VREME S MOHANĐIJEM

VREME S MOHANĐIJEM

transkript intervjua s Jolitom Kelias u Omanu, oktobar 2011

 

 

 J: Mohanđi, toliko je ljubavi oko tebe. Provela sam više od nedelju dana u Omanu i kad god pomislim na tebe, kad god te vidim, smešim se iznutra. Kako si ti svestan te ljubavi? Kako ti to osećaš?

M: Ona je spontana. Nije artikulisana, ali postoji. I oseća se svuda. Šta god pokušaš da artikulišeš, to uvek ima ograničenja. Šta god spontano izraziš, ostaje zauvek. Baš kao sunce. Sunce sija ne obazirući se na reflektore. Ono sija svuda. I sunčev sjaj je nepogrešiv. Dakle, baš tako, i ljubav je kontinuirana aktivnost, tok, i nema potrebe da radiš ništa posebno, da bi stvorila ljubav. Budi ljubav.

J: Dakle ti si ljubav, i zato ja primam ljubav.

M: Šta god izražavaš u svetu, primaš umnogostručeno. Dakle, ako izabereš da izraziš ljubav, dobijaš ljubav zauzvrat. Šta god poseješ, to žanješ. Dakle, važno je sejati ljubav.

J: Broj ljudi koji ti dolaze, iz Italije, iz celog sveta, je porastao. Čak i ja sam došla čak iz Evrope da te vidim. Da li si ikada zamišljao da ćeš ispunjavati bilo kakvu misiju?

M: Ništa ne planiram, niti zamišljam nešto u vezi s tim šta radim ili kako živim. Spontan sam. Dajem ljubav spontano. I postupam spontano. Ne mislim odnosno ne planiram štošta unapred. U stvari, nije moguće, jer kada mislimo ili planiramo, u kojoj svesti delujete, to je ono što je mnogo važnije. Ako delujete iz ravni uma, to će biti vrlo površno, bez dubljeg uticaja. Kad delujete iz svesti na mnogo višem nivou, vaša spontanost će u isto vreme ostati. Niste pod pritiskom da se ponašate na određeni način. Ne zamišljam ništa određeno u vezi sa sobom ili svojom misijom. Štošta se desilo i štošta će se dalje dešavati. Ljudi će primati ili osećati ljubav i osećaće je i dalje.

J: Ti si običan čovek koji živi izvanredan život. Kombinuješ materijalni svet sa duhovnim svetom. Živiš u materijalnom svetu, plaćaš porez, ideš na posao, jer si odlučio da ne zavisiš ni od koga, bar ne finansijski, i takođe u svoje slobodno vreme, baviš se duhovnim radom, ovim predivnim radom, svakog dana, svake noći, svake večeri. I ljudi ti dolaze da bi se izlečili, bili u tvom prisustvu, dobili od tebe savet. Kako izlaziš na kraj s ovim pritiskom, Mohanđi?

M: Pre svega, nema pritiska. Kao što sam rekao – spontanost. Kada osećamo da radimo nešto, imamo pritisak. Kada se stvari dese kroz nas, nismo pod pritiskom. Baš kao, na primer, puls što pumpa krv. Jesi li pod pritisom zbog toga? Neće biti. Zašto? Zato što to ne radiš svesno. To radi podsvest, zar ne? Varenje ti se obavlja kako treba, krv cirkuliše kako treba, disanje se dešava spontano, nismo ni pod kakvim pritiskom zbog ovih radnji. Baš tako, kada je izraz ljubav, i misija ti je u krvi, sve je spontano, nema pritiska. Kad ljudi dođu, mogu da dobiju ono po šta su došli. Ali ako je to sebičnost, sebični interes, može to da se ne desi. Isto tako, postoji veliki podsloj delovanja koji jedva da vidimo, mi vidimo samo iz svoje perspektive. Ali, uzmite ceo univerzum, toliko toga se dešava, toliko misli je sastavljeno, toliko emocija, toliko osećaja, toliko želja u univerzumu. Neće sve to uroditi plodom, neće se sve desiti samo od sebe. Dakle, šta god treba da se desi u pravoj perspektivi, ima toliko permutacija kombinacija koje se dogode pre nego što se događaj desi. Dakle, pre nego što se događaj desi, sve ove konfiguracije moraju da budu u savršenom redu da bi se događaj desio. Isto tako, aktivnosti se dešavaju kroz mene, i nastaviće da se dešavaju kroz mene. I pritom nisam baš pod pritiskom, jer nemam šta da dokazujem. Radim to spontano i to ide kroz mene. Ljudi dobijaju iskustva i to utiče pozitivno na živote. To je zahvaljujući Svevišnjem.

