismo održali ekološku ravnotežu? Da li posedujemo moć sagledavanja stvari iz široke perspektive kao Majka Priroda? Zato bi ovakve vrste tvrdnji trebalo momentalno odbaciti i lovce strogo ukoriti.

internal 2(5)

  1. Kreacija dolazi sa odgovornošću. Destrukcija je jednaka neodgovornosti. Destrukcija stvari kao i živih bića je jasan znak zloupotrebe moći. Čovek je neslavno propao što se tiče odgovornog ponašanja. Njegova emotivna priroda i pohlepa su uništile njegovo mesto stanovanja – zemlju. Najveća šteta od svih je izgubljeno poverenje među vrstama. Čovek je postao potpuno izolovan. Nijedna druga vrsta ne veruje čoveku. Ne postoji poverenje između životinjskog i ljudskog carstva. Na zemlji već postoji podela. Ovo se desilo jer su generacije za generacijama lovile, mučile i ubijale bića drugih vrsta, kao da su ratni zločinci. Takođe, neke vrste smo potpuno uništili. Dok ovo pišem, mi i dalje isto radimo.

deer

  1. Jelen razume i shvata glad lava. A jedan iz krda može čak i žrtvovati svoj život da bi spasao ostale i ispoštovao harmoniju vrste. Lavovi ne ubijaju iz zadovoljstva. Stoga, postoji predvidivost koju ostale vrste razumeju. Dok u slučaju čoveka, mi ubijamo, lovimo, mučimo i sakatimo životinje zarad našeg sadističkog zadovoljstva. Trofejni lov i ljudska kontrola zaštite vrsta koje koriste naprednu mašineriju da smanje životinjsku populaciju su sve znaci našeg nedostatka svesti.

monhanji internal 4

  1. Kada se životinje počnu tretirati kao prehrambena roba, kada se proizvode, gaje i ubijaju zarad čulnih uživanja, gubimo kontrolu nad našom sosptvenom svešću. Gubimo kontrolu nad nama samima. Kada ubijemo bilo koje biće, kada poričemo pravo na postojanje ili zajednički prostor bilo kom biću, izneverili smo poverenje.

monkey

  1. Mi mučimo i ubijamo našu sabraću. Vezujemo ih i zarobljavamo iz zadovoljstva. Učimo našu decu da je u redu videti majmuna u zoološkom vrtu. Da je u redu držati životinju u kavezu iz zadovoljstva.

love incarnate

  1. Naživo im deremo kožu jer volimo da je nosimo. Mi smo toliko bezosećajni da nikada ne osećamo tuđu bol ili agoniju. Ali se svakako žalimo čak i na najmanju povredu. Razumite – ista duša funkcioniše u svima. Treba to da osetimo. Definitivno treba to da osetimo. Nema poente biti emotivan u vezi s tim. Nema poente čitati, a onda zaboraviti. Ako ne možete da pomognete, bar raširite svest o ovome. Podsetite ljude o našoj pravoj prirodi – MI SMO OTELOTVORENJA LJUBAVI.

mohanji 6

  1. Mi pričamo i pridikujemo o Bogu. Kako uopšte možemo dostići Boga kad ne možemo čak ni da vidimo Boga u svakom biću? Element duše svakog bića je Bog? Kada element duše ode, to nazivamo mrtvim telom. Moramo da vidimo Boga u svim bićima i da to poštujemo. Kada počnemo da gledamo u sva bića kao izraz Gospoda, da li onda ikako možemo povrediti bilo koje biće? Sva bića zajedno postaju pravi izraz Univerzuma. Ko nam je dao pravo da živimo na način na koji želimo i da povređujemo svako drugo biće na ovaj ili onaj način?

almighty

  1. Nemamo nikakvo pravo da ubijamo ili mučimo bilo koje biće, jer su i ona takođe istinski izrazi Gospoda.

mohanji 8

  1. Novopečena majka je zaklana jer se mesna industrija obavezala isporukama. Dakle, ceo ciklus profita i nesvesne bezosećajnosti uništava tkivo suptilnosti. Ovo je jedna od tragedija ljudskog postojanja.

end

  1. Možda je vaš glas jedini i mogao bi iščeznuti u okeanu glasova ovog sveta. Međutim, energija koja je putovala sa vašim glasom nikada ne može umreti ili propasti. Ona će se udružiti sa sličnim glasovima i napraviti promenu u ovom sistemu pre ili kasnije. Zato, iskažite ono što imate. Životinje nisu napravljene da bi nas hranile ili zabavljale.

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Staša Mišić
Lektorisala: Tijana Sladoje

Jedan dan u Širdiju s Avadutom

June 2, 2017 at 7:08 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Razgrnuo sam zavesu u svojoj sobi u novootvorenom hotelu Đivanta u Širdiju. Verovatno sam prvi gost u toj sobi. Ovde sam povodom svečanog otvaranja dva restorana: Madhuban  i Ahimsa Vegan . Sviće zora. Kasnim sa ustajanjem. Kasno sam otišao u krevet, jer smo prilično kasno stigli i prijavili se u hotel. To definitivno nije opravdanje što sam se kasno probudio. U stvari, nikakvi izgovori nisu dozvoljeni na našem putu. Kad god da legnemo,, buđenje i ustajanje treba da se poklapa sa večnim SUNCEM. Telefon je zujao. Otvorio sam Pandorinu kutiju. Proveravanje telefona ujutru nije dobra ideja. Vreme nestaje ispred raznih poruka iz celog sveta. Iznenada, setih se reči Sai Babe: „Ja sam sam. Nemam svoju porodicu. Nemam rođake ili tzv. prijatelje. Nemam ni ženu ni decu. Nemam imetak, novac ili kuće. Nemam ništa da čuvam od lopova. Ipak, Maja me stalno testira i vreba me.” Šta onda sa onima koji imaju sve gore navedeno? Biti istinski duhovni gazda nije mala stvar, posebno ako imate neke veze sa svetom oko vas. Većina ljudi neće razumeti ovu istinu i zahtevaće sve više i više od vas.

Šri Mohanđi

avaduta-nadananda

Posle kraćeg vremena, posle jutranjih obaveza, bio sam spreman za spoljašnji svet. Čulo se zujanje mog telefona. Jedan momak sa zapada: „Mohanđi, rekao si da će svaki Višvamitra (*Vishwamitra = prijatelj sveta) morati u životu da odsluži svoj deo prema Menakasi (*Menakas = jedna od najlepših božanskih nimfi) pre večnog dobitka. Molim te objasni.” Odlučio sam da na to odgovorim pre nego što pređem preko u susednu sobu gde je odseo Avaduta Nadananda. Odgovorio sam: „Osoba mora da iscrpi sve karmičke mreže pre nego što postane potpuna. Menaka predstavlja iskušenja zemaljskog postojanja, a to ne mora nužno da bude žena. Sve mora da dođe i prođe. Sve se mora desiti. Šta god da mora da se dogodi u jednom životu, dogodiće se u određeno vreme. Ovo je igra dualnosti zemaljskog postojanja. U ovome ne postoji dobro i loše. Usponi i padovi su deo života. Nema ponosa u usponima ili razočaranja u padovima. Posmatrajte i jedno i drugo sa jasnoćom i staloženošću. Gledajte šou iz perspektive projektora. Svaki Višvamitra će voditi svoju Manakas bitku da bi doživeo kako sreću, tako i tugu povezanu s njom.”

Većina stvari u životu se ne može izbeći. Kada izaberete da u svim okolnostima dajete samo ljubav, moraćete da se suočite i uhvatite u koštac sa višestrukim fazama i licima dualnosti postojanja, sa svim obmanama života. Sa borbom između onoga što volite i onoga što morate da uradite. Na duhovnom putu, sve je u onome što morate da uradite, potpuno ignorišući ono što volite da radite koje nema nikakvu vrednost s obzirom da uvek potiče iz koreografije uma. Sa ovim jutranjim mislima na umu, željan da vidim Avadutu Nadanandu, sveca bez ikakvih pretenzija, išao sam ka vratima.

Voljeni Guruđi – Avaduta Nadananda

Ljudi su se već okupili na podu oko njega. On je sedeo leđima okrenut prozoru. Kada sam ušao, ljudi su se pomerili sa strane kako bi mi napravili mesta da uđem. Guruđi, kako ga svi sa puno ljubavi zovu, mi je dao znak glavom: „Dobro došao, Mohanđi.” On je ponizan, jednostavan, direktan i krajnje, opipljivo pun ljubavi. Njegova ljubav je nepogrešiva. Kleknuo sam dole ka njemu iz poštovanja i ustao da ga zagrlim. Grljenje sa njim je stapanje sa njim. Njegova energija je majčinska. Kad je potrebno, strog je i oštar, a u suprotnom pun ljubavi i nesebičan. Nikako ne toleriše izdaju gurua ili tradicije. Reaguje snagom Majke Durge prema onima koji varaju, kradu, izdaju ili u životu čine neetičke stvari. On je jednostavan i suština čiste ljubavi prema onima koji pate i koji su bespomoćni u svetu. Svoje učenike voli kao majka. On peva i igra, iako boluje od petog stadijuma raka pluća. Niko ne bi  ni pomislio da njegovo telo trpi toliki bol, iako njegov um uopšte ne pati. Za njega je ceo život žrtvovanje, i to često za one koji to ne zaslužuju. On nikada ne pokazuje stanje svog tela ili svoje svesti, ali nikada ne dopušta da dobri posetioci odu praznih ruku bez njegove milosti. Međutim, ako neko pokuša da se pravi pametan i da ga nadmudri ili ga laže, ta osoba će izgubiti čak i ono što je imala. On ima  tinejdžersku energiju. Odmara se samo nekoliko sati svaki dan i nastavlja da radi za dobrobit siromašnih i bespomoćnih. On štiti svoje učenike. On kaže: „Čak i ako napustim ovo telo, biću na zemlji i radiću kao što sada radim bez promene narednih 300 godina. Biću jednako opipljiv kao što sam i sad.”

avaduta-nadananda1

Sveti spisi kažu da će onaj ko izda svog grua ili ga se odrekne morati da uzme brojne živote, počevši od materice najnižeg nivoa, pre nego što se vrati u ljudsko rođenje. Drugim rečima, on mora da ponavlja kompletan ciklus evolucije kroz oko 845 000 materica dok ne uzme sledeće ljudsko rođenje. Bog Višnu kaže Mudracu Naradu: „Ako neko uvredi mene ili moje ime, ja mu oprostim. Ako neko uvredi svog gurua ili njegovo ime, čak i ako mu Guru oprosti, ja neću.” Ovaj aspekt možemo videti u onome što pokazuje Avaduta Nadananda. Jedna osoba mu je prišla zbog inicijacije. On ga je pitao da li je dobio inicijaciju od nekog drugog. Rekao je da je dobio inicijaciju od četiri različita majstora pre nego što je došao kod njega. Nadananda je pobesneo. Zatražio je od njega da momentalno ode. Rekao je: „Za onog ko ne može da poštuje svog gurua nema mesta u mom svetu.”

avaduta-nadananda3mohanji-1281

U ovom kontekstu, mali osvrt unazad…

Bio je početak marta 2016. Trebalo je da započnem svoje putovanje po zapadnim zemljama i Južnoj Africi. Čekao me je grozničav raspored, a pre puta bilo je i drugih programa u Indiji. Guruđi me je pozvao da dođem na inauguraciju Ugadi u Kurnolu. Njegov poziv je zapovest. Moji bliski pratioci i ja otišli smo u Kurnol na jedan dan. Dok je nekoliko nas sedelo dole sa Guruđijem i pričalo o raznim stvarima, došao je jedan pas. Guruđi je pokazao veliku ljubav prema tom psu. Mene je, takođe, „upoznao” sa njim. Potapšao sam ga, a on je delovao veoma srećno u našem društvu. Guruđi je rekao: „Mohanđi, on se u ovom životu zove Sudhir. U prošlom životu bio je Sudhirananda. Zavetovao se na samoodricanje. Međutim, nije uspeo da bude lojalan prema svojim praksama i guruu, i postao je pas u ovom životu. Ponovo me je sreo i ja ću mu povratiti ljudsku formu u sledećem životu.” Ovo može zvučati kao bajka. Ali, video sam mnoge takve slučajeve stanja Joga Brašte (*Yoga Bhrashta = pad u nemilost) u svom kratkom iskustvu u duhovnim područjima ove inkarnacije. Glavni razlog za to je izdaja svog gurua. Guru ne mora da bude guru koji nas je inicirao ka nekom putu ili praksi. To bi čak mogla da bude jedna osoba ili ličnost koju mi smatramo za svog gurua čak i u umu. Jednom kad nekoga uzmemao za svog gurua, čak i samo jednom, treba da ga poštujemo i odajemo počast njegovom imenu i formi. Ako u tome ne uspemo iz bilo kog razloga, možemo skliznuti sa puta evolucije svesti. Potrebna su mnoga rođenja u raznim matericama da bismo dostigli ljudsko rođenje. I potrebna su razna ljudska rođenja da bi se evoluiralo od stanja „životinja – čovek” do stanja „čovek – čovek”. Obično je potrebno mnogo više rođenja da bi se postao „dobar – čovek”. Zato, nikada nikoga ne smemo osuđivati, kritikovati, skandalizovati ili izdati, a kamoli svog Gurua, čak i ako je guru dobar, loš ili ružan. (Knjiga Bahgawatham ovo detaljno objašnjava.) Uzmite onoliko vremena koliko vam je potrebno da nekoga prihvatite kao svog gurua. Uzmite dosta vremena. Jednom kad prihvatite, neka vaša odanost uvek bude čvrsta i stabilna. Ovo je bila osnovna lekcija  koju je pas Sudhira davao ovom svetu svaki dan samim svojim postojanjem, kao primer pada u nemilost.

fb_img_1433450186181

Zanimljivo je što je bilo puno ljudi oko nas kada me je Guruđi upoznavao sa psom,  ali niko to nije video ni fotografisao. Ovo sam saznao kada sam tražio slike sa ovog događaja. Niko se toga ne seća. Pričao sam sa Guruđijem i on je rekao da ne može svako da vidi određene nivoe suptilnosti. Ovaj događaj je bio stvaran i ovaj susret je imao dublje suptilno značenje, i zato ga niko drugi  nije video. Takođe je pomenuo da je sve atomski orijentisano. Moguće je povećati i smanjiti gustinu kao i promenu forme po želji, kada osoba menja svoj nivo funkcionisanja sa mentanle ka duhovnoj osnovi.

yogabrashta

Mogu postojati različita stanja Joga Brašte (pada u nemilost)

Ovo ovde navodim kako bi čitalac mogao da razume svest avadute koji nikada ne toleriše nepravdu prema drugima, čak i ako su mnogi možda bili nepravedni prema njemu, a kroz njegovu izvanrednu autobiografiju znamo da jesu.

Ponovo Širdi…

Nadananda je dao kratko obaveštenje o projektu vezanom za služenje koji radi zajedno sa fondacijom Ammucare, i rekao  da je zadovoljan i srećan što se udružio sa njima. Ovo je ozarilo Sakšino lice koja je slušala naš razgovor zajedno sa ostalima. Poslednje četiri godine, ona vodi Ammucare koji je u 2016. počeo da učestvuje u  nekim od Guruđijevih projekata u okvru svojih mogućnosti. Svaka organizacija ima svoja ograničenja. Zahtevi su uvek veći nego sredstva. Ovo je manje više slučaj u svakoj zakonski regulisanoj dobrotvornoj organizaciji.

Guruđijevi autobiografski radovi će biti objavljeni na međunarodnom nivou pod nazivom Autobiografija jednog Avadhute. Ugovor je potpisan između mene, u ime Mohanđi Fondacije, Ramešđija, u ime Ashraya Trust, a overen je i odobren od Avadute Nadanande lično. Ova knjiga će uskoro biti objavljena na globalnom nivou u štampanoj, digitalnoj i audio verziji preko Mohanđi Fondacija širom sveta. Verujem da ukus istinske duhovnosti treba da dođe do ruku svakog tragaoca za istinom. Knjiga je jedna iskrena i direktna priča o jednom neverovatnom i često nemogućem putovanju, u koje se uprkos svemu upustio jedan odlučan čovek i postigao nešto što je verovatno bilo nezamislivo za jedan životni vek. Ovo nije besmislena knjiga. Verujem da ima snagu i mogućnost da probudi istinu u svakom čitaocu kao što je to u svetu učinila knjiga Autobiografija jednog jogija od 1950-tih na ovamo. Ovo bi bio klasik modernog doba.

avaduta-nadananda4

Posle potpisivanja ugovora za izdavanje Guruđijeve knjige

Pre nego što smo krenuli u obilazak Širdija, dok sam pričao sa Guruđijem, rekao mi je: „Mohanđi, trebalo bi da ti i ja sami prošetamo ulicama Širdija. Možeš li odvojiti malo vremena za to?” Rekao sam: „Guruđi, tvoja želja je za mene zapovest. Smatraj da je to urađeno.” Tako smo ubrzo posle doručka, Guruđi i ja krenuli u šetnju prema hramu Sai Babe, Dvarakamai i Samadi Mandiru. Rekao je: „Nećemo ulaziti u Samadi Madir. Oni koji nas moraju sresti, srešće nas ovde na ulici.” Hodali smo naizgled besciljno, ali sam pretpostavljao da je Guruđi imao određeni razlog zbog kojeg je samo mene vodio svetim ulicama Širdija. Dok smo zajedno šetali, rekao je: „Mohanđi, pogledaj kako hiljade i hiljade ljudi danas jede hranu u ime Sai Babe. Koliko mnogo radnji, restorana, bolnica i škola se izdržava u ime Sai Babe! Dok je Sai Baba bio u Svom telu, jedva je imao nešto da pojede. Retko ko bi mu ponudio hranu ili utočište, izuzev možda šačice ljudi. Ti i ja se danas nalazimo u istoj situaciji. Danas mi možda nećemo imati dovoljno, ali sutra će mnogi uspeti na račun našeg imena. Ljude poput nas, dok su živi, diskriminišu i izdaju, a veličaju ih posle smrti.” Upravo tako! Guruđi je izgovorio živu istinu, možda da bi me probudio u stvarnosti da ne bih očekivao puno razumevanja od savremenika, dok će buduća pokolenja možda znatno bolje razumeti moje postojanje.

Prešao sam u stanje kontemplacije. Vario sam ovu istinu. Poput bljeska, ljudi koji su me pogrešno razumeli i napustili pojavili su mi se kroz slike u umu. U tom momentu, neke reči su se prenele unutar mene: „Oni koji su te napustili niti te zaslužuju, niti ti moraš bilo šta da im daš. Blagosiljaj ih i pusti ih. Oni koji ostanu uz tebe su tu da im daš više. Daj im više.” Da li je to govorio Sai Baba ili Guruđi? Zar je to važno? Istina predstavlja važnost poruke. Ova je bila važna. Šetali smo pored Dvarakamaia u tišini. Iznenada, Guruđi je rekao: „Mohanđi, ne brini. Uvek ću te držati za ruku. Biću s tobom sve vreme. Samo nastavi da radiš najbolje što možeš bez obzira na to šta svet misli o tebi. Mi ćemo te uvek štititi. To ti obećavam!”

Možda me je doveo u svetu zemlju Širdija da bi preneo obećanje od Božanske Majke i Gjan Ganđa (Šambale) koje on predstavlja kao njihov 48. Peethathipathi (vrhovni sveštenik). Ove reči su mi ispunile srce. Obećanje koje nijedna sila na svetu ne može razbiti ili promeniti! Ovo je takođe jasan znak duboke povezanosti i ujedinjenja sa tradicijom Avaduta. Jasan znak postojanja i udela u tradiciji. Tradicija se uvek pojavi da nešto da. Nije potrebno juriti ni za čim na putu duhovnosti. Nastavio je: „Odlučio sam da titulu Brama Riši prenesem na Tebe, Mohanđi, na najznačajniji dan Data Đajanti (*Datta Jayanti = dan proslave rođendana Boga Datatreje (Dattatreya) u Hindi tradiciji). Pripremiću sve što je potrebno. Budi tamo dan pre toga.” Upoznao sam se sa Avadutom Nadanandom dan pre Data Đajantija 2015 godine. Prošlo je godinu dana. Toliko toga se desilo za to vreme. Titula koja dolazi, a nije tražena, suđena je da dođe. Šta god da se dobije je ono pravo. Sve što nam dođe, zarađeno je, verovatno kroz mnoge živote. Ova misao mi je ispunila srce zahvalnošću. Iznenada, još jedna misao mi je prošla kao slika kroz um. „Ja sam običan čovek. Nisam učio rituale, svete spise ili filozofije. Da li sam ja dorastao tako velikoj tituli kao što je ova? A takođe i onoj od vrhovnog sveštenika Gjan Ganđa?” Iznenada, bez pitanja odgovor je stigao od Guruđija: „Ti si Bramariši. To ćemo ozvaničiti za Data Đajanti.”

Guruđi kao majka puna ljubavi…       

m1avaduta-nadananda5

Nemoguće je mešati se u bilo čiju prirodnu karmu, a da se ruke ne opeku bar u nekom stepenu. Nema mnogo majstora koji se mešaju u karmu drugih. Oni nepristrasno svedoče i dopuštaju drugima da je prirodno završe, bez obzira na patnju ili zadovoljstvo njihovih umova. Guruđi se prilično voljno mešao u ozbiljne karme ljudi iznova i iznova, i sve to je preuzeo na svoje telo. Njegovo telo ima višestruka oboljenja, ali mi je rečeno da medicinski izveštaji uopšte NE pokazuju bolesti. On sam mi je rekao da boluje od petog stepena raka pluća i da svaku noć povraća krv. Međutim, za njega nikada ne biste rekli da je pacijent sa rakom, s obzirom da se s nama šali, grdi nas, peva i igra sa svojih 75 godina. On od života pravi potpunu šalu i to s punim pravom. Svaka osoba koja je iscelitelj mora ovo zapamtiti. NE postoji isceljivanje, a da tuđa karma ne dođe na put. Pravi majstori iz čiste saosećajnosti mogu karmu preuzeti na sebe. To smo videli u pričama o majstorima kao što su Sai Baba i mnogi drugi. Ni Guruđi nije izuzetak. Ovo nije ništa drugo do preplavljujuća dobrota. Međutim, ni učenici, a kamoli društvo možda čak neće ni razumeti veličinu njihovog rada. Mnogi ljudi koji su imali ogromne koristi često nezahvalno, iznenada promene tabor. Guruđi mi je objasnio kako su ljudi koje je voleo i kojima je sve moguće dao, samo otišli od njega bez bilo kakvog kajanja ili krivice, i čak su ga i skandalizovali, šireći mržnju prema njemu među ostalima bez ikakvih razloga. „Jedan dan sam im Bog, drugi dan sam im đavo. Nesigurnim ljudima ne treba mnogo vremena da promene svoje mišljenje, jer je njihova povezanost uslovljena.” Rekao sam mu da sam takođe u svom životu veoma često imao isto iskustvo. Mi i dalje nastavljamo da dajemo.

avaduta-nadananda7

Dok je govorio o izdajama od strane najbližih ljudi koje smo toliko voleli i kojima smo dali sve što smo mogli, zasuzile su mu oči. Pitao sam ga: „Guruđi, da li bi trebalo tako da se osećamo? Da li bi uopšte trebalo da osećamo kada ljudi iznevere naše poverenje i zbog toga nas čak  i napuste?” Rekao je: „Zapamti, uzeli smo ljudsko telo. Zato osećaj, kao što bi osećao čovek.” Svako iskustvo treba osetiti do srži, ali ne treba ništa da imamo s tim. To znači – oseti, doživi i nastavi dalje bez mrlje iz prošlosti. Kad smo izašli sa satsanga sa Guruđijem, jedan sagovornik je pitao: „Mohanđi, ti znaš ove stvari. Čuo sam te kako pričaš o nivoima vezivanja i odvojenosti. Zašto si ovo pitanje postavio Guruđiju? Da li si ga testirao?” Rekao sam: „Nikada. Ja ga poštujem. Nikada ne testiram ni jednog majstora, a kamoli majstora Guruđijevog statusa. Zapamti, kad god idem pred majstora, u potpunosti sam učenik. Prazan do srži. Nemam svoj status, osim statusa učenika ili tragaoca za istinom. Kada držim satsang, ja preuzimam drugačiji status, status učitelja ili vodiča. Ni kod jednog učitelja ne smemo ići sa ispunjenom čašom. Treba da idemo sa potpuno praznom čašom i bez ega. Treba da zaboravimo ono što znamo ili ono šta smo, i da se potpuno predamo i kao sunđer upijemo njihove poklone, sa poniznošću i zahvalnošću.”

mohanji-and-nadananda

Nadanandina očigledna ljubav

avaduta-nadananda8

Dok sam u Širdiju šetao sa Avadutom Nadanandom, pričao je o stavu prema služenju. Većina ljudi koji pomažu u dobrotvornim organizacijama na to gledaju kao da čine uslugu. Mi treba da budemo i davaoci i primaoci. Trebalo bi da se oslobodimo ega dok pomažemo i da umesto toga osećamo zahvalnost što smo na neki način bili korisni u ovoj inkarnaciji za ovaj svet.

Sedeli smo na verandi unutar kompleksa u Širdiju. Rekao je: „Nema potrebe da se stoji u redu, gura i vuče i ima daršan od Babe. Oni koje treba da sretnemo, doći će i srešće nas.” Sedeli smo neko vreme. Izrazio je svoje veliko zadovoljstvo u vezi sa udruživanjem njegove organizacije i Ammucare. Rekao je da je pre nego što me je upoznao ovaj posao radio praktično sam i da se sada oseća dobro što se udružio sa mnom i fondacijom Ammucare. Bio sam srećan što je on srećan što je sa nama.

Iznenada je ustao i rekao: „Dođi, Mohanđi. Hajde da prošetamo. Jesi li umoran ili ti je dosta ovog starog čoveka?” Rekao sam: „Guruđi, privilegija mi je i čast. Nikada neću biti umoran od tebe. Zahvalan sam na onome što mi daješ tokom ovog ličnog putovanja. Možda neću ni razumeti šta si mi sve dao iznutra ili kako si promenio moj program. Ali jedna stvar je sigurna, ovo je neverovatno putovanje. Ti i ja. Ovo nije slučajnost,  a verujem i da ima veoma duboko značenje za ovu duhovnu zajednicu, što sam siguran da ću spoznati ili razumeti u godinama koje dolaze. Sve izgleda kao bajka. Naš susret, kasnije udruživanje, kao i događaji koji su nas doveli do ulica Širdija gde zajedno pričamo kao jedna Svest.” Guruđi je rekao: „Uvek ću te držati za ruku. Naša veza je stara ko zna koliko života. Uvek ću te štititi i davati snagu da uradiš više za svet. Tvoja nesebičnost me je privukla. Nikada nećeš imati nikakvih problema u životu. Mi ćemo se za to pobrinuti. Ne treba da brineš o onima koji su te napustili ili izdali tvoje poverenje. Oni su tebe izgubili. Ne brini o onima koji su otišli. Oni te nisu mogli razumeti. Ti ništa nisi izgubio. Oni su tebe zauvek izgubili. Oni koji vide samo našu zemaljsku stranu potpuno će propustiti da vide svest i tradiciju koju mi predstavljamo. Shvati da oni nisu posedovali odgovarajuće kvalitete da bi išli Zlatnim putem Boga Data do konačnog kraja. Ti za to nisi odgovoran. Opusti se i učini više za svet. Ja ću biti sa tobom sve vreme.To ti obećavam.”

avaduta-nadananda9

U okviru kompleksa hramova u Širdiju zaustavili smo se kod hrama Boga Šive, Šani i Ganeša. Videli smo jednog mršavog čoveka sa dredovima na glavi koji je stajao gledajući ka ulazu u hram Boga Šani. Guruđi je rekao: „Evo ga. On je taj koji nas je čekao.” Izvadio je novčanicu od 100 rupija koja je bila umotana u njegovu odeću oko struka i rekao mi: „Daj mu to.” Uzeo sam novac i pošao ka njemu, a kad sam stigao, on se okrenuo i pogledao me. Izgledao je kao lutajući svetac sa dredovima i blistavim očima. Izgledao je kao Nat Sadu. Dao sam mu novac. Uzeo ga je i poklonio mi se. Nastavio je dalje da ide. Uskoro smo napustili hram.

Dok smo se vraćali nazad, Guruđi je ponovo rekao: „Jesi li video koliko hiljada ljudi, dnevno dobija svoj hleb u ime Sai Babe, u današnje vreme. Dok je bio u svom telu, lutao je, ako ne i molio za hranu. Ista je situacija za sve nas. Dok smo u telu ljudi nas ne prepoznaju. Kada ga napustimo, oni će doći na naš grob.” Rekao sam: „Guruđi, većina ljudi koja dolazi ovde, dolazi da bi molila za nešto, a ne da bi zahvalila Babi što se rodio na ovoj zemlji i što je vodio milione. Ako je on molio za hranu u svoje vreme, većina ovih ljudi moli za nešto od njega 100 godina pošto je napustio telo.” Klimnuo je glavom i nasmejao se ironiji života. Rekao je: „Sai Baba je bio 37. vrhovni sveštenik Gjan Ganđa. Ja sam 48. Trenutno nisam dobro. Za mene je vreme da sklonim ovaj ogrtač. Čekam naredbe. Snaga ove inkarnacije će ostati i uvećaće se tokom 300 godina posle napuštanja fizičke forme. Isto je sa Sai Babom. Isto je sa mnom.” Setio sam se izjave Ganešanande Giri: „Želeo sam da napustim svoje telo u Širdiju, ali je Baba rekao: “Idi u Čenai i tamo napusti svoje telo. Tamo ćeš „ŽIVETI”. Zato uskoro idem na jug.” Ovo je rekao kad smo ga sreli u Širdiju u decembru 2015. Takvi sveci koji hodaju zemljom nemaju ličnu agendu. Oni samo slušaju božija naređena.

Povod našeg dolaska, svečano otvranje dva restorana u Širdiju,  Maduban i Ahimsa Vegan  uspešno je završeno sa Guruđijem koji je vodio ceo program uz pratnju Sulake Maharadž i mene. Blagosiljao je poslovni poduhvat i sve nas. Ovo je kratak sadržaj nezaboravnog puta u Širdi, u junu mesecu, 2016.

img_5252

avaduta-nadananda10

img_6025

Om Sai Ram

Mohanđi

P.S. Tekst iznad, Avaduta Nadananda je lično pročitao i odobrio pre objavljivanja. Rekao je: „Sve je savršeno. Nemoj NIŠTA da menjaš.”

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Staša MIšić

Lektorisale: Tijana Sladoje i Jelena Fassbender

Uredila: Jelena Fassbender

Promena frekvencije menja vaš život

May 30, 2017 at 9:00 am | Posted in Uncategorized | 1 Comment

Skajp Satsang sa Mohanđijem, SAD, 10. mart, 2015., prvi deo

mohanji-quote-observe-yourself-you-will-know

POSMATRAJTE SEBE, znaćete: „Upravo je ovo moj obrazac za koji sam nesvesno vezan.” A ako odlučite da PROMENITE TAJ OBRAZAC, život će vam se promeniti. – Mohanđi

P: Ako određena iskustva i obrasci nastave da se ponavljaju, da li je to zato što još uvek imam karmički dug ili kroz njih prolazim nesvesno?

M: U suštini, u pitanju je i jedno i drugo.
Kao prvo, obrazac je obično ugrađen u našu konstituciju. Kako se rodimo i kako prolazimo kroz vreme, mi u stvari svaki put stalno iznova ispoljavamo urođene obrasce. Da bismo to presekli, potrebno je da se udaljimo od svih aktivnosti. Npr. ako stalno nailazimo na neuspeh u svemu što radimo, potrebno je da pogledamo koju vrstu emocija koristimo za svaku aktivnost, i onda da se svesno odvojimo od jedne po jedne i kažemo: „Dobro, neka se ovo desi.” Druga opcijana na duhovnom putu, jeste predaja rezultata akcije. Mi se ne uznemiravamo, predajemo rezultate akcije i jednostavno se ponašamo kao neko ko se predao. Zato rad zovemo bogosluženje. Ili je veza sa nekim bogosluženje. Kada sve postane bogosluženje, tada se obrazac poništava, rasplinjuje se. Kad god postoji posedovanje, obrazac ostaje. Kad god nema posedovanja, obrazac se rasplinjuje. To je jedan deo.

Kao drugo, razlog zbog kog se ovo dešava jeste pre svega to što mi ne znamo da postoji obrazac. Krivimo druge ljude. Nekada nas to ponavljanje prosto nadvlada, što samo znači da smo nastavili život bez razmišljanja, na nesvestan način, tako da nas obrazac nikada neće napustiti.

Treća stvar se javlja kad postoji barem jedna veza koja ima karmičku sponu. Zapravo, svaka veza ima karmičku sponu. U suprotnom, dve osobe se ne mogu sresti. Kada je karmička spona veoma jasna, potrebno je da razumemo da su svaki trenutak i svaka osoba dobri za određeno iskustvo samo u tom određenom momentu. Ljudi dolaze i odlaze, situacije se menjaju, ali naše postojanje na zemlji u potpunosti zavisi od toga šta smo ili šta ispoljavamo. Ovo je ključni aspekt koji moramo da razumemo. Takođe, svaki obrazac ima korenski uzrok. Pre svega, koren je prarabdha (*prarabdha karma = deo naše karme koju smo nakupili u prošlim životima, a koja se ispoljava u ovom životu), sve ono što smo unapred doneli. Zatim, tu su aktivnosti iz ovog života koje to pojačavaju i dovode nas do istog obrasca. Treba da razumemo obe ove stvari. Za svaku aktivnost treba da kažemo: „U redu, ovo se dešava. Hajde da to rešim i idem dalje.” Tako će vaš unutrašnji prostor uvek biti čist i potpuno nezagađen. Tada će obrasci nestati.

P: Da li je istina da osoba ne može da dostigne samoostvarenje bez živog gurua?

M: Ovo pitanje zvuči skoro kao: „Da li možete da dostignete toplotu bez pomoći vatre?” To je skoro tako. Živi guru koji je već prešao na drugu stranu može biti dobar vodič. Isto tako, osoba koja traži prosvetljenje i ide ka tom putu možda neće čak ni znati kojim putem da ide. Skoro svi majstori i sveti spisi uvek su veličali prisustvo živog gurua. Da bih ovo ilustrovao, mislim da sam vam ispričao priču o Naradi.

