Satsang u Merilendu, SAD – treći deo
26. avgust 2018.
Kontemplacija
P: Kad bi ljudi postavili Ramani Maharišiju pitanje, uvek ih je vodio u potragu Ko sam ja? do odgovarajućeg korena Ko postavlja ovo pitanje?, što nikada nisam shvatio. To je jedan deo. A drugi deo je da je on uvek postavljao ljudima isto pitanje: “Koja je vaša ličnost u dubokom snu?”. Zato što u dubokom snu nema nikoga ko zna Ko sam ja? Tamo nema nikoga. To je samo stanje koje se zove duboko spavanje i kada se mozak uključi, probudim se i reč “Ja” se pojavljuje, a zatim i svi ostali delovi koji ga prate. Dakle, zbunjujuće je zašto je dao ovaj primer kako bi odgovorio na pitanje nekom od sledbenika. Da li to nešto znači?
M: Mislim da je prava osoba koja bi odgovorila na ovo pitanje sam Ramana Mahariši.
Publika: (Smeh)
M: Pokušaću. On je veliki učitelj. Ne mogu čak ni početi da objašnjavam koliko je sjajan. Na moj ograničen način, pokušaću. Manana (kontemplacija) je izvan dijane (*dhyana-meditacija). Meditacija je stanje koje ostvarujete kada ste u potpunosti skoncentrisani i okupirani jednom stvari, jednim subjektom, kao što je “Om”, ili dah, ili šta god. To je stanje meditacije. Zapravo, meditacija kao aktivnost ne postoji. Meditacija nije aktivnost. To je stanje kada je vaš um potpuno okupiran jednom stvari, što znači da je u potpunosti ovde. To je meditacija. U aktivnosti meditacije ljudi će razmišljati o svemu na svetu i sedeti na jednom mestu, zatvarajući oči. To nije meditacija. Sa druge strane, kontemplacija je veoma važna kao sredstvo za postizanje stanja meditacije. To bi Ramana Mahariši verovatno podrazumevao pod ovim. Ko sam ja? je dobra pozicija da se započne u nekom trenutku u vremenu, jer se uvek povezujemo sa inkarnacijom koju projektujemo u svet. Mi projektujemo sledeće ka svetu: “Ja sam to i to. To je moje ime. Ovo je moj oblik. Ovo je moja zemlja porekla. Ovo je broj mog pasoša (smeh)…” Ko sam ja? je dobro pitanje ukoliko se koristi kao alat da uđete u sebe i istražite sebe. Zatim dolazite do određenih odgovora, kako je rekao Adi Šankara u “Nirvana Shatakam” (pročitajte blog):
Mano-Buddhi-Ahankaara, Chittaani Naaham
Na Cha Shrotra-Jihveh, Na Cha Ghraan-na-Netre
Na Cha Vyoma Bhoomir, Na Tejo Na Vaayuh
Chid-Aananda-Roopah, Shivoham Shivoham
”Ja nisam telo, ja nisam um, ja nisam intelekt, ja nisam ego, ja nisam ličnost, ja nisam organi akcije, ja nisam organi opažanja, ja sam Šiva.”
Da biste došli do tačke gde shvatate da ste Šiva, morate otpustiti mnogo stvari. Na primer, u imigracionom formularu postavljeno je pitanje: “Šta nosite?” Šta god da ne nosite, stavite znak “x”. Slično tome, brišemo brojne stvari, brišemo, brišemo, brišemo… Pa šta ste onda vi? Dolazite na scenu, “Aham Brahmasmi”[1]. Dakle, kako bi se došlo do te faze, potrebno je puno brisanja, jer “mislim da sam telo, mislim da sam ličnost, mislim da sam um…”, neki ljudi kažu “Mislim, dakle, postojim”, to nije istina. Misliš zato što imaš um. Ali, ipak niste u mislima. Stoga, mnoge stvari moraju biti izbrisane pre nego što stignete do “Ja sam čista svest”. Međutim, čista svest je iskustvo, to nije znanje. Ne možete znati čistu svest. Morate iskusiti čistu svest. Zbog toga se sve ove stvari brišu i pitaju ne samo Ko sam ja?, nego i Šta sam ja? Koja je moja struktura? Koji je moj oblik? Teorije objašnjavaju mnoge stvari, ali to nije naše, zar ne? Knjige bi takođe objasnile, ali ni to nije naše.
