Duhovna praksa u svakom trenutku

Satsang u Merilendu, SAD – drugi deo
26. avgust 2018.

P: Video sam da su svi veliki učitelji, uključujući i vas, radili intenzivnu duhovnu sadanu (praksu) da bi dosegli stanje u kom ste vi, da budu jedno sa svetom. Međutim, danas se dešava to da su ljudima date tehnike, kao što je krija joga i slično, i traženo je od njih da ih rade nekoliko minuta. Međutim, ne vidim taj intenzitet u ljudima, uključujući i mene, da dožive tu celovitost. Bez intenziteta, samo radeći neku praksu nekoliko minuta dnevno, da li je moguće da ljudi postanu jedno sa svešću? Čak i tehnike koje ste vi preporučili, kao što su kontemplacija, gledanje okolo i širenje saosećajnosti itd, ne slažu se sa mnom, pogotovo kada se su ljudi, uključujući i vas, toliko mučili. Pročitao sam neki deo vaše istorije i znam da ste radili praksu 5-6 sati dnevno. Bez takvog intenziteta, da li možemo da postignemo svoju svrhu? Da li dajemo lažna obećanja ljudima? Izvinjavam se na ovom pitanju.

Praktikovanje pozitivnosti je esencijalno na putu oslobođenja. Praktična pozitivnost je kad smo istinski pozitivni i to praktikujemo. To znači biti prirodno pozitivan. To nas održava relativno imune na negativne emocije i vibracije planete. – Mohanđi 

M: Ne, sviđa mi se ovo pitanje. Ovo je veoma dobro pitanje. U stanju nesreće, da li možete da meditirate? Da li je dobra ideja da kažete nekome: “Sedi i meditiraj 5 sati?” To neće upaliti. Dakle, šta je prava praksa u praktičnom životu? Kada smo udaljeni od problema i izolovani, tada je druga priča. Međutim, kako u ovom društvu, dok ste sa svojom porodicom i na poslu, možete da praktikujete duhovnu praksu? Duhovna praksa u svakom trenutku – sve što radite, svaka osoba koju sretnete, svaka emocija sa kojom se borite, to je vaša praksa. Nije sedeti i meditirati. Vidite, većina krija ili meditacija su podsetnik. Svi oni predstavljaju određeno stanje kojem svi vi možete da pristupite. Nije guru uvek guru. Kada jede hranu, on je gladan čovek.

Publika: (smeh)

Previše sam integrisan iznutra da bi me bilo šta spolja imresioniralo. Ja jednostavno odražavam spoljašnjost kakva mi se desi. Jednostavno, ja sam ogledalo. Ostajem prazan i čist. Ja postajem vi, kada vi dođete k meni. I ponovo sam prazan kada vi odete od mene. Nikakav lik ne ostaje. Ništa ne biva uskladišteno. Bezuslovna ljubav održava postojanje dok čista odraz ostaje svrha. – Mohanđi

M: Kada hoda ulicom, on je pešak. On je u stanju sa kojim se vi povezujete i tu osobu zovete Majstorom. U osnovi, “majstorstvo” je majstorstvo nad umom i postoje nivoi koje treba da dosegnete, a koji su definisani. Neću ići u ove nivoe. Ako postoji dublja potreba nekoga da zna ove nivoe, mogu da objasnim. Svakog trenutka, šta god da radite, u svemu što radite, imati tu svesnost je prava meditacija. Zamislite da postajete ljuti, vi zatičete sebe, vidite sebe kako postajete ljuti. Zamislite da ste u stanju uzrujanosti. Ponekad, kada sretnete nekoga, osećate se veoma čudno ili neprijatno. S druge strane, kada sretnemo neke druge, osećamo se lepo i poželimo da budemo sa njima češće. Postoji razlog za to, nešto u nama što reaguje, i vi ne kontrolišete ove reakcije, vi ne odlučujete o njima unapred, tj. pre interakcije. Događa se spontano. Ovo gde upoznajete sebe sve više i više, dublje i dublje i gde prihvatate sebe na svakom nivou, ovo je prava praksa normalnog ljudskog bića. Ovo treba da vežbate. Mi imamo određena shvatanje, poput onog – treba da meditiram dugo vremena. Ako meditiram, postoji strastvenost povezana sa tim. Postoji aspekt zadovoljstva u vezi sa tim. U duhovnoj praksi ono što je pravo za vas jeste ono što činite bez napora. Sve što zahteva napor nije za vas. Može to biti velika praksa data od velikog majstora, nema problema, ali nešto što vas vodi stanju da se osećate da ste pod pritiskom nije za vas. Ovo će vas, u stvari, odvući od cele ideje da budete jedno sa sobom.

