Mohanđi govori – Zum satsang – 1. deo
25. avgust 2018.
Ako razumete atom, možete razumeti univerzum
P: Čuli smo da govorite: “Kada razumete atom, razumećete celu kreaciju.” Možete li nam reći nešto više o ovome?
M: Mikrokosmos predstavlja makrokosmos. Mi predstavljamo univerzum. Svako biće, svaka kreacija, u stvari sve što vidite oko sebe je međusobno povezano, zato što je sve došlo od energije. Prva ikada kreacija koja je došla od energije je atom. Atom predstavlja prvu mogućnost stvaranja. Kada kažem prva mogućnost stvaranja, to takođe znači postojanje nečega opipljivog. Atom je bio opipljiv (materija), i odatle se sva kreacija dogodila. Kada je stvoren atom, stvoren je prostor. Prostor je bio nemerljiv bez materijala ili materije. Materija definiše prostore, prostori definišu vreme, a između prostora i vremena dešava se stvaranje.
Svi mi zauzimamo prostor i određeno vreme. Ako prepoznate stvaranje atoma, automatski prepoznajete stvaranje celog univerzuma. Kada prepoznate stvaranje atoma, razumete univerzum. Kada poznajete mikrokosmos, znate makrokosmos.
Stoga kažem, svi smo mi božanska bića koja hodaju Zemljom. Um nas ometa da poverujemo u to jer nas um vezuje za materijalne stvari iz okruženja. Materijalne stvari, pa i veze, dobre su kao iskustvo, ali iz veće perspektive, kada govorimo o istini, one nam samo skreću pažnju jer su sve to dimenzije isitne, a ne apsolutna istina. Kad god se povežemo sa relativnom istinom, zasnovanom na emocijama, osećaju vlasništva, dvoumljenju raditi ili ne raditi, volim i ne volim i sl., ostajemo zaglavljeni sa njom. Pogledajte bilo koju inkarnaciju. Došla je sa gustinom i intenzitetom koja je potrebna da bi se ispunio određeni skup karmi. To je takođe ono što vidite u svetu. Neki ljudi žive život intenzivno. Možda će živeti kraći period vremena, ali žive svoj život sa mnogo strasti. Neki ljudi polako, nisu previše zabrinuti za svoj život. Mogu se upustiti u mnoge stvari koje takođe mogu biti većinom nesvesne. Kada gledate bilo koje biće, intenzitet njegove inkarnacije je povezan sa njegovom svrhom. Intenzitet je povezan sa svrhom.
Pristrasni smo zbog načina na koji nešto doživljavamo, a ne onako kako je to u stvari. Naše predrasude takođe imaju svoju istoriju. Obično su zasnovane na našem doživljaju ili onome što smo razumeli, a ne na apsolutnoj istini. Obično živimo svoje doživljaje a ne stvarnost. Kad počnemo da živimo istinu izvan doživljaja, postajemo autentični, originalni i duhovni.
Počećete da razumevate sve ove dimenzije postojanja kada se povežete sa sobom kao sa mikrokosmosom. U stvari, vi ste takođe makrokosmos unutar mikrokosmosa. Naravno, vi ste jedinica i univerzum je izvan vas. Vi vidite to i postajete obmanuti da smo mi svi ljudske inkarnacije. Ne uspevamo da vidimo širu sliku zbog našeg postojanja kao inkarnacije. Međutim, kada počnete da prepoznajete sebe sve više i više, kako idete dublje i dublje unutar sebe, počinjete da razumete da ste vi univerzum koji ste istraživali. Kada shvatite unutrašnji univerzum, shvatićete spoljašnji univerzum. Zato sam rekao da ako razumete atom, razumećete univerzum.
P: Možete li nam reći šta održava atom?
M: Energija održava atom. Atom je nastao iz čiste energije i rastvorio se nazad u energiju, kao što smo mi proizašli iz konglomerata elemenata i vratićemo se nazad elementima koji su se spojili kao konglomerat, kao ljudska inkarnacija.
Značaj Maču Pikčua
P: Možete li nam reći u čemu je značaj posete mestima kao što je Maču Pikču?
M: Postoje mesta moći. Zemlja je šire gledano podeljena na negativno, neutralno i pozitivno. Negativno znači nešto što vas vezuje, što vas smanjuje, ili što vam oduzima energiju. Mesto koje je pozitivno znači nešto što vas poboljšava ili vas energizuje. Kada posetimo mesta više energije, ona poboljšavaju vašu energiju, poravnavaju vaš sistem, kao što je um, telo, intelekt, ego i duh. To poravnavanje se lakše dešava u boljem okruženju, lakše nego u neutralnom okruženju. Većina mesta na kojima živimo su neutralna, nisu ni dobra ni loša, i moramo da uložimo trud da bismo ih poboljšali. Imamo slike majstora, hramova i palimo sveće da bismo poboljšali energiju porostora u kome živimo. Mesta kao što su Maču Pikču, Kajlaš, itd. su vam takođe potvrda da ste na putu oslobođenja. Vaše sopstveno uverenje vas je odvelo tamo. Na mestu kao što je Maču Pikču dominira Majčinska energija. Majčinska energija je poravnanje, negovanje, kao iskustvo iz materice, iskustvo levitacije. Kada odete na takvo mesto, automatski počinjete da osećate savršeno poravnanje, isto koje ste osećali u materici dok ste bili. Verovatno se ne sećate, ali to je iskustvo. Kada odete na Kajlaš, zakoračite u pravcu oslobođenja. To je potvrda da hodamo stazom oslobođenja. Šiva znači oslobođeno postojanje, postojanje gde nikome ne pripadate, niko ne pripada vama, ili vi ste sve.
Ovo su nivoi koje prepoznajemo u ovom životu. Prvi nivo je da postajete čovek, počinjete da doživljavate stanje biti čovek. To znači da doživljavate ljubaznost, saosećanje, iskazujete ljubaznost, saosećanje, i možete da izrazite bes, mržnju, ljubomoru ili osvetu. To znači biti u potpunosti čovek. Ovo je prvi nivo, to je stabilizacija koja vam treba na tom nivou. Na sledećem nivou postajete čovek svetac. To je stanje. Ne postajete svetac zaista, nećete pobeći u šumu ili nešto tome slično. To je stanje koje dostižete i u kojem vam postaje veoma jasno da vam ništa ne pripada i vi ne pripadate ničemu, vi ne pripadate nikome, niko ne pripada vama. Postajete zaista svesni svog postojanja kao kompletne jedinice. Onda evoluirate dalje do nivoa čovek Bog. Opet kažem, to ne znači da ste egoistični i svima govorite: “Pogledajte, ja sam Bog.” Ovo je iskustvo gde osećate da ste sve, biljke, životinje, svi ljudi, svi insekti i sve što vas okužuje, to ste vi. Dakle, vidite sebe u milion dimenzija. To iskustvo vas vodi u stanje potpunog ispunjenja ili završetka.
Doživljavamo ove nivoe na različitim tačkama našeg postojanja, možda u jednom životu, ili u mnogo života. Mesta kao što su Maču Pikču ili Kajlaš stabilizuju stanje u kome ste, kao što je npr. stanje biti čovek. Mesto pomaže stabilizaciju stanja do koga ste stigli, ili ono što jeste. Zato odlazimo na mesta moći. Mesto nas ne menja u potpunosti, nego nam pomaže da negujemo i stabilizujemo ono što već jesmo. Definitivno, treba da šetamo. Moramo da šetamo. To je individualno putovanje. Duhovnost je definitivno individualno putovanje. Posao učitelja je da bude mapa, putokaz ili vodič. Mesta takođe pomažu da se stabilzujete na određenom nivou koji ste već dostigli i ako stalno pratite isti put, pomažu vam da negujete to i dalje. Od čoveka do sveca pa do Boga, prelaz postaje lakši. Nemojte shavatiti bukvalno značenje, svetac ne znači da ste nosili određeni tip odeće ili da ste hodali i pričali na određeni način. Isto tako, biti Bog ne znači da govorite svima: “Sad sam postao Bog!” U stvari, to je iskustvo unutar vas i nećete pričati o tome, jer nema o čemu da se priča, nema šta da se ispriča, ništa da se kaže, jer ste postali jako moćni, postali ste veoma prošireni, i to zaista počinje da utiče na druge ljude. Ljudima će početi da se dešavaju promene zbog vas, zbog vašeg prisustva. Ovakve stvari će početi spontano da se dešavaju, to nije do toga kako komunicirate, šta govorite, ko ste vi, odakle ste, koja je vaša boja, zajednica, zemlja, religija, ništa od toga. To je stanje. To su sve stanja koja dosegnemo. Svako stanje će pokazati ko smo. To će biti jasna definicija svetu.
Prava tišina naspram samozadovoljstva
P: Kako da razlikujemo pravu tišinu od tišine koja dolazi iz samozadovoljstva?
M: Prava unutrašnja tišina je proširenje. Samozadovoljstvo je stezanje. Kada um proizvodi stanje u kojem ne volite da radite, ili ne želite da se preselite, ili da pričate sa ljudima, kakvo je npr. stanje depresije, to će se u svetu odraziti kao stezanje. To znači da su takvi ljudi tupi, ili nisu u stanju da deluju ili nemaju snagu volje, nemaju snagu akcije, snagu znanja. Ništa neće biti vidljivo. Međutim, kada ste utemeljeni u određenom stanju u dubljoj tišini, to reflektuje svetlost, brilijantnost, ljubav, saosećanje. Uvek razumite, kad god govorimo o ljutnji, mržnji, ljubomori i kompulsivnom laganju – ljudi lažu jer su na određenom energetskom nivou. Sve je povezano sa određenim frekvencijama. Frekvencijom koja je izazvana određenim emocijama ili određenim situacijama nećete ništa moći da promenite. Bićete više kao u nekakvom pospanom ili mamurnom stanju. Međutim, kada su Icca shakti (moć volje, namera), Jnana shakti (moć znanja), Kriya shakti (moć akcije, manifestacija) u balansu, to je preplavljujuće ili moćnije od vaših emocija, i to vas vodi. Bićete vidljivi u svetu kao velike ličnosti koje su stabilne, zadovoljne, srećne sa onim što imaju, ne jure nikoga, ne upoređuju, ne osuđuju, ne kritikuju… ne rade ništa što je negativne prirode. Ovo će se videti veoma jasno. I volećete da budete sa njima, jer uvek čine da se osećate bolje. Uvek vas vode na sledeći nivo. Uvek pokušavaju da vam pomognu da se penjete stepenicama oslobođenja. Ovo je veoma, veoma jasno i ne treba ništa da ih pitate. To je poenta. Poenta je da su po prirodi ljubazni, blagonakloni, saosećajni, stoje na usluzi, tako da nikada ne morate da ih pitate: “Da li možete da mi ovo učinite?” ili: “Da li možete da mi pomognete?”.
Sa druge strane, kada ste tupi, depresivni i slično, čak i ako vas drugi pitaju da nešto uradite, reći ćete: “Umoran sam, ne mogu da uradim.” Postoji drastična razlika između ova dva.
Kad naše potrebe postanu minimalne, udeo mira se povećava
Minimum potreba – maksimum mira
Više pohlepe – manje mira
Više posedovanja – manje mira
Manji osećaj da mi nešto činimo – više mira
Više prihvatanja – više mira
Da biste ostali na većoj visini, ili na nivou oslobođenja, ili na putu oslobođenja, nije lako. Potrebno je čvrsto uverenje. Odlučnost. I mora vam biti veoma jasno da je to ono što želite da postignete u ovom životu. Onda vam to i dođe, ili postane značajnije. U suprotnom, ljudi uvek idu ka opipljivom. Kada ljudi govore o duhovnosti, za njih to znači neko iskustvo, npr. “Imao sam divno iskustvo jednom.” Ali, zapamtite: Ono što ne ostaje, ne pripada vama. Ako se stanje desilo i ostaje takvo kakvo jeste u kontinuitetu, danas, sutra, prekosutra, svaki dan, onda je ono vaše. U suprotnom, stanje odlazi i dolazi. Ljudi jure ta stanja, ali to je igra uma. Um voli da ima iskustva. Um voli da doručkuje, ruča, onda večera, nema zadovoljenja, zadovoljstva. To je stanje nezadovoljstva, jedno za drugim. Dakle, kada znamo da smo zaista nastanjeni i zaista srećni i zadovoljni onim što imamo, ne osuđujemo i ne kritikujemo nikoga, ne procenjujemo druge i ne poredimo, prihvatamo svačije slabosti i vrline, onda smo se stabilizovali. Ako ne prihvatamo slabosti i vrline drugih, kao što ne prihvatamo naše slabosti i vrline, tada smo u stanju nestabilnosti. U ovom stanju nema napretka. Dakle, pre svega, moramo postati čovek čovek – čovek koji je u stanju da prihvati sve, prihvati svakoga, deli ono što ima. Nije važno šta imate, već da imate sposobnost da delite šta god da imate i imate sposobnost da negujete sebe i druge. To znači biti čovek. Sa tog nivoa spontano ćete se izdići na nivo čoveka sveca, gde jasno znate da ništa ne pripada vama i vi ne pripadate nikome. Niko vam ne pripada, vi ne pripadate nikome. Dakle, aspekt vlasništva se u potpunosti gubi. Neće biti osećaja vlasništva. Kada nema osećaja vlasništva nad aktivnošću, nema karme koja ide uz to. Karma je povezana sa vlasništvom. Ovo je rečenica koju treba da zapamtite. Karma je povezana sa osećajem da mi nešto posedujemo, oslobođenje je povezano sa prihvatanjem. Prihvatajući sebe sve više i više, sa svim svojim vrlinama i manama, već ste na putu oslobođenja. Ako konstantno osuđujete, kritikujete, poredite sebe sa drugima, a uz to ste i uvek nezadovoljni, definitivno ste na putu vezivanja, putu gravitacije. To će stvoriti još života. To će stvoriti još karme. Razumite ovo jasno: prihvatanje pomaže oslobođenju, osećaj posedovanja vas drži vezanim. Ovo je važno da zapamtite. Osećaj posedovanja vodi stanju depresije.
Kako pomoći depresivnoj osobi
P: Kako mi kao individue možemo da pomognemo nekome ko je depresivan i sumoran?
M: Na isti način kao što Sunce obasjava Zemlju. Budite Sunce. Budite svetlo. Budite svetlost i to je najbolji način da kažete svetu da je tama privremena. Kada postoji svetlo, ne postoji tama. Ne možete promeniti nekoga tražeći od njega da se promeni. Ako probate da propovedate, postaće jači u svojim uverenjima da ne treba da se menja! Umesto toga, vi budite promena. Vi morate biti promena. Morate biti svetlost. Morate biti zadovoljni. Morate biti zadovoljni onim što imate. Treba da budete zahvalni za ono što imate. Ti kvaliteti će vam pomoći da budete Sunce u društvu. Bićete sjajni kao sunčeva svetlost u društvu. Onda će društvo početi da vas shvata ozbiljno. Počeće da vas prati. A sve to će se dešavati jer ste VI svetlost.
Ako ste nezadovoljni i ljuti, puni mržnje prema nekome, onda će vas društvo takvima i videti i poželeće da ne pokupi to od vas. Uvek upamtite da društvo reaguje na vas onako kakvi ste vi.
Isto važi i za ljude sa kojima živite ili ljude koji vas okružuju na nekom drugom mestu. Morate biti svetli kao Sunce. Onda će biti sunčeve svetlosti i sunčeva svetlost će biti dobra za sve. Nikada nemojte razmišljati o tome ko ima korist. Mnogi ljudi će imati koristi od onoga što smo mi. I ne kalkulišite. Ako kalkulišete, tu počinje vaš um da se meša. Ne gledajte, samo širite svetlost. Nastavite da širite svetlost. To je sve što treba da radite. Baš kao Sunce. Sunce je sjajan model za oslobođeno postojanje. Samo budite Sunce. Širite svetlost. Nije važno ko ima korist od toga. Samo nastavite da širite.
Ljubav je sve. Ljubav je vrednija od novca, imovine, stvari, kvalifikacija i svake vrste bogatstva. Sposobnost da volite bez obzira na okolnosti je najveći ljudski kvalitet. Ljubav je sve.
Bramačarja
P: Molim vas, možete li objasniti značenje pravog bramačarje?
M: Bramačarja je stanje gde ste u potpunosti povezani sa uzvišenom svešću, Bramom. Bramačarja je neko ko hoda stazom Brame, neko ko je povezan sa Bramom. Ono sa čime ste povezani, to ste vi. Brama je uzvišena svest koja je u potpunosti svetla, potpuno oslobođena i potpuno bez granica – bez forme, bez boje, bez ukusa, ništa, on je izvan svega – potpuna svest. Ako uvek hodate tom stazom, vi ste Bramačari. Postoje takođe neke metode discipline koje su tradicije propisale da budu tu. Pogledajte stanje avadute.
Priroda naše povezanosti sa Bogom je bezuzročna. Kad god osetimo uzrok, shvatite da je to samo izraz relativnosti. Relativnost je prolazna. Ona se menja. Naša bezuzročna povezanost sa Bogom večno ostaje jer smo suštinski jedno sa Bogom, iako nam dualnost postojanja ne dozvoljava da u to verujemo.
PRIČA O VJASI
Ovo je priča o Vjasi (velikom svecu koji je napisao Mahabharatu). Vjasa je sedeo ne obali Jamune i Jamuna je preplavila svoje obale. Neki ljudi su hteli da odu na drugu stranu, gde je Krišna sedeo. Shvatili su da nemaju čamac kojim bi mogli da odu, jer je reka nabujala. Onda su videli Vjasu kao meditira ispod drveta. Seli su oko njega i čekali. Kada je Vjasa otvorio oči, video ih je i pitao: “Šta radite ovde?”
Oni su rekli: “Hteli smo da odemo na drugu stranu reke da vidimo Krišnu, ali reka je preplavila pa ne možemo da idemo.”
Onda je Vjasa rekao: “U redu, razumem. Šta nosite? Da li ste poneli nešto za Krišnu?”
Svi oni su bili pastiri. Rekli su: “Svi ovi slatkiši su napravljeni od kravljeg mleka i gija (prečišćen puter). Sve smo to poneli u paketima.”
Vjasa je rekao: “Mogu li da vidim?”
Pokazali su mu i on je počeo da jede. Pojeo je skoro polovinu onogo što su doneli. Onda je rekao: “Ne mogu da jedem više, pomoći ću vam.”
Otišao je do reke i rekao: “Ako nisam jeo, neka se reka podeli.”
Reka se podelila!
Svi su ga videli kako jede! Ali, šta je rekao? “Ako nisam pojeo ništa, neka se reka podeli.” Reka se podelila i oni su prešli na drugu stranu. Na drugoj strani su malo hodali i onda su ugledali Krišnu kako leži na klupi u bašti. Prišli su mu i Krišna je rekao: “Radujem se što vas vidim. Kada ste došli?” Onda je spazio pakete i pitao: “Šta je ovo?” Oni su rekli: “Doneli smo ti sve ove slatkiše.” Suzdržavali su se da daju Krišni ovu polu pojedenu korpu jer je Vjasa već jeo iz nje. Uz malo stida rekli su: “Doneli smo ovo tebi, ali smo morali da podelimo sa svecem.”
Onda je on rekao: “Ne, ne, ne, ja ne mogu ništa da jedem. Moj stomak je pun. Jeo sam istu stvar malopre.”
Dakle, kada je Vjasa jeo, Krišna je jeo. To je tako jer je duboko povezan sa Krišnom, Bramom. Nema vlasništva na strani Vjase, tako da kada je on konzumirao, Krišna je konzumirao. Kada ste jedno sa Bramom, onda ste pravi Bramačari. To je ono što svi treba da razumemo. Pravi Bramačari je uvek u svesti. Nije važno šta radi, svesnost je netaknuta. Zato uvek kažem – vaše najveće postignuće je u vašoj INTEGRACIJI, ne u vašoj aktivnosti. Možete meditirati satima. Možete mantrati satima. Ako niste integrisani kako treba u svesti, napredak će biti spor.
Veselost i razigranost su znaci stanja prepuštenosti. Dečja nevinost i razigranost su znaci smirenog uma potpuno odvojenog od ega. To je stanje Krišne. Radost, smeh, razonoda i šala su znaci oslobođenog postojanja. To je stanje bez uznemirenosti, straha, mržnje i osvete. To je stanje nepoljuljanog mira. Nevinost ne bi trebalo smatrati i zameniti samougađanjem ili naivnošću koje su individualne karakterne crte i nemaju ništa sa stanjem oslobođenja.
PRIČA O RADI
Isto se desilo Radi. Rada je bila Krišnina posvećenica. Kada su Krišnine žene postale ljubomorne, dale su ključajuće mleko Radi da popije govoreći da joj je Krišna poslao. Ona je bila presrećna: “O, Krišna mi je poslao mleko! Krišna je mislio na mene! Srećna sam.” I popila je celu posudu bez mnogo razmišljanja. Ništa se nije desilo. Krišnine žene su bile iznenađene što Rada nije opekla grlo.
Ali, kada je Krišna došao na ručak, rekao je: “Ne mogu da jedem ništa danas, moja cela usta i grlo su ispečeni.” Dakle, kada je Rada popila mleko, bila je toliko integrisana u Krišnu da sve što je jela je otišlo Krišni.
Ono što treba da razumemo je da pravi Bramačari nije razdvojen od objekta svog obožavanja. Kada smo u potpunosti integrisani, kada smo duboko povezani sa svešću koju smatramo uzvišenom, ništa nas ne dotiče. Sve ostaje sa objektom obožavanja. Ne filtrira se na drugoj strani. Ako ovo razumete, razumeli ste celu filozofiju, celu duhovnost. Stvar je u tome koliko ste duboko integrisani. Ako ste zaista duboko integrisani, oslobođeni ste svega. Čak i u vreme smrti vaša duša će biti integrisana sa objektom (obožavanja, posvećenja) sa kojim ste jedno. Ako ste integrisani sa učiteljem koji je povezan sa uzvišenom svešću, ili sa bilo kojim objektom kojim želite, ta integracija treba da bude jasna, bez razmišljanja, bez osuđivanja, bez sumnje. Puna i jasna povezanost. Onda, u vreme smrti, spojićete se sa Njim jer neće biti karme za vas.
Pravi učenik ne postoji osim kao savršena senka Gurua, potpuno stopljena sa Guruovom svešću. Za Gurua ne postoje učenici jer je svetlost apsolutna sama po sebi i postoji u svemu. Svaki učenik ima Gurua jer ne postoji senka bez svetlosti.
U knjizi koja je nedavno objavljena, “Šivina tišina”, govorim o ovoj temi. Kada je Atmananda napustio telo, odneo je sa sobom i Šrinatov karmički prtljag. Šrinat je postao oslobođen kad je njegov guru napustio telo. Ove dve stvari su se desile istovremeno. To se desilo zato što je bio povezan sa samo jednim objektom i nije imao ništa više na svetu. Učitelj je bio sve za njega. On je bio učitelj. Bio je jedno sa svešću učitelja. Kako god da gledate, bili su zajedno, jedno. Ovo jedinstvo je dovoljno da se dosegne najviše. Međutim, mi normalno ne praktikujemo to. Mi sudimo učitelju, mi poredimo, imamo uslovljenu vezu sa učiteljem ili Bogom. Čak i kada idemo u hramove, imamo uslovljene aspekte, odnosno, idemo sa određenim razlogom. U suprotnom, kada ste puni zahvalnosti, poštovanja i kada ste duboko povezani sa svešću, nerastavljivo povezani, onda nemate više karme. Vaša karma će biti obrisana energijom učiteljeve svesti. Ovo je najlakša i najjača staza koja vodi do oslobođenja. Ali, ona se ne dešava jer se um meša. Upoznavanje majstora ili bivanje sa majstorom postaje poslednji prioritet. Onda stvari neće funkcionisati na taj način.
Dalje, ljudi prilaze učiteljima samo zbog malih stvari: “Da li možes da nađes posao mom sinu ili da se moja ćerka uda?” Onda se opirete na zemaljskom nivou. Zato se ništa ne dešava na nivou svesti.
Dakle, biti pravi Bramačari je celoživotni napor. To je integracija u svest.
Vlasništvo naspram odgovornosti
P: Kako da razlikujemo osećaj vlasništva od odgovornosti?
M: Odgovornost je darma, vlasništvo je odstupanje. Odgovornost znači da kao otac, kao majka, kao dete, odgovorni smo za razne stvari u životu. Vlasništvo nad tim je iluzija. To znači da zaboravljate da se stvari DEŠAVAJU. Osećanja ili radnje dolaze zbog nerazumevanja. Mi imamo osećaj da RADIMO. U tom trenutku morate da razumete samo jednu stvar: ko vari vašu hranu, ko reguliše protok krvi u vašem organizmu, ko kontroliše otkucaje vašeg srca? Onda shvatite da ne radite ništa. Nemamo kontrolu ni nad jednom vitalnom funkcijom u našem sistemu. Kada vam je jasno da nemate kontrolu nad sopstvenim vitalnim funkcijama, shvatite da se takođe sve stvari spolja DEŠAVAJU KROZ VAS. Nije da “ja RADIM.” Kada se ovo razumevanje ukoreni duboko, vlasništvo se rastvara. Kada osećaj vlasništva nestane, karma počinje da se rastvara.
Vaša odgovornost se ogleda u tome da, ako ste došli u ovo telo, imate odgovornost prema sebi na prvom mestu, onda i prema svetu. Ono što vidite spolja je vaš sopstveni odraz na mnoge načine. Ako vidite ljutu osobu, ona predstavlja bes u vama. Ako vidite ljubomornu osobu, to je ljubomora u vama predstavljena kroz drugu osobu. Sve stvari koje vidite spolja su vaš izraz. Spoljašnjost je kao ogledalo. Um je ogledalo takođe. Um projektuje ono što je unutar vas. Kada ste ljuti, postoji bes koji sedi unutar vas i koji se projektuje kroz um. Kada ste srećni, sreća je unutar vas i projektuje se kroz um. Gledajući na taj način, ceo svet je ogledalo. Ono što vi jeste reflektuje se na vas kroz ljude, kroz situacije, kroz vreme, kroz događaje, kroz prirodu. Sve vam se vraća tačno onako kakvi ste vi. Ako razumete ovo jasno, vaša odgovornost će biti izražavanje ljubaznosti, saosećanja, ljubavi, deljenje svega koliko ste u mogućnosti, uključujući sve stvari i svim ljudima jer svi ljudi su vi. Ne postoje drugi ljudi. To su sve izrazi. Svako je izraz. Čak nemojte pomisliti ni “ovo je moje”, trebalo bi da zadržim za sebe. Koliko dugo to možete? Ako zaista shvatite da ne možete ništa na duge staze da zadržite za sebe, onda ćete početi da delite. Ova svesnost je bitna. Ništa ne dugujete, ništa vama ne duguju. Ne posedujete nikoga, niko vas ne poseduje. Ovaj osećaj vlasništva “ja i moje” je ono što vas vezuje za zemlju i stvara svu karmu.
Dakle, odgovornost je ono što treba da uradite, a vlasništvo je povezano sa vašim egom i umom. Ovo je nešto što treba jasno da razlikujete. Ono što treba da uradite, treba da uradite, ono što volite da radite je ono što vam vaš um dozvoljava. “Sviđa mi se” je povezano sa umom, “Treba da uradim” je povezano sa darmom (pravedna dužnost) koju morate da izvedete.
Kako da se nosite sa negativnošću
P: Kako da se suprotstavimo negativnosti oko nas, a da se ne krijemo od nje?
M: Uopšte se ne suprotstavljajte negativnosti. Umesto toga, sprijateljite se sa njom. Zapravo, ne morate da se suprotstavljate ničemu u životu. Nema ničega čemu treba da se opirete u životu. Čemu god da se opirete istrajaće, ostaće uz vas još duže. Ono što treba da uradite je da podržite pozitivnost, ponašate se pozitivno, mislite pozitivno, radite pozitivno, pričate pozitivno, budete ljubazni, budete saosećajni i negujete pozitivnost.
Kad god vidite GLAD i BOL u očima nekog bića (ljudskog ili neljudskog) na koje naiđete, ne razmišljajte već jednostavno utolite tu glad čime god da imate, najbolje što možete. Isto tako, obrišite im suze toplim rečima ljubavi, optimizma, ohrabrenja i prijateljstva. To je sve što treba da radite na zemlji kako biste postali najblistavija bića koja hodaju ovom planetom.
Negativnost je kao senka. MATERIJA mora da reflektuje senku. SVETLO je vaša istina. Svetlo se odražava na materiju tako što pravi senku. Dakle, istina je svetlo. Ostanite uz istinu. Istina je osvetljenost. Istina je vaša najviša stvar. Saosećajnost je istina. Ljubaznost je istina. Biti ljubav je istina. To je ono što treba da podržavate i opažate sve vreme. Negativnost znači nesigurnost, strahove, nešto nepoznato. Sve to stvara zabunu u umu. To je negativna materija o kojoj pričamo, koja vas vezuje i čini vas depresivnim. Ne gledajte je. Pustite je neka postoji, u čemu je problem? Dokle god postoji pozivitnost, biće i negativnosti. Gde god postoji svetlost, biće i senke. Zašto se brinete za senku? Ugledajmo se na svetlost. Da naučimo da uvek vidimo svetlo je naš trud. To je naša meditacija. Uvek vidite svetlost, uvek vidite ljubav, uvek vidite saosećajnost, uvek vidite šta još možete da uradite na ovom svetu na najvoljeniji, najsaosećajniji način. Pre nego što progovorite, pomislite: “Da li govorim sa ljubaznošću?” Ako ne, onda je bolje da ne govorite. Ako stalno izražavate to, negativnost o kojoj govorimo, koja vas muči, koja vas vezuje, izgubiće na značaju. Probaće. Naravno, kada se svetlost poveća, povećavaju se i senke. Sve je ovo deo života. Ali, to ne znači da ne treba da povećavate svoju svetlost ili da ne idete ka svetlu još više.
Uvek preporučujem, ne borite se sa negativnim. Umesto toga sprijateljite se sa pozitivnim. Budite uz pozitivno. Radite pozitivno. Budite otelotvorenje ljubaznosti. Saosećajte. Uvek se pitajte: “Da li postoji nešto što mogu da uradim za vas?” Ne gledajte: “Šta ja dobijam iz cele ove stvari?” To je sebičnost. Umesto toga pitajte: “Šta mogu da dam?” Šta se onda dešava? Kao bunar. Kada uzmete vodu iz bunara, sveža voda dolazi iz zemlje u bunar. Isto tako, što više delimo, više resursa nam dolazi da delimo jer nas unutrašnje bogatstvo čini bogatijim. Sve je u unutrašnjem bogatstvu. Mi smo bogati po rođenju, ali to ne znamo jer nam je um napravio kavez. Mi sedimo u kavezu uma. Onog momenta kada probijete kavez, shvatate da je ceo svet, ceo univerzum vaš. Univerzum počinje da odražava u vama istu stvar jer je univerzum ogledalo. Kada pogledate u univerzum sa besom, univerzum vam pokazuje bes. Slično tome, kada se dešava lenja, pohlepna aktivnost u kontinuitetu, biće i nesreća.
Dakle, sve je povezano sa kolektivnom svešću koju ste negovali unutar vas i spolja. Grupa ljudi koja misli pozitivno će povećati energiju mesta na kom se nalazi. Ovo bismo trebali da postignemo. To je stvaran duhovni rast. Prvo postanite ljudi, onda ćemo pričati o tome kako biti svetac. Dostići ćete to automatski.
Mantranje
P: Kada mantramo, da li treba da se fokusiramo na reči ili na božanstvo?
M: Fokusirajte se na vibracije. Mantre su vibracije. Kada izgovarate mantru, samo 10% bi trebalo da izađe napolje (da se čuje), a 90% da bude unutar vas. Očvršćujete se iznutra. Koncentrišite se na unutra i mantrajte, idealno iz pupka. 90% zvuka, vibracije je unutra, 10% spolja. To je pravi način mantranja.
Mantre su vibracije kojima je svrha da vas poravnaju i probude. Poravnanje i buđenje. To je prava svrha mantre. Pre svega poravnava vas, onda budi različite aspekte, baš kao 330 miliona bogova u Hindu tradiciji. 330 miliona bogova zvuči kao da ih je previše, ali postoji 330 miliona dimenzija ljudskog postojanja. Kada mantrate na određeni način, taj aspekt u vama se poboljšava. Budi taj aspekt u vama.
Sve je u buđenju i poravnanju. Sve mantre su dobre, ništa nije loše, ali način na koji mantrate treba da bude unutrašnji. Ne možete ništa spolja da probudite. Ništa osim vaše sopstvene volje. Ono što možete je da probudite sebe iznutra. To se odražava spolja. Kada se porobudite u potpunosti, to se prikazuje spolja kao svetlost. Ako se fokusirate na spolja, ništa se neće desiti. Vibracije su dobre, energija će biti dobra okolo, ali više će se desiti ako probudite sebe iznutra. U tom slučaju će se stabilizovati i spolja. Odraziće se na spoljašnjost. To je pravi način.
Originalni tekst možete pročitati ovde.
Prevela: Ivana Igrić
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić
mohandji 