PRIČA o Naradi

1-narada_found_vishnu_as_macroform

Narada je pitao Mahavišnua zašto još uvek nije dostigao najvišu tačku. On je veliki bhakta (*bhakta = posvećenik), veliki poklonik i voli Mahavišnua. On sve vreme mantra, ali nije u stanju da dosegne tačku gde može da okusi med, krajnje ostvarenje.

Mahavišnu mu reče : „Pošto nemaš gurua, nemaš vodiča.”

Narada tada reče: „Onda mi daj vodiča.”

A Mahavišnu mu odgovori: „Rano ujutru šetaj obalom Gange i prvi čovek koga ugledaš je tvoj  guru.”

Narada je šetao i šetao, ali nije naišao ni na koga. Konačno, ugleda čamdžiju. Kad ga je video,  razočarao se: „Kako čamdžija može podučavati duhovno ispunjenje? Ovde nema gurua.” Vratio se nazad kod Mahavišnua, koji je bio ljut.

Reče mu: „Kako si glup! Rekao sam ti da prvu osobu koju vidiš na putu treba da prihvatiš kao svog gurua. Nije bitno ko je to! To bi mogao da bude prosvetljeni majstor, mogao bi da bude čamdžija ili bilo ko. Ali uputstvo od avatara, uputstvo od boga se mora slediti od reči do reči.”

Zbog toga je Narada bio proklet da još hiljadu života provede na Zemlji. Bio je zabrinut. Otišao je kod svog oca Brame i ispričao mu priču.

Brama mu reče:„Dobro, nema problema. Ali svako ima sudbinu. Odnesi Mahavišnuu puno papira  i zatraži da ti napiše celu sudbinu. (Kao što nadi astrolozi rade. Oni pišu o budućim i prošlim životima.) Neka napiše celu istoriju svega što će ti se desiti u tih hiljadu života.“

Narada  odnese gomilu papira kod Mahavišnua i dade mu da ih ispiše. U suštini je to bila astrološka karta ili sudbinska karta za hiljadu života. Onda to odnese kod Brame, a ovaj mu reče: „Dobro. Raširi je na pod i otkotrljaj se preko nje.” Narada  je raširi po zemlji i otkotrlja se preko nje. Tako je  kotrljanjem završio tih hiljadu života. Zato ljudi izvode kotrljajnje u nekim hramovima i na taj način u stvari odmotavaju svoj karmički prtljag.

Nerada se zatim ponovo vratio nazad kod Mahavišnua, koji reče : „Učini opet isto, idi na obalu reke Gange i šetaj.” Narada, ugledavši istog čamdžiju koji mu se približio, pokoloni se i zatraži od njega da ga uzme za svog učenika. Tada se ispostavi da je čamdžija zapravo bio sâm Bog Šiva!

_57061870_013429510-1Ritual kotrljanja koji se izvodi u nekim hramovima kako bi se odmotao karmički prtljag.

Poenta je u tome da guru postoji kako bi učenici znali gde idu. U suprotnom, oni misle da su na pravom putu, a ono što rade je samo zabava za um! Ono što zovemo vežbom, nije uvek vežba, uglavnom je zabavljanje uma. Kada jednom to shvatimo, postaje  lakše. Neko ko posmatra sve odgore vidi da  upravo tamo idemo. Tako je mnogo lakše. Zbog toga je guru važan.

P: Znamo da u sadašnjem životu moramo da snosimo posledice karmi i grehova iz prošlih života. Ali zašto to mora da bude tako, budući da se tih života ne sećamo?

M: Kao što sam rekao, najveći broj života se ponavlja. Svaki sledeći život je manje ili više odraz onih prošlih . Pre svega, tu su konstitucija, karakter, narav, koji su isti. Jedina stvar koja se razlikuje jeste to da je u pitanju drugi život . Na primer, koristimo telo određeni vremenski period, da bismo iskusili ili ispunili određenu grupu želja. Onda telo umire, mi ga napuštamo i uzimamo drugo telo, i opet je sve verovatno pomalo nadograđivanje. Na primer, imate laptop i softver. Posle godinu ili više obnovili ste softver. Nadogradili ste ga i sad verovatno ima više funkcija. Na taj način došao je drugi softver i dao vam čak i više mogućnosti. Svaki put, kako godine prolaze, vi imate bolji, nadograđeniji računar. To je skoro tako. U svakom životu dolazi pomalo do nadogradnje. Ali osnovna struktura računara ostaje ista. Konstitucija, karakter, sve ostaje isto, osim softvera koji se nadograđuje, što je takođe ono što nazivamo svesnost, kao i odgovarajuće iskustvo. Kada imate nadograđen sistem, iskustvo je takođe drugačije. Kada imate stari primitivni sistem, iskustvo se razlikuje. Svaki život je takav. To je zbog toga što smo izabrali određenu konstituciju na duži vremenski period. A to nastavlja da se ponavlja. Da biste to presekli, potrebno je da budete potpuno svesni.

Pod broj jedan, budite svesni nagomilanih želja. Sve više i više želja se nagomilava svaki dan.

Pod broj dva, impresije. Kada upoznamo osobu, kada prolazimo kroz situaciju, kada komuniciramo sa svetom, čak i kada gledamo vesti, TV, mi stalno skupljamo impresije. Svaka impresija ima potencijal da postane izražaj. Tako da svaki izražaj ima misao ili reč ili karmu iza sebe. Na taj način prikupljamo. Važno je smanjiti impresije u mislima, rečima i delima. Takođe, kroz telo, um i intelekt, tj. tri nivoa trošenja.

Postoje faze u samadiju (*samadhi = sjedinjenost, sabranost, najširi pojam meditacije). Jedna od faza samadija zove se savitarka samadi. U njoj osoba doživljava određenu stvar, ali ne brine o rezultatima ili uzrocima. Ako niste zabrinuti zbog čega se nešto događa,  već imate jedan nivo mira u sebi. „Dobro, jedna stvar se dešava, situacija se odvija, to je u redu.”  Stalno ste u tom stanju gde se osećate dobro, tako da nema borbe između „zašto” i „zašto ne”. „Dobro, ovo se dešava, hajde da to rešim.” Nivoi mira određuju vaša stanja samadija. Samadi je stanje. Prethodna ispitivanja, sumnje, kontrole,… sve ove stvari odlaze i kažu: „Dobro.” Tada dolazi do prihvatanja. Tako da se nivoi samadija menjaju. Kako napredujemo u samadi stanjima, tako smanjujemo i broj života.

4_yugas

Razumite još jednu stvar. Mislim da prolazimo kroz osmu eru, doba Manu. Svaki period ima četiri dela. Jedno je Zlatno doba, zatim Treta juga, Dvapara juga i Kali juga. Ovo je skupina:

  1. 1,7 miliona godina Zlatnog doba (Satja juga), gde su postojale samo razvijene duše sa veoma, veoma visokom frekvencijom. Niža frekvencija nije postojala na zemlji. Tako da u to vreme nije bilo sukoba. Zlatno doba je vreme u kome je veoma mali broj ljudi sa veoma viskom frekvencijom posedovao sidije (*siddhi = duhovne moći) i druge slične stvari.
  2. Zatim dolazi Treta juga, vreme Šri Rame, ponovo razvijenih bića, ali je njihov životni vek u proseku trajao 10 000 godina. Populacija je bila manja, a frekvencija viša.
  3. Onda dolazi Dvapara juga. Životni vek traje 1000 godina, frekvencija je niža, broj bića znatno manji nego u Kali jugi.
  4. Onda dolazimo do Kali juge koja traje samo 48 000 godina. U vreme Kali, postojanje je veoma, veoma zgusnuto i grubo, a svi ljudi su u stanju emocija, besa, mržnje i svih tih stvari. Ovo je vreme kada se može roditi maksimalan broj duša. Tako na primer, ako pozovete ljude na satsang, možete izbrojati na prste ljude koji će doći. Ali, ako ponudite alkohol i meso, doći će ih na stotine. Tako je to. Za vreme Kali juge ima mnogo više rođenja, jer se u ovom vremenu niske frekvencije mnogo duša može roditi i imati iskustvo zemaljskog postojanja. Onda se sve ponovo reciklira nazad u Satja jugu.

Tako da se mi sada nalazimo u prelaznom periodu. Mnogi od nas su se rađali u  svakom od tih vremena. Zato je veoma jasno da su duše koje funkcionišu na višim frekvencijama postojale u nečemu višem od Kali juge. One su postojale i u drugim epohama. Mnogi veliki majstori su nastavili da postoje kroz svaku eru i uzimali su različita tela. Ali su nastavili u toj frekvenciji i njihova potreba za nastavkom ili njihova svrha postojanja u telu je baš kao svetionik, samo da pokažu ljudima ili da vode generacije govoreći: „Pogledajte ovde, postoji frekvencija ovog nivoa u kojoj možete funkcionisati. Zašto birate ovu nižu?” U suštini, oni vode svojim primerom. U svakom vremenu, u svakoj generaciji postoje razni majstori da bi pokazali svetlost, a oni su verovatno postojali i u eri više frekvencije.

duck-fascinated-by-mohanji-3

Na svoj način služite ljudima, životinjama, pticama, kako bi se vaša dimenzija promenila. Vaša frekvencija se menja.

Ove četiri ere zajedno čine period Manu. Ovo se nastavlja svaki put, a osmi period Manu upravo dolazi. Dakle, svaki put dolazi do ponavljanja. Svaki put ćemo se možda vi i ja ponovo roditi. U sledećoj Manvantari (*Manvantara = životni vek, trajanje perioda Manu) verovatno ćemo voditi isti ovaj razgovor. Ako se sećate, u Rusiji su na kamenu našli mikročip koji je star milionima godina. Ima to na internetu, možete pogledati. Odakle je došao mikročip? Kažu da su ga vanzemaljci deponovali. To nije istina. Nisu u pitanju vanzemaljci. To u stvari znači da smo imali civilizaciju koja je ista kao naša ili razvijenija, i u nekoj drugoj Manvantari. Svaki put smo ponavljali život, ponavljali obrasce, ove inkarnacije, sve… Zato je važno da razumemo da je niža frekvencija frekvencija koja vezuje, i da se u nižoj frekvenciji možete roditi samo u vreme koje je podsticajno za vas da budete na Zemlji. Na primer, u nižoj frekvenciji se ne možete roditi u Satja jugi, Zlatnom dobu, jer je sama frekvencija drugačija, i tada se mogu roditi samo razvijena bića . Zato se kaže da u vreme Satja juge živi veoma mali broj ljudi na Zemlji. Takođe, u toj eri dobro i loše ne postoje zajedno. Dobro i loše su na različitim planetama, što znači da frekvencija „dobro” podrazumeva funkcionisanje na višoj frekvenciji. Samo dobro može postojati. Ali, na nižim frekvencijama se može nalaziti još mnogo toga. Ovo vam govorim da biste imali širu sliku.

Razlog zbog kog ovo ne znate je taj što ne menjate frekvenciju. U momentu kad ste unutar sebe, povezani iznutra i rastete u duhovnosti, sigurno ćete shvatiti. Nije teško znati šta ste uradili, šta se desilo u prošlosti, čak i na nivou laika, ako razumete sebe, ako posmatrate sebe, znaćete da: „Upravo ovo je moj obrazac za koji sam nesvesno vezan.” I, ako odlučite da promenite taj obrazac, život će vam se promeniti. Zbog toga insistiramo na aktivnostima seve (*seva = nesebično služenje), služite ljudima, služite životinjama, pticama, na svoj način, kako bi se vaša dimenzija promenila. Vaša frekvencija se menja.Zbog toga  svi majstori, sve religije govore o služenju. Veoma je važno uključiti karma jogu (nesebično služenje) u svoj život.

P: Bezuslovna Ljubav je oslobađajuća, ali šta kad se naljutim na svog cimera zato što nije oprao sudove?

M: Hahahahaha Radije to nazovite srodnom dušom nego cimerom, i onda je problem rešen. Ovde je problem u očekivanju.

P: Onda da sam operem sudove?

M: To je očekivanje. Mi očekujemo određene stvari i što je više očekivanja, manje je mira. Kada više očekujemo od nekoga, manje smo zadovoljni. Umesto toga, treba se ugledati na Gandijev postupak. Ljudi su dolazili u Gandijev ašram i ostavljali svoje papuče svuda unaokolo. Gandi je sam išao i stavljao ih u red. Ljudi su to uradili nekoliko puta, a onda su toga postali svesni i počeli  uredno da ih ostavljaju. Isto tako, neko je pričao kako je išao na neki kurs, program za učitelje ili tako nešto. Predavač nije došao na vreme, kasnio je 15-20 minuta a obično je bio tačan.,. Kada su otišli da pogledaju zašto kasni, zatekli su ga kako sprema krevete. Pošto su ljudi veoma neuredno ostavljali stvari za sobom, on je prvo odlazio u sobe i svima sređivao krevete, odeću i sve ostalo, a onda je dolazio na čas. Ništa nije rekao. Nije postojala nikakva ogorčenost. Tako je bilo dva dana. Drugog dana, učenici su uvideli šta se dešava. Trećeg dana, svi su ustali, pospremili svoje sobe, sve su sami počistili i otišli na čas. Dakle, voditi svojim primerom je veoma moćno, moćnije od pridikovanja i vikanja. Mahatma Gandi je tako postupao kad su ljudi dolazili u njegov ašram i pravili nered. Uvek bi počistio bez da ikoga išta pita, ili bilo kome nešto kaže. Tada bi ljudi razumeli – Ovako treba da se radi i postideli bi se. Uvek je pozitivno kada radite ono što mislite da je ispravno i to pokažete svojim primerom. Velika moć je u tome. Zato nemojte biti ljuti.

P: Često u životu nailazimo na ljude koji su sebični i egocentrični i koji napreduju, a oni koji su fini i dobri ne napreduju.

M: Već sam odgovorio na to pitanje. Vreme Kali je grubo. Ovo je vreme veoma niske frekvencije. Tako da je uspeh o kome pričamo trenutan, ponekad je to materijalni uspeh. O takvom uspehu pričamo. Da li zamo koliku smirenost uma imaju ti ljudi? Mnogi  koje vidite ili smatrate uspešnima loše spavaju. Slabo jedu. Oni ne mogu da jedu većinu hrane. Svi ovi problemi su prisutni. Zato nemojte da posmatrate sa zemaljske tačke gledišta. Pogledajte kakvi su oni iznutra.Ako razumete stvarnost, onda verovatno osoba koja prema zemaljskim okvirima i nije tako uspešna, može biti veoma uspešna iznutra. Jer će takve osobe biti smirene iznutra. One će biti srećne sa onim šta imaju. Biti zadovoljan u svakom momentu je uspeh. Nemojte da mislite da ste uspešniji ako imate bolja kola.

Ima jedna novija anegdota o indijskom pevaču Jesudasu (Yesudas). Imao je nastup u UAE, i jedan čovek (ne sećam se da li je šeik ili neko drugi) je bio toliko opčinjen njegovim pesmama i muzikom da se popeo na pozornicu i predao mu ključeve  Rols Rojsa (Rolls Royce). Rekao je: „Uzmi ih.” Bio je toliko oduševljen njegovom muzikom da mu je dao Rols Rojs. Jesudas mu je vratio ključeve: „Ne bih mogao čak ni gumu da mu zamenim , ako bih ga odvezao u Indiju. Nemam para za  održavanje Rols Rojsa.” Ponekad stvari mogu biti veoma veliki teret. Tako da sa spoljašnje tačke gledišta: „O, moje bože, dobio je Rols Rojs!” Ali pitanje je da li može da ga održava. Neće vam sve stvari koje sijaju  pružiti zadovoljstvo. Moramo biti načisto s tim. A zašto sebični ljudi, jer je frekvencija pogodna za njih, a ne za lakša bića. Zato sam već odgovorio na to pitanje. Za vreme Kali, frekvencija je gusta, gruba, ima više optuživanja, zameranja, varanja, krađe,… Sve te stvari su sada moguće. Ovo nije  moguće u Satja ili Treta jugi, i mala je verovatnoća da se dese u Dvapara jugi. Ali u Kali je sve moguće, razaranja, itd. Jeste li videli šta se dešava u Iraku i Siriji? Deca se živa spaljuju, žene se prodaju kao robovi za prostituciju. Živimo u istom svetu, zar ne? Dešavaju se mnoge veoma tragične stvari. Desio se zemljotres u Nepalu, mnogo ljudi je izgubilo živote. Čak se ni ne zna tačan broj. Sve to je deo sadašnje frekvencije, sadašnjeg nivoa funkcionisanja. Ovde vreme  odlučuje o bićima. Vreme je pogodno za funkcionisanje gustih bića. Zbog toga vidimo toliko pohlepe, besa, varanja, osuđivanja, i drugih sličnih stvari. A kada kažete: „Molim vas, nemojte to da radite, budite dobri prema ljudima, pticama, životinjama, to su mali životi”, ljudi to ne razumeju. Verovatno misle da ste nenormalni. Takav je nivo funkcionisanja.

mohanji-quote-there-is-always-positivity-in

Uvek je pozitivno kada radite ono što mislite da je ispravno i to pokažete svojim primerom. Velika moć je u tome. – Mohanđi

Prevela: Staša Mišić

Lektorisale: Tijana Sladoje i Jelena Fassbender

Originalni tekst možete pročitati
ovde.

METODE PROTIV STARENJA

April 4, 2017 at 5:46 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Mohanđi govori o metodama protiv starenja (anti-aging)

P: Mohanđi, trenutno vlada gotovo nenormalni globalni trend koji se odnosi na metode protiv starenja. Šta ti misliš o tome i da li to može biti iskorišteno kao korak ka višem nivou duhovnosti?

O: Znam da sam ja suviše ostario u poslednje vreme 🙂 (hahahaha) Metode protiv starenja… Šta se boji starenja? Koji deo vas se boji starenja? To je – EGO. Imamo sliku o sebi koju moramo da zaštitimo. Razlog za to je EGO. Odgovornost EGA je da zaštiti sliku koju imamo o sebi. Mi mislimo da je ta slika veoma važna za nas kako bismo komunicirali sa društvom. Ali ako pogledate ka dubljem nivou, koliko je stara duša? Duša ne stari. Svako telo stari, jer postoji rok trajanja. Telo prolazi kroz proces starenja. Svaki materijal koji stvorite ili materijal koji je stvoren, svaku stvar koju možete da vidite bilo da je živa ili neživa, prolazi kroz proces starenja, proces sazrevanja, raspadanja i poništenja. Tako da jednog dana moramo otići.

Ne postoji način da sačuvamo sebe u istom obliku u dužem vremenskom periodu, osim na slici. Metode protiv starenja (anti-aging) su samo još jedna iluzija. Pokušavamo da zategnemo kožu i imamo osećaj da izgledamo mlađe. Koga je briga za to. Svi stare. Neko fizički izgled starije od drugih, ali to nije važno. Ako ste mladi u srcu, ako ste fleksibilni, ako ste veoma prilagodljivi u odnosu na promene koje su deo našeg postojanja, i ako životne promene prihvatate i pratite njihov tok, vi ste mladi, vi ste mladi u srcu, mladi iznutra. Ovo je mnogo važnije. Fizički možemo izgledati mlađe čineći razne stvari, ali ako smo mentalno stari, koja je korist od toga. Zar nije tako? 🙂

Dakle, starenje je nešto čega se ljudi boje, jer osećaju da će zbog svoje starosti biti odbačeni od društva ili prijatelja sa kojima su bili u kontaktu. Oni ne razumeju jednu stvar, a to je da svi stare na isti način. Ne stari samo jedna osoba u društvu, svi stare. Ako se dete danas rodi, sledeće godine će imati jednu godinu, a za deset godina će imati deset godina. Starenje je deo naše konstitucije, deo našeg postojanja na zemlji. U suštini, ne možemo ništa zaustaviti, treba da tečemo s vremenom. A ako ne tečemo s vremenom, dolazi do konflikta unutar nas. Kada postoji konflikt u nama, starenje se automatski dešava u našem umu, jer se stalno borimo i energija se gubi. Našim sopstvenim ratom, tipa: „Ne prihvatam ovo, ne prihvatam ono,….“, uvek smo u konfliktu sa nama samima, a to nas čini starijima.

Zato uvek kažem – stalno iznova razotkrivajte sebe, budite neustrašivi, pokušajte da isprobate nove stvari, stvarajte nove stvari, stvarajte novu svesnost. I nemojte da brinete da li telo stari ili da li vas društvo prihvata. To je sve nevažno. Ako vas ljudi u društvu ne prihvataju, vi ste slobodniji, možete više vremena da provodite samim sa sobom. To je trenutak kad prestajemo da se stapamo sa gomilom i povlačimo u tišinu, i tada dobijamo društvo Boga. Kad previše vremena provodimo u gužvi, Bog nas napušta, jer Bog ne može da boravi zajedno u tome. Bog je tišina. Zato, kad se odvojite od sve te gužve i počnete da boravite u tišini i osetite mir, kad počnete sebe da prihvatate takvim kakvi ste sa svim vašim vrlinama i manama, u tom momentu vi zaista počinjete da osećate prisustvo Boga. Vi ste jedno s Bogom. Kada se desi jedinstvo s Bogom, više ne brinete o starenju, jer ne brinete o egocentričnom umu, ne brinete o mišljenju društva, ili o društvenom prihvatanju. Veoma ste dobro povezani s Bogom, i nije važno kojeg ste oblika, forme, da li ste lepi, zgodni, ružni,… to sve nije važno. Suštinska pitanja postaju: “Da li je unutrašnji prostor čist? Da li smo uklonili svo đubre iz njega?” Ako je unutrašnji prostor pun đubreta, to je definitivni znak starenja. Tada starimo mnogo brže, jer smo kontaminirani iznutra. Važno je sve to ukloniti, oprostiti, zaboraviti, očistiti unutrašnji prostor, započeti svaki dan kao nov, prihvatiti život onakvim kakav dolazi, i teći s tim.

Jednostavnost. Učinite sve jednostavnim. Tada ćete biti prihvaćeni od strane ljudi koji vas razumeju. Ceo svet vas nikada neće razumeti. Mnogi ljudi će vas kritikovati, mnogi ljudi će vas osuđivati, mnogi ljudi će vas voleti. Oni koji vas vole će vas voleti, oni koji vas osuđuju će vas osuđivati, oni koji vas kritikuju će vas kritikovati. Društvo je takvo, razlčito. Ne možete naterati svakoga da vas voli, to je nemoguće. Za neke će uvek postojati neki razlog da vas mrze, ako ne žele da vas vole. Neki ljudi će vas uvek voleti i oni će ostati sa vama. Ako stalno pokušavate da oblikujete sebe tako da vas svi vole, taj rat će pre ili kasnije biti izgubljen. Ne možete u tome istrajati zauvek. Ali to je istina postojanja.

Samo budite ono što jeste, i oni koji hoće da vas vole će vas voleti, drugi će vas napustiti i to je sve u redu. PRIHVATITE ŽIVOT ONAKVIM KAKAV DOLAZI. PRIHVATITE LJUDE KOJI SU OKO VAS ONAKVIM KAKVI JESU. Tako ćete s vaše strane vi volite sve. Vi ne bi trebalo da osuđujete, da kritikujete,… nemojte raditi takve stvari. Ako dozvolite ljudima da budu ono što jesu, oni će vas voleti i vaš život će biti miran. Kao što sam ranije rekao postoje dve velike greške. Jedna je ta da uvek mislimo o drugim ljudima i kako bi oni trebalo da se ponašaju, što je potpuno nepotrebno, jer oni imaju svoj um, svoj intelekt, svoju agendu, imaju svoju karmu. Isto tako, mi uvek mislimo šta drugi misle o nama, što je takođe nepotrebno i nevažno. Pustimo ih da misle šta god žele. Mi smo jedinstvene konstitucije, kao i ostalih 7 milijardi ljudi sa svetu, koji svi imaju jedinstvene konstitucije. Ne postoje dva ista čoveka. Ne postoje dva ista otiska prsta. Kad ovo shvatimo i prihvatimo, kad prihvatimo sebe kao jedinstevne kombinacije, tada ne treba da se poredimo sa drugima. NIKADA NE TREBA DA SE POREDIMO.

Kad jednom prestanemo da se poredimo, kad počnemo da se prihvatamo, kakva god da je realnost oko nas, neće biti osećaja da smo žrtva, osećaja da smo prevareni ili zlostavljani, osećaja da smo nešto posebno ili da nismo ništa posebno. Bićemo prirodni, bićemo jednostavni, bićemo dobro. To je duhovnost. U osnovi, prihvatanje sebe, nepružanje otpora, biti jedno sa samim sobom, osećati svaki svoj otkucaj srca, čuti govor svojih ćelija i svaki pokret svog sistema. Ako to upijete, shvatite, prihvatite i stopite se s tim, vi ste dobro. Tada ne brinemo o starenju, ne brinemo ni o čemu. Dobro ste onako kako ste i tada pronalazite sebe u svakome. Tada ćete videti odraz sebe u očima drugih. A kada to vidite, znaćete da ste jedno sa svima.

Razgovor sa Mohanđijem vodila i snimila: Biljana Vozarević

Transkribovala: Staša Mišić

Lektorisala i uredila: Jelena Fassbender

Video možete pogledati ovde.

Nepotpuna vera je beskorisna

March 30, 2017 at 5:03 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

 

Kako Majstori isceljuju – grliti ili ne grliti!

Pitanje: Kako isceljujete ljude grljenjem?

Mohanji hug... BG 3rdMay2014

Mohanđi: Shvatite da svi mi delujemo u okviru svojih sopstvenih frekvencija i vibracija. Što više postajete lakši i suptilniji, sve ste više kao magnet. U duhovnosti, suptilnost je jednaka moći i snazi. Šta se onda desi kad se suptilnost poveća i vi postanete kao magnet? Gde god da idete i šta god da radite, skupljaćete određene negativnosti, a sa spontanom saosećajnošću sagorevaćete ih kroz vas i vaš sistem. U momentu kada osetite da vi to radite, patićete. Ako ste sigurni i samouvereni da se to dešava kroz vas, onda neće biti važno, doći će i samo će proći.

tears

Nešto počinje da se topi i otpušta.

Sve bolesti imaju svoj koren u zarobljenim emocijama. Emocije su zarobljene kao kreirana bolest.

Gde se te emocije nalaze? One se nalaze u umu. Zato, kada viša energija dođe u kontakt sa strukturom uma i emocija, događa se promena u nivoima frekvencije i vibracije i na taj način nešto počinje da se topi i otpušta.

Gde će to otići? Odlazi u suptilno. Biva privučeno magnetom. Ta osoba postaje oslobođena od tog problema. Ako toj osobi može biti potrebno, recimo, tri godine da sama reši taj problem (jer mora samo da nađe svoj izlaz), na ovaj način problem odlazi i nestaje za nekoliko meseci. Sakupljeni materijal koji ulazi u Majstora, ne ostaje u njemu, jer on to ne zadržava. To putuje kroz njega i za nekoliko dana biva okončano i otpušteno.

Zamislite ovde neke ledene kocke i tamo grejalicu koja duva. Ako usmerite grejalicu prema ledu, da li mislite da će se led otopiti? Neće se lako otopiti, jer ne postoji dovoljno toplote koja bi otopila led. Tako da brz zagrljaj nije značajan, jer ništa iz toga neće proizaći. Ali, ako dovoljno dugo grlite, npr. ako držite grejalicu dovoljno dugo blizu leda, led će se otopiti. Isto tako, ako je zagrljaj dovoljno dug, tada postoje prenos i prenosnik.

Moj savet ljudima koji primenjuju duhovnu praksu i evoluiraju je: morate izbegavati takav kontakt. Imao sam jedno iskustvo 2007-2008 gde sam imao telepatsku komunikaciju sa Majstorima sa viših nivoa svesti, i jedan Majstor je rekao: “Bolje ti je da usporiš, jer trenutno ne možeš da se nosiš sa toliko ljudi. Hodaj polako. Idi korak po korak.” Tako da je važno da prvo postanete samodovoljn, pre nego što počnete da dajete, u suprotnom ćete izgubiti snagu.

Nijedan Majstor nije zainteresovan da se meša u bilo čiju karmu. Ne bi trebalo. Ovo je osnovno pravilo. Niko se ne upliće ni u čiju karmu, jer ste je vi kreirali. Karmu čine nagomilane želje ili nagomilane želje čine karmu. Imali ste želju za određenim iskustvom i to postaje karma. Zato niko spolja, bilo da je Majstor ili učenik, nema nikakvo pravo da prekine nečiju karmu. Ovo je osnovno pravilo u duhovnosti.

Kako se onda ljudi izleče kad dođu u kontakt sa Majstorima? Isus je rekao: “Neka vas vaša vera izleči.” Prema tome, vera je ta koja osobu čini dostupnom, i onda Majstor preuzima stvar. Vera utiče da se predate, a kad se predate, bolest vas prirodno napušta. Rekao sam – bolje je ili nemati uopšte vere ili potpuno verovati, nikako delimično verovati, jer je delimična vera potpuno beskorisna. Recimo, hoćemo da testiramo nekog majstora i kažemo: “U redu, da vidim šta ovaj čovek može da uradi?!” Ne može ništa da uradi, on nije vaš čistač, znate (smeh). Najbolje je da imate potpunu veru ili da je uopšte nemate. Ako nemate vere onda imate ceo put kojim možete ići. Još uvek je moguće, još uvek postoji velika mogućnost. Ako imate potpunu veru, u redu, stigli ste. Međutim, delimična vera nije ni tu ni tamo, i može biti puno očekivanja, razočaranja i kriza. Sve ove stvari povezane su sa delimičnom verom.

Mohanji quote - It is better to have full faith or zero faith...

Slika: Bolje je ili nemati uopšte vere ili potpuno verovati, nikako delimično verovati. Delimična vera je  potpuno beskorisna.

Verujte sebi

Mnogi ljudi ne veruju čak ni sebi, kako onda mogu verovati drugoj osobi? Zato, kad god ljudi postave pitanje o poverenju, uvek im kažem – prvo morate naučiti da verujete sebi. Odatle treba da počnete. Takođe kažem ljudima – nemojte verovati meni, pre nego što počnete da verujete sebi, jer ako ne možete da verujete sebi, onda ne možete verovati ni meni. Takođe vas molim da mi ne verujete samo zato što dobro izgledam, lepo pričam ili zato što lepo mirišem (smeh). 🙂 Verujte meni, zato što verujete sebi. Onda je osnova povernje, što je veoma jako. Podloga je jaka. U suprotnom se igramo žmurke. Nekada pobeđujete vi, nekada pobeđujem ja. Toj igri nema kraja (smeh). 🙂 Život je uglavnom takav. Igramo se žmurke i nikada se ne suočavamo sa situacijom. Ili je izbegavamo i bežimo, ili pravimo kompromis. Oba načina su slabosti. Izbegavanje je slabost, a pravljenje kompromisa je takođe slabost. Prihvatanje i suočavanje su snage. Ako ne možete da prihvatite sebe i da se sa sobom suočite, što je osnovna stvar, sa čim ćete onda moći da se suočite? Zato je Ošo rekao: “Zaboravite na duhovnost, prvo naučite da prihvatite sebe.” To je najteža stvar sa kojom ćete se ikada suočiti u životu. Ako ste sposobni da prihvatite sebe 100%, onda ste već postali duhovni. Tada ne postoji druga duhovnost odvojeno od toga. Umesto toga mi tragamo za duhovnošću izvan nas, pri čemu se sa sobom ne suočavamo, sebe ne prihvatamo i često sebe ne razumemo.  Siguran sam da su neki od vas videli moju objavu na Fejsbuku: “Duhovni Guru je skoro kao vaš vodoinstalater ili električar, zovete ga kad ste u velikoj krizi!” (smeh). Takva je naša situacija. “Šta će mi se dogoditi u budućnosti?”- ovo je jedno uobičajeno pitanje koje dobijam. Kažem im: “Prijatelju moj, ja čak ne znam ni svoju budućnost, kako ti onda mogu reći tvoju?!” Čak i kad bih znao budućnost, zašto bih vas onda zarobio realnošću koju sam kreirao? Želim da vam dam slobodu, ne koncept. Koncepte je lako prodavati. To je kao kad kažete – možete misliti o svemu osim o crnom majmunu. O čemu ćete onda misliti? (smeh) 🙂 Upravo se to dešava u svetu. Uvek vam govore šta treba da vidite, ali vam nikada ne kažu gde da gledate. Ne daju vam slobodu da vidite ono što biste vi voleli. To nije duhovnost, to je vezivanje.

Dakle, vratimo se na glavnu stvar. Kada postanete veoma suptilni i čistite iz saosećajnosti, ne zbog nečeg drugog, samo iz čiste saosećajnosti za drugo biće, onda to prolazi kroz vas bez zadržavanja, nikada u vama ne ostaje. Tada vaše telo postaje samo sredstvo za otpuštanje.

Kako da verujemo sebi kada postoji toliko koncepata?

To je veoma jednostavno. Razumite sebe. Pogledajte sebe. Osetite sebe. Shvatite šta vas čini ljutim, a šta tužnim. Određena mesta vas čine srećnim i određeni ljudi vas čine srećnim. Određeni ljudi vas čine uznemirenim. To je kao jedna prostorija, kada neki ljudi u nju uđu, ona zasvetli, jer vi volite tu osobu i tu energiju. Isto tako kada neko prostoriju napusti, prostorija zasvetli, jer su oni otišli! (smeh)

Zato razumite ko ste vi zaista. Pre svega, pokušajte da pronađete sebe.

