Predivni umovi – San za razmišljanje

Image
Na nivou našeg postojanja stanje sna jednako je budnom stanju.

Dejvid se probudio iz prelopog, dubokog sna. Na neki način, san je bio istovremeno oslobađajući i uznemirujući. Video je sebe kao dečaka, kako sa svojim dedom koga više nema šeta niz obalu reke. Bilo je veče. Sunce je postajalo crveno. Ptice su letele kući nakon dana provedenog napolju. Nežni povetarac je osvežavao. Selo mu je bilo veoma poznato. Bio je tu ranije. Deda je držao Dejvidovu ruku, isuviše pazeći na njegovu sigurnost. Dok su hodali stazom paralelno sa rekom, videli su i doživeli mnoge lepe prizore i zvuke. Ono što je privuklo Dejvidovu pažnju i čega se sećao kada se probudio bila je molitva koja je dolazila iz neke male kolibe, očigledno od nekog deteta. Išla je otprilike ovako…

Razna mesta, razni trenuci

Razna lica i razni zvuci.

 

Kroz vremena i doba

Kao verni lađar nosi me Bog.

Sigurno i čvrsto štiti me,

ko’ majka ptica ptića svog.

 

Siguran i bezbedan jesam

Kroz zimu, leto, proleće i jesen.

 

Image
Tradicija odgaja generacije samo ako izaberemo da je oslušnemo…

Osećanje moćne zaštite i sigurnosti preplavilo je Dejvida. Dedine ruke i dražesna molitva pratile su i osnažile njegovo osećanje blaženstva. Dejvid je svog dedu zvao  Baba. Bio je duboko povezan sa svojim dedom do te mere da su znali svaku suptilnu vibraciju jedno drugog, pogotovo duboke emocije. Nastavljajući sa šetnjom, pitao je svog voljenog dedu:

“Baba, kuda idemo?”

Baba se nasmešio i rekao: ”Želim da te upoznam sa svojim prijateljima. Išli smo zajedno u školu, igrali smo u istom timu i zajedno odrasli, baš kao ti, Mark i Alf”

Dejvid se nasmejao: “Baba, ja ne mogu da te zamislim kao mladića, a kamoli kao dečaka” 🙂

Baba se glasno smejao: “Nisam rođen star. 🙂 Nisam oduvek ovoliko star.” 🙂

Baba je bio visok čovek sa blago povijenim ramenima, jedno njegovo rame bilo je blago savijeno napred i na jednu stranu. Imao je izuzetan karakter. Uvek je vladao svakom situacijom. Nikada ga nisu videli uznemirenog. Uvek raspoložen, smiren i sabran. Uvek je koristio svoj razum i tačno znao šta radi. Dejvid ga nikada nije video besposlenog čak ni u starosti.

Njihov put završio se kod groblja ispred crkve, pored reke. Dejvid je bio iznenađen.

“Gde su tvoji prijatelji? Hoće doći ovde? Ovde se nalazimo?” Ovo je zaista neobično mesto za bilo kakvo prijateljsko druženje.

Baba je rekao: “Ne. Oni su već ovde.”

Baba je odveo Dejvida do spomenika na kome je pisalo “Vilijam Smit”. Rekao je “ Vil je bio moj školski drug i moj najbolji prijatelj. Takođe, bio mi je kum na venčanju. Nepokolebljivo jak čovek i hrabro srce. Vredno je radio u inostranstvu, zaradio novac i nakon penzije vratio se kući. Sreli smo se nakon dugo vremena. Bio je živa vatra u detinjstvu, srčan i šarmantan. Kada se nakon svih tih godina vratio, izgledao je umorno i povučeno, previše zamišljeno. Delovao je više zainteresovan za izolaciju i sakrivao se od društva koliko god je mogao. Pokušao sam da prizovem neka lična stara sećanja i da ga oživim. Nije pokazivao nikakav interes. Imao je troje dece. Kada je ostario svi su se sa njim borili oko imanja i novca. Čak su ga i maltretirali, i nikada se nisu slagali ni sa čim što bi rekao, pitao, ili tražio da urade. Na kraju, umro je sam, slomljenog srca. Vil je nekada bio jak čovek, heroj za sve. Nisam mogao da ga gledam tako slomljenog i samog. Eto šta starost učini od nekoga. Dejvide, ako nismo dovoljno pažljivi da ulažemo u veze dok možemo, kasnije nam život može doneti samoću i otuđenje. To se čak može nazvati i “živi pakao”, bez ljubavi, topline i zajednice, upravo onih stvari za kojima žudimo kada smo slabi i nezaštićeni.

Dejvid: “Baba, da li su svi tvoji prijateji mrtvi?”

Image

(Groblja domaćih životinja su ljudski stomaci!) Svi su imali svoje živote i svi su umrli.  Briga za žive važnija je od brige za mrtve. Često ignorišemo žive i brinemo za mrtve. Radimo stvari obrnuto. 🙂 Sasvim sigurno treba da poštujemo mrtve, ali ne po cenu života.

Baba se nasmejao i rekao: “Nisu svi. Neki su još živi. Ali, vidiš, oni su stari. Većina ne može sama da se kreće. Treba im pomoć. Jako su zavisni od drugih. Starost često ljude učini invalidima i hendikepiranima.”

Dejvid je osećao olakšanje jer njegov deda može sam da se kreće i relativno je zdrav. Ipak, Dejvid je osećao neku nelagodu u grlu. Osećao je da bi mogao postati depresivan viđajući sve te stare prijatelje svog dede na groblju. Ipak, znao je da to Baba smisleno radi, iako Dejvidu nije bilo baš zabavno. Rekao je: “Baba, hajdemo kući. Ne osećam se dobro”.

Baba je rekao:” Dejvide, još dva upoznavanja i ići ćemo kući.” Baba je pokušavao da razveseli Dejvida koji je polako postajao neraspoložen.

Na sledećem nadgrobnom spomeniku je pisalo “Stiven Samer”. On je bio naš pilot. Baba je rekao kao da je u pitanju šala. Dejvid je tada već bio suviše snužden da bi uživao u bilo kakvim šalama. Cela situacija učinila ga je preterano zabrinutim.

 “Čak i kada smo bili mladi, hteo je da postane pilot i da leti avionima. Priključio se vojsci i postao pilot. Učestvovao je u mnogim ratovima i bombardovao mnoge ljude i mesta. Zbog toga se kasnije najdublje kajao. Boreći se sa opakim rakom abdomena, iako  ga je njegova posvećena supruga Lisa dobro pazila, kad god bi se sreli na kafi, govorio bi: “Koliko sam samo ubio ljudi u mladosti!!! Žena, dece, mušraraca, starih i mladih. Ne poznajem njihova lica, hvala Bogu. Ali, oni me proganjaju svake noći. Tela bez lica mi prilaze i pitaju: “Šta smo ti uradili da uništiš naše živote? Tek smo počinjali da živimo, isprobavajući slatke i gorke plodove života, ti si nas isterao iz kreveta. Kako ćeš nam se odužiti, kako ćeš nam vratiti naše živote?” Grizlo je kajanje. Stiv se kajao i danju i noću. Čak je priželjkivao smrt kao utehu za njegovu bolnu svest. Odbio je lečenje,  a jak bol koji je izazivala bolest koristio je kao pročišćenje od svojih greha. Mislio je da će ga smrt konačno umiriti. Mučila ga je bespomoćnost. Konačno, odustao je  i evo gde je”, Baba je pokazao na grob.

Poslednji je bio Erik. On je bio glumac. Jurio je slavu i priznanje. Postao je ovisnik i umro mlad. Nikada nije mogao da ostvari stabilnu vezu. Iako je imao mnogo dece sa različitim ženama, nije bilo nikoga da se o njemu brine ili da ga pazi na samrti. Umro je sam, u bolnici, sa žudnjom da vidi svoju decu i oseti njihovu ljubav koju nikada nije negovao u mladosti. Dao sam sve od sebe da neke od njih ubedim da posete oca na samrti. Niko nije bio zainteresovan i dali su mi neuverljive izgovore. Nikada nije mario za svoju decu kada je bio mlad. Deca nikada nisu marila za njega kada je bio star, bolestan i bespomoćan. Život je kao ogledalo. Žanješ ono što seješ.

Image
Ko je video drugačiji kraj života? Predator za tren može postati plen.

“Što se mene tiče, bio sam sasvim prosečan u poređenju sa njima i odavde nisam nigde išao. Svi oni su videli svet van sela. Ja pored ovog sela nisam mnogo video. Video sam samo svoj unutrašnji svet. Moj svet je bio u meni. Ceo svet je bio u meni. Na kraju, oni nisu mogli da se održe u svom velikom  svetu, a ja sam mogao. Ne hvalim se, samo ukazujem na svoje shvatanje. Naučio sam da zidam zgrade i da se bavim poljoprivredom, što me održalo u životu. Više od žita sejao sam ljubav i negovao je. Delio sam je u ovom selu najbolje što sam mogao. Tvoja baka je bila divna duša. Nikada nije dozvolila da neki gost ode iz naše kuće praznog stomaka. Više od hrane, gosti su bili zadovoljni našom iskrenom brigom. Uvek smo bili samodovoljni ipak, naše komšije su uvek delile svoju sreću sa nama, isto kao i mi. Brinuli su za nas i smatrali su da zavređujemo njihovo vreme i prostor. Nema zamene za VREDAN RAD. Nema zamene za LJUBAV.”

