Ženstvenost je majčinstvo

Satsang u Beogradu, 26. Maj, 2012

1 M
Svesnost je uvek dostupna

P: Kako da se pomirimo sa životnim očekivanjima drugih prema nama i očekivanjima koja imamo od nas samih? Jer često se dešava da kada ispunimo očekivanja druge osobe mi sami smo nesrećni, a ako ispunimo svoja sopstvena očekivanja onda su drugi nesrećni. Kako u svemu tome naći balans?

O: Postoje dve osnovne greške koje radimo svaki dan. Mi imamo put sudbine od rođenja do smrti, izabrali smo ceo prolazak i doneli smo dovoljno goriva da završimo putovanje. Ovo putovanje je naše predodređeno putovanje zbog kojeg smo uzeli telo. Gde se danas nalazite, šta doživljavate, vreme, mesto, ljudi, situacije, sve je ovo predodređeno. Postoji paralela sudbini koja je karmička sudbina, koja se naziva prarabdha karma, karma koja je izazvala rođenje i koju nazivamo sudbina. Čak i ako vas mrav ujede ili vas neko izgrdi ili vam da cvet, sve je to put sudbine. U apsolutnom smislu, to su sve iskustva.

DARMA

Onda je tu darma, naša dužnost koja protiče paralelno sa karmom. Ali na putu sudbine nemate puno slobodne volje. Na putu sudbine vaši izbori ili slobodna volja su donekle ograničeni. U datom mestu, u dato vreme, u datom okruženju možete podići samo ovu ili onu ruku. Ali prva primarna darma je vaša porodica. Darma prema vašim roditeljima, darma prema vašoj deci, darma prema vašoj braći i sestrama, gde u svemu tome postoji element dužnosti koji možete odabrati da uradite ili da ignorišete. Ako izaberete da ignorišete, može se desiti da ostavite za sobom neke dugove. Tako da je bolje da vodite računa o roditeljima i deci onako kako možete, ne u skladu sa njihovim očekivanjima, već u skladu sa vašim mogućnostima. To je jedina stvar koja se očekuje od vas. To je primarna darma.

Sledeća je sekundarna darma. Ona protiče paralelno sa sudbinom. To je darma prema društvu. Darma prema društvu je otplata duga prema Zemlji, jer Zemlju koristite. Oslobođenje je nemoguće dok ne očistite dugove prema Zemlji. Isto kao kad uzmete sobu u hotelu, ako je ne platite, uhvatiće vas. Vodite računa o deci majke Zemlje, a to su okruženje, ptice, životinje, siromašni ljudi, učinite sve što možete. Čak i ako po hladnom danu kupite topao čaj siromašnom čoveku, to je dobro, to je darma. Neka je to jedina stvar koju možete da priuštite, niko ne kaže da treba da potrošite milione. Ili, ako neko plače, utešite ga. Umesto „Šta mogu da vam dam?“ pitajte „Kako mogu da vam pomognem?“ Vaš put sudbine nema kontrolu. Idete dalje, dolaze vam situacije, ljudi,… Sviđalo se to vama ili ne, to se dešava. Ali vodite računa o vašim roditeljima, deci, braći, sestrama, to će ispuniti vaš dug, što znači da će okončati vašu trenutnu zavisnost. Isto tako, učinite sve što možete za spoljašnji svet. Ne samo tako što ćete da trošite novac, već iskazivanjem  dobrote, to je osećanje koje vas čini jačim.

2 mohanji-quote-no-man-can-fulfill-the-woman
Nijedan muškarac ne može nikada učiniti ženu kompletnom ili ispunjenom. Dete može. To je životna istina. Žena postaje kompletna kroz decu. Ne nužno kroz svoju decu, nego tako što će biti majka prirodi ili spoljašnjem svetu. Život postaje kompletna kad se žena ponaša kao majka. Ženstvenost je u stvari majčinstvo. – Mohanđi

 

Ženstvenost je zapravo majčinstvo

Postoji jedna osnovna životna činjenica. Mi smo veoma orijentisani ka odnosima, posebno ljudska bića. Muškarci i žene su različita bića. Ako to razumemo i uđemo u vezu, to je ispunjavajuće. Ali jedna osnovna stvar je ta da nijedan muškarac ne može učiniti ženu kompletnom ili ispunjenom. Dete može. To je životna istina. Žena postaje kompletna kroz decu. Ne nužno kroz svoju decu, nego tako što će biti majka prirodi ili spoljašnjem svetu. Život postaje kompletan kada se žena ponaša kao majka. Ženstvenost je u stvari majčinstvo. To je toliko moćno. To je toliko sveobuhvatno, ali nažalost svet to ne prepoznaje. Zato ima toliko tuge i nevolja. Kada žena počne da ispoljava kompletnost, ne sebično, kao obezbedite sve mom sinu, nije u tome poenta. Ispoljavanjem majčinstva u svoj njegovoj potpunosti, svet postaje bolje mesto. Mir će svuda preovladati. A to će biti oslobađajuće za celo čovečanstvo. Promislite o tome i razumećete o čemu govorim. Ponekad se žene tretiraju kao seksualni objekti ili su potisnute zbog nesigurnosti muškaraca, ali u stvari ženstvenost je jednaka majčinstvu. Dok se taj aspekt majčinstva ne izrodi, društvo neće biti u balansu. Muškarac je uvek dete, veoma zahtevno dete,nikad ne odraste 🙂

P: Da li postoje gurui među ženama?

O: Da, ali se žene po prirodi ne ističu kao muškarci. Kad sam bio u Rišikešu, na 4000 m nadmorske visine, upoznao sam ženu, velikog gurua. Bila je u tišini, nije pričala. Nije se ni susretala sa ljudima. Bila je u izolaciji. Sedela je u pećini i nisam je skroz mogao videti jer je tamo bio mrak. Kada sam je ugledao, blagosiljala me je, dala mi neke slatkiše i to je bilo to. Govorim da onoliko koliko ima muških gurua, toliko isto ima i ženskih. Ali su one po prirodi introvertne. Nije lako funkcionisati u ovom svetu ako se nalazite u višoj ravni jer je svet grub, a vi ste suptilni. Svet može jedino razumeti aktivnost. Kada birate tišinu ili nerad, nerad zato što ne morate da radite, ne zato što ste lenji, to ljudima ne možete čak ni da izgovorite, jer je za njih nerad jednak lenčarenju. Stanje u kome nema karme ili akcije društvo ne razume. Dakle, one su veoma moćne žene. U stvari, one pomažu svetu, mnogo isceljuju, ali nemaju dodira sa spoljnim svetom. Slično ovome, Navanath sadhus sedi na Himalajima, tamo ima veliki broja sadhus-a, ne samo Navanath sadhus, i znate li koja je njihova mantra? “Neka ceo svet bude spašen osim nas.” To mantraju. Oni su potpuno odvojeni od čovečanstva i postoje kao sveće dajući svetlost svetu. Koje god moći da su postigli kroz duhovnu praksu, daju ih svetu. Isto ka sveća. Takvi sveci postoje i teško je doći do njih, ali ako to uspete, oni se pobrinu za vas. Tako da ono što vidimo oko nas u našem svetu, “gurue” u našem neposrednom okruženju koji su vidljivi, oni nekad čak nisu ni prosvetljeni, samo sebe nazivaju prosvetljenima. Neki ljudi imaju određene moći materijalizacije ili nešto slično kako bi moglida privuku pažnju. Neki od njih imaju moć da vide… more odnosno sve elementarne stvari. U suštini, kada postanete direktor, dobijate sve privilegije koje uz to idu. Isto tako, kako evoluirate ka višim nivoima dobijate sve duhovne moći (siddhis), dopalo se to vama ili ne.

Imao sam takvo iskustvo u ranim 2000. Kada sam pogledao u osobu, automatski sam video prošle i buduće živote. To je bilo veoma teško u to vreme. Kada sam imao drugi susret sa Babađijem, rekao mi je da bi to mogla biti zamka ovog života. Ako deca plaču, damo im slatkiše. To će ih ponekad umiriti. Isto tako, siddhi nas mogu pokoriti. Poigravamo se sa siddhi-ma neko vreme, a onda izgubimo putanju svog razvoja, našeg suštinskog puta. To se dešava. Postoje razni siddhis koji se sami od sebe dešavaju. Patandžali kaže: “Ignorišite ih. Nastavite dalje.” Tako treba da radimo. Kad god postignemo nešto, ono što je sigurno, sviđalo se to nama ili ne, doći će i moći. Ignorišite ih, nastavite dalje. Ne zaustavljajte se dok ne dostignete Boga.

PRIČA

“Ostavi je”

Postoji jedan veliki majstor Akalkot Maharadž, koji je živeo u 1800-tim. Jedan svetac koji je takođe bio moćan došao je da ga poseti. Čim ga je ugledao, Akalkot je rekao: “Još uvek nisi ostavio onu ženu?” Svetac je rekao: “Guru, treba mi tvoja dozvola.” On je rekao: “Ostavi je.” Znate li šta je ta žena bila? Jedna moć kreacije. Mi možemo kreirati stvari. On je konstantno prikazivao takvu moć svakome. Akalokt Maharadž je rekao: “Još uvek si zaglavljen sa nečim veoma malim, što ti oduzima mnogo vremena.” To je otpustio i evluirao dalje do sledećeg nivoa. Takvi majstori zaista nemaju nikakve veze sa svetom. Ali ako odemo kod njih skroz prazni i potpuno slobodno, oni nam daju tačno ono što nam je potrebno. Inače, nailazimo na ljude obučene u šafran, itd., samo da bi zadovoljili svoj stomak. Zato kažem da imate oči da vidite istinu. Time sebi činite veliku uslugu. U suprotnom, protraćićete život jureći lažnjake.

P: Kako da se duboko povežemo sa vama?

O: Prolaz ka svesti su oči. Ako se koncentrišete na oči neko vreme, osetićete kako se vibracija menja u vašoj kičmi i trećem oku. Jedini kriterijumi su čistota i vera.

OSLOBOĐENJE

Naš ceo put govori o OSLOBOĐENJU, oslobođenju od svega što vas vezuje, uključujući i život jer vas život vezuje za događaje. Vezujući faktor su emocije vezane za događaje. Naš napor je da se polako, polako, polako odvojite od svega što vezuje, i da dođete direktno na put potpunog oslobođenja.

Svako ima potencijal da postane majstor. Koncept majstora je veoma jednostavan. Gunatitamanam, što znači izvan tri stanja postojanja. Jedno je satva guna, što je u osnovi od prirode višeg nivoa, veoma je mala i teško je ostati tamo. Potom dolazi radža guna. Radža znači akcija. Ona takođe funkcioniše na emocijama, ali je i akcija važna. A najdominantnija guna je tamas guna. Tamas je inercija koja vas vezuje, koja vas kontroliše, koja vam daje sve negativnosti. Mi smo mešavina sve tri, jedino zavisi koja je dominantna. Gunatitamanam, predstavlja osobu koja postoji izvan guna, što znači izvan sva tri nivoa konstitucije, to je oslobođena osoba. Chit Ananda Rupam znači da kad postojite izvan svih guna, nema oscilacija između sreće i tuge. Bićete u trajnom stanju sreće. To je majstorstvo. Što znači da um ne kontroliše, čula ne kontrolišu um, boravite iznad svoje konstitucije, i savladali ste je. Na ovaj način možete razumeti ko smo. Pre svega, mi ne razumemo ko smo, gde smo, koja guna je najdominantnija kod nas. Ako stalno odlažete stvari, ako ste pospani, lenji, ljubomorni, ako su to karakteristike koje prikazujete svetu, to znači da je tamas na veoma visokom nivou kod vas. Ako ste uvek u akciji, sve vreme nešto radite, ali ne nešto stvarno pametno, već samo radite jer volite akciju, to je više priroda radžasa. A ako osoba koristi više intelekt nego emocije, i obično funkcioniše iz stanja dubokog balansa, tada je satvik najviše dominantan. Dakle, moramo razumeti sebe i odatle moramo početi naše putovanje. Pre svega moramo znati gde smo, jer tek tada možemo početi sa napretkom.

Dakle, osnovno kod oslobođenja je da prvo razumemo sebe. Sledeće je neopiranje. Ne opirite se vašoj datoj konstituciji, ili vašem datom karakteru. Prihvatite sebe. Treće je da sve vreme svedočimo, da ne dozvolimo da budemo uvučeni u situacije. Zato uvek kažem, obratite pažnju na svoju kičmu. Jer su čula orijentisana ka napred, u 120 stepeni. Prosečno ljudsko biće funkcioniše samo u 120 stepeni, samo u prostoru dokle se može okrenuti lice. 240 stepeni nedostaje u svakodnevnom životu. Ovo je naša prva nesavršenost. Jednom kad se usredsredimo na kičmu, počinjemo da funkcionišemo u većem krugu, imamo oči oko glave. Tada smo potpuno centrirani. Kad smo centrirani, nalazimo se u savršenom balansu. Kada funkcionišemo u tom krugu, imamo potpunu kontrolu nad svakim pokretom, svakom mišlju i svakom rečju. Inače nas čula, kao što su oči, nos, uši, jezik, vuku ka različitim stvarima, um to prati, a mi nemamo nikakvu kontrolu nad tim. To je kao konji koji vuku dvokolice svaki na svoj način. Ne možemo da kontrolišemo konje. Ako pet konja ide u različitim pravcima, šta se dešava sa dvokolicom? Naš život je manje više takav. Mi mislimo da kontrolišemo, ali nemamo nešto mnogo kontrole. Onda idemo kod doktora, a doktor kaže: “Probajte ovaj lek”, jer ni on sam ne zna. Još jednom, šta nas dovodi kod doktora? Naša čula. A kako nas čula mogu dovesti do doktora? Kroz poređenja, tj. tuđa mišljenja, ili kroz ono što bismo voleli da vidimo ili čujemo, obično ne zasnovano na vrlinama. Jer da bismo znali vrline neke osobe, moramo osobu poznavati u potpunih 360 stepeni – u budnom stanju, stanju sanjanja i stanju dubokog sna, što znači u tri stanja svakodnevnog života. Ovo nije lako, jer ako moramo da vidimo kroz to, moramo da funkcionišemo iz trećeg oka. Kroz osnovna čula to ne možemo shvatiti, ne možemo razumeti osobu toliko duboko. Kada počnete da funkcionišete sa višeg nivoa svesti ili kroz treće oko, sve postaje potpuno jasno. Onaj ko je rastopio um u dušu je majstor. Kada kroz sve vidite, onda sve znate, ne postoje tajne u životu. Ne postoji mesto koje je mračno.

4 mohanji-quote-give-back-to-mother-earth
Sve ove godine smo uzimali mnogo od sveta. Naše sebično postojanje zbog zadovoljenja sopstvenih potreba uopšte nije pomoglo svetu. Sebično smo uzimali od Zemlje mnogo više nego što smo davali zauzvrat, a još smo se i žalili. Razmislite samo na trenutak, čime smo uzvratili svetu? Ako do sada niste ništa učinili za decu majke Zemlje, vreme je. Krajnje je vreme. Ovo je zaista poziv da se probudimo! – Mohanđi

P: Ako dostignete stanje satve da li je moguće da ponovo padnete?

O: Da. U stvari, guna satvika je trajno stanje. Sve gune su neprestane. Da biste pobedili tamas morate da idete u radžas, da akcijom pobedite nerad. Tamas vam govori: “U redu je, možeš spavati još jedan sat, imaćeš vremena da odeš u kancelariju…” Akcija bi trebala da pobedi inerciju. Npr. ako ste danas umorni, ne šeta vam se, onda baš treba da odete u šetnju. Na ovaj način ako pobedite inerciju akcijom, ulazite u radžas. Zatim, ako ste stalno u akciji, dolazi do nivoa zasićenja. Onda ulazite u režim satve, gde je akcija zasnovana na potrebi. Nećete biti hiperaktivni. Bićete uključeni u akciju zbog nečega što je od suštinskog značaja. To je satva stanje, kada ni u čemu ne preterujete. Ceo nivo funkcionisanja je zasnovan na bezuslovnoj ljubavi, nesebičnosti, i tada težimo da ustajemo u vreme satve između 3 i 6 ujutru. Neće nam biti potreban nikakav budilnik i neka bude isključen. Automatski ćete se buditi, jer satva utiče da se probudite. Ali ponekad, kada funkcionišete u satva modu, možete upasti u lenjost, inerciju. U vezi s ovim, ispričaću vam priču.

PRIČA

Ko je zdrav? (PRIRODA SATVE)

Jednog velikog lekara su testirali bogovi. Bio je izvanredna lekar, mogao je dobro da leči lekovima. Bogovi su došli kao ptice i dok je on šetao postavile su mu pitanje: “Ko je na ovom svetu zdrav?” Ovo je bilo jednostavno pitanje, ali je bio i veliki test. Pošto je bio zaista odličan, odgovorio je: “Onaj ko ne jede ni više ni manje, onaj ko ne spava ni više ni manje, onaj ko ni u čemu ne preteruje je zdrav jon ovog sveta.” Bogovi su bili veoma srećni i dali su mu još veće moći. Tako je jednostavan i naš život.

Dakle, ovakva je i priroda satve, da ni u čemu ne preterujete. A koja je priroda majstora? On je izvan guna, on ne oscilira između prošlosti i budućnosti, niti između sreće i tuge, on je izvan dualnosti. Dualnost podrazumeva uspone i padove. Put oslobođenja Adi Šankara je iskazao u četiri strofe.

Prvo izbegavajte loše društvo. Pre nego što postanete dobri, izbegavajte loše. Šta je loše društvo? To je društvo koje vam crpi energiju, odvodi vas na pogrešna mesta i čini vas umornim i slabim. Jednom kad se potpuno oslobodite lošeg društva, sledite dobro društvo. Kada ste u dobrom društvu, onda učite da se izdvojite. Šta je dobro društvo? To je društvo koje vas uzdiže, koje vas vodi naviše. To nije ono društvo koje vas hvali, govoreći da ste najbolja osoba na svetu, već osoba koja govori istinu, osoba koja vas podiže. Dobro društvo je društvo velikih duhovnih učitelja, ljudi koji ne ogovaraju i koji pričaju samo o višim stvarima ili diskutuju o stvarima više prirode. U dobrom društvu učimo da se izdvojimo. Kada ste izdvojeni, vaše želje će se smanjiti. Kada su naše želje sasvim neznatne, um je u tišini, smiren, spokojan, nema problema. Sa smirenim i spokojnim umom, nemate želja ovog sveta, oslobađate se , postajete potpuno slobodni. Ovo je veoma jednostavno. Nije važno gde ste rođeni, šta ste naučili, koje je vaše ime, rasa, država, religija ili majstor. Sve što je važno je vaša predanost, vaša istinska zainteresovanost da se razvijate ka najvišem, vera, čistota.

P: Kada nema želja, sve postaje ravno, i tada vas skoro niko ne razume?

O: Zato što tragate za nečim spolja, nikada ne možete biti oslobođeni! Kada postanete samodovoljni, bilo da je nešto ispred vas ili ne, vi ste dobro. Kada date daljinski upravljač sreće drugim ljudima u ruke, oni stalno menjaju kanale. A ponekad će priča biti veoma tužna. Prvo je to da idite unutar sebe. Vaš primarni guru je vaša sopstvena duša, niko drugi vam ne može biti bliže. Ono što ja mogu da vam pokažem ste vi sami, to je kao ogledalo.

P: Da li akcija uključuje ovo što sam doživeo za vreme meditacije, da sam konstantno trčao, dok sam sretao ove ljude pomenute u meditaciji? Pokušao sam da ih vizualizujem i imao sam mnogo poroblema. Nisam znao kako bi to trebalo da izgelda pa sam ih izbacio iz svojih misli. Tako da sam zaista puno radio J postao iscrpljen dok sam meditirao.

O: Ovo je meditacija čišćenja, meditacija gde u stvari izražavate zahvalnost i otpuštate stvari iz vas. Ako nemate nikakvog gurua, ili slično pomenuto, molim vas nemojte dovesti nekog iz komšiluka, ha ha ha J Bilo je nekoliko žena koje su se molile bogu: “Ako ostaviš mog sina bez posla, ja ću ostaviti mog suseda bez glave.” Ha ha ha 🙂 Mi radimo stvari koje su krajnje neutralne, takav je svet. Ne želimo nikakve problem za nas i našu porodicu. Ako život teče glatko, nemojte ga komplikovati zbog duhovnosti. Bolje je živeti jednostavan život. Jednostavnost je pobožnost.

5 mohanji-quote-simplicity-is-godliness
Jednostavnost je pobožnost.- Mohanđi

Evo jedan jednostavan način za odavanje poštovanja svim majstorima. Ukoliko nemate nekog majstora ili vodiča kojem želite da odate poštovanje, možete reći: “Odajem poštovanje svim istinskim majstorima univerzuma.” Govorim deci da ponude hranu pre jela. Kažem im: “Ponudite hranu svim svojim rođacima, samo mentalno, govoreći – Kad ja jedem, vi svi jedete.” Tako ćete se vi bolje osećate, a i hrana će postati sveta.

P: Video sam neko prigušeno svetlo za vreme meditacije. Odakle ono dolazi?

O: Sve dolazi iz naše duše. Duša je blistavost. Vaš primarni lični guru je vaša duša. Ja sam samo putokaz koji vam pokazuje put do vas samih. Kada ste na određenom nivou vibracije, vidite svoju blistavost. Npr. ako imamo sijalicu od hiljadu vati, ali prekrivenu sa mnogo tkanina, šta vidite? Prigušeno svetlo. Ali kada ja uklanjam sloj po sloj tkanine jedan za drugim, vi postajete sve blistaviji i blistaviji. Čak i ako drugi to ne vide, vi ćete vidite. Ponekad smo suviše kritični prema sebi. Ne želimo da prihvatimo da nam se neke stvari događaju. Ali drugi će reći: “Nešto je kod tebe drugačije. Izgledaš bolje, sijaš.” Koliko se to puta desilo tokom naše meditacije! Nastavite. Život je lep.

P: Juče ste pomenuli, da su mnogi od nas želeli od vas isceljenje. Kako to znate? Sad razumem da funkcionišete kroz treće oko i da svako od nas može dostići stanje majstora. Kada se vama prvi put pojavilo treće oko? Kako mi možemo porasti?

O: Većinu situacija koje doživljavamo u ovom životu smo doneli, odabrali smo da doživimo. Postoje dva glavna razloga zbog kojih uzimamo telo, da bismo doživeli i da bismo izrazili svoju konstituciju u ovom svetu. Ptica koja sedi u kavezu ne može znati kakav je osećaj biti pod otvorenim nebom. Ukoliko se ne popnete na planinu, ne možete znati kako sa vrha planine izgleda podnožje. Ono što je većina nas uradila sa svojim obrazovanjem, uslovljavanjem, vaspitanjem, situacijama, je to da smo kreirali oko sebe brojne zidove misleći da smo tako zaštićeni. Mnogi faktori su tome doprineli: naše vaspitanje, porodica, tradicija, religija, obrazovanje, poimanje politike, sve je to kreiralo čvrste zidove oko nas. Odlučili smo da bez tih stvari, zidova, život ne postoji. Neko ko je zaključan u mračnoj sobi tokom života, ne može da razume slobodu svetla kad ste vi na svetlu. Priroda isceljenja je takva da otkloni te zidove. Bolest je zarobljena unutar njih. Ne radi se ovde samo o jednom slučaju. Pokušavamo da ispunimo vakum našeg uma, jer ne volimo tu tišinu. Orijentisani smo ka zvuku i akciji. Poznajemo akciju ali ne poznajemo zakone nastajanja. Tanka je linija između prosvetljenja i prepreka zakona nastajanja. Možemo raditi brojne duhovne prakse, ili akciju koju izvršava um, disanje, intelektualna aktivnost je takođe akcija, na fizičkom, mentalnom i intelektualnom nivou mi smo u stanju akcije. Kada smo u stanju akcije, šta pokušavamo da uradimo? Pokušavamo da popunimo prazninu kako bi um konstantno bio okupiran. Možda ste videli da mnogi ljudi čeznu da budu saosećajni. Žele da kažu: “O, patiš, mnogo nam je žao…” Isto tako, mnogi ljudi ne mogu da opstanu bez aplauza. Oni žude da uvek budu uvažavani. Na taj način pokušavaju da popune prazninu. Ako im kažem: “Ostavite jake želje radi zahvalnosti, tada vas mogu uzdići.” Zar mislite da će dozvoliti? Ne, jer bi taj vakum bio noćna mora za njih. Oni ne žele da budu u tom vakumu. Isto tako, određene bolesti bivaju nesvesno zarobljene u našem sistemu, onda sva pažnja koju ljudi daju toj osobi zbog bolesti, postaje vrsta adrenalina ili uslov za egzistenciju. Takvi ljudi nam neće dozvoliti da ih iscelimo. Oni to žele da zadrže i naći će svaki izgovor da je to neizlečivo, isceljenje se neće dogoditi. Mogu se ja umešati i prekoračiti njihovu želju, ali to je protiv karme. Ako kažete da želite da zadržite svoj prtljag, neću vam ga oduzeti. Ako ga zgrabim, šta se tada dešava? Ispoljavaću nasilje, a nasilje u mislima, rečima i delima nije naša tradicija. Zbog toga određeni ljudi ne mogu biti izlečeni. Njima je bolest potrebna da bi postojali. Oni biraju da “uživaju” u bolesti. Rođaci će reći: “Molim vas, pomozite mu.” Zato što je taj čovek muka i nevolja za njih. Ali on tako ne misli.

Što se tiče trećeg oka, većina nas ide u crkvu ili hram, tamo zatvorimo oči i molimo se. Zašto zatvaramo oči kad se molimo? Zato što pokušavamo da dostignemo energiju koja je na višem nivou od nas, i podsvesno veoma dobro znamo da nam to oči ne mogu omogućiti, zato se preusmeravamo na treće oko. Daću vam jednostavnu tehniku za funkcionisanje kroz treće oko – vežbajte Meditaciju 360 stepeni. Nije lako, ali vredi. Npr. koncentrišite se na bilo koji deo vaše kičme pet minuta i automatski ćete funkcionisati kroz treće oko. Samim pomeranjem u kičmu, funkcionisanje kroz treće oko će postati vaša priroda.

6 masters-by-mohanjis-devotee from Croatia
Oni su se samo proširili iz ograničene svesti tela, naravno imali su neograničenu svest još dok su bili u telu, ali je telo bilo ograničenje. Svest je uvek dostupna.

Druga kratka tehnika da biste videli šta ja vidim je da postanete ja 🙂  To je moguće! Svest je dostupna. Zato kažem da nijedan avatar, nijedan veliki majstor nikada nije napustio ravan Zemlje. Isus nikada nije otišao, Buda nikad nije otišao… Oni su se samo proširili iz ograničene svesti tela, naravno imali su neograničenu svest još dok su bili u telu, ali je telo bili ograničenje, tako da su odbacili telo i došli u prošireno stanje. Ono je još uvek dostupno. Zato kažem za Božić: “Bar danas budite Isus Hrist.” Time mislim da taj dan uživate u Isusovoj svesti, da ne pijete, itd. Svest je dostupna, na vama je da li ćete joj pristupiti. Kako joj pristupate? Najbolji načine je kroz kičmu. Što više funkcionišete iz kičme, vaše opažajne sposobnosti će biti veće, šesto čulo će više raditi, osetljivost će se povećati, funkcionisaćete u 360 stepeni, a tako zasigurno možete pristupiti višoj svesti. Kad god da ste me zvali, došao sam, makar sedeo u Muskatu. Ovo znači da je moja svest svuda. Treba samo naglasiti određenu poziciju ili lokaciju u određeno vreme. Ja uvek uradim svoj posao.