Rukujte se sa sobom, upoznajte sebe

U dve reči to znači – PRIHVATITE SEBE. Ne pokušavajte da se pretvarate. Nikada se ne pretvarajte. Treba da budete utemeljeni u tišini da biste tišinu dali. Tišina je jednaka manjem broju misli u sekundi. Kada je broj misli u sekundi nula, onda ste potpuno u tišini. Sve ostale forme tišine su samo pretvaranja. Ako ćutite, drugi ljudi će biti srećni, ali to ne menja um i osobu ili broj misli u sekundi.  Upoznajte sebe. Budite sa sobom. Razumite sebe. Prihvatite sebe. To je cela suština. Ovo vam takođe olakšava sklapanje odnosa sa drugim ljudima. U momentu kada počnete da prihvatate sebe, imaćete mnogo odnosa sa drugima, jer će ostali početi da vas prihvataju. Razlog zbog kojeg neko ne može da prihvati drugu osobu je taj što nije prihvatio sebe. Kako vas drugi ljudi onda mogu prihvatiti? Mi želimo da nas svi prihvate, ali mi ne možemo da prihvatimo sebe! Takva je naša situacija. Ako se pobrinete da neko vreme provedete sa sobom, ne govorim čak ni o meditaciji ili duhovnosti, samo budite sa sobom, samo razumite svoj proces razmišljanja, samo razumite vaše vibracije i frekvenciju. Tada ćete automatski početi da prihvatate. Vi se nikada niste rukovali sa sobom, samo ste se rukovali sa drugim ljudima. Rukovanje sa drugim ljudima zaista nije važno. Ostali imaju svoj posao koji treba da obave. Ako počnete da prihvatate sebe, i ako počnete da se stapate sa sobom, tada će ceo svet biti sa vama. Ceo svet će želeti da vas vidi i da vas gleda. Oni će doći i prihvatiće vas, čak i bez vašeg napora.

Sve moći i svi siddhi (*siddhi = duhovne moći), o kojima smo ikada pričali, ukorenjene su u tišini. Koju god veštinu da naučimo ili izvedemo, iza nje se krije unutrašnja tišina koja nam daje sve te veštine. Kada stvari radite bez takve vrste balansa, postoji veća šansa da se posle kajete, jer se stvari često dešavaju nesvesno, kroz emocije, spontano, ili na negativan način. Kad god korenski uzrok aktivnosti ide preko emocije, uvek postoji bol.

Mohanji quote - Your state is absolute silence

Slika: Vaše stanje je POTPUNA TIŠINA. Svaki zvuk je privremen, veštački i dozvoljen od strane vas zbog želje za iskustvom. – Mohanđi

Da li smo pali iz duhovnog u fizičko telo?

Imamo naučni dokaz da kad se atom pocepa na određeni način, oslobađa se čista energija. To je ono o čemu govorimo. Pri obrnutom procesu, kada se energija nagomila postaje atom. Otuda energija ima različite frekvencije, različite nivoe suptilnosti. Samo određeni nivo frekvencije energije može stvoriti atom. Stvaranje je zasnovano na energiji. Sve što vidimo, na kraju se vrati u formu energije, ima potencijal da se vrati u formu energije, jer svaka materija ima svoj rok trajanja. Sveti spisi kažu – nemojte da mislite da sto, stolica, zid i stvari oko vas nemaju život. Ako odete do nivoa molekula, možete videti kretanje. Tako da svaki materijal, bilo da je živ ili neživ, ima u sebi život. Zbog toga nam je potrebna osetljivost. Potrebno je da budemo veoma osetljivi. Što smo osetljiviji, više ćemo moći da vidimo život u svemu. Neće biti rasipanja, niti ćemo pomišljati da uništavamo stvari. To je suptilnost koju treba da negujemo unutar naše dece, jer ona treba da pokreću svet posle nas.

Stvaranje je zasnovano na energiji. Mogao bih mnogo vremena da provedem objašnjavajući ovo, ali ćemo reći da stvaranje ima svoje nivoe suptilnosti koji su stvorili ere. Kada se četiri ere sjedine postaju jedna faza. Tako se sada u Zemljinoj ravni nalazimo u osmoj fazi ove evolucije.

  1. Najsuptilnija era zove se Zlatno doba. Zlatno doba čine ljudi sa veoma visokim nivoom svesti. Oni poseduju sve moći i nisu zavisni ni od koga. Potpuno su samodovoljni. Ovo doba traje 1,7 miliona godina.
  2. Onda dolazi sledeće doba, koje traje otprilike 1,4 miliona godina. Ova era je era dualnosti, dobrog i lošeg. Postoji borba kako bi se očuvala darma, što predstavlja istinoljubivost s jedne strane, i sebičnost s druge. Dobro i zlo, pohlepa i sebičnost su u konfliktu. Postoji konflikt između ovih aspekata na spoljašnjoj osnovi.
  3. Potom dolazi sledeće doba koje traje 800 000 godina. Gde se dobro i zlo približavaju. Sukob se manje više nalazi u porodici.
  4. Onda dolazi naše vreme, koje traje 400 000 godina, gde se konflikt nalazi u nama, u okviru pojedinca.

Možete da vidite da smo se udaljili od frekvencije gde je svako bio samodovoljan, potpuno svestan i gde nije bilo ni mržnje, ni negativnosti. Korak po korak spustili smo se do nivoa gde su pohlepa, moć, mržnja, ratovi i sve te  stvari koje kontrolišu ljudska bića. Na prvom nivou, u Zlatnom dobu, ima mnogo manje ljudi, jer ne može svako da bude na toj veoma visokoj frekvenciji svesti. Dok se mnogo ljudi može roditi u nižim frekvencijama. Ako je populacija u Zlatnom dobu bila 7000 ljudi, onda je u ovom našem dobu 7 milijardi. U Zlatnom dobu život je takođe bio drugačiji. Vi ste odlučivali kada ćete se roditi i kada ćete umreti, jer ste imali potpunu kontrolu. Ne radi se o tome da smo čuvali i održavali telo, spuštali se u telo i umirali u isto vreme, sve je to bilo individualno. Što znači da ništa nije bilo kontrolisano od strane podsvesti, već je sve bilo rađeno na potpuno svesnom nivou. Propadanje je bilo od potpune svesnosti ka potpunoj nesvesnosti. U Zlatnom dobu rođenje i smrt su zavisili od vas. Tokom njegovog trajanja od 1,7 miliona godina, mogli ste da izaberete da živite bilo jedan milion godina ili jednu godinu. Na tom nivou to nije bilo važno. Potom dolazi sledeća era, gde počinje dualnost, negativno i pozitivno. Životni vek u ovom periodu bio je 10 000 godina, i populacija opet nije bila velika. Onda dolazi era neposredno pre našeg sadašnjeg doba u kojoj je životni vek trajao 1200 godina. To je vreme u kome je živeo Bog Krišna. On je živeo samo 125 godina. U suštini, umro je veoma mlad, imao je veoma kratak životni vek. Dok je za naše sadašnje standarde 125 godina veoma, veoma dugačak život, jer je naš životni vek samo 100 godina.

Ovo je propadanje. Ove četiri ere kad se spoje daju jednu fazu. Zlatno doba i ostala tri doba su jedno. Sada se nalazimo u osmoj takvoj fazi. Dakle, život se uvek pomera od visoke svesti ka niskoj svesti, onda ponovo dolazi do recikliranja ka višoj svesti, i sve počinje ispočetka.

Kako se onda naša planeta Zemlja menja i prilagođava ovome? To se dešava kroz promenu polova koju uskoro očekujemo. Promena polova pomaže u procesu recikliranja. To je faza koju upravo proživljavamo. Sve današnje vlade koje se zasnivaju na pohlepi, zatim ratovi, plus prirodne katastrofe, sve to potpomaže periodu recikliranja. Jedan nivo se pomera ka drugom nivou. Pri čemu se nivo odnosi na osnovu ili platformu. Trenutno se nalazimo na emocionalnoj platformi, to je osnova sa koje sada funkcionišemo. Emocionalna platforma znači da se sa svime suočavamo emotivno, na način gde ne postoji kontinuitet. Tu su ljutnja, mržnja, pohlepa, pogrešni koncepti, i religije koje igraju igre. Sve ove stvari se nalaze na emocionalnoj ravni, jer su emocije najbolji način za manipulisanje ljudima.

Gde se pomeramo? Pomeramo se ka “intelektualnom” nivou. Intelektualni nivo je mesto sa kojeg ljudi funkcionišu kroz bolju svesnost. Pročišćeni um je intelekt. Kada koristimo naš intelekt nikada nismo emotivni, nismo ljuti, ne posedujemo mržnju, i ne funkcionišemo na osnovu pohlepe. Intelekt takođe znači i: “Daj, živi i pusti druge da žive. Daj i pusti sve druge da prežive.” To se nalazi na tom nivou pre nego: “Daj da ja imam sve.” Ova promena ka intelektu zajedno sa promenom polova može ukloniti skoro jednu trećinu svih bića na svetu. Videćete toliko toga što će se dešavati u svetu: smrti, razaranja, istrebljenja,… sve ovo se upravo u svetu dešava. Ako je bilo 7000 (samo dajem broj) uzdignutih duša u Zlatnom dobu, one su još uvek ovde. Ovi ljudi mogu napustiti svoje telo kad god hoće, ali oni nastavljaju da budu ovde. Oni su još uvek ovde, vode ljude i govore im: “Pogledaj ovde, ovo nisi ti. Ti živiš u zabludi, ti si mnogo više od ovoga.” Oni ovo stalno govore, ali ljudi ne razumeju. Ljudi žele male stvari: “Želim da se obrazujem, da nađem posao, da se venčam, da imam decu, da imam život,…” Zato ne možemo da izađemo iz ovog ciklusa. Viša bića koja su prošla kroz sve to kažu: “Ovo je sve samo uloga, ti si mnogo više od ovoga.” Ovo se stalno govori. U svakoj generaciji su postojali majstori koji su povezani sa Zlatnim dobom, koji su takođe funkcionisali u ovoj ravni.

U ranijim erama, kraljevi ili vladari su bili orijentisani na darmu, bili su obavezani dužnošću, vladali su iz dužnosti prema istini. Zato su imali naviku da se savetuju sa Svecima. Savetovali su se tako što bi ih pitali da li je nešto bilo dobro za njihovu zemlju i dobro za narod. To se spustilo do nivoa na kom za savet više nisu pitali Sveca, već ljude koji su trgovali stvarima. Tada je celo propadanje počelo da utiče na svet. (Više o erama pročitajte u blogu Promena frekvencije menja vaš život)

Ako imamo neku stajaću otpadnu vodu, ona može izroditi mnogo komaraca. Šta rade komarci? – Oni piju krv, a šire i bolesti. Tako je vremenom došlo do propadanja koje je stvorilo doba na Zemlji slično plodnom tlu za uzgajanje mnogo komaraca. Vidite ih svuda u društvu, piju krv i šire bolesti. Ovo su znaci ovog vremena. Koje je rešenje? – Potpuno uništenje. Dakle, Sveci su još uvek ovde (ima ih oko 7000) i stalno govore vladama i ljudima: „Pogledajte ovde, radite nešto pogrešno, ne gubite svoje vreme. Povežite se sa Bogom, vi ste mnogo više od onoga što se čini da jeste.“

Yugas-Ages-based-on-Sri-Yukteswar

Suočite se sa onim ko ste zaista vi, jer ako se pretvarate ne možete se razvijati!

Mi nosimo seme svakog života u ovaj život. Zapamtite da su svi ti životi ostavili neki utisak, trag u svesti. Svi ti utisci su takođe deo ovog života. Zato nemojte da mislite da ste vi ta određena životinja koju vidite u ogledalu! (smeh) 🙂 Vi ste mnogo dublje od toga. Postoji istorija koja je pripojena uz vas i ta istorija se manifestuje kao vaš karakter, vaša konstitucija, vaša svesnost,… Sve ove stvari su povezane sa tom istorijom. Zato je važno da budete svesni sebe u ovom životu, kako to ne biste poneli u sledeće živote. Vaš otisak sadrži sve vaše živote. Tako da je svaki individualni otisak jasan znak o tome ko ste, a ne ono kako se vi predstavljate. Mi sebe predstavljamo kao divne osobe. Mnogo toga mi predstavljamo spoljašnjem svetu. To su samo projekcije, ali je otisak stvaran. To je upravo ono sa čime se suočavamo kroz ove ritritove – sa onim ko ste zaista vi. Ako se ne suočite sa onim ko zaista jeste, nastavićete sa pretvaranjima u ovom životu. Mi se prikladno oblačimo pre nego što napustimo kuću, namestimo lice koje je dobro za društvo. Ovako izgleda naš normalan život. Ovakva pretvaranja su razlog zbog kog ne možemo da se razvijamo. Onda tražimo od Majstora ili Bogova da nam pomognu. To je kao da se držite za mnogo stvari i kažete: “Molim vas uzmite sve ovo od mene.” Bogovi i Majstori su spremni da vas oslobode od svih tih stvari, ali vi sami to ne puštate. Ovo je cela suština. Nisam ovo mogao reći direktnije!

Prevela: Staša Mišić

Lektorisala i uredila: Jelena Fassbender

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Nezahvalnosti, ime ti je čovek

March 23, 2017 at 7:34 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

avadhoota-nadananda-mohanji-blog

Dok sam u ranim jutarnjim satima sedeo i pričao sa Avadutom Nadanandom, primetio sam suze u njegovim očima. Verovatno je osećao nešto duboko unutar sebe. Bilo je teško razumeti iz kog dela sveta je preuzeo tugu koja je izazavala suze. Kada čovek postane univerzum, njegovi izražaji nisu vezani za emocije iz neposrednog okruženja. Nisam ga pitao za razlog njegove tuge, jer je to bilo nevažno. Majstor oseća i to je sve. Guruđi me je pogledao u oči i držeći čvrsto za ruku rekao: “Ma Tara Maji je govorila da dokle god čovek ne doživi osećaj svakog atoma ovog univerzuma, neće dostići kompletnost. Unutar sebe bi tebalo istim intenzitetom da osetimo i pad mrava i preplavljujući cunami. Trebalo bi da budemo sposobni da osetimo bol opalog lista i jadikovanje majke koja je izgubila sina u ratu hiljadama milja daleko. Trebalo bi da budemo sposobni da delimo iskustva svakog bića iz svakog ugla zemlje. Trebalo bi da budemo u takvoj vrsti ekspanzije i savršenog unutrašnjeg mira, tako da ništa ne propustimo dok i sami proživljavamo postojanje kao univerzum.”

Ako ne postanemo svaki atom sveta, ako ne rastopimo ovu dobijenu ličnost koja naše postojanje drži na okupu, nećemo postati istinski potpuni. Ono što je za nas ovde na zemlji važno, jeste naša konstitucija. Rođeni smo da je ispoljimo. Svako stvorenje je jedistveno i važno. Svako ima svoj zanačaj. Svaki atom se dopunjuje, a takođe je i pojedinačno kompletan sam po sebi. Međutim, savršenstvo se dešava kada niko nije protiv nekog drugog. Ne postoji neko drugi. Neko je u stvari taj drugi, a drugi ne postoji odvojeno od značaja koji je istinski odraz tog nekog– drugim rečima, kao slika u ogledalu. Ogledalo nikada ne reflektuje nešto što ne postoji. Ono verno oslikava ono što se nalazi ispred.

mohanji-as-reflection3

Jedna misao mi se vrzmala po glavi oko vezujućih faktora modernog čoveka koji ističu njegovo neznanje. Posebno kad su u pitanju stara pravila i standardi, i vezano za njih društveno moralni prtljag koji društvo dodaje svakom građaninu. Krivica koja je izgrađena oko naših života i sistem koji njima upravlja su deo ovih starih pravila i standarda. Naš život, naš način života, obrasci ponašanja, proces razmišljanja, koncepti koji uključuju seksualnost i njene raznolike izraze, nose debelu odoru prikupljenog zapadnog smeća. Pravi svetac nikada ne nosi takvu odoru. On je slobodan iznutra. Njegov proces razmišljanja je oslobođen. On je slobodan. Društvo možda nikada neće razumeti pravog sveca.

Ono što je Guruđi hteo da kaže duboko je doprlo do mene. Istina koja je čekala zlatni zrak da sebe iskusi, cvetala je iznutra. Suze su mi zasijale u očima. Verovatno sam u tom trenutku delio Guruđijevu mirnoću postojanja kao ogledalo. U tom trenutku, dok sam u savršenstvu postojanja bio kao potpuni svedok, suza koja se ogledala na platnu bila je kap suze sveta. Ona nije imala nikakve veze sa onim unutar mene ili unutar Guruđija. Guruđi je rekao: “Mohanđi, svet možda neće razumeti sveca koji postoji da bi brisao suze sveta uprkos svom sopstvenom bolu. Tek kad čovek postane sposoban za tako nešto, on postaje kompletan. Čovek ne mora da se odrekne zemaljskih uživanja da bi ovo postigao. Svako to može. “Moje” i “naše” bi trebalo da budu poslednje na listi prioriteta. Čovek ne treba da ima nikakva očekivanja ili ograničenja ega. On treba da bude slobodan iznutra i vidi svet kao svoj sopstveni odraz.” Rekao sam: “Guruđi, ovo godinama pokušavam da kažem svetu i pokušavam da pokažem na svom primeru.” Guruđi je rekao: “Nemaš zbog čega da brineš. Tvoj rad će biti dobro podržan od Guru Mandale.” Iznenada sam shvatio značaj ovog razgovora. To što je Guruđi predstavio Guru Mandali je odobravalo moje aktivnosti ili tražilo od mene da nastavim dalje i ne budem uznemiren zbog ljudi i situacija koje nas ponekad neslavno usporavaju. Zahvalio sam se Guru Mandali što me je uputio bez da sam mu postavio pitanje.

Guruđi mi je rekao: “Mohanđi, ti si fizički umoran. Zašto se malo ne odmoriš?” Shvatio sam da tokom mog putovanja, koje je obuhvatalo put do Londona i grozničave aktivnosti u Čenaiu, put do Bangalora i kasnije do Kurnola, nije bilo vremena za odmor. Kasnije sam u sobi legao u krevet. Iznenada, počeo sam da osećam bol razdvajanja ili izdaje kao da mi je Guruđi dopuštao da iskusim šta se dešavalo na njegovom platnu to jutro. Brojke, slike, ljudi, ne znam, izgledali su kao robovi emocija, ljutnje, mržnje i predrasuda i bacali su kamenje na Guruđija koji je stajao na mestu koje je ličilo na krater. Svi ti ljudi su stajali oko kratera. Nijedan kamen nije pogodio Guruđija pošto je bio transparentan, a kamenje je prolazilo kroz njega i većina kamenja se međusobno sudarala. Iznenada sam shvatio da sam i ja tu. Shvatio sam da se ne plašim kamenja ili situacije. U tom trenutku jedino sam bio zabrinut za Guruđija. Očajnički sam pokušavao da ga odbranim, zaštitim. Nepoznata lica nisu imala milosti. Neprestano su bacali kamenje. Guruđi me je pogledao i nasmejao se. Trepnuo je očima, što mi je govorilo: “Ništa ne birini.” Zatim je šapnuo: “Hajde da iskusimo ovu igru nezahvalnosti zajedno. To nema nikakve veze s tobom ili sa mnom. To ima veze sa iskustvom koje su oni izabrali tako što su izdali naše prisustvo, poverenje u ljubav za njih. Naš svet poseduje samo bezuslovnu privrženost i saosećajnost koje može da ponudi. Oni zavide našem svetu. Oni pokušavaju da prodaju svoju mržnju prema sebi za parče onoga što mi imamo. Mi dajemo ono što imamo neprihvatajući ono što oni nude. Uvek smo im davali besplatno. Naša tradicija im je to davala zajedno sa kiseonikom i sunčevom svetlošću koje je Svemoćni Bog davao bez ograničenja i naknada. Budi zahvalan u ovom nezahvalnom svetu. Budi zahvalan usred nezahvalnosti. Prikaži im njihovu pravu sliku dok tvoja prava slika ostaje neiskrivljena. Ni jedan kamen nas ne može pogoditi. Vidiš, mi ne postojimo. Oni ne znaju da mi ne postojimo.” Smejao se. “Drugo ime za ljudsku rasu je NEZAHVALNOST.” Smejao se. Iznenada sam uhvatio nit njegovog smeha i smejao sam se s njim.

brooklyn_museum_-_the_jews_took_up_rocks_to_stone_jesus_les_juifs_prirent_des_pierres_pour_lapider_jc3a9sus_-_james_tissot

Ljudi bez lica oko nas su postajali umorni. Muškarci, žene i deca su se znojili i krvarili. Ništa se nije desilo ni Guruđiju, ni meni. U tom trenutku, jedna misao mi je pala na pamet: “Šta ako te ne razumem, Guruđi?” Opet se smejao. Posmatrao sam ga. Pogledao me je u oči: “To se NIKADA neće dogoditi (naglasio je reč NIKADA), jer ne postojiš TI odvojeno od MENE. Ti i ja smo jedno i mi to znamo. Možeš to zvati jedinstvo ili dualnost unutar jedinstva. Možemo izgledati ili delovati razdvojeno. Ali, u suštini, nema razdvojenosti. Niti sam ja razdvojen od moje majke – Guru Tare Maji. Niti je ona razdvojena od svog Gurua Nitjanande. Svi smo mi jedno. Moja ljubav za tebe je moja ljubav za mene i mog Gurua i našu guru paramparu (*guru parampara = loza gurua). Mi smo pomoću njih ujedinjeni ili smo čak i stvoreni pomoću njih. Ako si jasno usvojio ove informacije, onda neće biti dualnosti u tvom umu i NEĆEŠ znati za odvojenost od mene. Ne treba da brineš da postoji mogućnost da zalutaš na putu.  To je nemoguće, jer si ti mi, ti si tradicija i NE postojiš TI odvojeno od tradicije. Ako zalutaš, cela tradicija će zalutati, a to je nemoguće. Tradicija je starija od bilo koje svoje projekcije ili inkarnacije.”

Kao da mi je prebirao po mislima, reko je: “Mohane, (Obično me Guruđi zove Mohanđi. Ovog puta me je oslovio sa Mohan što mi je delovalo kao da otac zove sina, prisnija i neraskidiva spona.) nemoj se bojati bilo kakve vrste kontaminacije. Mi te čuvamo. Tvoj posao je da budeš u svetu raznih frekvencija. Ti pripadaš svetu. Mi smo te poslali da preneseš naša načela i učenja svetu. Ti to već radiš i radićeš koliko god bude potrebno. Molim te, pripremi se da ostaneš u svom telu malo duže nego što smo prvobitno planirali, kao što sam i ja sam učinio. Nijedan zadatak te neće povući na dole, jer ćemo mi nositi tvoj teret. Mi ćemo hodati za tebe. Mi ćemo govoriti za tebe. Mi smo ti – uvek se toga seti. Ti donosiš ovom svetu drugačiji ukus od onog koji smo mi doneli. Bićeš upamćen kao simbol tog posebnog ukusa. Generacijama će ukus zvani Mohanđi ostati jedinstven u svetu. Ostaćeš jedinstven i treba da budeš. Nemoj imitirati. Budi neobuzdano samostalan.” Onda sam opazio da su svi ljudi bez lica koji su bacali kamenje otišli. Sve što je ostalo je bilo brdo kamenja, a na tom brdu smo sedeli mi.

Guru Parampara

                                                            Loza gurua

Onda sam shvatio da su skoro svi majstori Mandale bili tu. Bio sam iznenađen i pun strahopoštovanja. Iznenada mi je došla jedna misao. “Mi sedimo na kamenom brdu nezahvalnosti. Da li je tradicija sagrađena na kamenju nezahvalnosti?” Jedan od majstora se nasmešio i odgovorio: “Ovo brdo predstavlja društvo sa kojim se svi mi hvatamo u koštac dok hodamo zemljom. Oni nisu problem. Problem je naša stabilnost i privrženost tradiciji. Moramo se suočiti sa olujnom vatrom, a ipak preneti našu istinu uprkos svemu, kako bi ona doprla do najdubljih slojeva opiranja, jer neznanje nastaje u ljudima.” Drugi majstor je rekao: “Zapamti, mi sedimo NA tom kamenju nezahvalnosti, mi smo iznad njih.”Jedan drugi majstor je rekao: “Niko, nijedan istinski majstor nije nikada bio sačuvan od generacije kojoj je pripadao. Međutim, mi smo iznad generacija. Mi nikome i ničemu ne pripadamo, čak ni vremenu.

Jedna dama, upečatljivo lepa i blistava, očigledno veliki majstor ili je i ona sama Boginja, rekla je: “Istina je naše jedinstvo. Ti nećeš biti povređen. Mi ćemo se pobrinuti za tebe.” Pomislio sam da su oni koji su bacali kamenje na Guruđija i mene bili bez lica. Oni predstavljaju neznanje i ego koji poseduju umove generacija. Prava svrha naših inkarnacija bi mogla biti da im dozvolimo da iscrpe svoje kamenje kako bi se mogli isprazniti i dostići naš nivo svesti. Tek nakon oluje možemo istinski doživeti mir. Drugačije razumevanje! Drugačija svest! Iznenada, osetio sam preplavljujuću ljubav prema svima onima koji su me u životu povredili putem svojih misli, reči, dela ili samo pasivnošću dok sam bio izložen kamenju. Počeo sam da shvatam da su oni takođe bili razlog ove moje inkarnacije.

Oni su bili manifestacije dualnosti sa kojima se moram suočiti na zemlji. To je isto kao noć i dan. To je isto kao toplo i hladno, sreća i tuga, so i šećer, leto i zima, itd. Ništa u životu nema potpunu vrednost odvojeno od povezanog iskustva. Ovo je svet relativnih iskustava. Emocije, dela i misli su privremene. One sve imaju svoj život i smrt, uključujući i ljudske veze. Zašto onda PLAKATI? Jedan majstor je rekao: “Dok si u ljudskom telu, budi čovek. Onda izrasti izvan toga i budi svetac. Onda izrasti izvan toga i postani Bog.” Oh. Dobro. Dakle, moramo osećati. Moramo imati emocije i očekivanja, ali umereno. Međutim, moramo uvek negovati večnu vatru (dhuni) svesnosti kako bismo ostali u sećanju naše prave prirode.

mohanji-quote-feel-yourself-watch-yourself-witness

Osetite sebe. Posmatrajte sebe. Svedočite sebi. – Mohanđi

Guruđi me je pogledao i nasmejao se. Setio sam se onoga što mi je pre rekao: “Mohanđi, seti se da si ti ljudsko biće barem ponekad.” Kada osetimo telo, mi smo ljudska dimenzija. Kada ne osetimo, mi gledamo u našu ljudsku dimenziju i setimo se te ljudske dimenzije kao i toga da se istovremeno podižemo sa svakom drugom dimenzijom koja nas održava neograničenim. Drugim rečima, bol utiče da osetimo ljudsku dimeziju više nego sreća, jer bol ima svoje korene u neznanju, dok sreća ima svoje korene u svesnosti. Neprestana svesnost je ono što mi jesmo i to je iskustvo. Mi neprestano proživljavamo iskustvo da smo svaki atom koji održava univerzum, u isto vreme, mi smo izvan atoma i granica takođe. Zašto se onda bojimo ujeda mrava? To neko vreme boli i onda se samo isceli.

Majstor me je pogledao i rekao: “Imaš sve što ti je potrebno. Sve moći, svesnost i osnovu da je izraziš. Seti se šta je on rekao (pokazivao je na Guruđija), ti nikada nisi odvojen od nas. Ne treba da se brineš i NE PLAŠI SE. Ne moraš da budeš najznačajniji, ali si poslednji u večnom toku tradicije. Dakle, ti i mi smo jedno. Veličina nastaje kada postoji nesebičnost. To se događa. To će se dogoditi. Veličina pripada tradiciji. Tradicija projektuje veličinu na svojim projekcijama. Svi majstori naše tradicije su veliki. Ništa nismo želeli od sveta, ali smo sve što smo mogli dali svetu isključivo kao posrednici bez vezivanja.” Prošla mi je misao kroz glavu: “Šta sa mojom globalnom porodicom? Svima onima koji me toliko iskreno vole? Zar oni nisu moja odgovornost?” Prelepa dama se obratila: “Oni su naša odgovornost. Ti si za nas oni i oni su za nas ti, i mi smo svi jedno. Ne postoji odvojenost.” Zastala je na par sekundi. TIŠINA… Ali ta tišina je bila ispunjena zajedništvom i najdubljom naklonošću. BEZUSLOVNA LJUBAV je ispunila prostor. Mogao sam da vidim mnoga druga lica kako sede na brdu od kamenja: Vital Babađi, Baba Ganešananda, Sai Baba i sve druge majstore koje sam sreo u ovom životu. Osetio sam jedistvo i jednotu među svima njima.

Dama se ponovo obratila: “Sa potpunom svesnošću smo te stvorili. Svesni smo problema sa kojima se susrećeš dok širiš našu ljubav svetom. Ne boj se. Dokle god ti ništa ne radiš, dokle god ti predstavljaš nas, ti si transparentan, kao što si to malo pre doživeo. Svo kamenje i nevolje će proći kroz tebe i neće te povrediti. Ovo je tvoja poslednja inkarnacija. Iskusićeš sve životne ukuse, njihovo dobro i loše u ovoj inkarnaciji, onda ćeš postati jedan od nas i nastavićeš da vodiš bez forme, na osnovu forme ove inkarnacije. Trenutna forma je naglašena s naše strane kako bi se omogućio tvoj budući rad od preko hiljadu godina u suptilnoj formi. Ne brini za uspone i padove. Ne brini za razumevanje i nerazumevanje. Samo nemoj ništa činiti. Sve drugo će biti dobro. Ako se identifikuješ sa ovom inkarnacijom, čak ni mi ne bismo mogli da pomognemo. Zato, samo budi. Samo budi jedno sa nama, odbacujući činjenje u svakom trenutku i predajući dobro i loše nama. Budi prirodan. Ne postoji SME SE i NE SME SE odvojeno od posedovanja, očekivanja, sebičnosti i nasilja. Iskusi život i oslobodi ta iskustva.” Ovo je bila majka boginja. Posebno uputstvo! A kada sam pogledao u Guruđija, video sam samo sebe. Sve oko mene sam bio ja, niko drugi. Svaki majstor je ličio na mene, osim prelepe dame. Ona je gledala u mene sa puno majčinske naklonosti i saosećajnosti. Zatvorio sam oči kako bih utemeljio taj pogled i taj osećaj, duboko u ćelije mog postojanja. Neko je pričao dok sam bio duboko u sebi, materici svog sopstvenog postojanja. “Tvoja prošlost nema značaja. Zapamti da se ponovo rađaš svakog momenta. Odbaci bol pošto je ona ostatak tvojih očekivanja vezanih za tvoju ljubav za bića sveta. Voli svoje neprijatelje. Neprijatelji bez neprijateljstva su ti. Zato voli svoje neprijatelje kao sebe samog. Neka igraju svoju ulogu mržnje prema tebi. Neka drugi igraju ulogu kako te vole. Ni jedna ni druga uloga se ne mogu smatrati kao trajne. Mi smo jedina trajnost i jedina istina je ta da smo jedno. Uvek se toga seti.

Naše drago dete Avaduta Nadananda, na koga smo ponosni, je uradio svoj deo. Povezao te je sa nama na svakom polju. Sada nema odvojenosti. Samo živi život kako se dešava. Čak i ako te drugi povrede, treba da daješ samo svoju naklonost. Deli sebe sa svetom kao što deliš nas sa svetom. Ne postojiš TI.” Setio sam se šta mi je Guruđi rekao pre nekoliko meseci: “Mohanđi, ne čini greške koje sam ja napravio u ovom životu iz čiste saosećajnosti. Ne preuzimaj na sebe bolesti i prtljag drugih ljudi. Moraš da obezbediš veliki svet. Ostani neutralan sa karmičkim bićima, ostani čist. Pobrinuću se da te ništa ne povredi.” Drugi glas je počeo kad je ovaj prestao. Shvatio sam da ne čujem ušima, već pre kroz unutrašnje uši, iznutra. “Kada si u potpunosti Sanjasi (*Sannyasi = asketa, isposnik) lakše je uraditi zadatke koji su ti povereni. Mi to znamo. Znamo tvoje poteškoće. Međutim, razumi da ovaj stil i ukus koji daješ svetu ima svrhu i to je ono što smo mi stvorili. Ključna svrha je poistovećivanje. Svet mora da se poistovećuje s tobom da bi dobio tvoju poruku koja je naša poruka. Kada si domaćin, pristupačniji si, ali isto tako imaš više poteškoća da postaviš ograničenja nego potpuni asketa. Sve vrste ljudi će doći kod tebe, i ljudi će dolaziti sa različitim agendama. Ne možeš se od njih sakriti ili nekoga izabrati. Moraš da prihvatiš sve što dolazi na tvoj put, daj im ono što im je potrebno i ostani asketa iznutra, nasuprot svemu. Seti se priče o mudracu Vjasi kada je posle jela, punog stomaka, rekao reci Jamuni: “Ako nisam ništa jeo, dajem deo reci.” I dao je, dok je Bog Krišna na drugom mestu rekao da je njegov stomak pun, bez da je vidno nešto pojeo. Mnogi te možda neće razumeti. Mnogi ćete možda pogrešno predstaviti i pogrešno razumeti. Ali nemoj da brineš, na kraju, tvoja slava će takođe biti recipročna tvojim nedoumicama. Stalno ćemo biti uz tebe, čuvaćemo te. Ti si jedan od nas.”

Prelepa dama je kao ponovnu potvrdu mom nevoljnom umu i prirodnoj introvertnosti rekla: “Sine moj, zapamti, ti si naše dete. Ti si rođen da održavaš plamen sagorevanja darme.”

Mohanji Fire

Majstor je rekao: “Kao što gune određuju ukuse u reinkarnacijama, tako ćeš ti videti i razlike u avadutama. Nemoj biti zaglavljen u konceptima kako bi avaduta trebalo da izgleda. Nemoj biti zavaran njegovim izgledom. Neki od njih će biti potpuno okupirani najvišim i biće poptuno unutar sebe. Svaka ćelija biće ispunjena čistom energijom bez trunke karmičkog ostatka. Oni ništa neće imati sa zemljom, iako na zemlji postoje. Možda se neće kupati, nositi odeću ili nešto jesti. Mogu izgledati kao poremećeni ljudi koji su sve napustili. Oni žive kao živi primeri krajnje istine u ljudskom telu. Čak i Bogovi dolaze da im se klanjaju. Zatim, postoje neki od nas, koji  jedu, piju, puše i spavaju kao obični ljudi, dok rade neobične stvari. Naš posao je da očuvamo Darmu kroz služenje. Popločali smo put ka spasenju kroz služenje. Možemo jesti bilo šta i spavati bilo gde. Niko ne treba da nas imitira, jer je ovo izraz statusa, a ne izbora. Mi sve svarimo zbog svog statusa. Ovo treba da bude jasno rečeno ljudima. Zatim je tu treći tip, oni koji bi živeli u relativnom luksuzu, uživali u tzv. lepšim stvarima života ili zemaljskom voću i čak bili deo društvene strukture kao što su brak i deca, ali su jedni od nas. Njih je teško razumeti pa čak i oponašati. Njihova učenja treba slediti. Oni nose odeću kako bi se povezali sa nekim slojevima društva koji razumeju ovaj jezik. Na taj način naša tradicija stalno i iznova daje uzdignute majstore da spasu bića koja se kobeljaju u mraku neznanja ka svetlosti. Nijedan guru nije alternativa drugom. Svaki guru naše tradicije je potpun sam po sebi. Njihova pravila smo mi postavili. Oni prate pravila guru Mandale koja su bazirana na sanatana darmi. Oni nisu vezani za vašu grupu pravila koje je postavio čovek, iako po pravilu nikada ne krše ni jedan društveni zakon. Ali shvatite da su oni oslobođeni od svih stvari koje vi smatrate važnim za postojanje. Objasnite ovo vašim ljudima kako bi mogli razumeti i naučiti da poštuju.”