“Bio sam zauzet i moj život bio je prilično bogat i značajan. Kao hobi naučio sam astrologiju. Nikada nisam praktikovao astrologiju zbog novca. Samo sam vodio nekolicinu koji su došli kod mene da razreše neke lične nedoumice. Astrologija je mogućnost da pročitaš nečiju sudbinu koristeći šablon kretanja planeta i zvezda. Kada bi  sudbina bila promenljiva astrologija bi pogrešila. Na sreću, nije. Sudbina je konstantna, predodređena. Astrologija kao nauka  zasnovana je na konačnoj mapi zvanoj sudbina, unapred isplaniranom putu kojim neko ide u životu. To je nauka. Čista matematika. Element slobodne volje i elemenat milosti uvek to donekle mogu izmeniti.

Stoga sam živeo jednostavan život, daleko od užurbanih gradova, i živeo sam dovoljno dugo da vidim moje lutajuće prijatelje mrtve i sahranjene! Koliko smo snova i želja imali tokom naše mladosti! Neki su realizovani, neki ostali neispunjeni. Ja se ne kajem. Vreme je da i ja idem. Možda neću preživeti ovo leto. Moje vreme je blizu. Smrt me ne plaši, niti me brine život posle smrti.”

“Ne poznajem nikakvog Boga. Nisam video Boga. Nijedan Bog nije došao do mene da me vodi, da ne pominjem da me kritikuje, tuče ili osuđuje. Verujem da je za gladne Bog hrana, da je promrzlima Bog toplota. Leti, Bog se javlja kao hladan vetrić, a u proleće kao pupoljci. Verujem da Bog nije odvojen od svojih različitih formi. Verujem da se Bog izražava i kroz nas kao  dobrota, saosećajnost i ljubav, dok Đavo, ako postoji, izražava sebe kao ljubomoru, mržnju, bes i osvetu. Ne znam nikakvu veliku filozofiju niti želim da je znam. Koja je svrha znati je, ako ne mogu da je iskoristim? Ne želim ništa što ne mogu upotrebiti ili praktikovati”.

Zatim je Dejvid video svog dedu, baku, svoje roditelje i sve svoje rođake na zabavi pored prelepe reke. Svi su pevali i igrali i u vazduhu je bila ogromna ljubav i osećanje pripadnosti. Dejvid je pevao mnogo pesama i bilo mu je jako zabavno.

Image
Izgubilo je svoj život da bi mi slavili!
Image
Pazi šta jedeš. Jedi potpuno svestan.

Na stolu je bilo mnogo hrane i pića, i kada je dotakao parče svinjskog mesa sa roštilja (specijalitet za važna okupljanja) opet je čuo glas svog dede iako ga nije mogao videti. “Seti se Dejvide, to prase nije umrlo srećno zbog tebe. Nasilno je ubijeno. Ubijeno je da bi ti uživao. Otrgnuto sa majčinih grudi dok je pilo mleko. Njegova majka je još uvek živa i nedostaje joj dete. Neki od njegovih braća i sestara su još živi. Jedi sa razumevanjem. Jedi svesno”. Dejvid je ostavio meso. Više uopšte nije mogao da ga konzumira.

Probudio se jasno se sećajući celog sna i znao je da mu je njegov dragi preminuli deda upravo preneo poruku od životnog značaja. Da bi je preneo, kao medijum je koristio san jer je ovaj svet već napustio, i nije bilo mogućnosti da razgovara sa Dejvidom.

Ovo je bila prekretnica u Dejvidovom životu s obzirom na to da se sve više uključivao u određenu vrstu obrazovanja koju je odabrao i postajao sve introvertniji, indiferentniji i neosetljiviji prema spoljašnjem svetu zbog toga. Iako se njegovi roditelji nikada nisu mešali preuzeo je na sebe veliku odgovornost i već je bio pod pritiskom, i to ga je bolelo. Anksioznost zbog mogućnosti da neće uspeti ili da će biti poražen pogađala je njegovo samopouzdanje. Dejvid je za svoju dilemu dobio jasan lek od svog dede. Odlučio je “ŽIVOT MORA BITI JEDNOSTAVAN! Zašto ga komplijujemo? Definitivno moramo puno raditi. Ali, moramo voleti ono što radimo. Ljubav prema poslu će ukloniti sve pritiske i patnju. Ako volimo ono što radimo neće nas dotaći zub vremena.” Život Babina tri bliska prijatelja omogućio je da Dejvid razume uzaludnost histeričnog traganja. Sve na kraju završi u grobu. Sve emocije, ego, ambicije završe na istom mestu. Život ispunjen ljubavlju i smehom vredniji je nego milioni u banci. Odlučio je da će ceniti ono što mu je dato umesto da je stalno nezadovoljan i fokusiran na ono što do sada nije postigao. Prestao je da se poredi sa drugima i da sebe kritikuje ili osuđuje. Shvatio je da je uvek tragao za ovim ili onim što nije imao, zanemarujući sve što već ima.

Nemogućnost da se uživa u dostupnim materijalnim stvarima i vezama vodi u stalno razočaranje i na kraju u depresiju. Shvatio je da stalno opiranje svemu troši mnogo energije i čini nas umornim. Dejvid je odlučio da se promeni za 180 stepeni. Ljubav je lek. To je sve što je trebalo da nauči i zapamti. Ljubav je sve što nekome treba. Našao se u sasvim novom životu.

P.S. Ponekad vas anđeo čuvar vodi do astralnog nivoa i omogući takva iskustva. Sećanje na iskustvo ostaje ako je ono važno za ovozemaljski život. Kako bi se dobro sačuvala, sećanja, uputstva i  smernice se urežu u podsvest, ako se očekuje da neko u svom životu iskoristi te informacije. Ovo je samo da biste vi to shvatili. Molim vas da shvatite da postoji tri miliona  mogućih permutacija i kombinacija u našem postojanju. Stoga nemojte razmišljati šablonski. Sve je individualno i jedinstveno. Svaki trenutak i svaki način su jedinstveni. Što je za jednoga hrana za drugoga je otrov. Nemojte iskustva osuđivati već ih cenite. Sve je važno na neki način za nekoga.

Image
Postojanje je relativno. Samo je ljubav stvarna …

 

Wordle: Mohanji Serbia - blog - Predivni umovi - San za razmisljanje

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevod i obrada: Biljana Vozarević

Advertisements

Pitanja i odgovori u Beogradu, 12. aprila 2011.

Pitanja i odgovori u Beogradu, 12. aprila 2011.

Image

 

P: Zašto ima ljudi punih nerazumevanja koji varaju, nanose patnju drugima? Kako vi na to gledate iz više perspektive?

O:  1)    Prvenstveno, svaki čovek funkcioniše na svom vibracionom nivou. Nema dva ista čoveka. Može biti sličnosti, ali oni nisu nikada isti. Svi su jedinstveni. Dakle, ako kažem da vas potpuno poznajem, lažem, čak i ako ste mi sin ili ćerka. To je s jedne strane.

2)    S druge strane, ako gledate iz šire perspektive, nema razlika među ljudima.  Nema vremena, prostora, pola, ni državne granice kao barijere, kao sunce. Pogledajte sunce. Ono isto blista u svakoj državi. Zamislite sunce, i možete da shvatite šta je pogled iz više perspektive. Isto je i s duhovnim majstorima koji funkcionišu u višoj svesti. Svi su ljudi u njihovoj auri.

     I nema za njih razlike da li ste unutra ili napolju. Biti unutra ili napolju je naš sopstveni izbor. I to čini razliku u životu. Ako zatvorim sva vrata i prozor i žalim se, ko je odgovoran? Mi, jer donosimo sopstvene odluke. Niko drugi. Ako neko dođe i prevari vas, ili vas iskoristi, kako se to dešava? Verovatno ste videli film “Titanik”? U “Titaniku” je veliko potpalublje s motorom gde radi glavni inženjer i trupa drugih inženjera. Svi su unutra u brodu. Ne vide kuda brod plovi. Ko zna kuda plovi brod? Kapetan i njegovi saradnici. Kapetan daje instrukcije inženjerima, “Uspori, Punom parom napred, ili stani…”

     Dakle život je upravo takav. Vaš podsvesni um je kao hard drajv u računaru, sadrži sve činjenice iz prošlih života. Ali vaš svesni um je vaše trenutno sredstvo za funkcionisanje. On je samo iz ovog života. Koje podatke ste uskladištili u svoj podsvesni um to još ne znate. Na primer, dugovali ste mi novac i niste mi ga vratili u prošlom životu. Šta će se dogoditi kada se sretnemo u ovom životu? Verovatno nećemo baš dobro funkcionisati u ovom životu. Možda ću silom morati da uzmem pare od vas. Ni vi ni ja nećemo znati zašto se tako ponašamo. Dakle, sve što doživljavamo i što ćemo doživeti ima vrednost. Možda ne razumemo sve što nam se dešava u životu, ali ono ima svoje korene u prošlosti. Dakle to je individualno.

3)  I na trećem nivou, u apsolutnom smislu, ne postoje tragedije u životu, samo iskustva. Ponekad kažemo da su dobra, ponekad da su loša, ali na kraju krajeva to su samo iskustva. I kao što putujete vozom, dok gledate kroz prozor, vidite napolju prizore koji se stalno menjaju, i stanice se menjaju, ljudi dolaze i putuju s vama i idu svojim putem, isto se tako i život menja. Ni jedna tragedija ne traje zauvek, ni jedna sreća ne traje zauvek. Moramo da prihvatimo život onako kako dolazi, sa svim svojim plusevima i minusima. I kao što sam jednom rekao, niko nije nesavršen u ovom životu. Svako od nas ima ulogu, i šta god da se desi mi ćemo ispuniti tu ulogu.