Što se tiče mog iskustva, nisam bio orijentisan ka akciji. Nisam imao nikakvu posebnu praksu, automatski sam se usmeravao na kičmu od ranih devedesetih kada sam ozbiljno ovo počeo da radim. Kada su počeli susreti i druženja sa majstorima, nisam to mogao da prihvatim. Mislio sam: “Kako je ovo moguće, nikada nisam odlučio ili želeo da komuniciram sa ovim majstorom. Kako može da razgovara sa mnom?” Uvek sebe surovo osuđujemo i potcenjujemo se. Uvek mislimo da nešto nismo zaslužili. Ranije dok sam odrastao, kako sam objasnio, susretao sam se sa stanjima praznine. To je bio jedan period moje duhovne evolucije. Tada ne bih znao svoje ime, svoj identitet, i to je verovatno trajalo minimum  jedan sat, a maksimalno jednu nedelju. To je veoma nezgodna situacija, posebno kada radite u kancelariji. Kada bi me neko zvao Mohane, gledao bih unaokolo. Ali ne brinite, to mi se sada ne dešava, tako je nekad bilo. Ali kroz takve testove i eksperimente moramo da prođemo, ne svi, svačiji put je drugačiji, svaka osoba ima različita iskustva, ali to su bila sva iskustva koja su mene promenila. O ovome sam pisao i na blogu o Babađiju. Ne zavisi to od vaše sadhana, vaše prakse, sve se dešava zavisno od vašeg stanja postojanja. Mislim da je glavna stvar da se potpuno ispraznite. Kada se potpuno ispraznite i povežete sa božanskim, samo božansko vas može ispuniti. Zato ljudi doživljavaju Isusa, Budu, različite gurue, jer su prazna posuda i ono što ih ispuni to postaju. U suštini, ako ima mnogo sumnje, mnogo konfuzije u umu, to postaje blokada. Ništa od ovoga ne treba da se desi. Vera treba da bude izuzetno čvrsta.

7 quote Conditional faith never works
Vera zasnovana na uslovljavanju nikad ne deluje. Uvek je bolje imati ili potpunu veru ili je uopšte nemati. Samo probajte i uverite se sami. – Mohanđi

Čak i ako patite, ako prolazite kroz ogromne poteškoće, vera treba da bude konstantna i čvrsta. Prošao sam kroz strahovite nevolje, bilo mi je oduzeto sve što sam imao. Čak sam u to vreme imao i ozbiljnu alergiju kože. Koža je buknula i krv je izlazila. Bilo mi je teško čak i da se okupam, jer je celo telo gorelo. Nisam mogao da spavam. To je trajalo skoro godinu dana. Bio je to period čišćenja. U takvom period nemate ni prijatelje. Niko nije želeo da razgovara, ne zato što sam bio bolestan, već zato što nisma imao posao, pare, i imao sam ovaj problem, sve te stvari su došle zajedno. U tom periodu kada pozovete nekoga, neće vam se javiti. Zato sam govorio, kada me ljudi odvedu na ručak, na istom mestu nije bilo prijatelja. Bilo da imamo s kim da živimo u braku ili nekog ko beži od nas, treba da ostanemo stabilni. Jer su veze kratkotrajne. Danas vam se smeju, sutra vam se možda neće smejati. Mi teba da budemo isti. Naša duhovna snaga je ta da ne treba da brinemo ko će nas razumeti, to nije naš problem. Oni koji imaju oči da vide, videće. Ostali su odabrali da ne vide, pustite ih da budu zaslepljeni, ne dirajte ih. Šta obično sledimo? Ono što sija JAli sav taj sjaj nije zlato. Ovo je takođe moje iskustvo. Bio sam sa određenim guruima koji su bili lažni, ali sam zbog toga srećan jer sam video i drugu stranu. Jedan istinski guru kojeg sam zaista voleo je živeo na drvetu. Oko dvadesetoro nas je pošlo u potragu za njim. Kao što pre nego što saznate ja odgovorim, na isti način je i on znao da dolazimo, i pobegao je, ha ha ha. Svi smo sedeli ispod drveta i gledali, ali on nije bio tamo. Nekoliko nas je pošlo da ga pronađe. Ovo se dešavalo na obalama reke Gang na Himalajima. Sedeo je ispod drveta, polugo, veoma malo je pričao. Ali to je bio dokaz da je bio pravi. Njegovo prisustvo je bilo veoma moćno. Pitao je: “Potrošili ste sav taj novac da biste videli golog čoveka? Da li čujete zvuk ptica? Gde su te ptice? Da li su one izvan vas ili u vama? Ukratko, ako ste vi izvan vas, molim vas radite na tome da se proširite tako da one budu u vama. Ako su one unutar vas, već ste stigli.” Upravo ovako sam ja odgovorio na vaša pitanja. Vi ste unutar moje svesti, tako da znam svaku vašu vibraciju, i odgovor dolazi do vas. Nema potrebe da pitate J Sledeća stvar, ako je ptica pored vas, vi ste i dalje individua. Imate “Ja” svest, imate ego. On nije sve ovo objašnjavao, samo je postavio pitanje, a ostalo je moja interpretacija. Koliki broj života se ljudi vrte oko čakri, aura, kundalinija, nadia,… Kad će već jednom sve to odbaciti i dočepati se Boga? U par rečenica je sve rekao i pobegao. Više ga nikad nismo videli. Nismo više morali da ga vidimo. Naravno, imali smo susrete u drugoj ravni, ali fizički to je bilo to. Druga osoba je postavila pitanje koje ju je mučilo: “Svami, šume se seku, gradovi ulaze u šume i nema mira u svetu.” On je pogledao i pitao: “Ko seče drveće? Ko gradi gradove? Vi! I vi se žalite. Mir dolazi od vas, ne spolja. Ako ne možete biti u miru ovde, ne možete biti u miru ni u gradu, ni sedeći u šumi.” Budite u miru ovde. Jednostavan život. On nema pravo da glasa, ne plaća poreze, nema bankovni račun, ni SIM karticu, ni vebsajt, ništa. Ali je veoma mudar. Mi ne shvatamo da je svaka titula prtljag i da svaki put kad se pogledamo u ogledalo ponovo ustanovljavamo svoju ličnost na Zemlji. Vezujemo se jer smo sliku o sebi utemeljili u svoju svest i dalje nastavljamo da je izražavamo.  Sve nas vezuje, stalno smo u mreži koju smo sami kreirali. Svaki imejl ima atačment koji ponekad može da bude virus, a onda vaš hard disk strada. Tada nabavite nov kompjuter 🙂

P: Kada sam doživeo neku vrstu kliničke smrti, dva meseca posle oporavka još uvek imam glavobolje, nedostatak koncentracije, ne smejem se, imam mračne misli. Kako toga da se otarasim?

O: Prvo je da se povežete sa mojim očima. Druga stvar je, budite više u vašoj kičmi i nastavite da praktikujete obrnutu piramidu. Za 21 dan ćete se smiriti. Pokušali ste da odete ali vam nije dozvoljeno. Poslati ste nazad jer smo mi trebali da se sretnemo. Uživajte u ponovnom rođenju sa optimizmom. Život se menja, jedno poglavlje se završava, drugo počinje. To je dobro. Ostavite prošlost, ne nosite je sa sobom.

P: Ima li neka knjiga koju preporučujete?

O: Ne preporučujem nikakve knjige. Ako bih i preporučio knjigu to bi bila Sai Satcharita. To nije knjiga, to je kao generator energije.

Mohanji quote - You are inside my consciousness

Prevod: Staša Mišić
Lektura: Jelena Fassbender

Uređivanje: Biljana Vozarević
Originalni tekst je ovde

Povezivanje sa Višim JA

Odlomak sa satsanga u Južnoj Africi  2014.

higher-self-means-a-frequency-or-a-level-of-operation-where-you-see
Više JA znači ciši nivo delovanja gde vidite odozgo i niste sputani emocijama ili aktivnostima

 

P: Da li je moguće povezati sa našim Višim JA ?

O : Vaša viša svest je već sa vama. Kao što sam ranije rekao, jedina prepreka je UM. Mi već imamo više i niže sopstvo. Razlika je samo u frekvenciji. Više sopstvo je frekvencija, odnosno nivo delovanja, gde posmatrate stvari odozgo i niste ograničeni emocijama ili aktivnostima. Možete da vidite ceo razvoj situacije iz više perspektive. Onog trenutka kada ste u stanju da tako vidite, delujete sa nivoa višeg sopstva. Ovo je vaš izbor. Kad god poželite možete da delujete sa nivoa višeg sopstva. Sve je do vas. A kako da ovo radite?
Pre svega, počnite da održavate prazninu između sebe i svojih aktivnosti. Postojite vi, vaše aktivnosti, i praznina koja je izmedju. Nemojte biti aktivnost. Najčesće se dešava da preteramo i potpuno se pretvorimo u aktivnost. Tako je i sa vama i ostatkom sveta. Posmatrajte sebe kako pričate, kako razmišljate, kako delujete i radite stvari. Šta god da radite vi ste svedok. Kada polako uđete u to stanje, više sopstvo potpuno deluje. Ovo se dešava zato što niste vezani za rezultat svojih akcija. Delujete na osnovu svrhe. Kad god postoji aktivnost sa smislom, to je uvek više sopstvo.

if-you-are-consistently-operating-at-the-level-of-peace-and-if-you-are-not-afraid
Ako stalno delujete na nivou mira i ako se ničega ne plašite, onda su to jasni znaci delovanja iz više frekvencije

Osnovni primer je Isus Hrist. Ako ste čitali Bibliju, jasno je da on nikad nije protraćio ni trenutak. Odakle je dolazila ova energija? Ona se dešava, kada se nivo delovanja pojedinca uzdigne do nivoa stoprocentnog smisla. Imate jasan smisao, ostvarite ono što je neophodno u određenom vremenskom periodu, i onda napustite telo. U slučaju Isusa, taj vremenski period, koji je proveo kao lutajući propovednik, najverovatnije je trajao samo osam godina. Tih osam godina, bile su jako intenzivne, jer je Isus u tom periodu delovao stopostotno sa više frekvencije. Ovo je konkretno gde uzvišena energija deluje kroz vas. Onda niste umorni. Nema straha, nema umora. Ovo su znaci. Takođe ste potpuno smireni iznutra. Bez obzira na to kroz šta prolazite u spoljnjem svetu, iznutra niste uzdrmani. Ovo je jasan znak delovanja sa višeg nivoa svesti, sa više frekvencije. Ako konstantno delujete na nivou mira i ako se ničega ne plašite – onda su to znaci delovanja sa više frekvencije.

conviction-alwazs-comes-from-the-truth
Uverenje uvek dolazi iz istine. Kada delujete na nivou istine, ubeđenost dolazi automatski. Strah odlazi, jer nema razloga za strah.

Ovo je moguće dostići. Doduše, da bi se dostiglo, treba da održavate razdvojenost između misli, reči, dela i vas samih. Na kraju, ovo će proisteći u stanje gde se sve dešava oko vas, ili kroz vas, ali vi niste vezani za to. To vas ne kontroliše. Nemate strah. Setite se Isusa. Igrao se sa vatrom. Suočavao se i borio sa ustoličenim sveštenicima tog vremena. Niko nije želeo da mu da slobodu. Čak i danas, zamislite da odete i borite se sa svim velikim sveštenicima u hramu, crkvi, džamiji ili sličnim mestima. Da li mislite da će vas pustiti tek tako? Reći će: “Ko ste vi da tako pričate?! Mi poznajemo spise.” I to je tačno ono što se dogodilo Isusu. Odakle je dolazila njegova uverenost? Uverenje uvek dolazi iz istine. Kada delujete na nivou istine, uverenje dolazi automatski. Strah odlazi, jer nema razloga za strah. “Šta najviše možete da mi uradite? Da me ubijete? U redu, izvolite. Ubićete telo, ali dušu nikada.” Ako delujete na ovaj način, onda je to iz Višeg Ja. Da, svakako je moguće povezati se sa svojim Višim sopstvom.

Prevod: Barbara Dizdarević
Lektura: Jelena Fasbender
Originalni tekst je ovde

Mohanđi, guru koji vas pronađe


Spoj tragačeve težnje i božanske milosti je način na koji bih ja definisala učitelja ili gurua. Guru je svest koja dolazi iznutra, i doziva spolja. Vi nikada ne znate da li je vaše traganje dozvalo milost u vaš život, ili je milost ta koja je pokrenula traganje. Prvi put sam se pitala o ovoj temi 2010. godine, kada sam se igrom sudbine umesto na božićnoj zabavi u Delhiju, našla na meditaciji koju je vodio neko koga su zvali Mohan.
Jedan sat, i jedan “šaktipat” kasnije, pitala sam se, “Da li sam ja ta koja je pronašla ovo iskustvo, ili je ovo iskustvo pronašlo mene?”
Ali jedina stvar u koju sam bila sigurna jeste da sam došla na pravo mesto.
Mohanđi kaže: “Guru nije forma ili osoba. Guru je princip. On može uzeti ljudski oblik i govoriti, ili može doći kao poruka iz prirode.”

Ko je Mohanđi?

Mohanđi je običan čovek koji je imao visok položaj u jednoj korporaciji, u Muskatu, i koji ima suprugu i ćerku. Na drugom nivou, izvan fizičke ravni, on je “siddha”, duhovni majstor. Uprkos tome, on je ostao introvertan i skroman. Veoma je zabavno videti ga kako dolazi na skup koji je organizovan u njegovu čast obučen u farmerke i majicu, razočaravajući tako mnoge koji su očekivali da vide slavnu sliku gurua.

Da bi neko spoznao njegov duhovni aspekt potrebno je da se poveže sa svešću koja je Guru – guru tatva, ili guru princip, koja deluje iz naše dubine. Mohanđi kaže da nikada ne treba da se vežemo za fizičku formu gurua.
“Oženite se ili udajte za svest, ona je stalna i ne može biti uzdrmana. Nikada se ne udajte za gurua. To su ludi ljudi. Verujte mi.”

Mohanđi je rođen 23. februara 1965. godine, u Palakadu, u Kerali,  kao nasmejana beba.
“Možda sam odbijao da plačem zato što sam izabrao svoje rođenje, odabrao sam svoje telo i izabrao svoje roditelje, pa mi dolazak na Zemlju nije izazvao toliki šok”, objašnjava on.

Prolazeći kroz obrazovanje, posao i lični život, stigao je do Muskata, na Bliskom Istoku. Do 2000. godine, sve je išlo glatko. Ali onda su započeli potresi. Izgubio je voljeno dete, ćerku Amu, u strašnoj saobraćajnoj nesreći. I tu nije bio kraj. Ubrzo nakon toga, brak mu se raspao, izgubio je sav novac, propale su mu investicije, ostao je bez imovine u Indiji i inostranstvu, i na kraju je izgubio i posao.

Mohan sa kacketom

Odjednom, našao se u bezizlaznoj situaciji. I kao da to nije bilo dovoljno, dobio je bolnu infekciju kože, koja je na vrelom suncu Bliskog Istoka bila skoro nepodnošljiva.
Napušten od strane prijatelja i porodice, Mohanđi je iskusio ljudsku patnju u svom najtežem obliku.

Drugačija perspektiva

Međutim, gledano sa višeg nivoa, stvari su izgledale potpuno drugačije. Izolacija, agonija, bol i patnja, postepeno su ga vodili ka dubokim unutrašnjim istraživanjima i u stvarnu potragu za smislom i svrhom života.
“Jedno po jedno, Bog je uklonio sve ono za šta sam bio vezan, i postavio me čvrsto na stazu  duhovne evolucije. Mi moramo mnogo izgubiti, da bismo dobili nešto zauzvrat.”, kaže on o tom periodu života.
Himalaji su postali njegov drugi dom i pronašao je utehu u mudrosti i bezuslovnoj ljubavi Učitelja, koji su otvorili njegove unutrašnje kanale u potpunosti. U toku tog perioda, dogodilo mu se snažno “Šiva iskustvo”.

Šiva iskustvo

U februaru 2007. godine, Mohanđi je boravio u jednom ašramu u Kerali, kada ga je obuzela neobjašnjiva mučnina. Svami iz tog ašrama izveo ga je napolje na čist vazduh. Prošetali su do kuće koja se nalazila na oko 500 metara od ašrama, ušli su unutra, i odmah nakon što je Mohanđi seo na stolicu, izgubio je svoju fizičku svest i upao u duboko stanje samadija.
Sveti pepeo (vibhuti) počeo je izlaziti iz vrha njegove glave, polako padajući niz telo.

U Dattatreya tradiciji se kaže da kada  sveti pepeo izađe iz sahasraare (temene čakre), to je znak da su poslednji ostaci karme iscrpljeni.
Pored toga što mu je izlazio vibhuti na glavi, on je počeo da sija, snažna svetlost je dolazila iz njega, probijajući njegovo telo  i odeću. Telo mu je postalo transparentno, a očni kapci su dobili zlatnu boju, dok mu se svest proširila do neopisive mere.  Osetio je da sve postoji u njemu.

“Mohan nije postojao. Nije postojalo ni vreme, niti prostor. Nije bilo ni guna (atributa) – satve, radžasa i tamasa, nije bilo identiteta.  Sve je izbrisano u deliću sekunde. Potreba da se vratim takođe nije postojala. Ne znam koliko dugo sam postojao u takvom stanju. Sve što sam čuo posle nekog vremena bio je glas svamija koji se obraćao ostalim ljudima iz ašrama: “Šiva je ovde! Dođite brzo. Ponesite kamere!””

Mohanji Shiva
Kada je polako povratio svoju telesnu svesnost, video je da je okružen ljudima koji su ga fotografisali. Svami je kasnije objasnio da je u početku svetlo koje je dolazilo iz Mohanđija bilo toliko jako da nije mogao dozvoliti nikome da uđe u sobu jer njihovi nervni završeci ne bi mogli da podnesu taj nivo energije. Ovo iskustvo je zacementiralo Mohanovu svest, podižući je na potpuno novi nivo.
Od tada, on je počeo da se kreće između različitih nivoa svesnosti, primajući vođstvo od Uzvišenih Majstora.
U toku jedne takve komunikacije, nevidljivi glas se javio i meditacija “Moć čistote” bila je predata Mohanđiju. U početku, on nije znao šta da radi sa tim.
“Moraš da podučavaš”, glas mu je govorio. Ali on je bio zbunjen.
“Odmah se introvertni deo mene pobunio: “Ne Baba, ja nisam podoban za takve stvari. Znaš da sam introvertan. Štaviše, ja nisam materijal od koga bi postao guru. Ja sam običan čovek.””
Međutim, guru princip je bio na delu. Istog trenutka, usledio je odgovor: “To nije tvoj problem. Mi ćemo ti poslati ljude. Razumi da je svako ko ti dođe poslat od nas. Drugi te ne mogu dosegnuti. Niti te mogu razumeti. Tvoja snaga je tvoja suptilnost. Ti si sposoban za to. Ti ćeš predstavljati našu tradiciju.”

I tako su meditacije započele svoj put, brzo se šireći po svetu. Iskustva su bila veoma snažna i veoma različita. Ljudi su doživljavali snažna čišćenja, komunikaciju sa Učiteljima i prolazili su kroz životnu transformaciju. Kao što je Baba rekao: “Shvati da su oni koji ti dođu poslati od nas.”

Neprocenjivo

Za Mohanđija duhovnost je neprocenjiva. U skladu sa tim, sve meditacije se održavaju besplatno, kao i sve radionice i seminari. Njegove meditacije se mogu preuzeti sa sajta  www.mohanji.org.
On kaže: “ Prosvetljenje ne možete kupiti u radnji.”
Njegov cilj je, kako kaže, da uzdigne što više ljudi do više svesti.
“Ja ispunjavam svoju darmu, dužnost, kao stanovnik Univerzuma. Ja dajem sve, bezuslovno!”, objašnjava nam.
Ne postoje pravila – ovo treba raditi, ovo ne treba. Meditiranje je unutrašnji poziv. Nivo sa kog se to izvodi je bezuslovna ljubav. Svaki šaktipat koji se primi tokom meditacije ima snagu da promeni vašu konstituciju.

Peter Mohammad Langille iz Kanade je bolovao od  hiperplazije prostate i apneje tokom spavanja. Nakon deset meseci nesanice, došao je do tačke kada su i lekovi prestali da deluju, i on je polako prihvatao da će uskoro umreti. Praktikovanje meditacije “Moć čistote” i milost koju je primio kroz šaktipat su ga izlečili i dali novi pravac u životu.
U mom ličnom iskustvu, dan nakon što sam ja primila svoj prvi šaktipat, moja majka je doživela srčani udar. Zbog velike zaštite, nije bilo bola niti uznemirenosti. Ona čak nije ni znala da je imala srčani udar kada je otišla na kliniku da uradi EKG test. Doktor je bio šokiran. Njena glavna arterija bila je potpuno blokirana, a druga je bila 40 odsto blokirana. Uz samo jednu arteriju koja je funkcionisala, doktor se pitao kako je moguće da nije pala u nesvest. Odmah je bila poslata na odeljenje intenzivne nege.

Ja do tada nisam lično upoznala Mohanđija, ali sam se uverila da se ogromno čišćenje dogodilo čitavoj mojoj porodici. Napisala sam mu email, predstavljajući sebe i iskustvo sa mojom majkom, jednostavno potvrđujući Univerzumu: “Volim te. Verujem ti. Hvala ti.”
U toku od samo nekoliko minuta, dobila sam odgovor od njega u kom mi je napisao da sve svoje misli, brige i strahove predam Babi (tako ja zovem Sai Babu). Zatim me je ohrabrio govoreći: “Ja sam uz tebe. Ja sam uz tvoju majku.“
Ove reči su mi bile dovoljne da verujem da će sve biti u redu. Sela sam i mentalno se povezala sa njegovim očima. U roku od sat vremena, drugi EKG test je urađen, novac je obezbeđen, operacija je izvedena i moja majka je izašla iz operacione sale nakon uspešne operacije srca.
“Učitelji će se pobrinuti za sve”, tako uvek kažu.

 

Mohanji

 

Vraćanje duga?
Kako se odužiti u ime zahvalnosti? Kroz novac? Ovaj guru zarađuje za svoj život. On ne traži učenike, moć ili slavu. On se čak ni ne potpisuje svojim imenom u tekstovima koje piše, već na kraju napiše samo “M”. Kako se, onda, odužiti?
“Kroz nesebično služenje majci Zemlji”, savetuje Mohanđi.
“Služenje društvu ili nesebična dela bilo koje vrste će vas osloboditi mnogih tereta. Nahranite gladne, obucite siromašne, provedite vreme sa onima koje je društvo napustilo, nahranite ptice i životinje. Veličina takvog dela nije bitna, ono što je bitno je namera. Imajte dobru nameru i učinite ono što možete, svakog dana. U trenutnom vremenu promena kroz koje prolazimo, energije na Zemlji su veoma turbulentne, tako da je čista sadhana (duhovna praksa) veoma izazovna. Zbog toga nam nesebično služenje daje potrebnu čistotu koja je neophodna za sadhanu (duhovne vežbe).”, objašnjava Mohanđi.
Ovo je razlog zašto su se humanitarne organizacije Ammucare Charitable Trust i Mohanji Foundation, koje je on osnovao, proširile po svetu. Sumit Partap Gupta objašnjava: “Razlog je u tome što ovo nije vrsta neke delatnosti. Ovo je univerzalni cilj čovečanstva. Stoga, on će dotaći svačije srce.”

Ovde nema obećanja o izobilju i ispunjavanju manifestacija. Isceljenja i uzdizanja svesti se događaju, ali to su potpuno individualna iskustva. Nema nadanja, nema zavisnosti. Mohanđi ne poziva nikoga, niti sprečava nekoga da ode.
“Ako vas guru vezuje, napustite ga. Ako vas meditacija vezuje, prekinite je, jer ovo je staza oslobođenja, a ne vezivanja.”, kaže on.

Napisala: Aparrna Sharma
Preveo: Milan Bojić

Prevod preuzet sa www.novasvest.com
Originalni tekst je ovde.

 

 

Budite ukorenjeni u kičmi

Satsang sa Mohanđijem u Kejptaunu, septembar 2013.

Možda ste primetili da je u poslednjih nekoliko godina vreme postalo veoma brzo, krajnje ubrzano. Ovo je veoma interesantno vreme. Zaista je blagoslov živeti u današnje vreme. Uglavnom zato što je jedna godina sadašnjeg vremena skoro kao što je bilo pedeset godina pre otprilike jednog veka. Do takve faze smo došli. Brzina se povećala. Biti živ u današnje vreme je veoma važno. A ako, dok ste ovde, živite svesno, to je još važnije. Mnogi od nas ne znaju zbog čega je značajno vreme dok smo ovde.

evolution of man
Osetite Zemlju sa svesnošću. Blagoslov je biti živ u ovo vreme. To vas dovodi do potpunog rastapanja, potpunog jedinstva sa univerzumom.

Mnogi od vas su čuli za promenu koja se desila 2012. Ono što se tada dogodilo je to da je ovaj momenat počeo da raste. U suštini, skok u vremenu se po meni dogodio otprilike 1986. Ne možete tačno reći “tog i tog datuma”. Isto tako ne možete reći da se promena dogodila 21. decembra 2012. Nazvao bih ovo prekretnicom ili putokazom, nešto što se može osetiti ili što može biti određeno u vremenu. Na putu postoje putokazi jer je potrebno da znamo dokle smo stigli. Slično tome, pamtimo određene datume da bismo mogli reći: “Dobro, stigli smo dovde, sad možemo da učinimo sledeći korak. Idemo unapred.” Ipak, najvažnije je da nisu bitni putokazi, bitna je svesnost: “O, stigao sam dovde, ovo je moja destinacija, a ovo je udaljenost.” Vreme je počelo da se ubrzava, a tela koja idu u korak sa vremenom kao naša nemaju izbora. Ne možemo da biramo. Tela se razvijaju, tela idu napred sa vremenom. Vreme nas vodi, a prednost je ta da ako idete svesno s vremenom, brzina je ista takva. Potrebno je da se potpuno rastopite, da u potpunosti budete jedno sa univerzumom. Dakle, promena je sigurna a prednost našeg vremena je, kao što sam rekao ranije, to što je jedna godina skoro kao pedeset godina pre 1986. Počeli smo ubrzano da idemo napred. Nedostatak je taj da ako nismo svesni našeg vremena, nećemo biti stabilni. Uvek ćemo gajiti brige, strahove i nestabilnost. Stabilnost se dešava kad razumete: “Da, ovo je brzina, krećem se u skladu s njom, a cilj je potpuno rastapanje. Biti jedno sa univerzumom. Ne postoji ništa između.” Ako sa ovom svešću idemo napred, to je veoma dobro. Zbog toga je ova meditacija vezana za otkačinjanje. Ako se ne otkačite od prošlosti, prošlih mesta, ljudi, situacija, vremena, prostora, i ako niste slobodni, vaš um se neće kretati u skladu sa vašim telom, sa vremenom, i to nije lako. Pošto se deo naše svesti nalazi u prošlosti, a deo u sadašnjosti, doći će do sukoba u našem svakodnevnom životu. Ovo je jedna važna stvar. Molim vas da to zapamtite.