Jedno pitanje mi se vrzmalo po glavi: “Ko je pravi sledbenik ili učenik? Ko može primiti najviše moguće od mene?” Odgovor je momentalno došao od nepoznatih usta: “Onaj koji je dostojan. Onaj kome ništa ni od koga nije potrebno je bliži tvom statusu. On će tebe pronaći ili ćeš ti pronaći njega i ostaćete zajedno do večnosti. Onaj kome je potrebno mnogo od tebe je samo obično zemaljsko umno orijentisano biće. To je jednostavno. Oni koji su za tebe spremni moći će da te vide, prepoznaju i biće s tobom zauvek. Ostali će videti samo ono spoljašnje i napustiće te. Tako da ne treba o ovome da brineš, mi ćemo se za to pobrinuti. Pravi majstor će izgledati kao običan čovek u očima običnih ljudi. Oni koji imaju visoku frekvenciju automatski će te prepoznati. Imaš razne dokaze za to. Majstori koji sede oko tebe su te svi prepoznali, prihvatili i poštuju te. Neki možda ne bi. Oni nisu ovde sa tobom. Dakle, tako će ti se život ubuduće odvijati.” Mogao sam da osetim preplavljujuću bezuslovnu ljubav Vitali Babađija, Baba Ganešanande, Vasudevan Svamija, Avadute Nadanande, Devi Ame, Vanamali Ame, Čaitanjanande i mnogih drugih. Njihove oči zaštite i snage. To je bilo veoma moćno.

Mohanji and Nadanandaa

Reči koje su nepoznati majstori izgovorili stopile su se s mojim unutrašnjim vibracijama i ja sam potonuo u duboku tišinu gde sve nestaje.

Iskustvo se završilo. Počeo sam da osećam svoje telo. Glas u  mojoj glavi, stalno je odzvanjao: “Mi smo jedno. Ne brini. NIKADA te nećemo napustiti.”

Kucanje na vratima. Kamat: “Da li biste želeli kafu?” Vratio sam se u svet svog tela.

54991-coffee_teaser

Bezgranična Ljubav

Mohanđi

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Staša Mišić

Uredila i lektorisala: Jelena Fassbender

Mohanđijeva poruka za Guru Purnima 2016

January 12, 2017 at 1:19 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Draga Otelotvorenja Ljubavi,

Namaste!

Na ovaj značajan dan Guru Purnima, opet smo se sreli i diskutujemo o nastupajućoj godini. Prošle godine, pričali smo mnogo o stvarima vezanim za naš život, naše postojanje i holistički pristup našem načinu života. Ove godine, tragamo ili gledamo kako biti “ti” u određenoj situaciji ili nekim drugim stvarima u životu. Postoji mnoštvo različitih emocija koje prolaze kroz život.

Prihvatanje

Ove godine, mnogo sam putovao i upoznao sam mnogo ljudi. Većina njih je došla sa četiri različita ili četiri glavna aspekta (ili njihovom kombinacijom) koji su ih mučili – odnosi, posao, deca i , naravno, nejasnoća u vezi sa duhovnošću. Mislim da je ovo uglavnom vezano za nešto izvan vas. Mnogim ljudima sam govorio: “Zašto toliko gledate spolja? Zašto ne gledate unutra?” Ako provedete manje vremena gledajući spolja a više vremena gledajući unutra, mislim da ćete dobiti sva rešenja unutar vas. Ne treba vam nikakav Guru da vam kaže kakva bi vaša veza trebala da bude, kakav bi vaš posao trebao da bude, kako biste trebali da brinete o svojoj deci, kako da brinete o društvu, kako da se krećete u spoljašnjem svetu. Jer sve zavisi od toga kako možete da se krećete unutar svog sopstvenog sveta, koji se nalazi u vama. Morate naučiti da se krećete u okviru vašeg sopstvenog sveta i ako to naučite, ako ste potpuno zadovoljni i okupirani time, spoljašnji svet vam neće biti važan. Bićete veoma prilagodljivi u spoljašnjem svetu.

Patnja je nusproizvod OPIRANJA. Opiranje situacijama dalje donosi patnju u umu. PRIHVATANJE donosi slobodu.- Mohanđi

Kada počnemo da se poredimo sa drugim stvarima, kada imamo suviše očekivanja od života ili od ljudi, od odnosa, tada će sigurno doći do tuge. Krivimo druge ljude za naše probleme. Nije problem u drugim ljudima već od nas zavisi na kakav način će drugi ljudi reagovati na nas i šta ćemo kreirati u životu. Stvarnosti koje kreiramo u životu počinju od nas. Kako vidimo svet spolja, kako vidimo ljude, kako komuniciramo s ljudima, kako volimo ljude, kako očekujemo od ljudi, šta očekujemo od ljudi, itd. Svi su oni karmička bića . Sve ptice, životinje, drveća, vetar, sunce – sve funkcioniše na bazi darme (dužnosti) i karme (neizbežne putanje života). Kada vam je ovo jasno i kada ste svesni da se sve ovo dešava u skladu sa njima, sa njihovom konstitucijom i onako kako bi trebalo da bude, pogledaćete iznutra i videćete zašto se s tim ne možete složiti, zašto to ne možete prihvatiti. Ako ne možemo da prihvatimo sebe, ne možemo da prihvatimo nikoga.

Osnovno pitanje je – da li smo prihvatili sebe? Da li se sebi dopadate ili sebe volite? Kada ste se poslednji put zagrlili ili kada ste poslednji put pogledali unutar sebe? Sve što u životu želite, leži u vama. Naše izobilje, naša sreća, naša tuga, naš život spolja ili život iznutra – sve je ovde, sa nama, u nama. Ako vam je ovo jasno i ako ste svesni da na ovaj način funkcioniše ceo život, duhovnost će cvetati iznutra sama od sebe. Duhovnost nije nešto što možete dobiti spolja. Spolja možete dobiti samo informacije, možete dobiti vođstvo. Ono što se dešava u vašem životu dešava se iznutra, bilo da je to duhovnost, veze, slaganje, neslaganje, ili bilo šta drugo u životu, to je vaša kreacija. Vi ste kreirali vaše postojanje. Bez vašeg postojanja, život spolja za vas ne postoji. Morate da imate vaše telo, um, intelekt.

SVESNOST je most za prelazak do kompletnosti iznutra. Mi smo rođeni kompletni. Naš um nas čini nekompletnim. Moja i vaša svest su jedno. Uklonite um i gledajte. Potpuno ćete ovo razumeti. – Mohanđi

E sada, zašto um zauzima više prostora nego bilo šta drugo? Ovo je pitanje koje sebi treba da postavite. Zašto je moj um tako kritičan, zašto se poredim? Zašto toliko stvari osećam tako intenzivno? Šta je uticalo da te emocije dođu do mene? Šta je nateralo te ljude da dođu do mene? Postoji nešto u nama što privlačimo ili što je privuklo sve te stvari. Dakle, ovo je jedna osnovna stvar koje moramo biti svesni. Prihvatite sebe. Potpuno, čvrsto, s ljubavlju, prihvatite sebe. Onda prihvatite svet spolja, i čak, i ako prihvatite ili odbacite svet, svet će biti isti. To je vaša mentalna konstitucija ili zadovoljstvo, ili vaš osećaj da: “E, zato što sam to odbacio, nestalo je.” Ovo je samo iluzija. Ništa nije nestalo. Sunce još uvek izlazi, zvezde još uvek sijaju. Bez obzira da li smo mi živi ili ne, to će se nastaviti.

Šta onda možete dati svetu? Šta ste dali svetu? Minimum koji možete dati svetu – kad se ujutru probudite, budite sveži, okupajte se, mantrajte ili meditirajte, i onda idite i smešite se svetu. Možete dati lep osmeh svetu i svet će se bolje osećati, ili će se vama činiti da je svet bolji. Isto tako, imate ruke. Pomažite bezuslovno. Ništa ne očekujte, samo pomažite. Tada je svet bolje mesto. Imate noge. Hodajte radi drugih. Hodajte nesebično. Hodajte radi mira drugih. Imate svoje srce, neka kuca za služenje drugim ljudima. Služenje je pročišćavanje. Kada nekome bezuslovno služite, bez očekivanja, to vas pročišćava. To utiče da budete podesniji za višu frekvenciju, za višu svesnost. Sve u svetu je povezano sa energijom, frekvencijom, materijom kao i energijom koja čini materiju (koja je nagomilana energija) – energija i frekvencija. Jer, što višu frekvenciju dostignete, veća vam je mogućnost da izbalansirate svoj život. U životu je sve stvar balansa. Šta balansirate u životu? Balansirate svoju konstituciju, svoj karakter, svoje telo, svoj um i svoj intelekt. Sve balansirate kako biste mogli da iskusite život bez bilo kakvih smetnji. To je tok. Vi tečete.

Služenje sa ispravnim stavom – Stav služenja sebi

Sad kad smo već pričali o prihvatanju i rekli šta možete da date svetu – osnovna stvar je biti milostinja ili služenje. Neću čak ni koristiti reč milostinja, jer “milostinja” ponekad može da ima negativnu konotaciju. Zašto je to tako postalo? Uglavnom zato što kad god govorimo o milostinji, postoji onaj koji daje i onaj koji uzima. Kad pomislite na milostinju, ne bi trebalo da bude ni onog koji daje ni onog koji prima, jer ste sve vi. Kao što imate svoje ruke, noge i stopala, svaki organ akcije i svaki organ percepcije u svom sistemu, sva bića spolja su takođe deo vašeg sistema. Možda nećete imati utisak da su neki od njih deo vašeg sistema, ali oni su kao drvo i biljke i zemlja i vetar i mesec i sunce. Sve je povezano s vama kroz različite frekvencije.

Služenje je jedna vrsta predaje gde se osećate blagosloveno što možete da služite drugima. To je ispravno služenje.  – Mohanđi

Zato kad nekome služite, služite sebi. Molim vas budite svesni ovoga. Razmislite o ovome. Dobro promislite o ovome. Vi ništa ne radite radi drugih. Radite to radi sebe. Nešto možete raditi samo radi sebe. Ukoliko mislite da to činite zbog drugih ljudi, shvatite da iznutra postoji neznanje. Vi nikome ne činite uslugu. Ustvari, vi sebi činite uslugu, ako je to usluga. Inače, radite samo nešto što volite da radite da biste se osećali srećno. Kad služite ljudima, neka to bude sa ovim stavom. Vi ste srećni, vi se osećate odlično, vi se osećate bogatije zato što delite. Kad god nešto delimo, to raste u nama i otklanja blokade. Kad služite hranu, izobilje hrane dolazi u vaš život. Kada nešto služite punog srca – vreme, prostor, ljubav, šta god da imate – to donosi sve više i više takvih stvari u vaš život. Vi doživljavate izobilje, jer ga delite.

Kada ga ne puštate, postajete kao Mrtvo more. Reka dovodi vodu u Mrtvo more ali ona ništa ne stvara od Mrtvog mora. Mnogi ljudi su takvi – jalova zemlja. Toliko stvari im dolazi, ali oni ništa ne daju zauzvrat zemlji. Oni žive i umiru. Svet nema ništa s njima. Možda oni imaju mnogo toga sa svetom, ali svet nije ništa dobio od njih. Da li želimo da živimo tako? Zbog čega smo ovde? Svaki momenat može biti služenje. Možemo nekome pomoći. Ne možete svakome udovoljiti. Ne pokušavajte da udovoljite ljudima, ali služiti prema svojim kapacitetima je definitivno vaš poziv. To možete učiniti.

Sve ove godine smo uzimali mnogo od sveta. Naše sebično postojanje zbog zadovoljenja sopstvenih potreba uopšte nije pomoglo svetu. Sebično smo uzimali od Zemlje mnogo više nego što smo davali zauzvrat, a još smo se i žalili. Razmislite samo na trenutak, čime smo uzvratili svetu? Ako do sada niste ništa učinili za decu majke Zemlje, vreme je. Krajnje je vreme. Ovo je zaista poziv da se probudimo! – Mohanđi

Poređenje – Prestanite da se poredite

Univerzum je naporno radio da bi stvorio jedinstvena bića, a vi hoćete da budete kao neko drugi. Nemoguće! Univerzum je tako programiran da svako biće kreira na jedinstven način. Sve individue su jedinstvene. Svako je jedinstven. U tome je lepota stvaranja. Ako izaberete da se poredite sa drugima, to je nerazumevanje. Ne možete biti neko drugi. Neko drugi je neko drugi. Oni imaju svoje slabije i jače strane. Zapamtite – niko nije potpuno jak, niko nije potpuno slab. Svako predstavlja mešavinu. Zato prihvatite sve spolja onakve kakvi jesu i nemojte pokušavati da budete oni. Pokušajte da ih obogatite svojim postojanjem. Svakog momenta dok šetate ulicom ili dok živite svoj život, pokušajte da obogatite spoljašnji svet. Na taj način je svaki momenat vredan, a to vas čini bogatijim iznutra i izobilje će teći u vama. Dakle, prihvatite spoljašnji svet. Ne poredite se. Ovo je treća važna stvar.

Duhovnost

Četvrta važna stvar o kojoj bih voleo da pričam je duhovnost. Ne razumem zašto jurimo za duhovnošću. Duhovnost je vaša veza sa vašim duhom, sa vašom dušom. Duša je unutra. Za čime tragamo spolja? Spolja možete tragati samo za nečim prolaznim. Šta god spoljnje da uzmete, to možete da adržite samo neko vreme. Ne možete zadržati zauvek. Šta god da uzmete spolja, ostaće sa vama onoliko dugo koliko mora. Ništa se neće zadržati zauvek, uključujući i telo koje ste spolja uzeli. Ono će ostati onoliko dugo koliko mu karma dozvoljava da ostane. Znajući ovo, razmisliti o tome za čime iz spoljašnjosti jurimo, šta dobijamo spolja?

Od Gurua, od knjige, od puta, sve što dobijate je vođstvo. Uzmite vođstvo, budite puni poštovanja, budite zahvalni, i sve više i više se povezujte sa vašim duhom, sa vašom dušom. To je duhovnost. Nemojte da komplikujete. Ne pokušavajte da uradite nešto drugo. Aktivnost vas ponekad ispunjava, ali vas i nedostatak aktivnosti isto tako dovodi u depresiju. Dakle, aktivnost ima problem. Moraćete stalno da budete u aktivnom stanju. Ako niste u aktivnom stanju, u trenutku kad se prebacite na prestanak aktivnosti, postaćete depresivni. Treba da postoji balans. Bilo da radite ili ne radite vi ste u miru. Ako je to slučaj, vi mora da ste u braku sa vašom dušom. To je trajni brak koji možete da zamislite. To je zauvek, i kada kažem vi, mislim na vas kao projektovanu ličnost. Ova projektovana ličnost trebalo bi da bude venčana za projektor, dušu. Jednom kad se potpuno i u celosti povežete sa dušom, više nećete imati briga, nemira, tuge, sreće. Bićete u savršenom stanju blaženstva, bićete mirni, bićete srećni.

Tek kada vaša DUŠA stvarno ispuni vaš unutrašnji prostor, doživećete istinsko zadovoljstvo. Sat- Chit-Ananda. Dok idete tim putem, neće biti prostora za kljukanje znanjem, analizama i poređenjima, a kamoli kritikama i osuđivanjima sebe i drugih.  

Sve se nalazi unutra. Sve stvari su unutra, i šta god mislili da se nalazi spolja, deo je vas, kao produžetak vaših organa akcije i percepcije. Oni su svi bili tu, oni su svi deo vas, oni su uvek bili tu. Ovo je jedna važna stvar koju morate zapamtiti. Duhovnost je vaš brak sa vašim duhom. Vi ste već venčani. Odmah posle rođenja pa do smrti, bićete venčani. Sve spoljašnje veze i brakovi su privremeni. Oni su došli u određeno vreme i s određenim razlogom i oni će otići, neki s bolom, neki sa srećom, ali oba se moraju dogoditi. Kada nešto dođe, mora i da ode. Ništa ne ostaje zauvek.

Zbog toga su različiti Majstori stalno ponavljali da u momentu kad prestanemo da tragamo, to imamo. Tada smo to zaista pronašli. Morate da prestanete da tražite. Zašto treba da prestanemo da tražimo? Zato što uglavnom tržimo spolja. Gledamo u stvari izvan nas. A kada za tim prestanemo da tragamo, polako se povlačimo. Naša čula se povlače, naš ume se povlači, sve se stapa sa nama i tada počinjemo da osećamo svoju suptilnost. Možete koristiti svoj dah za to. Udišite, izdišite, budite uz svoj dah, idite unutra i ostanite sa svojim dahom. Um će vas gurati da idete spolja. Dozvolite umu da to uradi. Ne brinite. Ponovo se vratite. Dakle, nemojte se suviše boriti sa umom i umarati jer um ne možete da pobedite. Morate umu da dozvolite da bude ono što jeste tako da vas ne uznemirava, i onda se povežite sa vašim dahom, povežite se sa svojim otkucajem srca, povežite se sa svakom vašom ćelijom. Ako postoji 600 triliona ćelija u vašem telu, postanite svaka ćelija i osetite svaku ćeliju. Osetite vaše telo, osetite vaše organe. Kad nastavite tako da osećate, prestaćete da tražite i počećete da živite.

Osetite sebe. Posmatrajte sebe. Svedočite sebi – Mohanđi

Poenta života je u onome kako se osećate ili kako biste mogli da se osećate, kakav je vaš kapacitet da osećate. Prvo i osnovno je to da osetite sebe, osetite svoj dah, osetite vaše otkucaje srca, osetite sve, i onda osetite ceo univerzum. Samo ćete osetiti, nećete videti. Šta god da vidite spolja ste vi. To je vaš produžetak. Ne postoje ljudi, ne postoji drveće, biljke. Sve ste to vi. Nema ničega za čim biste tragali, ničega što biste sakupili, osvojili, okupirali. Nema ničega. Vi ste samo vi. Vi ste slobodni i bili ste slobodni. Postali ste toliko lagani i prozračni kao reka koja teče, i znaćete da je ovo upravo ono što bi trebalo da bude, kako bi trebalo da bude. Okupira vas stoprocentna sloboda, sloboda prerasta u vas, i onda vi postajete sloboda. Ovo je prava sloboda. Ako želite samo jednu stvar iz spoljašnjeg sveta, vi ste rob te želje, vi ste robe te čežnje. Kada imate jednu želju, vi ste okupirani, vaš um je okupiran, vaš um se razvija.

Kada nemate želje, um vam nije potreban. Um je rastopljen. Svesnost preuzima kontrolu i ova svesnost će vas preplaviti, a pod “preplavljenošću” se ne misli na vrstu radnog stanja ili stanja akcije. Preplavljenost znači da ćete biti potpuno u stanju blaženstva, odakle ćete emitovati samo blaženstvo. Kada negde dođete, bićete kao magnet, jer emitujete samo blaženstvo, emitujete ljubav. Nema zahteva, nema očekivanja, nema želja. Nikoga nećete povrediti jer ne možete. Ne postoji ništa izvan vas. Kako možete povrediti svoju sopstvenu ruku ili nogu? Isto tako nikoga drugoga ne možete povrediti. Nikoga nećete povrediti, jer ne postoji ništa što bi trebalo povrediti, ništa što bi se zvalo povreda. Povreda se dešava samo u egu ili umu. A sada nema ega ili uma koji bi bili povređeni. Tako da ćete biti srećni, bićete protočni. Šta god da kažete biće u svrhu nečeg dobrog.

Zapamtite, ako ispoljavate bes jer su vaše namere dobre, onda je taj bes dobar. Ukoliko ispoljavate bes iz mržnje, to je loše jer ste unutar vas stvorili otrov. On dolazi od otrova koji se nalazi u vama. Ako ste besni jer volite određenu osobu i želite da ta osoba bude dobro, ili da joj ide bolje u životu, taj bes je dobar, kao što je majčin bes ili ispoljavanje besa prema detetu koje je bolesno. Mama će reći: “Ako ne popiješ lek, dobićeš batine.” Mama ne misli da tuče dete, ali se brine da će biti poreblema ako dete ne uzme lek. Zato će mama govoriti sa određenom žestinom kako bi dete razumelo, i dete se izleči. Isto tako, Guru, ili istinski prijatelj ili vodič mogu izgrditi nekoga, jer su zabrinut za tu osobu. Znaju da nešto nije u redu i hoće da pomognu. To je u redu. Čak i ako upotrebite oštre reči ili budete nepristojni prema drugoj osobi jer je volite, to je u redu. Možda vas neće razumeti, ali vi ste u pravu i vremenom će vas razumeti. Zbog toga je ponekad najbolji lek gorak i potreban je jer je izlečenje važno.

 Budi ono što jesi i izrazi svoje istinsko ja. Radije se koncentriši na izbacivanje svojih unutrašnjih “demona” nego na skupljanje još pomagala spolja. – Mohanđi

Rekavši sve ovo, ne bih to dalje obrađivao. Mislim da sam vam dao dovoljno uputstava za narednu godinu. Sledeća godina bi trebalo da bude godina blaženstva. Prestanite da brinete o drugim ljudima. Počnite da se povezujete sa sobom. Skrasite se u sebi. Ne gledajte spolja. To nije vredno. Kada se skrasite unutar sebe, čak i ako pogledate spolja, bićete smireni iznutra. To je u redu, jer ste se iznutra smirili. Iskoristite ostatak godine da se u pravom smislu skrasite unutar sebe, za šta vam je potrebno da osetite sebe, da zagrlite sebe, da volite sebe, da slušate sebe, da zapamtite sebe. Umesto što neprestano pokušavate da se dokažete spoljašnjem svetu, ispaštate u cenkanju i uvek jurite za nečim, uvek imate konflikte u vezama i patnju, počnite da prihvatate. Kada zaista prihvatite sebe i vidite druge ljude kao svoj produžetak, neće biti patnje, ne može biti patnje. Patnje nema ukoliko nema poređenja, očekivanja, besa, mržnje, ljubomore. Ako ništa od toga ne postoji, ne postiji ni patnja. Vi ste slobodni. Tako bi trebalo da bude. To vam želim i volim vas i uvek sam sa vama.

Hvala vam što ste me trpeli ove godine, svih ovh dana, sa svima vama sam već dugo vremena, a neki od vas su sa mnom danima, nedeljama, mesecima. Zahvaljujem vam na svemu što ste učinili da mi pomognete da služim svetu. Stvarno mi je zbog toga drago i veoma sam zahvalan. Ako vam se nisam lično zahvalio za sve što ste učinili u poslednjih godinu dana, želeo bih sada da vam se zahvalim. Hvala vam na svemu što ste učinili da olakašate moje putovanje ili misiju koju vodim. Ne verujem da sam mnogo uradio u poslednjih godinu dana. Voleo bih da sam mogao više da uradim ali, naravno, mi imamo svoja ograničenja kapaciteta, mesta, probleme. Shvatite da nisam mogao doći do mnogih od vas. Znam da su neki od vas pokušavali da dođu do mene, ali nismo uspeli da se sretnemo. Ali zapamtite, u Svesti smo se već sreli, uvek se srećemo. Zato vas molim da razumete i da probate da se povežete sa Svešću. Ako vam nisam odgovorio na vaše mejlove, poruke, to nije zbog neke diskriminacije. To je samo zato što nisam uspeo ili nisam mogao. Sada ćemo nastaviti da se srećemo tokom ove godine do sledeće godine, i neka se svi ujedinimo izvan svih granica uma, ega, intelekta. Neka se ujedinimo i učinimo sve što je u našoj moći za ovaj svet, što znači za sebe, i neka svi budemo bogati iznutra. Spoljašnje bogatstvo ima veoma ograničavajuću vrednost, jer može doći i otići. Zato ne možemo reći da tu može biti zauvek. Ali unutrašnje bogatstvo ostaje sa nama i vredi ga gajiti. Učinimo to.

Volim vas i želim vam divnu Guru Purnima i uvek i uvek sam sa vama.

Volim vas,

M

 

 

Prevela: Staša Mišić

Uredila i lektorisla: Jelena Fassbender

Originalni tekst možete pročitati ovde.

 

U potrazi za dragocenim – 4. deo, Jedan dan iz života Atmanande

January 9, 2017 at 12:05 pm | Posted in Uncategorized | 1 Comment

 

 

 

Kroz Tamu VREMENA, Večna poruka i Dalje Sija…

Swami Atmananda Chaitanya je bio lutajući monah koji je pre nekoliko vekova živeo u Indiji. Nikada nije brinuo ni za jedan svoj identitet i pojedinosti u vezi s njim  kao što su datum rođenja, mesto rođenja, ime i status. Mnogi ljudi su ga sledili u njegovim, naočigled, besciljnim putovanjima – neki zbog znatiželje, neki zbog vere. Nikada nije ostajao na jednom mestu više od tri noći i, nezavisno od klime, uvek je nastavljao svoje putovanje bez izuzetka.

Za vreme jednog od svojih putovanja, stigao je u grad blizu velike reke koju su mnogi obožavali. On i njegovi ljudi koji su s njim putovali i koji su za njega radili odseli su blizu velikog Šivinog hrama. U to vreme, obično su se izvan hramova nalazila utočišta za lutajuće monahe, koja su lokalni stanovnici obezbeđivali potpuno besplatno. Takođe, tu su se služila i dva obroka dnevno.

 

Zahvalnost i Predaja izraženi kao Hramovi. Božanstva se zbivaju…

Atmanandu su mnogi ljudi poznavali zbog njegovih stalnih putovanja i prisustva u mnogim mestima. Zato su, naravno, mnogi došli da ga vide i da prime njegov blagoslov. Tog dana, lokalni sudija i njegova žena došli su u hram da se pomole. Videli su neuobičajenu gužvu ispred hrama. Sudija je poslao svog pratioca da proveri šta se tamo dešava. On se vratio i rekao: “Tamo je poznati svetac, sedi kod stuba. Ljudi su se okupili da prime njegov daršan (*darshan = videti sveca i biti blagosloven njegovim fizičkim prisustvom) i blagoslov.” Sudija i njegova žena su odlučili da prime blagoslov od sveca, pošto je u Indiji običaj poštovati svece, čak i ako neko ne poznaje njihov indetitet ili sistem koji slede. Ova tradicija se donekle nastavlja, čak i danas (Ovo bi takođe mogao da bude razlog zašto toliko kriminalaca i “nepobožnih” ljudi nose odoru sveca i varaju nadležne i ljude čak i danas. Oni koji ne uspeju u drugim sferama života, takođe beže u safron (narandžasta boja odeće koja označava samoodricanje). Mnogi naizgled sveci su u stvari oni koji beže od stvarnosti. To je istina našeg društva. Možda se s ovim nećete složiti. Nije važno. Molim vas čitajte dalje…)

Sudija i njegova žena su došli do mesta gde je Atmananda sedeo, i prostrli su se ispred njegovih stopala. Atmananda je zvaničnike blagoslovio i rekao: “Danas ste se prostrli ispred mojih stopala. Sledeće godine u ovo vreme, doći ćete u isti hram sa muškom bebom.” Sudija i njegova žena bili su iznenađeni kako je ovaj Svamiđi znao da nisu imali dete, iako su bili u braku više od 12 godina!!! Sudija je bio zaprepašten ovim spontanim predviđanjem. Otišao je i ispričao šta se taj dan desilo gradskom porezniku, Britancu, koji se zvao Stiven Hauerd (Stephen Howard). Gradska vrhovna pozicija grada je pripadala porezniku. Stiven je bio dobar i ljubazan čovek. Dobro obrazovan i pun poštovanja prema zemlji u kojoj je živeo i njenoj kulturi. Želeo je da upozna sveca i krenuo je, bez daljeg razmišljanja.

Naša Prošlost Kreira našu Sadašnjost. Sećanja se brišu. Ne uspevamo da vidimo ono večno poreklo i klackamo se između sreće i tuge…

Kad je Stiven stigao u prostorije hrama, gužva je već bila velika. S obzirom da je bio upravnik grada, napravili su prolaz za njega, tako da je ubrzo stigao pred sveca. Atmananda ga je pogledao i rekao: “Tvoja boja lažno predstavlja tvoju pravu prirodu. Indijac rođen u Engleskoj!!!” Stiven ništa nije razumeo. Atmananda je razjasnio. Stivenovo prošlo rođenje u Indiji i njegovo poreklo iz prošle porodice (porodice u kojoj je bio rođen u prethodnom životu) do sadašnje generacije onih koji su živi u porodici iz njegovog prethodnog života. Sasvim slučajno, posle dolaska u Indiju, Stiven je sreo te ljudi o kojima je Atmananda pričao. Bilo je iznenađujuće što je osetio neobičnu bliskost i naklonost prema njima, kao da ih je već poznavao. Nekima od njih je dao posao u vladinim sektorima i tako obezbedio da se nalaze u njegovoj blizini. Sada mu je sve imalo smisla!!! On je u stvari bio Indijac!!! Još uvek je imao srce puno ljubavi za Indiju. Ovo je bio njegov dom!!! Bio je toliko očaran Britancima i njihovim mogućnostima u svom prošlom životu, da se rodio u Engleskoj u ovom životu, ali se u Indiju vratio sa srcem Indijca. U Indiji se osećao kao kod kuće.

Atmananda je znalačkim osmehom upitao:

“Ko si ti? (Stiven još uvek nije otkrio svoj identitet)

Stiven je krajnje ponizno odgovorio: “Moje ime je Stiven Hauerd.”

A: “To je tvoje ime. Moje pitanje je, ko si ti.”

S: “Ja sam gradski poreznik. Moja pozicija je najviša u vladi ovog grada.”

A: “To je tvoj posao. Moje pitanje je, ko si ti!!!”

S: (Zbunjen) “Pa, kao što znate, ja sam iz Engleske i izaslanik sam u ovom gradu, po naredbi Njenog Veličanstva.”

Atmananda se naglas smejao: “Ti još uvek ne znaš ko si!!!”

S: (Još više zbunjen) “Pa, po profesiji sam advokat. Kao kvalifikaciju imam diplomu iz Pravnih studija. Drugi sam sin svojih roditelja koji žive u Engleskoj. Imam dva brata i sestru.”

Atmananda se smejao sve dok mu nisu suze krenule na oči: “HA HA HA HA…….. Još uvek mi nisi rekao ko si!!!”

Stiven se predao. Prostro se i zatražio od Atmanande da ga poštedi sramote i da mu da odgovor na pitanje.

Atmananda je rekao: “Ti nisi ni tvoje ime, ni tvoj položaj, ni tvoje kvalifikacije. Nisi ni odnosi sa drugima koje si upravo pomenuo. Sve to doprinosi određivanju tvog postojanja u ovom životu. Ti si izvan svega toga. Većina stvari koje si pomenuo su prolazne i privremene. One su sve relativni pojmovi. Pokušavaš da shvatiš svoje postojanje u relativnom smislu. Ali tvoje postojanje nije to. Ti si izvan svoje nacionalnosti, boje, kvalifikacije i položaja. Ti si večna duša!!! To je ono šta si ti!!! Ti večno tečeš kroz mnoga tela koja si uzeo tokom života. Ti si to što si, za vreme dok si budan, dok sanjaš i dok si u dubokom snu. Sve to što si prisvojio povezano je s nečim. Dok si u budnom stanju, ti si muž u vezi sa tvojom ženom, sin u vezi sa tvojim ocem, brat u vezi sa tvojom sestrom, itd. Sve ove identifikacije potpuno nestaju kad uđeš u stanje dubokog sna. Ti si sve i nisi ništa. Tvoje celo postojanje je povezano s nečim. Došao si kod mene da bih ti to objasnio. Imaš moj blagoslov. Idi s Mirom.”

Stiven je bio zapanjen. Stajao je tamo bukvalno za-pa-njen. Osetio je da je u njegovoj kičmi nešto eksplodiralo . Vrsta buđenja na koju je čekao od rođenja!!! Unutar njega izranjala je duboka zahvalnost. Iz očiju su mu tekle suze.

 

Kada se Čovek Odvoji od Prirode, Kada Prestane da Sluša Otkucaje Srca Majke Prirode, Dešavaju se Nesreće…

Atmananda se zatim okrenuo prema grupi farmera koja je došla da ga vide, potpuno ignorišući Stivena. Atmananda nije bio ljubitelj položaja i moći ili ljudi koji su moćni . Ništa mu nije značila zemaljska hijerarhija. Obratio se farmerima.

“Neznanje nije vrlina. Naučite zemaljske tokove. Primenite to znanje u korist svih. Poštujte prirodu i njene suptilne izraze, ali se nikada nemojte plašljivo tome predati. Nikada se nemojte predati besmislenim emocijama, niti iskorišćavanju. Predajte se Božijoj volji izraženoj kroz majku prirodu. Prihvatite Božiju volju krajnje ponizno. Delite nesebično s drugima i preživite u teškim vremenima. Sejte kad je klima povoljna. Ubirajte plodove kad su zreli i spremni. Pratite godišnja doba. Nikada ne secite drvo koje nije u potpunosti završilo svoj život i koje nije svojevoljno spremno za sekiru. Poštujte drveća, kao da su veliki sveci. Nikada ih nemojte bezosećajno uništavati. Ona su milosrdna prema celom svetu. Ostavite šume na miru i nemojte u njima obrađivati zemlju. Šume su za ptice i životinje koje ih naseljavaju. Držite se podalje od šuma i ne uznemiravajte divlje životinje. Živite zajedno u miru i harmoniji sa svim pticama i životinjama. Sagradite svoje kuće od kamena. On može izdržati oluje. Živite u miru i harmoniji i nikada ne uznemiravajte prirodu – nikada.”

