Babađi – izvan svake definicije (rečima neopisiv) – 3. deo

 

Duhovnost je KIČMA života…
Duhovnost je KIČMA života…

Oni koji imaju ‘oči’ će ‘videti’. Drugi neće, jer su izabrali ‘slepilo’. U stvarnom svetu, nema ničega što treba dokazati, ako čovek postoji izvan ega. Ne postoji niko viši ili niži. Nema boljeg ili goreg. Svi su jednaki. Baš kao svetovni život, duhovni život zavisi od tereta koji nosimo. Neki nose teške karme (sudbine), dok neki nose lakše terete. Oni koji nose lakše terete, putuju brže. Teret oteža kada emocije gospodare u životu. Lakše je kada duh gospodari u životu. To je tako jednostavno. Jednostavnost je Božanska odlika. Komplikovanja su svetovna. Što smo komplikovaniji, to smo svetovniji. I sve komplikacije su kreacije našeg sopstvenog nesvesnog. Bog nema nikakve veze s tim.

Duhovnost je put beskonačnosti i rastvaranja. Što više putujemo, to više shvatamo da ima još mnogo kuda da se ode. Onda opet, naša očekivanja se završe u nekom momentu i zahvalnost zameni sve emocije. Sama Zahvalnost. Ništa više ne preostaje. Onda naš izraz postaje čista Bezuslovna Ljubav. Naše putovanje postaje glatko i bez napora. Više ne osećamo rastojanje. U stvari, rastojanje ispari i iščezne. I samo odredište nestane. Putovanje kulminira u savršenom jedinstvu. Dakle, dok putujemo sve dalje, slike u našem umu i ranije naučena shvatanja o svetu se rastapaju i mi počinjemo da prihvatamo stvari kada se dese. To je savršena staloženost, bezuslovno predavanje Svevišnjem Gospodu. To je put naše duše. To je put Šive.

Karakter se nasleđuje iz prošlih života…
Karakter se nasleđuje iz prošlih života…

Tokom mnogih života, stvorili smo izvestan karakter koji iskazujemo kroz ovaj život. To se može zvati i naša osnovna konstitucija. Kada se u našem unutrašnjem prostoru desi potpuno prihvatanje, bez opiranja, kada se svi unutrašnji žuljevi zaleče i nestanu, naša bazična konstitucija počinje da se topi. To je početak poništenja. To je početak stapanja s vrhovnim ili rastvaranje. Prolazimo kroz različite nivoe ili stanja samadija, i na kraju se potpuno rastopimo u stanje gde znamo da ne postojimo odvojeno ni od čega. Sve je u nama. Sve smo mi. Mi smo sve. Nema nezavisnih identiteta ili identifikacija. Duboka unutrašnja radost. Ništa sem unutrašnje radosti. Radosti biti Šiva. Šivoham.

Sudbina koja je donela čvrsti, mišićavi, kaubojski lik kao što je Ričard na Babađijev put je karma iz njegovog prošlog života. Jaka sadana (*sadhana=duhovna praks) koju je postigao u svom prošlom životu donela ga je velikom Učitelju, nakon početnog perioda otrežnjenja, iako nije znao za svoje korene u ovom životu. Babađi nikada nije izgubio iz vida ni jednu dušu koja je povezana s Njim. Nikada nije izgubio trag. Sve je držao zajedno. To je ista sudbina koja je donela Babađija i u moj život. Zlatna nit koja nas je sve povezala je Babađi. Siguran sam da ću naići na mnogo više svojih rođaka iz porodice Babađi tokom svog daljeg putovanja. Neki će prepoznati naš odnos, neki neće, putovanje će se ipak nastaviti sve dok se reka ne spoji s okeanom.

Babađijev Učitelj

Umetnikova deja o Sidha Boganataru, Babađijevom Učitelju
Umetnikova deja o Sidha Boganataru, Babađijevom Učitelju

 

Gospod Muruga na Brdima Palani
Gospod Muruga na Brdima Palani

Sida Boganatar se smatra Babađijevim Učiteljem. Njegov Samadi je u Palani, Tamil Nadu. On je besmrtan, baš kao i Njegov poznati učenik. Veruje se da Boganatar i njegovi učenici još uvek meditiraju u pećinama na brdima Palani. Takođe se smatra da je Boganatar stvorio idola Gospoda Murugu, božanstvo na brdu Palani. Idol je napravljen od devet vrsta biljaka ili 9 otrova (tzv. Nava Paashaan), koji svaki za sebe ima kapacitet da ubije, ali ako se iskombinuje u odgovarajućoj proporciji, postaje lek za sve bolesti. To se zove Sida Oušad (ili Sida lek).

Takođe se kaže da je Sida Boganatar stvorio idola Murugu u vidu mladolikog Babađija, njegovog omiljenog učenika.

Osetio sam jak nagon da posetim oltar Boganatar. Kad sam stigao na Palani i popeo se uz brdo, bilo je već veče. Mnogi ljudi su trčali po prostorijama hrama i vikali bez nekog vidnog razloga, što nije odgovaralo mom umu koji voli tišinu. Odlučio sam da odam poštovanje velikom Učitelju Boganataru kod Njegovog Samadija i odem odatle. Kada sam stigao tamo, i to mesto je bilo prepuno ljudi. Red je bio dug. Svi su izgledali kao da žure da stignu do Boganatorovog oltara. Ušao sam u hram, ali tamo nisam mogao da sednem i meditiram od gužve. Tako sam izašao i našao relativno tiše mesto pored Bogar Samadija. Seo sam tamo i meditirao. Bilo je skoro 20h.

Velike Side (*siddha=veliki mudrac, oslobođen čovek). Ono što znamo o njima je ništa u poređenju s onim što ne znamo.

Odao sam poštovanje velikom Sidi.

Velike side
Velike sidhe

Takođe sam mu zahvalio na milosti prema zemlji i što blagosilja sve nas. Odjednom je vreli kamen pao na moju butinu niotkuda. Malo je bolelo. Bio je vreo, kao da je izvađen iz rerne! Pogledao sam okolo da vidim da li me je neko gađao. Nije bilo nikoga. S moje butine pao je na pod. Čekao sam neko vreme da se ohladi a onda ga uzeo. Kamen je ličio na glavu slona – Gospod Ganeša!!! Bio sam zapanjen i preplavljen milošću Maha Sidija. Smatrao sam to opipljivim blagoslovom Učitelja Babađija. Bio sam srećan i zadovoljan. Stavio sam kamen u svoj džep, vratio ga u dom svojih roditelja i čuvao ga na njihovom oltaru. Krenuo sam da silazim niz brdo do hotelske sobe. Pre toga sam imao daršan Gospoda Muruga, božanstva koje boravi u tom hramu i popio gutljaj mleka kojim su kupali tog idola. Za to mleko se smatra da ima svojstva Sida leka. Smatra se da je Sida Boganatar Lao Cu iz Kine. Kažu da je jedan od Boganatarovih učenika je Kinez. Zove se Pulipani. Boganatar je takođe stvorio tretman Kaja Kalpa koji vraća mladost i vitalnost starima. Ima mnogo priča koje se pripisuju Boganataru, besmrtnom Jogiju. Poklonimo se duboko njemu do nogu…

Zanimljive intervencije

2009. godine, pripremao sam se da se vratim u Muskat, nakon gostovanja na jednom venčanju u Indiji. Odlučio sam da svratim kod Ričarda da ga vidim. Njegova kuća mi je bila usput dok sam išao na aerodrom. Nisam bio siguran da li je tamo, a i nismo se dugo čuli.