360 degree awareness

Upotpunjenost

Druga stvar govori o tome zašto insistiramo na 360 stepeni. (Inače, ako hoćete da radite meditaciju 360 stepeni možete je skinuti na linku http://www.mohanji.org potpuno besplatno, jer je to moj način služenja drugima. ) Zašto 360 stepeni?  Obično svako ljudsko biće funkcioniše u 120 stepeni, ispred sebe. To nije dovoljno za potpunu svesnost. To je samo dovoljno za funkcionisanje u svakodnevnom životu. Pošto su sva naša čula ispred, naš um ide za čulima prema napred. Kad je um sa očima, mi vidimo. U suprotnom samo gledamo, ali ne vidimo. Kad je um sa jezikom, doživljavamo neki ukus. U suprotnom, ako gledmao TV dok jedemo, nećemo uopšte znati šta jedemo i nećemo doživeti određeni ukus. Ako je um sa ušima, čujemo. Dakle, um ima veliku ulogu, a mi imamo pet čula da spoznamo svet. Šta je svet? Mi probamo njegov ukus, osećamo ga, dodirujemo ga, čujemo ga, mirišemo ga. Dakle, mi očima, nosom, ušima, jezikom, kožom osećamo svet. Sve je ispred. Mi smo orijentisani ka napred. Sva bića su orijentisana ka napred. Šta je sa 240 stepeni iza nas? To je ono što je važno. Dok to nije povezano nikada nećete biti potpuni.  Siguran sam da je svako od vas u nekom momentu osetio neki nivo nepotpunosti. To niste stvarni vi. “Ko sam ja?” Svi postavljaju ovo pitanje. “ Ja nisam ono što se čini da jesam. Mora da sam nešto više od ovoga.” Odgovor je u upotpunjenju. Upotpunjenje znači da kad ste se rodili po prvi put u ovoj ravni, došli ste sa potpunom svesnošću. Došli ste da iskusite svet. A da biste iskusili ovaj svet, potrebna vam je podrška elemenata kao što su zemlja, vazduh, voda, prostor, vatra. To je ono što zovemo telo, jedna mešavina svega navedenog. Kad napustimo telo, ono se vraća u prirodu. Znači mi biramo telo iz prirode da bismo iskusili svet, zatim rastvaramo telo i idemo dalje. Ovo mora da je prvobitna ideja. Došli smo ovde da osetimo Zemlju. Ali ako pogledate Zemlju, koja je glavna stvar koju proživljavamo ovde? Naravno da lako možemo reći da je to relativnost. Relativnost je kreirala rođenje gde god da ste. Relativnost je stvorila dualnost. Ili je relativnost kreirala stvarnosti u bilo kojoj ravni, ali ovde na Zemlji glavna stvar su odnosi. Ovde smo da bismo iskusili odnose u odnosu na nešto što smo mi. Vi ste odvojeni od mene jer u odnosu na ono gde ja sedim vi sedite na nekom drugom mestu. Tako smo počeli da doživljavamo  relativnost u različitim dimenzijama kao što su otac, majka, brat, sestra, deca, šef, neprijatelji, prijatelji,.. bilo šta … sve odnose. Zbog toga smo došli. Ali naše oruđe za funkcionisanje je bio um. Potreban nam je um da bismo sve ovo osetili. Um nam je dao identifikacije. Um nam je rekao ti si to, ti si ovo ime, ti si ova kvalifikacija, ti si ovaj oblik, ova tradicija, ova porodica. Na ovaj način postali smo sve više i više ogračeni ili, drugim rečima, stavljeni u okvire. Uokvirili smo sami sebe. Mi nemamo nikakve okvire, ali pošto imamo telo, pošto imamo identifikacije, počeli smo da osećamo te okvire, a um je proizveo ego koji kaže: “Ovo je ono što si ti, ti si kvalifikacija, ti si novac, ti si pozicija, ti si kupovna moć i sve ostalo.” Tako smo izgubili pravac, postali smo upleteni u ovo. U tom momentu smo propustili drugih 240 stepeni. Ali oni su dostupni. Uvek su dostupni i možete ih imati kad god želite. Možete im pristupiti u koje god vreme želite. Molim vas razumite da je svesnost skoro kao vaša senka, uvek spremna za vas da joj pristupite. Ali mi ne znamo da nas ona prati! Mi ne gledamo u našu senku. Čak se ni ne sećamo da senka postoji. Ne uspostavljamo povezanost s njom jer smo obuzeti svakodnevnim životom. Jednom kad se ovo sjedini, ponovo ćemo biti kompletni. Zbog toga je ukorenjenost u kičmi važna. Moramo da se pomerimo od napred ka sredini. Nemiri, strahovi i sve to što nam dolazi čini nas ranjivim, onesposobljenim, osakaćenim, jedino ako funkcionišemo spreda. Iste stvari vas ne mogu dotaći ako ste ukorenjeni u kičmi. Probajte, znaćete.

Daću vam još jedan primer. Kad sedite mirno, samo zatvorite oči i osećajte kičmu. Automatski će se vaša svest, vaša svesnost usmeriti na treće oko, mesto između obrva. To je dokaz. Idemo izvan normalnih čula ka višim dimenzijama. Treće oko je viša dimenzija, to je prelaz ka višoj dimenziji. Mi posedujemo tu moć u nama. Nisu nam potrebne nikakve religije, nikakvi gurui, vodiči ili bilo ko da nam ovo kaže jer smo mi kompletni. To je istina. Svi su kompletni. Gurui i majstori su putokazi. Oni nam samo govore idite ovim putem, ovo je odredište. Na vama je da idete. Ovo je individualno putovanje jer smo mi individue. Rođeni smo sami, umrećemo sami, a proživljavamo različite aspekte odnosa dok smo ovde.

Mohanji quote in Serbian - Anxieties and fears cannot touch you when

Vratimo se na vreme. Promena se dešava, vreme je postalo brže, brzina se povećava, a boravak u sadašnjosti je prava stvar koju u ovom momentu treba učiniti. Ako niste u sadašnjosti, klackalica vremena, promena vremena vas može povući nadole. Ovo je jedan aspekt.

Drugi aspekt je taj da je jedna godina koncentrisanog napora u ovom trenutku skoro kao pedeset godina koncentrisanog napora pre 1986. Zato je ovo vreme veoma značajno, jer rastete brže. Sada možete da vidite drugu dimenziju. Šta se dešava posle 2012? Pogledajte. Šta god da je osnovna priroda svakog bića, ima sedam milijardi ljudi na svetu, svaka osoba je jedinstvena kreacija, niko nije fabrički proizvod, svako je jedinstven, niko se ne može porediti s drugima. To je lepota kreacije. Ovo se ne odnosi samo na ljude već na sva bića, svi su jedinstveni. Šta god da je naša osnovna priroda, ona se pojačava. Jednostavno postaje istaknutija. Osoba koja je po prirodi saosećajna, postaje još saosećajnija i počinje to da ispoljava. Osoba koja je po prirodi ljuta, postaje još ljuća i počinje to da ispoljava. Osoba koja je po prirodi velikodušna, postaje još velikodušnija i počinje to da ispoljava. Ali mi smo svi raznovrsni, nikada nismo samo jedan aspekt, tako da razni aspekti izlaze na videlo i ispoljavaju se, a to je ono što danas možemo da vidimo u svetu i što ćemo sve više viđati u danima koji dolaze.

Pomeramo se iz jedne u drugu jugu. U indijskoj tradiciji jugama nazivamo godine koje imaju određeni ukus, miris i obeležje, ili svojstva. Svaka juga ima drugačija svojstva, a mi smo prošli kroz različite juge i sada bi trebalo da se nalazimo u Kali jugi. Kali juga je juga brzine i aktivnosti, a isto tako i krajnjeg prikaza dualiteta kao što su dobro i loše ili, kako možete videti u filmovima fantastike, heroja i negativaca. Ovaj aspekt je pojačan u ovom vremenu. Svako vreme ga je imalo, ali ovaj put je mnogo više dimenzija i diverzija. Ovog puta je rat između dobra i zla mnogo veći, tj. nežan i okrutan. Ovaj aspekt značajnije možete videti u ovom životnom periodu ili u narednih deset godina, od 2012 do 2022. Od 2022. pa nadalje kažu da će biti rođenje Satja juge, juge istine, a to je ono za šta se pripremamo. Većina velikih majstora koji još deluju u ovoj ravni, isključivo rade na ovome. Molim vas, budite toga svesni. Zbog toga je  njihova svest takođe dostupna. Mi koristimo različite metode kako bismo ih dosegnuli, i to je takođe u redu. Kao što sam rekao, nije važno u šta verujete, koje ste religije, koji je vaš put, ili koji je vaš guru. Ono što je važno je to da ste svesni da je istina ta za kojom tragate. Svest koju su predstavljali Isus, Buda i Krišna su putevi istine. U prošlosti smo razapinjali sve one koji su govorili istinu, jer istinu nikad nismo voleli. Voleli smo da živimo u laži i pretvaranju. Uvek smo voleli relativne a ne prave istine. Isus je ceo svoj život govorio samo istinu. Uvek je išao putem čistote. Zašto smo ga mučki ubili? Zato što nismo voleli istinu. Ako pogledate našu istoriju, možete videti da je Sokrat govorio istinu, a mi smo ga otrovali. Sve majstore, sve velike duše koje su došle ovde iz samilosti da vode svet ka boljem razumevanju, višoj svesnosti, mi smo brže bolje ubili. Onda smo stavili sliku na zid i rekli: „Ovo je bio veliki majstor.“ Ima u tome prednosti. Prvo ga se rešimo. Onda možemo da interpretiramo njegovo učenje na način na koji želimo. To nam pomaže. Kako? Kreiramo svoje sopstvene religije i uvek možemo reći: „Ovo nije moje, to nisam ja rekao, on je to rekao.“ U svakom slučaju on nije tu da nas šutne u zadnjicu – hahahahahaha. Mi ljudi smo baš smešni.

U svakom slučaju, vreme istine se pojačalo i možete videti da se to dešava. Nemojte samo verovati u ono što govorim, osetite to, i znaćete o čemu pričam. Dajem vam samo kratak prikaz. Ali ovo je individualno putovanje. Pošto je putovanje individualno, vaša je odgovornost da istražite sebe, a ne da istražujete nešto izvan vas, jer istina leži u vama i jedino može biti dosegnuta unutar vas. Spolja se nalaze samo relativne istine. Vi ste odvojeni od mene jer sam ja odvojen od vas, ali gledano na svest mi smo jedno. Ne može postojati odvojenost. Povezani smo gledano na duše, ne možemo biti odovojeni.

masters

Električna energija je ista. Nekad prolazi kroz mašinu za veš i pere odeću. Ako prolazi kroz mašinu za sudove, pere sudove. Ako prolazi kroz frižider, hladi stvari. Dakle struja nikad nije drugačija, ali su uređaji drugačiji. Pribor za rad je drugačiji. Isto tako vaše telo je drugačije, moje telo je drugačije. To je isto, aspekti su isti, oba su napravljena od elemenata, a pogledamo li duše vi i ja smo jedno. Ovo je osnovno razumevanje koje moramo imati kako idemo dalje putem duhovnosti. Jednom kad vam postane jasno da smo jedno, ovde više neće postojati razlika. Šta god da se nalazi u univerzumu to je izraz nas samih. Ne postoji ništa osim nas.

Od 2012 do 2022, prvo sledi početna faza. Kroz početnu fazu prolazimo poslednjih godina sve do 2016, i tu će biti mnogo više negativnog nego pozitivnog. Uvek je to tako.  Ako pogledate istoriju, prvo pobeđuje negativno. Ono dolazi i prvo bude zapisano, onda konačno pozitivno izlazi na videlo. Vratimo se na Isusov život. Zamislite samo, da je Isus prihvatio sve ono što su ljudi želeli da prihvati, mislite li da bi Hrišćanstvo danas postojalo? Niko ga se ne bi sećao. Njegova moć je bila u tome što je ostajao uz istinu bez kompromisa, bez povinovanja. A što se tiče njegovog dramatičnog odlaska, postoje mnoge teorije koje govore da je živeo i nakon toga što je skinut sa krsta. Jedna osoba iz Evrope postavila je isto pitanje. Rekao sam: “Zbog toga ste zabrinuti? Zašto jednostavno ne sledite njegovo učenje. To nije bitno.” Isto tako, ako sutra umrem, ili ako sve napustim i sutra odem, moj jedini značaj je danas. Jer da živim život kao pustinjak u pećinama Himalaja, šta bi to vama značilo? Sve dok dajem svoj doprinos svetu, sve dok ga obezbeđujem, sve dok držim govore, to je jedino vreme koje ima značaj. Dakle, značaj je kad deluješ i doprinosiš. Postoje članovi naše porodice koji su porodicu napustili, koji su umrli, i mi ih volimo, to nije problem. Ali da li su oni značajni za naš svakodnevni život? Ne, zato što su završili zadatak i nastavili dalje. Slično tome, Isusov glavi doprinos je bio dok je držao govore, dok se kretao, dok je ispunjavao svoju svrhu. Posle toga, da li je živeo ili ne, to se nas danas ne tiče. Vidite, mi više vodimo brigu o istoriji nego o učenju, poruci!

masters , Mohanji

Treba da budemo fokusirani na poruku! Uvek kažem, nemojte se vezivati za gurua, vezujte se za učenje. Gurui mogu biti prilično čudni. Važno je da znate da je istina ta koju tražimo. Realnost je ono što tražimo, ne osoba. Osoba je predstavnik. Osoba predstavlja krajnju istinu i donosi je. Dakle, pobeda negativnog će se uvek prva dogoditi. Kao što smo videli u igranim filmovima, negativac na početku pravi svakakve vrste problema, a potom ponovo dolazi junak i uništava ga – hahahaha. Isto tako, Isus je bio mučki ubijen, ali ga današnji ljudi širom sveta duboko poštuju. Isto se desilo sa svim velikim majstorima. Mi ih ne prihvatamo i ne poštujemo u sadašnjem vremenu, jer su savremenici često osobe koje nisu prihvaćene. Ponavljam, to je zato što moramo da se nosimo sa njihovom ličnošću. Teško je nositi se sa osobom i ličnošću, lakše je obraditi poruku. Pošto imamo određenu sliku u glavi, mi tu sliku dodajemo osobi koja ne postoji. Lako razumljivo. Zapravo, radije sledimo mentalnu sliku nego celu osobu sa ličnošću. Kad morate da se nosite sa stvarnom osobom i ličnošći, to nije lako. Zamislite samo da imate uzvišenu sliku gurua ili majstora, slavnu sliku, a neko vam kaže: “Ej, on ide u toalet svaki dan.” Moj Bože! Završeno – hahahahaha. Mi ne možemo da prihvatimo takvu stvarnost. Mi očekujemo da osoba ne ide u toalet, ne jede, hahaha, da treba da bude ovakav. To je naš problem, mi smo stvorili sliku. Stavili smo osobu u okvir, a ako je osoba izvan okvira mi je odbacujemo. To je ljudska priroda. Ovoga moramo biti svesni. Zato je važno znati da istina na kraju mora pobediti. Jer istina ne može dugo biti skrivana. To je isto kao talasi okeana. Kad talasi sve više i više udaraju, nećemo znati da postoji mir unutar okeana. Ipak, kad se okean ponekad umiri, mi shvatamo da je veoma spokojan. Mi smo taj spokoj. Zbog toga je funkcionisanje u 360 stepeni važno da bismo napredovali, kao što je i boravak u sadašnjem trenutku veoma važan.

Živimo u interesantnom vremenu, odličnom vremenu, a ovo je moja poruka svetu: “Budite ono što jeste. Ovo je vaše individualno putovanje.” Uvek tražim od ljudi da nose dve stvari sa sobom. Jedna je vera. Verujte u bilo koju religiju, u bilo kog majstora, u bilo kog boga, ali budite u tome 100%, ne delimično. Jer možete nositi jedino košulju koja vam odgovara. Možete nositi jedino haljinu koja vam odgovara. Čak i ako kažem ovo nije dobro, ovo nije loše, ovo je dobro, ovo je loše, ja lažem.  Sve je relativno u spoljašnjem svetu, ali je jedna istina u vama. Živimo u relativnom svetu, sve je u odnosima, kao što sam rekao. Što god da vidite spolja je relativno. Nije stalno jutro, doći će veče. I ne može biti stalno noć, doći će jutro pre ili kasnije. Tako funkcioniše svet. Relativne istine su dobre ako znamo da su relativne. U suprotnom, ako počnemo da verujemo u njih, imaćemo problem. Zašto? Povećavaju se očekivanja. Naša očekivanja rastu, a ona uvek donose patnju i tugu. Očekivanje vodi u tugu. Zavisnost vodi u tugu. Kažemo: “Očekujem da se ova osoba ponaša prema meni na ovaj način. Ali, ona se ponašala drugačije, više ga ne volim.” Tako se završavaju odnosi. Ovo pokazuje koliko smo slabi. Ali ako dozvolimo osobi da za sebe bude ono što jeste, to je njen izražaj, to je njen život takođe. Ta osoba je došla na zemlju da iskusi šta god da proživljava, a mi joj samo dozvoljavamo da bude ono što jeste. Mi smo u miru, ostali su u miru.

Ovako ćemo postojati za vreme nastanka Satja juge. Pretpostavljam da je ovo moja mentalna kalkulacija, moja mentalna svest, da će se posle 2022 roditi Satja juga. To je juga istine, sreće, neprestanog blaženstva, unutar koje ćete verovatno moći da vidite mnogo destrukcije, mnogo nevolja. Kao što sam rekao, to je sukob dobra i zla, ili su dobro i zlo u suštini reči kilšea zbog mnogih igranih filmova – hahahaha. Bolje rečeno to je sukob realnosti i nerealnosti, ili između relativnih istina i istina. Ovako ćemo verovatno bolje razumeti da moramo sebe ukoreniti u istini, pre ili kasnije. A kako Satja juga odmiče, kao što smo izabrali naše rođenje, tako ćemo po svojoj želji izabrati i našu smrt.

fontanele

Kako ćemo to učiniti? Promenićemo naš obrazac disanja od prednje strane ka sredini. Što znači da je duša ušla kroz vrh glave. Zbog toga ako pogledate vrh glave male dece, primetićete da je veoma mekan. Tako je duša ušla u telo. Duša će izaći kroz isto mesto ako budemo disali kroz sredinu. Prolaz kroz koji je duša ušla se zatvara zbog našeg ega, pogrešnih identifikacija dok boravimo u relativnom svetu. To će dovesti do promene u stvarnu identifikaciju ko smo: “Ko sam ja? Zašto sam ovde? Koja je moja svrha?” Sve ovo će početi da nas dotiče. Kad nam jednom ovo postane jasno automatski ćemo znati da se naš obrazac disanja promenio i ta promena će dovesti do potpunog oslobođenja.

Prevela: Staša Mišić
Lektura: Jelena Fasbender
Uređivanje: Biljana Vozarević
Originalni tekst je ovde.

Mohanđi – Ogledalo Svesti

Autori: Milan Bojić, Biba (Devi) Mohan, Monja Wolf
Preuzeto sa: awakeningtimes.com
Prevod: Valentina Kolesar

Mohanji 0974 FbPrisustvo duhovnog majstora uzdiže i najslabašnija bića ka svom punom potencijalu. Njegove reči razbijaju okove iluzije koja prekriva naše umove i srca, a njegovo vođstvo usmereno je ka samo jednom cilju – oslobođenju od sveta dualnosti i beskrajnog točka karme.

Kako težak i varljiv put je to, koliko samo zamki na njemu vreba. Iza svakog ćoška Maja je spremna da proguta svoju odbeglu, probuđenu decu, i vrati ih u dugi, mračni san.

Ali On stoji i štiti nas. On prima na sebe udarce demona i spaljuje neprijatelje oslobođenja. Njegove oči sijaju dijamantsku zvezdanu svetlost koja vodi ka najčistijem izvoru postanja.

Njegova fizička forma je samo privid i šala, varljiva manifestacija večnog i nepojmljivog Gospoda Šive, skrivenog gospodara naših duša. On je To. On je Taj.

O, kako su srećna deca koja su pronašla svog Oca i igraju se oko njegovih svetih nogu. Njegov pogled treperi kroz eone i vodi nas, uvek i zauvek. U Njemu ćemo nestati, iz Njega smo nastali.
Ovaj intervju je pokušaj da zarobimo reči svetlosti u prostoru i vremenu današnjeg sveta. Trenutak u kom živimo je jedinstven i pripada jednoj od najuzbudljivijih kosmičkih priča. Živimo u vremenu sveopšteg buđenja i transformacije. Milenijumi mraka i dubokog sna polako se tope kao sneg u proleće. Živimo u vremenu Šive! Velika vatra transformacije progutaće naše sitne živote i pretopiti ih u veličanstveno božansko postojanje.
Hvala Ti, voljeni Oče!

Mohanđi je savremeni duhovni Majstor koji najdublje istine objavljuje laserskom oštrinom – jasno, jednostavno i kroz humor. Mohanđi izražava mnoge Majstore i mnogi Majstori se ispoljavaju kroz Njega. On uvek govori: “U terminima Svesti, svi Majstori su Jedno.” Mohanđijeve oči su put do Njegove Svesti. Sve što je potrebno je da se povezujemo sa Njegovim očima nekoliko minuta dnevno, sa apsolutnom verom i dubokom predajom, i samo da budemo prijemčivi. Mohanđijeva milost teče i svako može da je doživi. Nije bitno na kom delu planete se nalazimo. Čuda slede. Odgovori dolaze. Nesreće se rastvaraju. Ozdravljenja se dešavaju. Njegova milost se mora doživeti.
1. Koji je razlog da smo blagoslovljeni tvojim prisustvom na Zemlji? Molim te da nam kažes nešto više o svojoj misiji.

Razlog svake inkarnacije leži u ispunjenju. Reč ispunjenje je prilično uopštena. Ispunjenje se odnosi posebno na telo, na um i na intelekt. Mi imamo ispunjenje svakog trenutka. Mi živimo za ispunjenje. Karma je jednaka ispunjenju. Ako postoji karma – tu mora da dođe i do ispunjenja. Dakle, svako biće na Zemlji došlo je zbog ispunjenja u nekoj meri. Za neke ljude, ispunjenje je privređivanje, a za neke druge – služenje. Ne možemo učestvovati u bilo kojoj aktivnosti koja nam ne omogućuje ispunjenje. S obzirom na ovu istinu, ni moje postojanje ne može biti odvojeno od nje.
Misija svakog vodiča na Zemlji je da prevede generaciju u svetlo istine. Istina je veoma jednostavna – TI SI TO. Ti si neuništiv, nepromenljiv, bezbojan, bez forme, sam–po-sebi svetlo, blistav entitet koji postoji izvan vremena i prostora. Jednom kada smo na mentalnom planu razumeli ovu teoriju, moramo da krenemo u njenu realizaciju. Putovanje vodi od intelektualnog razumevanja ka ispunjenju. Naša misija zasnovana je na bezuslovnoj ljubavi, tj. na bezgraničnoj ljubavi ili ljubavi van ograničenja i očekivanja. Njeni stubovi su čistota i vera. Čistota u mislima, rečima i delima; i potpuna vera prvo u sebe, pa onda u vrhovno – nemanifestovano.
Koncept „divja deha“ oduvek je bio sa nama, ali umešao se kastinski sistem. Trebalo bi prvo da izrazimo našu urođenu božansku prirodu, tako što ćemo prvo poštovati sebe. Ako ne poštujemo naše telo i ne vidimo Boga u njemu, onda ne možemo ni da se konektujemo na Boga u univerzumu. Krajnji cilj je potpuno oslobođenje, što je prilično van mogućnosti razumevanja.

2. Možeš li nam reći nešto više o Kriji Svesti?

Krija Svesti je veoma sveta tehnika koja mi je data kako bi se širila među tragaocima i služila poput zvezde vodilje, za dostizanje jednote sa Vrhovnom Svešću. Sve vrste Krije su kombinacija podešenog disanja i vizuelizacije. Ova kombinacija vodi ka uklanjanju mentalnih prepreka i povezivanju sa Izvorom. Ona zahteva konstantnu i predanu praksu i takođe posvećenost. Zato dosta ispitujemo kandidate pre nego što budu inicirani. Dah je jedina telesna funkcija u našem sistemu koju možemo da podešavamo. Upravo je to alat koji koristimo da probijemo kore uslovljenosti i da se povežemo sa višim frekvencijama. Krija se koristi da se uzdignemo na viši nivo. Cilj je da ostvarimo postepeno povećanje svesnosti i da na taj način dotaknemo najviši vrh jednote u Svesti. Svi metodi povezani sa Krijom vode ka ovom kraju.

3. Šaktipat je zaista dragocena i moćna energija. Obično su Majstori u prošlosti šaktipat davali selektivno. Ti si ovu energiju učinio veoma lako dostupnom, tako se čini. Zašto? I koji je značaj šaktipata za svet?

Svoj deci, da bi prohodala, u početku treba pomoć. Roditelji pomognu. Mi živimo u svetu koji je natkriven oblacima neznanja. Vođeni smo konceptima. Naš operativni sistem sačinjen je od koncepata. Koncepti nas uvek otuđuju od istine. Šaktipat je prenos energije sa podešenom frekvencijom, kako bi se presekle smetnje koje su tokom vremena ušle u naš sistem u formi koncepata i pratećih blokada i kako bi se pomoglo našem pomeranju ka slobodi. Izvorno značenje je buđenje šakti energije, ili kundalini energije, koja leži skrivena u našem sistemu. Da bi smo probudili tu energiju, trebalo bi prvo da očistimo nečistoće. Zato, svaki šaktipat je dragocen. On ima potencijal da ukloni svaku nečistotu na fizičkom, emocionalnom, intelektualnom, finansijskom, duhovnom i svakom drugom sloju ili nivou koji obično „zaradi“ nečistotu, dok mi živimo svoj život. Šaktipat ubrzava proces uzdizanja u svesti. Opet, trebalo bi da postoji prijemčivost. Prijemčivost je od suštinskog značaja na svakom nivou. Vera uvećava prijemčivost. Sumnje je blokiraju. Svestan sam da je šaktipat uvek bio svet i dragocen. Takođe ga dajemo kao čin služenja. Nikad ne uzimamo ni dinar za davanje šaktipata. Ljudi su imali brojna iskustva transformacije sa našim šaktipatom. Šaktipat ima potencijal da promeni živote na bolje. Ali, trebalo bi da održavamo čistotu namere, kao i očekivanja. Treba da ga dajemo kao vid služenja svetu. Trebalo bi da ne očekujemo ništa, dok dajemo tako dragocenu energiju. Ako neko zloupotrebi moć davanja šaktipata, to će mu se nepovoljno vratiti u narednim životima. Zloupotreba bilo čega što je sveto može da bude prilično štetna za nas. Šaktipat je moćan izraz bezuslovne ljubavi. Šaktipat pokazuje da nam je iskreno stalo. U uslovljenom svetu razmena, mogao bi biti problem da se ovo razume.
Ali, efekti ovoga su već vidljivi kod mnogih. Neki biraju da to priznaju. Neki poriču svoje iskustvo i padaju nazad u svoj sopstveni udobni krevet komfora.

Komercijalna duhovnost događa se samo zato što ljudi nemaju volje da napuste svoje zone komfora i hodaju istinskim putem bez puta. Naša zavisnost od predvidivih stvari i situacija skoro uvek vodi ka eksploataciji.