Kada naša dobra dela postanu inspiracija drugima, to se pretvara u pokret. Pokrenite svet pozitivnim delovanjem. Živite pozitivnost. – Mohanđi govori o praktikovanju pozitivnosti

Kao što sam rekao ranije, sve prakse, bila to karma joga (aktivni put), bakti (*bhakti=put posvećenosti), đnana (*jnana=put znanja) ili put oslobođenja, namenjene su da od vas naprave jedinicu; kompletnu jedinicu. Onda je od jedinice do univerzuma putovanje spontano. Jednom kada se ustoličite kao totalna jedinica u kojoj su telo, um i intelekt, ego ili ličnost i duh poravnani, vi automatski postajete univerzum. Onda je rast horizontalan. Prvo postajete vertikalni, onda je rast horizontalan, onda postajete jedno sa celim univerzumom. Kao što sam rekao ranije, kada postanete čovek Bog, iskusićete stanje u kojem “sve je ja”. Tako od semena postajete celo drvo. Sve ove prakse su samo brodovi koji su tu da vas prevezu od obale do obale. Date su od raznih velikih majstora tokom vremena da vam kažu da ove prakse mogu biti korisne, a ne da morate sve da ih radite. Neke mogu biti korisne, ali neke nisu prigodne za vas, za vašu konstituciju. To ne znači da neće biti prigodne za neku drugu konstituciju. Dakle, svi ovi majstori su potrebni. Od vremena kad je ljudsko biće počelo da postavlja pitanje Šta je svrha mog postojanja?, majstori su istupili napred i vodili ljude. Prema tome, sve ove prakse su potrebne. Svako je iskusio sebe i nema ništa veliko ili malo u tome. Ja ne smatram sebe velikim majstorom ili tako nečim sličnim. Moj značaj danas je to što pričam. Sutra može pričati neko drugi. Svako igra neku ulogu. Vi takođe igrate ulogu na ovom svetu, proživljavate ono po šta ste došli, izražavate vašu jedinstvenu konstituciju.

Mirenje sa svojom jedinstvenom konstitucijom je prava duhovnost i nastanjivanje u njoj sa punim prihvatanjem je čini kompletnom. To zahteva vreme sa samim sobom. Zato sam rekao da ako želite da pročitate jednu knjigu u ovom životu, pročitajte sebe.

Publika: (smeh)

Pogledajmo se. Često smo poput prosjaka koji mole za nečiju ljubav i pažnju. Umesto toga, treba da budemo kao carevi, da dajemo ljubav ne očekujući ništa zauzvrat. Možemo li to? Možemo. Mi smo otelovljenja ljubavi. Imamo je u sebi u izobilju. Sama naša priroda je bezuslovna ljubav. Ako otvorimo tu riznicu u sebi, sloboda će se ovaplotiti. Naš život će postati lak, slobodan i zdrav. – Mohanđi govori o praktikovanju pozitivnosti

M: To je veoma važno. To je najveća knjiga koju možete da pročitate za života. Sve druge knjige su vodiči. Svi gurui su vodiči. Kada gledate u osobu koju smatrate majstorom, to može biti reper za vas – “U redu, to je stanje koje želim da dosegnem.” Stanje u kom se majstor stabilizovao je dobro da bude vaša težnja. Želite da dosegnete to, i to je tačno ono što tražite. U tom smislu, svaki majstor ima vrednost; ne pristaje svaki majstor svakome jer nije svačija težnja. Najviša težnja verovatno nije važna nekim ljudima jer njihov životni plan nije da to dostignu. Zato sam rekao da je potrebno 5000 ljudskih rođenja da se postane čovek čovek. Onda je potrebno sledećnih 70 rođenja ili, ako gledate produženo, 700 rođenja, da postanete čovek svetac. Nakon toga je 70 ili 80 i više života potrebno da postanete čovek Bog. To je putovanje i svaki put postoji drugi nivo svesnosti. Dakle, šta se dešava kada ste duboko povezani sa osobom koja je uspostavila jedno stanje? Momentalno se povezujete sa tim stanjem jer smo mi kao sunđeri, upijamo. Zato je blizina majstora uvek preporučljiva, jer kada smo uvek povezani sa tom osobom koja funkcioniše sa nivoa iil stanja uzvišene svesti, vi se takođe konstantno povezujete i postajete to, verovatno ne u ovom životu, ali hoćete, pre ili kasnije.