J: Rekao si, sasvim si se dao u davanje iskustava.

 

M: Da. To je jedino što ostaje. Tvoje iskustvo je istinsko za tebe. Možda nije istinsko za drugu osobu. Isto tako, kada nešto čitaš, to je informacija ili iskustvo ili ideja nekog drugog. Sve dok to ne postane tvoje lično, dok se to ne stavi u tvoj sopstveni sistem, da ga lično doživiš, dotle to ne postaje tvoje. To su još uvek nečije tuđe reči. Dakle, ne možemo da imamo stvari na osnovu toga šta znamo iz knjiga ili nekoga spolja. Dok to ne postane tvoje lično iskustvo, to nikada nije tvoje, zar ne? Dakle, iskustvo je mesto odakle možeš da počneš svoje putovanje. Baš kao što ja mogu da krenem odavde gde sedim, ne mogu da krenem s nekog drugog mesta. Neko drugi sedi tamo. On može da krene odande, ne ja. Toliko smo ograničeni. Kada kažeš, znam to. Da li to kupuješ? Osećaš? Ili doživljaaš? Treba tako da razmišljamo. Čim znamo “ovo je moje iskustvo i moram da krenem odavde”, nikada ne odbacuj svoje iskustvo ni po koju cenu. Mi ponekad odbacujemo svoje lično iskustvo radi nečijih tuđih reči. To je velika greška. Jer vaše iskustvo je jedinstveno vama. Nikada nije jedinstveno nekom drugom, nikada nije isto nekom drugom.

J: Ponekad ljudi nešto urade, ali mi mislimo da smo pogrešili ili da smo počeli da umišljamo neko iskustvo, naročito kada delimo iskustva s drugim ljudima i društvo ili ko god nije baš upoznat sa svim ovim rekao bi: “Ma to si umislila.”

M: Zato uvek kažem, vodi sopstvenim primerom. Ako pokušaš da kažeš: ‘Čuj, imao sam susret s Isusom, Isus mi je govorio’, kako će te ljudi nazvati?

J: Ludačom?

M: Da. “Haluciniraš. Nisi realna.” Dakle, umesto toga, ako je to iskustvo bilo za tebe realno, ako si zaista govorila s Isusom, to bi se onda odrazilo kao transformacija iznutra. Transformisala bi se. U stvari bi se promenila. Ako komuniciraš s višim entitetom, definitivno 100%, mora da se dogodi promena iznutra. Tvoj vibracijski nivo bi se promenio. Tvoja suptilnost bi se povećala. Dakle, to mora da se desi! To je zakon prirode! Ako moraš da se povežeš sa nekim višim entitetom, moraš da pomeriš svoj vibracijski nivo da bi to primila, ili da bi dalje komunicirala. Baš kao što postoje razni radio talasi koji prolaze kroz vazduh, ali naš radio može da uhvati samo neke od njih. Zato što je kapacitet taj koji je ovde bitan. Isto tako, ima jako mnogo kanala, ali koliko tvoj TV može da hvata? Tvoja antena može da hvata samo određene. Isto tako, naša frekvencija mora da se poklapa s Isusovom, ili Šivinom, ili Budinom, ili Alahovom, ili kojom god već, da bi dobili tu frekvenciju. Dakle, morate da se uzdignete do tog nivoa da biste primili. Pa kad kažete “Imao sam telepatsku komunikaciju”, ako vas je ta komunikacija transformisala, onda je bila realna. Ako je bila samo umišljanje, ostali biste isti. Još uvek biste imali iste brige, još uvek biste imali iste strahove. I ne biste se promenili ni mrvicu.