4. Kako mogu da razlikujem put svetla od puta tame? Kako mogu da prepoznam vezivanje i izbegnem duhovne grupe koje iskorištavaju?

Tamni put postavlja zahteve. Ograničava. On stvara strahove, makar privremeno. Dakle, sve što vas ograničava i kontroliše, ili sve što u vama izaziva strah umesto slobode, mora biti smatrano ne-tako-belim. Kad god neko pokuša da vas veže za čoveka, kult, ili ritual, budite pažljivi. Druga stvar je vaš unutrašnji osećaj. Kao i sva bića, čovek takođe ima moć da razume razliku između dobrog i negativnog. Ako osećate da se vaše vibracije ne podudaraju sa situacijom, idite odatle. Sve treba da se poklapa. Treba da se osećate ugodno. Treba da osećate da ste kod svoje kuće. Jednota u Svesti je božanska.
Kritizerstvo, osuđivanje, strah, nesigurnost, proganjanje, klevete, ljubomora, mržnja, laži i bes su niže frekvencije i proizilaze iz zemaljskih (svetovnih) umova.
Ovo je vaše merilo. Ako osećate mržnju makar i prema jednoj osobi, vremenu, situaciji, mestu, ili stvari, onda treba da radite na sebi. Vaša ljubav bi trebalo da postane tako preplavljujuća i sve-saosećajna, da bude potpuno bezuslovna. Ovo je to, za šta duhovnost treba da vam služi. Prava duhovnost nije samo-razvoj. Prava duhovnost je uzdizanje zajednice usled toga što sijate. U toj sjajnoj svetlosti, verovatnoća bilo kakve tame je jednaka nuli. Zato, bilo koja osoba ili knjiga koja pokušava da vas kontroliše, umesto da vas oslobađa, nije dobra za vas. Bežite od nje! Bežite brzo.

5. Kako da prepoznam finu razliku između gubitka konekcije na duhovnom putu koji sledim i toga da sam „diplomirao“ za sledeći nivo i stoga našao novog učitelja?

Zadovoljstvo bez razloga, mir i ljubav ključni su znaci uzdizanja u svesti. Učitelji se pojave kada je učenik spreman. I učitelj je uvek u relaciji sa učenikom. Kada se dogodi učenik, dogodi se i učitelj. Učitelj je stanje, kao što je i učenik stanje. Učitelj ili učenik nikada nisu konstantni u svojim ulogama. Učitelj može biti otac, muž, ljubavnik, pešak, kupac, frizer, kuvar, ili može da igra bilo koju drugu ulogu, kao i bilo koje drugo ljudsko biće u svom životu. Pravo znanje će vam doći u pravom trenutku, kroz osobu, knjigu, ili životno iskustvo. To je istina postojanja. Živite svoj svakodnevni život maksimalno. Nastavite da se pitate: „Šta još mogu da uradim?“ Život će da cveta sam od sebe. Vodiči i Učitelji će se pojaviti pred vama. Ali, u datom trenutku nemojte imati bilo kakve mentalne predstave ili blokade zbog kojih ćete odbaciti vama dostupnog Gurua i progoniti onog iz vaše mentalne predstave. Prihvatite onog koji dolazi pred vas, ako vas On vodi ka vašoj unutrašnjoj slobodi ili oslobođenju. Idite sa Njim, ruku pod ruku, sve dok ne prođete kroz šumu vašeg sopstvenog uma i ne ugledate Svetlo. Nikad ne ispuštajte Njegovu ruku. Pravom učitelju ne treba ništa od vas. Ako bilo koji vodič pokuša da vas veže za sebe, bežite od njega najbrže što možete. Ne pokušavajte umom da razumete svog Učitelja. Um može samo da analizira na osnovu postojećih parametara. Osetite Učitelja, praktikujte Njegova učenja sa potpunom posvećenošću. Rastite.

6. Da li se u životu dešavaju greške?

Da. Osnovna greška je da smo nesvesni našeg suštinskog potencijala. Druga greška je naša predstava da smo odvojeni od Boga. Mi ljudska ograničenja pripisujemo Bogu, kako bi smo kreirali društvene kaveze. Kada ograničavamo Boga, mi ograničavamo sebe. Treća greška je da mislimo da su sva bića oko nas odvojena od nas. Na kraju, najveća greška bila bi traćenje vremena u življenju usvojenih koncepata i propuštanje prilike da shvatimo svoju istinsku prirodu.

7. Kako vidiš ovaj svet u narednih 50 godina?

Ja volim da vidim mir pred nama. Mir mora da procveta u umovima ljudi, pre nego što se spusti u društvo. Miran um kreira miroljubivo društvo. Mora doći kraj pohlepi i posesivnosti prema onome što ne možemo da posedujemo. Mimo našeg životnog ciklusa, ne možemo da posedujemo ni jedno parče zemlje. Tada zemlja nas poseduje. U konačnici, zemlja poseduje čoveka. Mi nepromišljeno gradimo imperije, zamišljajući da imamo svu moć kada posedujemo toliko toga. Mi možemo da posedujemo svet, samo ukoliko izgubimo svoj sopstveni mir. Mir je naše pravo. Imovina i posedovanje obavezno znače vezanosti i očekivanja. To narušava mir. Mir je sredstvo plaćanja. Voleo bih da verujem da će Zemlja doneti promenu na bolje u mentalnom sklopu ljudi, prisilno ili spontano, kroz pomeranje frekvencije u kojoj operišemo.
Mnogo destrukcije bi moglo da se dogodi, naročito zbog koncepata, „uputstava“ koje je sačinio sam čovek. Nema ničeg dobrog ili lošeg u životu. Sve što vas vezuje nije dobro za vas, dok je sve što vas oslobađa – dobro za vas. Kada se koncepti poruše, nastupiće mir. Koncepti su prisutni na svakom nivou postojanja. Koncepti života, ljubavi, braka, veza, društva, moći, novca, pohlepe, muškaraca, žena, životinja, ptica… itd, itd. Svi koncepti bi trebalo da se rastope i rastvore u spontanost, slobodan tok i mir. Ključ je u tome da se bude prirodan. Ključ je u tome da se bude u ljubavi sa životom nesebičnosti. Sve drugo je neprirodno.

8. Da li u duhovnom razvoju osobe može da nastupi momenat kada astrološka predviđanja više nemaju nikakvu vrednost, tj.osoba je prevazišla uticaje planeta i zvezda?

Da. Astrologija daje objašnjenje nečijeg života na osnovu položaja zvezda u vreme rođenja te osobe. To je sudbina, ili pre rođenja izabrani život.
Sudbina može da se promeni, naročito kroz prisustvo prosvetljenih majstora ili kontakte sa višim bićima, kroz podizanje svesti duhovnom praksom , ili vođenjem nesebičnog života. Kako svesnost raste i povećava se naša suptilnost, sve više kontrolišemo svoju sudbinu. Prkosimo svim pravilima. To je još izraženije kada se um potpuno rastvori i život postane sasvim usmeren ka svojoj svrsi. Svrsishodan život je život zasnovan na čistoj darmi. To takođe znači slobodu. Ljudsko telo je propadljivo. Mnogi sveci su čak ostvarili kontrolu nad svojim propadljivim telom, time što su pronikli u ćelijski nivo i prepravili ga tako da ćelije niti propadaju, niti se menjaju. „Divja deha“ koncept Sidha tradicije zasnovan je na principu besmrtnosti. Babađi je živi primer ove istine. Besmrtnost je ključ kojim se prkosi uticaju zvezda na ljudsko telo.

9. Ako je osoba na duhovnom putu i ima partnera, da li duhovni seksualni odnos tj. vođenje ljubavi između muškarca i žene ometa proces duhovnog rasta i podizanje Kundalini Šakti energije?

Ne ometa. Ako je svrha jasna, sve vodi ka istom cilju. Kundalini Šakti se takođe naziva Mahešvari ili Velika boginja. Kada se Velika boginja kreće kroz srednji meridijan, naše dimenzije počnu da se menjaju. Pomera nas od „da“ ili „ne“ ka egzaltiranosti. Kada se Velika boginja spoji sa Stvaraocem kroz krunsku čakru, otvaraju se fontane zadovoljstva kao kod hiljadu orgazama. Zbog toga stari spisi kažu da, ako imaš potrebu da voliš ženu, voli Boginju svom snagom. Rezultat je neuporediv.
Kada se Velika boginja kreće kroz srednji meridijan, u svakoj tački može se čuti zvonjenje ili zvuk čakri. Yam, Lam, Ham… itd.
Ne postoji nešto što se može nazvati duhovnim seksualnim odnosom. Svrha svega ovoga je rađanje. U pozadini svakog seksualnog sjedinjenja postoji želja i ispunjenje te želje. Nema ničeg dobrog ili lošeg u tome. Ako je želja obostrana, dolazi do uzajamnog zadovoljenja. Postoje određene metode disanja, ili tehnike pranajame, koje mogu da odlože orgazmički proces, kao i da usmere ove vibracije na gore, umesto na dole. Moguće je da ovo vodi ka buđenju kundalini. S druge strane, sve su to složene tehnike i amaterski pristup njima neće rezultirati nikakvim uzdizanjem.
Seksualnost je svojstvena svakom biću. Jednaka je nagonima gladi ili žeđi. Ona se održava u svakom biću kako bi se obezbedio produžetak vrsta. Čovek je otkrio svaki aspekt sebe – uključujući seksualni aspekt – da bi dosegnuo više realitete svesnosti. Kao što piše u starim spisima, sve što ide na gore je dobro, a što ide na dole je loše. Tako neki sveci čak svoju spermu preusmeravaju na gore i energija kruži unutar njih.

Kod žena to ide drugačije budući da je Šakti povezana s majčinstvom i žrtvom koju taj status donosi. Žene spontano idu unutra kad nose dete u utrobi, više osećaju, postaju puno suptilnije i nesebičnije. Iz tog osećaja one mogu da podignu svoju vibraciju na nivo univerzalnog majčinstva koji je u stvari igra ili prikaz energije Šakti. Postoje retki izuzeci u svim slučajevima. Postoje muški i ženski sveci rođeni osvešćeni. Oni vrlo brzo dođu na stazu zato jer je put dobro zacrtan pre nego su se inkarnirali. Visoke duše na Zemlju uvek dolaze zbog više svrhe. Oni su rođena utelovljenja Šakti čija je ljubav i čistoća neizmerna.

10. Šta je tama? Koja je njena priroda? Kako možemo da je prevaziđemo?

Tama je stanje uma kada identifikacije nadjačaju svesnost. To obično znači da smo orjentisani u čeonom režnju. Povezivanje sa kičmom i funkcionisanje iz šire periferije pomoći će da se ukloni tama uma. Svetlost i tama su faze uma i one nikad ne ostaju večno. Svesnost je svetlo koje poništava tamu u svim vremenima. Setite se ko ste vi. Setite se da ste sjajniji od hiljadu sunaca. Tama je odsustvo svetla. Čak i mala količina svesnosti može da iskoreni tamu zauvek.

11. Bez negativnosti ne bi bilo igre dualnosti – zar to ne čini negativno jednako značajnim kao što je i pozitivno? Koji je ispravan način tretiranja negativnosti u ovom svetu?

Negativno i pozitivno su dve strane istog novčića koji nazivamo život. Šta posejete, to raste u vama. Ako se koncentrišemo na ono što nas širi, što čini da se osećamo dobro i da se drugi osećaju dobro, to će biti pozitivno. Pozitivna stvar kao što je LJUBAV širi naša srca i čini naš život na Zemlji vrednim življenja. Negativno i pozitivno su jednako jaki i dostupni za nas kao opcije na Zemlji. Iskustveno gledano, oni su isti. Ali, negativno stvara više emocija i ponavljanja. To vodi ka vezivanju. Bilo šta što nas vezuje vodi ka postojanju koje se ponavlja. Zbog toga negativno nije baš dobro. Inače, oba su samo dva aspekta našeg postojanja. Jedan vodi ka drugom, ili jedan osvetljava drugi.

12. Koliko uticaja imaju pozitivni i negativni entiteti / bića na naš život na Zemlji? Kako bi trebalo da se ponašamo prema njima u ovom novom dobu masovnog kanalisanja viših / nižih entiteta?

Svi entiteti su jednako značajni. Jedan tip entiteta ograničava. Drugi oslobađa. Kada u duhovnosti tragate za senzacijama, postoji velika šansa da vam ih niži entiteti pruže i obavežu vas, a da toga niste svesni. Ako vam ništa ne treba, uključujući i senzacije, i vaš jedini cilj je BOG, i nećete se zaustaviti dok ne postanete jedno sa Vrhovnom Svešću, tada entiteti koji obavezuju i kontrolišu mogu jedino da vas ostave na miru. Oni će svakako pokušati sa određenim iskušenjima, kao što su droga, seks ili čak neki ubedljivi rituali.

Oni koji su se obavezali, daće sve od sebe da dokažu da je ovo najbolje stanje u kome se može biti. Oni će čak da preporuče da se vežete za određeni sistem, religiju ili kult, koji osigurava određenu komunikaciju sa Bogom. Pre svega, oni ne znaju da Bog uvek ostaje iznad svega i da je potpuno neograničen.
Oni se nikada ne slažu da vi predstavljate svoj sopstveni put za dostizanje Boga i da je put unutar svakog od nas. Put ka Božanstvenom leži u svakom od nas. Svako od nas je direktno povezan sa Bogom. Neki metodi nekome odgovaraju, a drugi ne.
To je zato što su sva Božja stvorenja jedinstvena i neuporediva. Većina rituala i aktivnosti služe samo da se zabavi naš aktivan um i da nas zadrže na nivou senzacija. Moramo uzdići sebe iznad svega, da počnemo da osećamo – a kamoli da postanemo jedno sa Bogom. Dakle, ako izbegavamo sve što nas vezuje, ako se držimo svog sopstvenog puta unutrašnje tišine, ako ne žudimo za senzacijama i ako smo spremni da otpustimo svaku želju, mi postajemo jedno sa tišinom unutar sebe. I ta tišina je zvuk Boga.

13. U današnje vreme, pregršt duhovnog znanja dostupno nam je preko interneta. Koliko je tu istinskog znanja? Kako da odaberemo ono što je dobro za nas?

Razumem. Većina toga je prerađeno tradicionalno znanje. Mnogo toga je tu da nas šarmira. Uglavnom su to nečija mišljenja. Istinsko znanje ne može da se smesti na internet. Ono se nalazi unutar nas. Svi oblici spoljašnjeg znanja su samo još jedna smernica za nas, da uđemo u sebe. Čitajući mnoge knjige, mnoga mišljenja, mnoga poređenja i mnoge koncepte, postaćemo sve više zbunjeni. Um i intelekt postaju sve jači. Ti zidovi postaju sve viši i i viši. Upravo su to zidovi koje moramo da preskočimo da bi smo dosegnuli suptilne vibracije Boga. Znanje koje dolazi spolja obično nas vezuje za grubo, zato što osnažuje naš um. Um postaje sve značajniji, jer mu je potreban prostor za skladištenje. Što više koristimo um, tim više nam postaje neophodan. Mi možemo da koristimo znak, uputstvo znanja koje dolazi spolja, ako nam se to dopada. Ali, čitanje, intelektualizovanje, analize, poređenja i takve stvari su anti-duhovne. Osnovno razumevanje koje bi svaki tragalac trebalo da ima je da sve što mu je potrebno, već se nalazi u njemu. Poljubac iznutra doći će svakome u pravo vreme. Sve što tragaoci treba da urade je da razblaže svoje sopstvene identitete i identifikacije.
Oni imaju slobodu da prihvate vođstvo nekog njima dostupnog Gurua, knjige ili interneta.
Ali, u trenutku kada to postane navika, stvari se komplikuju.
Otuđenje od istine biće vidljivo u njihovom stavu netolerancije. Netolerancija je neznanje. Druga strana ovoga je zahvalnost. Zahvalnost je izražavanje nečijeg osećaja jednosti sa suptilnim. Bezuslovna ljubav je isto to – jasna konekcija sa Bogom. Mržnja, poređenja i netolerancija su znaci otuđivanja od Boga.
14. Postoji nezvanična priča o tvom najnovijem iskustvu sa Kajlaša. Neki ljudi pričaju da si se tokom hodočašća na Kajlaš 2014. toliko proširio, tačnije – tokom svetog zaranjanja u jezero Mansarovar – da si privukao mnoge duše iz astralnog nivoa da ti priđu blizu i da se oslobode. Možeš li nam nešto više reći o tome?

Postoje mnoga bića koja su u svakom trenutku vremena na nas konektovana. To isključivo zavisi od frekvencije na kojoj operišemo. Bića se konektuju na sve one koji operišu na višoj frekvenciji, da bi se oslobodila. To ne moraju uvek da budu ljudska bića ili bića u fizičkoj formi. Sva bića, fizička i ne-fizička, imaju slično postojanje i stremljenja. Kada operišemo na višim frekvencijama, mi spontano izražavamo slične moći. Unutrašnja tišina vodi ka izražavanju neograničenih moći. Unutrašnja tišina je neprekidno stanje samadhija. Ako sada budem dodatno objašnjavao, moglo bi da zvuči kao samopromocija ili samohvalisanje. Oni koji su svedočili ili osetili šta se tamo desilo, možda bi mogli da objasne šta su videli.
Važno je znati da ljudska vrsta ima slabu sposobnost rasuđivanja. Pre svega, ona ima rok trajanja. Promenljiva je i ima odabrana stanja i izraze. Tu će biti mnogo sličnosti među bićima. To vodi ka konfuziji i maskira suptilne aspekte u društvu. Zbog toga je potrebno da prođe više generacija kako bi se prihvatio majstor iz prošlosti, a većina velikih majstora uvažena je nakon njihove smrti i nisu bili prepoznati za života.
Mi predstavljamo svet za neke ljude. Drugima ne značimo ništa. Između ove konekcije i diskonekcije obitava naš život. To je usled razlike u frekvencijama.
Ne može se svaka frekvencija povezati sa svakom frekvencijom. Nije jednostavno grubom da se poveže sa suptilnim, ili da razume suptilno. Što više operišemo u grubom, koje uključuje intelekt, ego, racionalno postojanje, ateizam, itd, više opcija potencijalne suptilnosti je uklonjeno iz nas. Neko ko je ponosan na svoj intelekt, može da se smatra sopstvenim zatvorenikom koji je ponosan na svoju zatvorsku ćeliju.
(Sličnu misao izrazio je Fr. Antoni Demello).

Iz beleški urednika

Sledi priča jedne žene (koja živi na zapadu i ne želi da se otkrije njen identitet), koja je spiritualni medijum; ona dobija vizije bukvalno kao pokretne slike koje se odigravaju ispred nje (nasuprot vizijama koje su mentalne slike).
„Tog dana bilo je oko 22h i ja sam u svom domu pripremala hranu. Videla sam Mohanđija kako putuje autobusom, koji se kretao uz planinu. U autobusu je bilo mnogo ljudi, a ja sam takođe videla hiljade bestelesnih entiteta koji su išli zajedno sa ljudima u autobusu; skoro je izgledalo kao da roj muva okružuje te ljude. I tu se moja vizija završila.
Sledećeg dana u isto vreme, tj.oko 22h (prim.urednika – što je u Indiji oko 13h), ugledala sam Mohanđija nagog do pojasa, kako zaranja u veliko jezero. Bio je okružen mnogim ljudima koji su takođe zaranjali sa njim. Svuda oko njega, videla sam i one bestelesne entitete kako zaranjaju u jezero poput vodomara, a onda se podižu gore i plove ka oslobođenju. Videla sam na trenutak da se to dešavalo, dok je Mohanđi nastavljao da zaranja u jezero. Odjednom, na nebu se pojavio Sai Baba. Iza njega su bili tamni oblaci i zastrašujući entiteti, koji su posmatrali scenu na jezeru. Sai Baba je pogledao pravo u mene i rekao da Mohanđi može da strada, ako se ovo nastavi. Naredio mi je da smesta počnem da čitam Sačaritu. Tog trenutka, prekinula sam pripremanje hrane i počela da čitam; kada sam završila poglavlje Sai Sačarite, videla sam da je scena još uvek ista, i na jezeru, i na nebu.
Podigla sam pogled ka Sai Babi i zamolila ga: „Molim te, spasi Mohanđija. Čini mnogo dobra svetu, potreban je svetu.“
Sai Baba me je pogledao saosećajno i rekao: „U redu, spasiću mu život, ali nakon toga, suočiće se sa mnogim izazovima pred sobom.“

Ovim se moja vizija završila.
Naše rasprave potvrđuju da se datumi i vreme ovih vizija podudaraju sa rasporedom Mohanđijevih putovanja na Kajlaš 2014. i njegovih specifičnih datuma na/u Mansarovar.

15. Ovaj događaj stavlja te u središte pažnje određenih negativnih sila koje imaju za cilj da drže duše zarobljenima. To uzrokuje različite oblike uznemirenja među tvojim najbližim sledbenicima. Da li je to istina?

Da. Može to tako da se shvati.

16. Na duhovnom putu pojavljuju se brojni testovi. Ipak, mnogo puta si rekao da na putu Šive ima samo jedan test, koji je uvek isti. Možeš li o tome da nam kažeš nešto više?

Bhagawan Krišna je rekao da kad god čovek razume svoj izvor i konektuje se na ne-manifestovanu i nad-prosvetljujuću Svest koja je čista energija, grubi aspekt uzima svoj danak. Grubi aspekt uključuje telo, um i intelekt. Poništenje znači odvezivanje od svega što je grubo, ili rastvaranje svih identiteta. To je često bolno zato što smo možda sakupili i zabavljali se sa mnogo suptilnih emocija tokom svog postojanja. Put Šive je upravo put potpune tišine, mirnoće postojanja i stanje bivanja Šivom. To je put potpunog uništenja i poništenja. U meri u kojoj su duboko uskladišteni vaši podaci, čin njihovog otpuštanja biće toliko bolan. Kada počnemo da se konektujemo na svoju izvornu formu, koja je čista svetlost postojanja, mi takođe smanjujemo broj svojih budućih života. Ovo potencijalno može da postane naše poslednje rođenje na Zemlji. To bi takođe intenziviralo ovu inkarnaciju. Zbog toga, put Šive je najdublji, kao i najteži od svih puteva. Oni koji tu dođu, obično su putovali kroz mnoge živote pre nego što su dovde dospeli.

17. Jednom si spomenuo da u životu svakog tragaoca dođe određeno vreme, kada on/ona dostigne prazan um. To je vreme kada se može dogoditi da tragalac napusti svog Gurua, zbog nedostatka strpljenja. Da li možeš, molim te, da nam objasniš ovu fazu u životu svakog duhovnog tragaoca?

Svaki tragalac prolazi kroz različite faze razvoja. Prva faza je obično faza uzbuđenja ili iskustva. Kada tragalac počne da praktikuje određeni metod, iskusiće odgovarajuću promenu unutar sebe. Druga faza je faza stagnacije. Jedna te ista praksa ne može da proizvede različito iskustvo, te postaje „ustajala“. Um stvara pobunu. On počinje da sumnja u put, u Gurua i u sve drugo sa čime je put povezan spolja. Um izvodi svoje uobičajene trikove. Treća faza je faza vakuuma. Određena praksa koja se dosledno ponavlja, kreira unutar tragaoca element praznine. Ovo je takođe faza konfuzije. U ovoj fazi se prosečan tragalac uortačuje sa pozitivnim ili negativnim. Negativno vodi ka potpunoj konfuziji. On možda čak oseti da je sve izgubljeno. Može da posumnja u svog Gurua, u svoj put, metode i u sve drugo. Može čak da posumnja i u sebe samog.

Druga mogućnost je da neguje prazninu koju je dostigao kroz ponavljanje prakse, prevazilazeći tako stanje stagnacije i koristeći ovaj prazan prostor, da se dovede u pozitivne vibracije. Daljom praksom, uz uverenost i doslednost, tragalac će premostiti prepreku stanja vakuuma. Tada nastupa stanje blaženstva. Stanje blaženstva je neprekidno stanje. U ovom stanju, tragalac je u režimu potpunog prihvatanja. Sebe, društva, okoline, vremena i prostora. Na tom nivou potpunog prihvatanja, u njemu vlada potpuni mir. Taj mir ostaje zauvek. Oni koji iskoče na prvom ili drugom nivou, nastaviće da ponavljaju isti obrazac, bez postizanja nekog posebnog napretka. Zato svaki tragalac mora biti svestan da ništa ne može da nadoknadi doslednost u praksi. Disciplina, vera i uverenost. Trebalo bi održavati volju da se ide do kraja puta sa datim Guruom, datim metodom i u datom vremenu.

18. Mnogi sledbenici misle da kada Guru nešto kaže, to je nepromenljivo i mora da se desi na način kako je Guru predvideo. Kada se događaj odvija na drugi način, potpuno suprotan od onog što je Guru rekao, sledbenici su razočarani i gube veru u svog Majstora. Nekad se čini da Majstori to čine promišljeno. Molim te, objasni kako da se nosimo sa rečima Gurua.

Guru je konstitucionalna istina. Konstitucija ostaje ista, ona je fundamentalna istina. Ta fundamentalna istina jasno definiše da su pojedinci karmička bića, oni treba da ižive određeni skup karmi. Kada Guru jasno definiše određenu darmičku istinu kao naredbu ili čak kao sugestiju, i ako je sledbenik koji to sluša sprovede sa potpunom predajom, uverenjem i posvećenošću, Guru preuzima i dovršava zadatak. Ovde kad kažemo Guru, mislimo na Majstora koji je povezan sa Izvorom, a ne na učitelja raznih znanja. Kada Guru definiše istinu i ona dođe do ušiju učenika koji nisu dosledni, a oni izaberu da delimično poslušaju, a delimično da prečuju, tu ne može biti željenog rezultata. Razočaranje se dešava u umovima učenika kada nema predaje, ili kada je slabija povezanost sa Guruom. Kada je vera nestalna, prisustvo Gurua u životu učenika biće nedelotvorno. Kada učenik analizira, upoređuje, kritikuje, sudi i sumnja u Gurua i njegove reči, one neće dati željeni plod.
Guru koji je povezan sa Izvorom vidi sve iz šire perspektive, bez emocija, na temelju svrhe. Učenici obično ne mogu da vide ono što vidi Guru. Zato to treba da bude kompenzovano verom. Izdvojte vreme da prepoznate i prihvatite određenog Gurua. Jednom kad je prepoznat i prihvaćen, ništa ne bi trebalo da potresa veru u njega. Pravi Gurui nikad ne insistiraju, oni samo vode i dozvoljavaju učenicima da vežbaju svoju slobodnu volju.

19. Mnogi članci i knjige govore o mladim i starim dušama koje naseljavaju našu planetu. Čini se da ako je neko mlada duša, to automatski znači da on/ona ne može da dosegne duhovne visine. Koliko je važno da li smo mi stara ili mlada duša? Da li mlada duša može da ostvari oslobođenje tokom svog prvog života na Zemlji?

Ne postoji hijerarhija među dušama. Duže vreme provedeno na Zemlji samo znači da su te duše imale da ispune više želja. Postoje brojne mogućnosti za svaku dušu, u zavisnosti od njihovog plana za život na Zemlji. Nije lako odrediti ili dešifrovati dubinu i obrazac svake duše, jer duša je samo nosač konstitucije koja se manifestuje kao postojanje. U tom kontekstu, ako je oslobođenje ključni plan, nije važno da li duša živi jedan ili mnogo života. Ona može da iskusi oslobođenje.

20. Pomenuo si da je ovo posebno vreme važno za duhovni razvoj, zato što se mnogima dešava buđenje. Hiljade izvora na internetu govori o vanzemaljcima, teorijama zavere, masovnom buđenju, globalnim nemirima… Zašto je ovo vreme toliko posebno u poređenju sa vremenom kada su živeli Isus ili Buda? Može li biti da je sada na Zemlji prisutno više Majstora nego što ih je bilo u prošlosti?

Frekvencija se menja. Vibratorni nivo Zemlje i odgovarajućih planeta Mlečnog puta se promenio. Prisutno je pomeranje po osi koje rezultuje pomeranjem polova. Promene koje ovo vreme obezbeđuje, pogodne su za primenu razvojnih alata na putu duhovnosti. Bivanje fluidnim, bivanje fleksibilnim, bivanje objektivnim i bivanje svesnim su jedini podobni uslovi za potpunu konstitucionalnu promenu. U vreme Majstora iz prošlosti, kao što su Isus ili Krišna, frekvencije na Zemlji su bile drugačije. Komunikacija je bila drugačija, nivo svesnosti je bio drugačiji, kolektivna svest je bila drugačija i uopšte gledano, sveukupni nivoi prihvatanja su bili drugačiji. Majstori iz prošlosti nisu bili manji od Majstora današnjice. Prisustvo Majstora današnjice i njihova vidljivost veći su zbog porasta komunikacionih platformi. Majstori iz prošlosti u svoje vreme nisu imali luksuz ovakvih platformi.
Svako pomeranje u frekvenciji ima svoje dobre i loše efekte. Dobri efekti su da daje vetar u leđa istinskim posvećenicima na putu oslobođenja. Takođe donosi patnju i konfuziju onima koji operišu u zonama duhovnog komfora, što takođe znači površnu duhovnost ili duhovnost iz udobne fotelje. Oni koji su fluidni i sposobni da otpuste i idu napred uvek su u prednosti, jer su povoljni uslovi za glatko napredovanje.

Promene polova će sigurno kreirati mnogo nemira na Zemlji. Stari spisi govore o manundarama, odnosno o ciklusima juga. U svakoj jugi, kao što je zlatno doba, dvapara juga, treta juga i kali juga, ciklus se ponavlja sam po sebi. Prisutno je ponavljanje era i događaja u vremenu i prostoru, pa je svaki ciklus kompletiran u sebi i sam po sebi. Da ispričam kratku priču iz Ramajane. Nakon rata u kome je pobeđen Ravana i oslobođena Sita, Rama, Lakšman, Sita i Hanumanđi su se vraćali iz Ajodhje, ploveći nebom u puspaki (vazdušni auto). Kada su prelazili okean, Siti je u vodu upao prsten. Hanuman je smesta skočio u vodu, da donese prsten. Ipak, kad je zaronio duboko u more, našao je tamo mnogo prstenova. Bio je zbunjen, pa se vratio nazad u puspaku i rekao Šri Rami šta je video. Šri Rama je odgovorio da Sitin prsten ima ugravirano ime Rame. Hanumanđi je ponovo zaronio, da donese prsten sa Raminim imenom. Kad se spustio skroz dole i stigao do dna mora, proverio je i video da svi prstenovi na sebi imaju ugravirano Ramino ime. Shvatio je da u istom prostoru, u različitim vremenima, istorija se ponavlja. Ukratko, sve što vidimo, sve što činimo, sve inkarnacije, svi događaji su se već ponovili mnogo puta. Mi samo iznova igramo istu ulogu u istoj priči, u različitim vremenima. Svežina iskustva postoji, jer se ne sećamo prošlosti.
21. Šta se dešava ako neko uvredi Gurua ili se nepravedno ophodi prema njemu?
Da li postoji način da se iskupi za takvo delo i poništi njegove posledice?

Svaka misao, svaka reč, svaka akcija jednom preduzeta, ne može biti opozvana. Misao, reč ili akcija, bilo pozitivna ili negativna, ima odgovarajuće posledice. Autor događaja će smesta požnjeti rezultate. Rezultat će zavisiti od intenziteta akcije.

 

Učitelj sluga

Bog Rama je pitao Hanumana: “Ko si ti?” Hanuman je odgovorio sa potpunom poniznošću: “Veliki Gospode, kada bih znao ko sam, možda ti ne bih služio.” Čim čovek spozna ko je, nema razdvojenosti. Ono što je Hanuman mislio jeste, ako spozna ko je u stvari, neće biti razdvojenosti od Rame pošto su Hanuman i Rama u stvari JEDNO – dva aspekta iste svesti. Nema sluge niti duhovnog majstora (gospodara duha). Nema očekivanja. Nema razdvojenosti. Dok se ne desi ova spoznaja, ovo i ono, ja i to, on i to, i sve druge vrste i aspekti razdvojenosti će postojati u umu.

rama-shiva-hanuman
Hanuman, Bog Rama i Šiva – Jedno u Svesti, razdvojeni po izboru (radi služenja Svrsi)

Hanuman i Bog Rama – Jedno u Svesti, razdvojeni po izboru (radi služenja Svrsi)
Ego ima moć da proširi iluziju (Maju) koja već postoji sa nama, u nama. Ego nas drži u varci. Poniznost je čistota. Što smo ponizniji, to čistiji možemo da budemo. Poniznost nas drži blizu istine. Svaki tragalac za istinom (sadak – praktičar na duhovnom putu) prolazi kroz proces uzleta i klonuća uma i tela sve dok se duboko ne prepusti vođstvu istinskog učitelja. Onda prisustvo neizbežnih varijacija uma neće smetati jer prevagljuje svrha.

Kako njihova praksa donosi određena iskustva, kada još nisu okusili život unutar tišine I nepomičnosti, nagon da prospu ono što su otkrili ‘neukoj’ javnosti sve više raste. Treba da nam bude jasno da još nije vreme da govorimo sve dok se potpuno i kako treba ne skrasimo u krilu tišine. Trebaće vremena. Mi smo skloni da se otvorimo kada je pravo vreme da se povučemo. Namerna tišina je korisna, kao i vreme koje u tome prolazi. To takođe pomaže i da se ego drži pod kontrolom.

Namerna tišina je korisna, kao i vreme koje u tome prolazi. To takođe pomaže i da se ego drži pod kontrolom.
Namerna tišina je korisna, kao i vreme koje u tome prolazi. To takođe pomaže i da se ego drži pod kontrolom.

Bhaav (“Aroma”, čuvstvo, poriv nekog čina) određuje konstituciju. U istom entitetu, bilo da je živi ili neživi, možemo da vidimo različite “arome” u vremenu i prostoru koje će nas, ako se uporede sa ljudskom konstitucijom, snabdeti sa drugačijim razumevanjem i svešću postojanja. Moj prvi utisak o reci Gang kada sam je video bio je: “Majko, izgledaš kao reka.” Ono što sam video bilo je majčinstvo koje je teklo i hranilo bezuslovno sve od najgrubljeg do neprimetnog suptilnog. Razlika je u osećaju a ne u ‘prizoru’. Hiljade moćnih jogija od pamtiveka obožavaju reku Gang i ostaju u njenom krilu jer ne vide reku koja teče; vide majčinsko krilo. Tako, pravi jogiji vide drugačije. I to viđenje ih čini pravim jogijima.

Mohanji at the Ganga river
Moj prvi utisak o reci Gang kada sam je video bio je: “Majko, izgledaš kao reka.”

Na putovanju moje duše, sreo sam mnoge istinske ali skromne jogije koji su duboke riznice znanja i dobro ustanovljeni u istini (Bogu), ali borave u dubokoj tišini i poniznosti. Često društvo smatra njihovu poniznost za slabost ili čak neznanje. Ono što doživljavate ne može se uvek objasniti rečima. Ukus ukusnog jela se nikada ne može objasniti. Mora se doživeti. A čak i ako objasnite, sem kada je slušalac duboko svestan, ne može se shvatiti suptilnosti u potpunosti. Neka uzvišena bića biraju medijum “čuda” da bi stvorili strahopoštovanje i dobili pažnju, ako izaberu da fizički komuniciraju sa svetom.

color-hands
Neka uzvišena bića biraju medijum “čuda” da bi stvorili strahopoštovanje i dobili pažnju, ako izaberu da fizički komuniciraju sa svetom.

Zatim postoje mnogi koji samo rade na suptilnim ravnima kao što su avadute. Avadute možda izgledaju kao ludaci, nedosledni u ponašanju i često nepredvidivi. Ali postoje na totalno različitom nivou delovanja jer je njihova svest prevazišla njihovo telo, te postojanje u društvu dešava se samo radi vođenja ili zaštite kroz suptilnost. Iako postoje mnogi slučajevi ljudi koje su iscelili od hroničnih oboljenja, karmičkih blokada i izlečili čisto na pogled ili potapšaj po telu, ovi neuporedivi duhovni majstori obično žive u relativnoj anonimnosti. To je možda jedini način kada zaista otkrivaju svoj duhovni nivo. Za obične oči, oni su ludi, nepredvidivi ljudi.


Običan operativni intelekt prosečnog čoveka je ili intelekt usidren u stečenom znanju (Srutha) ili intelekt zasnovan na situacijskoj, racionalnoj analizi događaja (Yuktha), odnosno analizi na osnovu stečenog znanja naspram racionalne sklonosti promatranja, razmišljanja i analize. Ali za istinskog učitelja koji deluje iz mirnog uma, to je intelekt koji je izvan granica običnog mozga, koji se zove Ritam Bara. Ritam Bara je stvarno kosmička svest. Pošto istinski učitelji stalno deluju na energijskoj ravni, oni imaju moć nad elementima i svim ostalim. Čak i tada, kada se mešaju ili preseku nečiju karmu, oni pate preko svog tela a subjektu bude lakše. Učitelji to preuzimaju na sebe.

dattatreya
Za istinskog učitelja koji deluje iz mirnog uma, to je intelekt koji je izvan granica običnog mozga, koji se zove Ritam Bara. Ritam Bara je kosmička svest.

Nije lako shvatiti duhovni nivo istinskog učitelja. Može se samo primetiti. Spoljašnje uvek sakriva ono unutrašnje. Njihova potreba za izolacijom je česta da bi se držali podalje od raznih mnogostrukih frekvencija. Frekvencije prirode uvek imaju obrazac ljubavi. Priroda je LJUBAV. Ljubav postoji čak i u prirodnjim katastrofama. Prirodne katastrofe su auto-korekcije baš kao što i stomačni problem zahteva post ili smanjeni unos hrane. Isto tako, prioroda sebe koriguje uvek iznova. Ponekad je to blago upozorenje baš kao što ga i naše telo daje uvek iznova. Ponekad je ono oštro i dalekosežno. Ali društvene frekvencije koje ljudi raznih priroda emituju su skoro uvek haotične. Kolektivna svest se obično vrti oko negativnosti jer je to najlakše i najniže. A i mediji to aktivno podržavaju. Jogi obično izbegava svet jer morati se suočavati sa višestrukim niskim frekvencijama sve vreme povlači nadole ili bar rasteže njihov teško stečeno uzdignuće. Uzdignuće se desi spontano kada se um drži unutar sebe i ne prianja za čula. Tako, kada mora da se ophodi sa spoljašnjim svetom, biće totalno obestrašćen. Kada se um usidri unutra, totalni je mir. Miran um je čisto ogledalo. Tako jogi postaje ogledalo svetu. Spoljašnji svet gleda na ova ogledala i nepristrasno posmatra sebe sa potpunom jasnoćom. Oni samo pokazuju totalno neizmanipulisane prave slike. Izazov je držati um mirnim kada je jogi prinuđen da izlazi na kraj sa raznim frekvencijama koje mora da rešava svakoga dana. Čim jogi totalno raspline um, on postaje trajno ogledalo. Inače treba iskrena, kontinuirana i dosledna praksa da bi se um držao unutra. Jogi koji deluje u društvu često postaje kanta za otpatke mnogih frekvencija. Neki koriste arati (ritualnu molitvu) da se očiste. Neki samo puste i napuste telo kada postane neupotrebljivo.


Ono što unosimo u sebe ima značaj. Ono nas čini. Mi smo ono što unosimo u sebe. Unosimo hranu kroz telo, emocije i um i znanje kroz intelekt. Sve uneseno nas čini i izoštrava nam karakter a određuje nam i konstituciju. Zato ako ne kontrolišemo ono što unosimo, to može stvoriti gojaznosti – koja može da utiče na “cirkulaciju” – u raznim aspektima našeg postojanja. Istinski jogiji kontrolišu ono što unose u sebe u velikoj meri izolacijom i kontemplacijom, ako ne meditacijom i tišinom. Što je manji unos, manje će biti utisaka, i, prirodno, manje i skladištenja. Skladištenje bilo čega zahteva svoje odgovarajuće ispoljavanje. To je ono što vidimo u svetu. Drame koje vidimo da se odvijaju u ovom svetu su sve izrazi uskladištenih utisaka u brojnim umovima. Ništa drugo.

Izolacija je najbitnija za samoobnavljanje, koncentraciju i pročišćavanje. Neki pribegavaju udaljenim mestima, neki odlaze u pećine a neki u planine. Na kraju, kada se um izoluje od ostatka sistema, onda je svuda samo izolacija. Izolacija je čak i na pijaci. Jer ono što se dešava napolju ne može da izazove nikakvo talasanje unutra. Unutrašnjost je odvojena od spoljašnjosti. Običan most između unutrašnjosti i spoljašnjosti je um. Ovde, sam most se spaljuje radi dobra.

Tradicija

Ja sam tradicija. Nemam nikakvo drugo postojanje. Ništa ne postoji osim tradicije. Ako imam formu, to je samo projekcija tradicije, ili znak da tradicija postoji. Sve moći i sve manifestacije se nalaze u tradiciji a ne u meni. Bilo kakva forma koju tradicija koristi da se izrazi nije onaj koji čini. Tradicija je ona koja čini. Tradicija je nepristrasni posmatrač. Ni jedan guru tradicije nikada nije bio onaj koji čini ni u jednom trenutku. Forma ne može da uradi ništa sama po sebi. Tradicija je ta koja radi kroz različite forma da bi dodala višestruke realnosti postojanja radi svrhe da pokaže svetlost oslobođenja svetu.

Mohanji 13
Ja sam tradicija. Nemam nikakvo drugo postojanje. Ništa ne postoji osim tradicije.

NAT tradicija obećava: “Ako čak i jedna osoba traži oslobođenje, tradicija će obezbediti vodiča.” Ovo je obećanje zlatne tradicije gde je oslobođenje jedini cilj. Sloboda je način života. Sloboda od uma je prava sloboda. Ako makar i jedna osoba traži oslobođenje, tradicija će obezbediti vodiča.

Datta tradition
Ako makar i jedna osoba traži oslobođenje, tradicija će obezbediti vodiča.

Ja nemam svoje postojanje. Samo sam projekcija koju je tradicija projektovala radi svoje svrhe. Kada se svrha završi, projekcija će biti povučena, baš kao i slika na srebrnom ekranu. Svrha projekcije će ostati nejasna dok predstava traje. Obično mora da se čeka do kraja predstave da bi znali punu sliku. U većini slučajeva, stepen i dubina operativnog nivoa učitelja ostaće nejasna ili neuhvatljiva čak i vekovima nakon njihovog postojanja. Ono što nema potrebe da se otkrije neće ni biti otkriveno. Jasnoća svrhe je potreba tragaočevog uma. Učitelj ne traga za takvom jasnoćom iako ima pristup svakom detalju ako želi. Da li znamo zašto nam se nešto dešava u životu svakog trenutka? Svaka posledica ima uzrok. Za svaki događaj postoji razlog. Tradicija zna. Projektovala je mnoge forme na ovo platno tokom vremena koje danas obožavamo kao “učitelje”. Ona će nastaviti da projektuje mnoge forme u budućnosti takođe. Um čoveka može da se zaglavi u formi što je normalno jer umu je potrebna pomoć čula da bi prepoznali, osećali i povezali se. Dokle god je umu to potrebno, forma je bitna. Kada um nastavi, forma se rastvara. I sve forme imaju i određeno trajanje takođe. Tradicija je izrodila mene, deluje kroz mene i rastvoriće me kada ona bude htela. Ja ne mislim niti biram niti tražim. Ne tragam. Ne čeznem. Ne pretvaram se. Ja ne…
Ne RADIM ja ništa jer ne moram. Sve je tradicija.
Ja nemam svojih moći. Sve se nalazi u tradiciji. Tradicija bira forme da bi se izrazila, baš kao što se vrhunska svest ispoljava kroz trilione svojih kreacija. Ova forma je samo još jedna forma – prolazan komad mesa, privremena manifestacija čija vrednost zavisi od svrhe tradicije. Vrednost je u direktnoj vezi sa korisnosti. O mojoj vrednosti odlučuje tradicija. Nemam vrednost odvojeno od nje. No, jedan učitelj u prošlosti nije imao ili nema nikakvu vrednost van onoga što predstavlja. Postoji jasno razumevanje: “Otac i ja smo JEDNO”. Ne postoji volja ili izbor misli, čak ni dela. Svrha tradicije upravlja ovom mašinom. Svrha tradicije otvara vrata, govori kroz mašinu odnosno uništava sve što je neželjeno ili nepotrebno.

Mohanjii 25
Svrha tradicije upravlja ovom mašinom

Značaj je ograničen i počiva s vremenom. Sve na Zemlji je ograničeno vremenom. Šta god je večno neće zavisiti ni od čega. Zavisnost je uvek u vezi sa formama koje podržavaju elementi. Nezavisnost počiva sa suptilnim i, u formama na zemlji, sa njihovim dušama. Duše nikada nisu zavisile od formi dok su forme zavisile od duša. Bez duše, forma je mrtva. Značaj svake inkarnacije je njena svrha. Ni više ni manje. Nemam značaj izvan svrhe tradicije i koliko će on trajati zavisi od svrhe.
Iako se status može dati spolja, duhovni nivo (stature) se mora zaraditi. Iskrena praksa donosi kapacitete. Milost je održava. Kada se kapaciteti i moći pogrešno upotrebljavaju, izgubi se milost. Kada se izgubi milost, izgube se i moći. Čak i da moći ostanu, one mogu da počnu da stvaraju negativnu karmu. Zato se istinski učitelj nikada neće razmetati moćima niti pokazivati svoje kapacitete pred neukim očima. Za duhovni nivo je potrebno strpljenje i istrajnost. Potrebna je čvrstina. To je kao penjanje uz strmu planinu. Potrebni su trud i požrtvovanost. Potrebni su ogroman napor i odlučnost. Kada se jednom postigne, ne može se sedeti skrštenih ruku. Čovek mora da ga održava pozitivnim postupcima, rečima i mislima kao i životom nesebičnosti. To je pravi jogi. Kada deli ono što ima, milost obnavlja energije koje su potrebne čoveku baš kao što bunar obnavlja svoju vodu. Kada ljudi čeznu za kapacitetom i na kraju ga dostignu, ali ne sazre da sa njim zrelo postupaju, kapaciteti se sparušuju kao predivan venac u rukama majmuna.

Unutrašnji svet je teško dokučiti ili pokazati. A spoljašnji svet nema oči da vidi unutrašnji svet neke osobe. Tako da su pokazivanja beskorisna. Služiće samo kao šou ili ego ili dokazivanje. Oba su nepotrebna u duhovnosti. Nema šta da se dokazuje. Sve što morate da dokažete sebi je da ste vi jedina stvarnost. Vi ste jedina istina. Dokaz najvišeg dostignuća je krajnja poniznost. Potreba za dokazivenjem je iz ega ili neznanja. Kada je lonac pun, voda se nikada ne prospe. Kada je lonac do pola pun, voda će se bućkati i prosipati svakog momenta. Učen i potpuno skrašen čovek nikada nepotrebno ne prosipa svoje znanje. Napola učen čezne da podeli svoj sveži “ulov” bilo kome i svakome, čak i nedostojnim ušima. Ponekad to donosi teškoće bez granica.


Pre više godina, jedan knjigoholičar iz raznih religijskih materijala pokušao je da razgovara sa mnom o svom intelektualnom đubretu. Radio sam tada u jednom preduzeću. Ovaj čovek, prijatelj mog kolege, znajući da praktikujem nešto hteo je da razgovara o svom znanju. Nisam odgovorio ni na jedno njegovo pitanje pošto su mi bila plitka ako ne i detinjasta kao i sve u vezi sa njegovim tumačenjem i analizom. Kasnije, kada me je kolega pitao što sam razočarao njegovog “iskrenog tragaoca” rekao sam: ”Pre svega, ja nisam njegov guru. Drugo, on još uvek traži napolju. Sve dok ne počne da traga unutra, neće me razumeti. Treće, moja glava nema plafon (gornju granicu), otvorena je kao prostrano plavo nebo. Njegova glava ima plafon. Kako može da sadrži moje iskustvo čak i da mu objasnim svoje stanje rečima što je opet nemoguće?” Bilo da je shvatio ili ne, nikada mi više nije nametao svoje “duhovne” prijatelje.
Ono što se može reći je malo. Ono što ostaje neizrečeno su planine. Ono što se nikada ne može reći je univerzum. Isto je i sa onim što se razume. Ono što je razumljivo je istinski ograničeno. Ostalo je sve maja – iluzija ili pretvaranje. Ako jasno shvatimo ovu istinu, ostaćemo ponizni.
Duhovnost je putovanje od iluzornog znanog do nesaznatljivog. Iluzija koju stvaraju reči, utisak koje one ostavljaju na um je jedan od glavnih razloga za samoobmane, stranputice i zabune koje dovode do ponovnih rođenja sve dok razumevanje ne postane jasno. Standardizacija je nemoguća. Sve je onako kako je. Svest se ne može objasniti. Svest prosto JESTE.

Ramana Maharishi
Hanuman, Bog Rama i Šiva – Jedno u Svesti, razdvojeni po izboru (radi služenja Svrsi)

Istinski jogiji su prazni iznutra. Nemaju ništa unutra. Samo prazninu. Iz praznine “štancuju” stvarnosti na osnovu svrhe. “Štancuju” reči, izraze i čuda. Unutrašnja praznina je Izvor. Oni su jedno sa Izvorom. Ono što razdvaja čoveka od Izvora su um i ego. Oni nemaju um ili ego. Zato su oni Izvor. Zasnovani su na svrsi i vezani svrhom. Svaki postupak, reč ili misao su nesebični i zasnovani na višoj svrsi. Ne rade ništa za sebe. Jedu, piju, spavaju i hodaju za druge. Prava praznina obezbeđuje pravu poniznost. Prazan lonac ima najveći kapacitet od svih lonaca.
Ništa ne dotiče dušu. Svi to znamo. Ali jogi to doživljava i dan i noć. Vidljivi svet ili svet slika ne može da dotakne dušu. Može samo da utiče na um i preko uma na telo. Most između vidljivog sveta i inkarnacije je nevidljivi ali doživljivi um. Duša ostaje neutralna, čista i netaknuta tokom niza života. Istinski jogi se poistovećuje samo sa dušom. Stoga je njegovo stanje odvezanost bez obzira na to gde boravi. Kada je čoveku duša identitet, ona koja se ne može zagaditi, spoljašnji svet nema uticaja na njega. Kada na kraju doživimo svoju blistavu istinu, svoju dušu, sve druge sposobnosti postanu blede. Ništa drugo neće biti važno.

true yogi
Istinski jogiji su prazni iznutra. Nemaju ništa unutra. Samo prazninu.

Identifikacija je aroma postojanja. Kada se čovek poistovećuje sa telom, postaće vezan unutrašnjim željama i sklonostima tela kao što su glad, žeđ, itd. Kada se čovek poistovećuje sa umom, teći će sa emocionalnim uzletima i klonućima i svim ostalim promenljivostima uma. Kada se čovek poistovećuje sa intelektom, biće vezan znanjem i analizom. Na kraju, kada počne da se poistovećuje sa neviđenom, nevezanom dušom, postaće istinski oslobođen. To je duga šetnja. Potrebni su napor i požrtvovanost. Zemaljske emocije se uvek javljaju da povuku tragaoca nazad u vrtlog. Prepreke kao što su uskladišteni utisci, uspomene iz prošlosti, bes, osećanje nepravde, i nedostatak razumevanja ili svesnosti, emocije, očekivanja, mišljenja, mržnje i brojne takve prepreke su deo puta na ovom putovanju. Tragaocima je potrebna izuzetna čvrstina i odlučnost da bi upravljali sobom do druge obale preko jakih i podmuklih struja. E tu je milost dobrodošla. Zaštita istinskog učitelja pomaže. Pomoć onoga ko je več stigao na drugu obalu je velika prednost. Samo čvrsto držeći se za učitelja koji se pojavio kao spasilac pomoći će tragaocu da stigne na odredište. To je sve što je potrebno – čvrsto se držati.

a seeker and a master
Tragaocima je potrebna izuzetna čvrstina i odlučnost da bi upravljali sobom do druge obale preko jakih i podmuklih struja.

Na duhovnom putovanju, predrasude i analize blokiraju više od neznanja. Svaki tragalac mora toga da bude svestan. Čovekov nedostatak razumevanja je često od predrasuda više nego od kapaciteta razumevanja. Predubeđenja zasnovana na prošlom razumevanju su takođe prepreka. Stvari treba uzimati onako kako dolaze.

Mohanji 23
Stvari treba uzimati onako kako dolaze.

Kada je život vezan višom svrhom, nema otuđenja jer ne postoji osećaj da se nešto čini. Kada se svrha u potpunosti postigne, onda dolazi do potpunog stapanja. Svrha održava formu. Svrha odlučuje koliko će forma da traje. Ali, ako je inkarnacija karmička, kako Hanuman kaže: ”Čim spoznam ko sam, gubim svoj identitet. Stapam se sa tobom. Postajem ti.” Nakon tog stapanja ostale inkarnacije, ako ih uopšte ima, tu su samo radi više svrhe. Pravila takvih inkarnacija su različita. Samo čista svrha određuje ličnost i trajanje. Ništa drugo. Karmička bića neće razumeti nivoe sa kojih takve inkarnacije deluju.

Shvatamo, da čak ni ova ne postoji.
Ljubav svima
Mohanđi

Prevod i uređivanje: Biljana Vozarević
Lektura: Ivana Miljak
Originalni tekst je ovde.

 

Dišite vertikalno

Satsang sa Mohanđijem u Beogradu, 16. maja 2015.

1 mohanji-laugh-1a
Kako onda da se odnosimo prema svetu? Ovo je pitanje za milion dolara. Kroz mir. Budite mirni iznutra.

P: Bio sam na raznim meditacijama i probao sam nekoliko metoda. Uvek sam imao neki cilj koji je trebalo da postignem, nešto što ću tim metodama rešiti, ali ništa od toga mi nije pomoglo. Rekli su mi da nisam dovoljno verovao u te metode. Možete li mi reći da li ja verujem u njih ili ne? Ha ha ha.

O: Problem nije ni u vama ni u meditaciji. Problem je u vremenu. Ovo vreme je veoma brzo. Za mnoge tehnike nedovoljno je vremena da bi mogle da se slegnu i deluju na nas. Vremenom je došlo do pogoršanja frekvencija. Vreme je nespokojno. Zamislite samo osobu koja je prilično nespokojna. Na primer, neko veoma blizak toj osobi je bolestan i nalazi se u bolnici, a vi želite da joj kažete neki novi predlog. Mislite li da će razumeti? Um te osobe je okupiran članom porodice koji je u bolnici. Većina ljudi u današnjem svetu je uznemirena, nezavisno od države ili mesta odakle su, čak nezavisno ni da li su iz grada ili sela. Uznemirenost je donelo vreme, jer je vreme veoma, veoma brzo. Pre nego što shvatimo da je jutro, već je veče. Tako da smo stalno u režimu kretanja. U tom režimu, nijedna meditacija ne može stvarno delovati na efektivan način. U takvoj situaciji, organizovana meditacija ne deluje. Najbolji metod je da samo odlučite da nećete izgovoriti ni jednu reč bez prisustva vašeg uma. Da nećete preduzeti ni jednu akciju bez prisustva vašeg uma. Ukoliko donesete takvu konkretnu odluku, prebacićete se na onaj nivo meditacije gde sami sebe posmatrate, gledate sebe i pažljivo ispitujete svoje emocije koje prolaze kroz vaš savokodnevni život. Jednom kad uđete u taj tok, uvek ćete biti u meditaciji. To možda neće biti neka organizovana meditacija, ali ćete uvek biti u stanju meditacije. Ovo je veoma lako reći. Skoro svi mi koristimo prednju stranu mozga, frontalni režanj. Zbog toga smo skloni brigama, strahovima, i imamo različite vrste fobija. Sve je to zbog toga što smo orijentisani ka frontalnom režnju. Ali, ako počnemo da se preusmeravamo ka sredjoj ili zadnjoj strani, neće biti briga, neće biti konfuzije. Bićemo u ravnoteži. Svaka meditacija, svaka tehnika, svaki Učitelj, duhovni majstor ili svaki put, svaka religija, treba da nam donese takvu staloženost. Kada kažete da ne možete da sedite i meditirate, to znači da je frontalni režanj mozga veoma aktivan, što je normalno. Ceo naš obrazovni sistem nas pritiska da budemo intelektualno korektni, ili intelektualno svesni, ali mi nikad ne razmišljamo kako možemo ostati uravnoteženi u svim mogućim životnim situacijama.

Kao prvo, ne treba da činite ni jednu aktivnist bez prisustva vašeg uma. Vaš um treba da bude sa onim što radite. Kada jedete hranu, neka vaš um bude sa hranom, tako ćete iskusiti hranu 100%. Kada se igrate sa vašim detetom, budite u toj aktivnosti. Tako ćete imati i iskustvo i ispunjenost sve vreme. Ovo je jedan aspekt.
Isto tako, šta god da kažete, osigurajte da um bude dostupan tako da nema suvišnih reči, nesvesnog razgovora, nesvesne diskusije, ili čak svađe ili tuče. Ništa se neće dogoditi, samo se koncentrišite na reči sa raspoloživim umom.
Treći nivo su misli. Misli ne možete kontrolisati, one se dešavaju. Kad se misao dogodi i mi shvatamo da smo tu misao imali, to je prvi nivo neprekidne meditacije.

2 meditation-group-in-belgrade-serbia-satsang-with-mohanji-1

Dve tehnike da bi se suprotstavili brzini vremena

1. Kao što sam rekao, mi smo orijentisani ka frontalnom režnju. Kako se povezujemo sa zadnjom stranom? To nije lako. Za to je potrebno da preusmerite vaš nivo svesti bar neko vremo svaki dan. To može biti meditacija. Dok sedite i gledate neki program, osetite kičmu na nekoliko minuta. Samo budite svesni da imate kičmu. Nije potrebno da radite bilo kakvu meditaciju samo osetite kičmu. Dok sedite u kolima i čekate zeleno svetlo na semaforu i vidite znak koji unazad odbrojava 50 sekundi, 40 sekundi, itd., za to vreme osetite kičmu. Isto tako, osetite kičmu više puta u toku dana. Samo konstatujte da imate kičmu. Posle nekog vremena, težićete da se usmerite ka kičmi brže, i za nekoliko meseci, u zavisnosti od toga koliko se brzo možete povezati, vaša cela percepcija će se promeniti. Od horizontalne postaće vertikalna. Vaša svest će se promeniti. Vaš nivo razumevanja će se promeniti. To je tako. Ako sedim ovde, mogu ovoliko da vidim. Ako ustanem, moj pogled je drugačiji, mogu da vidim odozgo. Moja svest se menja ka drugoj dimenziji, samo zato što sam svestan kičme.

2. Takođe, kada zatvorite oči i osetite svoju kičmu, možete automatski videti da se vaša svest preusmerila na treće oko. Ako se direktno koncentrišete na treće oko, a to je tačka gde se spaja 72 000 meridijana, energija tamo odlazi i stiže do 72 000 mesta našeg sistema. U isto vreme, uvek postoji mogućnost da kada se koncentrišemo i meditiramo na treće oko, može doći do preterane energizacije i čak dovesti do paralize. To se desilo čak i svecima na Himalajima. Koncentrisali su se previše dugo na treće oko i onda nisu mogli da se pomere jer im je ceo sistem bio paralizovan. Međutim, ukoliko umesto toga pokušate da se koncentrišete na kičmu, neće doći do preterane energizacije. Ono što je potrebno trećem oku, otići će tamo, a ostatak će ostati u kičmi.

Dakle, ovo nije vaš problem, ovo je problem s vremenom. Dao sam vam dve tehnike da biste se suprotstavili brzini vremena, jer morate da idete sa vremenom i da budete sa sobom. Ovo je jedini način da preživimo ovo vreme.

Osim toga, nikada ne smemeo osećati da u nama postoji neki nedostatak. Ovo je u stvari projekcija uma. Nedostaci su uvek projekcije uma. Um govori: “Ne možeš to uraditi.” To nije istina. Mi to definitivno možemo uraditi, ali koncepti kojima smo napunili naš um, kreiraju impresiju da mi nešto ne možemo. Što znači da postoji neki problem u nama. To mora u potpunosti da bude iskorenjeno. Ja sam dobar kao i bilo ko drugi. Zatim, kroz svaki korak koji napravite, vidite da li možete da uklonite mentalne blokade. Mi ih možda nemamo, skupljamo ih od društva. Takođe nam ljudi govore da možda nećemo biti u stanju nešto da uradimo. Kao što je za vreme programa u Dubaiju neko rekao: “Mohanđi, ti to možeš uraditi, ali ja nisam kao ti.” Rekao sam: “To su besmislice. Pokušao sam i bio sam u to uveren.” To je jedina stvar. U ranim dvehiljaditim dok sam upražnjavao praksu, budio sam se u 3 ujutru svaki dan, preko toga nisam mogao da spavam. Nekad sam bio generalni direktor korporacije u državi, pa smo ponekad imali zabave do kasno uveče, ali sam se ja opet budio u 3 ujutru, i od 3 do 8 sam se potpuno odvajao od sveta i meditirao. Nekad sam mantrao, onda bih meditirao, povezivao se sa kičmom i rastapao se. Pet sati sam sebi posvećivao šta god da se dešavalo na svetu. Ovo je pomoglo. Posle svih tih godina to mi je dalo svest koju delim sa ljudima. Uvek je u pitanju disciplina i posvećenost. Čak i ako se ništa ne dogodi, to je u redu. U svačijoj fazi evolucije u duhovnosti, prvo je iskustvo. Mi doživljavamo meditaciju, nešto se događa, mi smo srećni. Posle nekog vremena dolazi do stagnacije. Ista stvar ne može dati isti rezultat, pa stagnirate. Većina ljudi se ovde zaustavlja. Onda odlaze na neki drugi program, imaju senzacije nekoliko dana, i onda opet stagnacija. Zato ljudi ne prelaze na više nivoe i zbog toga ne postignu nešto.

Neko je pitao Budu: “Kako možemo biti kao ti?” Buda je odgovorio: “To je veoma jednostavno. Upražnjavajte pokoru kao što sam ja bio u pokori. Upražnjavajte samosuzdržavanje (tapas).” On je rekao: “Ja to ne mogu, jer si ti bio u ekstremnoj pokori da bi dostigao taj nivo.” A Buda je rekao: “Onda služi ljudima, služi siromašnima, učini nešto za svet. Ako je i to teško, spojite se onda sa mojom svešću. Gledajte me, povežite se sa mnom, kad god je vaš um sa mnom, vi ste sa mnom. Ako je vaše telo sa mnom, ne mora da znači da ste vi sa mnom, jer ako je vaš um negde drugde i vi ste negde drugde. Ako želite da budete sa mnom, neka vaš um bude sa mnom. Gde god da ste, nije problem. Tako ćete početi da se krećete ka mojoj svesti i postići ćete ono što sam ja postigao.”

3 satsang-with-mohanji-in-belgrade-16-may-2015
Skoro svi mi koristimo prednju stranu mozga, frontalni režanj. Zbog toga smo skloni brigama, strahovima, i imamo različite vrste fobija. Sve je to zbog toga što smo orijentisani ka frontalnom režanju. Ali, ako počnemo da se preusmeravamo ka srednjoj ili zadnjoj strani, neće biti briga, neće biti konfuzije. Bićemo u ravnoteži.

P: Na našem putu traganja, kako da znamo da li je neki izazov nešto što nas drži na tom putu, ili je to neka stara energija, nešto što nas odvraća? Kako da znam da svojim izborom koji vodi u određenom pravcu ostajemo na ispravnom putu?

O: To je veoma jednostavno. Kako znate da rastete? Po tome koliko ste smireni iznutra, šta god da se dešavalo napolju. Ovo je najbolje merilo koje možete upotrebiti.

Kako da zbacimo energije koje više ne želimo? O tome u stvari treba da prestanete da pričate i da mislite. Postoje tri nivoa privlačenja. Prvi je emocija, kad o nečemu razmišljamo, mi imamo emociju. Drugi je intelekt, kad analiziramo: “O, zašto se to desilo? Zašto je taj čovek ušao u moj život? Zašto se ovaj događaj desio? Zašto se desila ova situacija?” Sve ove stvari vas manje ili više vezuju za situaciju. Treće je da ponekad nehotično reagujemo na nju. Postajemo veoma agresivni, činimo nešto što nas povređuje, a onda povređuje i druge ljude.

Ponekad nam se slični ljudi stalno vraćaju u život. Zašto se ovo dešava? Uvek zato što je u igri neka grupa emocija. To je kao CD koji se iznova i iznova pušta. Tako privlačimo određenu vrstu ljudi, određenu vrstu situacije. Privlačimo određenu vrstu emocije zbog koje je potrebno da posmatramo i otpustimo. Možete proći kroz to, ali se u isto vreme nemojte za to vezivati. Ovo je vežba. Potrebno je da vežbate. Za to ne postoje prečice. Naravno, sada imamo regreso terapiju i sve drugo, pomoću čega možete otići u svoj podsvesni um i izvaditi neke stvari. To je drugo. Za običan život, prihvatanje svoje trenutne stvarnosti je izuzetno važno. Veoma lak način da se izvučete iz tog kruga je opet kroz kičmu. Kičma puno pomaže. Mi uopšte ne znamo koliko se možemo promeniti u momentu kad svoj nivo funkcionisanja preusmerimo sa prednjeg na zadnji deo ili na sredinu. Momentalno će otići toliko stvari koje smo smatrali veoma bitnim, kao i mnogi ljudi za koje smo mislili da su veoma važni. Neki od njih su vam možda oduzimali vašu energiju sve vreme, ipak vi ste ih zadržavali jer ste se na njih navikli. Sve to će otpasti i bićete slobodni iznutra. U momentu kad ste slobodni iznutra, ceo svet je vaš. Um je veoma dobar sluga, ali veoma loš gospodar. Kao sluga je veoma dobar jer kad jedete hranu, um je sa jezikom, osećate ukus da biste iskusili hranu. Kada slušate muziku, um je sa ušima, vi u stvari uživate u muzici. Šta god radili, šta god osećali, šta god doživljavali, um ima ulogu u tome. U isto vreme ako vas um kontroliše, onda je to druga priča. To kreira propast. Zato je um dobar sluga, ali loš gospodar.

P: Osećam da sam postao suviše smiren, da sam izgubio sve emocije. Ako se nešto desi, to me uopšte ne uznemirava. Teško mi je da komuniciram s ljudima. Da li je to normalno ili ne?

O: To je ono što ste tražili, ono za šta ste molili Babu sve vreme. Sad želite ponovo da postanete uznemireni? Ha ha ha 🙂

P: Osećam veliku vezanost za tuđu patnju. Veoma dobro mogu da se borim sa svojom patnjom. U redu, to je karma, nema problema. Ali nepravda i patnja drugih, posebno životinja me jako emotivno uznemirava i ne znam šta da radim. Sve izgleda nedovoljno. Šta bi trebalo da uradim da to transformišem da mi bude bolje?

O: Ovo je opet izopačenost vremena. U indijskom sistemu, imamo 1,7 miljardi godina Zlatnog doba, Satja juge. Ovde nema rituala, mantranja, ničeg. Svi ljudi koji postoje u tom vremenu su majstori duhovnog statusa Sai Babe. Svi su takvi, zlatni. Nema zla, nepravde, negativnosti.
Onda dolazi Treta juga, vreme Boga Rame. Traje otprilike 1,4 miliona godina. Ovo je vreme kad su dobro i zlo počeli da deluju na ovoj planeti. To je prema svetim spisima. Za vreme ovog perioda dobro i zlo su na različitim mestima, nisu na istoj lokaciji, ali su u sukobu.
Potom dolazi vreme Boga Krišne, 800 000 godina Dvapara juge, kada su se dobro i zlo nalazili u istoj porodici.
Sada je 4000 godina Kali juge, vreme u kome se mi nalazimo, gde su dobro i zlo u istoj osobi. Ponekad je neko dobar, a ponekad loš. Postoji veliki konflikt unutar pojedinca. Tako da kad pogledate ceo život, okruženje kreira mnogo posledica. Nekad okruženje čini ljude nasilnim. Većina kriminalaca nisu rođeni kao kriminalci, oni su kriminalci usled datih okolnosti. Učinili su nešto zbog pritiska vremena, a onda su otišli u zatvor. Tako se to dešava.

U ovom vremenu ceo mehanizam se vodi emocijama. Pogledajte svet spolja. Ljudi su krajnje emotivni, puni besa, mržnje, svega. Ne pričamo puno o ljubavi, a čak i ako pričamo, ljudi su nepoverljivi: “Zašto me ovaj čovek voli?” Ako kažete “bezuslovna ljubav”, to je apsolutna besmislica. Mi volimo jedino s razlogom. Ako ima novca u vašem džepu, onda je ljubav u redu. Ovakve situacije su sa najnižih frekvencija. Na tako niskoj frekvenciji, destrukcija, smrt, bol, trauma, sve ove stvari su moguće. A kolektivna svest ljudi je niska. Pogledajte opštu svest generacija iz svetske perspektive. O čemu razmišlja 7 milijardi ljudi? Nema mnogo ljudi koji razmišljaju o pomoganju drugim ljudima, možda 10%. I oni pomažu drugima samo u svojstvu rituala. Većina drugih ljudi je u haosu, borbi, jurnjavi, žele da zarade novac. Na primer, govorio sam grupi studenata u Njujorku. Oni svi pohađaju različite kurseve. Pitao sam ih: “Zašto ste uzeli ovaj predmet?” 80% studenata je odgovorilo: “To nam obezbeđuje mnogo novca.” Ovo je pogrešan razlog za odabir predmeta. Ali danas svet funkcioniše na pohlepi tj. zarađivanju novca, takmičenju. Tako da ono što spolja vidite kao nepravdu dešava se zbog ovoga. Pogledajte našu modernu medicinu. Većina lekova koje danas koristimo su testirani na životinjama. Mnogo životinja je umrlo da bismo mi danas preživeli. Mi smo oduvek imali prelep prirodan sistem koji se zove Ajurveda. Porodica moje majke se po tradiciji uvek pridržavala Ajurvede. Ujak moje majke je u svoje vreme bio jedan od najuvaženijih lekara Ajurvede. Pre nego što je umro pitao sam ga o nasilju u lečenju. Odgovorio je: “Ajurveda nikad nije verovala da je to za ljude. Pred Ajurvedom sva bića su jednaka. Ceo svet pripada svima, svakoj vrsti. Ajurveda nikad nije verovala da je kreirana za ljudska bića. Na primer, imali smo nauku za slonove. Viđao sam ljude koji su mogli da komuniciraju sa slonovima, divljim slonovima koji su ubili ljude. Video sam jednog čovek kako je pričao sa njima i slonovi su otišli na drugu stranu. Oduvek smo imali sve te nauke, ali zbog pohlepe većinu smo uništili. A sve to su godinama stvarali sveci, ne ubrizgavanjem nečega u životinje, ne ubijanjem vrsta. To je poteklo iz prirode. Priroda im je to dala.”

Ako pogledate svu prirodu, videćete da nam je bog dao tri izvora energije sa kojima možemo mirno da živimo i koji ne zagađuju svet: energiju sunca (solarnu energiju), energiju vetra, energiju vode. Sve ovo ne može zagaditi svet, ali šta mi uglavnom danas koristimo? Gorivo iz zemlje koje zagađuje okolinu. To je kao da se sadržina utrobe prospe napolje. Svi toksini, svi unutrašnji organi su napolju. Takav je svet postao. Zašto se to desilo? U pitanju je vreme. U pitanju je frekvencija vremena. Kad se nalazimo na najnižoj frekvenciji, pohlepa je nivo funkcionisanja. Ovo stvara nepravdu.

Kako onda da se odnosimo prema svetu? Ovo je pitanje za million dolara. Kroz mir. Budite mirni iznutra. U redu, okolina je takva, ljudi su ovakvi, sisteme kreiraju ljudi ovako, i kako onda napravati značajnu promenu? Tako što ćemo biti smireni. Tako što ćemo biti spokojni. Tada će ljudi dolaziti da vas pitaju: “Kako možeš biti miran u ovoj situaciji?” Ovo je jedini i najbolji način. Vodite svojim primerom. Ne budite ljuti na sebe. To ne valja jer dovodi do bolesti. Ne budite ljuti na spoljašnji svet. Ni to nije dobro. Ali ponekad možete iskazati ljutnju samo zato da biste preneli poruku. Samo zbog jačine. Što znači da možete prosiktati kao zmija, ali nemojte da ujedate. Tada će druga osoba znati da možete biti opasni i otići će. Ako ste ljuti na sebe, zasigurno ćete dobiti neku bolest kasnije. Zato nije dobro biti ljut na sebe, treba prihvatiti sebe: “Nisam zadovoljan ovom situacijom, ali neka me.” Druga stvar je da ne budete ljuti na društvo. Umesto toga, zamenite ljutnju sa ljubavlju. Treba da ispoljavate ljubav umesto svađe i vike. Recite: “Dođi ovamo, volim te. S tobom sam.” Ako prenesete ovakvu poruku, to će biti veoma umirujuće za drugu osobu. “Nisi sam, volim te.” Ovo su veoma snažne poruke. A vi tako treba da mislite, to nisu samo reči. Ako sa tog nivoa funkcionišete, veliki mir će nastati izvan vas i u vama. Unutrašnje bogatstvo je trajno. Ako zaradite mnogo novca, nema garancije da će to ostati sa vama, ali ako ste bogati iznutra, to uvek nosite sa sobom. Zato, kad god se naljutite, setite se mene. Ha ha ha 🙂

P: Nalazimo se u vremenu koje se ubrzava, a od 21. decembra 2012, kad su Sunce, Zemlja i planete bile u poravnanju, izloženi smo ogromnim magnetnim talasima iz kosmosa, iz središta Zemlje, sa namerom da pređemo u treću, četvrtu, petu dimenziju. Pošto su ove energije jake, kako da se uskladimo s njima? Verovatno kroz ljubav i mir. Ali možete li nam reći nešto više o tome?

O: Nemamo mi tu šta da radimo, jer ništa drugo ne možemo nego ono za šta smo trenutno u prilici. Ali energije su se definitivno promenile i menjaju se. To je proces. To se dešava. Najveća promena je od četvrtog do petog nivoa. Četvrti je emotivni nivo, a peti je intelektualni. Peti nivo je veoma blizu duhovnog nivoa, svesnosti. Sama promena može uništiti jednu trećinu svih bića ovog sveta, jer ima potencijal da zbriše jednu trećinu svih bića na Zemlji, ne samo populaciju.

Najveća promena je u obrascu disanja, od horizontalnog ka vertikalnom.

Isprobaćemo jednu malu tehniku:
Zatvorite oči, držite kičmu uspravno, ja ću vas voditi.
Ne pomerajte se nekoliko minuta. Idite do korena svoje kičme. Dišite svesno uđaji. Kada dah stigne do vrha glave, zadržite ga. Potom izdišite sve do dole. Udahnite, zadržite, izdahnite, zadržite. Udahnite, zadržite 10 sekundi, izdahnite, zadržite 10 sekundi. Ponovite još tri puta.

4 meditation-group-in-belgrade-serbia-satsang-with-mohanji

Obično disanje, ali kako na taj način um postane prazan?! Ovo je samo jedna od tehnika gde ste ukoliko ispraznite svoj um spremni da primite energije sa viših nivoa. Sve što treba da uradite je da ispraznite vaš um. Smeće, smeće, smeće.
Vaše pitanje je bilo kako da se prilagodite i budete prijemčivi za više energije. Odgovor je praznina. Ha ha ha 🙂

P: Ovde sam sa svojim momkom a vi ste u naše živote ušli prošle godine, i zaista (pogledajte, suze su počele da mi idu) zaista, moj momak se veoma promenio. Pronašao je svoj mir i naš život je krenuo u potpuno drugačijem, mnogo lepšem pravcu. Sada, u našoj svakodnevnoj komunikaciji, njegov stav je: “Ne želim da čujem nikakve negativne vesti, ne govori mi takve stvari.” Ako hoću da mu kažem nešto o nekom filmu, ne želi da gleda jer to utiče na njegov mir. Ako se daju vesti o nečijoj tragediji, ne želi to da sluša da ne bi ugrozio svoj mir. Mislim da čovek treba da čuje o tuđim tragedijama, da bi video šta se dešava. Šta mislite o tome?

O: Treba li da se složim ili da se ne složim? Ha ha ha 🙂
Izvor svega je impresija. Kada kažem “majmun”, iznenada imate sliku majmuna, dobijate obličje i karakteristike majmuna u vašem umu. Odakle to dolazi? Ovo se već nalazi u vašem sistemu. Impresija je suštinski uzrok svih naših koncepata, svih naših ispoljavanja, svih naših maštanja. Sve je zasnovano na impresiji. Impresija su podaci koje sakupljamo iz spoljašnjeg sveta koristeći telo, um i intelekt.

Bežanje od situacije nije dobra ideja, jer se to u stvari naziva eskapizam (*bekstvo od stvarnosti, od života). U isto vreme, upuštati se u nešto neopremljen, bez odgovarajuće pripreme ne može pomoći. Isto kao da ste otišli u rat bez oružja, što znači da ćete biti ubijeni. Sakupljanje mnogo impresija iz vesti, televizije i od ljudi nije dobra ideja jer povećava zagađivanje. Što je manje impresija, manje je koncepata. Što je manje koncepata, mi smo slobodniji, imamo unutrašnju slobodu. Ali recimo da se u ovom mestu zakon o porezu na dohodak promenio. Pošto nisam gledao vesti, nisam znao i nisam platio porez. Šta će se dogoditi? Ne možete reći: “Ja verujem u Mohanđija i Boga, pa neću platiti porez.” Postoji izreka u islamu, kod muslimana: “Veruj u Alaha, ali vezuj svoju kamilu.” Ha ha ha. Zato je važno da znate šta se oko vas dešava kako biste bili pripremljeni. U isto vreme, ako zadržavate impresije i nastavljate da pravite koncepte, to će vas vezati. Zbog toga morate da nađete balans između ova dva. Budite obavešteni, ali u isto vreme nemojte se uplitati.

Prošle nedelje jedan čovek mi je rekao: “Mohanđi, ti ne znaš koliko te volim. Ne mogu kontrolisati tu ljubav. Bio bih spreman da ubijem nekoga ko je protiv tebe!” Da znate da je ovo veoma opasno. Ha ha ha. Odgovorio sam mu: “Ukoliko ljudi nisu baš ljubazni, nije dobro biti pasivan. Nemojte samo leći dole i dobiti batine. Ali u isto vreme nemojte ubiti. Oba ekstrema su loša. Negde u sredini, budite ljubazni, ali u isto vreme ne trpite gluposti.”

Mislim da sam vam odgovorio na pitanje. Budite obavešteni šta se dešava, ali nemojte oko toga biti suviše emotivni da se emocije ne bi u vama nagomilavale. To neće stvarati koncepte. Što više koncepata imate, više ste vezani, više ste paralizovani.

P: Znamo da treba da otpustimo stvari, da zbacimo nered. Možete li mi dati savet kako da se otarasim nagomilanog besa? Nosim toga puno u sebi kao posledicu različitih potiskivanja. Osim udaranja i šutanja jastuka ili vreće, kako da se očistim? Jer čak mi i deca govore da sam zaboravila kako da se smejem.

O: Ovo je situacija za sve. To nije samo vaš akumulirani bes, on je takođe i nasleđen. Ponekad takve stvari nasleđujemo od porodice. Nemojmo misliti o sebi samo kao o pojedincima. Pojedinci smo za spoljašnji svet, ali nosimo i prtljag od porodice. Imamo svoj sopstveni prtljag koji nakupljamo u ovom životu, ali takođe nosimo i prtljag od predaka. Shvatite jednu stvar. Što je teži prtljag, skuplje je putovanje. Posebno ako je prtljag tuđ. Najbolji način da se tome suprotstavite je da pomažete ljudima koje ne poznajete. Samo pomažite ljudima koje ne poznajete bez ikakvog razloga.

5 mohanjis-50th-birthday-celebration-at-mohanji-ka-aangan-jammu-1

Mnogi misle da je potrebno mnogo novca da bi se pomagalo drugim ljudima. Ovo apsolutno nije istina. Ne radi se o novcu. U pitanju je vaš stav koji dovodi do značajne promene u svetu. Daću vam jedan primer. Nešto slično pitanju koje ste postavili. Ovo se desilo u severnoj Indiji. Jedna osoba koja je veoma bogata (veoma bogata u smislu da ima dovoljno novca, da ne mora da radi) bila je puna besa. Mene mnogo voli, ali nikog drugog ne voli. Rekao sam joj: “Brini se o mojoj deci.” Imamo školski centar za islamsku decu, kao što su Romi, koja su stara od tri do petnaest godina. Tamo se nalazi 130 dece, od kojih su mnoga zlostavljana. Kad bi ljudi znali da su ona ovde došla zbog školovanja, pretukli bi ih. Ponekad bi petogodišnja devojčica čuvala trogodišnju sestru. Takve situacije imamo. Veoma, veoma loše. Pa sam rekao ovoj ženi: Trebalo bi da se staraš o ovom mestu.” Kada je počela da odlazi tamo i da doživljava bol male dece, potpuno se promenila. Ne može da se naljuti, jer je toliko toga videla i uvučena je u to. Odjednom se cela stvar promenila. Onda smo 2013 imali festival koji se zove Divali, a ona je pitala decu: “Koji poklon želite za “Divali”?” Odgovorili su: “Želimo Mohanđija.” Ha ha ha 🙂 Zvali su me i rekli: “Hoće da te vide.” Tako da sam otišao tamo. To je bilo tako lepo iskustvo, ljubav koju su delili, a videli su me samo na slici. Retko me viđaju, ne idem tamo često, ali su sa slikom razvili veoma mnogo ljubavi. Onda sam pitao tu ženu: “Kako se sad osećaš?” Odgovorila je: “Mohanđi, promenio si mi život.” Rekao sam: “Ništa nisam uradio. Ti si ga promenila promenom svog stava.”

P: Kako da prevaziđem svoj strah od letenja?

O: Za strah od letenja, mislim da moraš da ideš na regresiju. Moraš da dođeš do uzroka gde je strah nastao i otkloniš ga.

P: Kako da znamo koje je u životu naše pravo zanimanje?

O: Ono što je dobro za vas je ono što vas razvija, ono što vas čini bogatim iznutra. Bilo koji posao koji je po prirodi kreativan, od kojeg se vaše srce širi, je dobar za vas. Kad ujutru ustanete i osetite: “Baš sam srećan, jutro je! Moram na posao.” Znači da volite svoj posao, da vas to razvija, da je to dobro za vas. Ali ako osetite: “O Bože, jutro je, moram na posao.” Ha ha ha. Znači da to nije dobro za vas. To je veoma jednostavno. Ono što vas čini srećnim, što vas čini staloženim je dobro za vas. Šta god da radite na silu to nije dobro za vas.

Setite se samo jedne stvari. Kad ste prirodni, moćni ste. Kad ste neprirodni, veoma ste slabi. Ako ovo upamtite, razumećete sve drugo u životu.

P: Moji roditelji su veoma bolesni, posebno moja mama, kako da im pomognem?

O: Svaka situacija ima neki uzrok, to nije samo ovaj jedan dan. Pre svega, prihvatanje. Ovo je situacija. Drugo, dajte hrabrost, ne suze. Živite svoj život, zbog vas su mnogi ljudi srećni. Govorite lepe stvari. Govorite najbolje stvari. Je l’ znate priču o dvoje ljudi u jednoj sobi?

PRIČA o dva čoveka koja su ležala u bolnici

Bila dva bolesna čoveka u jednoj sobi u bolnici. Jedan je ležao s jedne strane, a drugi pored prozora. Tako da prvi nije mogao da vidi šta se dešavalo napolju. Obojica su bili prikovani za krevet. Prvi je pitao šta ima napolju. Čovek pored prozora je pričao priče o divnim stvarima, pričao je sve lepe stvari. Kasnije je on umro, onaj prvi je došao na njegovo mesto, a tamo je bio samo zid! Sve to vreme, čovek koji je umro je zabavljao onog drugog. Na ovaj način možemo učiniti nečiji život boljim. Ali ako sedimo i plačemo, vučemo sebe i druge ljude na dole. Sažaljevanje i samosažaljevanje su poput otrova. One baš kao i otrov parališu vas i druge ljude.

P: Kako ste znali da vam se desila ogromna promena u svesti i da ste postigli ono krajnje?

O: Želite li da znate pravu istinu? Još uvek ne znam. Nikad ne pitam. Nikad ne proveravam. Nikad nisam pitao da li sam stigao ili da li sam se razvio. Postoje različita stanja uma. Na početku smo radoznali da saznamo zašto se nešto dešava, gde se nalazimo,… Sva ova pitanja nam stalno padaju na pamet. Um je preterano aktivan jer se nalazimo između aktivnosti i rezultata. Aktivnost – rezultat, aktivnost – rezultat. Um postavlja sva pitanja: “Dokle si stigao? Da li si prosvetljen?” Sva ova pitanja dolaze. Na sanskritu se ovo zove savitarka samadhi. Kad vam je potreban odgovor na sva vaša pitanja, to je savitarka samadhi. Onda se to menja u nirvitarka samadhi, gde šta god da se desi nemate nikakvih pitanja. Potpuno ste mirni. Uopšte nemate pitanja. Potom se ona menja još dalje do nivoa gde bilo da se nešto dogodi ili ne, bilo da je situacija tu ili ne, bilo da ljudi dolaze da vas vide ili ne, ništa nije važno. Dakle, na svakom nivou, mi smo u drugačijem režimu i prestajemo da gledamo gde smo stigli. Sve ovo će proći. Um postaje apsolutno prazan.

6 shaktipat-Mohanji

Prevod: Staša Mišić
Lektura: Jelena Fassbender
Uređivanje: Biljana Vozarević
Originalni tekst je ovde

Moć gubitka

1 navanath_web-full
Više usta – jedna istina

Godinama sam imao privilegiju da budem svedok i da učestvujem u mnogim duhovnim zajednicama – fizički i metafizički. U ravnima izvan planete zemlje, duhovne zajednice su više poput zajedničkog korišćenja svesti ili svesnosti. Ovo znači da nečija misao postaje svačije razumevanje. Nema pitanja i odgovora, jer nema intelekta da ispituje. Tišina je nosilac svesnosti. Evo nekih odlomaka, ima ih još mnogo. Nadam se da ću vam jednog dana preneti još više.

Moć gubitka

Sedeli smo ispod drveta u stanju apsolutnog blaženstva i velike zahvalnosti. Mentalno sam se, potpuno prepustio, legavši ničice pred Njegova stopala. On je to potvrdio, sklopivši ruke i produživši pranaam (pozdrav). Kad god su nam oči bile zatvorene, davali bismo jedan drugome pranaam i Namaskar. Radost postojanja sa potpunim odricanjem!!!
Nasmejao se u sebi. To je slično osmehu veoma male dece dok spavaju. Niko ne može da razume šta je razlog osmeha i suza, tih malenih beba. Nasmejao se i ponovo me pogledao u oči. Zatim se okrenuo. Ja sam samo posmatrao i udisao nadmoćno prisustvo Velikog Učitelja. Oko jedanaestoro nas je sedelo ispod drveta, na obalama reke Gang, blizu Avadute.
Rekao je: “Svi ste vi ovde došli iz daleka. Zašto ste došli da me tražite? Šta vam mogu dati što vi već nemate? Nemam ništa nikome da dam. Sve što imam, imate i vi. Zašto ste morali da dođete i da trošite toliko mnogo novca i vremena? Da biste videli golog, ludog čoveka?” I opet se smejao. Ovo je sve bilo na hindu jeziku.

2 a-true-avadhoota1
Duhovni gospodar

Rekao sam: “Ti si nas zvao. Mi smo došli. Bez tvog poziva, ne bismo mogli ovde da dođemo. Sve što nam je potrebno, jesu tvoji blagoslovi.” Ponovo me je pogledao u oči. Onda se okrenuo i neko vreme gledao u večnost. Rekao je: “Da li čujete kako ptice pevaju? Kako ste to čuli? Vaš um je otišao tamo na drvo zajedno sa vašim ušima? Um ne bi trebalo da ode od vas. Trebalo bi da ostane u vama. Ptice će pevati, ali će pevati unutar vas. Ne postoje ptice izvan vas. Sve se nalazi u vama. Da li me razumete?” Klimnuo sam glavom. Nije govorio. Zapovedao je. Njegove su reči bile zapovesti koje su morale da deluju na sve one koji slušaju. Osetio sam njegovu moć i dubinu. Nadležni su bili zaprepašćeni. Čovek koji je ostao nag i nezavisan izražavao je uverenje i autoritet jednog Gospodara. To je bio njegov duhovni nivo.

3 Sound of silence
Zvuk tišine

Druga osoba je pitala: “Svami, šume nestaju. Gde tragalac može pronaći mir?” Odgovorio je: “Kome su potrebne šume? Ko ih uništava? Ako ne možete pronaći mir gde god da ste, nećete ga moći pronaći ni u šumi. Mir je uvek u čoveku, ne izvan njega. Ne možete pronaći mir izvan vas, ako je vaš unutrašnji prostor u haosu. Očistite vaš unutrašnji prostor lepim mislima, rečima i ono preostalo, akcijom. Imaćete mir bilo gde. Svet spolja je izraz vas samih. Ne postoji spoljašnji svet odvojen od vas. Vi ga stvarate. Vi ga uništavate. Sve stvarate unutar vas. Sve uništavate unutar vas. Tako da nema poente da idete u šumu da biste našli mir. Bićete još više uznemireni.

4 siddhas
Eho jednog Oca – Šivoham

Rekao je: “Ljudi uče o čakrama, nadijima, auri. Ljudi su toliko zaglavljeni u mislima o omotačima (košama) i njegovim dodacima. HA HA HA. Koja je korist? Više ega? Kada ćete prestati da gledate u sebe (vaše dodatke) i pogledati u Sebe? Ljudi drže detaljna predavanja o kundaliniju koji se kreće kroz Muladaru, Svadištanu, Manipuru, itd. Koja je korist od mesa jednom vegeterijancu? Koja je korist od znanja kada nema pravu upotrebu, i stvara u nama još više haosa? Moramo da prestanemo da koristimo sva ta znanja i krenemo naviše. Treba da odbacimo imena i likove i da krenemo naviše. Koliko ćemo se još dugo čvrsto držati takvih stvari? I zbog čega? Na kraju, sve mora iščeznuti.
Istinska sreća je u gubljenju. Gubljenju svega što dodaje teret vašem postojanju. Istinska sreća je kod onoga koji nema ništa. Ništa da brani. Ništa što ga plaši. Ništa od čega beži. Ništa da radi. Ništa da dokazuje. Ništa o čemu će da razmišlja. Ništa da dostigne. Ništa!!! Nema potreba. Nema zahteva. Izgubite sve. Ime, slavu, lik, misli, znanje. Izgubite sve. Doživećete radost bez razloga i čudo vašeg večnog duha. Doživećete istinsko stanje oslobođenja – Đivan Mukti.

5 temptations. fantasy_cruise_ships
Iskušenja mame um, mudrost sprečava pad

Onda je uzeo čašu i rekao: “Čovek se čvrsto drži svojih igračaka, baš kao dete koje ne može da pusti svoje igračke. Čovek je dete i jedina razlika je u njegovoj veličini, ne u njegovom izgledu ili stavu. O Čoveče!!! Kad ćeš otpustiti? Kad ćeš ostaviti svoje igračke? Priroda uvek završava tako što svaki put iznova nasilno uklanja te igračke i otprema vas iz postojanja. Nemaš kontrolu nad sopstvenim životom i nemaš kontrolu nad svojom smrću!!! Kakav jad!!! O Čoveče!!! Šta mogu reći? Šta ti mogu dati? Odlazi. Ništa ne možeš dobiti od mene. Mnogi dolaze ovde da vide da li mogu smanjiti njihov prtljag patnje!!! Kako vas mogu osloboditi od bilo čega, kada to toliko čvrsto držite uz svoje grudi? Šta ja imam? Nemam ništa, samo ovo parče tkanine oko pojasa. Šta vam mogu dati?

6
Ustanovljena zahvalnost je svojstven blagoslov

O Čoveče!!! Stalno gradiš kule od peska!!! Stalno gradiš veoma neotporna carstva, koristeći čak izdaju i prevaru, i plačeš kad propadnu. Kad ćeš ostaviti sve što je prolazno i čvrsto prigrliti sve što je trajno? Zapamti, moraš se držati svoje majke (Svemoćnog Boga), kao što se beba majmuna čvrsto drži za svoju majku, dok On (Svemoćni) ne preuzme kontrolu čuvajući te kao mačka svoje mače. Ako se beba majmuna slabije uhvati, pada i umire. Pri tom padu niko ti ne može pomoći. Samo si ti odgovoran. Neka ti to bude jasno. Ti iznova gradiš kratkotrajna carstva iz života u život. I još uvek ne možeš da shvatiš njihovu uzaludnost!!! Avaj, Čoveče, beži odavde. Ništa ti ne mogu dati. Ti ništa ne možeš da uzmeš od mene.” Zatvorio je oči i prošaputao: “Svi trče. Trče za čim? Ko koga čeka? Ako uopšte čekaju, šta čekaju? Samo da ispune neke sebične ciljeve!!! Svaki susret ima sebičan cilj. Niko se ni sa kim ne sastaje zbog bezuslovne ljubavi. Sve je uslovljeno. Ko je kreirao sve te susrete sa kojima se borite da ih savladate? VI. Vi ste sve to stvorili i sad patite. Ne možete s tim da izađete na kraj. HA HA HA. O Čoveče!!! TRČI TRČI… Trči koliko god hoćeš. Jednog dana moraćeš pasti. Pasti sa svojih pretvaranja. Pasti u pravu istinu. Kada ćeš ovo shvatiti? S tobom ili bez tebe, iste zvezde će ukrašavati nebo i isti Gang će napajati travu. Da li osećaš da si toliko važan? Razmisli još jednom. Život je postojao pre nego što si se rodio. Život će se nastaviti bez ikakvih problema i kad ti napustiš zemlju. Koji susret ćeš zadržati? Za šta se čvrsto držiš? Budi zahvalan za sadašnji trenutak. Budi Zahvalan. To je sve što možeš da uradiš. Od mene ništa ne možeš dobiti. Gubiš vreme ovde. Idi, idi u svoju razonodu i nastavi život pretvaranja i izmišljotina. ODLAZI!!! Ovde gubiš svoje vreme. NIKADA ME NEĆEŠ RAZUMETI!!!” Jedan čovek je rekao: “Svamiđi, dozvolite mi da sednem blizu vas i dobijem korist od vašeg prisustva. Dozvolite mi da nešto dobijem.” Odbrusio je: “Nećeš ništa dobiti. Došli ste ovde sa napunjenim umom. Prepunim ega, koji zbraja vaše dobitke. Ne možete ništa dobiti. Šta možete trajno dobiti kad morate sve izgubiti? Svi ste ovde da nešto dobijete, da uzmete nešto. Niko ne može da da, dok priroda nasilno ne otme stvari. Jadni Čoveče!!! Kakva si neznalica!!! Idite, idite u svoje prodavnice i igrajte vaše komercijalne igre – igre sticanja i gubljenja. Ovde traćite vreme. ODLAZITE.”

7 gorakhnath_18714
Oslobođenje je u Gubitku

Čovek je Meso. Od Mesa se proizvodi još više Mesa. Ego baziran na mesu. HA HA HA. Čovekov ego se razvija i buja na osnovu ovog mesa. Meso i Kosti. Pogledajte meso i kosti zemljskih bića iz prošlosti širom zemlje. Nekada su se i oni kretali baš kao vi. I vi ćete jednog dana postati to isto što i oni. Ne budite suviše ponosni. Razumite svoju realnost. Prihvatite svoju realnst. Budite zahvalni. O Čoveče!!! Ne budi suviše ponosan na sebe. Kada parfem koji nosiš izvetri, ti ćeš isto zaudarati. Ti si samo krv i meso. Privremeno oblikovan od mesa i kostiju!!! Od toga si sastavljen. Pogledaj u organe životinja koje ubijaš. Uredno ih pakuješ za prodaju u svojim supermarketima. O higijenski mesojedi, i vaše telo sadrži iste organe. Minus duša, vi i te mrtve životinje ste isti. Ubijate ih, jer volite da jedete njihov leš. Isto tako vreme voli da jede vaš leš. Vreme će vas sve potpuno uništiti. Zato dok živite, budite svesni ovih činjenica. Vežbajte nenasilje misli, reči i dela.

8 shirdi-baba-comparison
Kada ćeš me spoznati? Kroz koliko života?

Život je raznolik. Za sve što se rodi, smrt je neizbežna. Jedan život stvara mnogo života, baš kao što meso proizvodi više mesa. Prvo postojanje je bilo bez uzroka, kao razlog demonstriranja relativnosti. Ostala su sva karmička, sve do konačnog ujedinjenja. Život stvara karmu. Jedna karma stvara još više karme. Duša ispašta tokom rađanja i smrti. Čuvaj se Čoveče, nisi ništa bolji od onih svinja koje žive u prljavštini. Pogledaj u svoj sopstveni unutrašnji prostor. Šta se tamo nalazi? Koji OTPAD tamo skladištiš i gajiš? Ne. Nemoj mi reći. Ne želim da znam. Sada ti meni reci, šta treba da uradim? Šta da radim s tobom? Odlazi. Ništa od mene nećeš dobiti. Čak me nećeš ni razumeti. Pogledaj u one koji su prekriveni šafranom i ukrasima moći!!! Jadni Čoveče. Oni se kriju u šafranu. Oni kriju svoju nesigurnost!!! Jadni Čoveče. Ostavi ih na miru. Oni su isti kao i ti, zbrajaju dobitke i gubitke. Samo ih ostavi na miru. Oni sve ovo čine radi preživljavanja. Ti sveštenici takođe čekaju svoje žrtve – nesigurne žrtve. I njih pusti da žive. Ti religiozni fanatici, koji jure da preobrate ljude koji nisu ništa drugo već labilni umovi i meso i kosti, pokušavaju da povećaju broj ljudi u svojoj zajednici. Ljudi neznalice. I njih pusti da žive. Upravo si rekao da džungla više ne postoji. Životinje su tamo svakako. Džungla bi trebala da bude tamo. Prava džungla se sada premestila u grad. Sam tvoj um je jedna nesavladiva džungla. O Čoveče!!! Koliko otrovnih zmija i opasnih emocija tumara tamo nekontrolisano!!! Šta ti mogu dati? Ti si sve kreirao. Ti si sve uzgajao!!! Hvala Ti. Ni ja neću ništa od tebe.”

“Glupi čovek, toliko je zabrinut oko “pravog puta”, da čak i ne zna koji je njegov pravi put te sledi nečiji drugi!!! On ne može da dozvoli duši da ga vodi, jer nije svestan svog postojanja – čak ni jednom dnevno. Pa onda ponavlja iste životne greške, iznova i iznova. Kakva šteta!!! Čoveče, oslobođanje je u odricanju, ne u posedovanju. Neka ti to bude potpuno jasno. Šta ćeš dobiti time što ćeš me videti? Ono što vidiš je samo krv i meso. To nisam ja. Pa šta onda vidiš? Možeš li videti moju dušu? Da bi video moju dušu, trebalo bi da vidiš svoju dušu. To je pravi put!” Ipak, mnogi ovo neće razumeti. U ovoj hrani mnogi neće uživati. Ovo je božanski nektar (amrut). Oni koji mogu da svare ovu hranu, biće oslobođeni. Ovo će čuti samo oni koji to zaslužuju. Ostali će nastaviti sa idejom da intelektualno dokuče beskonačnost. To je uzaludna vežba. Na kraju će od toga dići ruke i dosegnuti istinu. Svaki put vodi do oslobođenja. Vreme i prostor su različiti. Zbogom.

12322868_989149631142774_1939653173325362406_o
Više usta – jedna istina

Prijatelji moji, 2006. sam komunicirao sa jednim astralnim duhovnim učiteljem- istinskim božanskim bićem. Postavljao sam uobičajena pitanja, na koja je on strpljivo odgovarao. Posle sat ili više učitelj je odlučio da ode. Pitao me je: “Šta mogu da učinim za tebe?” Rekao sam: Potrebno mi je da uvek budem povezan sa Astralnim Učiteljima kao što si ti. “Odgovorio je: “Srediću to.” I otišao. To je bilo divno iskustvo. On je održao svoje obećanje. Deo teksta iznad je uzet iz našeg druženja sa avadutom kojeg smo sreli u Haridvaru za vreme Maha Kumba Mele, 2010. Ostalo su odlomci iz mog konstantnog astralnog telepatskog komuniciranja sa mnogim Avadutama ili Majstorima, najčešće dok sam putovao sa njima i slušao njihova telepatska komuniciranja sa drugima.

Mnogi majstori nemaju fizička tela. Ne postoji jezik za misli. Pokušavam to da ispričam sa istim intenzitetom sa kojim su oni to preneli u mnoge umove, u više navrata. Moj posao kao čoveka od krvi i mesa je da to iskreno prenesem. Moj posao nije da vas preobratim. Nemam nikakav smišljeni plan. Verujem da vi možda imate bar onaj o oslobođenju – Đivan Mukti? Ako ovo odgovara vašem životnom planu, uzmite. Ako ne, ostavite. U svakom slučaju, VOLIM VAS. Bog Vas Blagoslovio M

Mohanji 1
Spoznavši sebe, spoznaćete mene

Prevod: Staša Mišić
Lektura: Jelena Fasbender
Uređivanje: Biljana Vozarević
Originalni tekst je ovde.

U potrazi za dragocenim – 1. deo

Gnezdo – Istinita priča

1

Brajan je pripadao porodici srednje klase. To znači da je nasledio mnogo više „URADI“ i „NEMOJ“ od svoje porodice i društva, nego njegovi bogati i siromašni prijatelji. Bogatstvo, ili viša kupovna moć, i siromaštvo, ili nekupovna moć, imaju jednu zajedničku stvar – SLOBODU. Srednja klasa nema taj luksuz, tako da se oni kriju iza zavese ugodnosti koja se zove moral. Kada zidovi društva spreče njihovu pokretljivost, oni se kriju iza vela moralnosti. Ovo je istina o životu srednje klase.

Brajan je bio prilično stidljiv i introvertan momak, koji je izbegavao sve vrste suočavanja, ali je bio protiv raznih oblika nepravde sa kojima se susretao u svakodnevnom životu. Bio je vrlo osetljiv i nosio se sa dosta kompleksa. To ga je često sprečavalo da zablista punim sjajem i da prigrli i iskoristi svaku priliku ne bi li se istakao u svom razredu.

Brajan je živeo sa roditeljima i mlađom sestrom u predgrađu Mumbaija. Po završetku dvanaestog razreda, krenuo je na fakultet, radi daljeg obrazovanja. Tamo je upoznao Mirandu, inteligentnu devojku sa praktčnim, direktnim i ozbiljnim stavom. Izgledala je kao da tačno zna šta želi i kako to da ostvari. Brajan je u početku, osećao divljenje prema njoj, a kasnije je to divljenje preraslo u opsesiju. Mirandino odsustvo učinilo bi ga depresivnim i potištenim. Iako nije bio siguran da li ga je ona na bilo koji način, primetila, bio je jako srećan što je bio u njenom prisustvu. Impresioniralo ga je i to kako je Miranda umela da prozre svoje udvarače, da se nosi sa njima i da ih drži na distanci. Veliki nivo zrelosti za devojku u njenim godinama. Imala je takav stav i stil da se većina momaka nje zapravo plašila. Zbog toga su je ostavljali na miru. Ovim je Brajanovo divljenje prema njoj i njenoj eleganciji još više raslo. Izbori su ih zbližili. Izbori su im omogućili blizinu i vreme potrebno da razviju vezu. Zaljubili su se. Iako se desilo jako spontano, za Brajana je ovo bilo ostvarenje sna. Postali su veoma bliski, a vremenom su postali nerazdvojni.

Um je sedište emocija. Um je započeo proces „posedovanja jedno drugoga“, mada je ovo više bio slučaj sa Brajanom. Video je da Miranda ide na kafu sa muškim prijateljima, da se šale i smeju glasno, pa je postao veoma ljubomoran. Polako, počele su da se pojavljuju razlike u mišljenjima, koje su ubrzo prerasle u velike svađe. Um je davao različite dimenzije Brajanovoj mašti. Nije znao kako bi mogao da zaštiti Mirandu od drugih muškaraca. Svakoga dana odlazio bi po Mirandu, odvozio je u školu i nakon predavanja vraćao je kući, iako mu je taj put bio zaobilazan, prilično monoton i oduzimao mu mnogo vremena. Miranda nije bila preterano srećna zbog Brajanove prenaglašene posesivnosti. Ali, pošto je cenila njegovu iskrenost, poštenje i dobro srce, progutala bi njegove prigovore bez mnogo otpora.

Ljubomora izvlači napolje đavola u ljudima
Ljubomora izvlači napolje đavola u ljudima

Miranda je bila veoma lepa i inteligentna. Bila je u samom vrhu njene generacije. Uvek je blistala u svima takmičenjima i bila veoma brižna i uviđavna prema drugima. Stav i svest o dobrotvornim svrhama, za nju je bilo nešto najprirodnije. Pomagala je siromašnima i onima kojima je pomoć bila neophodna kada god je mogla, vrlo spontano, bez potrebe da čeka podršku drugih ljudi. Sa lakoćom bi uzela ranjenog psa sa ulice i čuvala ga kod kuće dok se ne oporavi. Hranila bi ptice svakodnevno. Uvek bi nosila nešto hrane sa sobom za siromašne, stare i zapostavljene beskućnike na ulicama Mumbaija. Brajan je voleo ovu Mirandinu stranu te je i on volontirao dajući joj konstantnu podršku. Ovo je bila jedna od stvari koja je držala Brajana blizu Mirande.
3
Vreme je brzo prolazilo. Studije su se završile i Brajan i Miranda su se zaposlili u dobrim institucijama i odlučili su da se venčaju. Njihovi rođaci i nekolicina prijatelja prisustvovali su venčanju. Nakon venčanja, preselili su se iz roditeljske kuće u iznajmljeni stan, koji su kasnije kupili na kredit. Novi život je počeo. Miranda je preuredila njihov dom u skladu sa njihovim primanjima i nazvala ga „GNEZDO“. Za šest godina braka, dobili su troje dece. Posle dečaka i devojčice, najmlađa je bila Ana. Lepo i slatko dete. Miranda je uspela da napravi sklad između njenog porodičnog i poslovnog života. Brajan je često bio zadivljen količinom njene energije. On bi se sa posla vraćao uglavnom veoma umoran i iscrpljen, dok bi Miranda za to vreme još i kuvala, vodila računa o deci i o njemu, pripremala hranu i za sledeći dan, ne žaleći se nikada. Jedva da je kritikovala decu ili izražavala bilo kakvo nezadovoljstvo. Čak i kada bi se deca razbolela, vodila ih je kod lekara, donosila im lekove i davala im ih na vreme, a pored toga je uspevala da završi sve poslovne i kućne obaveze. Imala je povremenu pomoć od stare kućne pomoćnice. Čak su i finansije bile njena odgovornost. Brajan se često osećao kao zahtevni turista u sopstvenoj kući, jer su njegove obaveze bile ograničene na posao i njegove privatne aktivnosti. On je samovoljno dozvolio Mirandi da upravlja domaćinstvom i zbog svoje letargične prirode njoj je prebacio sve redovne obaveze porodice. Bilo kako bilo, život se nastavio.
4
Uprkos činjenici što je imao ograničene odgovornosti, Brajan se konstantno žalio, vikao i maltretirao Mirandu i njihovu decu. Nastavio je da bude ljubomoran i sumnjičav prema Mirandi i njenom odnosu sa kolegama i klijentima. Čak ju je i špijunirao kada bi njegove sumnje preovladale. Srećom, Miranda nije slutila jačinu Brajanovih sumnji, kao ni brzinu kojom se taj rak ljubomore širio u njemu.