P: Šta ako neko ne želi da igra svoju ulogu i izvrši samoubistvo?

A: Moraće da se vrati, ponovi svoju ulogu i još ispuni i novu.Video sam duše, koje izlaze iz tela u žurbi i potpuno zbunjene, to je traćenje. Ne možete pobeći od života, jer znali to ili ne, vi ste ovaj život izabrali.

     Ko napusti telo redovnim putem, ne napušta telo u žurbi, bolje je pripremljen je i odlazi u astralnu ravan, čekajući da uđe u sledeće telo, ma koliko to potrajalo, jer tamo nema osećaja za vreme. Vreme je samo na zemaljskoj ravni. Zbunjenost nepripremljene duše nastaje zbog toga što u trenutku napuštanja tela, koje je teško, odjednom nastaje osećanje lakoće. Telo je kao automobil, nosi vas, ali, kada se kola popravljaju i popravljaju, i postanu neupotrebljiva, morate da ga promenite. Isto tako naše telo se dobro koristi i kada postane neupotrebljivo, ili delovi tela prestanu da budu funkcionalni, duša ga mirno napušta. Kad napusti telo duše dalje prolaze kroz izvesni period hlađenja. Vreme je da za njihovu kontemplaciju, da se zagledaju u prošlost i pažljivo razmotre budućnost. Duša misli: “Uradio sam toliko mnogo toga u ovom poslednjem životu. Ipak sada imam još više želja da ostvarim.” Duše takođe razgovaraju s duhovnim majstorima, baš kao i mi ovde. Jedina razlika je u tome što na astralnoj vibracionoj ravni nema ega. Raspravljaju, “Ok, znaš šta hoćeš da uradiš, hoćeš da uzmeš drugo telo?”

1)Prvo, tu je odluka da se uđe u drugo telo.

2)Drugo, pitanje je gde.

Zemlja nije jedina ravan gde se neko može roditi. U zavisnosti od vaše želje, možete izabrati pravu matericu. Na primer, ako je vaša najveća želja da budete američki predsednik, izabraćete odgovarajuću porodicu da biste tu dospeli. Onda će vaša duša da čeka sve dok ne dođe pravo vreme. Duša se vraća na osnovu prioriteta svojih želja i rodi se na tom mestu koje je odgovarajuće za ispunjavanje tih želja.

To je uopšteno način kako duša funkcioniše. Nema tragedija, samo iskustava. Nema razloga za strah. U svakom trenutku ste vođeni. Iako to u stvari ne shvatamo.

P: Zašto to ne shvatamo?

O: Uglavnom zbog ega, kao i zbog uslovljavanja kojim smo formirani.

Dobijam imejlove “Ko govori kroz Vas, da li Vi govorite, ili Isus govori kroz Vas?” I moj odgovor je “Kakve veze ima ko govori? Bitan je sadržaj. Ako je ono što govorim za vas beskorisno, onda da li je Isus, Buda ili neko drugi nema nikakvog značaja. Zavisi da li ono što govorim vama koristi. Ako možete to koristiti, nije važno ko govori.

 Image

P: Kako da izađemo na kraj s nedostatkom volje?

O: Zavisi odakle funkcionišete, gde stojite. Na primer, sedite ovde, i možete da krenete nekuda samo sa tog mesta.

  • Uvek smatram tamas, inerciju, tj. lenjost za realnog đavola našeg postojanja. U sebi imate moć da se izborite s tim đavolom i pobedite svoj život ili sudbinu. Stalni osećaj umora. Ako ste u tom stanju, onda je lek za to hiperaktivnost. Morate da se pokrenete u akciju. Idite igrajte fudbal, tenis, trčite… radite nešto što će umoriti vaše telo. Jer inercija vas polako dovodi u stanje gde vam niko ne može pomoći, i onda padate i u depresiju. Jedan čovek je pitao velikog sveca: “Treba li da meditiram?” Svetac je odgovorio: “Ne, igraj fudbal.” Jer svetac vidi kroz vas. On zna šta vam je potrebno.
  • Zamislite sada da ste ušli u hiperaktivnost. Nemate inerciju. Hiperaktivnost vam uvek daje očekivanja: “Moj komšija je bolji od mene”, ili “Moj prijatelj je bolji od mene” Treba da radim više. Nastavljate da postavljate vrlo visoke i nedostižne ciljeve ili stalno pomerate svoje ciljeve i golove. Ako nastavite da pomerate golove, nikada nećete ubaciti u njega loptu. U takvoj situaciji opet se dešava depresija. “Dajem sve od sebe, ali mi ne ide”. Šta je tu lek? Daj sve od sebe i zaboravi na rezultat. Prihvati da si takav kakav si. Kaži sebi: “Ovo je najbolje što mogu i to je u redu. Neko drugi to može bolje, ali to je njihov kapacitet.” Čim potpuno prihvatite sebe sa svim svojim negativnostima i pozitivnostima, onda se pomerate na nivo sveca. To se zove nivo satva (satwa).
  • Na nivou satve, potpuno ste uravnoteženi, niti ste na jednoj strani niti na drugoj. Niti ste komunista niti kapitalista. (Šala) HA HA. Zavisnost od drugih ljudi će biti vrlo mala. Na tom nivou funkcionišete samo na nesebičnosti. Sebičnost tu ne može ostati. A ako provedete previše na tom nivou, možete opet da zapadnete u inerciju.  Šta je tu lek? Posmatranje! Posmatrajte sebe, osluškujte sebe: “Da li sklizavam dole ili sam miran? Da li se u mene ušunjavaju strahovi i brige? Ili, da li sam prerastao sve strahove i brige? Kada vas strahovi i brige, ili krivica zbog prošlih događaja progone, možete ponovo da spadnete na Radžas  i Tamas. Dakle lek je svesnost. Povećana svest da ste vi u stvari duša i da je sve drugo privremeno. I, sve će pre ili kasnije otići, uključujući i ljude i situacije.

Tako čovek funkcioniše ili bi bar trebalo da funkcioniše u životu. Što se više koncentrišete na samu aktivnost i manje na rezultat, biće manje tuge zbog očekivanja. Što je više očekivanja, to je više i žalosti. Ako ste skoncentrisani na aktivnost, ne morate da meditirate. Ako ste u uobičajenoj lenjoj ravni, i kažete “Hoću da meditiram”, šta to znači? Samo bekstvo, nešto što će da opravda vašu lenjost. Ne želite da pričate s bilo kime i sedite u tišini, tako da vam ljudi ne dosađuju. Meditacija nije pilula za svakoga. Prema spisima, prvo, razmišljajte o tome “Šta je Mohandji?”, npr. “Zašto se drugi konektuju, a ja ne” ili se prosto zapitajte ”KO SAM JA?” itd. Onda krenite u akciju. Nakon toga dospevate u stanje gde niste ni u svom telu ni van njega, u ravni uravnoteženosti, mira. Znate da vam se pomerila svest. Ako vas kontemplacija automatski vodi u meditaciju, imaće efekat na vas. Inače, ako samo razmišljate o meditaciji i sedite u tišini, um će vam svuda lutati. Ako se to dešava, šta da uradite? Sedite i posmatrajte svaku misao. Nemojte pokušavati da ih kontrolišete. Kontrola neće delovati. Ne možete kontrolisati svoj um. Jeste li videli nevaljalu decu, svašta će da urade. Ali čim počnete da ih posmatrate, postajaće svesni svoje sopstvene akcije, dok posmatramo. “O, samo me gledaju i ne grde me dok sve ovo radim”. Isto je i sa mislima. Ako samo posmatrate, one će se smanjiti. Dakle, između jedne i druge misli nalazi se prostor. Sada nema prostora, ali misli nadolaze  i neke prolaze kroz vas. Baš kao poslednji voz do svoje kuće. Svako hoće da uđe u njega. I jurnjava je. Isto je i sa mislima. One jure. Ne znate šta ćete misliti sledećeg trenutka, zar ne? Kada se jaz između misli dogodi, nastaje tišina. Kada posmatrate sve više i više, jaz se povećava, i vi sve više provodite vremena bez misli. Kada periodi tišine postanu sve duži, koji zvuk čujete? Zvuk BOGA!!! Ako želite da slušate Boga, morate da utihnete. Kada nema misli, nema oscilovanja tamo vamo, sreće ili tuge, prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti; samo duboki mir. Nije taj mir kratkotrajni period. Duboki mir je trajni koncept. Radite svoj posao 24h u miru, a ne samo kratki segment vremena tokom dana.

P: Interesuje me integrisanje nauke i duhovnosti. Šta mislite o tome?

O: Vrlo dobra ideja. U stvari, upravo sada, imate tri sredstva da shvatite svet.

·        Telo, možete da doživljavate svet preko očiju, ušiju usta, nosa, kože, pet čula. Potom imate organe za kretanje, ruke, noge.

·        Iza toga imate um. Mesto gde borave emocije. Na primer, kada vidite tragičnu scenu osećate da bi zaplakali, pisali. To je vaš um.

·        Intelekt, inteligencija, koja je naš analitičar. Kada vidite jabuku, želite da znate kako se pravi, tako intelekt pokušava da je shvati.

Dakle, um je odgovor i reakcije na spoljni svet. Intelekt je analiza spoljnjeg sveta.

Telo, um i intelekt su zajedno. To se dogodilo kada ste se rodili. Ostaće sve do vaše smrti. Da bismo razumeli svet, postoje ova tri alata. Ali ko ih koristi? Duša!!