Mnogi ljudi su Atmanandi poklonili voće, a on je jedan deo podelio siromašnim farmerima. Oni su otišli sa dubokim osećajem zadovoljstva. Stiven je ovo zadivljeno posmatrao.

Policajcu koji je došao sa Stivenom, Atmananda je rekao: „Lopovi i pljačkaši treba da budu kažnjeni, u suprotnom, društvo će krenuti putem anarhije i bezakonja. Nikakvo nasilje se ne sme odobravati. Nikakvo zagađivanje ne sme da bude dozvoljeno ili prihvaćeno. Uništavanje javnog poseda se ne sme dozvoliti. Niko nema pravo da uništava bilo šta. Ako se donese zakon, bez nasilja prema ljudima, ova zemlja će se razvijati. Bilo koja zemlja ili vladar koji iskorištava bespomoćnost svog naroda, nesumljivo će propasti. Iskorištavanje bespomoćnosti je ozbiljan kriminal. Društvo će se raspasti. Deca će se pobuniti. Prevencija kriminala kao i očuvanje zakona su ozbiljne stvari, koje zahtevaju mnogo osećajnosti i smelosti. Potrebno je saosećajno srce da bi se sproveo zakon. Za to je potrebna poniznost i ubeđenje. Blagosiljam te time.“ Policajac se prostro sa krajnjom poniznošću.

Zakoni Treba da Neguju Mir i Oslobođenje u Društvu, Ne Ropstvo i Vezivanje… Društvo Koje Živi u Strahu  Samo  Će od Sebe Propasti…

Prostitutki koja se nalazila u gužvi, Atmananda je rekao: “Božanska ženo, ti služiš društvu. Zbog tebe, tvoje sestre iz ovog grada uživaju u miru i sigurnosti. Zbog žena kao što si ti, druge žene mogu slobodno da šetaju, bez straha čak i usred noći. Ti si kao sveća. Ti sebe sagorevaš za dobrobit društva. Zbog tebe su usamljeni muškarci zadovoljni. Društvo te je uhvatilo i gurnulo u ovo. Prodata si od strane svojih sopstvenih srodnika. Ti goriš iznutra i čezneš za normalnim životom žene, koji ne možeš da imaš. Nijedna žena ne bi želela da bude na tvom tako bespomoćnom mestu. Ipak, tvoje srce je čisto. Nikome ne želiš zlo. Ni prema kome ne osećaš mržnju i nemaš želju za osvetom. Tvoje srce je puno dobrote i ljubavi. Blagosiljam te.

I društvo je zadovoljno. Pošto otklanjaš frustraciju usumljaneh muškaraca, društvo je čistije. Klanjam ti se, Božanska Ženo.” Mnogi nisu mogli da obuzdaju svoje iznenađenje, čuvši ovo. Stiven, koji je ovo slušao reko je sebi: “Kako istinito. Vekovima stara profesija, a koliko je samo doprinela ravnoteži društva!!! Mentalna ravnoteža ljudi će se sigurno odraziti u ravnoteži društva, jer se društvo sastoji od ljudi. Ovaj svetac prostitutku zove “Božanska”!!! Vreme je da promenim svoje poglede. Sve je u društvu BOŽANSKO!!!”

Svako služi Društvu na svoj način. Neki Sebe sagorevaju da bi dali Svetlost drugima. Ali, Oni se nikada ne pamte!!!…

Biznismen je došao i prostro se ispred stopla Atmanande. Dok je ustajao, ugledao je Stivena kako stoji i počeo da mu prilazi. Pokušao je da se pokloni Stivenu, koji ga je srameći se izbegao. Stiven je pomislio: “Čak i u prisustvu svetog čoveka, ova budala je trgovački orijentisana. Pokušava da napravi mostove ka meni, ne mareći za sveca i Njegove blagoslove.” Atmananda, kao da je čitao Stivenove misli, obratio se bogatom biznismenu: “ Moj voljeni čuvaru, verujem da si stigao na pogrešnu destinaciju. Da li si siguran da si na pravom mestu?” Iznenada, bogati čovek je skrenuo svoju pažnju sa Stivena, pogledao u sveca koji se smešio i ponovo se prostro ispred njegovih stopala. “Dragi Čuvaru, ova stopala nemaju trgovačku vrednost. Verujem da gubiš svoje vreme.” Biznismen se osećao osramoćeno. Pomislio je da ga je Svamiđi zamenio sa nekim čuvarom. Rekao je Atmanandi: “Svamiđi, ja nisam čuvar. Ja posedujem najveću zlataru, restoran, prodavnicu odeće,… i takođe hranim siromašne u hramu.” Atmananda se naglas smejao. Smejao se i smejao. Biznismen je potpuno pobeleo od sramote. Svi ljudi su radoznalo gledali. Svecu su od smeha suze počele da idu na oči.

 

Pohlepa Rađa Korupciju. To zagađuje celo društvo, uzdrmava njegov integritet i vodi u propast…

Smeh je zarazan. Širi se kao divlja vatra. Cela rulja osim biznismena počela je da se smeje. Čak ni Stiven nije mogao da suzdrži svoj smeh. Kada se smeh smirio, Atmananda je zamolio biznismena da sedne: “Prijatelju moj, došao si ovde zato što ti je tvoj sluga rekao da je Stiven došao da me vidi. Nisi doša zato što veruješ u mene. Došao si da bi se približio Stivenu, što bi moglo da poveća tvoje poslovne mogućnosti. Zašto se onda pretvaraš? Misliš da mene možeš prevariti? Mogu da vidim kroz tebe. Ti si čuvar svog sopstvenog bogatstva. Ti nemaš slobodu. Preterano si posesivan. Takođe, ni svojim radnicima ne daješ nikakvu slobodu. Svakoga tretiraš kao roba, uključujući i svoje članove porodice. Iako poseduješ veliko bogatstvo, nikada ne plaćaš svoje osoblje na vreme. Ne samo što ih ne plaćaš na vreme, već im uvek zakidaš od njihovih zarada, lažno ih optužujući za neke greške. Ne uživaš u svom životu. Nemaš mir u srcu. Stalno si zabrinut zbog lopova. Tvoje srce je ispunjeno strahom i brigom. Ti ne spavaš. Novac ti je doneo nesanicu. Čak i pilići u tvojoj kući spavaju bolje od tebe, iako su u opasnosti pošto ih možeš ubiti svakog dana!!! Ti pohlepni čoveče, tvoja deca takođe pate zbog tebe. Tvoja cela porodica pati zbog tebe. Misliš da time što svaki dan daješ novac Bogu, sprovodiš složene ritual svake godine, možeš osloboditi sebe od svih grehova koje činiš svaki dan. NIKADA. Bog nema ništa sa tvojim načinom života. Ti si se otuđio od Boga. Činiš svoj sopstveni život očajnim, a tvoja porodica je takođe okovana. Oni će i nadalje patiti. Od mene ne možeš ništa dobiti. Ti si napunjena šolja. Isprazni se od svog ega i stava, pa dođi kod mene.  Ispuniću te mudrošću i razumevanjem. Kad se isprazniš, tu i tada tvoj život će početi. Prestaćeš da budeš čuvar svog sopstvenog bogatstva i porodice. Zapamti, sve ono što smatraš svojim će ići uz tebe samo dok ne umreš. Umrećeš sam. Smrt će te na silu odvojiti od svega. Vatra će sagoreti tvoje telo u pepeo. Tada ćeš biti samo šaka pepela. Život u pohlepi garantuje završetak u jadu. Pohlepa, zavist, ljubomora, ego i njima slične zemaljske emocije vode u tugu i bolesti. Budi na oprezu.”

Nakon kratke pauze, dok su svi ostali i dalje ćutali, Atmananda je nastavio: “O, glupi čoveče. Ti misliš da te svi poštuju iz ljubavi. Gluposti!!! Ljudi se pretvaraju da te poštuju iz straha, jer si putem novaca stekao veze na visokim pozicijama. NIKO te ne voli, uključujući članove tvoje rođene porodice. Oni te se plaše. Oni se pretvaraju da te vole. Oni pate. Čak će se i tvoja deca radovati kad umreš. Oni će sasvim sigurno protraćiti bogatstvo koje si pomoću svoje sebičnosti nagomilao, jer će oslobođenje stvoriti odgovarajuće reakcije, koja će najverovatnije biti divlji izrazi slobode od tiranije!!! Ponekad, ljudi koji su okovani lancima ne znaju kako da uživaju u slobodi kada je dobiju. Ovo će biti slučaj sa članovima tvoje porodice. Sve više i više ćeš patiti kroz članove svoje porodice. Tvoj najstariji sin već rasipa tvoj teško zarađeni novac na prostitutke. Tvoja ćerka ima mnogo ljubavnika. Videćeš da će se ovo sve više i više dešavati, ukoliko ne ukoloniš svoj ego i stav, i ne okreneš se ka dobročinstvu i iskrenoj bezuslovnoj ljubavi. Skloni se, nemam šta da ti dam. Čak i kad bih ti nešto dao, ti to ne bi mogao da držiš, a kamoli da nosiš. Ono što bih eventualno mogao da ti dam je dragocenije od svog tvog bogatstva zajedno. To ne bi mogao da kupiš. Ova siromašna žena ovde je bogatija od tebe (Pokazao je prstom na mladu prostituku). Ona ima bogato srce ispunjeno samilošću. Ona je upravo odvela kući novorođenu bebu devojčicu koju je pronašla u kanti za smeće, napuštenu od strane nepoznatih uzvišenih roditelja. Iako je siromašna, ona se brine i o ovoj novoj duši. Da li si ikada kupio hranu siromašnom čoveku? Da li si ikada pomislio na takav čin dobrote? Zar nisi zlostavljao prosjake i prosipao vrelu vodu na njih, i terao ih da odu? Zar nisi puštao svoje opasne pse na siromašne skupljače đubreta? Čoveče, tvoj novac ne može kupiti ono što ja mogu ponuditi. Ne troši moje vreme, odlazi.”

Svi su ovo posmatrali u potpunoj tišini. Niko se nije usudio da se pomeri. Biznismen je sedeo u čudu kao da je upravo video opasnog duha. Bio je potpuno ogoljen ispred rulje. Njegov ego je neslavno poništen. Pao je ispred stopala sveca i nekontrolisano plakao. Svetac je ustao. Bilo mu je vreme da se okupa i počne sa molitvom i meditacijom. Dan je već uveliko bio poodmakao i bližio se zalazak sunca. Bilo je vreme da se ide dalje.

Atmananada je sve što je dobio podelio svima okupljenima, i krenuo ka obližnjoj reci da se okupa. Mnogi su ga do tamo pratili. Spokojno se okupao i otišao u hram da se moli. Jedan tipičan dan iz života Atmanande. Živite u Miru!!!

Ostante blagosloveni.

Volim Vas Zauvek, M

 

 

 

Prevela: Staša Mišić

Uredila i lektorisala: Jelena Fassbender

 

Originalni tekst možete ptočitati ovde.

Mohanđijeva Novogodišnja poruka 2017.

December 31, 2016 at 4:42 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Skromna Novogodišnja poruka za 2017.

mohanji-weekend-program-macedonia-29-may-2016-387

Opet razgovaramo, nakon čitave godine. Godine sreće i tuge kao i obično! Neko mi je rekao “Ova godina nije bila ništa naročito.” To da li ćemo svaki momenat učitini posebnim i vrednim je na nama. Kakvi smo mi, činiće da nam život bude poseban ili običan. Često previše očekujemo od sebe i od života. Opterećujemo se. Kažnjavamo se. I na kraju kada zdravlje popusti, žalimo za svojim gubicima. Za uravnotežen život potrebna je disciplina. Za zadovoljan život potreban je uravnotežen um. Za upotpunjen život potrebna je nesebičnost kao osnovna operativna platforma. To je unutar nas.

Ne živite ovaj život kao uslugu, nikome. Na zemlji niste ni zbog čega drugog nego da biste nešto doživeli. To bi moglo biti dobro ili loše. Moglo bi biti očekivano ili neočekivano. Ali, sva bića na zemlji samo doživljavaju iskustva i na neki način, izražavaju sebe tako da to daje aromu vlastitom iskustvu. Naši izražaji dodaju aromu životu oko nas. Ionako ne radimo ništa nikome. Ne postoji niko odvojen od nas. Svi su naši vlastiti izražaji. Sve situacije su naše vlastite kreacije. Sedite na tiho mestu. Utišajte um koncentrišući se na udisaj i izdisaj. Kada se um umiri, zapitajte se šta ste i šta mislite da ste. Zapitajte se šta nameravate i koliko kontrole nad svojim životom imate. Provedite neko vreme sa sobom ovako svakog dana. Merite svoje razumevanje svojom vlastitom unutrašnjom tišinom. Počnite da prihvatate sebe sa svim svojim slabim i jakim stranama. Ne postoji ni jedna osoba na ovom svetu koja nema nikakav nedostatak. Prihvatite ih. Prihvatite svoje nedostatke više nego svoje prednosti. Na kraju, kada prihvatite svoje nedostatke, oni će početi da slabe i vi ćete početi da jačate. Kada ih potiskujete, kao i tigrovi u kavezu, oni će čekati da budu oslobođeni, da zgrabe svoj plen, a to ste vi. Ko ste, šta ste, zašto ste – to su najbitnija pitanja koja mogu da vas dovedu do oslobođenja. Budite oslobođeni od svog sopstvenog uma stalnom svesnošću i kontemplacijom.

Zapitajte se zašto vam je potreban Guru. Šta vam nedostaje? Zapitajte se zašto slušate ili pratite Mohanđija? Mohanđi je običan čovek kao i vi. Šta u njemu ima tako posebno? Uklonite sve svoje nametnute ideje o ovom čoveku po imenu Mohanđi i odlučite da li treba da budete sa Mohanđijem. Nemojte da budete ni sa jednim Guruom iz zaluđenosti, bilo kakvog straha, iluzija, misleći da je on neko drugi iz prošlosti ili nešto drugo, prosvetljen, bolji od vas, ispunjen moćima i snagom i bez nedostataka, čudima ili pogrešnim shvatanjima, očekivanjima, pobedama ili čišćenjem karme pa čak i rame za plakannje. Ako gledate Gurua kao bilo šta drugo osim kao na odraz sebe samih, ili kao ogledalo u kome možete da vidite svoj sopstveni odraz, bojim se da ste na pogrešnom putu. Sklonite se od svih tih vezivanja. Budite slobodni iznutra. Ne bih želeo da me bilo ko prati iz straha, prinude, instinkta krda, iluzije, pogrešnog razumevanja, ili mišljenja da sam nečija inkarnacija. Dajte sebi vremena. Dobro razmislite. Da li treba da budete sa Mohanđijem od 2017. nadalje? Donesite čvrstu odluku. Ako možete da me prihvatite sa svim mojim nesavršenostima, baš kao što sam i ja vas prihvatio sa svim vašim nesavršenostima, možemo da putujemo u ovom životu zajedno. Ako ne, možemo da se raziđemo s ljubavlju u srcima, jedno prema drugom. Ne bojte se da napustite Mohanđija i budete slobodni, ako osećate ovde bilo kakvo sputavanje. Vaša sloboda je najvažnija kao i vaša slobodna volja. Niko ne može da živi u miru zajedno ako se njihove nesavršenosti, kao i njihove savršenosti, ne prihvate. Svaka osoba koja je ikada hodala zemljom, bila je nesavršena u očima društva, na ovaj ili onaj način; naročito ako je za sebe napravila ime. Društvo voli da naglašava nesavršenosti ljudi i odbacuje ono što je dobro kod njih. “Dobro koje ljudi čine se često sahranjuje sa njihovim kostima. Ono loše ih nadživi.” – Šekspir. Dakle, budite hrabri da odete ako vam se ne sviđa, bolje nego da patite druženje na silu. Opet, zagledajte iznutra šta vas čini ogorčenim. Sve ono što je napolju, samo je okidač za ono što se već nalazi unutra. Budite toga svesni.

Voleo bih da iskoristim ovaj prostor da budem potpuno jasan. Ne obećavam vam med i mleko. Ne mogu da obećam nikakvu zonu udobnosti. Ne mogu da vam obećam isceljenje ili lekove. Ne mogu da predvidim vašu ili, što se toga tiče, svoju budućnost. Nemojte misliti da imam natprirodne moći ili da imam direktan pristup Svevišnjem Bogu bolje od vas. Ja sam samo kao i vi. Ništa posebno. Ako me volite bez očekivanja, dobro došli ste da budete sa mnom. Ako ste ovde da biste testirali ili isprobali, ili ste ovde sa gomilom očekivanja, bojim se da ćete se ubrzo razočarati. Nemojte tada mene da okrivljujete. Upozorio sam vas. Imam sve prednosti i nedostatke koje imate i vi. Običniji sam od običnih.

Ovo je sveža godina. Dobro vreme da se počne nešto sveže i novo! Dakle, ako biste hteli da me ostavite, ostavite me sada. Ako odlučite da ostanete kada blagovremeno i dobro promislite, donesite jednu odluku: ostanite sa mnom do kraja života. Inače, možda neću moći da vam dam šta god da imam i razočaraćete se zbog toga. Nemojte prečesto da se predomišljate. Predomislite se sada, ako morate, tako da to nikome ne pričinjava neugodnost.

Baš kao što ste se i vi inkarnirali na zemlji radi skupa iskustava, i ja sam. Ono što sam danas je deo tog plana. Nikada ne mogu da kažem da sam svesno izabrao ovaj način života ili čak ovo ime ili kostim. Ako neki ljudi vole moje izražaje, to je zato što moji izražaji odgovaraju njohovoj agendi na zemlji. U tom kontekstu, nemam osećaj, a kamoli loš osećaj prema bilo kome ko je izabrao da me napusti. Kada su bili sa mnom, delili su me, moje vreme i šta god ja jesam i ja sam delio njihov prostor, vreme i sve što su oni bili. Samo zahvalnost mi preplavljuje srce za sva iskustva koje mi je vreme dalo kroz razne situacije i ljude.

Koristim ovaj prostor i vašu pažnju da vam zahvalim za svako iskustvo, društvo i udobnost koju ste mi pružili proteklih godina. Zahvalan sam. Istinski zahvalan. Ako ćete nastaviti da budete sa mnom, ostaću zahvalan. To je sve što mogu da kažem. Ne mogu da vam obećam ništa drugo sem svoje ljubavi iz sveg srca. Kako ćete vi to primiti je vaša stvar i pretpostavljam u skladu sa vašim kapacitetom.

2016. je bila burna. Neki ljudi koje sam mnogo voleo, rastali su se od mene. Razumem i poštujem njihove odluke i izbore. Kao ljudsko biće, boli kada oni koje volite odu. Zatim opet, sav život je u susretima i rastancima. Dakle, želimo im dobro i nastavimo sa našim životom. Neki ljudi koji su bili bliski mom srcu, napustili su i ovaj svet. Baba Ganešananda Giri i Vasudevan Svami su bili stubovi i podrška. Ne mogu čak ni da počnem da sagledavam koliku vrednost i moć su dodali mom postojanju.

Avaduta Nadananda, elektrana, stub snage, otac, majka, prijatelj, brat, Guru, bog i sve drugo, milo me je prihvatio pod svoje okrilje, zaštitio od životnih oluja, dao mi sve što ima kada je reč o njegovom duhovnom bankovnom računu i dozolio mi da hodam slobodno. Nemam reči da izrazim svoja osećanja prema njemu. Pravi duhovni majstor, nevin kao detence, duhovni titan, znameniti Guru i skromno ljudsko biće, dotakao je na stotine života. Povezao me sa Guru Mandalom kada me je naveo da ponudim dakšinu (donaciju iz zahvalnosti) velikom učitelju iz Guru Mandale naspram hrama Šive u Širdiju u junu 2016. Guru Mandala me je zvanično prihvatila 2016. Guru Mandala mi je takođe dodelila titulu Bramarišija, preko Avadute Nadanande. 2016. je bila puna svega za mene. Istinski sam zahvalan. Još jednom, mogu samo da se prostrem pred noge velikih učitelja Guru Mandale koji su primili mene, običnog čoveka, uprkos svim mojim manama i nedostacima. Mogu samo da budem zahvalan vrhovnom Mahatapa Babađiju koji je lično zamolio Avaduta Nadanandu da pazi na mene. Zahvalnost mi dira srce.

Hvala još jednom svakom od vas koji ste koračali sa mnom tokom vremena, bez očekivanja i uslova. Hvala vam za vašu ljubav i brigu. Hvala vam za vaše društvo. Hvala vam za društvo na našim hodočašćima. Opet idemo na Kajlaš u julu 2017 i na Maču Pikču u oktobru. Srešćemo se u Hrvatskoj, Srbiji ili Londonu na našim ritritima. Srešćemo se na Sedona Joga Festivalu u SAD u martu. Srešćemo se negde. Definitivno ćemo ostati u kontaktu. Onima koji su razočarani što ne odgovaram preko Fejsbuka, dozvolite da vam potvrdim da sam uvek slušao i slušam vaša srca. Ako stvarno želite da dođete do mene, možete preko info@mohanji.org i ja ću odgovoriti.

Voleo bih da zahvalim timovima Gurulajt, Spiking Tri, Avejkning Tajmz (Gurulight, Speaking Tree, Awakening Times) i raznim novinama i medijima koji su pokrivali naše programe na raznim lokacijama. Biti gost urednik duhovnog portala u Indiji Spiking Tri (Speaking Tree) bila je velika čast i cenim ljubav i poštovanje kojom me je obasipao tim časopisa Tajmz of Indija (Times of India). Hvala restoranima Ahimza Vegan i Madhuban što podržavaju naše programe dobrom hranom.

Voleo bih takođe da zahvalim poverenicima timova Šripada Šri Valabha Sanstan, Baba Ganešananda Girijev Datatreja Šiva Sai Trast, Ašraja Trast Kurnul, Manav Seva Samiti i drugim grupama i organizacijama koje su nas počastvovale, poštovale i družile se sa nama proteklih godina. Iskreno hvala Skanda Vale i Jogavil timu za svu njihovu ljubav i društvo.

Naročito se zahvaljujem timu Himalajske škole, timu Mohanđi Kluba Mladih, timu Mai-Tri isceljivanja, timu Krije Svesti, timu Svesnog Hodanja, Kailaš timu, Ritrit timu, i tako dalje. Od srca zahjvaljujem Mohanđi Fondaciji Indije, SAD, Južne Afrike, Makedonije, Srbije, ACT Fondacijama, Amuker (Ammucare), kao i ambasadorima, aktivnostima ili centrima u SAD, Kanadi, UK, Srbiji, Makedoniji, Bosni, Hrvatskoj, Rumuniji, Rusiji, Nemačkoj, Južnoj Africi, Mauricijusu, Indiji, Singapuru, Maleziji, Australiji, Novom Zelandu i svim članovima njihovih timova. Svi vi ste stvarno pomogli našoj misiji da dobije momentum uprkos svemu. Hvala vam.

Iskreno se zahvaljujem M menadžment timu koji su napravili procese i učinili me dostupnijim u svetu. Hvala za zamisao, orkestriranje, racionalizovanje i optimalizovanje mog vremena i dostupnosti svetu. Hvala svim volonterima koji su podržali i pomogli da moja poruka stigne nadaleko naširoko u razne krajeve ovog sveta. Vaše prisustvo i podrška stvarno su mi olakšali život. Hvala Mamu za efikasno upravljanje mojom kancelarijom i njeno efikasno optimalizovanje.

Specijalno se zahvaljujem Taiđi za prevod “Moć Čistote” na Telugu jezik, Dr. P.K. Nambudiriju za prevod na Malajalamski. Hvala Sunil, Suđati, Suniti i Širdi Sai hramu u Palakadu za knjigu Sai Mahima, prevodu Dr.P.K.Nambudirija mojih tekstova o Sai Babi na Malajalamski. Hvala Taiđi na Sahasranam i Aštotari. Hvala Đoti Bel na prevođenju.

Želim vam odličnu  i ispunjavajuću godinu. Neka vas sreća ispuni svakog momenta i neka vam život bude jednostavan i svrsishodan.

U Zahvalnosti

Vaš

Mohanđi

Prevod i uređivanje: Biljana Vozarević

Lektura: Jelena Fassbender

Originalni tekst je ovde

U potrazi za dragocenim – 3. deo

December 22, 2016 at 10:35 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Evan Maha Kali napušta karmu..

Prava dilema Boginje

Nekada davno, u južnoindijskoj zemlji Kerala, živeo je jedan svetac (avadhoota). Kao i sve avadute, nisu ga zanimala telesna zadovoljstva i to mu je dalo status “ludaka” u društvu koje veruje u nagomilavanje bogatstva, odgovarajućeg socijalnog statusa i fizičkih zadovoljstava. Da bi se podsmehnuo površnom društvu i da bi ga naučio uzaludnosti ponavljanja zemaljskog postojanja, ovaj avaduta je svaki dan imao običaj da gura veliki kamen uzbrdo. Uz veliki napor pre zalaska sunca, dogurao bi kamen do vrha brda. Onda bi gurnuo kamen nizbrdo i smejao se dok se kamen kotrlja. Ova radnja mu je dala titulu LUD. Dok su ljudi žurili da ga kategorišu kao “Ludaka”, nisu shvatali metodu njegovog “ludilu”. On je podučavao neuko društvo dragocenu lekciju o životu. Kamen je predstavljao ljudski život. Ljudi rade vredno od rođenja do smrti da bi nagomilali bogatstvo i “osigurali” ljudski život; i smrt sve to odnese. U smrti, svi odlaze praznih ruku. Sve što nagomilaju od rođenja do smrti, uključujući i bogatstvo, status, nagrade, kvalifikacije, emocije i veze, poništi se i ostaje iza. Niko ništa ne nosi kada ode na onaj svet. Kamen je bio simbol samog života. Veliki napor da se odgura do vrha, izgubi se u sekundi, kada se smrt dogodi. Sve se poništi s fizičkom smrću. Avaduta je proveo ceo svoj život radeći isto i davao istu poruku ljudima. Nažalost, kao i uvek, ljudi su videli samo ono što je očigledno – radnju, ali ne i dragocenu poruku sadržanu u njoj.

Avaduta nije imao svoju kuću i živeo je na seoskom groblju. Psi i lisice su se pojavljivali svake noći da proždiru nespaljeno meso mrtvih tela. To mu nikada nije smetalo. Kao aghori (Hinduska sekta iz 14.v.) kuvao je svoje jelo u vatri od sahrane (u Indiji se tela obično spale, ne sahranjuju se). A nakon jela bi spavao na groblju. Takođe, nije bio zaposlen da bi zarađivao za hleb, a ipak je “vredno radio” svaki dan tako što je gurao kamen uz susedno brdo i onda ga puštao da se skotrlja. Demonstrirao je potrebu da se bude aktivan, radi veće svrhe. Hranu je nalazio proseći. Ako mu niko ne bi ništa dao, bez negodovanja bi zaspao praznog stomaka. Prisustvo ili odsustvo hrane nikada ga nije opterećivalo. Zaista pravi posvećenik asketa (renunciate)!!!

Kali Pleše sa dušama s groblja…

Priča ide ovako. Boginja Kali i njeni saputnici (gde spadaju strašni demoni, duhovi i vampiri) posećivali su ovo groblje određenih noći, kao recimo petkom ili utorkom, da bi plesali na vatri sahrane zajedno sa dušama preminulog. Ovaj ples takođe označava pobedu smrti nad životom, tj. privremenost ljudskog postojanja. Dakle, kada su Kali i njena plesna grupa došli na groblje, videli su “čoveka” kako tamo spava. Boginja ne može da pleše pred ljudima. Po njima su ljudska bića grube i inferiorne prirode. A do tada, ni jedno ljudsko biće nije preživelo kad je ugledalo tako strašne duhove i Kali. Odlučili su da prepadnu avadutu koji spava, jer ljudi koji su ih videli umrli su od straha. Ispuštali su sve vrste zvukova da bi ga probudili. Nije čak ni oči otvorio. Nije uživao u normalnom snu, bio je u stanju samadi. Na kraju je otvorio oči i ustao. Sedeo je tamo, gledajući kako se Kali i njen tim duhova trude i pokušavaju da mu uliju strah i oteraju ga. On je gledao njihov šou kao film i ponekad tapšao rukama. Kali i njena družina su se od ovoga umorili. Na kraju, Kali mu je prišla i rekla: “O čoveče, zadovoljna sam tobom. Ni jedan običan čovek ne može da nas vidi i prisustvuje našem plesu, a da ostane zdravog razuma. Ti nisi običan čovek. Zadovoljna sam tobom. Želim da ti ispunim želju.” Avaduta se nasmešio i rekao: “Hvala Ti na tvojoj ljubaznosti. Ti i tvoj tim ste me stvarno zabavili. Stvarno sam srećan. Ne treba mi ništa drugo. Dobro sam. Ako ste završili sa svojim plesom, molim vas idite i pustite me da odspavam još malo, do zore. Imam puno napornog  posla kad sunce izađe.” (Guranje kamena uzbrdo i gledanje kako se pri zalasku sunca survava nizbrdo). Ali moćna Kali je insistirala: “Odlučila sam da ti ispunim želju. Treba da mi kažeš šta želiš.” Nakon mnogo nagovaranja, pitao je Kali: “Kada ću umreti?” Kali mu je dala tačan datum, mesto i vreme njegove smrti. Rekao je: “Želim da živim godinu dana više.” Kali je objasnila: “Kada se čovek rodi, njegov životni vek je predodređen. On dolazi s punim karmičkim rasporedom. Niko ne može to da izmeni, uključujući i mene. Dakle, tu želju ti ne mogu ispuniti.” On se smejao, onda se zamislio na trenutak i rekao: “U redu. Onda oduzmi jednu godinu mog života – daj mi jednu godinu manje.” Kali je rekla: “Ne mogu da menjam tvoj karmički život. Niko to ne može. Tvoja sudbina je tačno definisana. Sve se dešava u dogledno vreme. Vreme, prostor, i osobine se biraju i iskustvo je neizbežno. Ne možeš to skratiti i otići prerano. Moraš da se krećeš s vremenom i završiš sve zbog čega si došao ovde, pre nego što odeš.” Avaduta se smejao naglas i zadirkivao Kali: “To znači da nemaš mnogo moći kao što se pretvaraš da imaš. Ne treba mi ništa drugo. Možeš da ideš.” Kali je objasnila: ”Čak se ni Svevišnji Bog ne meša sa karmičkim rasporedom, koji postojanje stvara. Postojanje stvara karmu, koristeći sposobnosti. Pojedinačne duše koje predstavljaju postojanje, potpomažu ga. Na taj način, pojedinačne duše stvaraju karmu ponaosob i sve zajedno kada se okupe. Pojedinačna duša doživljava život pojedinačno i kolektivno. Karma sama predvodi. Tela i umovi se dešavaju na osnovu Karme. Karma je osnovni faktor. Niko se ne meša u Karmu. To je Dharma Bogova da dozvole da se Karma desi… Ne mogu da odem, a da ti ne ispunim želju jer sam ti je ponudila. Ja sam Boginja Kali i moram da održim svoju reč.” Opet je Avaduta zadirkivao Kali: “Zar mi ne možeš dati ni jedan dan života više?” Ona je rekla: “NE”. “Jedan dan manje”. Opet je rekla: “NE”. Smejao se njenoj bespomoćnosti. Ponizio je Boginju. Na kraju, iz saosećanja, a ne zato što mu to treba, pokazao je na svoju oteklu levu nogu. Patio je od bolesti koja se zove “Elefantijaza”. Leva noga mu je bila natečena i teška. Rekao je Kali: “Jesi li videla moju levu nogu, otečenu i tešku?” Rekla je: “Jesam.” “Dobro, pomeri bolest sa moje leve noge na desnu da mi se leva noga odmori. Dugo je trpela bol. Sad neka bol preuzme druga noga.” Kali mu je prebacila bolest na desnu nogu, blagoslovila ga i nestala sa svojom družinom.

Setite se, nije tražio od Kali da mu ukloni bolest. Nije se opirao ničemu što bi mu život naneo. Samo je ismevao pompeznost i opiranje prisutno u našoj svakodnevici. Postali smo ponosni i egoistični sa osećanjem da smo mi ti koji činimo sve i da smo mi ti koji pokrećemo svet. Svet se kreće. Naše moći su veoma ograničene.

Štaviše, i sam avaduta je imao moć da promeni bilo šta, uključujući i svoju bolest, da je hteo. Ali, stvarni Siddha neće nikada koristiti ni jedan od svojih siddhija za svoje zadovoljstvo ili sebične potrebe. Koristi ih samo kad je to veoma neophodno i ponekad da nekome otvori oči, ili vrati veru u ljude. Avadutina neprivrženost životu je prava poruka čovečanstvu, koje juri za prolaznim slavama i tričavim zadovoljstvima.

Groblje je odlično mesto za potpunu pravdu. Bogati i siromašni, prinčevi i seljaci, svi su isti pod zemljom. Krajnje boravište najbogatijih i najsiromašnijih je isto – šaka pepela!!! Mi stavljamo pepeo na čelo kao podsetnik drugima da ćemo na kraju postati ništa drugo nego PEPEO. To treba da poništi naš ego, tako što nas podseća na večnu istinu neodrživosti i jedinstva.

Vatra ne diskriminiše. Ona sagoreva sve jednako, a ipak se ne zagadi. Ostaje čista. Voda pročišćava, ali se zagadi. Vazduh pročišćava i uzima negativnost. Zemlja takođe pročišćava, ali se zagadi. Vatra pročišćava, sve sagori u pepeo, ali ostaje uvek čista.

                                                   Pohlepa je zaslepljujuća

 

Ko će da deli moju karmu???

Karan je rođen siromašan. Roditelji su mu bili siromašni. Živeli su u malom naselju u predgrađu velikog grada. Nisu mogli da mu obezbede dobro obrazovanje, pa čak ni hranu ni odeću. Čim je završio svoj 12. razred, njegov stric ga je poveo u grad. Ostao je sa svojim dobronamernim stricom, našao posao i počeo da zarađuje još dok je bio tinejdžer. Bio je dobar u poslu i veoma odan. Čak bi i ručak preskočio da bi radio i pozavršavao sve zadatke. Njegov poslodavac ga je voleo, jer je govorio malo, a radio mnogo. I tako je Karan brzo napredovao u svojoj karijeri. Nekoliko godina kasnije, kada je dobro razradio posao i dobro zarađivao, njegovi roditelji su mu našli devojku i oženili ga. Bio je veoma srećan u braku. Žena mu je bila tiha i puna ljubavi i vodila je računa o domaćinstvu i obavljala kućne poslove, a da se nikad nije žalila. Bili su dobar par. Svi su ih voleli.