Moje prisustvo u vašem životu nije toliko važno kao vaše PRISUSTVO u vašem životu. – Mohanđi govori o stvaranju majstora

U novoj knjizi koju sam napisao, Šivina tišina, osoba (izmišljeni lik) je bila povezana sa majstorom i nije tražila ništa od njega. Nikada nije postavio pitanje i majstor mu, takođe, nikada nije ništa rekao. Samo su plovili zajedno; on je bio jedno sa svešću. Ranije mu je neko rekao: “Poveži se sa nebom. Budi nebo.” On bi gledao u nebo i kada bi konstantno gledao u nebo kao objekat ili kao težnju, proširio bi se. Jer, kada se konstantno povezujete sa jednim objektom, dobijete kvalitete tog objekta. To je bila njegova praksa. Nije bilo ničega više. Majstor nije sedeo i učio ga bilo čemu. On je prolazio i rekao: “Budi nebo” i otišao. Inicijacija se već desila! Kako je pratilac nastavio da gleda u nebo dugo vremena, proširio se na određeni nivo. Onda je majstor Atmananda prošao pored, pogledao ga i samo signalizirao svojim očima: “Pođi sa mnom.” Samo je pomerio oči, to je sve. Nije čak ni govorio. Pratilac je ustao i počeo da ga prati. Nije bilo komunikacije tipa “Šta sad treba da uradim? Šta želiš od mene?”… ništa! Bez komunikacije, bez pitanja, bez odgovora. Kada je Atmananda napustio telo, bilo kakav ostatak karme da je pratilac imao, on je odneo. Atmananda ga je oslobodio pre nego što je otišao. Dakle, ceo proces je bio PRAŽNJENJE. Prazno, prazno, prazno… Kada postanete ništa, sve se popuni. Prazno stanje nije trajno stanje. To je kao čekaonica na aerodromu. Morate da uhvatite sledeći avion, u suprotnom će vas izbaciti odatle! Prazno stanje je stanje u kom se pripremate da budete ispunjeni i punjenje se dešava. Onda ste kompletni. To je putovanje.

Put, putovanje i odredište su jedno te isto na putu oslobođenja. Sve to nosi jedno ime. TI. – Mohanđi govori o istinskoj duhovnosti 

Tako da sve stvari o kojima smo pričali, sve prakse, krije itd, sve predstavljaju brodove da bi se prešla reka. Međutim, vi ne nosite brod na vašoj glavi sve vreme. To znači da je prilaz tamasičan (intertan). To znači da smo mi vezani ritualima. Ako imate osećaj da je neki ritual važan za vas toliko da ako ga ne praktikujete niste kompletni, razmislite ko to kaže. Um to kaže da bi preživeo on, a ne vi. Umu se sviđa da ostane u životu i kaže: “Ovo je neverovatno, radiš odličan posao, nastavi tako da bih ja mogao da živim”, dok je suština celog putovanja isprazniti um. To je razlika, pravi je put gde ste jedno sa univerzumom. Postanete ta jedinica koja postane univerzum. Prvo i osnovno, morate da postanete jedinica da bi poravnali um sa konstitucijom.

Drago moje dete,
Bio si izgubljen na svom putovanju. Bio si gladan i žedan. Bio si obeshrabren i deprimiran. Pronašao sam te u tom stanju. Znao sam put do tvoje kuće koja je i moja kuća; kuća iz koje sam otišao da bih tamo vratio svu izgubljenu decu. Ja hodam sa tobom. Ti hodaš sa mnom. Moj posao se završava kada ti stigneš kući. Vodio sam decu kući životima. Ti si svoj put izgubio životima unazad. Kada stignemo kući, ti i ja ćemo postati jedno. Kada si se ti izgubio na svom putu kući, i ja sam, jer smo mi neodvojivo jedno. – Mohanđi govori o dolasku kući

P: Tradicije su dale jedan obrazac za svaki simptom za osobu. Ja nalazim da postoji jedna mantra za svaki tip problema. Postoje mnoge knjige o mantrama za različite tipove problema. Dakle, ako osoba ima više problema, koliko onda mantri treba da ispevava? Šta je rešenje za to?