Voz je stigao baš pred izlazak sunca a sleteo sam u grad rano ujutru, prijavio se u hotelskoj sobi, osvežio se, doručkovao i onda pozvao Ričarda. Obično nije baš lako dobiti ga na telefon. Kad sam nazvao, odmah se javio i rekao: “Očekivao sam te. Nisam bio siguran da li ćeš doći danas ili sutra.” Pitao sam: “Kada se možemo videti?” Rekao je: “Odmah sada.” To je to. Začas sam pronašao njegovu kuću i opet je bilo kao u starim vremenima. Bilo je sjajno osećanje biti sa Babađijevim sinom. Obojica smo bili preplavljeni radošću kada smo se opet sreli. Čim sam seo u njegovoj dnevnoj sobi, za pet minuta zazvonio je neko na vratima i ušao je Ričardov prijatelj Alfred.

Istinski Učitelji predstavljaju večnu istinu… Ono što vidimo ili čujemo nije ništa u odnosu na ono što su oni u stvari!!!
Istinski Učitelji predstavljaju večnu istinu… Ono što vidimo ili čujemo nije ništa u odnosu na ono što su oni u stvari!!!

Alfredova Priča

Nikada nisam fizički sreo Alfreda ranije. Ne poznajemo se uopšte. Nikada nismo ni čuli jedan za drugog. On i ne zna da ja uopšte i postojim. Ipak, tri dana pre nego što smo se sreli, imao je san u kome me je jasno video kako sedim u beloj odeći, okružen s puno ljudi. Bila je to neka vrsta ceremonije. Alfred je takođe tamo sedeo. U tom snu, okrenuo sam se k njemu i rekao: “Dolazim ovde da se upoznamo. Ne brini. Daću ti šta ti je potrebno.” Onda se san završio. Iako je objasnio ovaj san Ričardu, nisu mogli da odgonetnu poruku u snu. Pošto me Alfred nikada pre nije video, san je ostao misterija sve dok me nije sreo. Odmah sledeće noći (noći pre nego što ćemo se upoznati) imao je drugi san u kom je došao Satja Sai Baba i držao ga – jasno kao dan: “Šaljem ti Mohana. On će ti dati ono što ti treba.” Ovo je opet bila misterija. Još nikada nije sreo nekog po imenu Mohan. A nije ni povezao ovaj san sa onim od prethodne noći. Kada me je video u Ričardovoj kući, sve je iznenada kliknulo. Stajao je tada u šoku, gledao me nekoliko sekundi i onda bez formalnosti, rekao: “DAJ MI.” Rekao sam: “Sedi. Dozvoli da te pripremim pre nego što primiš.” Seo je, a Ričard je seo sa druge strane. I počeli smo razgovor. Čim sam video Alfreda, primio sam unutrašnju naredbu da ga iniciram u Šaktipat. Postalo mi je jasno zašto sam došao u ovaj grad i zašto se pojavio ispred mene. Svrha je bila zaista božanska i to su potpuno i savršeno osmislili Učitelji.

Alfred je veoma osećajan čovek. Kloni se svih ljudi. Veoma je osetljiv na energiju i može da vidi duhove i Učitelje s lakoćom. Takođe je dobro povezan sa Babađijem koji ga je i doveo u Indiju. Babađi i Sai Baba se druže s njim skoro svaki dan. On pripada centralnom delu Amerike. Trebalo je da ode na Tajiland dan kada me je sreo. Pošto mu je Indijska viza istekla i zbog nekih nesporazuma sa svojim putničkim agentom, njegova karta je otkazana i bio mu je za sutradan zakazan ponovni let. Sva ova zbrka nastala je zbog našeg susreta.

Sai i njegov sveti prah Vibuti
Sai i njegov sveti prah Vibuti

Alfredova priča je takođe čudnija od fikcije. Družio se s Babađijem i uskoro razvio interes za Satja Sai Babu. Osećao je jak nagon da se upozna sa Sai Babom. Radio je vredno i nakupio dovoljno novca da ode Indiju i upozna Sai Babu. Radio je oko dve godine da bi bio slobodan za ovo putovanje. Tako je stigao u Sai Babin ašram. Sedeo je među mnoštvom ljudi, željno iščekujući Babin dolazak. Kada je video Babu, preplavila ga je radost. Bilo je to zaista ostvarenje jednog velikog sna. Odjednom, ispred njega, Baba je materijalizovao Sveti prah (Vibuti) iz ruke i Alfred je lepo video kako Baba uzima Vibuti iz flašice sakrivene u rukavu. Srce mu je bilo slomljeno. “Baba, mađioničar?! Zar sam prešao toliki put i potrošio sav novac da bih video mađioničara?!” Um je počeo da mu ključa. Bio je potpuno potrešen. Pojurio je u hotelsku sobu, seo na stolicu i dobro se isplakao. Osećao se izdanim i potpuno razorenim. Nije bio siguran koliko dugo je plakao. U međuvremenu je doneo čvrstu odluku da se spakuje i napusti Putaparti idućeg dana. Odjednom, osetio je miris Sai Babinog Vibutija i podigao glavu da pogleda. Bio je šokiran kada je video Babu kako stoji u sobi tu pred njim!!! Baba ga je jako ošamario i rekao: “Idiote, misliš da sam mađioničar? Misliš da sam te doveo ovamo da bih ti pokazao neke trikove? Ja stalno protresam drveće vere da bih otresao mrtvo drvo i tamas. Hteo sam da razuverim neke ljude koji su došli da me testiraju. Oni su sedeli ispred tebe. Oni nisu imali vere. Oni nisu spremni da prime moju milost ili energiju. Zato sam stvorio tu scenu. Oni se nikada neće vratiti. Ali ti… Doveo sam te ovde. Ostani.” Baba ga je pomilovao po ramenu i otišao. Trebalo je nešto vremena da prođe da bi se oporavio od ovog veličanstvenog, neverovatnog iskustva. Ali, ostao je. Od te noći pa nadalje, on se sreće s Babom bilo astralno bilo fizički, skoro svaki dan. Počeo je konstantno da se druži s Babom.

Alfred je uporno razvijao mnoge moći. Mogao je čak i da čita umove životinja. Postao je tako osetljiv da je izbegavao sve vrste nepotrebnih interakcija s ljudima ili bilo kakva okupljanja. Postajao je sve introvertniji. Ričard je bio njegov najbliži drugar. Tog dana je došao kod Ričarda da se vide i tu smo se upoznali. Dakle, u njegovom snu, Baba mu je rekao da mu šalje mene. Ali, nije bio svestan da će me sresti baš kod Ričarda.

Razlog… kraj
Razlog… kraj

Sedeli smo jedan naspram drugog kad je Alfred jednog trenutka pitao: “Da li vežbaš Krija Jogu?”

Galaksija Učitelja… Jedna tradicija
Galaksija Učitelja… Jedna tradicija

Rekao sam “Ne, ne vežbam ništa naročito.” Kada je pitao zašto je postavio to pitanje, rekao je: “Mogao sam da vidim skoro sve Krija Joga Učitelje s tobom, kako rade kroz tebe.” Ričard se umešao i rekao: “I ja sam to video. To nas sve povezuje. Isti Učitelji, ista tradicija. Mi smo jedna porodica.” Bilo je zanimljivo kako smo dva Amerikanca i ja raspravljali o neopipljivom i suptilnom za vreme ovog neočekivanog sastanka, na čudnoj lokaciji. Ričard nikada ne dozvoljava nikome da mu uđe u kuću osim ako je uveren kakva je energija posetioca. Alfred je takođe veoma osetljiv na energije. Nekoliko minuta kasnije, Alfred je uzviknuo: “Mohanđi, nešto se dešava u mom telu. Mogu da osetim kako mi se čakre šire i skupljaju. Mogu da osetim pomeranje energije. Mehurići pucaju unutra!” Rekao sam: “Molim te, sedi mirno i opusti se. Radim na tebi.” Posle sat vremena, inicirao sam ga u Šaktipat. I dok sam to radio, Ričard koji je posmatrao ušao je u transno stanje. Nakon inicijacije, svi mi smo meditirali neko vreme. Zatim su podelili svoja iskustva. Ričard je rekao: “Mohanđi, video sam sve Krija Joga Učitelje, Babađija, Isusa, Sai Babu, Gospod Datatreju i mnoge druge učitelje koji su dolazili i odlazili kada si inicirao Alfreda. Moć i energija su bili tako jaki da sam odmah prešao u drugu ravan.” Alfred je video isto. Rekao je: “Mohanđi, osećam da neće biti lako doći do tebe pre ili kasnije. Osećam da te Učitelji pripremaju za nešto mnogo više. Sve više i više ljudi će saznati za tebe.” Onda su mi obojica rekli nekoliko stvari o mom putu i budućnosti. (U stvari, samo su potvrdili ono što su mi Babađi i Sai Baba rekli na našim druženjima. Ovo je bilo kao potvrda za mene, pošto obojica redovno govore i Babađiju i Sai Babi.) Zatim sam rekao Ričardu: “Posle mog dužeg druženja sa Babađijem zašto se Babađi ne vidi ovih dana? On posmatra tišinu. On to radi kad god radi na drugim planetama i galaksijama. On može da deluje na mnogim mestima u isto vreme. On je zaista sveprisutan. Ali da, On će ti dolaziti još mnogo puta. Babađi uvek održi svoje obećanje. Rekao ti je da će ti doći kad za to dođe vreme. I doći će. Budi strpljiv. Sačekaj još jednu godinu. To je vreme kad ćeš sazreti za materijale koje ti je već poslao. Treba ti vremena da sve svariš i u tome živiš, zar ne?” Iako je poslednju rečenicu rekao kao šalu, shvatio sam dublje značenje. Istinski Učitelji nikada ne opterete svoje učenike nečim što ne mogu svariti. Oni im daju vremena, tako da učenici mogu da shvate, svare i rastu. Porazgovarali smo o još mnogo toga o Babađiju, Babi i tradiciji, i rastali se nakon otprilike četiri sata.

Babađi i galaksija Učitelja radi neumorno da bi podigla bića niže svesti. Ali, kao što nam se naša duša nikad ne nameće, oni nikada nikome ništa ne nameću. Čim se pripremimo i budemo spremni, oni se pojave i daju bezuslovno. Ego je najveća prepreka preko koje moramo preći. Nikada više do dan danas nisam sreo ili komunicirao s Alfredom. A nisam naročito komunicirao ni sa Ričardom, nakon ovog sastanka pre nekoliko meseci. Ipak, sretali smo se astralno.

Doživljaj Šive
Unutrašnja svetlost – izbija napolje

Ovo je malo odstupanje od mog iskustva s Babađijem. Ali, pošto sam vam obećao da ću ispričati svoj doživljaj Šive, s vašom dozvolom, krećem na to putovanje.

Bilo je to dan posle mog rođendana, 23. februara 2007. godine. Bio sam sa svojim roditeljima i odlučio da proslavim rođendan u obližnjem ašramu. Obično proslavim rođendan tako što hranim siromašnu decu. Međutim, tog dana, od jutra sam osećao neku vrtoglavicu. Vrtelo mi se u glavi. Osećao sam se veoma neugodno i malo mi je bilo muka. Stigao sam u ašram do večeri. Kada sam stigao tamo, bio sam skoro bespomoćan jer mi je čak i vid bio zamućen. Nisam mogao jasno da vidim ljude. Ali, ponašao sam se kako sam mogao, da bih izbegao nepotrebna pitanja i objašnjavanja. Tog jutra, imao sam jaku potrebu da kupim knjigu “Šiva sutre”, bez nekog naročitog razloga. Do 20h, pričao sam sa Svamijem tog ašrama i rekao da mi je vrlo neugodno, bez nekog očiglednog razloga. Rekao je: “Dobro. Prošetajmo malo na svežem vazduhu.”

Efekat planine Kailaš
Efekat planine Kajlaš

Izveo me je napolje i prošetali smo do druge kuće u kompleksu tog ašrama, koji je udaljen oko 500 metara. Mogu samo da se setim kako sam dospeo na to mesto, ušao u hol i seo na stolicu kod stola.

Sveti Prah je počeo da mi izlazi sa vrha glave i onda mi polako padao niz telo. (Sveti prah iz Sahasrare je znak sprženih karmi. Kada se poslednji ostaci karmi potroše, kao vulkan, s jakim intenzitetom, sprže se i izbace kroz Sahasraru. To je tipično za Datatreja tradiciju). Telo mi je bilo providno i velika jarka svetlost sijala je iznutra. Očni kapci su mi postali zlatni. Svetlo je probijalo kroz moju odeću i zračilo u spoljašnji svet. Bio sam neopisivo proširen. Sve je bilo unutar mene. Mohan nije postojao.

Utapanje u zlatnu svest
Utapanje u zlatnu svest

Vibuti je nastavio da izbija… Nije bilo ni vremena ni prostora. Nije bilo guna (nivoa svesti) kao što su Satva, Radžas ili Tamas, nije bilo identiteta. Sve se izbrisalo u deliću sekunde. Potreba da se vratim takođe nije postojala… Ne znam koliko vremena sam bio u tom stanju. Sve što sam čuo bio je glas Svamija kako viče na ostale stanovnike ašrama: “Šiva je ovde! Dođite brzo… Donesite fotoaparat.” Polako je počela da mi se vraća svest o telu, ali je to malo potrajalo. Postao sam svestan da je mnogo ljudi oko mene. Postao sam svestan sijalica. A onda u jednom trenutku sam otvorio oči.

Treće oko, zmija i sveti prah, svi se tako razaznaju
Treće oko, zmija i sveti prah, svi se tako razaznaju

Video sam mnogo ljudi ispred sebe. Prva fotografija je snimila delić sjaja koji je izbijao iz mog tela. Svami je rekao da je sjaj bio tako jak da prvo nije mogao da dozvoli nikome da uđe jer ne bi mogli, a naročito njihovi nervni završeci, da izdrže taj nivo energije. Kasnije snimljene fotografije su uhvatile samo moj fizički lik s Vibutijem i stanje nakon doživljenog iskustva. Kaže se, “slika može da kaže mnogo više od reči.” Dakle, uživajte u fotografijama.

To iskustvo mi je iskrenulo svest. Moj nivo svesti se promenio. Od tada sam počeo da menjam nivoe svesti s lakoćom.

Kada tragaoc postane onaj traženi, njegov ograničeni entitet se utapa u onaj neograničene prirode. On postaje sveprisutan, potpuno lucidan i providan, vibrantan, sjajan, suptilno dinamičan i postoji u potpunoj svesnosti. Momentalno učitavanje podataka sa viših domena postaje lako i neprekidno.

Ovo sam napisao odmah nakon doživljaja Šive:

Neuhvatljivi beskraj – ŠIVA
Neuhvatljivi beskraj – ŠIVA

Kada dotaknemo domen Šive, Najuzvišenijeg, sve se rastapa. Sve se stapa u jedno. To je samo prostran, proširena jarka svetlost, apsolutno mirna i sveznajuća. Sve planete, razna sunca, zvezde i razne sfere postojanja, postaju prosto delovi širokog postojanja Šive, Najuzvišenijeg. Sve je to sadržano u beskrajnoj svetlosti koja ima najuzvišeniju svest. To je bilo moje iskustvo 24. februara 2007. godine.
To stanje se može nazvati stanje Oca, ili Alah, ili Parabrama, to je sve isto. Potrebno je samo razumeti taj efekat.

Kada je ograničeni entitet koji se zove Mohan postao Šiva, u početku je bila samo beskrajna unutrašnja radost koja me je okružila. Radost beskraja. Radost oslobađanja. Radost bestelesnog postojanja. Postojanje u proširenom stanju, postao sam jedno sa svim bićima Univerzuma. Ograničena svest Mohana se stopila s celim kosmosom i postala jedno sa oboje, ograničenim i neograničenim postojanjem. U tom stanju proširene svesti, čovek može da izrazi samo Ljubav, našu suštinsku prirodu. Postao sam svako biće, i svako biće je postalo ja.

Ljudski intelekt ne može da shvati stanje Šive. Ljudi mogu da dožive to stanje tek kada prestanu da budu ljudi. Treba da izađu iz svog tela, uma, intelekta, ega i svih drugih aspekata i postanu prazni i čisti. Stanje Šive je stanje ekstremne čistote. Ljudski intelekt ima ograničenje i njegova banka podataka podsvesno se obično napuni uskladištenim sećanjima i emocijama koje ih prate, i odatle intelekt može da crpi. Stanje Šive se nikada ne može ovako čuvati ili steći. Može se samo doživeti i to je takođe, kad možemo efikasno da prevaziđemo “čovekovanje”.

Kad god intelekt pokuša da shvati, ljudi propuste aspekt Šive. Ljudi ne mogu da dostignu stanje Šive tako što će nešto “raditi”. Bilo da je fizičke ili intelektualne prirode, “raditi” podrazumeva akciju i pokret. Činjenje je izraz dualnosti. Dualnost je rastvaranje istinskog stanja Šive koji je sveobuhvatni i postoji u nedualnosti. Stanje Šive je stvarno stanje Jednosti. Oni mogu da postignu stanje Šive samo kroz “bitisanje”, biti u stanju Šive.

U tom stanju potpune unutrašnje radosti i ljubavi, transformisan entitet će izabrati da vodi mnoge duše do Njegove visine – visine Najuzvišenijeg. To je čist čin iz ljubavi i samilosti. Time što to radi, on vodi sebe, zbog toga što je sve deo njega. To je kao da se neki deo tela isprlja, mi ga operemo i očistimo. Isto tako, kada neke duše traže u mraku, onda ih oslobođene duše, s potpunim razumevanjem i svešću da su te duše u mraku u suštini deo njih samih, vode do svetla. Radeći ovo, postaju potpuniji…

Rođenje meditacije “Blagoslovi svet” (Bless the World) – današnje meditacije “Moć Čistote”

Prostorija, ljudi, milost – sve obezbedio Baba
Prostorija, ljudi, milost – sve obezbedio Baba

Tri meseca nakon doživljaja Šive, oko 4h ujutru, probudio sam se i osetio jaku energiju, u meni i oko mene. Meditaciju ‘Moć Čistote’ mi je dao Baba (Smatram da su svi Učitelji BABA, jer, ime ili identiteti nemaju značaj u drugim domenima. Sav rad u skladu, koji je vođen milošću Najuzvišenijeg. To je moje iskustvo). Dakle, kada sam se probudio i zamolio da zapišem meditaciju, nisam bio svestan toga šta ću s tim. Nisam imao ideju šta ću da napišem. Nisam čak bio svestan ni sadržaja.

Svi Učitelji su Jedno. Bog je istinski Vlasnik…
Svi Učitelji su Jedno. Bog je istinski Vlasnik…

Dok mi je saopštavana, trebalo mi je samo oko 10 minuta da je zabeležim na laptopu. To je bilo kao da mi je Baba pokretao prste. Sve je bilo kristalno jasno. Kada sam shvatio da je to bila potpuno razrađena meditacija, pitao sam Babu: “Šta ću s njom? Da meditiram?” Rekao je: “Ne. Moraš da podučavaš.” Odmah je introvert u meni dao primedbu: “Ne Baba, nisam ja za tako nešto. Znaš da sam introvertan. Ne mogu da idem okolo i govorim ljudima – Hej, dođite ovamo, naučiću vas jednu meditaciju. Štaviše, nisam ja guru materijal. Običan sam čovek, sa svim vrlinama i manama koje normalan čovek ima.” Odmah je stigao odgovor: “To nije tvoj problem. Mi ćemo ti poslati ljude. Shvati da ti ljude koji ti dolaze mi šaljemo. Ostali ti neće dolaziti. Niti će te razumeti. Tvoja snaga je tvoja suptilnost. Ti imaš moć. Predstavljaćeš našu tradiciju.” Opet se moj logički um bunio: “Trebaju mi ljudi koji će mi u ovome pomoći, naročito ako je misija koju mi poveravate tako velika.” Odgovor je bio: “Ni to nije tvoj problem. Mi ćemo učiniti da se sve desi kada za to dođe vreme. Samo budi.” Shvatio sam da su moji godišnji odmori završeni i da sam na putu da krenem u mnogo veću misiju. Putovanje je upravo počelo!!!
Snimio sam meditaciju u studiju bez ikakvih problema, u to vreme, radio sam šou po imenu Mohanov Svet, koji je bio veoma popularan među spiritualnim krugovima. Baš kao što je Baba rekao, naša meditacija je uzletela u Dubaiju. Počela je da se širi sve više i više i dostigla rasprostranjenost koju ima sada. Šta sam uradio da bih to postigao? Ništa. To je Božanska igra. Sva moja pitanja-odgovori i blogovi su takođe slični. Nikada ne čitam da bih se pripremio. Odgovarajući odgovori se dese u odgovarajuće vreme. Naš put je tako čist i jednostavan. Bez očekivanja, bez uslova. Samo dva stožera. Čistota i Vera. Mi delujemo na polju bezuslovne ljubavi, izvan svih ljudski stvorenih barijera kao što su stalež, naučeni sistem uverenja i ponašanja, države, zajednice, kulture i boje.

Iako sam primio meditaciju u maju 2007. godine, nisam držao nikakve časove niti pokušavao da je snimim sve do septembra.

“Kako mogu?” Uvek zaboravimo vatru iza dima – Nevidljive ruke koje omoguće da se to desi
“Kako mogu?” Uvek zaboravimo vatru iza dima – Nevidljive ruke koje omoguće da se to desi

Biba je videla ceo tekst, odmah nakon što sam je primio telepatski, i rekla mi je: ”Sjajna je. Treba da je širiš dalje.” Kristalno jasan odgovor se pojavio u mojoj svesti: “Uradiću to besplatno, kao uslugu društvu. To će biti sledeća dimenzija onoga što radim kroz Amukea Dobrotvornu Fondaciju. Kroz Amukea, mi fizički pomažemo siromašnima i bespomoćnima u društvu. Kroz Meditacije Blagoslovi Svet, radićemo na rasterećivanju bespomoćnih ljudskih entiteta zvanih Ljudska bića. Rasterećivanje/ čišćenje od ograničavajućih uverenja koja čovek nosi kroz živote, definitivno će zahtevati vreme. Ako je promena od ciklusa rođenje&smrt neminovna, onda je i posvećenost i strpljenje obavezno. Vera je obavezna jer čišćenje koje se desilo možda neće biti merljivo. Ipak, imaće efekta, to je sigurno.”

Oktobra 2007. godine, Biba je preuzela inicijativu i organizovala prvu javnu meditaciju u Dubaiju koju sam lično vodio. Zatim se meditacija održavala svake nedelje. Ljudi su doživljavali veliko pročišćenje. Neki su doživeli telepatsku komunikaciju s Učiteljima. Neki su dobili odgovore na svoja pitanja a da ih nisu ni postavili. Neki su doživeli izvesna čuda. Svi imaju svoje sopstveno iskustvo i dobijaju rezultate. Kao i uvek, neki su redovni i posvećeni. Neki dođu samo da vide. Neki da provere. Neki da je okuse. Neki je cene. Neki kritikuju. Neki ismevaju. Neki hvale. To nije ništa neobično. Tako svet funkcioniše. Mi održavamo meditacije besplatno i dobrovoljne donacije se koriste da bi se platili troškovi za iznajmljivanje prostora i dobrotvorne aktivnosti. Toliko mnogo ljudi, otelotvorenja ljubavi, se okupilo i ovo ostvarilo. Oni guraju BTW meditaciju napred. Polako se širi u druge zemlje, dok ljudi dele svoje utiske i doživljaje s drugima. Nismo radili kampanju ili marketing. Babine reči mi uvek odzvanjaju u ušima: “Shvati da ti ljude koji ti dolaze mi šaljemo.”

Božanska Druženja
(Telepatske komunikacije sa višim duhovnim majstorima)

Kada se desi potreba, desi se i forma. Forma nema vrednost, potreba ima…ona je stvorila formu.

Jedno stvarno iskustvo: Na jednom od naših časova u Dubaiju, dok sam odgovarao na pitanja, iznenada je svako video kako se soba ispunjava prelepom ljubičastom energijom – odmah se sve utišalo. Sedeli smo tamo više od sat vremena, u apsolutnoj tišini. Ni jedan telefon nije zazvonio i niko nas nije uznemiravao spolja. Kada smo se vratili svojim čulima, svi su rekli, skoro u glas “O Bože. Video/la sam Babađija!!! Bio je to Babađi!!!” To je bilo stvarno. Postoji VELIKA razlika između onoga što govorim i njihovih doživljavanja. Iskustvo se ne može poreći. Ono menja život. Imali smo mnogo takvih doživljaja, s različitim Učiteljima, na većini naših časova.

Vizije – Projekcije našeg uma
Vizije – Projekcije našeg uma

Postoje dve vrste vizija i druženja s Učiteljima. Jedna vrsta su projekcije uma. Osećamo, “Video sam Ramu.” “Video sam Krišnu, Isusa ili Budu.” “Rekli su mi ovo, rekli su mi ono,” itd. To su samo žudnje uma za prepoznavanjem pošto se duboka želja za božanskim druženjem projektuje nazad u vaš um kao stvarnost. To neće imati trajan efekat na vas. Nećete imati prave promene u svojoj konstituciji. Test je sam život. Ako postoji fundamentalna konstituciona promena, vidljiva u realnom životu, to znači da su ta druženja bila stvarna. Inače, baš kao neki san, to je nešto što dođe i prođe. Ostaćete isti. Uzdrmaćete se i protresti samo kada treba da se suočite s realnim životom. Realna druženja menjaju život. Ona vas uvek ostavljaju u drugačijoj dimenziji, bar jedan korak više nego pre. Desiće se veliki pomak iznutra. Vaš nivo svesti bi se bio promenio.

Takva druženja nije lako doživeti. Ona traže spremnost. Čovek postaje spreman kroz Čistotu, Strpljenje i Postojanje Bez Ega. Za pomeranje svesti nije potrebno neko određeno vreme. Grešnik može postati svetac preko noći. Za spremnost je potrebno vreme, jer je u vezi sa rasterećenjem od karmi. Ljudi nikada neće ostati stabilni u jednoj konstituciji zauvek. Svako evoluira. Neki su brzi, dok neki evoluiraju sporo, što čisto zavisi od njihovog karmičkog tereta. Ako je karmički teret lakši, duhovna evolucija će biti vrlo brza.

Oni koji su imali božanska druženja, ili oni koji su razvili kapacitet da konstantno komuniciraju sa višim entitetima, pokazaće tu božansku crtu i u stvarnom životu. Baš kao što nesvesno usvojite karakteristike svojih prijatelja, tako usvojite i kvalitete vaših Učitelja. Jedan Svami koji živi na Himalajima mi je rekao: „Možeš da vidiš jednu izraženu karakteristiku kod svih ljudi koji su se družili s Babađijem. Ta karakteristika je jaka potreba za introvertnošću, da se ponire unutra, da se izbegava artikulacija, priča, i da se prigrli tišina.“ Video sam ovo jasno kod Babađiše, Ričarda i Alfreda. Takođe sam video kako se ovo pojačava kod mene. Moram da se nateram da bih išao i govorio s ljudima ili držao časove. Samo je Darma (dužnost) ta koja me podstiče da to još radim…

Inicijacija u Šaktipat

Šaktipat je Blagodet, Dar. Ima moć da transformiše živote.
Šaktipat je Blagodet, Dar. Ima moć da transformiše živote.

Šaktipat je jedan od ključnih faktora naše meditacije. Šaktipat je deo naše velike tradicije. Ali, sve dok se čovek ne inicira kako treba, Šaktipat neće imati nikakvog efekta. Davalac ne može da da ništa i primalac neće imati koristi. Naše vođene meditacije, per se, su samo priprema. Na tim časovima, Šaktipat je taj koji čini razliku. Radi na rasterećivanju od čovekovog ‘tereta’ i čisti ga sistematski, nedelju za nedeljom, i rezultati se jasno vide na ljudima. Ista meditacija daje različit efekat svaki put. Nema fizički nikakve raznolikosti. Ali postoji raznolikost u efektu meditacije, svaki put.

Vera i doslednost. To je naš put. Rasterećivanje je postepeni proces jer se mi oslobađamo od samskara (u tkivu zapamćenih emocija) iz mnogih života. Šaktipat je dragocen i on je ozbiljan. One koje sam inicirao da daju Šaktipat poslao mi je Baba. Iniciranje ljudi nije moja diskrecija. Svaki put ću dobiti instrukciju u pravo vreme, koga da iniciram, baš kao u Alfredovom slučaju. Nisam ja taj koji biram koga ću da iniciram. Sledim naređenja. Oni koji su inicirani doživeli su ogromne pomake u svojoj konstituciji i nivou svesti. U stanju su da ih prenesu i drugima. Kada daju Šaktipat, njihova svest se stopi s mojom. Šaktipat je svetinja. Moć će biti potpuno izgubljena ako se nivoi sa kojih se deluje zasnivaju na egu.

Sveti momenti Šaktipata
Sveti momenti Šaktipata

Šaktipat je blagodet. Mora da se desi. To je ozbiljna odgovornost. Čistota i Vera treba da se održavaju sve vreme radi efikasnog davanja Šaktipata. Takođe, prisustvo različitih Učitelja na našim meditacijama je još jedan opipljivi dokaz. Ljudi ih vide ili osećaju i doživljavaju pomake u svojoj konstituciji, nivoima funkcionisanja. To nije imaginacija. To je stvarno. Ipak, svesni um koji ne može da shvati stvari izvan čula, imaće tendenciju da to poriče i odbaci kao imaginaciju. Anti-duhovno je poricati sopstvena iskustva, više voleti reči drugih nego svoje lično iskustvo. Vaše sopstveno iskustvo je za vas najvažnije. To je vaša lična lekcija. Morate da krenete da hodate s mesta na kome stojite. Vaše sopstveno iskustvo je mesto gde stojite. Reči drugih za vas nemaju vrednost, naročito ako funkcioniše s uobičajene intelektualne ili emocionalne ravni.

Predviđanja i vođenje (upućivanje)
Kao i uvek, za vreme svakog puta na Himalaje, sreo sam starog sveca (zadržaću ime u tajnosti – izvinjavam se) koji ima veliku vrednost u mom živou. Ništa me nije naučio. Ali, njegove reči su uvek imale vrednost. On nije prorok. Nije ni astrolog niti propovednik. Nikada ne predviđa budućnost. Ipak, prvi put kad sam ga upoznao, rekao je: “Uradi nešto za decu majke Zemlje. Imaćeš večni mir.”

Neodoljiv šarm Gospoda Krišne
Neodoljiv šarm Gospoda Krišne

Te reči su mi odzvanjale u umu i kasnije postale Amuker (Ammucare), iako tada nisam planirao da pokrenem dobrotvornu organizaciju. To je bilo kao naredba ili proročanstvo. Drugi put kada sam ga video, rekao je: “Duboko žalim. Nisam mogao da upoznam tvoju ćerku Amu. Ona je bila “amša” (deo, ili svest) Gospoda Krišne!!!” To je za mene bilo otkriće. Amu je poginula na Krišnin Rođendan (Đanmašatami). Isto tako, na noć pre nego što je umrla, rekla je mojoj majci: “Igram se s Krišnom. Bako, vidiš li Krišnu?” Moja majka je rekla: “Mi smo ljudi. Ne možemo da vidimo Boga tek tako.” A Amu je rekla: “Ne vidiš jer tvoj bakti nije dovoljno jak. Ako se iskreno budeš molila, možeš da Ga vidiš.” Ovih uspomena sam se prisetio kad mi je ovaj svetac rekao svoju neispunjenu želju. Tako sam bolje shvatio Amu. Osetio sam duboku čast što je došla i rodila se u našoj porodici kao moje dete.

Amuine oči – Odraz večnosti
Amuine oči – Odraz večnosti

Treća važna stvar koju mi je ovaj svetac rekao bila je baš pre godinu dana. Rekao je: “U danima što dolaze, eksplicitno ćeš izražavati Šivu. Izlaziće ti plamen iz očiju. Uzdići ćeš mnoge ljude baš svojim očima. Promenićeš mnoge živote Šaktipatom. Ne možeš se dugo skrivati.” Šalio sam se: “Svamiđi, pusti me da se skrivam što duže. Ova introvertnost mi odgovara.” Smejao se i rekao: “Čekaj i posmatraj šta će se desiti.” Sve što je rekao se desilo. On je jedan od mojih najvećih dobroželilaca, i živi relativno izolovan na Himalajima. Kako je rekao, Meditacije Blagoslovi Svet se prevode na više jezika – ljudi osećaju želju da se priključe, da služe, da šire Ljubav.

U međuvremenu mi je data druga meditacija koja se zove 360 stepeni. Još ih je na putu. Svaka ima sposobnost da promeni život. Glavni razlog je milost. Milost se ne može stvoriti. Ona mora da se desi.

 

Milost je kao najiskrenija ponuda – ona dotiče duboko u srce. Lepota milosti se ne može zanemriti...
Milost je kao najiskrenija ponuda – ona dotiče duboko u srce. Lepota milosti se ne može zanemriti…

Svi oni koje sam inicirao u Šaktipat, daju ga s istim intenzitetom koji bih i ja imao, da sam fizički prisutan. Baš kao što se dete majmuna okači na svoju majku i automatski stigne do najviše grane, na našem putu, učenik dostiže najviše u duhovnosti, samo tako što se drži principa zvanog Guru – Guru Tatva.

Još uvek održavam svoju privatnost i slobodu. Još uvek radom zarađujem za život. Nastojim da moje postojanje bude nepretenciozno. Niko nikoga ne vrbuje na BTW časove meditacije. To je potpuno besplatno. Svi dobrovoljni prilozi se koriste u dobrotvorne svrhe kada se plate računi za iznajmljivanje prostorija. Sve se beleži i kontroliše. Oni koji pohađaju podstaknuti su da pišu o svojim iskustvima u svoj sopstveni dnevnik, jer, u svetu nametljive prodaje, predivni izlagači će im isprati mozak da ponište njihovo sopstveno iskustvo, od čega će poverovati da je sve bila samo imaginacija.

Nikada ne pridajem značaj koliko ljudi dođe. Samo kažem: “Besplatno je. Koristite po svom nahođenju.” Ovaj način života mi omogućava da održim svoju objektivnost i nesebičnost, nezainteresovanost za sebe. To mi pomaže da ostanem oslobođen, bez očekivanja ičega zauzvrat. Bezuslovno postojanje je istinski oslobađajuće!!!

Tako, dragi moji, put pred nama je put Zlata za našu generaciju. Doživljavamo promene energije u univerzumu, upravo sada i ovde. Dešava se pomeranje. Pomeranje svesti je očigledno. Nema šta tu da se uradi. Samo budite u sadašnjosti. Budite sa svakom svojom misli, reči, delom. Budite potpuno svesni. Samo uvek iskazujte bezuslovnu ljubav. Živite potpuno predani u apsolutnoj veri. Živite u Unutrašnjoj Radosti.

Uvek VAS voli M.

Vatra prati svetlost rastvaranja
Vatra prati svetlost rastvaranja

 

Prevod i uređivanje: Biljana Vozarević
Lektura: Ivana Miljak
Originalni tekst je ovde.

 

Advertisements

Predivni umovi – San za razmišljanje

Image
Na nivou našeg postojanja stanje sna jednako je budnom stanju.

Dejvid se probudio iz prelopog, dubokog sna. Na neki način, san je bio istovremeno oslobađajući i uznemirujući. Video je sebe kao dečaka, kako sa svojim dedom koga više nema šeta niz obalu reke. Bilo je veče. Sunce je postajalo crveno. Ptice su letele kući nakon dana provedenog napolju. Nežni povetarac je osvežavao. Selo mu je bilo veoma poznato. Bio je tu ranije. Deda je držao Dejvidovu ruku, isuviše pazeći na njegovu sigurnost. Dok su hodali stazom paralelno sa rekom, videli su i doživeli mnoge lepe prizore i zvuke. Ono što je privuklo Dejvidovu pažnju i čega se sećao kada se probudio bila je molitva koja je dolazila iz neke male kolibe, očigledno od nekog deteta. Išla je otprilike ovako…

Razna mesta, razni trenuci

Razna lica i razni zvuci.

 

Kroz vremena i doba

Kao verni lađar nosi me Bog.

Sigurno i čvrsto štiti me,

ko’ majka ptica ptića svog.

 

Siguran i bezbedan jesam

Kroz zimu, leto, proleće i jesen.

 

Image
Tradicija odgaja generacije samo ako izaberemo da je oslušnemo…

Osećanje moćne zaštite i sigurnosti preplavilo je Dejvida. Dedine ruke i dražesna molitva pratile su i osnažile njegovo osećanje blaženstva. Dejvid je svog dedu zvao  Baba. Bio je duboko povezan sa svojim dedom do te mere da su znali svaku suptilnu vibraciju jedno drugog, pogotovo duboke emocije. Nastavljajući sa šetnjom, pitao je svog voljenog dedu:

“Baba, kuda idemo?”

Baba se nasmešio i rekao: ”Želim da te upoznam sa svojim prijateljima. Išli smo zajedno u školu, igrali smo u istom timu i zajedno odrasli, baš kao ti, Mark i Alf”

Dejvid se nasmejao: “Baba, ja ne mogu da te zamislim kao mladića, a kamoli kao dečaka” 🙂

Baba se glasno smejao: “Nisam rođen star. 🙂 Nisam oduvek ovoliko star.” 🙂

Baba je bio visok čovek sa blago povijenim ramenima, jedno njegovo rame bilo je blago savijeno napred i na jednu stranu. Imao je izuzetan karakter. Uvek je vladao svakom situacijom. Nikada ga nisu videli uznemirenog. Uvek raspoložen, smiren i sabran. Uvek je koristio svoj razum i tačno znao šta radi. Dejvid ga nikada nije video besposlenog čak ni u starosti.

Njihov put završio se kod groblja ispred crkve, pored reke. Dejvid je bio iznenađen.

“Gde su tvoji prijatelji? Hoće doći ovde? Ovde se nalazimo?” Ovo je zaista neobično mesto za bilo kakvo prijateljsko druženje.

Baba je rekao: “Ne. Oni su već ovde.”

Baba je odveo Dejvida do spomenika na kome je pisalo “Vilijam Smit”. Rekao je “ Vil je bio moj školski drug i moj najbolji prijatelj. Takođe, bio mi je kum na venčanju. Nepokolebljivo jak čovek i hrabro srce. Vredno je radio u inostranstvu, zaradio novac i nakon penzije vratio se kući. Sreli smo se nakon dugo vremena. Bio je živa vatra u detinjstvu, srčan i šarmantan. Kada se nakon svih tih godina vratio, izgledao je umorno i povučeno, previše zamišljeno. Delovao je više zainteresovan za izolaciju i sakrivao se od društva koliko god je mogao. Pokušao sam da prizovem neka lična stara sećanja i da ga oživim. Nije pokazivao nikakav interes. Imao je troje dece. Kada je ostario svi su se sa njim borili oko imanja i novca. Čak su ga i maltretirali, i nikada se nisu slagali ni sa čim što bi rekao, pitao, ili tražio da urade. Na kraju, umro je sam, slomljenog srca. Vil je nekada bio jak čovek, heroj za sve. Nisam mogao da ga gledam tako slomljenog i samog. Eto šta starost učini od nekoga. Dejvide, ako nismo dovoljno pažljivi da ulažemo u veze dok možemo, kasnije nam život može doneti samoću i otuđenje. To se čak može nazvati i “živi pakao”, bez ljubavi, topline i zajednice, upravo onih stvari za kojima žudimo kada smo slabi i nezaštićeni.

Dejvid: “Baba, da li su svi tvoji prijateji mrtvi?”

Image

(Groblja domaćih životinja su ljudski stomaci!) Svi su imali svoje živote i svi su umrli.  Briga za žive važnija je od brige za mrtve. Često ignorišemo žive i brinemo za mrtve. Radimo stvari obrnuto. 🙂 Sasvim sigurno treba da poštujemo mrtve, ali ne po cenu života.

Baba se nasmejao i rekao: “Nisu svi. Neki su još živi. Ali, vidiš, oni su stari. Većina ne može sama da se kreće. Treba im pomoć. Jako su zavisni od drugih. Starost često ljude učini invalidima i hendikepiranima.”

Dejvid je osećao olakšanje jer njegov deda može sam da se kreće i relativno je zdrav. Ipak, Dejvid je osećao neku nelagodu u grlu. Osećao je da bi mogao postati depresivan viđajući sve te stare prijatelje svog dede na groblju. Ipak, znao je da to Baba smisleno radi, iako Dejvidu nije bilo baš zabavno. Rekao je: “Baba, hajdemo kući. Ne osećam se dobro”.

Baba je rekao:” Dejvide, još dva upoznavanja i ići ćemo kući.” Baba je pokušavao da razveseli Dejvida koji je polako postajao neraspoložen.

Na sledećem nadgrobnom spomeniku je pisalo “Stiven Samer”. On je bio naš pilot. Baba je rekao kao da je u pitanju šala. Dejvid je tada već bio suviše snužden da bi uživao u bilo kakvim šalama. Cela situacija učinila ga je preterano zabrinutim.

 “Čak i kada smo bili mladi, hteo je da postane pilot i da leti avionima. Priključio se vojsci i postao pilot. Učestvovao je u mnogim ratovima i bombardovao mnoge ljude i mesta. Zbog toga se kasnije najdublje kajao. Boreći se sa opakim rakom abdomena, iako  ga je njegova posvećena supruga Lisa dobro pazila, kad god bi se sreli na kafi, govorio bi: “Koliko sam samo ubio ljudi u mladosti!!! Žena, dece, mušraraca, starih i mladih. Ne poznajem njihova lica, hvala Bogu. Ali, oni me proganjaju svake noći. Tela bez lica mi prilaze i pitaju: “Šta smo ti uradili da uništiš naše živote? Tek smo počinjali da živimo, isprobavajući slatke i gorke plodove života, ti si nas isterao iz kreveta. Kako ćeš nam se odužiti, kako ćeš nam vratiti naše živote?” Grizlo je kajanje. Stiv se kajao i danju i noću. Čak je priželjkivao smrt kao utehu za njegovu bolnu svest. Odbio je lečenje,  a jak bol koji je izazivala bolest koristio je kao pročišćenje od svojih greha. Mislio je da će ga smrt konačno umiriti. Mučila ga je bespomoćnost. Konačno, odustao je  i evo gde je”, Baba je pokazao na grob.

Poslednji je bio Erik. On je bio glumac. Jurio je slavu i priznanje. Postao je ovisnik i umro mlad. Nikada nije mogao da ostvari stabilnu vezu. Iako je imao mnogo dece sa različitim ženama, nije bilo nikoga da se o njemu brine ili da ga pazi na samrti. Umro je sam, u bolnici, sa žudnjom da vidi svoju decu i oseti njihovu ljubav koju nikada nije negovao u mladosti. Dao sam sve od sebe da neke od njih ubedim da posete oca na samrti. Niko nije bio zainteresovan i dali su mi neuverljive izgovore. Nikada nije mario za svoju decu kada je bio mlad. Deca nikada nisu marila za njega kada je bio star, bolestan i bespomoćan. Život je kao ogledalo. Žanješ ono što seješ.

Image
Ko je video drugačiji kraj života? Predator za tren može postati plen.

“Što se mene tiče, bio sam sasvim prosečan u poređenju sa njima i odavde nisam nigde išao. Svi oni su videli svet van sela. Ja pored ovog sela nisam mnogo video. Video sam samo svoj unutrašnji svet. Moj svet je bio u meni. Ceo svet je bio u meni. Na kraju, oni nisu mogli da se održe u svom velikom  svetu, a ja sam mogao. Ne hvalim se, samo ukazujem na svoje shvatanje. Naučio sam da zidam zgrade i da se bavim poljoprivredom, što me održalo u životu. Više od žita sejao sam ljubav i negovao je. Delio sam je u ovom selu najbolje što sam mogao. Tvoja baka je bila divna duša. Nikada nije dozvolila da neki gost ode iz naše kuće praznog stomaka. Više od hrane, gosti su bili zadovoljni našom iskrenom brigom. Uvek smo bili samodovoljni ipak, naše komšije su uvek delile svoju sreću sa nama, isto kao i mi. Brinuli su za nas i smatrali su da zavređujemo njihovo vreme i prostor. Nema zamene za VREDAN RAD. Nema zamene za LJUBAV.”

“Bio sam zauzet i moj život bio je prilično bogat i značajan. Kao hobi naučio sam astrologiju. Nikada nisam praktikovao astrologiju zbog novca. Samo sam vodio nekolicinu koji su došli kod mene da razreše neke lične nedoumice. Astrologija je mogućnost da pročitaš nečiju sudbinu koristeći šablon kretanja planeta i zvezda. Kada bi  sudbina bila promenljiva astrologija bi pogrešila. Na sreću, nije. Sudbina je konstantna, predodređena. Astrologija kao nauka  zasnovana je na konačnoj mapi zvanoj sudbina, unapred isplaniranom putu kojim neko ide u životu. To je nauka. Čista matematika. Element slobodne volje i elemenat milosti uvek to donekle mogu izmeniti.

Stoga sam živeo jednostavan život, daleko od užurbanih gradova, i živeo sam dovoljno dugo da vidim moje lutajuće prijatelje mrtve i sahranjene! Koliko smo snova i želja imali tokom naše mladosti! Neki su realizovani, neki ostali neispunjeni. Ja se ne kajem. Vreme je da i ja idem. Možda neću preživeti ovo leto. Moje vreme je blizu. Smrt me ne plaši, niti me brine život posle smrti.”

“Ne poznajem nikakvog Boga. Nisam video Boga. Nijedan Bog nije došao do mene da me vodi, da ne pominjem da me kritikuje, tuče ili osuđuje. Verujem da je za gladne Bog hrana, da je promrzlima Bog toplota. Leti, Bog se javlja kao hladan vetrić, a u proleće kao pupoljci. Verujem da Bog nije odvojen od svojih različitih formi. Verujem da se Bog izražava i kroz nas kao  dobrota, saosećajnost i ljubav, dok Đavo, ako postoji, izražava sebe kao ljubomoru, mržnju, bes i osvetu. Ne znam nikakvu veliku filozofiju niti želim da je znam. Koja je svrha znati je, ako ne mogu da je iskoristim? Ne želim ništa što ne mogu upotrebiti ili praktikovati”.

Zatim je Dejvid video svog dedu, baku, svoje roditelje i sve svoje rođake na zabavi pored prelepe reke. Svi su pevali i igrali i u vazduhu je bila ogromna ljubav i osećanje pripadnosti. Dejvid je pevao mnogo pesama i bilo mu je jako zabavno.

Image
Izgubilo je svoj život da bi mi slavili!
Image
Pazi šta jedeš. Jedi potpuno svestan.

Na stolu je bilo mnogo hrane i pića, i kada je dotakao parče svinjskog mesa sa roštilja (specijalitet za važna okupljanja) opet je čuo glas svog dede iako ga nije mogao videti. “Seti se Dejvide, to prase nije umrlo srećno zbog tebe. Nasilno je ubijeno. Ubijeno je da bi ti uživao. Otrgnuto sa majčinih grudi dok je pilo mleko. Njegova majka je još uvek živa i nedostaje joj dete. Neki od njegovih braća i sestara su još živi. Jedi sa razumevanjem. Jedi svesno”. Dejvid je ostavio meso. Više uopšte nije mogao da ga konzumira.

Probudio se jasno se sećajući celog sna i znao je da mu je njegov dragi preminuli deda upravo preneo poruku od životnog značaja. Da bi je preneo, kao medijum je koristio san jer je ovaj svet već napustio, i nije bilo mogućnosti da razgovara sa Dejvidom.

Ovo je bila prekretnica u Dejvidovom životu s obzirom na to da se sve više uključivao u određenu vrstu obrazovanja koju je odabrao i postajao sve introvertniji, indiferentniji i neosetljiviji prema spoljašnjem svetu zbog toga. Iako se njegovi roditelji nikada nisu mešali preuzeo je na sebe veliku odgovornost i već je bio pod pritiskom, i to ga je bolelo. Anksioznost zbog mogućnosti da neće uspeti ili da će biti poražen pogađala je njegovo samopouzdanje. Dejvid je za svoju dilemu dobio jasan lek od svog dede. Odlučio je “ŽIVOT MORA BITI JEDNOSTAVAN! Zašto ga komplijujemo? Definitivno moramo puno raditi. Ali, moramo voleti ono što radimo. Ljubav prema poslu će ukloniti sve pritiske i patnju. Ako volimo ono što radimo neće nas dotaći zub vremena.” Život Babina tri bliska prijatelja omogućio je da Dejvid razume uzaludnost histeričnog traganja. Sve na kraju završi u grobu. Sve emocije, ego, ambicije završe na istom mestu. Život ispunjen ljubavlju i smehom vredniji je nego milioni u banci. Odlučio je da će ceniti ono što mu je dato umesto da je stalno nezadovoljan i fokusiran na ono što do sada nije postigao. Prestao je da se poredi sa drugima i da sebe kritikuje ili osuđuje. Shvatio je da je uvek tragao za ovim ili onim što nije imao, zanemarujući sve što već ima.

Nemogućnost da se uživa u dostupnim materijalnim stvarima i vezama vodi u stalno razočaranje i na kraju u depresiju. Shvatio je da stalno opiranje svemu troši mnogo energije i čini nas umornim. Dejvid je odlučio da se promeni za 180 stepeni. Ljubav je lek. To je sve što je trebalo da nauči i zapamti. Ljubav je sve što nekome treba. Našao se u sasvim novom životu.

P.S. Ponekad vas anđeo čuvar vodi do astralnog nivoa i omogući takva iskustva. Sećanje na iskustvo ostaje ako je ono važno za ovozemaljski život. Kako bi se dobro sačuvala, sećanja, uputstva i  smernice se urežu u podsvest, ako se očekuje da neko u svom životu iskoristi te informacije. Ovo je samo da biste vi to shvatili. Molim vas da shvatite da postoji tri miliona  mogućih permutacija i kombinacija u našem postojanju. Stoga nemojte razmišljati šablonski. Sve je individualno i jedinstveno. Svaki trenutak i svaki način su jedinstveni. Što je za jednoga hrana za drugoga je otrov. Nemojte iskustva osuđivati već ih cenite. Sve je važno na neki način za nekoga.

Image
Postojanje je relativno. Samo je ljubav stvarna …

 

Wordle: Mohanji Serbia - blog - Predivni umovi - San za razmisljanje

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevod i obrada: Biljana Vozarević