Godine su prolazile, a oni su bili blagosloveni s troje dece, dva dečaka i jednom devojčicom. U međuvremenu, Karan je dobio priliku da ide u inostranstvo na mnogo bolje plaćen posao od ovog sadašnjeg. I on i porodica su se preselili, skrasili, i opet je on napredovao u karijeri kao i finansijski. Uložio je u zemlju, zgrade, i posedovao mnogo ustanova zajedno sa svojim najboljim prijateljima kao partnerima i postao jedan od najbogatijih ljudi u svom rodnom gradu. Gladak život slave. Bio je srećan i ljudi su bili srećni s njim.

Kada je imao 55 godina, odlučio je da se vrati i uživa u plodovima svog rada. Vratio se i počeo da živi u svom rodnom gradu. Napustio je svoj dom pre mnogo godina i osećao se malo otuđeno. Ali, novac koji je imao privlačio je ljude. Sklopio je mnoga prijateljstva. Polako, laskavci su počeli da mu kvare um. Počeo je da se svađa s roditeljima i polako preuzeo većinu kompanija na sebe. Koristio je razne metode da bi ovaj cilj postigao. Postao je potpuno drugačiji čovek.

Pritisci vršnjaka, drugara iz svog rodnog grada napravili su od njega beskrupuloznog biznismena. Preuzeo je sve razdeljene deonice, silom, pretnjama i, u nekim slučajevima, isplatom. Tako je ojačao svoj položaj u gradu. Kandidovao se na lokalnim izborima i takođe dobio podršku policije. Postao je nepobediv. Sa politikom, ušao je u mnoge korupcijske prakse, podmićivanja i “sređivanje” ljudi koji bi im se suprotstavljali. Tako je nekadašnji čisti radnik postao totalno korumpirani i diktatorski poslodavac. Ljudi su ga se plašili, više nego što su ga poštovali. To je bio put “bez povratka”. Nastavio je da ide tako nesvesno i na neki način, bespomoćno.

Jednog dana, dok je napuštao svoju kancelariju, kasno noću, neki ljudi su ga pretukli. On je imao svog vozača i svoje telohranitelje. To je bilo kao zaseda, baš ispred njegove kancelarije, što je bilo potpuno neočekivano. Proboli su ga u stomak, slomili mu ključnu kost i pobegli. Bio je odmah smešten u bolnicu. Izgubio je mnogo krvi i bio na intenzivnoj nezi skoro nedelju dana. Polako se oporavio i njegovo stanje je uplašilo i šokiralo njegovu porodicu i prijatelje. Jedno je bilo jasno – nekim je ljudima toliko zasmetao da su ga želeli mrtvog. Život mu je bio u velikoj opasnosti.

Kad je izašao iz bolnice i kada je mogao sam da putuje, njegov zet ga je odveo kod jednog starog sveca. Cilj mu je bio da smiri njegov uznemireni i potrešeni um. Svetac ga je pogledao i rekao: “Došao si na ovaj svet praznih ruku. Otići ćeš praznih ruku. Šta si osvojio?” Karan je rekao: “Bio sam siromašan čovek. Obogatio sam se  svojim vrednim radom. Sve je to teško zarađeno. Morao sam da obezbedim ono što sam zaradio za svoju decu. “ Svetac se nasmešio. “Da li su se mesto, vreme i okruženje tebi dogodili ili si ih ti stvorio?” “Desili su mi se. Iskoristio sam.” Svetac je odgovorio: “Dobro. Dobro shvatanje. Šta je sa tvojim postupcima kojima si povredio mnoge?” Karan je rekao: “Morao sam da uradim to što sam uradio. Poruka je morala biti jasna i glasna.” Svetac: “ A šta je sa onima koji su time bili ugroženi?” Karan je ćutao. Nije bilo odgovora. Svetac je rekao: “I oni su takođe odlučili da svoju poruku daju jasno i glasno. Od toga ti sada patiš.” Zatim je nastavio: “Još jedno pitanje. Odgovoran si za sve svoje postupke, čak i ako su ti drugi rekli da tako postupiš. Je li tako?” Karan je rekao: “Jeste.” Svetac: “Samo mi kaži, ko će uživati u plodovima tvoga rada, možeš to da nazoveš i GRESIMA?” Karan se opet potresao. “Da li misliš da će tvoja žena i deca deliti neke od tvojih grehova? Ako sve to radiš za njih, onda i oni treba da nose teret tvojih grehova, zar ne? Hoće li?” Karan je počeo da plače. Svetac ga je umirio. “ Zapamti, sine moj, um znači nezadovoljstvo. Mudrost daje zadovoljstvo. Osloni se na svoju mudrost. Um znači Pohlepa. On uvek ostaje nezadovoljan. Želi više. Želi više novca, više moći, više položaja, statusa, hrane, vina, žena, kontrole… i tako dalje. Ako te to ponese, povredićeš druge i povredićeš sebe. Niko ne može umesto tebe da snosi posledice svojih postupaka, osim na veći, kolektivan način. Dakle, molim te podeli sa drugima i to darivanje će ti doneti sreću. Nagomilavanje bogatstva će ti doneti više brige. Idi kući u dubokom miru.” Svetac ga je blagoslovio.

Stigao je kući i razmislio o rečima Sveca. Shvatio je da niko niti može niti će deliti njegov teret. On mora da živi svoj život. Rođen je sam i umreće sam. Sve što je akumulirao ne može poneti sa sobom. Dugo je plakao. Razdelio je mnogo svog bogatstva siromasima u svom gradu. Osnovao je besplatne škole za obrazovanje siromašne dece. Bez obzira na kastu i veru, davao bi obroke svakome ko bi dolazio na njegovo imanje, u bilo koje doba dana. Sa olakšanjem se povukao iz politike, razdelio biznis svojoj deci i potpuno se okupirao dobrotvornim radom.

Život daje grube šokove da bismo shvatili određene neizbežne istine. Oni koji to razumeju evoluiraće . Oni koji se opiru, sve više će propadati. To je priroda života.

Verovali ili ne… Mi pišemo svoju sudbinu!!!

Volim VAS uvek

M

Prevela: Biljana Vozarević

Uredila: Jelena Fassbender

Originalni tekst možete pročitati ovde.

U potrazi za dragocenim – drugi deo

December 16, 2016 at 11:00 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

 

Vremenom smo svi, kad nam je tako odgovaralo, izdali one koje smo jako voleli…

Čovekove večne izdaje

JEDAN

Pre mnogo vekova, Petar je večerao sa Isusom. Petar je rekao Isusu: “Isuse, volim te više nego što se rečima može iskazati. Volim te, i bez tebe ne mogu da postojim. Ne mogu ni da zamislim život bez tebe. Daću sve, samo da budeš uz mene kao sada. Ništa mi drugo ne znači, osim tvog prijateljstva.” Isus je pogledao u Petrove oči, nasmešio se i rekao: “Neće biti da je tako, Petre. Pre nego što petao sutra ujutro kukurikne, izdaćeš me tri puta.” Petar se duboko zamislo nad ovim Isusovim rečima, i iako je izgubio apetit, nastavili su sa večerom. Ubrzo nakon toga, Isus je uhapšen, a brinući se za sopstvene živote, Njegovi učenici su nestali i stopili se sa gomilom ljudi raznih lica, gde nisu mogli biti prepoznati. Svi su bili zbunjeni. Šta je sledeće? Hoće li i nas uhapsiti? Hoće li nas osuditi na smrt? Gde da odemo? Šta da radimo? Ima li pred nama života uopšte?

Petar je lutao i izgleda brinuo da ga ne prepoznaju, tri puta. “Je li ovo čovek koga smo videli s Isusom?” Spontani odgovor je dao Petar, tri puta, “Jesi li lud??? O čemu ti to? Ne poznajem nikakvog Isusa!!!” Eto. Sve čelične odluke koje su mu ispunjavale srce, samo pre par sati, potpuno su bile nestale.

Isusa su uhapsili. Ubiće ga. Čoveka takve čistote!! Kako može jedan čovek da ga odbrani? Sada je glavno spasiti se od smrtne presude. Spasiti SVOJE TELO… umesto spasiti SVOJ DUH. Kada je um bio pokretačka sila i strah vodio um, sačuvati telo kroz koje um treba da funkcioniše, bilo mu je važnije, nego da živi istinu koju je proklamovao malopre. To je ljudska priroda. Zbunjeni Petar se pitao: “Juda je izdao Isusa za neki prolazni novac koji na kraju nije mogao ni da iskoristi. Šta sam to uradio? Da sam Ga zaista voleo, trebalo je da se pridružim Isusu do KRSTA!!! Zašto su me strahovi od smrti zaustavili? Je li moja ljubav bila tako plitka? Zatim, šta znači ono što sam rekao Isusu za vreme poslednje večere? Je li to bilo puko pretvaranje? Nije. Voleo sam Isusa. Ali strah od mučenja, ponižavanja i smrti, zamaglila je moju ljubav.” Petar je plakao…

Koliko puta smo izneverili svoje voljene? Ne možemo čak ni da izbrojimo!!! To je istina. To je večna istina ljudskog postojanja.

Naša ljubav je ograničena i uslovljena. Ograđena je očekivanjima. Ne možemo da prihvatimo nikoga onakvim kakav jeste. Možemo da prihvatimo osobu samo onakvu kakva mi želimo da ona bude. Ako se ponaša drugačije, mi je se odreknemo. Prirodnost nema vrednost. Pretencioznost se često glorifikuje. Tako, ljudi pribegavaju pretvaranju i poziranju u svom životu, da bi očuvali svoju kratkotrajnu slavu. Kada se Petar poslednji put odrekao Isusa, video je Isusa potpuno vezanog lancima, kako Ga vuku po ulicama, baš ispred njega. Žalost mu je preplavila oči. Tuga mu je preplavila srce. Šta je Isus uradio da ovako pati? Samo je živeo život uverenja i nesebičnosti. Igrao se s opasnošću. Kada su takve emocije izbijale iz očiju, Isus ga je pogledao, znajući sve i nasmešio se. Isus je znao sve, ali ga to nikada nije doticalo. Njegova lična bezbednost Isusu nije značila. Čemu čuvati prolazno telo? Ako se dani gube u odlaganju, čemu onda služi starost? Umesto toga, ako se svaki trenutak živi svrsishodno i nesebično, čak i kratak život je vredan življenja. Isus je tačno znao šta radi i nikada nije bio pogođen zbog negativnosti oko sebe. Znao je i za svoje velike i bezosećajne “rukovaoce”. Nisu imali pojma šta rade, takođe. Mislili su da fizičko uništenje znači i utišavanje misli. Pogrešili su. Misli su već bile posejane. Moraju da proklijaju kada dođe prava klima. Misli dobročinstva su se uvek javljale u višim domenima, a njihova fizička manifestacija, kratko se javljala u zemaljskom domenu. Njegov cilj bio je isti kao cilj znakova pored puta. Isus je to već uradio. Dakle, priroda izlaza je nematerijalna. On se samo odvojio od svog kratkotrajnog tela i dozvolio telu da ga vuče velika, neuka masa. Isus je izašao isto tako mirno kao što je i ušao. Smrt nije Kraj. Smrt ne postoji, kao ni Rođenje.

DVA

Pre tri veka, bio jedan lutajući monah. Baba Atmananda ili Rastha Baba (Putnik Baba). Uvek se kretao i bio “na putu”. Mnogi ljudi su mislili da je Baba ludak. Zato što nikada nije vodio računa o hrani ili odeći. Uvek je lutao. Protivrečio je sam sebi više puta i zbunjivao ljude. Ponekad je čistio puteve ujutru. Ako bi mu neko dao novac, kupio bi hranu i podelio je siromasima, gladnoj deci, starima i životinjama lutalicama. Toliko bi se uzbudio dok je ovo radio, da bi zaboravio išta da pojede nedeljama. Nikada nije ostajao na jednom lokalitetu više od 3 dana.

Mnogi ljudi su ga smatrali Sidhijem i lutali su s njim. Nije nikada vodio sa sobom nekoga kao učenika. Ali, one koji su se usudili da žive s njim, prihvatio je i brinuo o njima. Nikada nije izabrao ni jednog učenika. Jednog dana, Baba je iznenada rekao svojim saputnicima: “Biće teških oblaka i kiše. Ne može se naći zaklon od elemenata. Raštrkaćemo se.” Njegovi saputnici su se uplašili i zbunili. Ako se dese kiša i poplava, gde će odsesti? Neki su se polako odvojili od Babe u bezbednije zone. Neki su pokušali da naprave zaklon ili da ga nađu u komšiluku. Ali, problem je bio što Baba nikada nije dugo ostajao na jednom mestu. Dakle, svi planovi koje su napravili, nisu bili od koristi. Neki su izabrali da budu s njim po svaku cenu, jer su bili sigurni da će ih Baba zaštititi.

Ovog puta u priči, odseli su u hramu u jednom gradu u južnoj Indiji i svi su spavali u kompleksu hrama, na podu, na jednostavnoj tkanini. Ostali su tamo tri noći, i te treće noći, u hramu se desila krađa. Policija je uhvatila lopova. Doveli su ga u hram da uzmu dokaze i dok su ga vraćali, željno su posmatrali ljude sa strane da vide ima li nekog ko poznaje lopova i da li je lopov naročito gledao u nekoga, jer bi to mogao da bude znak da je upravo taj neko pomoćnik tog lopova. Razočarali su se. Niko nije pokazivao znake prepoznavanja. Kada je lopov prolazio blizu Babe Atmanande, pogledao je u Babu. Baba je podigao ruku, nasmešio se i blagoslovio ga. Policija je uhvatila Babu i odvela ga u policijsku stanicu. Učenici su se razbežali. Uradili su isto što je i Petar uradio Isusu. Potpuno su se odrekli svog Gurua. Svi su pobegli, čak i u druge gradove, da bi izbegli smrtnu kaznu. Atmananda je ostao u zatvoru tri noći i to ga nikada nije doticalo. Na kraju, policija je shvatila da je bio nevin i pustila ga. On je blagoslovio policajce i policijsku stanicu i počeo da ide peške, kao i uvek. Nedeljama je Baba lutao sam. Za njega nije bilo nikakve razlike. Neki su učenici razumeli Babino predviđanje o Oblacima i Kiši. Neki su se vratili. Neki su otišli zauvek.

Ljudski odnosi su uslovljeni. Nema trajnosti. Danas možemo osećati nerazdvojivost i duboku ljubav, a sutra izgovarati mržnju. Odnosi su tako krhki i izgrađeni na očekivanjima. Kada se očekivanja rasprše, raskinu se i naše veze. Život za životom, živimo ovu zemaljsku istinu nepostojanosti. Kada možemo zaista da shvatimo našu egzistencijalnu nestalnost i prigrlimo istinu i trajnost?

Mnogi oslobođeni Učitelji su stvorili situacije koje su prodrmale njihove učenike iz njihovih ugodnih zona. Često su se čudno ponašali. Učenici koji imaju očekivanja i izgrađene slike o svojim Guruima, razuvere se i odu. To je bio cilj i ovog Gurua. Da protrese drvo. Suvo lišće treba da opadne. Samo oni s čvrstom verom treba da prežive. Vera je ključ. Vera ih vodi do najvišeg, uz Guruovo vođstvo.

TRI

Nirupama je imala blizu 40 godina. Bila je neudata i tražila je muža. Poteškoće domaćinstva nisu joj dozvoljavale da se skrasi. Ipak, nadala se i nastavila da traži mladoženju. Radila je za jedan Britanski par više od šest godina i oni su veoma voleli Nirupamu. Bila je iskrena i poverljiva.

Jednog dana, niotkuda, vrtlar po imenu Radža pojavio se u njenom komšiluku. Imao je blizu 30 godina. Bio je lep i jak. Nirupama ga je gledala željno nekoliko dana i shvatila da joj se mnogo dopada. Sprijateljila se s njim. U početku je uvidela da je pomalo stidljiv i ćutljiv, ali kasnije su se jako zaljubili. Kakve veze imaju godine s ljubavlju?!!!

Njihova veza je sazrevala brzo i provodili su svo svoje slobodno vreme zajedno. Za Nirupamu, to je bilo kao sveža kiša u njenom sušnom životu. Veliko olakšanje. Radža je bio veoma obrazovan i inteligentan. Nirupama je bila srećna zbog toga. Sanjala je o tome da ima kuću i svoju decu s Radžom. Radža je i ohrabrivao njene snove. Meseci su prolazili. Njeni snovi su izrasli u odlučnost. Radža je to podržavao. Čak su se i ponašali kao muž i žena. Radža joj je dao do znanja da je potreban kapital da bi osnovali porodicu. Sve ove godine, trošila je na svoju porodicu, obrazovala braću i sestre i negovala bolesne roditelje. Nije imala svoju ušteđevinu. Radža joj je objasnio koliko je važno da ima svoju ušteđevinu i čak joj pokazao koliko je uštedeo od kada ju je upoznao za njihov san. Uverila se i počela da štedi novac. Čak je počela da skuplja materijal za njihovu moguću kuću.

Prošlo je oko godinu dana i oni su odlučili da se na kraju vežu. Nirupama je shvatila da ne poznaje Radžine članove porodice, niti joj je bilo jasno gde on pripada. Samo joj je rekao da je siroče, koje je došlo iz susedne zemlje. Ljubav je slepa. Ionako nije brinula o takvim detaljima. Njena ljubav je bila dovoljno jaka da izbriše svaku brigu o njegovom poreklu. Jednog dana, odlučili su da se venčaju. Nedelju dana pre zakazanog datuma, sedeli su i ćaskali o budućim planovima. Prva stvar je bila da oboje napuste svoje trenutne poslove i da on nađe posao u komšiluku, a ona da mu pomogne najbolje što bude mogla. Njihov prioritet su bila deca, a sve ostalo je bilo sekundarno. Nirupama je bila uzbuđena. Rekla je svojim poslodavcima šta planira i oni su je svesrdno podržali. Dali su joj nešto novca i novu odeću. Radža je nagovorio da uzme još novca. Nije bila srećna da traži još. Uveravao je da je novac koji imaju u rukama nedovoljan čak i za iznajmljivanje kuće. Prvi put u životu, ukrala je novac. Nirupamini poslodavci su joj toliko verovali da su uvek ostavljali svoje sobe otključane. Iako ju je krivica proganjala, željno iščekujući sjajan život, otrčala je do Radže. Shvatila je da je i Radža ukrao novac od svog poslodavca jer “trebaće im”. Tako su delili svoju krivicu. Putovali su lokalnim autobusom. Radža je zagrlio Nirupamu i ona se osećala udobno i voljeno.

Sledećeg jutra, njihov autobus je stigao na autobusku stanicu u Radžinom rodnom gradu. Radža je rekao: “Još uvek ima vremena da se državna služba otvori. Možemo koristiti javne ustanove da se osvežimo. Ti bi mogla u kupatilo i toalet, da se osvežiš i vratiš. Ja ću čekati dok se ti ne vratiš i onda uraditi to isto. Potom ćemo doručkovati i ići do matičara.” Nirupama je bila uzbuđena zbog tog dana i kada je uzela odeću da se presvuče nakon kupanja, ostavila je torbe kod Radže i otišla u toalet. Kad se vratila, nije mogla da nađe ni svoje torbe ni Radžu. Pretražila je celo mesto. Nigde ga nije mogla videti. Mislivši da je možda otišao u toalet, ostala je na istom mestu gde ga je ostavila sve do podneva. Nikada se nije vratio. Polako je shvatila da je bila IZNEVERENA!!!

Radža je otišao s njenim torbama i novcem. Otišao je do drugara koji je zajmodavac. Rekao je Radži da će, ako mu donese novac, za mesec dana udvostručiti tu sumu i da će mu je vratiti. Radža je predao sav keš tom drugaru. Drugar ga je častio ručkom i primio novac. Zamolio je Radžu da dođe tačno istog dana, sledećeg meseca.

Kada se Radža vratio do drugara na tačno isti dan, sledećeg meseca, njegov drugar se pretvarao da se ne seća nikakve transakcije između njega i Radže. Tražio je pismeni dokaz, nekakav račun. Radža ništa od toga nije imao. Izgubio je svoj novac. Znao je da ga je njegov drugar PREVARIO.

Njegov drugar je upotrebio novac da kupi nova kola. Otišao je do preprodavca kola i kupio moderan auto po bagatelnoj ceni. Imao je nedelju dana da odluči i pošto je poznavao prodavca, uzeo je kola na test vožnju. Njegov drugar je dozvolio da zadrži auto nedelju dana. Sutradan, policija ga je uhapsila i oduzela mu kola jer su bila ukradena. Morao je da potroši mnogo novca da bi izašao iz te situacije i policijskog slučaja. Preprodavac kola ga je PREVARIO.

Prema tome, saga o prevarama se nastavlja u zemaljskom životu. Ko se zadnji smeje? Istorija. Istorija se smeje na ljudske slabosti. Zemaljske potrebe učine ljude beskrupuloznim i oni onda nose krivicu i teret. Nirupama je prevarila svoje poslodavce. Radža je prevario Nirupamu. Zajmodavac je prevario Radžu. Preprodavac kola je prevario zajmodavca. Sve dođe na svoje, pre ili kasnije. U potrazi za životom, mi akumuliramo. Postajemo pretovareni našim sopstvenim delima i njihovom težinom. Krivimo druge za sopstvenu patnju. Nikada ne shvatamo da svaka misao, reč ili delo stvaraju našu sudbinu. To je istina. Ako to shvatimo, bićemo neuslovljeni, spontani. Zasigurno ćemo posmatrati sopstvene misli, reči, dela. Nikada nikoga nećemo povrediti. Uvek ćemo iskazivati ljubav bez očekivanja da će biti uzvraćena. Život je tako kratak. Život je ceo o LJUBAVI. Ljubav oteža od Pohlepe. Život postaje lagan uz spontane izraze NEŽNOSTI i LJUBAVI. Život postaje nepodnošljiv s Brigama i Mržnjom. Život dobija značenje uz Bezuslovnu LJUBAV. U traganju života, ili njegovog značenja, ako živimo nepromišljeno, niko drugi nam neće moći pomoći. Patićemo iz života u život. Ni jedno delo, ni jedna misao neće otići u nepovrat. Sve to gradi poglavlje u našem postojanju, bez obzira na to da li je poglavlje dugo ili kratko.  

Ovog puta sam izabrao da govorim o plitkosti veza zato što je to istina na zemlji. Niko nikoga ne voli bezuslovno. Svaka veza je uslovljena. Svako vezivanje ima neki cilj. Ljubav i nežnost zavise od uslova. To je žalosno stanje naših, naizgled velikih veza. Male i zanemarljive greške razdvajaju ljude. Ljudi oklevaju čak i da se nasmeše, a kamoli zagrle i poljube se. Izgubili smo spontanost. Vreme je da razmislimo duboko o sebi, našim mislima, rečima i delima. Jesu li uslovljeni ili nisu? Kladim se, svi mi ćemo naći na tone uslova koji idu uz svaku vezu. Kanapi uslova nas dave. Živimo u idealizovanom svetu. Pretvaramo se i živimo svoje pretenzije, na kraju zaboravimo svoju realnost i istine. Vreme je . Probudite se. Vreme je. VREME JE…

Jedan dan časti je vredan mnogo više od čitavog života bez časti…

VOLI VAS UVEK

M.

Prevela: Biljana Vozarević

Uredila: Jelena Fassbender

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Kapljice okeana

December 4, 2016 at 6:30 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

 

Dev je usnio san. U tom snu, njegov deda im je došao u posetu i doručkovao s njima. Ubrzo nakon doručka, rekao je zbogom. Dev i njegova sestra više puta su ga molili da se vrati i da im priča priče. Međutim, deda je izgledao kao da mu se žuri. Rekao im je: “Neki drugi put, deco, deda mora da ide.” I brzo je otišao. Dev i njegova sestra su plakali dok ih je on mašući s osmehom pozdravljao iz svojih kola. Kasnije, Dev je čuo kako njegov otac govori njegovoj majci: “Otišao je.” Deda je umro. Kako je mogao umreti? Kako je tako brzo mogao otići bez ijedne priče, zagrljaja, poljupca i maženja? Dev je plakao i plakao pri pomisli da više nikada neće čuti glasan smeh i čarobne priče svog Dede. Njegova sestra, mnogo manja od njega, nije delovala time pogođeno i bila je okupirana svojim lutkama koje je budila i pripremala za školu.

Uznemirivši se, Dev je ustao iz svog kreveta i otišao dole niz stepenice. Kad je trinaestogodišnji Dev došao do stola s doručkom, njegov otac je bio zauzet čitanjem novina. Nežno je izgovorio: “Dobro jutro.” Otac ga je pogledao, zagrlio ga je jednom rukom, dok je u drugoj ruci držao novine, i uz lagani poljubac sa prepuno ljubavi, šapnuo mu na uvo: “Dobro jutro. Sijaj, blistaj Dev. Čeka te predivan dan.” Tata je uvek otimističan, a vedrina mu je u naravi. Kad je primetio da će mu kanuti suza iz oka, radoznalo je pitao: “Koji je od tvojih superheroja sinoć umro? Jesi li imao lošu noć?” Dev je rekao: “Ne tata. Deda je na brzinu došao i otišao da umre.” Otac je radoznalo pogledao Deva: “Da li je deda umro u tvom snu?” Dev je klimnuo glavom. Tata se na trenutak zamislio držeći Deva u svom naručju. Onda je glasno rekao: “Spremite se. Idemo da vidimo dedu i babu. Moramo da se uverimo da je deda u redu.” Dev je zadovoljno poskočio. Nakon svega, deda nije umro. Laknulo mu je što je to bio samo san. Tata je delovao izuzetno dobro i veselo raspoložen. Uvek je bio pun entuzijazma i poput deteta. Njegova mama je uvek morala da mu naglašava da život shvati ozbiljnije. On bi se na to smejao i ne bi to ozbiljno shvatao, a svojim smehom i entuzijazmom uvek bi pravio dobru atmosferu u kući. Najveći obožavalac njegove vesele i blage naravi bila je Devova sestra, koja ga je volela više od svega.

Devovi baba i deda su živeli u predgrađu, sat i po vremena od njihove kuće. Usput su stali u vegansku radnju da kupe brzu hranu za poneti. Devov otac je bio okoreli vegan i uvek je insistirao na veganskom načinu ishrane, kako kod kuće tako i van nje. Uvek je svojoj deci naglašavao zašto ne treba podržavati ili plaćati za smrt životinja, čak ni indirektno. Takođe je insistirao na tome da ne treba držati klice semena u kući jer: “One su zameci biljaka. Jedenje klica je jednako jedenju zametka.”

Slika: Devov otac je bio okoreli vegan i uvek je insistirao na veganskom načinu ishrane, kako kod kuće tako i van nje. Uvek je svojoj deci naglašavao zašto ne treba podržavati ili plaćati za smrt životinja, čak ni indirektno. Takođe je insistirao na tome da ne treba držati klice semena u kući jer: “One su zameci biljaka. Jedenje klica je jednako jedenju zametka.”

 

Pošto je bila subota, saobraćaj na putu je bio mnogo manji nego obično. Prilično brzo su putovali. Kad su stigli do dedine kuće, deda je sedeo na tremu u svojoj uobičajenoj stolici držeći novine. Devu je laknulo što ga je video. Bio je živ i bilo mu je dobro! Ništa se nije promenilo. Kad je video kola svog sina, ustao je. Iako je bio iznenađen njihovom neočekivanom posetom, obradovao se jutarnjem iznenađenju koje je ugledao ispred kuće. Pozvao je svoju ženu “Kamla, pogledaj ovamo, s jutarnjim novinama nam je, za promenu, stiglo pregršt radosti.” Smejao se svojim uobičajenim glasnim smehom. Došlo je vreme da se izgrlimo, izljubimo i pomazimo. Devov otac mu je rekao: “Tata, Dev je sanjao da si umro. Zbog toga smo tako brzo došli da te vidimo.” Deda je pogledao u Deva: “O, jesi li to sanjao? Dev, ko te onda sada grli?“ Dev se postideo kao da mu je tata neslavno razotkrio njegovu tajnu. Deda ga je zagrlio i rekao: ”Sigurno ću umreti, ali ne još, neki drugi dan!” Nasmejao se i namignuo Devu. Devu su zasuzile oči. Kad su mama i sestra ušle sa bakom u kuću, a tata otišao u toalet, zagrlio je dedu i rekao: “Ne mogu te ostaviti deda, ne želim da umreš.” Deda ga je pomilovao po glavi i rekao: “Niko nikoga ne ostavlja, dete moje. Jednog dana ćemo morati da napustimo ovo telo i ovu ulogu. Mi smo uvek zajedno. Zapamti, tvoj deda će uvek živeti u tvom srcu.” Deda je seo u svoju omiljenu fotelju i privukao Deva ka sebi. Pre nekoliko godina Dev bi sedeo u dedinom krilu. Danas, malo prevelik za to, sedeo je na podu, oslonivši svoju glavu na dedino krilo. Deda se nagnuo i milovao ga po kosi. Neko vreme su pričali. U toku razgovora, Dev je otplovio i utonuo u miran san.

Slika: Niko nikoga ne ostavlja, dete moje. Jednog dana ćemo morati da napustimo ovo telo i ovu ulogu. Mi smo uvek zajedno. Zapamti, tvoj deda će uvek živeti u tvom srcu.”

 

Neko vreme je, ne sanjajući ništa, mirno spavao sa osećajem velikog olakšanja u srcu što je njegov deda dobro i što ga je grlio. Kad se probudio, već odavno je prošao ručak. Video je svog oca i dedu kako sede na balkonu na prvom spratu, pričaju viceve i smeju se. Pošto je zaspao, neko ga je odneo u krevet.

Išao je prema svom tati i dedi. Deda ga je video i mahnuo mu da dođe kod njih. “Jesi li dobro spavao?” Dev je klimnuo glavom. “Jesi li sanjao da je deda ponovo umro?” Postideo se i odmahnuo glavom “ne”. Deda se naglas smejao. Zatim je pozvao babu: “Kamla, posluži ovog malog velikog dečaka nekom ukusnom hranom.” I namignuo mu. Dev je išao prema trpezariji, dok je njegov deda nastavio da razgovara s njegovim ocem.

Otac mu je bio veoma visok činovnik u gradskom upravnom odboru i verovatno jedan od retkih ako ne i jedini nekorumpirani u celoj upravi. Uvek je pomagao siromašnim trgovcima, napuštenim starim i bolesnim ljudima, životinjama, kao i siromašnim farmerima.

Kad se Dev vratio s ručka, deda je rekao njegovom ocu: “Sad nas ostavi na miru. Treba da pričam s ovim mladim čovekom.” Tata se nasmejao i otišao, dodirnuvši Deva po ramenu.

Deda je rekao: “Hajde da prošetamo, Dev. Pođi sa mnom. Pokazaću ti male pupoljke i malecko lišće prolećne bašte. Pokazaću ti kako mame ptice hrane svoju decu i kako vetrić raznosi sunčev sjaj. Hodi sa mnom.”

Dev i deda su počeli da šetaju kroz napuštena pirinčana polja i mirnu šumu na kraju sela. Osim nekoliko ljudi koji su trčali, ceo prostor je bio prazan. Dev je i dalje bio pomalo okupiran svojim jutarnjim snom. Pitao je dedu: “Deda, mogu li nešto da te pitam?” Deda je odgovorio: “Naravno, dete moje.” “Da li ćeš ti jednog dana umreti kao i svi drugi stari ljudi? Da li će moji mama i tata takođe umreti? Da li ću ja umreti kad budem star kao ti? Zašto svi umiru? Zašto ne možemo svi da živimo srećno i zajedno?” Deda je zastao. Sagnuo se, poljubio u čelo svog unuka i rekao: “Ti se budiš, dete moje. Postavljaš prava pitanja.”

“Dečače moj, sve što se rodi mora umreti.” reče deda. Išli su prema malom drvetu na kome je bilo mnogo gnezda. Deda je Devu pokazao gnezdo u kome su se nalazila tri malena ptića otvorenih kljunova, koji su čekali svoju majku. Deda je rekao: “Pogledaj ove malecke ptiće. Vidi kako su krhki! Ovo je period u kome su oni bespomoćni i zavisni, dečače moj. Ptići su bespomoćni bez njihove mame. Mama to zna i brine o njima. Ona će im ubrzo doneti hranu odnekud.” Dok je izgovarao ove reči, mama ptica se vratila sa kljunom punim hrane koju je podelila deci koja su je čekala. Halapljivo su pojeli sve što su dobili i ječeći tražili još. Mama je otišla da donese još hrane za sebe i svoju decu. Deda je rekao: “ Vidiš, od izlaska do zalaska sunca, mama ptica će ovo raditi. Ona je u potpunosti zavisna od milosti prirode. Ništa nigde ne skladišti. Svaki dan je za nju drugačiji. Svaki dan je potpuno nepredvidiv. Kada je jako sunce ili kad padaju obimne kiše, možda im uopšte neće doneti hranu. Oni i takvu stvarnost prihvataju, ne žaleći se. Vidi sada, mama luta u potrazi za hranom za svoju decu. Možda hoće, a možda i neće doneti još hrane. Zbog toga ostavljam hranu za ptice u našoj bašti – da bih nahranio nepoznate prijatelje ptice. Ovo je najmanje što možemo uraditi za ovu divnu malu mamu. Je li tako, Dev?” Deda se nasmejao i potapšao ga po ramenu.

“Njena deca će polako da porastu i postanu jaka. Krila će im postati veća. Biće spremni da lete. Onda će napustiti svoju mamu i odleteti. Dobro obavljen zadatak. A njihova mama će im takođe dopustiti da se vinu u nebo i pronađu svoj sopstevni život na prostranom horizontu ove zemlje. Jedan ciklus je završen. Deca će odrasti i uraditi isto što je i njihova mama radila. Život se ponavlja na isti način. Svaka životinja, svaka ptica, svako stvorenje na zemlji, uključujući i ljudska bića, živi ovaj ciklus.”