M: Hvala ti. Mantre su frekvencije, kodirane da stvore određeni efekat. Tako da svaka mantra ima različit razlog i svrhu. Svaka mantra, pogotovo semenske mantre (seed mantra) koje zovemo “Biđa mantre” (Beeja mantras), aktiviraju određeni aspekt u vama. Zbog toga postoje mantre u toj frekvenciji. Mantre su skupine reči kako bi se stvorila određena frekvencija u vama. Jedan lek neće odgovarati svakoj bolesti, zar ne? Isto tako, jedna mantra ne može odgovarati svemu. Čemu služe mantre? Za poravnanje. Da se stabilizuje frekvencija. Ispevavate mantru koja vama odgovara ili koju vam je guru dao. To je individualno. To je jedna stvar koja odgovara vama, isto kao što vam lekar kaže: “Uzmi ovaj lek za tvoj problem ili bolest.” To je tačno ono što bi trebalo da uzmete. Ako kažete: “Ovaj lek se ne čini dobro, promeniću ga”, onda će biti za drugu bolest. Guru, ili osoba koja se razume u to, daje vam nešto za vašu određenu situaciju. I to je tačno ono što vama odgovara.

Sad, odakle “problem” dolazi? Uvek iz uma. To su sve zapravo situacije. Um kaže: “Ovo je problem sa kojim treba da se suočiš.” Zašto? Da um ostane važan. Uvek, sve je samo situacija i nijedna situacija ne traje večno. Situacije se menjaju. Jedna vodi drugoj i onda sledećoj. Zato sam rekao da su dve mogućnosti ljudskog postojanja – sreća i tuga. Ništa ne ostaje zauvek. Nijedna od njih ne traje zauvek. Um se uvek kači za nešto i kaže: “Hej, pogledaj ovde, ovo je problem.” Problem dolazi iz očekivanja. Um očekuje sreću sve vreme, uvek odbacuje bol. Dakle, šta ostaje?

Pređite granice uslovljenog uma i pronaći ćete veličanstvenost. – Mohanđi

Šta god da odbacite, ono ostaje. Ono što prihvatite, dolazi i odlazi i spaja se sa vama. Kad god gledate na život, pogledajte koliko odbacujete ili čega se bojite. To je ono što ostaje. Ono što volite, to je vaše stanje. Ako ste srećni, nećete ni znati da ostaje. Ono će ostati, ali u tišini. Međutim, mi težimo da se opiremo stvarima dug vremenski period. Posebno se ne slažemo ni sa jednom našom slabošću. Imenujte jednu osobu na svetu koja nema slabosti. Nije da imamo samo jačinu. Imamo i jačinu i slabosti. I trebalo bi da imamo, svih 7,5 milijardi ljudi na svetu imaju svoje jačine i svoje slabosti i to je tako. Kada kažemo: “Ja nemam slabosti” – mi lažemo, zar ne? Trudimo se najbolje što možemo da prikrijemo naše slabosti i pokažemo jačinu. Onda moramo da nosimo maske. Tada smo licemeri. To je tačno ono što stvara situacije ili “probleme”. Ako ste prirodni, ako ste spontani, ako ste ono što jeste, ništa ne ostaje kao problem. Postojaće situacije, ali vi ćete lako ploviti kroz sve njih zato što niste vezani rezultatima. Vi ih prihvatate – Situacije se događaju, ja odgovaram na njih. Kad god se opirete, postoji trenje, postoji konflikt. Nasilje je povezano sa tim. Kada postoji nasilje, postoji bol. Može biti samo misao, ili reč ili delo. Gde postoji negativnost ili otpor, uvek postoji bol povezan sa tim. Ali, ako ste ljubav i gledate na sve kao na sebe, vidite sebe. Ustvari, ne postoji ništa odvojeno od vas na ovom svetu. Svi ljudi na koje naiđete, ili sve situacije sa kojima se nosite svakodnevno, odraz su vas samih. Kada imate ogroman strah od nečega, to vam dođe, jer to privlačite. Isto važi i za ljubav. Kada volite nešto, posebno kada volite sebe i prihvatate sebe, privlačite dobrotu sveta. Kada skladištimo sve više i više i nerado delimo, izražavamo siromaštvo. Šta tada dobijete od sveta – siromaštvo (stanje da ste siromašni). Tako to ide. Gledajte na život iz veoma velike perspektive. Razumite da je sve odraz vas samih. Vi kreirate celu stvar. Ne postoji dobro ili loše, ne postoji smeš ili ne smeš.