     Evo još jednog primera. Došli ste u Beograd i želite negde da živite. Kada iznajmite kuću, trebaju vam struja i voda. Inače to je samo ljuštura. Struja i voda su um i intelekt. Telo je vaša iznajmljena kuća. Postoji nešto što upravlja svim ovim. Zove se duša ili energija. Ta duša to ste vi, koji ste privremeno iznajmili kuću. Kada duša radi kroz vaše telo, imate osećaje. Kada radi kroz vaš um, osećate. Sada vam ukazujem na vaše ograničenje. Ima milion stvari u Beogradu koje se mogu videti i doživeti. Da biste razumeli ovih milion stvari, imate pet čula, oči, nos, uši, jezik, kožu. U jednom trenutku, možete uživati samo u jednoj stvari svesno. Ako gledate TV i jedete, verovatno niste skoncentrisani ni na hranu niti na TV program, dakle ne uživate ni u hrani ni u TV programu. Uživate samo u jednoj stvari u jednom trenutku. Razumete li svoje ograničenje?

     Sada, govorimo o stvaraocu i stvorenom. Beograd je ogroman s milion stvari, ali šta je sa svetom? Jedan trilion? Šta je sa univerzumom? Sto triliona? Ako želite to da shvatite, morate da postanete stvaralac. Morate da idete izvan ograničenja čula. Morate da prevaziđete ograničenja čula, odete u svoj um, izađete iz svog uma, odete u svoj intelekt, odete izvan intelekta, u svoju dušu. Kada postanete duša, počinjete da postajete neograničeni. Kada postanete duša koja nema ograničenja, počećete da shvatate neograničnost stvaranja. Na primer, ako tako sedite, u kom prečniku funkcionišete tokom dana? U 120 stepeni. Samo posmatrajte. Nije čak ni 180. Dakle mi od celokupne svesti u proseku koristimo samo 120 stepeni ispred sebe. A šta je sa ostalim delom? Ne znamo čak ni šta je iza nas. Čim počnete da saznajete i vidite šta je iza vas, vi funkcionišete u 360 stepeni. To je moguće. Kako? Skoncentrišite se na svoju kičmu. Znate šta kažu? Vaša kičma predstavlja stepenice do raja.  Dakle kada počnete da usmeravate pažnju na kičmu, tada ograničenje na 120 stepeni nestaje. Sa ovih očiju se automatski premeštate na treće oko. Kada danas stignete kući, vežbajte da se koncentrišete na svoju kičmu. Kada pomerite svest na treće oko, postajete neograničeni. Vaše se moći menjaju. Počećete da vidite ono što drugi ne vide. Počećete da doživljavate iskustva o kojima vam sad govorim. Inače bi to bila samo teorija. Čim se koncentrišete na prostor na potiljku, na istoj visini na kojoj je treće oko, ovo je mesto gde se poruke primaju, a treće oko je mesto preko kog se poruke prenose. Kada se oslonite na treće oko, vaša zavisnost od čula nestaje jer znate mnogo više. I da li znate šta je najlepše u tome? Zaboravite na nauku!!! Jer intelekt postavlja pitanje. Kako se to može dokazati? Nauka je dokazala da duša slona, kao i duša mrava imaju pola unce (15 grama). Nauka vas može dovesti do nekog nivoa. Posle morate da ostavite nauku i idete dalje. Jer vaše shvatanje će biti drugačije. Mnogi me vide kako funkcionišem  na drugoj ravni.

P: A ako možda iskoristim nova otkrića i proširim ih te pokrijem i duhovnost?

A: U tom slučaju koristite nauku i stignite do maksimuma dokle možete da stignete. Idite do kraja. Kada stignete do kraja, jedno će biti jasno. Na kraju um ne treba da bude uključen. Otvorite svoj um za ove nove mogućnosti. Nikada ne dozvolite da vam se um zatvori kad stignete do granice preko koje nauka ne ide. Otvorite um za ove nove mogućnosti i počećete da dobijate dalja saznanja.

     Postoje različite ravni postojanja koje naše ograničeno shvatanje ne može da objasni. Na Zemlji, morate da imate seks da biste produžili vrstu. To je stoga što su zemljani sastavljeni iz elemenata. Polni odnos ili seks je potreban da bi se produžila vrsta. Da biste napravili fizičko telo, potreban je polni odnos. Na drugim ravnima, da sam odlučio da iz nekih razloga treba da stvorim još entiteta, mogu da se multipliciram samom voljom. I to je sve iz određenog razloga.

     Dalje, stvaramo prostor iz razloga. Okupimo se, raspravimo o nečemu na primer o nekom događaju,  rastvorimo prostor i nestanemo. Dok to radimo, taj prostor je stvaran. Ali, kada izađemo, nema ničega. To je kao projekcija na ekranu. Kako možete definisati takvo postojanje? To je veoma teško objasniti. Zato ne govorim mnogo o tome kako funkcionišem jer bih morao da objasnim ono što se ne može objasniti. Ali sada, neki od vas me uhvate na raznim ravnima da tako kažem. Povežu se s mojim očima i putuju sa mnom.

     U ovom postojanju, ako ste povezani sa mnom, znam da uvek ima neko očekivanje ili ego, koji je u to uključen. Na drugim ravnima, kada drugi putuju, konekcija je uvek zasnovana na ljubavi, čista je. Nije kao ovde, uslovljena. „Ako uradiš ovo, volim te, ako ne uradiš ovo, neću te voleti.“ Nije tako. Bez obzira da li ste crni, beli, gore, dole, volim vas. Takva ljubav se ovde ne može naći. Zato kažem da je za duhovnog majstora da bi radio u ovoj neprozračnoj zemaljskoj ravni, to bolno. Jer je u 80 od sto puta pogrešno shvaćen. I zato  što ne sledi pravila neprozračne ravni. Ponekad sledi pravila neke druge ravni.

     Venčajte se svešću sveca, ili duhovnog majstora. Nemojte da se venčate sa duhovnim majstorom. Jer njegova svest se zasniva na ljubavi. Ali ako se udate za njega, on će se stalno menjati, dakle, razočarate se jer je to postojanje kao projekcija na ekranu.

     Dakle, postoje dva nivoa delovanja:

·        Jedan je zasnovan na karmi, znači šta su vaše želje, šta želite da uradite

·        Drugi se zasniva na dharmi, na dužnosti, bez ličnog životnog rokovnika, bez ličnog, postojim za vas. Vi me ovde zadržavate. Ako ne mogu da prenesem poruku ovde, rastvoriću se. Telo je uzeto da bih preneo poruku. Čim ne bude potrebe da prenosim poruku, napustiću telo. Moje postojanje zavisi od vas. Ono je relativno postojanje.

P: Da li ste lično izabrali duhovnost? Kada nemate ego, ili želje, šta sledeće? I ako na primer još niste dovoljno evoluirali da biste išli bezuslovnom ljubavlju?

A: Ne postojim radi sebe. U svojoj trideset i nekoj godini, oslobodio sam se karme. Sada funkcionišem po dužnosti. Duhovnost nije poziv. To je trajno zajedništvo.

     Svaka osoba ima svrhu. Prenosim poruku da profesija i duhovnost idu jedno s drugim. Taj oblik sam ja izabrao i podržala me je i još uvek me podržava galaksija duhovnih majstora. Zato na našoj meditaciji ljudi razaznaju mnoge duhovne majstore kako idu i blagoslove, uključujući i Isusa, mnogo puta. Jer ja sam jedno s mnogim duhovnim majstorima. A postoji samo jedan kriterijum. Čistota. Nesebično delovanje. Moram da vam dam nešto 100% čisto, bez očekivanja ičega za uzvrat, i to samo radi vaše koristi. To me čini moćnim. To menja vaš život. Mnogi od vas su već saopštili promene koje ste imali u svom životu, nakon dolaska na naše meditacije. Čistota i Vera su dva stuba našeg doma.

 Image

A kako održavam čistotu? Nesebičnošću u misli, reči i dela.

I takođe i radim 24h dnevno i ne umorim se. Zašto? Zahvaljujući čistoti. Bez očekivanja, ljubav. Ljubav je čista. Zamislite samo Isusa, njegov maksimalan rad je trajao 6 godina, za 6 godina je radio 24h dnevno. I kadgod bi dolazio kući majci Mariji, radio bi sitne poslove, kao stolariju. Radio bi vredno, ne bi samo spavao i jeo. Radio bi to, i štagod bi zaradio, koristio je to svrsishodno. Nikada nije radio samo radi profita. Zatim bi ponovo izlazio, dao bi nešto novca svojoj majci i išao na druga mesta. Petar je bio zabrinut jer je mislio da se Isus iscrpljuje. I rekao je Isusu mnogo puta:“Radiš previše“, „Zaboravi“, rekao bi Isus „uzeo sam ovo telo radi svrhe, ne gubim vreme. I svi ljudi koji idu sa mnom, nikada ne gube vreme.“ Ni momenat odmora jer nema potrebe. Šta će mi odmor?