Moramo otići dublje i dublje i shvatiti: Šta sam ja? Zatim se postavlja još jedno pitanje: ZAŠTO sam ja? Zašto je ova cela predstava? Zašto je ova drama, ova situacija? Upanišade, sveti spisi su na to odgovorili. U jednoj od Upanišada sin pita oca: “Kažeš da sam božanska inkarnacija. Ne osećam se tako. Osećam se kao glupo ljudsko biće.” Kako možeš reći da sam božanska inkarnacija? Možeš li mi to dokazati?
Otac reče: ”Donesi mi nešto vatre.”
Sin je doneo lampu i zapalio je pomoću plamena.
Otac je zatim rekao: ”Rekao sam ti da mi doneseš nešto vatre, zašto si mi doneo lampu?”
Sin je doneo ugalj koji je imao vatru na sebi.
Otac je rekao: “Rekao sam ti da mi doneseš nešto vatre, zašto si mi doneo ugalj?”
Sin je upitao: “Oče, kako mogu doneti vatru bez ikakvog posrednika?”
Tada je otac rekao: “Kako božanska sila može ispoljiti sebe bez ikakvog posrednika? Moraš se povezati sa materijalom, sa materijom, da bi razumeo istinu.”
Nije moguće direktno se povezati sa istinom pomoću ljudskog uma i zbog toga vas učitelji upućuju na pitanja Ko sam ja? Šta sam ja? Zašto sam ja? Potom ste došli do određene istine. Adi Šankara, koji se prosvetlio, rekao je u osmoj godini: “Ja nisam telo, nisam um, ja nisam intelekt… nisam ono što se ČINI da jesam. Ja nisam to.” Onda, šta sam ja? Tada sam shvatio: Ja sam svest, čisto božanstvo koje se izražava kroz ovu inkarnaciju. To je iskustvo. To je iskustvo koje je Ramana Mahariši verovatno želelo da svi postignu. Ovo je moje ograničeno znanje i ne mogu ni da počnem da objašnjavam. Ramana Mahariši je kao avatar. Postoje učitelji koji su hodali ovom zemljom, ali njihov cilj je bio da vas odvedu do vas samih. Put si ti. Odredište si ti. Iskustvo putovanja si ti. Putovanje si ti. Šta ostaje? Ti.
Publika: (Aplauz)
“Mi smo ono ko smo kada smo sami i niko nas ne gleda.”
Iskustva
P: Namaste. Koja je uloga iskustava?
M: Uloga iskustava je slična pokazateljima na vašem putu. Kada putujete odavde, recimo, ka Floridi, u određenoj fazi ćete reći: “U redu, mi smo toliko milja daleko od Floride.” Šta vam taj pokazatelj kaže? Da ste putovali do sada i da morate dalje putovati ako želite da stignete do istog odredišta. U suprotnom možete otići i na drugo mesto (smeh). To je uloga iskustava. Zato je Patanđali uvek govorio: “Nastavite dalje. Ignorišite. Nastavite da se krećete.” Jer iskustva mogu biti zamke. Ljudi su mi rekli: “Mohanđi, imao sam predivno iskustvo tokom određene meditacije. To se ne vraća.”, a ja sam rekao: “Čestitam.” (Smeh) Ne bi trebalo da se vrati. To znači da si napredovao. To je važno. Jer na ovom putovanju, iskustva su stanja u kojima se ogledaju misli ili nešto što doživljavate neko vreme. Ako se stanje desi, ostaje. Stanje se ne menja. To je kao kad diplomirate. Sledećeg dana nećete postati pred-diplomci. Diploma ostaje zauvek. Isto tako, sve dok se iskustva ne stabilizuju u stanje, to nije vaše. Dakle, iskustva će dolaziti i odlaziti, a ona se moraju smenjivati kao znakovi kraj puta. Međutim, ona ne ostaju jer još uvek nisu vaše stanje. Kako shvatate stanje blaženstva? Bićete kao dete. Ako pogledate malu decu, oni ne mare za vaše meditacije i slične stvari. Oni se igraju. Oni su srećni. U trenutku su. Oni su odlični učitelji. Mala deca su sjajni učitelji. Budite u tom trenutku, šta god da dođe, doživite i pustite, kao obrok koji ste imali u podne. To iskustvo je gotovo, zar ne? Sada, pošto ste imali to iskustvo, da li to znači da vam više nije potrebna hrana? Morate imati večeru. Kao ta, tako se i svaka situacija razvija. Ono što iskušavate u svakoj tački vremena je veoma važno. Definitivno je važno, ali ne zaustavljajte se tamo. Možete doći do stanja koje je potpuno bez iskustva, tamo gde um umire.
Viša stanja svesti
Samadi je stanje u kom je um stabilan. Treći stepen samadija je stanje u kom će vaše misli biti van vas. Misli neće biti unutra. Vidite svoje misli izvan vas i one gube moć da prave razliku ili da utiču na vas. Vaše sopstvene misli neće biti vaše. One postoje kao misli, kao neka vrsta mogućnosti, ali ne stvarnost. Postoji razlika ovde. Postoji kao mogućnost, ali ne baš stvarnost. Vi mislite: “U redu, to je moje, ali mi nije potrebno”, kao ljudi koji su hodali duž ovog puta. Da li ti je bitno ko hoda? Hodaju. Znaš da hodaju, ali to nije bitno. Isto tako, misli prestaju da te uznemiravaju.
Zatim, sledeće stanje je kada misli umiru zato što vam ništa ne mogu učiniti. Recimo, neko vas zlostavlja, naziva majmunom, magarcem i tako dalje, ali vi ne odgovarate. Ako uopšte ne odgovarate, šta će ta osoba uraditi? Prestaće da vas vređa, jer nema efekta. Slično tome, kada nas ništa ne dotiče, čak ni iskustva, napredak je veoma brz jer niste vezani njima. Iskustvo se dešava, dovoljno dobro, to se ne događa, dovoljno dobro. Onda si ti samo ti. Ujedinićete se u jedinicu, moćno. Tada sva iskustva postaju vaša. Ako neko krene da plače na određenoj udaljenosti, znaćete. Ako se neko smeje na određenoj udaljenosti, znaćete. Ako neko nešto oseća, znaćete. Ne samo čovek, već sve. Prestaćete imati razlike u postojanju. Osetićete čak i ako je biljka u bolu. To ne znači da vam bol pripada. Ona prolazi kroz vas. Sve prolazi kroz vas, jer ste vi sve. Sve je u tebi. Kada je sve u tebi, ti si sve. Na tom putu mala iskustva su prepreka, ali ih ne možete zaista blokirati niti prihvatiti. Ona se dešavaju – hvala. Tako, samo ih pustite da dođu i odu.
Prihvatanje
P: Kako možemo prihvatiti sve?
M: Jednostavan i direktan odgovor bi bio: “Imate li izbora?” Šta god da se desi u danu ili trenutku, dogodilo se zato što ga je konfiguracija stvorila. To zovemo sudbinom. Nešto je stvorilo vreme, prostor, grupu ljudi, događaj i odgovarajuće iskustvo, nešto bi sve stvorilo. Ako ne prihvatite, to može postati obrazac. Videli smo da se isti ili sličan obrazac ponavlja u životu. Slični efekti se takođe dešavaju. A ako odete duboko u svaki obrazac, videćete da je tome prethodio otpor. Vi imate veze sa tim što se desi u vašem životu u određenom trenutku ili tokom vremena. U nekom trenutku ili u različitim vremenskim prilikama ste to prikupili i stavili u sebe kao suštinu, kao seme, kao utisak. Preostala sećanja na iskustva postaju semena. Ona se čuvaju kao utisci. Preostala sećanja na iskustva kao što su – ručali ste i imate sećanje na ručak. To je utisak koji ostaje unutra. Zatim to proizvede simpatije ili antipatije.
To stvara situacije. Postoji ono što mi zovemo umna materija ili supstrat koji ima tri aspekta: um, intelekt i ego. Spojene zajedno, čine umnu materiju. Ono što aktivira umnu materiju je dah. Imamo određeni broj udisaja pre odlaska, što znači trajanje. Zato sam rekao da ako živite 80 godina, tj. 29200 dana, disaćete. Dah ili prana aktiviraju materiju uma, utisci su gorivo i postaju misli. Zatim postaju izrazi i kasnije postaju akcije. Mnoge misli se dešavaju, manje je reči koje se dese, a još manje dela se dešava. Ovo je naš život. Ovako protičemo.
Zašto se neke stvari vraćaju ponovo i iznova? Zbog toga što smo im se u određenom trenutku opirali. Dakle, da li je bolje prihvatanje ili otpor? To je poenta. Ako pogledate unutra, znaćete, ne moram objašnjavati. Ja nisam bolji od vas, jer svi smo na istom putovanju; idemo prema istoj svetlosti. Veoma dobro znamo da je u svakom trenutku stvarnost data – vreme, prostor, situacija, postoji granica u kojoj se odvija iskustvo. Bilo da ga usvojite, prihvatite ili odbacite, ono ostaje. Dešava se.
Imam svoju izabranu sudbinu, bilo da me volite ili ne. Vi imate svoju izabranu sudbinu, bilo da je ja odobravam ili ne. Mi smo samo proizvodi naše sopstvene karme. Svrha života je sam život, ili iskustvo zvano život. Kao što ja nemam prava da vas osuđujem, isto tako nemate ni vi prava da osuđujete mene.
Kako da napravite sve situacije ili događaje ili iskustva, razumno jestivim? Kroz prihvatanje. Kada je Ramana Mahariši imao rak, neko ga je pitao: “Je li to jako teško?” (Smeh) Naravno da će biti teško ako imate rak. To nije prijatno iskustvo, zar ne? Ramana Mahariši je rekao: “Ja imam bol jer imam telo. Ali nemam patnje. Zato što je to moj izbor, odbijam da patim.” To je naš izbor jer je patnja povezana sa umom. Telo je tu. Imaćete sve što je povezano sa telom. Glad se dešava jer imamo telo. Morate hraniti annamaya kosha – anamaja koša (hranidbeni plašt), kako se ne bi desila glad. Zato što imate um, nosite se sa emocijama. Pričali smo o porodici. Svi su isti; ne postoji niko osim tebe, bilo da je to tvoja žena ili dete ili otac ili majka. Svako od njih ima drugačiju konstituciju, ali oni su isti kao i mi. Oni imaju svoju jedinstvenost, imaju svoje razlike, konstitucija je različita, možda iskustva i usvajanje iskustava mogu biti različiti, ali oni su svi jedinice. Sve je isto. Iako je neko vaša žena, nikoga ne možete posedovati. Nikoga ne posedujete u ovom životu. Iako je neko došao u vaš život kao vaše dete, ne možete ga posedovati. Ako pokušate da posedujete dete duži vremenski period, ono će vas kasnije staviti u starački dom.
Publika: (Smeh)
M: Zašto imamo danas toliko staračkih domova? Zbog toga što je deci dosta roditelja. Zato što ih (decu) mi (roditelji) “posedujemo”. Vlasništvo nije moguće. Niko ne može ništa da poseduje. Ne možete posedovati ni svoje telo. Sve dolazi i odlazi. Ako funkcionišete sa tom svesnošću, sve je zadovoljstvo, sreća. Postajete lagani. Kao vetar, prolazite kroz život. To je vaše pravo koje ste dobili rođenjem, vidite? Ako je otpor druga opcija, da li je prihvatanje bolje?. To je mnogo bolje.
Tokovi misli
P: Kako da promenimo tokove misli u koje smo upleteni? Znamo da te misli ne bi trebalo da dođu, ali one se samo vraćaju iznova. Kako da jednostavno promenimo serije misli?
M: Hvala vam. Misli dolaze od utisaka koji sede unutar vas i utisci izlaze iz preostalih uspomena ili strahova. Sećanja mogu biti strahovi. Sećanja verovatno nisu iz našeg iskustva. Ona mogu biti strahovi koje ste prikupili iz ovog života, ili nekog drugog života, ili od ljudi, ili od društva. To je uzrok tih misli. Kada pogledate te misli, ona su kao deca koja se igraju u vrtu, vi ih gledate. Niste ni srećni ni tužni. Vi ih samo gledate i ako možete pogledati svoje misli tako, one postaju slabije. Kada ste uključeni u misli ili kada one na vas utiču, one ostaju duže ili se vraćaju, posebno kada vas pogađaju. Možda smo doživeli, na primer, ako se neko koga duboko volimo, ponaša na veoma loš način prema nama, to nas pogađa. Nismo u stanju da učinimo ništa tog dana jer se osećamo veoma depresivno. Postoji očekivanje vezano za to. Kada to očekivanje nije ispunjeno, patimo. Kad ne bi bilo očekivanja, kakav bi bio osećaj? Ništa vas ne može iskriviti. Ništa vas ne može učiniti nestabilnim. Naše misli su samo naša deca. Desile su se zato što je za njih vezan utisak; pomešani sa dahom, nastaje misao. Ove misli će dolaziti i dozvolite im da dođu, ali nemajte nikakve veze sa njima. Vi ih onda posmatrajte. Imate određenu misao. Ovo je jedna opcija. Druga opcija jeste da ih predate: “Nisu moje, ostavljam ih Tebi pred noge.” Guruu ili Bogu ili kome god verujete, nastavite da se predajete: “Nisu moje.” Odvojite se od toga. Prvo je objektivno posmatranje, drugo je odvajanje. I jedno i drugo će pomoći u smanjivanju intenziteta misli.
Kako znate da li vas to vodi do oslobođenog postojanja? Njegova frekvencija se smanjuje. Nije da će jednog dana takve misli nestati, jer postoji navika povezana sa njima. Ljudi po navici misle, po navici rade i po navici deluju. Navika. Misli su takođe povezane sa određenim navikama. Mi smo navikli da razmišljamo na određene načine. Navika će postojati neko vreme, onda će ista navika postati slabija jer ne dobijate nikakvo zadovoljstvo iz nje. Kada kažem zadovoljstvo, čak i bol je zadovoljstvo u tom kontekstu, zapamtite. Mi uvek zadržavamo misli koje su bolne, čak i više od srećnih misli. Srećne misli se ne čuvaju toliko. Zašto bolne misli ostanu duže? Zbog pružanja otpora. Pokušavamo da ih odgurnemo, pa one ostaju. Zašto onda idemo u teretanu? Mi vežbamo otpor da bi razvili dobre mišiće. Otpor je povezan i sa izdržljivošću. Posmatrajući to pozitivno, otpor zadržava. Međutim, kada se ne odupiremo – to dolazi, odlazi, pa šta? Kada nemate nikakve veze sa vašim mislima, niti ih održavate, niti odbacujete, onda one počinju da slabe. Zato sam rekao ranije, ponekad su van vas, ne mogu uticati na vas i one umiru.
Put si ti
P: Dakle, Mohanđi, svi mi koji smo ovde večeras zajedno imamo toliko poteškoća, toliko izazova, živimo u svetu dualnosti, u svetu suprotnosti gde nam naše emocije stoje na putu. Kad odemo odavde večeras, potrebna nam je pomoć. Šta je to što bi nam pomoglo? Očekivanja su toliko velika da budemo dobri, da budemo ljubazni, da budemo saosećajni, da služimo našim porodicama, da služimo čovečanstvu, a mi još uvek nismo dorasli, dobri smo malo tamo malo ovde. Dakle, koje sposobnosti, sredstva imamo kada odemo odavde večeras koje bi mogle da nam pomognu na putu?
M: Mogu li da odgovorim jednom rečju? – Vi.
Publika: (Smeh)
M: Nemate drugih sredstava. Zapravo, to je iskrena istina. Nema načina da bilo koja spoljna stvar može biti korisna na bilo kom nivou nesreće unutar nas. Situacije spolja se nisu dogodile u jednom danu. Nešto je sazrelo u to stanje, bilo pozitivno ili negativno. Postoji početak, rast i kulminacija za sve. To je evolucija. Ne možete menjati taj kurs, čak ni negativnost za to. To raste, ostaje i umire. Pozitivnost je ista. Koja je tvoja najbolja opklada ovde? Ti. Ti si najbolja opklada. I kako možete biti vrlo efikasni, vaš najefikasniji izraz? Doslednost, uverenje, izražavanje. Morate biti veoma dosledni u onome u šta verujete, sa uverenjem i izražavanjem. To postaje svrha, jasna svrha, čista svrha. Kad kažem ‘svrha’, to je pozitivna svrha. Svrha regeneracije. Svrha ljubavi, ljubaznosti, saosećanja… Zamislite da postanete sunce i postanete svetlost, i vi inspirišete druge ljude da budu svetlost. To postaje pokret. To je najbolji i najmoćniji pokret.
Pre više vekova, recimo pre 1000 ili 2000 godina, postojali su spisi o svim osobama koje će se roditi na ovom svetu. Zovemo ih Nadiji. Možete ih nazvati astrološkim predviđanjima. U južnoindijskoj državi Tamil Nadu postoji mnogo takvih teza. Ovi Nadiji su imali super precizna predviđanja jer rade na tezama. Majstori koji su ih konsolidovali postali su jedinice i mogli su da postanu univerzum. Iz tog ugla su predvideli da će se ove stvari desiti u budućnosti. Jedna od stvari koje su mi privukle pažnju, rečeno mi je da je bilo malih naznaka o osobi koja će živeti u budućnosti, možda i hiljadu godina kasnije. Rečeno je: “U trenutku kada svet veruje u oblačenje, biće čovek koji će iznenaditi svet svojom golotinjom i on će promeniti tok istorije te zemlje.” To je bilo o Mahatma Gandiju, napisano najmanje hiljadu godina pre nego što je rođen! I taj čovek je promenio tok istorije svoje zemlje. Čime? Izdržljivošću. Uverenjem.
Kada naš dobar rad postane inspiracija ljudima, to postaje pokret. Pokrenimo svet pozitivnim delima. Živite pozitivnost.
Znao je šta radi. Stajao je iza toga. Opirući se mi možda nećemo menjati stvari. Otpor je dobar za negativnost. Negativnost voli otpor. Ostaje snažniji. Kada se nečemu odupirete, to ostaje duže. Umesto toga, izrazite se na pravi način. Recimo, na primer, vi ste LJUBAV kontinuirano i to je vidljivo u društvu, automatski ćete privlačiti ljude. Zašto? Zato što je to prijatno. Biti sa ljubavlju je mnogo prijatnije nego biti sa besom, mržnjom, ljubomorom ili osvetom, a to je zato što vas takva emocija smanjuje. To vas čini dosadnim, čini vas ograničenim. Naprotiv, ako ste povezani sa ljubavlju, ona širi. Ništa ne morate dokazivati. Proširuje vas. Sloboda. Živite slobodu.
Kad god osuđujemo druge, spuštamo frekvenciju. Kada smatramo da je neko inferiorniji od nas, mi padamo. Budite pažljivi sa vašim mislima. Oni koji ne osuđuju su SLOBODNI.
Zato kažem, ako ste uvek protiv nečeg, uvek ste slabi. Stoga, morate doneti ljubav u društvo i promeniti društvo iznutra. To je važno u ovom trenutku. Kada tražite stvari spolja da vas podrže, šta vam može pomoći? Ništa nije trajno spolja. Čak ni ljudi. Mi sami smo to doživeli sa ljudima. Neki ljudi ostaju neko vreme, neki ostaju malo duže, neki dolaze i odlaze, neki drugi ostaju zauvek. Veoma mali broj ljudi ostaje zauvek. Sve ove stvari su nepredvidive. Ono što je napolju je nepredvidivo. Ako želite nešto da predvidite, to može biti samo iznutra.
Anđeli čuvari
P: Mohanđi, šta je sa konceptom anđela čuvara? Takođe, gde se uključuje suština Guru principa?
M: Anđeli čuvari su vaši nadopunjujući faktori. Kada činite nešto, to vas naglašava, potvrđuje. Na primer, ako ste u određenom stanju, stanje je komplementarno faktorima koji su vezani za tu frekvenciju. Ako ste u određenoj frekvenciji, slične frekvencije vas podržavaju, čuvaju.
Guru je princip, princip vodiča, i on je u vama. To je stanje koje postižete višom svešću. Ta viša svest, stabilnost, stanje u kome postajete ogledalo vam se dešava. To je Guru princip koji svako ima. Svako od nas ga ima. To stanje vam dolazi iznutra.
ali njihov cilj je bio da te dovedu ka tebi.
Put si ti. Destinacija si ti.
Iskustvo putovanja si ti. Putovanje si ti.
Šta preostaje? TI.
[1] Ja sam Braman, Ja sam beskrajna realnost (Aham “ja”, ono što se ne može napustiti ili ostaviti u smislu da je konstantno, nezaobilazno, večno prisutno. Brahma ili večno pun, ili kompletan i Asmi ili “sam”, prvo lice jednine sadašnje vreme glagola “biti”) Izvor: Wikipedia
Originalni tekst možete pročitati ovde.
Prevela: Biljana Kiprovski
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić
mohandji 