Mohanđi govori – Zum satsang – 1. deo
21. oktobar 2018.
Vera
P: Šta je to vera? Kako ona funkcioniše? Kako se gradi apsolutna vera?
M: Vera je unutrašnja stvar; sve emocije su unutrašnje. Ne možete objasniti ukus sladoleda rečima. Morate to iskusiti. Vera je nešto što morate da osetite iznutra. Kada se osećate povezanim sa nečim, recimo, nekim predmetom, osobom, ideologijom ili aktivnošću, ili se osećate povezanim sa sobom veoma duboko i ako se uspostavite u toj vezi, onda je ono što se razvija vera.
Razvija se poverenje. Počinjete da verujete u to. Počinjete da delujete u skladu sa tim. Počinjete da razvijate poverenje, veru i ponašanje. To je vera. To se ne može objasniti rečima. Vera je nešto što morate iskusiti; stabilnost koja izlazi iz te veze je ono što mi zovemo vera. Ta vera će dovesti do daljih veza, poput predaje i drugih aspekata. Dakle, vera je nešto što se mora dogoditi iznutra i idealan način za razvoj vere je kroz svest – svest o sebi kao potpunoj inkarnaciji. Došli ste ovamo da ISKUSITE mnoge stvari na ovom svetu, “ukupnu sumu” koju kolektivno nazivamo životom, i onda smo ovde da IZRAZIMO mnogo stvari na ovom svetu, što je ono što jesmo ili od čega smo. Drugim rečima, naše jedinstvene izraze u ovom svetu. Dok je sve to život kad se stastavi u jedno, vera je stub, snaga, čvrstoća, potvrda koja vas vodi napred sa sigurnošću i stabilnošću. Nivo stabilnosti u vašem životu može se izjednačiti sa nivoom vere koju imate. Ako imate apsolutnu veru u nešto, posebno u sebe, bićete veoma pouzdani – možete se suočiti sa svim u životu bez ikakvih problema. Ako nemate veru u sebe, plašiće vas mnoge stvari. Suprotno od vere je STRAH. Kada nemate veru, osetićete mnogo straha. Ovi strahovi će vas vezati. Strahovi vas obično guše. Dakle, druga strana straha je vera. Vera je nešto što osećate iznutra i osećate se dobro.
Oslonite se na nju i izdržite sve oluje života. To je najbolji način. Možda jedini način.
Priroda odgovara
P: Kada gledam tvoje videe, osećam da razgovaraš sa mnom i da možeš da me čuješ i odgovoriš na moje misli? Zašto je to tako?
M: Zbog toga što kada je vaše pitanje iskreno, kada vam zaista treba odgovor, priroda odgovara na neki način. U ovom slučaju to može biti kroz Mohanđija, ali odgovor je za vas važan. Pošto ste imali goruće pitanje, dobili ste odgovor. Moramo se držati stvarnosti u kojoj ste imali pitanje i priroda je na to odgovorila. Svako pitanje dobija svoj odgovor na ovaj ili onaj način. Zato je cela priroda naš guru. Svaki aspekt života je guru. Sve vam daje lekciju. Kada se povežete sa ljudskim bićem kao što sam ja, dobijate odgovore i to je u suštini deo prirode, ja sam deo prirode, takođe deo vaše prirode, deo vašeg sveta. To je način na koji vam priroda odgovara. Ako vam je zaista potreban odgovor, priroda vam ga daje.
P: Da li je etički sterilisati kućne ljubimce i lutalice, da li to ima neke karmičke posledice?
M: Nije etički jer je protiv prirode. Međutim, ljudska bića su stvorila svet koji je neprirodan, gde su životinje i ptice pripitomljene ili na drugi način kontrolisane od strane ljudi. U stvari, većinu aspekata sveta kontrolišu ljudska bića. Tako je u ovom, ljudski kontrolisanom postojanju teško živeti prirodan život. Čak ni mi nismo prirodni kada živimo u kućama sa klima uređajima i mnogim drugim sličnim predmetima. Većina naših sposobnosti su zakržljale ili ograničene. Ista stvar se dešava sa bićima koja su povezana sa nama. Baš kao što imamo svoje neprirodno postojanje, nastalo stvaranjem neprirodnog okruženja, tako smo prisiljeni da uključimo sva bića koja su povezana sa nama na isti način.
U tom kontekstu sterilizacija kućnih ljubimaca je jedini način. Ne možemo ništa promeniti jer ako se reprodukcija dešava na alarmantan način, onda ćemo morati uništiti bića, a to se događa na mnogim mestima. Većina skloništa ne može da zadrži životinje i oni ih ubijaju, što je još ozbiljnije. Svako biće ima pravo da živi na ovoj Zemlji kao i mi. Veoma je neprirodno ubiti nešto samo zato što nemamo prostora. Zauzeli smo sav raspoloživi prostor. Definisali smo i razgraničili prostore po ljudskim zakonima, za ljudske potrebe. Životinje su žrtve. Ne samo životinje, već i ljudska bića su žrtve naše okupacije. To je kontradikcija u kojoj danas živimo.
U tom kontekstu bolje je imati kontrolu rađanja nego ubijati bića nakon što se već rode. Zato što je ubijanje ekstremno nasilje. Stvara drugačije energetsko polje. Ono oslobađa različitu frekvenciju za koju ne mislim da je prava frekvencija za Zemlju, jer će ta frekvencija izazvati još više takvih akcija. Svaka frekvencija izaziva određeni efekat u svemu. Dakle, kada se radi o uništenju, smrti ili ubistvu, ono stvara takav efekat u društvu i psihi ljudi. Ovo je veoma važno da se razume i u tom kontekstu bolje je kontrolisati rađanje kućnih ljubimaca ili lutalica.
Strah od praznine
P: Kako da prevaziđem strah od praznine koja me obuzima u meditaciji? Ili da ovo ignorišem i da nastavim da meditiram?
M: Praznina je stanje koje je se javlja pre ispunjenja. To je kao čekaonica na aerodromu, gde sedite i čekate pre nego što uhvatite let. Posle nekog vremena misli počinju da se smanjuju i smanjuju se na nivo gde nemaju nikakvog izvora da se manifestuju, što znači da ceo supstrat postaje prazan i misli se ne proizvode; ta praznina ostaje i onda se pretvara u puninu. Dakle, praznina je stanje i dobro je stanje za uživanje jer nemate misli, bez briga, bez nervoza, bez straha. Prošla sećanja na strahove, samskare koje ste već nosili, na koje ste navikli, na uobičajena osećanja, izazivaju taj strah da je praznina loša. Zato što ste navikli da imate misli. Niste navikli da nemate misli. Ova praznina koja je izvedena iz stanja “ništa da proizvodi misli”, gde nema utisaka ili nisu dovoljno snažni da se manifestuju kao misli, to stanje je prekretnica u našem životu. U tom stanju gde nema misli (nirvichara), postoji transformacija. To znači da je to prag koji prelazite, a onda ste dostigli ispunjenje. Praznina je stanje koje je uvek privremeno. Uživajte u tom stanju, prepustite se tom stanju i ostanite duže prazni. Tada vas svemir ispunjava ostvarenjem.
Uzdizanje duše
P: Potrebno je 5000 rođenja da bi čovek postao ljudsko biće. To je, dakle, predodređeno i traje dugo. Zašto bih radio bilo kakvu duhovnu praksu?
Majstorstvo ima etape. Svaka etapa predstavlja stanje svesti. Ipak, to je tok naviše.
Stadijum Čoveka – Ljudskog bića je stanje nesebičnosti, saosećanja, ljubaznosti i bezuslovne ljubavi, gde čovek vidi svakog drugog čoveka kao odraz sebe samog.
Stadijum Čoveka – Sveca je stabilnost u svesti da NIŠTA ne pripada njemu, i on ne pripada NIČEMU. Sloboda se rađa unutar ovog stanja.
Stadijum Čoveka – Boga je stabilizacija u svesti da sve živo i neživo oko njega predstavlja NJEGA SAMOG. On je zaista izvor, a ne pojedinac. U ovom stanju, čovek je ništa do totalna SLOBODA. Ništa spolja i iznutra ne može da ga poljulja više. Nijedno stanje ga ne uznemirava više. Ovo je stabilizacija u svesti Aham Bramasmi (Aham Brahmasmi) ili “Ja sam zaista izvor”.
M: Upravo zato treba da radite duhovnu praksu zato što nije precizno definisano 5000 rođenja. To je približna cifra. Ako sve više i više vežbate i praznite se, broj vaših rođenja postaje manji i manji. Što je više misli, to je više želja i već i je efekat, kao što su uspomene, odgovarajuće dalje želje… Dakle, to je ciklus. Ako vežbate i pokušavate da se ispraznite, postajete prazni iznutra, bez nagonskih želja unutra, onda broj vaših rođenja postaje manji.
Ako ste shvatili da je trebalo mnogo vremena da dostignete ovaj nivo svesti, onda je vaša dužnost da ga i dalje smanjujete. Sada ste stigli ovde. Uzeli ste toliko rođenja, ne znamo koliko ih je. 5000 je približna brojka. Ako ste shvatili da je ovo mesto do kog ste stigli, sada radite na sebi. Samo radite na tome da budete svoji, da prihvatite sebe, da se ispraznite kako se ne bi dalje rađali. Tako možete dalje da smanjite broj vaših budućih rođenja i upravo zbog toga treba više da vežbate, kada dođete do ove svesti, tog razumevanja.
Izrazite sebe
P: Ljudi glume svoje karmičke uloge. Zašto im pokušavamo pomoć i da postanu nešto drugo? Na primer, ako je neko pun besa zbog prošlog života, zašto pokušavamo da ga nateramo da se oslobodi tog besa?
M: Odgovor na ovo je vrlo jednostavan. Mi pomažemo, jer je to tako. Kako izražavamo svoje saosećanje? Pretpostavimo da imate puno ljubavi i saosećanja u svom srcu, ali mislite u sebi: “Zašto bih se ja uplitao?”, onda vaše saosećanje postaje nestvarna stvar. Ostaje samo teorija. Kako izražavate svoje saosećanje, svoju ljubaznost, svoju ljubav? Baš kao što neko ima ljutnju u sebi, tako i vi imate saosećanje. Tako izražavate svoje saosećanje koje će nadvladati ljutnju; to postaje vi. Svi smo mi bića izražavanja, stalno se izražavamo. I izražavamo ono što smo. Neko je ljut, neko je uznemiren, neko je osvetoljubiv, neko je ljubomoran, ali ne bi trebalo da budemo pogođeni ovim. Mi uvek ostajemo svoji, stabilni, veoma ljubazni i uvek izražavamo tu bezuslovnu ljubav prema prirodi. To pokazuje da vi postojite na ovoj Zemlji; vi ste moćna inkarnacija i došli ste ovde da izrazite ono što ste doneli ili šta ste. Taj izraz zahteva ovu inkarnaciju. Ono što jeste, traži taj izraz. Zato treba da se izrazite.
Ako budete tihi, onda nećete moći ni osetiti ono što vi jeste. Baš kao što Para Brama bez ikakvog stvaranja postoji kao što jeste; kada se dogodilo stvaranje, shvatio je da ima mnogo dimenzija. Ima hiljade, milione, trilione dimenzija koje su nastale samo kada ste daleko od onoga što ste prvobitno bili. Ako ne izrazite, postajete samo teorija. To znači da se inkarnacija gubi. Jedan od osnovnih razloga za naše postojanje u telu je izraz, tako da se morate izraziti. Tako je. Kakvi ste, vi se izražavate, to je važno. Morate se iskreno izraziti, a ne na uslovan način.
Sebičnost nasuprot ispunjenju
P: Koja je razlika između sebičnih želja i ispunjenja ili ispunjenja želje? Kada to ispunjenje želje postaje sebično?
M: Kada pomislite da ste vi veoma važni, svi objekti oko vas su samo za vašu upotrebu i kada se koncentrišete samo na svoju sreću, ne brinete o ljudima oko sebe ili onima koji su iznad vas, to je sebičnost, jer želite sve samo za sebe. To vidimo u svetu. Još jedna reč za to je pohlepa. To znači da smo akumulirali toliko stvari; ne uživamo u njima, nismo u mogućnosti da uživamo u njima jer ne znamo zašto ih nakupljamo. To je uobičajeno.
Sebičnost je stanje u kojem samo tražite za sebe, ili ste previše zaokupljeni sobom na sebičan način. “Sebični” izrazi mogu biti, “samo ja to moram imati” ili “Ja bih trebao imati, nije važno ako ga neko drugi nema” ili “čak i ako se ne deli, to je u redu”. To je sebičnost.
Druga strana je “Ja sam zahvalan. Dobio sam mnogo stvari, ili, Imam mnogo stvari. Dozvolite mi da ih podelim sa svima, a onda da svi uživaju”. Na taj način će Čovek Ljudsko biće odgovoriti. Sebičnost je povezana više sa životinjskom prirodom. Pogledajte pse i mačke. Oni se međusobno bore, kradu jedni drugima hranu, itd. To je osnovni nivo na kojem su zauzeti idejom da bi trebali imati ovu hranu i ako je ne dobiju, to će biti problem. Što se nas tiče, ni mi nismo evoluirali; u mnogim slučajevima to vidimo: više imovine, više bogatstva, više novca. Uglavnom, kada imamo sve ovo, izražavamo svest o siromaštvu. Iznutra smo veoma siromašni.
Povremeno izražavamo duboko siromaštvo. Često to vidimo, jer ne delimo. Bojimo se ljudi. To pokazuje da čitav naš put i sistem ne funkcionišu dobro. Zato je važno da delimo ono što imamo, tako da to ne utiče na unutrašnje bogatstvo. Uvek smo bogati. Kada delimo, mi smo bogati. Ako ne delimo, mi smo sebični. Što više nagomilavate i što manje stvari delite, to je više stagnacije. Daje vam stagnaciju i objekti stagniraju. Šta se onda dešava? Sledeća generacija ili neko drugi će sve to odneti, a onda će to propasti. Ovako to radi. Uvek je važno da održite unutrašnje bogatstvo, kao i spoljašnje bogatstvo, jednako, sa zrelošću.
Video – Mohanđi o Gospodu Datatreji i Nat Guruima:
Moć posvećenosti
P: Na hindu jeziku dharmi se kaže da je muž Paramshvara. Da li je istina da žena treba da smatra svog muža Parameshvarom?
M: Na darmičan način, ako pogledate čitavu hinduističku tradiciju, svako drvo, biljka, životinja, kamen… sve je povezano sa božanskim. Umesto toga, sve ih smatramo božanskim iskrama. U drevnom sistemu, onaj koji vas štiti smatra se božanstvom ili inkarnacijom božanstva. Zato vidimo da je u Satjavan-Savitri priči Savitri smatrala Satjavana, njenog muža, Bogom ili božanstvom. U slučaju Atri i Anasuja, roditelja Datatreje, Anasuja Mata je smatrala Atri Bogom i ona mu je samo služila, obožavajući ga. Kroz to je postigla veoma velike moći.
Postoji nekoliko stvari koje treba razmotriti na putu darme. Jedna od njih je koncentracija. Usredsređenost na jedan predmet. To nije ličnost muža ili osobe o kojoj govorimo ovde. To je veći aspekt, veći filozofski aspekt, gde je koncentracija usmerena na jednu osobu. Na primer, u priči o Vitali iz Pandarpura, Pundalika i njegova supruga su tiho služili svojim roditeljima sa potpunom predanošću i Gospodar Krišna je došao tamo zbog predanosti sina njegovim roditeljima. Isto tako, kada je objekat obožavanja konstantan, transformacija se dešava iznutra jer nema gubitka energije. Drugo, kada se koncentrišete na jedan objekat u nekom vremenskom periodu, on vas pretvara u poravnanje. Poravnava vas, tj. vaše telo, um, intelekt, ego, duh, sve dolazi u jedno poravnanje, postajete jedna jedinica. To je jedan od glavnih razloga za ovu teoriju.
Parameshvara je Gospodar. Smatrate da je vaš zaštitnik ili glava domaćinstva vaš Parameshvara, Svevišnji Gospodar, onda se povežete sa njim, ne nužno izvodeći puđe, molitve ili mantre. Ne radi se tako. Naprotiv, vodite računa o kućnim stvarima sa punom predanošću, potpunom koncentracijom, puno ljubavi koja vas transformiše i poravnava. Onda postajete veoma moćni. Anasuja Mata i Savitri su dva primera, ali postoje brojni primeri u Puranama, gde su samo koncentracijom na jedan predmet, u ovom slučaju muža, one postale moćnije od rishisa i munisa koji su meditirali i pokoravali se hiljadama godina ili bar stotinama godina! Takve žene nisu činile nikakav tapas ili pokoru. One su bile usredsređene na služenje svom staratelju, svom mužu i one su stekle sve moći.
Pre svega, Babađi je to vrlo jasno rekao – koncentracija je veoma važna za razvoj bilo koje vrste duhovne moći. To je kao da izlažete objektiv suncu, sunčevi zraci prolaze kroz sočivo i razvijaju snagu, ili, kada razvijaju dalje vatru da spali travu. Isto tako, kada se potpuno koncentrišete na jednu stvar, razvijate svoje aspekte, kao što su čula; drugim rečima, vaše organe percepcije, organe delovanja, uma, tela, intelekta, ega, sve u jednoj liniji, postajete veoma moćni. Tada ste u stanju da postignete, ili ste dostigli, veoma visok duhovni nivo. Zato su te žene, koje su se duboko povezivale sa svojim muževima, postale veoma moć ne. Upravo u ovom kontekstu hinduistička tradicija govori o Patiju (suprugu) kao o Parameshvari.
Duhovno usidrenje
P: Da li je u redu da tragaoci traže blagoslove, milost, energiju, inicijaciju od više majstora?
M: Koja je svrha? Višestruki učitelji – znači da um luta. Ne postoje „višestruki majstori“. Postoji samo jedan majstor koji je unutar TEBE i koji se zove tvoja duša. Tvoja duša je već probuđena. Svesna je. Potpuna je. Kompletna je. Ne treba joj ništa. Onda ono što dolazi po sredi je stvar uma. Um vas vodi u različite forme i kaže da je ovaj učitelj, onaj majstor, drugi majstor, ili “on je moćniji od ovog majstora”. Sve je to u umu. Na taj način, baš kao što sam objasnio ranije, fokusirajte se na jedan objekat sa punom koncentracijom – um, telo, intelekt, ego – sve koncentrisano. Čak i ako gospodar nije dobar, i dalje ćete postići velike visine. Poslušajte priču o Dipaki koju sam mnogo puta objašnjavao.
Video – Mohanđi – Priča o Dipaki:
Dipaka je bio veoma odan svom guruu i bio je usredsređen samo na njega. Šiva je došao da ga vidi. Rekao je: “Nikada nisam video učenika kao što si ti. Tvoj guru te zlostavlja. Odbacuje te. On čini sve što je moguće da povredi tebe i tvoje osećaje, ali ti mu još uvek služiš. Ti si neverovatan učenik.”
Pitao je Dipaku: “Šta ti treba?”
Dipaka je odgovorio: “Ne treba mi nikakv blagoslov.”
Onda je došao Maha Višnu da ga vidi. On je rekao istu stvar: “Ja sam zaista impresioniran tvojom službom tvom guruu. Guru nije ljubazan prema tebi, ali ti si veoma ljubazan prema njemu. Ti mu služiš. Nemaš ego.” Tada je upitao: “Mogu li ti dati bilo kakav blagoslov?”
Dipaka je rekao: „Ako imam i jednu misao o egu, molim Vas, uklonite je. Želim bolje služiti svom guruu.”
Guru je rekao: „Zadovoljan sam tobom. Postao si veći od mene. Porastao si više od mene. Zbog svoje ljubavi prema meni, doveo si Šivu i Višnu! Da bi bili blagoslovljeni njihovim pogledom, mnogi prolaze kroz godine pokore. Ali, zbog tvoje posvećenosti, ubeđenja i služenja meni, oni su došli tebi. “
Dakle, to pokazuje da, ako se fokusirate na jedan predmet, neka to bude bilo ko ili šta, a onda ste povezani sa tim, vi posvećujete svoj život, vi ste u potpunosti koncentrisani samo na to, bez ikakvih odstupanja.
Ananyas cintayanto mam
(“Bez ikakvih odstupanja, skretanja pažnje)
Mam ekam saranam vraja
(ako sam jedini predmet vašeg obožavanja, oslobađam vas od greha, brinem se za vašu karmu”, kaže Gospod Krišna u “Bagavad Giti”)
Upravo u tome je poenta. Ako je vaš jedini predmet obožavanja, vaša jedina veza sa jednim učiteljem, on će postati odgovoran za vas. U suprotnom, nijedan majstor nije odgovoran za vas zato što svakako lutate. Ako u različitim kućama pružite posudu kojom prosite, svi će vam ostaviti po jedan novčić, ali taj novčić neće biti dovoljan da kupite obrok. Ovako uglavnom lutamo i ne dobijamo ništa. Zato što lutamo kroz život, iscrpljujemo se. I ne postoji čak ni korak napretka u životu mnogih ljudi, jer ne postoji ništa stabilno. Ništa konstantno. Nema koncentracije, nema konzistentnosti. Ovo je veoma važno na duhovnom putu.
Poštovanje raznih majstora je dobro, ali, kao što je Jogananda rekao: „Ako me smatrate svojim učiteljem, ja sam svi učitelji. Ja sam svi majstori. Ja sam svi gurui. ” Ako to nije prihvatljivo, nema svrhe da sedite ovde. Zato što vam ništa ne mogu dati. Um je svuda. Raspršen je. Ako se ne možete usidriti u jednom, onda ste kao plutajući brod. Plutaćete svuda. Svaki put će vas nakriviti. Svaka obala će biti vaša obala, ali sve će biti samo iluzija za vas. Neće biti ništa stvarno. Zato je važno da ostanete na mestu, važno da se usidrite na jednom mestu. Onda čak i ako vetar duva, i dalje ćete biti tamo. Majstor se brine o vama.
Originalni tekst možete pročitati ovde.
Prevela: Biljana Kiprovski
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić
mohandji 