     Funkcionisanje u sadašnjosti. Nema brige za budućnost, niti krivice zbog prošlosti, u sadašnjosti. Videli ste malu decu uzrasta 4-5 godina, nikada se ne umore, zašto? Ne brinu zbog budućnosti, nemaju krivicu zbog prošlosti, i deluju samo u sadašnjosti. Isus je bio takav. Ne možete se umoriti jer funkcionišete s ravni ljubavi. I ako izvršavate svoju misiju u životu, naročito ako je 100% nesebična, kako se ikada možete umoriti ili ulenjiti? Šta je najveća poruka koju je Isus učio svakoga? Bezuslovna ljubav. Ništa drugo. Ništa vam drugo nije potrebno. Ako funkcionišete s ravni bezuslovne ljubavi, nema diskriminacije. Onda se svi vaši problemi rastvaraju i nestaju. Čak i ako vas neko udari, ok, izrazio je svoj karakter, ja ću izraziti svoj. Bez ega. Neko me je pitao u Dubaiju: „Ljudi me nerviraju u kancelariji, hoću da se osvetim“ a ja sam ga pitao: „Vidiš li onog čoveka kako ide go licom?“ „Vidim“. „Što i ti tako ne uradiš?“ „Ne, ne, ne“ „Zašto? I ti možeš isto da uradiš“. „Moj standard mi to ne dozvoljava.“ „Onda se drži svog standarda i u kancelariji“. Drugi ljudi će se promeniti. Kada se borite, oni uzvraćaju udarac. Ako postojite u ljubavi i izražavate ljubav, oni će pre ili kasnije morati da vam uzvrate ljubavlju. Strpljenje i Ljubav. Nema moćnijeg oružja od ljubavi. Isus se mogao spasiti s krsta. Znate li šta je krst? To je precrtavanje vašeg ega. Kada precrtate svoj ego, šta još imate? LJUBAV. Kada uklonite ego, šta još imate? LJUBAV. Ništa više. Isus nije želeo da spase svoje telo, rekao je: „Ok, želite da uništite moje telo, ali ja ću još delovati.“ Zašto toliko ljudi oseća vezu s Isusom čak i danas? Jer ne možete da poreknete njegovu poruku. Poruka je istinita. Šta je poruka? Ljubav. Nikada se ne može promeniti na svetu. Nikada ne može izaći iz mode. Razlog zašto vam dajem ovaj primer je taj što je vreme da shvatimo da je duhovnost jednostavnost. Najveća religija na svetu je LJUBAV. Vreme je da se ode izvan naših uslovljavanja i da počnemo da volimo svako biće na Zemlji i van nje. Možete da analizirate štagod želite. Na kraju dana, vraćate se ljubavi. Ništa drugo neće preživeti. Šta povezuje sve vas sa mnom sada? Šta vas je navelo da ovde dođete i vidite me? Ne to što volite da me samo gledate. Nego zato što postoji duboka ljubav koja sve nas ujedinjuje. I to se nikada neće promeniti. Ne može se nikada promeniti, bez obzira na to da li imate 90 ili 10 godina, da li ste ovde ili na nekom drugom mestu. Ona je trajna. Ona je stvarna. Ne verujte mi, možda lažem, nego pitajte svoje sopstveno srce i uverite se da je ono što govorim istina.

 Image

P: Šta se dešava ako ne možemo nekome da oprostimo?

O: Opraštanje je najbolji lek, najbolji iscelitelj. Ako ne možete da oprostite, onda blagoslovite. Blagoslov leči. Ako ne možete da blagoslovite, privući ćete opet sličnu osobu opet i opet u svoj život u budućnosti i imati isto bolno iskustvo opet i opet uvek s novom osobom. Nije vredno toga. Najveći dar koji možete sebi dati je da iskoristite ovaj život da se oslobodite. Možete biti vezani za Zemlju zauvek. Ovo je veoma težak životni test. Znate šta je Isus propovedao? Istu stvar. Ako ne možete neprijatelja da volite kao sebe, onda me ne možete dostići, jer što više mrzite, to ste više vezani za Zemlju. A što ste više vezani za Zemlju, to više ima žalosti. Dakle, najbolji metod je da idete u suptilnost. To je upravo ono čemu vas uči naša meditacija. Pročišćavanje. Ako mi postavite jedno pitanje, „Koje je vaša glavna funkcija?“ Odgovor u jednoj reči je – OSLOBOĐENJE. To je ono što nastojim da uradim širom sveta. Kroz više razumevanje i širom svešću. Meditacijama i prenošenjem znanja. Nastojim da oslobodim ljude iz džungle neprozračnog postojanja, iz zamršenosti u teškoćama kroz prenos mudrosti, svesnosti i razumevanja.

     Zašto ste ovde danas? Zašto ste ovde došli danas? Zato što vaša duša žudi za oslobođenjem. Inače nikada nećete doći do mene. Ima mnogo slučajeva gde ljudi dolaze sa velikih udaljenosti avionom da bi se sreli sa mnom, i u to vreme, nisam tu. Ne mogu da me sretnu. Znači, jedna stvar je 100% sigurna. Vaša prikladnost vas je ovde dovela. Zato sedite ovde. Ako oslobođenje nije bilo u vašem planu, ne biste sedeli ovde.

P: Kako se možemo pročistiti od bolnih iskustava, kada dajete ljubav, kako da pospešimo ovaj proces, osim meditacijom?

O: Širenjem svesti. Kako kada ste u 5. razredu i ne razumete mnogo knjiga. U 10. razredu to je vrlo jednostavno. Dakle na taj način  podižete nivo svoje svesti. Takođe želim da idete na kičmu. Onda pomerate svoj nivo funkcionisanja s uma koji vas zamara, na kičmu koja je stabilnija. Kada nivo vašeg razumevanja i svest postanu drugačiji i ljudi će u vama primetiti razliku. Ako se pomerimo ka kičmi, cela perspektiva se menja. Nećemo biti obuzeti brigom. Strahovi će nestati i tok energije će se optimalizovati. Vaše šesto čulo će biti mnogo oštrije.

    Bio jednom jedan imejl, to je anegdota. Rekla je jedna devojka : „Ne mogu da nađem dečka zato što ne izgledam dobro.“ Mohandji je odgovorio, „Imaš sreće! Jer ako si ekstremno lepa i uvek u kontaktu sa svojim ogledalom, ako ti se lik promeni jednog dana, šta se dešava? Bićeš depresivna. Ako si srećna s onim što imaš i ne brineš previše zbog svog lika u ogledalu, onda si ok. Ako te neko voli takvu kakva si, tek onda je to prava stvar, tek onda je vredan tvoje ljubavi. Inače je to samo iluzorno i ekstremno uslovljeno. Čak i naša zavisnost od ogledala, naš lik, nas vezuje za Zemlju. Naš um ne dozvoljava promene. Život je sav u promenama. Na žalost, ne možemo da prihvatimo ili cenimo promene.

     Ima jedna izreka, ovako ide: „Kad sam bio mali, potpuno sam bio okupiran igrom. Kad sam bio u srednjim godinama, potpuno sam bio okupiran dostignućima. Kad sam star, potpuino sam okupiran brigama. Ni u jednom momentu nisam živeo. Je li to dobro ili loše?“ O tome vam sad govorim. Previše zavisimo od povratne informacije spolja, takođe mnogi ljudi zavise od aplauza. Video sam takve i duhovne ljude. I ako ljudi ne tapšu, ti ljudi se zabrinu. Ali ako ste iskreni prema sebi, da li ljudi tapšu ili ne odobravaju, za vas je isto. Ići ćete napred sa svojim dužnostima, a da to na vas neće uticati. Štagod da vas vezuje, bez čega god ne možete da živite, pogledajte ponovo, potanko, pažljivo. Važno je zagledati se u sebe s vremena na vreme.

P: Zašto se toliko mnogo ljudi smešta u staračke domove? Deca pošalju svoje roditelje tamo, daju im novac. Zašto mladi ne mogu da prihvate stare?

O: Uglavnom zbog toga što su pokušavali da ih kontrolišu kad su bili mali. Dakle, kada pokušavam da kontrolišem svoju decu dok su mala, zanemarujući njihov identitet, šta će oni uraditi kad porastu? Isto tako će tretirati svoje roditelje. To se dešava u svetu. Nema ljubavi. Prvo, morate da prihvatite drugu osobu, bilo da je to vaš sin ili ćerka, suprug ili supruga, onakve kakvi su, i onda život teče, bez nesloge. Ostaje ljubav. Ali naše veze su uslovljene. Ko voli bilo koga bez razloga? Svako voli neku drugu osobu zato što mu je od nje nešto potrebno: „Naročito ako imate novca, volim vas“ Tako svet funkcioniše. Vrlo loše. Nažalost, sve je razmena. Život nije takav. Nikada nikoga ne teram. To je stvarno. Da nije, onda biste ovde samo gubili vreme. Vi ste u mojoj svesti i pomerate se k unutrašnjem prostoru, upravo sada. Zato ste danas ovde. Inače biste bili negde drugde. Na našem putu, imamo samo dve noge, čistotu i veru. I uspinjaćete se, oslobođeni, sasvim sigurno. Imajte duboke vere u sebe, i onda definitivno u svoje JA.

 Image

P: Je li moguće uspostaviti kontakt s dušom molitvom, kad duša nije duhovni majstor?

O: Jeste. Ali zašto? Kad osoba napusti telo, na primer, uobičajen način je da duša ide gore u astralnu ravan. To je kao bela svetlost. To je neka vrsta isceljenja, kao kupka. U toj ravni, čim počnemo da razmišljamo ili počnemo da privlačimo tu dušu, ona se zbuni. S druge strane, ona ima plan za budućnost, ali u isto vreme vaše misli pokušavaju da ih povuku nazad ovde i ona postoji u stanju konfuzije neko vreme. Ako volite neku dušu, kažite: „Prepuštam ovu dušu tebi“. Na ovaj način će duša i vas voleti, jer joj pomažete na njenom daljem putovanju. Moja preporuka je da je ostavite na miru umesto da s njom razgovarate. Ona će definitivno odgovoriti, za šta postoje razne metode, ali to za dušu predstavlja vezivanje, najbolje je da je blagosiljate. I predajte tu dušu onome koga obožavate, Isusu, Budi…i predajte dušu, izgovarajući pritom „Prepuštam ovu dušu tebi“ Na ovaj način duša će takođe voleti vas, jer joj pomažete na njenom daljem putovanju. Moja preporuka je da je blagoslovite umesto da s njom razgovarate. Ona će definitivno odgovoriti, za to postoje razne metode, ali je to za dušu vezivanje, to je za nju opterećenje. Nikada to ne preporučujem, ali je na vama da odlučite.