Kada smo protiv nekoga, mi smo protiv sebe. Ceo svet je istinski odraz onoga ko smo MI. – Mohanđi

Uvek kažem da postoji samo jedna stvar koju ne volim na ovom svetu, koju ne preporučujem nikome ko me prati. To je nasilje u mislima, rečima i delima. Inače, sve je u redu. Kažem, nasilje nije dobro, zato što stvara isti takav efekat. Kada ste ljuti na nekoga, ustvari ste ljuti na sebe. Odakle ljutnja dolazi? Dolazi iz nekog razočarenja, a razočarenje je ukorenjeno u očekivanjima. Ako ništa ne očekujem od vas, mogu da vas volim bez razloga. To je divno. Možete voleti nekoga bez razloga. To je neverovatno. Međutim, ako očekujem nešto od vas, onda već mislim, računam, planiram, sudim. Sve se to dešava. Mi zagađujemo ceo sistem.

Prvo i osnovno, shvatite da nigde ne postoje problemi, osim u umu. Čak je i to samo dok ste budni. Kada spavate, isti problem ne postoji. Kada ste u dubokom snu, takav problem ne postoji. Kada se probudite, vi vratite problem. Sve je situacija sa kojom morate da se nosite jer ste je vi doneli. Vi ste doneli situacije u realnost, ne nužno svesno, možda čak i podsveno. Gledate nešto na televiziji i dubinski se unesete u to. Onda prizovete tu emociju kod sebe. To će se verovatno odraziti na vaš život. Možda je nećete iskusiti samu po sebi, ali šta god da se dogodi na televiziji, vi mislite da je vaše. Zadržavate to osećanje u sebi. To može da se desi. Mi smo kao sunđer. Prema tome, živeti ljubaznost i živeti saosećajnost ima veliku, duboku vrednost. I ima veliku snagu. To će promeniti kolektivnu svest. Vibracije se menjaju. Frekvencije se menjaju. Sa vašim životom, to je najbolja poruka. Život je vaš najveći guru. Život. Život je najbolji učitelj. Niko vam ne može dati bolju lekciju od života. Prihvatite život, prigrlite život. Volite sebe. To je praksa koju moramo da sledimo. I uvek verujte da je Bog unutra. Mi pričamo sa Bogom spolja, pretpostavljamo da će nešto drugo doći i dati nam nešto, ali to nije istina. Dobijate ono što ste vi. Primate od zemlje sve ono što ste vi. Tačno ono što ste vi. Sudbina je kao što ste vi, ne ono što zahtevate ili čemu težite. Sve vam dolazi – ako ste mirni, mir vam dolazi, ako prihvatite sebe, dolazi vam prihvatanje, ako volite sebe, dolazi vam ljubav. Kad volite sebe, ne možete nikome suditi zato što okolo vidite samo sebe. Kada osuđujete sebe, osuđujete druge. Kada kritikujete sebe, počećete da kritikujete druge i videćete problem svugde. “Niko drugi nije dobar, samo sam ja dobar!”

Publika: (smeh)

Svet je onakav kakvim ga mi vidimo. Kada nosite crvene naočare, vaš svet je crven. Istina je da svet nema samo jednu boju. Svet je u svim bojama. – Mohanđi

M: Da li je to moguće? Sve je to odraz. Imate svako pravo da budete apsolutna ljubav. Svako pravo. Niko vam to ne može uzeti, čak i ako ste u najgoroj situaciji. Uvek volim da citiram jedan primer. Pre nekoliko godina dogodio se veliki cunami koji je pogodio Japan. Otkriveno je da su mala deca, uzrasta oko četiri, pet godina, sa sobom u školi imala malo hrane i flašice vode kada je slana voda ušla u grad. Nije bilo vode za piće. Ova decu su delila svoju svežu vodu sa drugima, iako im niko nije rekao da to rade. To je tačno ono što smo mi. Deca to znaju. Zašto mi to ne znamo? Kada smo prestali da znamo sve te male važne stvari? Kada? Kada smo odlučili da odrastemo. Jesmo li? To je opet iluzija, zar ne? Svi smo mi deca Majke Zemlje. Nije važno koliko imaš godina! Godine su samo faktor povezan sa telom. Vi ne starite. Vi ste večni. Telo ima određene godine. To je zato što imamo propisano trajanje, granicu, to je to, ali to nije ništa. Šta su godine? Mi smo deca. Zapravo, mi smo svi deca Zemlje i kada se tako ponašamo, mi delimo. Onda nema problema na Zemlji. Nema problema.

Hvala vam.

Kad gledamo svet kroz naočare dobrote i saosećajnosti, videćemo samo prelep svet, svet pun nade koji puno obećava. – Mohanđi

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Ivana Igrić
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić