Podizanje svesti

Satsang u Novom Sadu, Srbija, 24. maj 2012. godine

P: Ko je stavio ruku na moju glavu za vreme meditacije? On ili ona su mi prišli u momentu kada sam bila u najdubljoj ljubavi sa mojim duhovnim učiteljem Sai Babom, kada sam osetila najintenzivniju zahvalnost, pa sam imala utisak kao da je to on učinio.

O: Naravno Baba 🙂
U stvari, svi identiteti se rastvaraju u određenom trenutku. Telo je uzeto samo za vreme trajanja, za svrhu komunikacije.

U Hinduizmu postoji 330 miliona bogova, 33 krora (eng.1 crore = 10 miliona). Neki ljudi me pitaju kako se moliš svim tim bogovima. Ideja je da postoji temelj koji je osnova za svaki lik. Svi likovi dolaze iz nečega i rastvaraju se nazad u nešto. Bog Krišna kaže u Bagavad Giti: „Kada dajete bilo kom od bogova sa kojim se možete povezati, to stiže do mene.“ Tako da u tom kontekstu kada je dostavljena Bagavad Gita, Krišna govori o većoj osnovi zvanoj Para Brahma ili Otac. Sve je došlo iz Njega i sve se rastvara nazad u njemu. Ako vidite jednog čoveka ili jednu individuu u formi zvanoj Krišna, ova poruka neće doći do vas, nećete je razumeti. Ako uklonite okvir, uklonite telo i razumete svest, tada ćete razumeti poruku. Forma je uzeta za izražavanje nečega svetu. Svaki avatar je događaj. To je dešavanje. To je događaj jer se stvara ili kreira zbog konačnog razloga više svrhe. Imali smo razne avatare. Svi ti veliki majstori koji su promenili tok sudbine čovečanstva su avatari. Zašto imamo raznolikost bogova i avatara, religija, majstora? Zato što se ne može svako povezati sa svakim majstorom. Neki ljudi se mogu povezati sa nekom religijom, nekim ritualom, nekim majstorom, nekim putem. Ne mogu se svi povezati sa istim jer je pojedinačni karakter dugačiji. Svaka osoba ima jedinstveni duševni sklop. Svako ima drugačiji otisak prsta. Očna mrežnjača je drugačija. Ovo je jasna konstatacija da je svako od nas jedinstven. Bog nije stvorio dvoje istih ljudi. Mogu postojati sličnosti, ali ne istovetnost. Ako razumemo našu jedinstvenost, nikada nećemo biti tužni. Jer ključni razlog za našu tugu je često upoređivanje. Kako možete porediti babe i žabe? Ako prestanemo da se poredimo pozitivno ili negativno sa drugom osobom, biće nam mnogo bolje. Bićemo mnogo smireniji iznutra.

Moja poenta je da ste vi povezani sa Sai Babom i da ste osetili kako Sai Baba dolazi i blagosilja vas. Ovo je takođe potvrda da ste na pravom mestu u pravo vreme. Da niste na pravom mestu u pravo vreme, ovaj događaj bi bio više trauma za vas.

P: Lečio sam jedno rame dva meseca i sada imam problem sa drugim ramenom. Ne znam šta se događa?

O: Čekajte dok se šaktipat završi, videćemo… Ali glavna stvar je da sve naše ćelije imaju memoriju. Tokom vremena, počeli smo kao čista svest. U Indiji imamo molitvu zahvalnosti za majstore. Ona kaže: „Sadashiva sambarambham…” (Sadashiva znači trajno stanje sreće). Vi ste uvek u stanju blaženstva, zato počinjemo tamo, u prelepom dubokom blaženom stanju. Onda smo došli na zemlju i zaboravili naše stvarne identitete o tome ko smo, pa nastavljamo da ispitujemo: „Ko sam ja? Šta radim ovde? Trebalo bi da postoji nešto što ima više smisla u našem životu od onoga što naizgled radimo. Nije da se samo rađamo i idemo kroz školovanje, dobijemo posao, nađemo momka ili devojku, venčamo se, rodimo decu i umremo. Zar je to razlog zašto smo ovde došli? Nešto nedostaje.” A veći deo života mi se pripremamo da budemo srećni kasnije. I pripremamo, i pripremamo, i konačno umremo. Nekako sreća proklizi, sreća ode. Tako da mi nastavljamo da se pitamo šta nedostaje, šta nije u redu, i tako majstori dođu, gurui dođu. Oni kažu: „Vidiš, problem koji imaš je taj što tragaš za srećom izvan sebe. Takođe, iz ljubavi prema drugima daješ im daljinski upravljač svoje sreće.” Oni stalno menjaju kanale, pa mi postajemo srećni i nesrećni u isto vreme. Prema tradiciji, ako pogledate istoriju celog čovečanstva, učitelji su dolazili u pravo vreme, avatari su se pojavljivali u pravo vreme, da kažu ljudima: „Pogledajte ovde. Dobro ste. Srećni ste. Ponirite unutar sebe i tamo ćete naći svoju sreću.” Dakle, mi smo počeli kao potpuna sreća, kao „Sadashiva”, kao blaženstvo inkarnacije. Onda smo zaboravili i postali smo nesrećni, pa su majstori došli i rekli: „Vi ste to.” I zbog toga tako posebna molitva zahvalnosti: „Sadashiva smbarambham, Shankaracharya madhyamam” (Isti Šiva, kao majstor, došao je da ti kaže. Živeo je 780-te. Došao je da ti kaže ko si.) Onda sledi „asmad acarya paryantam” (Moj guru na kraju) „vande Guru paramparam” (poštujem tradiciju majstora). Tako iskazujemo zahvalnost za sve prethodne majstore koji su vodili čovečanstvo kroz vreme. Onda „asmad acarya”, moj guru, ko je moj guru?

Pre svega, vaš primarni guru i primarni majstor je vaša sopstvena duša. Kada duša napusti telo, mi ga nazivamo mrtvo telo. Sada me ljudi zovu Mohan. Kada umrem, ovo će se zvati Mohanovo telo. Onda ko je Mohan? Mohan je duša. Dakle, dušu zovemo imenom tela. Mi funkcionišemo u tri dimenzije svakog dana: budno stanje, sanjanje koje je takođe stvarno jer ste u tom stanju aktivni, i stanje dubokog sna. Prema tome, fizički imate mnogo ograničenja, vašu fizičku formu i vaša područja aktivnosti. U toku sanjanja ponekad imate potpuno drugačije područje na kome treba da poradite. Možete ostvariti vaše snove u snu. Stanje dubokog sna je jednako stanju smrti. Svi vaši identiteti se rastvaraju u stanju dubokog sna. Ne znate vaš pol, da li ste muškarac ili žena, vaše roditelje, vaše ime, lokaciju, mesto ili vreme. Dok ste u stanju dubokog sna svake noći, potpuno rastvarate sve vaše identitete. Onda kada se probudite, svega se podsetite. Kao prodavci na ulici. Da li ste videli trgovce na ulici koji dolaze ujutru? Oni tamo imaju sve za prodaju, a onda uveče, šta god da su prodali, prodali su, novac je u džepu, spakuju se i odnose sve kući. Mi smo svi takvi, dolazimo na ovu zemlju, i šta prodajemo? Našu sudbinu. Šta je novac? Vreme. Dakle to radimo, onda sve spakujemo i odemo. Šta god da nismo mogli da prodamo, moraćemo se vratiti nazad i ponovo prodavati. Ovako smo ponavljali.

Ovo je upravo ono što majstori govore, iskoristite svoj život da povećate svoju svesnost do najviše tačke, odakle možete sve videti iz više perspektive tako da vam ne treba još jedan život. Sada možete samo videti na ovom nivou. Kada odete jedan sprat više, možete videti više. Ako odete dvadeset spratova više, možete videti celu oblast. Ovo je isto kao kod povećane svesnosti.

P: Kako da povećam svoju svesnost?

O: Postoje dva načina za podizanje vaše svesti. Prvi je manana, kontemplacija. Povećavate vašu svest kroz kontemplaciju. Kontemplirajte o tome ko ste. Adi Šankara je u svojoj osmoj godini išao kod svog učitelja, a učitelj je pitao: „Ko si ti?” Mislio je: „Kako se zoveš?” Ono što je on rekao jeste:

1) “Mano Buddhi Ahankara Chitta Ninaham
Nacha Shrotra Jihve Na Cha Ghrana Netre
Nacha Vyoma Bhoomir Na Tejo Na Vayu
Chidananda Rupa Shivoham Shivoham”

Nisam ni um, ni intelekt, ni ego,
ni odraz unutrašnjeg bića (chitta).
Nisam pet čula.
Ja sam izvan toga.
Nisam ni etar, ni zemlja, ni vatra, ni vetar (pet elemenata).
Ja zaista jesam,
Ta večna inteligencija i blaženstvo, Šiva, ljubav i čista svest.

2) “Na Cha Prana Samjno Na Vai Pancha Vayu
Na Va Saptadhatur Na Va Pancha Koshah
Na Vak Pani Padau Na Chopastha Payu
Chidananda Rupa Shivoham Shivoham”

Ne mogu biti nazvan ni energija (prana),
ni pet vrsta disanja (vayus),
ni sedam materijalnih esencija,
ni pet omotača (pancha-kosha).
Niti sam pet instrumenata eliminacije, stvaranja, kretanja, shvatanja, ili govora.
Ja zaista jesam,
Ta večna inteligencija i blaženstvo, Šiva, ljubav i čista svest.

3) “Na Me Dvesha Ragau Na Me Lobha Mohau
Mado Naiva Me Naiva Matsarya Bhavah
Na Dharmo Na Chartho Na Kamo Na Mokshah
Chidananda Rupa Shivoham Shivoham”

Ne posedujem ni mržnju ni odbojnost,
ni pripadnost ni naklonost,
ni pohlepu,
ni obmanu,
ni ponos ni oholost,
ni osećanja zavisti ili ljubomore.
Ne posedujem obavezu (dharma),
niti bilo kakav novac,
niti bilo kakve želje (karma),
čak ni oslobođenje (moksha).
Ja zaista jesam,
Ta večna inteligencija i blaženstvo, Šiva, ljubav i čista svest.

4) “Na Punyam Na Papam Na Saukhyam Na Dukham
Na Mantro Na Teertham Na Vedo Na Yajnaha
Aham Bhojanam Naiva Bhojyam Na Bhokta
Chidananda Rupa Shivoham Shivoham”

Ne posedujemni prednosti (vrline),
ni nedostatke (mane).
Ne činim ni grehe ni dobra dela,
Nemam ni sreću ni tugu,
ni bol ni zadovoljstvo.
Ne trebaju mi mantre, sveta mesta,
svete knjige (Vede), rituali ili žrtvovanja (yaghas).
Nisam ni jedno od ova tri
ni posmatrač ili onaj koji doživljava,
ni proces posmatranja ili doživljavanja,
niti bilo koji objekat koji se posmatra ili doživljava.
Ja zaista jesam,
Ta večna inteligencija i blaženstvo, Šiva, ljubav i čista svest.

5) “Na Me Mrityu Shanka Na Me Jati Bhedah
Pita Naiva Me Naiva Mata Na Janma
Na Bandhur Na Mitram Gurur Naiva Shishyah
Chidananda Rupa Shivoham Shivoham”

Nemam strah od smrti,
budući da smrt ne posedujem.
Nisam odvojen od svog istinskog sebe,
ne sumnjam u svoje postojanje,
niti pravim diskriminaciju na osnovu rođenja.
Nemam ni oca ni majku,
niti sam imao rođenje.
Nisam ni rođak,
ni prijatelj,
ni guru,
ni učenik.
Ja zaista jesam,
Ta večna inteligencija i blaženstvo, Šiva, ljubav i čista svest.

6) “Aham Nirvikalpo Nirakara Roopaha
Vibhur Vyapya Sarvatra Sarvendriyanam
Sada Me Samatvam Na Muktir Na Bandhah
Chidananda Rupa Shivoham Shivoham”

Ja sam sveprožimajući.
Ja sam bez bilo kakvih osobina,
i bez bilo kakve forme.
Niti sam vezan za svet,
niti za oslobođenje (mukti).
Nemam želje ni za čim
jer sam ja sve,
svugde,
svaki put,
uvek u ravnoteži.
Ja zaista jesam,
Ta večna inteligencija i blaženstvo, Šiva, ljubav i čista svest.

Ovako isto Isus govori o Ocu: „Ja i moj Otac smo Jedno”, jer je Isus uvek u stanju mira i blaženstva.

Ovim izrazom je Adi Šankaračarja je izrazio svesnost majstora kada je imao osam godina, možete li to da zamislite? Kada biste pitali osmogodišnjaka: „Ko si ti?”, šta bi dete reklo?

Kada sam evoluirao u više dimenzije, dve hiljade i neke godine, doživljavao sam stanja potpune praznine, sve je bilo izbrisano. To je bilo strašno stanje. Trajalo bi od jednog dana do jedne nedelje. Ako bi me neko zvao „Mohane”, mislio bih koga to zovu. A u to vreme sam bio glavni menadžer kompanije u Dubaiju. Osnovni problem je bio taj što sam zaboravio svoj potpis. Kada bi sekretarica donela papire, rekao bih: „Šta sam juče potpisao? Mogu li da vidim?” Jer nisam nikome mogao da kažem da sam zaboravio svoj potpis. Dakle, to je bilo stanje. U jednom momentu, nikada nisam otvarao svoj mesindžer (messenger) jer bi ljudi dolazili da pričaju a to bi mi oduzimalo vreme u kancelariji, tako da je obično bio zatvoren, i onda se iznenada otvorio kada sam bio u takvom stanju, misleći: „Šta bi sad trebalo da uradim?” Jer sam bio potpuno prazan. Svi identiteti su nestali, baš kao duboki san. Veoma stari prijatelj koji je zapravo učitelj joge, poznavao sam ga deset godina pre nego što se ovo desilo, došao je na onlajn ćaskanje ili čet (eng. chat): „Mohane, jesi li tu?” Nikada ne dolazi na čet i nikada sa njim nisam četovao. On je poput sveca. Rekao sam: „Jesam, lepo što te čujem, nismo dugo razgovarali.” Nije ga interesovala bilo kakva opšta komunikacija, rekao je: „Dok sam rano ujutru meditirao, moj guru je došao i rekao mi da ti prenesem poruku.” To je bila potpuna potvrda, pre svega da sam bio u procesu formiranja, nikada nisam imao gurua na taj način. Rekao mi je o zlatnom putu, putu koji mi sledimo, o učiteljima koji su potpuno nesebični, i koji su manje više kao avadute, ljudi koji nemaju interes za bilo šta u životu. Svest avadute je svest opisana u sanskritskim pesmama, kao što sam upravo opisao, to je svest gde vi znate da ste vi Šiva. Kada kažem „Šiva”, molim vas nemojte da mislite da je to lik, to je stanje. Šiva je stanje, stanje neprestanog blaženstva. Pošto mi je preneo poruku, postavio sam mu nekoliko pitanja, on je rekao: „Ne znam.” U tom momentu je to bilo dobro za mene jer se još jednom potvrdilo da je sve dobro ili da sam ja dobro. Zamislite samo da ste u vašim tridesetim i da imate Alchajmerovu bolest, to je veoma opasno, vidite? Ovo je bila još jedna potvrda da nisam bolestan već da sam dobro.

Kako majstori međusobno komuniciraju, duše komuniciraju

Kada sam počeo da imam iskustva izvan Zemlje, kako majstori međusobno komuniciraju, duše komuniciraju, onda je jasno, jer u stvari tamo nema formalnosti. Jer isto kao u ravni zemlje, moramo da imamo određeni standard, pravila ponašanja, odobreni način govora, odevanja,…Dakle, majstori se okupe sa svrhom, po želji stvaraju prostor i čak se možete i umnožiti po želji kao što ja mogu stvoriti na hiljade Mohana ako je potrebno u toj ravni, jer po želji vi kreirate sebe ili svoje potomstvo. U ovoj ravni, za stvaranje je potrebno da imate muškarca i ženu, i seksualni odnos. Ovo je zapravo znatno niže nego stvaranje po želji. Zbog toga Bog kaže: „Stvorio sam čoveka po sopstvenom obličju“, što znači da možete umnožavati po želji. S druge strane, na zemlji mi gotovo da sledimo životinje. Proces rađanja i period smrti takođe ne postoje u tim ravnima. Zbog taga se to zove stanje besmrtnosti.

Dok živite, ako možete dostići to stanje besmrtnosti,… Telo će isčeznuti. Ono je sačinjeno od elemenata i ima vreme trajanja od jedne do druge tačke, to je svet tišine, potpune tišine. U apsolutnoj tišini čak je i misao glasna, jer misli ne postoje. To je neprekidna tišina, to je predivno, ne mogu vam to objasniti. Sreća bez razloga. Ovde, ako vam dam sladoled vi ste srećni, ako vam ne dam vi ste nesrećni. To je sve zasnovano na odnosu i uslovljavanju. To je pod broj jedan. Čak je i misao glasna. A misao je tu sa svrhom. To nije sebična svrha, zasnovana je na većem, darmičkom ili univerzalnom razlogu. Tako da kada kažem: „Ja sam sa vama“, to i mislim, jer meni nije potrebno telo da bih bio sa vama. Misao je talasić unutar moje svesti, na taj način znam. Neko me je pitao: „Kako znaš kad mislim na tebe?“ Odgovorio sam: „To je veoma jednostavno. Ima toliko kose na mojoj glavi. Ne znam koliko tamo vlasi ima, jer je teško izbrojati. Ali kad neko misli na mene, to je kao da neko povuče moju vlas. Mehurić se pojavljuje u nečujnoj svesti. Momentalno se pojavljujem. A neki od vas su već osetili moje prisustvo kada nisam bio ovde, to je zbog toga što delujem u obliku neprekidne svesti i kažem da to možete i vi dostići. Ovo nije moj monopol, jer ovo telo će otići pre ili kasnije. Svest će ostati. Da li je Isus napustio zemlju? Nikada. On je dostupan. On je ovde. Da li je Baba napustio zemlju? Nikada. Krišna, Buda? Niko nije otišao. Mi smo ti koji mislimo da kada fizička forma umre, više je nema. Svest nije otišla.

O snovima

P: Šta ako se neko godinama ne seća snova? Uvek se probudim i osećam da ništa nisam sanjao.

O: Postoje dve mogućnosti, ili sanjaš ali snove ne registruješ u svojoj svesti, ili bolji razlog, presecaš svoje stanje sna i direktno ulaziš u duboki san. Ako je to slučaj, potrebno ti je da spavaš samo dva do tri sata noću da bi se probudio odmoran. Stanje sna takođe odvlači energiju. Stanje dubokog sna nas uvek iznova napuni. Ako direktno ideš iz budnog u stanje dubokog sna, onda si dobro. To je znak visoke evolucije, jer nemaš šta da radiš u stanju sna. Ali najčešće imamo stanje sna ali toga nismo svesni. Obično ono što se transformiše u budno stanje i naše razumevanje je ono što ti je potrebno da zapamtiš. Ili koji su tvoji strahovi, tvoji osnovni strahovi su prikazani kao snovi i to se prenosi u budno stanje, tako se podsetiš svojih strahova. Mi moramo da se suočimo sa našim strahovima, to je jedini način da idemo napred. Najbolji način da se suočimo sa strahovima je da se držimo vere u bilo kog gurua ili boga kome se molimo.
Tamas, radžas, satva – Pratite sunce, sunce je guru

Kada se rukujete sa vašim strahovima, oni odlaze, jer se strahovi rađaju iz neznanja, ne iz svesnosti. U svom rečniku nemam reč „strah”. Strah je nedostatak svesti. Ne postoji ništa čega se treba bojati, jer je strah projekcija neke nesposobnosti i takođe je projekcija ukorenjena u tamasu. Tamas je inercija, to je kancer koji nas vezuje za zemlju.

Reći ću vam kako smo spojeni sa danom. Dan ima tri dela:

Prvi deo je najbolji od 3 do 6 ujutro. Ovo je veoma suptilno, veoma nežno, i šta god da pokušamo da uradimo u to vreme imaće dupli efekat. Svete knjige kažu da oni koji počnu da rade u to vreme nikada na svetu neće biti poraženi. Tako da oni koji ustanu između 3 i 6 ujutru i počnu da rade ili da se mole, meditiraju, možete uvideti da rade u veoma suptilnoj ravni, njihov um je veoma smiren.
Onda od 6 ujutru do 3 poslepodne je vreme akcije, vreme radžasa. Mi smo manje više na poslu u to vreme, radimo.
A od 3 poslepodne do 3 ujutro je vreme tamasa. Ovo je vreme odavanja zadovoljstvima, inercije, i svega negativnog. Zato su u stara vremena naše dede govorile: „Ne budi budan posle 9 uveče.” To znači da ideš u krevet u 9 kako bi mogao da spavaš za vreme ovog perioda gustih, teških energija.

Ovo je skoro slično našoj individualnoj konstituciji, individualnoj konstituciji čoveka. Mi u sebi posedujemo inerciju, akciju, i duhovni obrazac takođe. Tako da što je gušća ili tamazičnija vaša energija, više će biti neuspeha u vašem životu. Onda kako pobediti energiju tamasa? Tamas je kao inercija, odlaganje, lenjost, „u redu, to mogu uraditi sutra, hajde sad da spavamo…“ Ovo su sve znaci inercije. Drugi znak inercije je ljubomora, osećaj da nismo stvarno prihvaćeni, sve vrste fobija, sve vrste nesigurnosti, ovo su sve deca tamasa. Kada god osetiš da te tamas poplavio, ako si izgubio svaku inicijativu da nešto uradiš, ja uvek kažem: „Prati sunce.“ Kako se sunce svaki dan budi bez odmora, i obavlja svoju dužnost savršeno. Kada bi sunce uzelo odmor čak i na jedan dan, imali bismo mnogo problema. Dakle, sunce je guru, on nam daje primer, ili nas vodi primerom. Ako moramo da pobedimo inerciju ili tamas, moramo da krenemo u akciju, to je jedini način. Ako ste skloni tamasu „pusti me da spavam još jedan sat“, momentalno ustanite. Ako kažete „u redu, uradiću to sutra, danas je dobro, opusti se“, onda to odmah uradite. Tako kao vojnik ili stražar koji posmatra sve vaše aktivnosti, uvek budite sigurni da vas tamas nije vezao ili zarobio. Ako ste stalno u režimu posmatranja, svedočenja vaših misli, reči i dela, vaš život će postati potpun, a i moćan. Nećete biti umorni. Ako svedočite svoje misli, reči i dela, i ako ste sigurni da se inercija ne prikrada, vi ste već uspešni. A um će biti pod vašom kontrolom. Um neće ići tamo-vamo.

Kada pobedite tamas kroz direktnu akciju, ne možete se čak ni umiriti u akciji, jer će akcija jednog dana prestati. Onda dolazi do nivoa zasićenja. Taj nivo zasićenja je stanje blaženstva, stanje tišine. Učinili ste sve što je trebalo, ali niste prisiljeni na misli, reči, dela. Ako niste prisiljeni na misli, reči, dela, mir već postoji u vama. Ono što se trenutno dešava je to da je um potpuno okupiran mislima, jedna misao za drugom, kao jurnjava. Kada je um konstantno u tome, to će se smanjiti. Nastaće praznina između misli, i vi ćete početi da volite tu prazninu. Dao sam primer. Kao majka puna ljubavi, neprestano posmatrajte vaše misli kao decu dok se igraju. Baš kao dete, misao je takođe vaše dete, kao beba, jer vi nikad ne znate ko će doći ili ko će da bude vaše dete dok se dete ne desi. Isto tako, nikad ne znate šta ćete misliti sledećeg momenta. Neka deca su veoma nevaljala kao što misli mogu biti veoma rđave. Možemo čak i poricati „to nije moja misao“, jer neke mogu biti veoma neprijatne. Ali prihvatite to. Kada je dete vaše, to morate da prihvatite.

Dakle, posmatrajte misli bez prosuđivanja, cenzure, kontrole, samo ih posmatrajte kako se igraju u vašem umu. A šta se dešava kada nekoga posmatrate jedno vreme? Kada neko pilji u nas oko dva minuta, šta osećamo? Postajemo uznemireni, je l’ tako? Postajemo svesni. Isto tako, misli takođe postaju svesne. Počinju manje da pritiskaju. Onda počinje postrojavanje u liniju, jedna misao, pa praznina, druga misao, i počeće lepo da se ponašaju u vašem umu. Počnite sa ovom tehnikom jedan minut na dan. Umesto da čim stignete kući odmah gledate TV, samo sedite i posmatrajte svoje misli. Dozvolite bilo kojoj misli da dođe. Kada se misli proguraju, počinju da se postrojavaju u liniju. Nastaće praznina između misli. A ta praznina je tišina i to je upravo ona tišina koje smo se plašili. To je ono što smo pokušavali da ispunimo kroz odnose, ili kroz filmove ili alkohol, šta god, drugim rečima kroz akciju. I što je veća praznina, više tišine se nastanjuje u vašem umu, vi postajete sve suptilniji i suptilniji, sve moćniji i moćniji. Jednom kad ovo uspete, posmatranje dela i reči je mnogo lakše, jer možete kontrolisati svoje reči i dela. Ima mnogo misli, manje reči i manje dela.

Ovako to ide: misao, reč, delo. Ako možete tako da povećate tišinu unutra, garantovano ćete postati izuzetno moćni jer vas više ništa neće moći dotaći. A kada postojite u toj tišini unutra, uvek čujete božije korake jer bog govori u tišini. Dakle, ovo je veoma jednostavna, veoma efektivna tehnika koju možete vežbati kod kuće. Nemojte nikome reći 🙂 i vežbajte je vašim tempom. Nemojte reći: „U redu, danas ću vežbati jedna minut, sledeći dan pet minuta.“ Nemojte to raditi. Napredujte polako, polako, vašim tempom, ne žurite, tri meseca, šest meseci, godinu dana, dve godine,… niko vas ne prosuđuje.

P: Kako neko postaje duhovno moćan?

O: Kada ste grubi i kada vama situacije upravljaju, vi ste veoma slabi. Ako postoji mir unutar nas šta god da se desi spolja, i ako mi upravljamo svojom situacijom iznutra, mi smo potpuno moćni.

(Mohanđi nastavlja sa odgovorima na pitanja koja se nalaze u glavama ljudi)

Većina odnosa (oko 80% odnosa) nastaje jer je drugoj osobi dosadno. Mi pokušavamo da ispunimo dosadu. To je kao: „Moj prijatelj ima devojku, onda hajde da i ja nađem jednu.” Ovo je veoma površan razlog da bi se imala veza s nekim. Ovo vas čini slabim, jer ste ranjivi. I ono što se onda događa je to da kad jednom upoznate osobu ili kad jednom počnete da imate vezu, počećete da gradite mnogo očekivanja od te veze. Mi verujemo da nam druga osoba može pružiti sreću. Kada gradimo naš život na takvim pretpostavkama, mi smo slabi. Ali ako se dogodi veza koja je sama po sebi ispunjavajuća jer postoji veća svrha koja zajednički treba da se postigne, takva veza će opstati i uvek će imati tu energiju i moć. U stvari, ono što glatko teče, što se normalno dešava, ne ono što ti um kaže da radiš, to je realnije za tebe.

Dakle, kad god postoji veza, pokušajte da je izgradite na svrsi. Ako svrha ne postoji, bolje je nemati vezu jer vam je bolje da budete sami. Ako je veza izgrađena na očekivanjima, 100% garantujem da će tuga biti prisutna. Kad smo duboko zaljubljeni, šta radimo? Mi šapućemo. Dakle, tihe reči imaju mnogo ljubavi i značenja. Ako su nam srca zajedno, mi šapućemo. Čak i ako su ljudi zajedno, ako srca nisu zajedno, vičemo. Tako da je važno da su srca zajedno 🙂 Fizička blizina nema značenje. Ako zavirite u većinu veza, ono što vidimo je da su fizički zajedno, ali su mentalno daleko. Onda idu kod psihijatra, misle da imaju problem unutar sebe samih. Ne postoji problem. U stvari, problem je što je veza sagrađena na nečemu slabom, to je razlog.