P: Šta ako je duša došla do mene, ali nisam mogla da shvatim poruku?

O: Shvatićeš sad posle meditacije.

1)      Ako vas duša duboko voli, duša može da odluči da ostane s vama, da vas štiti, kao anđeo čuvar. To je zato što duša o vama brine neko vreme, naročito ako duša zna da imate težak period u životu. Onda će duša ići s vama kao anđeo čuvar sve dok ne pređete taj most, dok ne prođe taj težak period. To je usluga koju duša daje vama. Ona odlaže svoj plan radi vas. To se dešava mnogo puta. Njoj od vas nije potrebno ništa, bilo da plačete ili se smejete, ona će biti uz vas. Najbolje što možete da uradite je da blagosiljate tu dušu. Kad blagosiljate dušu, ona postaje moćnija. Jer ne plačete. Kad plačete, ona tone. To je vuče natrag na Zemlju. Ali kad je blagosiljate, ona je još uvek u uzvišenom stanju, i može da ide naviše.

2)      Postoje anđeli čuvari koje ste zaslužili, vi ih zaslužujete. Oni nisu neminovno i vaši rođaci. Došli su ovde da vas zaštite, i ostaće zajedno i ostaće sve do kraja vašeg života. I u vreme smrti oni će vas takođe voditi u druge ravni. To je nešto drugo. Nemojte pobrkati.

3)      Postoji nešto što se zove viši duh. To je proširenje vaš sopstvene duše. Ono je skoro kao kompjuterski hard drajv. Ima sve utiske svih vaših života. I zna zašto ste uzeli ovo telo. Zna koja je vaša misija. Ali vam nije na raspolaganju sve vreme. Ponekad vam daje iskre razumevanja. Jasnu poruku. Razbistri vam sliku o nečemu važnom i postane vam jasno šta da radite ili kako da nastavite dalje „Ovo treba da radim“. Pomislićete „Odakle mi ta poruka?“ Ona potiče od tog višeg duha. Ona je kao vaš turistički vodič, samo mnogo veća. To je sve vaša konstitucija, dakle zašto se brinete? Ukratko, ne treba vam nikakav vodič. Šta onda ja radim? Vodim vas do vas. Čim počnete da vodite sebe, više vam niko ne treba. Ali ponekad svesni um kaže: „Slab sam“ „Molim te pridrži me“ i ja vas definitivno držim. Sprečavam vaš pad. Ali to je privremeno. Kad dete uči da hoda, vi ga držite za ruku, kad dete prohoda, pružena ruka nije potebna. Roditelji očekuju da će dete ići samostalno, jednog dana. Slično tome, svi istinski učitelji očekuju od svojih učenika da steknu samopouzdanje da idu svojim putem pre ili kasnije.

P: Kako da proširimo svest, podignemo svest na viši nivo?

O: Prvo, promenite perspektivu tako što ćete usmeriti svest na kičmu. Drugo, ako želite da se konektujete s mojom svešću, počećete da dobijate poruke. Već ima onih koji dobijaju poruke. Oni takođe putuju sa mnom, idu sa mnom u mnoge ravni.

P: Kako da znamo da li traćimo vreme ili ga koristimo efikasno da ispunjavamo svoju ulogu.

O: Vreme se najviše gubi kad um luta. Možete delovati jedino sada, niti u budućnosti niti u prošlosti. Dajte sve od sebe sada. Ima mnogo vijuganja. Imali smo jednog duhovnog majstora iz Indije. Kada mu je bilo osam godina, otišao je do jednog duhovnog učitelja. Kad ga je učitelj upitao „Ko si ti?“ Odgovorio je: „Nisam um, nisam telo, nisam intelekt, nisam organi čula, niti organi za kretanje. Ja sam deo Boga.“ Išao je u detalje „Nisam emocija, nisam bes…“ Porekao je sve što je karakteristika ljudskih bića. A ako oduzmete sve to od naše prirode, našeg karaktera, šta je onda ravnoteža? Postajete jedno s Bogom, ista vibracija. Nema ega, nema uma, nema intelekta, potpuno poništeni, čisti, postajete jedno s Bogom. I čemu ga onda učitelj može naučiti? Kada mu je bilo 16 godina, završio je svu svoju književnost. U tridesetdrugoj, napustio je telo baš kao Isus. Pre nego toga se dva puta uspinjao i silazio s Himalaja. Setite se, tada nije bilo vozova, ni aviona. Osnovao je četiri manastira. Sve je to uradio pre nego što je napunio 32 godine. Dakle, šta je bolje, živeti 90 godina s obilaznicama ili samo 32 godine, potpuno fokusiran?

     Ono što preporučujem je, posmatrajte sebe. Koliko vremena gubite, koliko je stvarno? Kada vidite tragediju, osećate, ali nema svrhe plakati. Možete li da uradite nešto da pomognete? Uradite šta možete i idite odatle. Ne očekujte da vam zahvale ili traže još. Uradite samo ono što možete. I nikada se nemojte porediti s nekom drugom osobom. Najbolji način da duhovno rastete jeste da delite s drugima ono što imate. I to ne mora da bude novac. U čemu ste jaki? Video sam čoveka koji ide po ratištima, i vidi mnogu decu bez roditelja, i niko o njima ne brine. Vlada gradi za njih neku kuću i da im hranu i oni tu borave. Ali ne pruža im ljubav. On ode tamo, nauči ih nešto, po jedan sat svakog dana, dajući im tako nešto vredno.

     Ima jedna priča, u blogu „Velocity of emotions“. Molim vas pročitajte je. Bolje je u životu dati osobi znanje kojoj je ono potrebno, nego podučavati milione kojima to nije potrebno. Ako date znanje jednoj osobi i ona se uzvisi. Učiti jednu osobu koja to zaslužuje je daleko superiornije nego učiti milione koji ne znaju šta im dajete.

     Mi jurimo lažne ideale, pokušavajući da nečim popunimo vakuum. Ne znamo šta radimo ili kuda idemo. Npr. jedan čovek kaže: „Lako sam spavao s 1000 žena“ Pa? Šta si postigao? Šta dokazuješ? Čemu to? Svi mi jurimo za dugama, lažnim slavama, na ovaj ili onaj način. Vreme je da budemo realni. Veze su važne jer vas čine onim ko ste. Ako su silom formirane, uslovljene, definitivno će se raspasti.

           Ako imate nesebičnu aktivnost s jedne strane, onda je život obično u ravnoteži. Jer postoji velika ravnoteža između onoga što želite da uradite i onoga što morate da uradite. Već imate aktivnost koja je izbalansirana. Pa ako i imate malo sebičnosti, ona će biti u ravnoteži sa nesebičnošću. Ona se ne mora iskazivati kroz neku organizaciju, može biti u pojedinačnim postupcima, da vi sami uradite šta možete. Ne brinite o organizacijama jer se to ponekad ne dogodi. Važno je uraditi nešto od srca.

     Ponekad u životu, možda morate da budete negativac, zašto? Inače ne možete preneti poruku. Npr. dete je bolesno i majka kaže, ako ne popiješ lek, tući ću te. Mislite li da je majka zaista ljuta? Zašto se tako ponaša? Iz ljubavi. Dakle osnovna stvar je, šta vas motiviše. Ako vas motiviše ljubav, nemate razloga za brigu. Nikada nećete omanuti. Ako vas motiviše sebičnost, imate razloga za brigu.

     Dakle, ne brinite zbog budućnosti. Primite poruku iz prošlosti i napustite prošlost. Budite zahvalni za sve i nastavite život sa zahvalnošću. Oslobođenje će postati vaša priroda. Oslobođenje je proces. Ali ne brinite. Ako idete putem oslobođenja s verom i čistotom, sigurno ćete stići na ciljano odredište. Svaki korak koji preduzmete treba da bude iz goruće želje za oslobođenjem. Ja sam uvek uz vas. Vi ste moja porodica. Bez sumnje.

 Image

Vraćanje na osnovne stvari

Vraćanje na osnovne stvari

Mohanji. Consciousness and understanding truly liberate man from all bondages
Svesnost i razumevanje istinski oslobađaju čoveka od svih stega.

Pogledajte se. Da li shvatate život previše ozbiljno? Da li postajete sve krući i nefleksibilniji kako vreme odmiče? Je li vredno toga? Jeste li propustili neke od najvažnijih iskustava u životu bilo zbog svojih strahova, fobija ili zbog svojih ograničavajućih stečenih šablona ponašanja – ili čak zbog reči drugih koje su proistekle iz njihovih strahova? Jeste li rob sopstvenog uma ili navika? Da li vam smeta konstantno odlaganje, koje vas uništava iznutra i razara samopoštovanje? Setite se samo, imate ograničeno vreme koje ćete provesti na Zemlji i pitanje je vremena kada ćete izaći i iz ove scene na Zemlji, bar privremeno, bez obzira da li verujete u reinkarnaciju ili ne. Čak i ako možda ponovo učestvujete u ovoj drami u neko drugo vreme i na nekom drugom mestu, možda se uopšte nećete sećati prethodne uloge koju ste igrali. Dakle, opet, čemu ta ozbiljnost? Čemu ovaj bes, briga, strah, mržnja, nefleksibilnost i nesigurnost? Krajnje je vreme da promislite o tome. Krajnje je vreme da sebe pogledamo, razmotrimo, volimo i pazimo.

Kada ste se zadnji put od srca iskreno nasmejali? Vreme je! Jesmo li u stvari izgubili detinjstvo ili očarano dete u nama? Jesmo li izgubili smeh? Kada smo se zadnji put iskreno i bez krivice divili nečemu lepom? Kada smo zadnji put dali iskreni kompliment svom supružniku, svojoj deci? Kada ste zadnji put svesno odlučili da ostavite svoje krivice i beskorisne emocije koje vas gnjave i nastavili čestito sa životom? Kada ste zadnji put izabrali da budete svoji? Da li osećate da kontrolišete ili da možete da kontrolišete živote drugih? Ako da, prvo pokušajte da kontrolišete sebe, svoj um, pre nego što pokušate da kontrolišete druge. Da li se vaša krivica zasniva na seksu? Da? Zašto? Zar seks nije sastavni deo života svake vrste? Seks je instinkt koji je dat radi produženja vrste. Zašto bi zbog seksa uopšte osećali krivicu? Jesmo li razmotrili ovu misao? Krivica sputava čoveka isto kao i bilo koje druge navike i stečeni šabloni ponašanja. Svesnost i razumevanje istinski oslobađaju čoveka od svih stega.

Da li su potrebni ikakvi strahovi? Zašto? Čega se plašiti? Plašimo li se sebe? Plašimo li se društva, imena, slave, novca, položaja? Bunimo li se protiv nečega? Protiv koga? Da li naši izražaji konstantno proizilaze iz neznanja ili bespomoćnosti? Možemo li to da prerastemo? Da li smatramo da su hrana i seks rekreacija, utočište, bežanje od života, eskapizam? Pomaže li uopšte? Verujem da je vreme da promislimo o sebi na drugačiji način, pošto vreme ni za koga ne stoji.

Jesmo li ikada uzeli u razmatranje da kreativno doprinesemo nečim za manje privilegovanu decu Majke Zemlje? Jesmo li svesno odlučili da svom postojanju na zemlji damo više smisla nego što je mehanički život životinja, ili život vođen neodoljivim navikama?

Kada ste se zadnji put od srca iskreno nasmejali? Vreme je! Jesmo li u stvari izgubili detinjstvo ili očarano dete u nama? Jesmo li izgubili smeh? Kada smo se zadnji put iskreno i bez krivice divili nečemu lepom?
Kada ste se zadnji put od srca iskreno nasmejali? Vreme je! Jesmo li u stvari izgubili detinjstvo ili očarano dete u nama? Jesmo li izgubili smeh? Kada smo se zadnji put iskreno i bez krivice divili nečemu lepom?

Mi obično vodimo nesvesno postojanje. Živimo mehanički, kao sat. Ponavljamo svoju nasleđenu konstituciju sasvim mehanički i čak počnemo da se njome i ponosimo. Hvalimo se rečima, bogatstvom ili pozajmljenim perjem drugih! Hvalimo se svojim karakterom ili uslovljenim ponašanjem. Čemu to? Čime se to ponosimo? Postoji li išta čime se možemo ponositi, a da nije u našem životu privremeno? Vreme je da promislimo o sebi, pre nego što pomislimo negativno o drugima. Je li mi to patimo zbog drugih ili je u pitanju to nešto (negativna osobina ili tragična greška) u nama, koja privlači takve ljude i situacije u naše živote – od čega smo se umorili? Vreme je da pažljivo promislimo o tome.

Kada smo zadnji put svesno rasturili svoje šablone? Kada smo sebe smatrali beskrajnim – bar u pogledu potencijala? Kada smo zadnji put sebe istražili i iznova sastavili? Kada smo zadnji put prestali da se žalimo na nešto i odlučili da imamo hrabrost, moć i snagu da promenimo to što nas je mučilo?

Kada smo zadnji put svesno shvatili da smo mi večne stvaralačke mašine i da mi stvaramo svoju sopstvenu sudbinu? 

Kada smo zadnji put obratili pažnju na to ko pokreće ovo telo, daje gorivo našim mislima, i čini da doživimo razne misli, reči i situacije i događaje? Vreme je. Imam jak osećaj da je vreme da se zagledate u sebe. Pogledajte druge, osuđujte druge tek kada ste prvo sebe potpuno shvatili. Ako niste sebe u potpunosti shvatili, kako uopšte možete da shvatite nekog drugog? Kako ikada možemo da odlučimo krug delovanja drugih? Nemamo prava da druge smeštamo u okvire, niti imamo pravo da postupamo prema drugome – ne samo čoveku – s prezirom.

Siguran sam da smo uvek bili nezadovoljni životom uopšte ili bar mnogim stvarima u životu. Nismo bili srećni ni zbog drugih. Stalno se žalimo. To je obično zato jer poredimo svoju situaciju sa situacijom nekog drugog. Kada smo zadnji put brojali svoje zasluge a ne nedostatke? Kada smo zadnji put sa zahvalnošću razmislili kako većina naših vitalnih funkcija kao što su otkucaji srca, cirkulacija, varenje i izlučivanje ne kontroliše naš svesni um? Kada ste zadnji put sa zahvalnošću pomislili kako najvažnije funkcije u vašem telu uopšte ne kontroliše vaš svesni um? Jeste li ikad razmislili o tome da ne zloupotrebljavate svoje telo? Vreme je da razmislite. Kada ste zadnji put sa zahvalnošću prepoznali da je ovo bilo dragoceno telo žive životinje/ptice, koja se žrtvovala radi vašeg zadovoljstva, pre nego što ste pojeli njeno meso?

Kada ste zadnji put odlučili da ne odlažete nešto važno što treba da uradite, i tako pokidate kavez svog vlastitog uslovljenog uma? Kada ste zadnji put održali svoja obećanja?

Nikom ne odgovarate osim svojoj sopstvenoj savesti. Kada ste zadnji put prekinuli šablon da se odlaže ono što treba da se uradi? Kada ste zadnji put uopšte i uzeli u obzir to da je vaš um taj koji blokira vaš sopstveni napredak i niko drugi se ne može okriviti za to? Kada ste se zadnji put usudili da uradite nešto i verovali ste u to što ste radili uprkos rečima drugih ili daljim postupcima? Kada ste zadnji put verovali sopstvenom iskustvu  a ne rečima drugih i bili ponosni na to? Zašto se bojimo da napustimo svoje zone udobnosti? Zar nije ceo svet vaša arena? Zašto se uopšte zaključavamo u jedan prostor? Zašto se bojimo da se suočimo sa svojim strahovima? Šta tačno ima da se izgubi, kada je smrt neminovna u svačijem postojanju? Jeste li ikada pomislili kako niko drugi nego vi sami blokirate svoj put ka uspešnom postojanju? Zar nam ne stoji naš sopstveni ego na putu?

Zašto smo razočarani? Zašto smo depresivni? Zašto smo ljuti? Zašto mrzimo i zlostavljamo sebe i druge? Zašto lažemo, varamo i zagađujemo svoj sopstveni unutrašnji prostor? Zašto pravimo sebe bespomoćnim? Da li verujete ili osećate kako je vaš unutrašnji prostor hram vašeg sopstvenog BOGA? Vreme je da razmislite o tome. Možemo li da zagadimo svoj unutrašnji prostor, hram gde stanuje BOG?

Kada ste zadnji put razmislili – „Koliko će godina ovo telo hodati Zemljom?“ Jeste li razmišljali kako „Ovi ljudi oko mene će takođe pre ili kasnije nestati zauvek?“
Kada ste zadnji put razmislili – „Koliko će godina ovo telo hodati Zemljom?“ Jeste li razmišljali kako „Ovi ljudi oko mene će takođe pre ili kasnije nestati zauvek?“

Kada je bilo poslednji put da nismo pitali, tražili ili molili nešto od Boga ili Gurua nego umesto toga samo duboko iznutra izustili:HVALA za SVE“ ? Kada ste zadnji put pitali Boga ili Gurua: „Šta mogu da uradim za tebe?“ umesto „Šta ćeš mi dati?(Pravom Guruu ili Bogu neće trebati ništa od vas.) Kada ste zadnji put iskreno rekli „SREĆAN/-NA SAM“? Kada ste zadnji put odlučili da budete realni i da se ne pretvarate da ste ono što NISTE? Kada ste zadnji put odbacili ideju da ste vi vlasnik nad sopstvenim postupcima, a postupali iskreno i rekli s uverenjem: „Gospode, Neka SVE BUDE PO TVOJOJ VOLJI – ne mojoj“? I svim srcem prihvatili životne stvarnosti bez opiranja? Kada ste se zadnji put pogledali u ogledalo i izgovorili apsolutno iskreno „VOLIM TE“ i „Stvarno si PREDIVAN/-NA“? Kada ste zadnji put osetili zahvalnost što ste živi? Kada ste zadnji put dotakli „kožu“ majke Zemlje i zahvalno izgovorili „HVALA TI“? Kada ste zadnji put dotakli lišće vašeg kućnog cveća i s dubokom ljubavlju izgovorili: „Volim vas. Mi smo blisko povezani“? Kada ste zadnji put svesno odbacili negativne misli i zamenili ih preplavljujućim optimizmom i ljubavlju? Kada ste zadnji put pogledali u oči vašem učitelju, Guruu i rekli: „Ja nisam odvojen/-na od tebe. Ti i ja smo jedno“? Kada ste zadnji put prigrlili POŠTENJE i NESEBIČNOST svim srcem?

Kada ste zadnji put razmislili – „Koliko će godina ovo telo hodati zemljom?“ Jeste li razmišljali kako „Ovi ljudi oko mene će takođe pre ili kasnije nestati zauvek?“ Jeste li razmišljali i o tome kako je „Sada jedino vreme da izrazite bezuslovnu ljubav, svim srcem, iskreno i zahvalno?“ Jeste li ikada razmišljali da ste „Došli praznih ruku i da ćete otići praznih ruku“? Jeste li razmišljali o tome da je „Sve što vam u stvari treba, neko skrovište, nešto odeće i hrane?“ Šta drugo možete da koristite? Šta je trajno? Mi u stvari ne posedujemo ništa. Sve će otići… Jeste li razmišljali………………….. Vreme je. Vreme je.

Čak i ovo će otići. Ja ne posedujem ništa. Sve što imam – dajem vama. Ništa ne zadržavam za sebe. Ništa ne zadržavam za sebe. Fluidan sam. Predstavljam svest od koje ste potekli. Moja ljubav prema vama je potpuna. Obuhvatam vas kao sebe. Nepodeljiv sam. Ja sam Vi sami. VOLIM SEBE, a MOJE SOPSTVO ste VI.

S Beskrajnom Ljubavlju,

M

VREME S MOHANĐIJEM

VREME S MOHANĐIJEM

transkript intervjua s Jolitom Kelias u Omanu, oktobar 2011

 

Image 

 J: Mohanđi, toliko je ljubavi oko tebe. Provela sam više od nedelju dana u Omanu i kad god pomislim na tebe, kad god te vidim, smešim se iznutra. Kako si ti svestan te ljubavi? Kako ti to osećaš?

M: Ona je spontana. Nije artikulisana, ali postoji. I oseća se svuda. Šta god pokušaš da artikulišeš, to uvek ima ograničenja. Šta god spontano izraziš, ostaje zauvek. Baš kao sunce. Sunce sija ne obazirući se na reflektore. Ono sija svuda. I sunčev sjaj je nepogrešiv. Dakle, baš tako, i ljubav je kontinuirana aktivnost, tok, i nema potrebe da radiš ništa posebno, da bi stvorila ljubav. Budi ljubav.

J: Dakle ti si ljubav, i zato ja primam ljubav.

M: Šta god izražavaš u svetu, primaš umnogostručeno. Dakle, ako izabereš da izraziš ljubav, dobijaš ljubav zauzvrat. Šta god poseješ, to žanješ. Dakle, važno je sejati ljubav.

J: Broj ljudi koji ti dolaze, iz Italije, iz celog sveta, je porastao. Čak i ja sam došla čak iz Evrope da te vidim. Da li si ikada zamišljao da ćeš ispunjavati bilo kakvu misiju?

M: Ništa ne planiram, niti zamišljam nešto u vezi s tim šta radim ili kako živim. Spontan sam. Dajem ljubav spontano. I postupam spontano. Ne mislim odnosno ne planiram štošta unapred. U stvari, nije moguće, jer kada mislimo ili planiramo, u kojoj svesti delujete, to je ono što je mnogo važnije. Ako delujete iz ravni uma, to će biti vrlo površno, bez dubljeg uticaja. Kad delujete iz svesti na mnogo višem nivou, vaša spontanost će u isto vreme ostati. Niste pod pritiskom da se ponašate na određeni način. Ne zamišljam ništa određeno u vezi sa sobom ili svojom misijom. Štošta se desilo i štošta će se dalje dešavati. Ljudi će primati ili osećati ljubav i osećaće je i dalje.

J: Ti si običan čovek koji živi izvanredan život. Kombinuješ materijalni svet sa duhovnim svetom. Živiš u materijalnom svetu, plaćaš porez, ideš na posao, jer si odlučio da ne zavisiš ni od koga, bar ne finansijski, i takođe u svoje slobodno vreme, baviš se duhovnim radom, ovim predivnim radom, svakog dana, svake noći, svake večeri. I ljudi ti dolaze da bi se izlečili, bili u tvom prisustvu, dobili od tebe savet. Kako izlaziš na kraj s ovim pritiskom, Mohanđi?

M: Pre svega, nema pritiska. Kao što sam rekao – spontanost. Kada osećamo da radimo nešto, imamo pritisak. Kada se stvari dese kroz nas, nismo pod pritiskom. Baš kao, na primer, puls što pumpa krv. Jesi li pod pritisom zbog toga? Neće biti. Zašto? Zato što to ne radiš svesno. To radi podsvest, zar ne? Varenje ti se obavlja kako treba, krv cirkuliše kako treba, disanje se dešava spontano, nismo ni pod kakvim pritiskom zbog ovih radnji. Baš tako, kada je izraz ljubav, i misija ti je u krvi, sve je spontano, nema pritiska. Kad ljudi dođu, mogu da dobiju ono po šta su došli. Ali ako je to sebičnost, sebični interes, može to da se ne desi. Isto tako, postoji veliki podsloj delovanja koji jedva da vidimo, mi vidimo samo iz svoje perspektive. Ali, uzmite ceo univerzum, toliko toga se dešava, toliko misli je sastavljeno, toliko emocija, toliko osećaja, toliko želja u univerzumu. Neće sve to uroditi plodom, neće se sve desiti samo od sebe. Dakle, šta god treba da se desi u pravoj perspektivi, ima toliko permutacija kombinacija koje se dogode pre nego što se događaj desi. Dakle, pre nego što se događaj desi, sve ove konfiguracije moraju da budu u savršenom redu da bi se događaj desio. Isto tako, aktivnosti se dešavaju kroz mene, i nastaviće da se dešavaju kroz mene. I pritom nisam baš pod pritiskom, jer nemam šta da dokazujem. Radim to spontano i to ide kroz mene. Ljudi dobijaju iskustva i to utiče pozitivno na živote. To je zahvaljujući Svevišnjem.

J: Rekao si, sasvim si se dao u davanje iskustava.

 Image

M: Da. To je jedino što ostaje. Tvoje iskustvo je istinsko za tebe. Možda nije istinsko za drugu osobu. Isto tako, kada nešto čitaš, to je informacija ili iskustvo ili ideja nekog drugog. Sve dok to ne postane tvoje lično, dok se to ne stavi u tvoj sopstveni sistem, da ga lično doživiš, dotle to ne postaje tvoje. To su još uvek nečije tuđe reči. Dakle, ne možemo da imamo stvari na osnovu toga šta znamo iz knjiga ili nekoga spolja. Dok to ne postane tvoje lično iskustvo, to nikada nije tvoje, zar ne? Dakle, iskustvo je mesto odakle možeš da počneš svoje putovanje. Baš kao što ja mogu da krenem odavde gde sedim, ne mogu da krenem s nekog drugog mesta. Neko drugi sedi tamo. On može da krene odande, ne ja. Toliko smo ograničeni. Kada kažeš, znam to. Da li to kupuješ? Osećaš? Ili doživljaaš? Treba tako da razmišljamo. Čim znamo “ovo je moje iskustvo i moram da krenem odavde”, nikada ne odbacuj svoje iskustvo ni po koju cenu. Mi ponekad odbacujemo svoje lično iskustvo radi nečijih tuđih reči. To je velika greška. Jer vaše iskustvo je jedinstveno vama. Nikada nije jedinstveno nekom drugom, nikada nije isto nekom drugom.

J: Ponekad ljudi nešto urade, ali mi mislimo da smo pogrešili ili da smo počeli da umišljamo neko iskustvo, naročito kada delimo iskustva s drugim ljudima i društvo ili ko god nije baš upoznat sa svim ovim rekao bi: “Ma to si umislila.”

M: Zato uvek kažem, vodi sopstvenim primerom. Ako pokušaš da kažeš: ‘Čuj, imao sam susret s Isusom, Isus mi je govorio’, kako će te ljudi nazvati?

J: Ludačom?

M: Da. “Haluciniraš. Nisi realna.” Dakle, umesto toga, ako je to iskustvo bilo za tebe realno, ako si zaista govorila s Isusom, to bi se onda odrazilo kao transformacija iznutra. Transformisala bi se. U stvari bi se promenila. Ako komuniciraš s višim entitetom, definitivno 100%, mora da se dogodi promena iznutra. Tvoj vibracijski nivo bi se promenio. Tvoja suptilnost bi se povećala. Dakle, to mora da se desi! To je zakon prirode! Ako moraš da se povežeš sa nekim višim entitetom, moraš da pomeriš svoj vibracijski nivo da bi to primila, ili da bi dalje komunicirala. Baš kao što postoje razni radio talasi koji prolaze kroz vazduh, ali naš radio može da uhvati samo neke od njih. Zato što je kapacitet taj koji je ovde bitan. Isto tako, ima jako mnogo kanala, ali koliko tvoj TV može da hvata? Tvoja antena može da hvata samo određene. Isto tako, naša frekvencija mora da se poklapa s Isusovom, ili Šivinom, ili Budinom, ili Alahovom, ili kojom god već, da bi dobili tu frekvenciju. Dakle, morate da se uzdignete do tog nivoa da biste primili. Pa kad kažete “Imao sam telepatsku komunikaciju”, ako vas je ta komunikacija transformisala, onda je bila realna. Ako je bila samo umišljanje, ostali biste isti. Još uvek biste imali iste brige, još uvek biste imali iste strahove. I ne biste se promenili ni mrvicu.

 Image