Dev je iznenada ugledao zmiju kako gmiže uz drvo. Užasno se uplašio. Zagrlio je dedu i uzviknuo: “Deda, pomozi im. Zmija će ih pojesti.” Deda je rekao: “Spasiću ih, ukoliko njihova mama ne bude mogla. Hajde da vidimo šta će se dogoditi.” Dev je bio nestrpljiv. Ubrzo, pre nego što je zmija uspela da stigne do grane gde je bilo gnezdo, mama i nekoliko njenih prijatelja su kličući došli i počeli da kljucaju zmiju i da joj odvlače pažnju. Mama i njeni prijatelji su je zajedno napali da bi odbranili decu. Uskoro je zmija odustala i povukla se. Ptice su se vratile svom poslu. Deda se nasmejao: “Vidiš, priroda se sama za sve pobrine. Nije potrebna ljudska intervencija ili mešanje. Ako ih ostavimo na miru, same će preživeti.”

Držeći dedinu ruku, Dev je prošao seoskom stazom. Nekoliko metara ispred, deda ga je zamolio da uspori i pokazao u pravcu šumskog proplanka. Jato ptica je kliktalo i letelo oko nečega. Kad su malo bliže pogledali, to je bila ptica koja umire. Ptice su letele oko umiruće ptice kao da su upražnjavale ritual ili neku vrstu molitve. Oni su čekali i posmatrali. Uskoro je umiruća ptica postala nepokretna i beživotna. Ptice su došle i neko vreme su sedele oko mrtve ptice kao da su se molile za dušu koja odlazi, a onda su jedna po jedna odletele. Deda je rekao: “Dev, maločas si video decu koja su čekala da odlete. Ovde si video dušu koja je čekala da sama izleti iz tela ptice. Ovo su život i smrt, moj dečače. Između definicija koje se zovu život i smrt nalazi se iskustvo koje zovemo životom. Život su bile bebe ptice, gde se duša smestila da bi sebe ispoljila, što joj je omogućilo da iskusi sve aspekte života. Smrt je nastupila posle svih životnih iskustava kad je duša napustila vozilo koje je koristila za ta iskustva. Ovo telo nam služi samo kao vozilo da bismo iskusili život, dete moje. Sve možemo da iskusimo koristeći ovo telo. To je sve. Šta god da se rodi, umreće. Zašto onda brineš, dete moje?”

Dev je postao zbunjen. “Ali deda, ja ne želim da ti umreš.” Deda se smejao: “Dečače moj, svi ćemo mi umreti, uključujući i tebe. Svi mi! I tvoj deda je imao dedu, koji je imao svog dedu, a i on svog. Kroz vekove je prošlo toliko ljudi u našoj porodici. Oni su svi umrli. Mi ćemo isto umreti. Kad budeš imao svoje unuke, i ti ćeš biti kao ja, objašnjavaćeš im šta je život, a šta smrt. Ništa na ovom svetu nije naše, dete moje. Ništa na ovom svetu nije trajno naše. Mi smo budale, ako mislimo da bilo šta posedujemo. Ne možemo ništa posedovati. Video si kako je ptica umrla. Jednostavno je umrla. Isto tako, i ja ću jednostavno umreti i ostaviti ovo telo zemlji. Spaliće ovo telo koje si nekada zvao deda. Kad se telo spali, ostaće samo uspomene na dedu. Isto će biti i sa tvojom babom, tatom, mamom i svima drugima. Svako će u nekom trenutku otići. Niko ovde neće ostati zauvek.

Dev se ućutao. Deda je seo, zagrlio ga i poljubio u obraze. “Dete moje, uvek ću živeti u tvom srcu kao draga uspomena. Na taj način živim mnogo duže. Uspomene žive duže od tela. Čuvaj me u svom srcu baš onako kako ja tebe čuvam u svom. Nikada se nećemo rastati.”

Dev je počeo da shvata istinu u dedinim rečima. Rekao je: “Deda, da li će moja ljubav dopreti do tebe čak i kad ne budeš tu?“

Deda je rekao: “Da, dete moje. Misli o meni s ljubavlju i ja ću biti radostan. Nemoj da plačeš pa da budem tužan. Čini dobra dela u životu i neka ljudi govore dobro o tebi. To će me usrećiti. To će usrećiti sve naše pretke. Biće ponosni što u našoj porodici imamo praunuka kao što si ti. Nikada nikog nemoj povrediti. Voli sve. Učini sve što možeš za svakoga. Oprosti onima koji te povređuju i nanose bol. Nemoj nikoga povrediti, naneti bol ili osuđivati. Šta god možeš da daš, daj bezuslovno. Iskusi život ali pri tom nemoj povređivati druga bića. Ukoliko se desi da nekoga iz neznanja povrediš, nemoj oklevati da se izviniš i ispraviš ono što si učinio. Niko nije savršen, svi greše, a život nema ponavljanja. Uvek budi dobar i čini dobro. Na ovaj način će tvoji preci biti ponosni na tebe. Njihovi i moji blagoslovi će teći ka tebi.”

Slika: “Deda, da li će moja ljubav dopreti do tebe čak i kad ne budeš tu?                                          Deda: “Da, dete moje. Misli o meni s ljubavlju i ja ću biti radostan. Nemoj da plačeš pa da budem tužan. Čini dobra dela u životu i neka ljudi govore dobro o tebi. To će me usrećiti. To će usrećiti sve naše pretke. Biće ponosni što u našoj porodici imamo praunuka kao što si ti. Nikada nikog nemoj povrediti. Voli sve. Učini sve što možeš za svakoga. Oprosti onima koji te povređuju i nanose bol. Nemoj nikoga povrediti, naneti bol ili osuđivati. Šta god možeš da daš, daj bezuslovno. Iskusi život ali pri tom nemoj povređivati druga bića. Ukoliko se desi da nekoga iz neznanja povrediš, nemoj oklevati da se izviniš i ispraviš ono što si učinio. Niko nije savršen, svi greše, a život nema ponavljanja. Uvek budi dobar i čini dobro. Na ovaj način će tvoji preci biti ponosni na tebe. Njihovi i moji blagoslovi će teći ka tebi.”

 

Dev je rekao: “Obećavam ti deda. Zbog tebe ću učiniti sve što mogu da ovaj svet postane bolje mesto.”

Deda ga je poljubio u čelo i rekao: “Ne zbog mene, dečače moj. Neka to ne bude ni zbog koga. Neka to bude tvoj pogled na život. Ako zbrajaš svoja dobra dela, to gubi ono božansko i milost u sebi. Nemoj da brojiš. Samo to uvek radi, prirodno, bez prinude pa čak i misli. Svojim pozitivnim delima inspiriši celu svoju naciju. I neka te ne pogađaju zloupotreba i kritike. Ništa ne treba da te spreči u tvojim iskrenim delima. Zapamti, svaki je život vredan. Kao što si video, mama ptica je bila toliko zaštitnički nastrojena i puna ljubavi prema svojoj deci. Odrasle ptice su odovjile vreme da odžale gubitak svog prijatelja. Svako živo biće ima svoju porodicu i svoja osećanja. Uvek to poštuj i ostavi ih na miru. Nikada nemoj uznemiravati, a kamoli ubiti bilo koje biće na zemlji.”

“Da li znaš, Dev, da te ptice ne znaju da ih mi zovemo pticama i da su drugačije od drugih bića. One postoje, baš takve kave su rođene, kao kompletna bića. Mi ljudi znamo da smo ljudi, a da su one ptice. Pas nema razlog ili interes da zna da ga nazivaju psom. On je u potpunosti okupiran, kao i one ptice, svojim životom psa. Sva bića prirode su zaokupljena svojim sopstvenim životima bez ometanja jedni drugih. Tigar lovi samo kad je gladan i jelen to zna. Ljudi love iz zadovoljstva i uništavaju živote bez izuzetka. Životinja jede samo kad je gladna i posti kad je bolesna. Oni sami sebe leče. Priroda ih leči. Svi oni poseduju inteligenciju. Ljudi su drugačija vrsta. Mi smo inteligentni i podmukli. Svoju inteligenciju koristimo da vladamo ostalim bićima. Ali kakva je korist od toga? Mi takođe umiremo. Zemlja će progutati i naše telo. Šta dobijamo? Ništa što je zemljino ne možemo posedovati, dečače moj. Zato stvarno moramo nešto učiniti da ljudska egzistencija  postane daleko superiornija od bilo kog drugog bića na zemlji tako što ćemo svoju nadmoć ispoljavati pomoću svoje sposobnosti da budemo dobri i saosećajni.”

Slika:  “Da li znaš, Dev, da te ptice ne znaju da ih mi zovemo pticama i da su drugačije od drugih bića. One postoje, baš takve kakve su rođene, kao kompletna bića. Mi ljudi znamo da smo ljudi a da su one ptice. Pas nema razlog ili interes da zna da ga nazivaju psom. On je u potpunosti okupiran, kao i one ptice, svojim životom psa. Sva bića prirode su zaokupljena svojim sopstvenim životima bez ometanja jedni drugih.”

 

S jedne strane seoskog puta kojim su išli nalazilo se ogromno staro srušeno drvo koje je testerom seklo nekoliko ljudi. Deda je zastao. Držao je Devovu ruku i nekako žalosno, nastavio da gleda netremice u srušeno stablo. Drvoseče su na trenutak prekinule posao da bi videle gledaoce.  Deda im je, klimnuvši glavom, dao znak da nastave sa poslom. Kad su se vratili svom poslu, Dev i deda su krenuli da se udaljavaju od zvuka mašina koje su sekle stabla u komade. Deda je rekao: “Telo ovog starog srušenog drveta je isto kao naše, Dev. Zastao sam da osetim da li je drvo još živo iznutra. Svo mlado drveće koje nije završilo svoj životni ciklus, još uvek će biti živo kad ih čovek iseče baš kao što ljudi rade životinjama. Kada dožive neprirodnu smrt, preživljavaju bol i agoniju. Umiru u mukama. Drveće koje je proživelo svoj život na zemlji je staro i spremno da nastavi dalje, i ono će ostaviti svoje telo za upotrebu kao svoju krajnju žrtvu. Ono se pripremalo za odlazak. Takva drveća su srećna što odlaze, a druga bića su dobrodošla da koriste njihovo telo za svoje potrebe. Nama će biti drago da odemo ako budemo živeli život služeći i ako se ni zbog čega ne budemo kajali. Drvo koje smo videli je bilo blagoslov mnogim generacijama. Mnogi iscrpljeni putnici kao i novopečeni ljubavnici tražili su njegov hlad. Mnogim bićima je davalo svoje plodove, svež kiseonik, zaklon i hlad, kao i seme koje je vremenom postalo slično drveće. Ono ništa ni od koga nije uzelo. Niko nije provodio vreme da bi ga negovao. Sve vreme je davalo i davalo. Za vreme svoje smrti je takođe davalo svoje telo za ljudsku upotrebu. Potpuno nesebično postojanje! Imamo mnogo toga da naučimo od njega, Dev. To drvo je takođe i deda. Staro drveće treba da tretiramo kao stare ljude, s ljubavlju, zahvalnošću i poštovanjem. Ono zaista to zaslužuje.

Deda je nastavio: “Da li znaš, Dev, šta znači biti čovek?” Dev je pogledao dedu. Deda je rekao: “Biti čovek znači biti saosećajan. Biti čovek znači imati urođenu sposobnost iskazivanja dobrote i bezuslovne ljubavi. Ljudski život je dragocen. Nikad ga ne treba trošiti na nasumična sebična zadovoljstva koja remete i uništavaju prirodu i njena bića. Ako smo na zemlji nadareni nekim posebnim veštinama, moramo ih iskoristiti da bismo zaštitili i othranili decu majke zemlje. Život ima svoj sopstveni način za preživljavanje. Nikada ne bi trebalo da se mešamo. Uvek živi tako što češ biti inspiracija za saosećajnost, dete moje. Život i smrt će doći i proći, ti ćeš moći da umreš u miru posle života koji si živeo bez kajanja.”

Slika: Šta znači biti čovek?” Dev je pogledao dedu. Deda je rekao: “Biti čovek znači biti saosećajan. Biti čovek znači imati urođenu sposobnost iskazivanja dobrote i bezuslovne ljubavi. Ljudski život je dragocen. Nikad ga ne treba trošiti na nasumična sebična zadovoljstva koja remete i uništavaju prirodu i njena bića. Ako smo na zemlji nadareni nekim posebnim veštinama, moramo ih iskoristiti da bismo zaštitili i othranili decu majke zemlje. Život ima svoj sopstveni način za preživljavanje. Nikada ne bi trebalo da se mešamo. Uvek živi tako što češ biti inspiracija za saosećajnost, dete moje. Život i smrt će doći i proći, ti ćeš moći da umreš u miru posle života koji si živeo bez kajanja.”

 

“Danas, ovim putem idete ti i tvoj deda. Uskoro će tvoj otac postati deda i ići će istim ovim putem s tvojim detetom. A jednog dana ćeš ti ovom zemljom hodati sa svojim unukom. Život je neprekidan tok, dete moje. Sve što dođe, proći će takođe. Zato voli sve one koje možeš i budi nepristrasno dobar. Nemoj nikada nikoga povrediti, čak ni muvu. Živi i pusti druge da žive. Živi sa jasnim razumevanjem da odavde ne možeš ništa poneti osim uspomena o dobro proživljenom životu sa milošću i ljubavlju.”

Dev više nije bio uznemiren. Nešto se u njemu promenilo. Osetio se potpunim. Njegov deda je mudrošću svojih reči promenio njegov način razmišljanja. Transformisao je njegovu nesigurnost u jasnu životnu svrhu. To je bio najveći poklon koji je ikada u životu primio. Svrha Života! To je sve što je potrebno. To je sve što nam je potrebno. Neka bude ispunjena saosećajnošću, dobrotom i ljubavlju bez očekivanja i zameranja.

Sunce je zalazilo. Dok su išli ka dedinoj kući, videli su Devovog tatu kako ide prema njima, možda ih je tražio. Deda je pogledao u svog sina i rekao: “Je li završena knjiga upisa pritužbi tvoje majke?” Obojica su se smejali. Deda je rekao svom sinu. Dev je osetljiv dečak. Dobro vodi računa da ostane prirodan.” Tata je klimnuo glavom. Rekao je: “Nisam želeo da zadržava svoje strahove i stalno brine zbog njih. Zbog toga smo ovako na brzinu došli.” Deda je rekao: “To ste dobro uradili. Mogao sam Devu pomalo da objasnim o životu i smrti na osnovu lekcija iz prirode. Sve što mu je potrebno dobiće iz prirode. Sve što je potrebno da uradi je da posmatra i prepozna odgovore. Priroda ima sve odgovore.”

Deda se obratio tati: “Madave, dokle god se udeo ljudske saosećajnosti ignoriše, neće biti mira na zemlji. Ako dobrota, nesebičnost i saosećajnost budu predstavljali kriterijum obrazovanja i socijalnog statusa, ako vlade budu pridavale značaj ovim aspektima kao ključnim aspektima za sve, zemlja će postati raj. U suprotnom, kao što smo jutros pričali, svakodnevno i u svakom momentu ćemo biti protiv nečega. Ovo nam donosi brige, nemire i patnju. Ne treba da budemo ni protiv čega, a kamoli protiv nas samih. Nasilje nikada ne bi trebalo dozvoljavati i trebalo bi kontrolisati strogim zakonima. Isto važi i za korupciju ili bilo koju drugu vrstu sebičnosti. Takvi ljudi ne smeju imati društvenu podršku. Treba ih izolovati i prisiliti ih da postanu saosećajni. Ovo je jedini način na koji se život može osloboditi iz trenutne česte ljute konkurencije, sebičnosti i ogorčenosti.”

Slika: “dokle god se udeo ljudske saosećajnosti ignoriše, neće biti mira na zemlji. Ako dobrota, nesebičnost i saosećajnost budu predstavljali kriterijum obrazovanja i socijalnog statusa, ako vlade budu pridavale značaj ovim aspektima kao ključnim aspektima za sve, zemlja će postati raj.”

 

Tata je odgovorio: “Da, tata. To je ono što pokušavam da ustanovim u svom pravosuđu. Međutim, stalno se susrećem sa preprekama. Svi moji pokušaji zadobijaju udarce od strane sebične birokratije. Kancer zvani korupcija je uništio ljudsku osetljivost. Moderno obrazovanje je od čoveka napravilo mediokriteta i sebičnjaka. Knjige nas ne uče osetljivosti, ljubavi i saosećajnosti. Uče nas takmičenju i nesigurnosti. To ne stvara generaciju punu samopouzdanja koja je ukorenjena u saosećajnosti i ljubavi. To stvara nesigurnu generaciju, ukorenjenu u pohlepi i sebičnosti. Kad sve ovo gledam, umorim se.”

“Zbog toga ne treba da odustaneš. Mlad si. Imaš viziju. Nastavi dalje s njom.”

“Kako da izađem na kraj sa stalnim preprekama?”

Deda je objasnio: “Nesebično služenje je naša svrha. Ova svrha će to rešiti, sine moj. Intenziviraj svrhu i shvati je u njenoj najvišoj čistoti. Čak i ako padneš ili ti se ruka isprlja dok ideš putem, ako svrha ostane čista, to će te odvesti do tvoje destinacije.”

“Teško ostvarivo, tata.”

“Ali neminovno i važno, sine moj. Neko mora služiti za primer. Onaj koji je protiv određenog toka može biti uništen. Ali, dati primer drugima svojim životom se ne može ni sa ničim zameniti ili porediti. I ja verujem da je mnogo bolje umreti iz ispravnih ciljeva nego živeti život prosečnog konformiste. Svrha je očistiti sistem. Otkloniti nered i iskoreniti rak koji izjeda našu prirodnu saosećajnost. Ovo je sve što je važno.”

“Druga stvar,” deda je nastavio, “održavaj ovu kuću i ovaj prostor onakvima kakvi su, za sledeće generacije. Nemoj da je prodaješ kad nas ne bude bilo. Neka pokolenja imaju nešto iz prošlosti gde se mogu opustiti, kad postanu umorni od jurnjave za svetom.” Tata se složio. Deda je zagrlio tatu I rekao: “Ponosan sam na tebe, sine moj. Ja sam srećan otac i deda. Mogu otići u miru sa velikom zahvalnošću što će moja deca i unuci služiti ovaj svet kao svetlo u mraku, i neće voditi sebičan i egoističan život kao većina ljudi na zemlji.” Obojici su zasuzile oči.

Slika: “Danas, ovim putem idete ti i tvoj deda. Uskoro će tvoj otac postati deda i ići će istim ovim putem s tvojim detetom. A jednog dana ćeš ti ovom zemljom hodati sa svojim unukom. Život je neprekidan tok, dete moje. Sve što dođe, proći će takođe. Zato voli sve one koje možeš i budi nepristrasno dobar. Nemoj nikada nikoga povrediti, čak ni muvu. Živi i pusti druge da žive. Živi sa jasnim razumevanjem da odavde ne možeš ništa poneti osim uspomena o dobro proživljenom životu sa milošću i ljubavlju.”

 

Mesec dana kasnije.

Dev se probudio i sišao dole u dnevnu sobu. Ugledao je svoje roditelje kako se spremaju da idu. Tata je delovao ozbiljno i ćutao je. Izgledao je užurbano i kao da nešto krije. Sinoć nije bilo priče o bilo kakvom predstojećem putu. Približio se ocu i dodirnuo mu ruku. Madav je pogledao Deva, držao ga je pripijenog na svoje grudi i šapnuo mu na uvo: “Tvoj deda je otišao. Otišao je rano jutros. Imao je srčani udar. Umro je mirno dok je spavao. Moramo odmah da idemo.” Madavove oči su se ispunile suzama dok je izgovarao ove reči: “Dede više nema!” Dev nije plakao. Bio je svedok rođenja, smrti i priče zvane život između toga kroz oči i reči svog dede.

Ništa NE OSTAJE ovde ZAUVEK osim ostataka naših dela na zemlji. I mi NIŠTA ne posedujemo.

Prevela: Staša Mišič

Lektorisala i uredila: Jelena Fassbender

Originalni tekst možete pročitati 0vde.

U sigurnim rukama Avadute

October 25, 2016 at 7:38 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

 

Sve što sam ispod napisao, lično je pročitao i odobrio Avaduta Nadananda.

Let je kasnio. Iz Londona sam stigao u Delhi 25. jula. Gužva u saobraćaju. Bukvalno je trebala večnost da bi se stiglo do Gurgaona. Morao sam da prisustvujem kratkom programu pre nego što sam krenuo na aerodrom. Na brzinu sam se okupao i očešljao. Pošto nije bilo vremena da bilo šta pojedem, „halapljivo“ sam popio specijalnu južno indijsku kafu koju je napravila mama od Phaneedhara i otišao na program. Brzo sam završio sa programom i odjurio na aerodrom da uhvatim let za Bangalor. Ovo je bio neplaniran put. Prijatelj i ja, samo nas dvojica, idemo da vidimo Avadutu Nadanandu, koji me je pozvao da dođem i da se vidim s njim kad sledeći put budem dolazio u Indiju. On se odmarao posle svog najvažnijeg puta u Mookambiku, Kollur; mesto koje je izgradio i oformio Avaduta Nadananda.

Mohanji and Nadananda unconditional love                                     Zlatna tradicija protiče večno

Počela je da pada kiša. Bangalor je bio zapušen, saobraćaj blokiran. Bukvalno nam je trebalo 5 sati da stignemo do njegove kuće. Prethodno jutro, on se okliznuo na nogu dok je izlazio iz svojih kola što je imalo za posledicu povredu diska. Zato smo ga preko telefona nagovarali da jede i da se odmori. Ali nije hteo da sluša. Hteo je da čeka. Ljubav Gurua, majke, oca, prijatelja, drugara, zaštitnika – sve u jednom. Božanski miris istinske ljubavi! Majstor je čekao! Majstor uvek strpljivo čeka!

Pojavila mi se neka vrsta krivice zato što me čeka. Kako je došla, tako je i nestala. “Šta ja imam s tim? Ni ja ni moj Guru nismo odgovorni za kišu i blokiran saobraćaj. Mi smo samo svedoci božanske predstave. Samo svedoci!”

Konačno smo stigli do kućnog praga Avadute Nadanande. Nije bilo ni trenutka vremena za gubljenje. Više sam bio zabrinut za Guruđijevo uzdržavanje od hrane zbog našeg kašnjenja izazavanog kišom. Otišao sam gore, vođen Šrijem Mohan Gaaruom. Čim me je Avaduta Nadananda video, duboka i iskrena sreća se pojavila na njegovom licu. Prostro sam se ispred njegovih stopala. Držao sam njegova stopala s ovekovečenim poštovanjem. Njegova stopala su stopala Božankse Majke i večnog Gurua Mandale. Rekao je: “Ustani, Mohanđi.” Ustao sam, a i on je ustao, iako mu se na licu videla grimasa mučnog bola zbog isčašenog diska. Ponovio je sa neizrecivom srećom: “Mohanđi mi se vrato.” Držao me je za ruku, grlio me, i nastavio da ponavlja: “Vratio si mi se! Dobrodošao nazad. Daću ti sve što imam. Kad to ne bih uradio, sve što imam bi otišlo uzalud. Ti si najdostojniji da to primiš od mene.” Svaka reč koju je izgovorio duboko me je pogodila u srce. Osećao sam da je već menjao moj sofver da bih primio savršenstvo u svoj njegovoj veličini. Ovo je takođe bio i odgovor na moj raniji mejl koji sam mu poslao, gde sam tražio njegovo mišljenje o mojoj nameri da se povučem iz javnog života na neko vreme i boravim u tišini i meditaciji. Nije mi tada ništa odgovorio. A reči koje je sada izgovorio, navele su me da shvatim da je pitanje koje sam postavio bilo totalno nebitno i da je Guru Mandala već doneo odluku o mojoj budućnosti. Sve što treba da uradim je da tečem. Ne postoji ništa na šta polažem pravo svojine, uključujući stvari koje vidimo i doživljavamo, kao što su telo, um i intelekt. Ja sam prazna flaša. Rekao je: “Svi majstori koje si upoznao su otišli jedan po jedan. Uskoro ću otići i ja. Ali neću otići pre nego što ti sve dam. Održaću sva svoja obećanja i ispuniti očekuvanja Gurua Mandale.” Pitao sam ga: “Guruđi, zašto srećem ove majstore uključujući i tebe, u njihovoj poslednjoj fazi života na zemlji?” Odovorio je: “Niko te nije napustio. Niti ću te ja napustiti. Oni te susreću kako bi nastavili dalje svoj posao, koji ti nesebično izvršavaš. Ti vodiš ljude na način na koji mi svi želimo. Svi oni koje si sreo, ostavio si u miru i zadovoljstvu da će se posao koji su započeli nastaviti kroz tebe i ti nećeš nikada imati ličnu agendu. Čistota i nevinost su snage. Svet ovo možda neće razumeti. Mi razumemo. Guru Mandala razume. A mi smo s tobom, uz tebe, i nikada te nećemo ostaviti ili pustiti da patiš.”Dodao je: “Srećeš ih za vreme njihovih poslednjih faza jer si ti ovde da ujediniš i nastaviš tradicije. A majstori ionako nikada ništa nisu posedovali.” Ovo mi je dalo jasnoću. Lica Vital Babađija, Baba Ganešanande Giri i Vasudevan Svamija su mi projurila kroz glavu. U ovom trenutku, ovde je bio Avaduta Nadananda koji je objašnjavao tapiseriju mog postojanja. Sve na neki način ima smisla, ali kad zamislim težinu odgovornosti, zapitam se može li ovo prolazno telo videti kroz to? Ako da, koliko dugo? Guruđi je dodao: ”Znak istinske discipline je nedostatak pitanja “ZAŠTO?” u umu. Nikada ne pitaj “ZAŠTO?” ili “KAKO?”. Biće ti dato sve i više nego što ti je potrebno da dovedeš ovo putovanje do predivnog završetka. Ja ću održati svoja obećanja. Svaki korak ću biti uz tebe, čak i ako nemam telo. Guru Mandala će biti uz tebe. Božanska Majka će biti uz tebe. Naš vrhovni guru Gospod Datatreja će biti uz tebe.” Gromoglasne garancije! Pitanje “ZAŠTO?” nikada nisam postavljao. Samo sam uvek povijene glave prihvatao volju svevišnjeg.

“Mohanđi, ti srećeš Majstore za vreme njihovih poslednjih faza jer si ti ovde da ujediniš i nastaviš tradicije. A majstori ionako nikada ništa nisu posedovali.” – Avaduta Nadananda

                                 Avaduta Nadananda i Mohanđi, Juli 2016

“Mohanđi, biće ti dato sve i više nego što ti je potrebno da dovedeš ovo putovanje do predivnog završetka. Ja ću održati svoja obećanja. Svaki korak ću biti uz tebe, čak i ako nemam telo. Guru Mandala će biti uz tebe. Božanska Majka će biti uz tebe. Naš vrhovni guru Gospod Datatreja će biti uz tebe.” – Avaduta Nadananda

Iznenada me je pitao kako sam putovao i da li sam umoran posle noćnog putovanja iz Londona, od ovog puta bez ikakvog odmora, mučnog putovanja drumom, itd. Bio sam preplavljen Guruovim pogledom i dodirom, nisam osećao nikakvu bol, umor ili pospanost zbog vremenske razlike od puta. Nije bilo vremena za pospanost. Stigao sam kući. Otpratio nas je do vrata, seli smo i on je počeo da nas hrani. Njegova ljubav je bila preplavljujuća. To je bilo očigledno, a svaki zalogaj je bio bujica blagoslova. Na mog prijatelja i mene tekla je bujica blagoslova direktno od Gurua Mandale kroz ruke Avadute Nadanande.

                                   Mohanđi služi Bikšu za Nadanandađija

Posle jela, kratko smo pričali o planiranoj ceremoniji koja će se održati 10 oktobra. Rekao mi je da pozovem ljude s kojima sam blizak jer će ovo biti jedan od najsrećnijih funkcija za mene, a takođe i poslednja funkcija koju je on nameravao da izvrši u ovom životu. Govorio je nepokolebljivo, odlučno i krajnje ubedljivo. Rekao je: “ Ova titula nije moja odluka. Ova titula nije ni nešto što si očekivao. Ovo je bilo naređeno od strane Gurua Mandale. To ću ti uručiti povodom srećnog dana Viđaja Dašami. Ovo nije običan dan, obična titula ili obična funkcija. Više nikada nećeš biti isti. Ja ću se povući. Ti ćeš se popeti.” Osetito sam se pomalo tužno. “Guruđi, razumem, cenim i duboko poštujem odluku Gurua Mandale. Čak ni ne pitam da li sam dostojan jer sam naučio da prihvatam sve što mi dolazi sa najvećom poniznošću i predajom. Međutim, zašto bi se ti povukao? I gde se ja to penjem?”

Guruđi je objasnio, ponovo veoma ozbiljnim i smislenim tonom, natopljenim ljubavlju. “Plakao sam da nađem nekoga dostojnog kome bih mogao sve da predam. Čekao sam dopuštenje da se povučem iz javnog života. Guru Mandala mi je rekao: “Možeš sići sa sedla.” Ponovo sam pitao: “Šta je sledeće?” Samo su rekli: “Slobodan si da se povučeš.” Oslobodili su me svih mojih dužnosti. Moram da se povučem. Od pre nekoliko decenija, idem ovim teškim putem bukvalno sa krvlju u ustima i petim stadiumom raka koji sam preuzeo od žene koja je umirala. Sad imam 76 godina. Ovo telo je umorno. Ne mogu više ovako da idem dalje.  Potrebno mi je da se povučem iz javnog života, da se povratim sebi i sjedinim sa vrhovnom svešću. Biću u izolaciji.

Bilo je kasno uveče. Odlučili smo da spavamo. U pravom smislu sam imao dug dan. Posle vikend ritrita u Londonu, uskočio sam na prvi mogući let za Delhi preko Dubaija, i posle programa u Gurgaonu uspeo sam da stignem u Bangalor. Nisam uopšte spavao. Ali nisam bio ni umoran. U svakom slučaju, odlučili smo da privedemo kraj tom danu.

                               Nadanandina bezuslovna ljubav…

Zora, 26. juli. Pošto sam se očešljao, okupao i pomolio, otišao sam u Guruđijevu sobu. Guruđi je odlučio da pripremi specijalno jelo za mene. Sestra Suđata mi je rekla da se Guruđi pripremao za moj dolazak danima i da je bio jako uzbuđen, isto kao  što bi majka ili otac bili uzbuđeni da im se sin vraća kući posle dugog odsustva. Guruđi je sam otišao i kupio povrće da bi za mene pripremio hranu, i insistirao je da me služi. Privrženost bez granica! Potpuno iskrena i bezuslova, preplavljujuća ljubav pravog majstora. Rekao je: “Ja nisam tvoj guru.” Bio sam veoma zbunjen. Nisam razumeo šta je pod tim mislio. “Tvoje mejlove sam potpisivao sa “bratski”. Zašto? Ne želim da postoje bilo kakve granice između nas, čak ni ona između gurua i učenika. Ja sam ti kao stariji brat. Došao sam kod tebe. Ti ne treba da dođeš kod mene. Ne treba više da činiš nikakav napor. Već si došao kod mene, vratio si mi se. Sad je red na mene. Idem trčeći ka tebi, baš kao što je moj guru došao trčeći kod mene i preuzeo moj život i sudbinu. Samo budi dostupan. Samo budi tamo.” Toliko toga se već dešava iznutra. Odlučio sam da se jednostavno predam i ćutim. Pitao je: “Imaš neke prepreke u odnosu na mene, zar ne?” Rekao sam: “ Ne, Guruđi. Imam poštovanje. Samo poštovanje prema tebi.” Rekao je: “Ljubav, ljubav je dovoljna. Osećam da si moj mlađi brat, iako me oslovljavaš sa Guruđi. Hajde da nemamo nikakvih ograničenja.”

Da li znaš ko je došao i prihvatio dakšinu (*Dakshina = poklon duhovnom učitelju) koju sam ti predao u Širdiju?” Rekao sam: “Razumem Guruđi, on dolazi od Gurua Mandale. On je moj prolaz ka krajnjoj realnosti.” Guruđi je rekao: “On je taj koji me je tamo odveo. On je taj koji me je vodio. On je večan.” (Nije mi dozvoljeno da ovde otkrijem njegovo ime,  iako je Guruđi  izgovorio ime pred svima koji su slušali. Ako Guruđi dozvoli, pomenuću ime u budućnosti.”)

Pitao je: “Zar nećeš pisati blog?” Odgovorio sam: “Ne, Guruđi. Neka ovaj sveti susret i razgovor ostanu daleko od očiju sumnjičavih umova. Bilo je nekih žalbi na moj poslednji blog da ono što sam pisao nije istina.” Guruđi je rekao: “Ja sam odobrio tvoj blog. U tom slučaju, mi zajednički radimo da bismo obmanuli ljude? HA HA HA.” Smejao se naglas i nastavio: “Kad god se prenosi istina, nesigurni i krivi ljudi će reći da ih plašimo. To je dobro. Istina se mora reći. Ne treba da brineš. Guru Mandala govori kroz tebe. Svaku reč, svaku stvar koju prenosimo. Imaš moje dopuštenje. Idi, napiši ga.” Iako sam počeo da pišem prema njegovim instrukcijama, ponovo su se u meni pojavile neke sumnje. “Koliko toga mogu da otkrijem?” Rekao je: “Onoliko koliko je svetu potrebno da zna. Nema tu šta da se sakrije. Oni koji manipulišu ljudskim umovima će apsolutnu istinu nazvati neistinom i prodavaće svoje vlastite verzije delimičnih istina. Nemojmo brinuti o tome.”

Nikada nisam težio ka moći i titulama. Nikada nisam pokušavao da predstavljam nešto što nije prirodno. Ono što dođe do nas je namenjeno za nas. Nikada ne pitaj “Zašto?” i “Zašto ne?”. Oba su besmislena.

“ Ova titula nije moja odluka. Ova titula nije ni nešto što si očekivao. Ovo je bilo naređeno od strane Gurua Mandale. To ću ti uručiti povodom srećnog dana Viđaja Dašami. Ovo nije običan dan, obična titula ili obična funkcija. Više nikada nećeš biti isti. Ja ću se povući. Ti ćeš se popeti.” – Avaduta Nadananda govori Mohanđiju

Rekao je: “ Funkcija 10. oktobra je veoma važna. To će biti životna promena i za tebe i za mene. Članovi tvoje porodice bi trebalo da nam se pridruže.” Telefonom je lično pozvao članove moje porodice jednog po jednog. Kašljao je i bilo je očigledno da se oseća slabo i umorno. Ali je bio entuzijastičan kao tinejdžer. Rekao je: “Ja ne dodirujem novac. Ja ne koristim novac. Kad mi ljudi daju novac, koristim ga da služim onima koji su u nevolji. Nemam bankovni račun. Međutim, ti si drugačiji. Ti imaš porodicu i imaš obaveze prema njima. Moraš živeti kao običan porodični čovek. Moraš živeti život drugačije od mene. Nemoj imitirati nekog majstora. Prihvati ova učenja potpuno iskreno.” Ispričao je priču: “ Jednom je jedan majstor išao sa četiri učenika. U jednom monentu su ožedneli. Nigde nije bilo vode. Iznenada su videli radnju sa alkoholnim pićima. Majstor je ušao unutra i popio četiri flaše palmine rakije, a potom izašao. Videvši ovo, učenici su isto učinili. Majstoru se ništa nije desilo. Učenici su se napili. Krenuli su dalje, a onda su ogladneli. Nekoliko metara ispred, ugledali su topljivi metalni predmet. Crveni vreo topljivi metal je sporo curio iz otvora. Majstor ga je uzeo u ruke i progutao. Ništa mu se nije dogodilo. Učenici to nisu mogli da urade. Pouka priče je, majstor je mogao da izvodi nemoguće. Gledajući to, učenici ne treba da prave takve poduhvate. Dakle, treba da postanu majstori pre nego što pokušaju takve stvari.” Sestra Suđata je takođe pomenula da iako Guruđi ide na lečenje, na X zračenje i skener, nijedna bolest se ne može uočiti dok on pati od raka u petoj fazi. Ovo kopka doktore. Guruđi je rekao: “Kada su nam svih 7 čakri aktivirane i kad delujemo u područjima više svesti, telo je jednako suptilno (sooksham). Kada je kosmička energija potpuno aktivirana u našem sistemu, bilo koja vrsta veštačkih energija kao što su lekovi ili aparati neće nikada moći da deluje ili to poništi. Medicinska nauka to nikad neće razumeti.”

Guruđi je objasnio stvari koje bi trebalo uraditi, a vezane su za služenje koje Manav Seva Samiti i Ammucare rade zajedno na raznim lokacijama. Neprestano je ponavljao dve glavne stvari – BUDITE PRAKTIČNI i BUDITE PRIKLADNI (Aktivnosti prikladne svakom mestu, ljudima i njihovim potrebama). Pomenuo je da doborčinstvo ne treba da bude zarad slave. Nikada ne treba da imamo kompleks superiornosti. Treba da damo ono što je potrebno. Ne treba da kasnimo. Treba da delujemo ispred vremena jer naša obećanja utiču na nekoga pozitivno ili negativno. Kad se obećanja ne održe, to utiče na odnose. I treba više da se fokusiramo na osposobljavanju a ne na tolikom snabdevanju hranom, stvarajući zavisnost. Treba da ih držimo za ruku koliko god je potrebno i dopustimo im da budu slobodni. Poniznost je ispravan stav karma jogija. Ona sve podstiče da izvršavaju što više aktivnosti i nikada ne dozvoljava da se sistem uspori zbog pojedinačne nezainteresovanosti. Zamolio me je da nadgledam kad bi on odlazio u tišinu i da pomognem koliko god mogu. Bio je zadovoljan trenutnim vođama tima i saradnicima. Rekao je da aktivnost uvek treba da bude prikladna određenom mestu i situaciji. Nema svrhe obezbeđivati sapun tamo gde nema vode. Prvo dajte vodu, onda sapun.

Zvučao je mentalno pripremljen da se povuče, a takođe mi je rekao da je njegov prvobitan plan vezan za ceremoniju titule, koja je trebalo da bude u decembru, morao da premesti za oktobar, zbog njegovog pogoršanog zdravstvenog stanja. I naglasio je da je to važan povod. Rekao je: “ Ništa ne govorim ja. To Guru Mandala govori kroz mene. Oni koji se povežu sa ovim telom zvanim Nadananda, patiće u zabludi. Oni koji se povežu sa univerzumom ispod forme, dosegnuće ono najviše. Oni kojima ništa ne treba, dobiće sve. Oni kojima sve treba, ne mogu nikada biti zadovoljnii ni sa čim. Sve je sadržano u atomu. Potencijal celog univerzuma se čuva u jednom atomu. A atom je sve ono što smo mi.”

 “ Ništa ne govorim ja. To Guru Mandala govori kroz mene. Oni koji se povežu sa ovim telom zvanim Nadananda, patiće u zabludi. Oni koji se povežu sa univerzumom ispod forme, dosegnuće ono najviše. Oni kojima ništa ne treba, dobiće sve. Oni kojima sve treba, ne mogu nikada biti zadovoljnii ni sa čim. Sve je sadržano u atomu. Potencijal celog univerzuma se čuva u jednom atomu. A atom je sve ono što smo mi.” – Nadananda 

Dan je proleteo kao tren. Stari prijatelji Lakšmi i Nateš Mahadevan ulepšali su dan svojim prisustvom. Teško je ovde napisati sve što mi je Guruđi rekao. Takođe je pomenuo nekoliko rituala za vreme ceremonije kao i prenos duhovne energije. U svakom slučaju, on bi se setio mnogo više toga jer on zna bolje.

Dugačak svetao dan je ispario u blaženstvu svevišnjeg.

 

 

Sri Mohanji.jpg

Samo s ljubavlju i zahvalnošću idem u krevet.

Mohanđi

 

Prevela: Staša Mišić

Uredila i lektorisala: Jelena Fassbender

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Koncept Šive

August 14, 2016 at 8:55 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

 

Satsang sa Mohanđijem u Novom Sadu, Srbija, 17. Maj, 2015.

                                                                  Blagoslov za dete

 

P: Voleo bih da vas pitam o duhovnoj zrelosti i značaju da se  unutar sebe ostane u sadašnjosti i da se shvati koliko je važno postići duhovnu posvećenost.

O: Koliko je vas čulo za Šivu? Objasniću koncept Šive.

KONCEPT ŠIVE

U indijskoj tradiciji vreme je podeljeno na četiri dela, a ta četiri dela (juge) zajedno pripadaju jednoj grupi koja se tokom vremena ponavlja.

Prva era u grupi je Zlatno doba koje traje 1,7 milijardi godina. U tom vremenu nema konfuzije, svi ljudi su veliki majstori. Nema ni učenika ni majstora. Svi se sve vreme nalaze u aspektu Boga, pa imaju svu moć koju možete imati kao majstor samog sebe. Um nije prisutan, živite koliko želite, sami birate kad ćete se roditi i kad ćete napustiti telo. Potpuna fleksibilnost, potpuna sloboda. To je period kad ne brinete o prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti, stalno ste u stanju neprekidne svesnosti. A platforma sa koje funkcionišete je bezuslovna ljubav. Nema očekivanja, samo ljubav zbog ljubavi. Ovu eru odlikuje: veoma mali broj stanovnika, savršena harmonija i nepostojanje zla. Ovo je jedan aspekt i mi trenutno ka tome idemo.

Druga era je Treta juga koja traje 1,4 miliona godina. To je vreme u kome su živeli Bog Rama, Hanumanđi i svi ti ljudi. U ovom vremenu se pojavila dualnost. Bog i zlo su postojali na različitim mestima. Dostigli su mnoge moći i životni vek je trajao 10.000 godina (naš je 100 godina, njihov je 10.000). Svaka osoba je imala potencijal da se direktno poveže sa Bogom, ili je imala to stanje, ali su takođe imali potencijal i da budu u negativnosti. Negativnost znači pohlepu, tj. “Ja hoću sve da imam. Hoću da posedujem.” Druga strana je bila: “Sve je moje, ne želim ništa.” To je bilo ono u čemu su se razlikovali.

Treća era je Dvapara juga i traje 800.000 godina. To je vreme Boga Krišne. Ovde ste mogli videti dobro i loše u okviru iste porodice.

Četvrta era je Kali juga koja traje 400.000. Ovo je naše vreme. Dobro i loše se nalaze u jednoj osobi. Zlo je inercija, pasivnost, nebriga, nedovoljno činjenje za druge ljude, sebičnost, to je ono što svako nosi.

U prvoj eri tj. Zlatnom dobu, svi ljudi su bili u svesti Šive. Znali su sve i bili su potpuno smireni. Nisu postojali zlo i negativnosti, i svi su uživali u Šivinoj svesti. Šiva nije čovek, to je svest.

Zatim u sledećoj eri, mnogi svesci su meditirali i nisu poznavali potpunu sliku – kako je biti u svesti Šive. U ovoj eri, imamo učenike i majstore. Pre toga nije bilo ni učenika ni majstora, svi su bili majstori. Kad je došlo do pojave učenka i majstora, učenik je morao da dostigne stanje majstora ili stanje Šive. Zato su meditirali, bili su povezani, radili su različite stvari, ali nisu stizali do onog konačnog.

Bog Šiva

  • Trozubac predstavlja tri moći: znanje, želju i ostvarenje.
  • Bubanj simbolizuje zvuk koji predstavlja reči Veda, svetih spisa koje nam je dao Bog da bi nas vodio kroz život.
  • Zmija na vratu označava ego koji kad se jednom savlada može biti nošen kao ukras.
  • Rudakša brojanica znači čistotu. Mala ili brojanica u desnoj ruci simbolizuje koncentraciju.
  • Lice na glavi predstavlja Gangu, svetu reku koja ukazuje na protok učenja svetih spisa, koji prenose mudrost s jedne generacije na drugu.
  • Mesec na čelu simbolizuje da je Bog gospodar vremena i da je On sam večan.
  • Velika ovalna tačka na čelu je treće oko znanja, koje ako se otvori pretvara u pepeo osobu u svojoj viziji. To je simbol Rušioca zla i neznanja.
  • Tigrova koža koju je Šiva nosio je znak njegove neustrašivosti

U to vreme, na Hilmalajima se pojavio jedan čovek koji je bio potpuno go, na glavi je nosio dredove (*umršene namotaje kose), držao je koplje u ruci i igrao je. Nije sedeo i meditirao, već je samo pevao i igrao. Mnogi ljudi su govorili da je lud. On ništa nije radio. Ali je nekoliko ljudi shvatilo da bi on mogao biti moćan. Neki ljudi bi mu prilazili da vide ko je, a on bi ih oterao: “Odlazite, ne prilazite mi!” Mnogi ljudi su pobegli jer nisu želeli da budu sa ludim čovekom. Ali se nekoliko njih zapitalo: “Kako ovaj čovek može biti ovako srećan?” Zato što smo svi mi srećni samo pod određenim uslovima. Ne možemo da budemo trajno srećni. Zato se za nekog ko je neprestano srećan misli da ima nešto u sebi. Postojala je jedna stvar, a to je da se nikad nije zadržavao na jednom mestu. Dok je većina ljudi srećna na jednom mestu, sa nekim ljudima, situacijama ili vremenom, ovaj čovek nije brinuo za mesto, ljude, situacije ili vreme. Bio je potpuno slobodan. Ovu potpunu slobodu bilo je veoma teško razumeti. Nekoliko njih ga je i dalje pratilo gde god da je išao. Ponekad bi rekao: “Dođite, sedite. Povežite se sa vašom kičmom.” Potom bi otišao. Nije bio tamo da ih uči sve vreme. Onda je otišao na neko vreme, ali ti ljudi koji su ga pratili su počeli da postaju veoma moćni. Počeli su da se uzdižu zato što su počeli da ga imitiraju (on im je bio uzor). Kako su postigli svesnost? Samo tako što je njihov um bio fokusiran na njega? Mislili su na njega, pratili su ga. Nije bilo bitno šta se spolja dešava. Njihov um je bio potpuno okupiran tom moći, te je moć počela da prolazi kroz njih.

Vidite, svi vi sedite ovde i gledate u mene. Ali umovi nekih od vas su na nekom drugom mestu. Da li ste onda sa mnom ili ste negde drugde? Ha ha ha. S truge strane, neki ljudi su u drugim zemljama, ali je njihov um i dalje sa mnom. Da li su onda oni sa mnom ili negde drugde? Ovo je bila jednačina. Um onih ljudi koji su ga pratili je bio potpuno okupiran njime, tako da su i oni počeli da imaju ista iskustva, npr. nisu bili vezani za mesto, osobu, vreme. Postali su večno slobodni. Počeli su da ga zovu Šiva. To znači oslobođenje. Počeli su da ga zovu Šiva, Šiva je oslobođenje, pa su počeli da se osećaju oslobođeno povezujući se sa tim. Šta je u stvari ova osoba donela svetu? Najveći pokolon koji svaki guru može dati svom učeniku – slobodu. To je najveći poklon koji majstor može dati bilo kom učeniku, a to znači oslobođenje čak i od njega, tj. oslobođenje od ljudi, vremena, prostora, oslobođenje od svakog koncepta. To je sloboda.

Tako je ovaj majstor postao Šiva u ljudskim umovima, i to je slika koju vidimo kao Šivu, Kajlaš i druge stvari. Može li se iko zaljubiti u takvog čoveka? U nekoga ko ne boravi na jednom mestu, ko ne nosi nikakvu odeću, ko nije pristojan u tom smislu, i ko je potpuno nepredvidiv kao vetar. Ali to se dogodilo. Ha ha ha. Zašto? Zato što je ljudima bilo isuviše teško da ga razumeju, izuzetak je osoba koja je takva po prirodi, nivo evolucije može se povezati samo sa onom osobom koja je oličenje slobode. U suprotnom govorimo o slobodi, ali ne znam šta je sloboda. Osoba koja zaista funkcioniše u slobodi se ne može lako razumeti i zato mora da postoji neko između. Mnogi sveci su prilazili i meditirali na boga ljubavi da bi rastopili srce ovog čoveka. Okruženje je veoma važno. Npr. ako se nalazite usred pustinje, ne osećate ljubav ni za šta. Tamo je vrelo sunce i verovatno biste mislili na vodu. U suprotnom, ako ste u prelepom vrtu, gde je prijatan miris, i toliko mnogo stvari povoljno, tada se ljubav rascveta u vama. Zato su oni kreirali takvu atmosferu oko mesta gde je on meditirao.  Ova osoba nije imala um izvan sebe. Sve je bilo u njemu. Nije bio svestan ničega što se dešava spolja. Nije čak bio svestan ni svog tela, niti je bio zainteresovan da zna šta se okolo dešava.  U tom stanju, primamljivo dozivanje spolja prijatnim mirisom, muzikom, zvukom, izvelo ga je napolje. Nije morao da otvori oči da bi video šta se napolju dešava. Mogao je sve da vidi svojim trećim okom. Sve što se u okolini nalazilo postalo je pepeo. Jer je bilo suviše moćno. To je bilo kao vatra koja gori iznutra. Kada se treće oko otvorilo, vatra je izašla napolje i sve uništila kao atomska bomba. Uključujući i boga ljubavi. Gotovo. Ha ha ha. Šta se onda dogodilo? Situacija je bila gora nego pre. Sveci su želeli da ta osoba prenese znanje ljudima u svetu, ali šta se na kraju desilo? Čak je i bog ljubavi bio uništen. Zaključili su da se ne mogu s njim igrati. Kako doći do nekoga? Svako ima neke slabosti, je l‘ tako? Odlučili su da pronađu slabosti te osobe. Ali on nije delovao kao neko ko ima bilo kakve slabosti. To je bio problem. Neki ljudi imaju mnogo slabosti, neki ljudi kao da ih uopšte nemaju. Treblo bi da postoji nešto. Zato su pokušali da shvate koja je njegova slabost. Onda su otkrili – njegova slabost je bila privrženost. Ako bi mu neko postao suviše privržen, bakti (bhakti), privrženost ga je slabila. Postao bi bespomoćan.

Jedna žena je odlučila da to uradi. Sedela je na Dolma Pasu i meditirala na Šivu vekovima. Šiva ju je ignorisao jer bi to mogla da bude zaluđenost. Neko je rekao: “U redu, on je veliki majstor.” A ona je možda pomislila: “U redu, dozvolite mi da ga ispitam.” Šiva je želeo da bude veoma siguran da je ova žena bila jasna u tome šta je želela. Šta osobu obično privuče? Dobar izgled, veliki novac, lepe materijalne stvari, ugodan život. Obično ovakve stvari privlače ljude. Šiva nije imao ništa. Pre svega bio je go i nosio je zmiju oko sebe, otrovnu zmiju. Bio je posut pepelom po telu. A pepeo ima dva značenja. Prvo značenje je potpuno odricanje, što znači da se u stvari svega odričete. Drugo značenje je da kad sve izgori postaje pepeo. Drugi aspekt pepela je da vas nijedan insekt neće ujesti J. On se nije često kupao, ha ha ha, tako prirodno, nije prao ni zube. Kako bi se onda neko mogao zaljubiti u njega? Šiva ju je testirao. Došao je kod nje prerušen kao svetac. Pitao je: “Zašto meditiraš na Šivu? Poznajem ga prilično dobro. Video sam ga mnogo puta. Čak se oko njega ne može osetiti ni prijatan miris. Nema ni novac, ni kuću. Nema ništa što bi moglo biti privlačno ni jednoj ženi tako lepoj kao ti.” Ali ona se jako naljutila: “Ako još jednom budeš ružno pričao o onome čemu se duboko divim i šta duboko poštujem, postaću nasilna. Gubi se odavde!” Onda se Šiva pojavio i rekao: “Šta mogu da učinim za tebe?” Ona je rekla: “Ja želim tebe.” On se istopio, je l‘ tako? Nije bilo moguće kreirati okruženje oko njega u uhvatiti ga. Ali sa čistom posvećenošću i 100% uverenjem, on se istopio. Posao urađen. Ha ha ha. Pristao je da se oženi, a ona je rekla: “Imam jedan uslov. Treba da imamo pravo venčanje. Kad dođeš na venčanje, treba da budeš stvarno lep.” On se složio. Došao je na venčanje, ali je poveo veliku vojsku sa sobom. Šiva obično ima veliku vojsku i oni ne izgledaju najbolje. Njegovo vozilo je bik. Naravno Šiva kad je došao izgledao je lepo i svi su bili zaslepljeni njegovom lepotom. Ali su ljudi iza njega izgledali prilično stravično. Ha ha ha. Tu je bilo svakakvih ljudi. To je bio njegov tim, njegova vojska. Oni su se venčali, a njegovo vozilo, njegov bik, koji u stvari nije bio bik, već je izabrao formu bika kako se niko ne bi zaljubio u njega, nije želeo nikakva udaljavanja u svom klanjanju Šivi. To je bio razlog. Rekao je da ga ništa nikada ne bi trebalo odvratiti. On i Šiva, ta povezanost nikada ne treba da bude odvojena. Zbog toga je uzeo formu bika. Plan sveca je uspeo. Venčanje se dogodilo. Od tada pa nadalje, svo znanje, većina znanja koje vodi ljude danas je razgovor između Šive i njegove žene.

Ako dobro razumete ovu priču, onda vidite kako je tradicija počela. Tradicija je počela bez ikakvog puta. Ne postoji put za koji se možete uhvatiti. Šta se tada dešava? Bićete potpuno oslobođeni. 100% sloboda. Onda je Šiva dao različite metode da biste dostigli 100% slobodu. Postoje različite priče, Šiva sutre, Išvara joga, čak i Kašmir sutre, Guru Gita,… sve ove stvari su Šivini razgovori sa ženom i sve je to predstavljeno svetu. Dao sam celu sliku. Ako znate odakle je poteklo, bolje ćete razumeti. Ako ste razumeli celu poruku, šta je suština celog učenja?

Budite ono što jeste. Ne pokušavajte da budete neko drugi. Onda ćete morati da stavite masku. Vi niste drugi ljudi. Mohanđi

Budite prirodni. Budite vi. To je ono što Šiva govori ljudima. Budite ono što jeste. Ne pokušavajte da budete neko drugi. Onda ćete morati da stavite masku. Vi niste drugi ljudi. Vi niste druga osoba. Ako odaberete da budete ono što jeste, bićete veoma moćni. Garantujem vam da ćete 90% vremena govoriti: “Nisam prirodan.” U suprotnom ćete glumiti. To je pod broj jedan. Pod broj dva, da li prihvatate sebe? 90% vremena ne prihvatamo sebe. Treće je, da li se opiremo situacijama oko nas? 90% vremena opiremo se svemu oko nas uključujući i našu odeću. Samo se prilagođavamo stvarima. Ovo stvara konflikt. Gde leži konflikt? Zašto se ovo dešava? Zašto? Um je odgovor. Mi odlučujemo da treba takvi da budemo. Mi odlučujemo da bi tako trebalo da bude. Kada tako počnemo da razmišljamo ignorišemo ono što jesmo. Jer usvajamo spoljašnje informacije i pobude, i kažemo: “Hoću da budem takav” ili “Hoću da budem tamo”. Onda je to konflikt. To je borba između onoga što jeste i onoga što želite da budete.

Sledeća stvar – priroda je prirodna, priroda je spontana. Kada ste spontani, vi ste jedno s prirodom. Svaki dan postajemo sve stariji, ne postajemo mlađi. To je prirodno. Nemamo izbora. Ako razumete sebe, razumete celu kreaciju. To je ono što Šiva predstavlja – celu svest predstavljenu unutra. Vi ste cela svest.

Hoćete li još priča? Vreme je za priču 🙂

PRIČA O HANUMANĐIJU I RAMI

Postojao je Šri Rama (Bog Rama), njegov tim i tim koji su činili majmuni. Rama je ratovao da bi povratio svoju ženu Situ iz Ravaninog pritvora. Rat su dobili Rama i porodica zajedno, i vraćali su se avionom. U to vreme postojala je tehnologija za letenje. Vraćali su se preko mora, preko okeana, u svoj rodni grad. Rama, Sita, Hanumanđi i Lakšmi su bili u avionu. Sita se igrala sa svojim prstenom, on je skliznuo i pao u more. Hanumanđi, koji je bio veoma odan sluga, skočio je u more kako bi pronašao prsten. Išao je skroz dole, međutim tamo je našao mnogo prstenja, pa nije znao koji je njen. Kad bi se danas to desilo, neko bi uzeo svo prstenje, jer to je dobra ideja, ostatak možete prodati. Ha ha ha. Međutim, Hanumanđi je jako vodio računa o darmi i bio je veoma pošten, pa se vratio nazad u avion i rekao: “Nisam mogao da pronađem tvoj prsten. Našao sam ih nekoliko, ali nisam znao koji je tvoj.”

Dakle, savki put kad dođe Zlatno doba, dolazi do degeneracije. Frekvencije se menjaju u Tretu, onda opet idu naniže do doba Krišne, potom tonu veoma nisko u naše vreme, u pohlepu, moć, mučenje i sve takve odlike. Onda se ponovo vraćamo u Zlatno doba. Ponovo ponavljamo proces. Ovako već sedmi put prolazimo kroz isti proces. Većina anđela, bogova, demona bogova, i svega toga uključujući ljude biva transformisano. Menjaju se u svakoj eri. Grupa anđela koja deluje u ovom vremenu će potpuno nestati i doći će druga grupa. Isto tako mi se reinkarniramo. I ono o čemu pričam danas, verovatno sam pričao i sedam puta pre. Istoj publici J Ha ha ha. I još uvek nismo jedno drugo razumeli.

P: Šta će se desiti posle toga?

O: Desiće se promena osnova. Ne mogu svi ljudi preći u sledeću eru. Ono kako mi danas funkcionišemo je iz četvrtog nivao, emotivne osnove. Za vreme promene od emotivnog do intelektualnog nivoa, jedna trećina ljudi će biti uništena i uklonjena sa Zemlje, jer ne mogu da promene svoju frekvenciju. Oni koji mogu da evoluiraju do te frekvencije koja se podudara sa tim vremenom, moći će da pređu. Ostali će tu završiti.

Postoje dva faktora za izbor koja se mogu koristiti kao merilo. Jedan je unutrašnja praznina. Vi ste kao voda. Prazni ste iznutra te ne brinete o imidžu, egu, identifikacijama, samo se osećate prirodno u svetu. Takvim ljudima je lako da se prebace na drugačiju frekvenciju. Međutim, ako ste kruti u okviru jedne frekvencije, ono što se tada dešava je da je najkruće drvo najspremnije za sečenje. Sledeći faktor je fleksibinost. Ako ste izuzetno fleksibilni, možete lako skliznuti na sledeći nivo vibracije, iz pete u šestu što je duhovna promena, a to vas vodi do Zlatnog doba.

Sa četvrtog nivoa možete videti da sada ima sedam milijardi ljudi, sedam milijardi bića, od čega će jedna trećina otići. Jedna trećina će biti sistematski uklonjena. Pogledajte prirodne katastrofe koje se trenutno dešavaju. To je nečuveno. Toliko mnogo ljudi umire. Šta danas vidite u Nepalu – broj mrtvih koji je objavljen je oko 10% onoga što se zaista desilo. Jer ni oni sami ne mogu da odu u unutrašnjost sela, pa niko ne zna koliko je preživelih. Ovo je jedno. Zatim od intelektualnog do duhovnog nivoa, opet će jedna trećina otići. Ostatak će preći na duhovni nivo. Duhovni nivo se skoro poklapa sa Zlatnim dobom. Ovako ide filtriranje.

Postoje ljudi poput mene, u telu i izvan tela, koji pomažu ljudima da evoluiraju. Ne morate da budete u telu da biste pomogli. Možete da vodite telepatski. Možete da vodite kroz energiju. Npr. mnogi ljudi koji se povežu sa mnom u energetskom smislu dobijaju poruke. Vi u stvari ne morate da govorite. Vibracija se poklapa. Kao kad upalite TV na određenu frekvenciju, dobijete grupu kanala tako da svaki majstor može da razgovara sa vama. Svaki majstor može da vas vodi. Nije važno. U početku ćete misliti da li to govori Mohanđi ili neko drugi. Kasnije ćete reći: “Nije važno. Da li je ono što mi se govori korisno? Da li je poruka značajna za mene?” Ono što nas često blokira je to što očekujemo da primimo poruku od određene osobe u fizičkoj formi. Tada zaustavljamo sve ostale poruke. Fleksibilnost je veoma važna za evoluciju. Čak i ako je poruka od malog deteta, treba je prihvatiti, i tada tečemo. Na kraju dana nećete biti vezani ni jednim konceptom. Danas nemamo ljude, imamo samo koncepte sa licima. Kad preterano govorimo o onome šta se sme i šta se ne sme, ovo je u redu, ovo nije u redu, naše obrazovanje, naša religija, naše društvo nam daju mnogo takvih stvari. U redu, verujem da nasilje nije dobro, zato što nekoga povređuje. To nije u redu. Ali izuzev toga, šta je u redu, a šta nije u redu? Kada imamo puno toga za šta smo ZA i PROTIV, šta uništavamo? Našu prirodnost. A pogledajte našu moralnost. Gledao sam jedan program. Pre nekoliko godina vlada u Francuskoj je pozvala mnogo ljudi da diskutuju kako da obnove ekonomiju. Prisustvovali su državni ministri i biznismeni. Ministar odbrane je ustao i rekao predsedniku ili kome već: “Vi me vređate. Sedim pored proizvođača porno filmova. Sramota me je što sedim pored njega.” Taj čovek je ustao I rekao: “Ja samo učim ljude kako da vode ljubav. Šta ti radiš? Svi ljudi koje ti podržavaš i koji tebe podržavaju proizvode ratne mašine. One ubijaju ljude. One uništavaju čovečanstvo. I šta ti sponzorišeš? Sponzorišeš ratove. O kakvoj moralnosti pričaš? Zbog mojih filmova niko nikoga nije ubio.” Ovo je jedna strana.

Pogledajte naš svet danas. Lekovi, vakcine, takve stvari uništavaju buduće generacije. Ali mi radije gledamo program o tome s kim je Tom Kruz spavao ili ko spava sa Bred Pitom, nego o ovim realnim stvarima gde se buduće generacije uništavaju. Ali mi zbog toga nismo zabrinuti. Trošimo puno novca za kupovinu knjiga ili časopisa da vidimo sa kim poznate ličnosti spavaju. Dolazim iz zemlje gde imamo prirodan sistem medicine koji se zove Ajurveda. Moja mama je uvek bila tradicionalno za Ajurvedu. Deda moje mame je nekad bio glavni lekar kraljevske porodice Misore. Pričao sam sa jednim od ujaka moje mame. Njega više nema. Pitao sam ga o značaju Ajurvede. Rekao je: “Mi nikada nismo smatrali ljudska bića kao jedina vredna bića. Uvek smo davali isti značaj i drvetu i ptici i životinji i čoveku. Nikada nismo eksploatisali prirodu. Ljude smo naučili da budu u skladu sa prirodom.” U to vreme kad biste otišli kod lekara, oni bi proverili vaš horoskop. Prvo bi pogledali u horoskop da vide šta zvezde kažu, a potom bi to povezali sa Ajurvedom. Dakle, sve je integrisano u jednom momentu. Zašto moramo da ubrizgavamo inekcije životinjama i uništavamo njihov život da bismo napravili lek? Postoji visok nivo potencijalnih lekova direktno iz prirode koji bi mogli sve da izleče, čak i da ojačaju imunitet. Nezainteresovanost nije rešenje za današnju moralnost, sistem. Budite svesni. Potrebno je da budemo svesni. Koliko možete da uradite u vezi s tim, ne znate, ali možete da radite u okviru svojih kapaciteta. Važno je biti svestan i važno je biti dostupan.

P: Što se tiče ovih sedam ciklusa što se ponavljaju tokom vremena, ako smo sve to uradili sedam puta pre, ima li nekog progresa kroz neki od ovih ciklusa? Postoji li bar mala razlika? Ili zašto se dešavaju iznova sedam puta ako su potpuno isti?

O: Upravo tako. Koja je poenta? Pitam ja vas. Svesnost je poenta. Igrati ulogu je poenta. Shvatite da se čak i ovaj naš život danas ponavlja. Iste stvari se dešavaju. Čak se i naše emocije događaju u istom krugu. Iste stvari se dešavaju i kada sagledamo širu sliku. Život se dešava u istom ciklusu. Ispričao sam priču kako biste razumeli. Na niskom nivou svih naših emocija, privlačimo iste ljude u život. Privlačimo iste situacije, privlačimo toliko mnogo stvari koje se ponavljaju. Jedan životni vek se isto odvija na taj način. Ispričao sam priču da bih izneo poentu. Koja je onda poenta ove drame? Da biste razumeli da je ovo drama. Dok ne shvatite da je ovo drama, nećete naći rešenje. Kad jednom shvatite da je ovo šala, počećete da se smejete. U suprotnom postoji, kao što smo rekli, pritisak zbog ispita. Kad znamo da je to šala, smejaćemo se: “Kakva smejurija, ja živim!” Ha ha ha. Mala varnica je dovoljna sa izazove požar. Nizak nivo svesnosti, udarcem na pravo mesto, postaje potpuno osvešćen.

Vaše stanje je apsolutna tišina i svaki zvuk je privremen i neprirodan, a vi ste ga dopustili zbog takvog iskustva. – Mohanđi

P: Imam pitanje koje ću iskazati kroz svoje iskustvo. Jednog dana kad sam video poruku da ćemo imati satsang sa vama, zaspao sam u toj prijatnoj veseloj vibraciji i imao sam živopisam san. Mi smo sa Mohanđijem i iznenada on ulazi u sobu u društvu mladog svamija. Njihovom pojavom cela soba je zasijala. Ustao sam i dotakao stopala mladog svamija. Osetio sam potrebu da se potpuno predam. Dok sam ustajao, osetio sam njegovu ruku na mojim leđima. Odlučno me je držao u tom položaju duže vreme kad sam počeo da ponavljam sebi “heidakan Babađi”. Osetio sam da postoji neka svrha u tome. Posle toga desilo se nekoliko eksplozija u mojoj srčanoj čakri. Kad sam se probudio, ta svest je bila sa mnom i znao sam da je on nešto uradio. Takođe, imam znatno manje problema sa srcem.

O: Fizičko prisustvo uopšte nije neophodno. Poenta je da je povezanost sa svešću u astralnoj ravni važna. Takođe nije važno koja forma vam je od pomoći. Važno je da do pomoći dođe. To je važnije. Kao što se nedavno desilo glumici iz Bolivuda (*deo filmske industrije u Indiji karakteristične po svom specifičnom stilu). Snimala je film na ostrvu u Pacifiku. Imala je problem jer nije mogla kontinuirano da snima. Plakala je Babi govoreći: “ Molim te pomozi!” Odgovorio sam ja. Ona mi je poslala poruku: “Nikad ti se ne molim, zašto si odgovorio?” Rekao sam: “Da li je odgovor ispravan?” Odgovorila je: “Veoma veoma ispravam.” To je to.

P: U kvantnoj fizici ne postoji koncept vremena. Možete li to prokomentarisati?

O: Da, to je apsolutno istina. Koncept vremena postoji samo kad postoji materija. Vreme je vezano za prostor. Ne postoji prostor gde se ja ne nalazim. Kad nema prostora, nema ni vremena. Prostor je kreirao vreme. Vreme je kreirano zbog iskustva. Kad nema iskustva, nema ni vremena.

P: Znači vi se s tim slažete?

O: Da, apsolutno. Nije važno da li se slažem ili ne, činjenice su činjenice. Slaganje s nečim ima koren u egu, je l‘ tako? Volim da vas zbunjujem J

P: U svakidašnjim životnim situacijama, kad imam ispit, dugo učim, a kad ispit dođe, imam veliku tremu, ne mogu da se koncentrišem i osećam se uplašeno. Mentalno znam da za to nema razloga, ali je to jače od mene. Šta da radimo u takvim situacijama, i kako da se izborimo sa takvim emocijama i stresom?

P: Um je veoma dobar sluga, ali veoma loš gospodar. Promena mora da se desi ka intelektu. Um je grub aspekt, koji je žarište emocija. Intelekt je suptilan aspekt. U momentu kad se prebacite na intelekt, to je potpuno drugačija igra. Nećete se zbog toga uzrujati niti ćete biti zabrinuti. Važno je da sednete opušteno, da se povežite sa svojom kičmom, i da se radije sve više i više povlačite ka unutrašnjoj, a ne ka prednjoj strani. Obično ste uznemireni kad ste usmereni ka prednjoj strani. Što se više povezujete sa vašom kičmom, manje ćete biti uznemireni. Zbog toga imamo meditaciju 360 stepeni.

 

Prevod: Staša Mišić

Lektura i uređivanje: Jelena Fasbender

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Next Page »

Blog at WordPress.com.
Entries and comments feeds.