Počeo je da se suočava sa neprospavanim noćima. Takođe je počeo da se odaje alkoholu kako bi umirio svoj sumnjičavi um. Zalutao je u nesveto društvo kockara i alkoholičara. Miranda je bila bespomoćna. Savetima bi uvek izazivala gorke svađe i zarad dobrobiti dece, počela je da ćuti. Brajanov životni stil je počeo da se odražava i na njegov posao. Bio je upozoren mnogo puta zbog zanemarivanja obaveza. Na kraju je dobio otkaz. Čak je izgubio i inicijativu da potraži novi posao. Ostajao bi kod kuće, sedeći po ceo dan, što je uticalo na njegov moral. Miranda je dala sve od sebe kako bi mu pronašla novi posao i uspela je. Nova kompanija u kojoj je Brajan počeo da radi, bila je u saradnji sa kompanijom u kojoj je radila Miranda i ona je poznavala vlasnika druge kompanije jako dobro. A Brajan je progutao svoj ponos pridružio se kompaniji više zbog svog ranjenog ega i zbog toga što je bio parazit u odnosu na svoju ženu. Nedugo zatim, posumnjao je u vezu između svoje žene i svog novog direktora. To je počelo da ga izjeda. Započinjao je beznačajne svađe sa Mirandom, koje je ona, kao zrela osoba, ignorisala. Ona je imala mnogo važnijih stvari da obavi, a ticale su se njene porodice i dece. Deca su bila veoma dobra i briljirala su u svom obrazovanju. Ovo je inspirisalo Mirandu i davalo joj je nadu – bila je ponosna na njih.
5
Svađe su vodile do intezivnih sukoba i dostigle su tačku razvoda. Prestali su da se obraćaju jedno drugome i počeli su da komuniciraju preko dece. Deca su isto postala sumorna i tiha. Gnezdo je postalo napuštena kuća duhova, kada god su Brajan i Miranda bili kod kuće zajedno. Ovo se nastavilo sve dok se Ana nije razbolela i dok nije morala da bude smeštena u bolnicu. Kad su doktori konstatovali da boluje od raka krvi, bilo je već kasno da se dete spasi. Ana je preminula u bolnici. Miranda je volela Anu mnogo, i Brajan ju je voleo, samo na neki svoj način. Njen gubitak ih je ujedinio, ali na kratko. Zaboravili su na svoje razlike i nesuglasice i delili su zajedničku tugu. Posle nekoliko meseci Brajan se vratio na svoj stari put. GNEZDO je još jednom postala ratna zona.

Jedno veče, usled velikih padavina u Mumbaiju, Miranda je pozvala Brajana da je poveze sa posla. Na putu ka kući počeli su da se svađaju iz nekog glupog razloga. I dok su vikali jedno na drugo, prozori su se maglili, a Brajan nije video parkiranu prikolicu, bez ikakvog osevetljenja, i naleteo je na nju u punoj brzini. Brajan je preživeo nesreću, sa prelomom kostiju, ali je Miranda preminula na licu mesta i napustila svoje telo sa 42 godine i tri meseca.

Brajan je proveo tri meseca u bolnici, a decu je pazila njegova majka (njegov otac je preminuo nekoliko godina ranije). Za Brajana, život bez Mirande, činio se nemogućim. Nije imao predstavu kako da nastavi dalje. Počeo je da shvata vrednost i značaj koji je Miranda davala njegovom životu. Izašavši iz bolnice, uvideo je da treba što pre da se vrati na posao, inače neće biti u stanju da se brine o svojoj porodici. Nije bilo lako izmiriti sve račune sa primanjima koja je imao. Nije umeo da postavi prioritete kod kuće i u sopstvenom životu. Čak je mislio da su njegova deca previše zahtevna i razmažena. Počeo je ponovo da se odaje alkoholu. Njegova majka nije mogla da podnese takvu nemarnost i odvela je decu u svoj dom. Ostao je sam u sopstvenoj kući.

Svaki trenutak ga je podsećao na Mirandu. Počeo je da oseća kako ga njeni duhovi uhode. Razvio je i dosta strahova, uključujući i strah od tame i smrti. Mislio je da će da poludi. Kajanje i krivica probadali su ga svakog trena. Sve ove godine tokom zajedničkog života nije učinio ništa za Mirandu. Nikada nije iskazao ljubav, dobrotu, saosećanje prema njoj. Nikada joj nije kupio čak ni jedan jedini komadić nakita ili neku lepu haljinu, osim u početnim danima njihovog zajedničkog života. Uvek je očekivao sve više i više od nje i kritikovao je zbog svega. Nakon rođenja njihovog poslednjeg deteta, nije je ni jednom zagrlio, poljubio ili vodio ljubav sa njom. Nikada je nije cenio. Bio je samo posesivan i ljubomoran. Ni deci nikada nije kupovao poklone i igračke, već samo osnovne potrepštine i školske knjige.

Kada su usamljenost i krivica postali toliko jaki, on je napustio „Gnezdo“ i otišao u manastir. Pao je na stopala glavnog sveca manastira i zatražio mir i utehu. Svetac mu je odgovorio: „Samo budi u tišini.“ Kada god bi postavio pitanje, odgovor bi bio: „Samo budi u tišini.“ U početku ga je to nerviralo. Malo kasnije je prihvatio odgovor. Dani su prolazil i njegova pitanja su počela da nestaju. Nakon 10 dana, više nije bilo pitanja. Samo tišina. U tom trenutku jedini mogući odgovor je bila „tišina“. Svi su duhovi iz njega nestali i počeo je da uviđa suštu istinu.

Potpuno sam, kroz tišinu, on je svedočio i video sopstevni život kao da gleda film. Prelep život, u potpunosti iskorenjen i uništen od strane njegovog sopstvenog uma. Niko drugi ovde nije grešio, samo njegov sopstveni um. Um je kreirao sve agonije. Um je kreirao sumnje. Um je kreirao nepoverenje i ljubomoru. Um je kreirao duhove. Um je kreirao sve. Sve je to bilo toliko daleko od istine, od stvarnosti i iznenada je uzelo život jedne predivne osobe, a da se ne govori o bolu i agoniji koji su prouzrokovani drugim ljudima. Um je negirao i odbacivao mir u kući. Sa svakom novom mišlju, pristizalo je i novo otkrovenje i Brajan je počeo da plače sve više i više. Sedeo je i plakao skoro dva dana, bez imalo hrane i sna. Niko ga nije uznemiravao. Niko ga nije ometao u manastiru. Po prvi put u životu, bio je zahvalan. Osetio je da doživljava proširenost u sopstvenom srcu i iznenada je u njemu procvetala zahvalnost. Svideo mu se taj osećaj.

Um kvari trenutke. Um stvara i uništava sreću. Um stvara velove nezadovoljstva. Posmatrajte svoj um...
Um kvari trenutke. Um stvara i uništava sreću. Um stvara velove nezadovoljstva. Posmatrajte svoj um…

Video je čitavu mašineriju svog života. Video je trenutke u kojima je propustio da iskaže ljubav, da iskaže brigu, da iskaže saosećanje, da iskaže dobrotu, lepotu, energiju, čak i da zagrli i oseti toplotu i otkucaje srca svoje rođene žene i dece; samo zbog nadmoćnih đavola zvanih Ljubomora i Sumnja koji su vladali njegovim umom. Ovi đavoli su redovno uništavali svaki njegov trenutak. Sprečavali su ga da uživa i uništavali su mir i blagoslov kod kuće. Shvatio je: „Moramo da cenimo svaki trenutak sa ljubavlju i zahvalnošću. Ti trenuci se nikada ne vraćaju. Starimo svakog dana. Deca odrastaju. Mi starimo. Detinjstvo je prošlo, mladost je prošla, smrt se približava. Ne možemo da se vratimo i da volimo našu decu kada su bila mlada. Ne možemo da se vratimo u prošlost. Ne možemo da premotamo život i da ga pustimo ponovo. Ne možemo da se vratimo nazad i da volimo našeg muža ili našu ženu. Ako je momenat izgubljen, izgubljen je zauvek. Možemo da rukujemo našim životom ili sa ljubavlju ili sa nemirom. Kada smo vođeni ljubavlju, to nam daje mir i zadovoljstvo. Kada se odnosimo prema našim vezama sa ljubavlju, to nam daje ispunjenje. Kada je nemir naš izbor i naš izražaj, rezultat je uništenje. Čak i kada se drugi prema nama odnose prekorno i sa mržnjom, ako je naše srce ispunjeno ljubavlju, ono će ostati puno. Ništa nas neće dotaći. Poverenje i Vera esencijalni su u svim odnosima. Svakom trenutku postojanja trebalo bi da priđemo sa ljubavlju i zahvalnošću. Mi nikoga ne posedujemo. Niko ne poseduje nas. Mi smo rođeni sami i umrećemo sami. ČUVAJTE SE – Smrt je uvek iza ćoška. Živite svaki trenutak. Volite svaki trenutak. Nikada nemojte povređivati druge putem misli, reči ili dela. NENASILJE u svojoj savršenosti.“ Brajan je ustao, prošetao gore i dole, „vareći“ svoje otkrovenje.

Kada se otkrovenje usidrilo duboko u njemu, postao je novi čovek. Otišao je do vrhovnog poglavara manastira. Poklonio se svecu i rekao: „Hvala Vam na poruci. Kroz tišinu ste mi podarili najvažniju poruku u mom životu. Iskoristiću ostatak svog života kako bih iskazao ono što nisam mogao da iskažem nikada do sad. Hvala Vam.“ Svetac je odgovorio: „U tišini sopstevnog uma, kao i u mirnoj vodi, video si sopstevni odraz. Tvoji odgovori leže unutar tvog pitanja. Ništa se ne nalazi izvan tebe. Ključ koji otključava odgovor je tišina, mirnoća. Pronašao si ključ. Sada idi i živi u miru.“

Brajan je otišao do kuće svoje majke, zagrlio je majku i decu i počeo da plače. Vratio se u grad, iznajmio novu kuću, pronašao novi posao i doveo decu i svoju majku u novi dom. Njegov život se promenio na bolje, ali Miranda nije bila živa da prisustvuje ovoj promeni. Duboko se kajao zbog toga. Postavio je Mirandinu i Aninu sliku na oltar, zajedno sa slikama svetaca i božanstava koje je obožavao. Ostavljao je upaljenu lampu kod oltara sve vreme. Davao je sve od sebe kako bi vodio računa o svojoj majci i deci. Nikada se više nije ženio. Ostatak svog života je živeo kao svetac, šireći mudrost koju je „posedovao“ i stekao na teži način.
7
Ova priča možda deluje previše uobičajeno u odnosu na prethodne priče. Ali sa razlogom sam je stavio ovde. Potreba svakog trenutka je LJUBAV. Svetu je potrebna sve više i više. Bezosećajnost i nemarnost uništava naše živote i život naše planete. Životi se doslovno raspadaju zbog nemira, ega, mržnje, ljubomore, besa i ostalih sličnih emocija. Koja je dobrobit osobe koja je „spiritualna, duhovna“ i koja praktikuje ražličite puteve ka oslobođenju prema sopstvenom ukusu, ako ne može da izrazi ljubav i saosećanje? Ako je naš unutrašnji prostor pun nesreća, ništa nas ne može duhovno odvesti napred, ne možemo napredovati; sve prakse će voditi jedino ka bekstvu od stvarnosti. Pravo oslobođenje je u našoj sposobnosti da izrazimo bezuslovnu ljubav u svakom trenutku. Bez ljubaznosti, dobrote, saosećanja, ljubavi i ostalih viših kvaliteta, ne može doći do oslobođenja. Bogu nije potreban Vaš novac niti Vaše poštovanje. Bog je unutar Vas, a ne izvan Vas. Ako ne možete da vidite Boga u svim bićima i ako ne možete da naučite da ga poštujete takvog, čemu onda Vaše obožavanje? Bog ne sedi u hramovima, džamijama ili po crkvama. Bog živi u ljudskim srcima. Ako ne možemo da vidimo Boga unutar nas i unutar srca drugih ljudi, nikakva količina obožavanja nas neće spasiti. Ništa nas neće dovesti do oslobođenja. Meditacije, satsanzi, joga, pranajame u potpunosti su beskorisne, ukoliko u svojoj prvobitnoj srži, bezuslovna ljubav ne može biti iskazana celim srcem. U protivnom, ovaj život je protraćen.
8
Skoro celog našeg života, većina nas živi u kavezu našeg sopstvenog uslovljenog načina razmišljanja. Ova stanja nam uskraćuju bilo kakvu sreću. Mi ne vidimo lepotu i urođenu sreću sadašnjeg trenutka, a nadamo se sreći u budućnosti. Gubimo prekrasni trenutak koji se zove SADA. Kada je um preokupiran budućnošću ili prošlošću, mi ne uživamo u sadašnjosti. Tako da kada propustimo sve prilike, kajanje i krivica nam izjedaju savest. Koliko samo svađa!!! Koliko borbi!!! Koliko razočaranja!!! I sve to zbog našeg uslovljenog uma i načina razmišljanja, kao i umnih blokada. Koliko li smo se samo kao ljudi otuđili!!! Zbog sopstvenih ograničenja, koliko li smo samo ljubavi odbili blokirali i spalili!!! Da li smo ikada pomislili koliko se ljudi rastužilo zbog naših misli, reči i dela? Nezadovoljstvo je prirodno stanje našeg uma. Dozvolite mu da bude nezadovoljan. Ali uprkos tome cenite sadašnji trenutak bez opiranja. Što se više opiremo, više ćemo patiti. Što više prihvatamo, više ćemo biti u miru. Ne može biti svetle budućnosti za one koji žive sopstveni život na osnovu emocija koje su uvek privremene. Negativne emocije oslobođene kroz nekontrolisanu ekspresiju doneće samo kajanje, krivicu, sram i tugu u budućnosti. Emocionalni ispadi su kao meci – jednom kada se ispale, ne mogu biti vraćeni nazad. Moraju da ubiju. Što je jači kavez vašeg uslovljenog uma, šanse za oslobođenje su mnogo manje, osim ako se ne desi neka okolnost koja će da Vas prodrma i koja će Vam otvoriti oči, kao što je smrt bližnjega. Odlaganje bilo kog izražavanja je glupost. Šta ako sutra nikada ne dođe!!! Ako ne možemo da iskažemo ljubav danas, kako možemo da znamo da ćemo dočekati sutra i da ćemo to sutra učiniti? Ista stvar je i sa zahvalnošću, saosećanjem i ljubaznošću. Sve bi trebalo da bude spontano. Sve bi trebalo da bude iz srca. Vaše srce bi trebalo da bude spontano sa ovim iskazivanjima. Život će Vam dati predivne trenutke. U protivnom, tuga za tugom će Vas uhoditi. Kajanje će Vas uništiti. Krivica će vas zarobiti. Sutra ne postoji. Uradi to SADA, DELAJ SADA.

9

Prevod: Jelena Fassbender
Lektura: Ivana Miljak i Jelena Fassbender
Uređivanje: Biljana Vozarević

Originalni tekst je ovde.

Mi smo ono što jedemo

“MASTERS SPEAK” (Učitelji govore)

U inspirativnom blogu Mohanđi objašnjava zašto nesvesno jedemo ili udovoljavamo čulima.

Jeleni trče u jednom pravcu sa lavovima iza njih. Jedan jelen odlazi u drugom pravcu. Kao da govori: „Važi, vi ljudi bežite, danas ću se ja žrtvovati.“

Mi smo ono što jedemo

Jeste li razmišljali zašto toliko diskutujemo o hrani u današnje vreme? Zato što je nešto u svemu tome strašno pogrešno. Nešto nije u redu. Zbog toga toliko pričamo o hrani. Kad god prekinemo vezu sa samim sobom, moramo da izbacimo stres na neki način. Tako da, ili puno jedemo ili uživamo u čulnim zadovoljstvima. U momentu kad se povežete sa sobom i slušate vaše sopstveno telo, vaše vibracije, i navike u ishrani će se potpuno promeniti. Ješćete samo ono što vam je potrebno. Bolesti su takođe na sličan način povezane. Šta god da zadržite u sebi, postaje bolest.

Gledam život na jednostavan način. Intelektualno možemo analizirati veoma mnogo toga, ipak analize nam nikad ne pomažu da to pretvorimo u mudrost. A ako znanje ne postane mudrost, nema promene u našem životu. Znanje sedi u glavi i samo nas vodi u grob. Kad umremo i ono umire. Ali mudrost vas održava, ona održava vrste napolju na Zemlji. Ako pogledate u sveto pismo bilo koje religije, svi proroci i veliki majstori govore jednostavnu istinu. Mi smo to zakomplikovali, protumačili na pogrešan način.

Osamdeset posto naših vitalnih funkcija ne kontroliše naš svesni um. Zato smo živi. Otkucaj srca, cirkulacija, disanje, varenje i većina ostalih vitalnih funkcija su pod kontrolom podsvesnog uma. Dakle kad nemamo nikakve veze s tim mi smo živi. Ipak, ideja je da toga budemo svesni. Prvi nivo je da budemo svesni disanja. Budite svesni svoje vibracije – što znači od melodije (swara) do zvuka (nada) ili pulsiranja tela. Budite svesni ritma.

Naša populacija od sedam milijardi ljudi prerasta u devet milijardi. Šta smo potrošili? Potrošili smo skoro sve šume. Uništili smo većinu životinja koje se nalaze u šumama i uzeli njihovu zemlju. Jedna trećina ukupne površine uzgajanih žitarica se koristi za ishranu životinja. Da bi se proizvelo pola kilograma mesa, potrebno je 6 kg žitarica. Ako date ovih 6 kg žitarica jednoj maloj porodici, ona od toga može živeti mesec dana. Pola kilograma mesa će zadovoljiti stomak samo jednog čoveka.

Dakle, naša cela ekološka računica je pogrešna i sad pokušavamo da se izborimo s tim. Gde je problem? Problem je u našem shvatanju. Nijedna životinja na svetu ne umire srećna. Nisam toga bio svestan sve dok nisam gledao na američkim programima da se osam miliona teladi godišnje pokolje samo u SAD-u. Nikad nisam shvatao da se 1,5 miliona trudnih krava pokolje samo u Londonu. Osećam da je majčinstvo jedno od najlepših stvari na zemlji. Majka oseća bezuslovnu ljubav prema detetu. Ali u mlečnoj industriji telad se ubija jer joj nije potrebna. A kasnije nakon toga zakolju i kravu.

Nisam borac ni za kakve posebne navike u ishrani. Međutim, verujem u nenasilje. Ako morate da konzumirate hranu, neka to bude bez nasilja. Drvo proizvodi jabuku, narandžu ili paradajz. Ne sečemo drvo da bismo ubrali paradajz. Tako biljka neće biti povređena. Ako uberete mango sa drveta, to drvo uopšte ne povređuje. U stvari, biljka to i želi jer se na taj način produžava vrsta. Kada bacite seme, iz njega izrasta druga biljka. Dakle, potpuni balans svega treba jasno razumeti. Zemlja to želi – ona želi produžetak vrste, a ne uništenje jedne vrste radi stvaranja druge.

Ima neki program na jednom od TV kanala gde se prikazivalo krdo jelena kako trče sa lavovima koji ih jure. Oni se svi kreću u određenom pravcu, ali onda iznenada jedan određeni jelen odlazi u drugom pravcu. Ovo je kao neki sporazum među ovim klanom – važi, vi ljudi bežite, danas ću se ja žrtvovati. Požrtvovati se i prisilno biti nečija žrtva su dve potpuno različite stvari. Ono što osobu motiviše je požrtvovanje. Požrtvovanje vas motiviše. Kad ste prisilno nečija žrtva vi ste okovani, zarobljeni i uništeni. To je ravno ubistvu. Požrtvovanje nije ubistvo. Jelen u stvari daje svoj život radi opstanka ostatka vrste. To je razumevanje. Isti video kasnije prikazuje lavove koji su potpuno srećni. Jeli su i zaspali, dok jeleni polako šetaju ispred njih. Dakle tu postoji razumevanje. Priroda je uvek mudra. Ona je uvek pravedna. Ona nikada ne radi nešto što mi radimo – ubija iz zadovoljstva. Pre izvesnog vremena, jedan TV kanal me je pitao za mišljenje o ulozi ljudi u očuvanju prirode. Rekao sam da je to bila samo destrukcija! Mi smo već uništili prirodu zbog našeg nerazumevanja. Zbog toga toliko mnogo vrsta danas izumire.

Mohanđi

“SEEKERS SPEAK” (Tragaoci govore)
Samilost za sve

Saosećanje (karuna) se smatra za integralni element duhovne prakse, preduslov da bi se bio priznat kao bodhisatva – osećanje koje izrasta ne prosto iz običnog sažaljevanja, već iz veoma iskrene empatije koja neće dozvoliti spoznatoj duši da se odmori sve dok ne ukloni veo patnje i neznanja sa svih. Negovati saosećajnost znači izdići se iznad svojih najdubljih averzija i predrasuda da bismo razumeli svoje najskrivenije brige i strahove. Međusobna povezanost se može osetiti samo saosećajnim srcem koje vidi izvan pogrešnih shvatanja i ograničenja misaonog uma.

Prem Riši

Originalni tekst obe kolumne (“MasterSpeak” koju je pisao Mohanđi i “SeekerSpeak” koju je napisao Prem Riši) objavljen na indijskoj duhovnoj mreži “Speaking Tree”:

We are what we eat

Prevod: Staša Mišić
Lektura: Ivana Miškeljin
Uređivanje: Biljana Vozarević

Mohanđijeva poruka za Guru Purnima 2015

Draga Otelotvorenja Čiste Ljubavi, Namaste. Na ovaj povoljan dan Guru Purnima, opet se srećemo, udružujemo snage. Kada pogledamo napred u život i u duhovnost, šta zapravo vidimo? Šta vidimo pred sobom? Da li ste ikada razmišljali? Da li smo u obrascu ponašanja repetitivnih vežbi, ili gledamo pred sobom u evoluciju, neku vrstu buđenja iznutra? Danas osećajte vreme. Osećajte sebe vs. vreme. Vreme jako ubrzava, nemate kontrolu nad vremenom. Niste u poziciji da ostanete ili stanete i razmišljate – konstantno se krećete. Vreme se neprekidno kreće. Pritisak vremena je izuzetno jak. U takvom vremenu, kakva vežba je dobra za vas? Ili šta možemo da uradimo da se održavamo pročišćenim a i da se održavamo uzdignutim? Ne možemo da se izgubimo. Moramo da idemo napred. U toku ovog vremena moramo da damo sve od sebe, ovo je jedino vreme koje nam je na raspolaganju. U ovom trenutku, kada sebe pogledamo, kada osetimo vreme, kada osetimo okolinu, jedno je jasno – više od duhovnosti, potrebna nam je praktičnost. Treba da budemo praktični. Treba da budemo saosećajni. Treba da budemo ljubazni, velikodušni, i dok izražavamo najviše kvalitete koje čovek može da izrazi u ovom svetu, mi spontano uzdižemo svoju svest. Danas svest ili uzdizanje svesti zavisi kako se postavite u ovom svetu. Da li se postavljate kao bogatstvo ovom svetu ili se postavljate kao teret ovom svetu – tražim sve više od Zemlje. Ako volite da se postavite kao bogatstvo svetu, morate da počnete da delite, da dajete. Morate da budete u obilju iznutra, bogati iznutra. Ako ne možete da budete bogati iznutra, nikada ne možete imati dovoljno. Šta god da steknemo u spoljnjem svetu, to ne može ostati sa nama zauvek. Shvatite jednu stvar. Ceo život zavisi od zadovoljstava koja tražimo spolja. Većina našeg života se zasniva na ljudima, mestima, vremenu, situacijama, lokacijama, i ako to nije dostupno, budemo jako tužni i depresivni. Vreme jako ubrzava, ništa što vidite napolju ne pripada nama, uključujući i telo, uključujući i konstituciju koju smatramo sobom. Mi to nemamo. Nemamo to zauvek. Dakle ako ne razumete ili ne prihvatate tu situaciju takvu kakva jeste, i ako ne počnete da delite i dajete, i obogaćujete sebe iznutra, duhovnost je jako teška. Svi učitelji (gurui), svi pravi duhovni majstori su prava ogledala. Oni vam samo pokazuju ko ste. Oni vam samo pokazuju vas same i nema ničega odakle treba voditi ili sa čime treba voditi ono što ste to ste. To je mesto sa kog možete da krenete da hodate. Zapitajte se šta ste radili svih ovih dana. Da li je to bilo ritualna vežba ili ste pratili nekoga čisto mehanički, a da ne znate tačno kuda idete, šta radite i zbog čega. Ako ne analizirate ili ne razumete ili se ne udubite u sebe, šta ste, odakle ste, kuda ćete, zašto idete tamo, bez introspekcije, bez kontemplacije, meditacije, zaista mnogo propuštate. Dakle pogledajte se u ovom trenutku, shvatite, nosite poruku ljubavi gde god da idete i pokušajte da budete ono što stvarno jeste – saosećajna osoba, dobrota, ljubav, čitavo bivstvo koje možete da izrazite u svetu. Umesto anarhije i osećaja da vam nešto nedostaje, ili što obično čujemo u društvu kako nešto nije u redu, ili nesreće, ratovi, sve situacije besa, mržnje, pogledajte se i zapitajte se: Da li sam ovo ja? Da li je ovo ono što želim da budem u ovom postojanju zvanom život? I neka vam bude jasno da smo ovde samo kratko. Ne znamo koliko ćemo dugo biti ovde u ovakvoj situaciji, ovakvom društvu, u ovakvom telu. Ne znamo kako i kada se situacije menjaju. I ne znamo koliko dugo možemo da uživamo ili doživljavamo nešto, situaciju ili vezu. Pošto ne znamo ništa od toga, najbolje što možete da uradite je da budete svoji svakog trenutka. Budite svoji – ljubav, budite svoji – samilost, budite svoji – dobrota, i shvatite sva bića na zemlji imaju jednaka prava na ovom svetu na ovu Zemlju. Svi smo jednaki, ne možemo reći da smo superiorni ili superiorniji od drugih bića. Nismo. Isti smo kao i bilo koje drugo bioće što hoda Zemljom. Budimo načisto sa tim. Nemamo pravo da kontrolišemo, osvajamo, žrtvujemo, mučimo bilo koja bića uključujući i sebe. Mučenje samog sebe je isto kao i mučenje drugih ljudi. Mučenje sebe ima istu težinu kao i mučenje drugih. I jedno i drugo je loše. Oba su pogubna za vašu evoluciju. Jedini prostor koji u stvari možete da imate jeste vaš unutrašnji prostor. Nema drugog prostora koje je vaše zauvek. Dakle održavajte svoj unutrašnji prostor čistim, urednim, i dok održavate svoj prostor čistim i urednim, spontano ste duhovni. Biti duhovan je spontana stvar. Ona je nešto kontinuirano od momenta do momenta. Nastavite da radite ono što je po prirodi velikodušno, što vam širi srce, i onda ste duhovni. To je najbolja duhovnost u vremenu kao što je danas, gde vreme jako brzo prolazi, nemate vremena da stanete, sednete i mislite, ili duboko razmišljate, morate da ste stalno u pokretu, da radite nešto, ovo vreme je jako kritično. Ne možemo zaustaviti vreme. Ne možemo zaustaviti sebe. Ponekad čak nemamo vremena ni da isplaniramo stvari, dakle ono što možemo je da budemo ljubazni, saosećajni, puni ljubavi. Ne odavajte se tračevima, emocijama, ne odavajte se bilo čemu što povređuje vas ili druge ljude. Nemojte povređenost ni da držite u sebi, pustite osećanja da odu. Pustite prosto prošlost da ode. Svaki bol, stres, neka ode i počnite da izražavate ljubav. Uprkos svemu, samo izrazite ljubav. Vaše sopstveno iskustvo je najmoćnije i najbolji vodič u vašem životu. Vaše iskustvo je važno za vas, vrlo je važno za vas. Nikada ne odbacujte svoje iskustvo radi tuđih reči. Ljudi mogu da imaju razna mišljenja, razne nivoe shvatanja, jer je svako biće jedinstvena konstitucija. Svako biće ima svoju sopstvenu jedinstvenost, svoje shvatanje, svoja iskustva, te kad kažu ovo je u redu, ovo nije u redu, shvatite molim vas da je to njihovo mišljenje. Ali za vas, vaše vlastito mišljenje je najbitnije i nikada ne odbacujte i ne odričite se svog iskustva radi bilo čega u životu. Ako to učinite, odričete se vlastitog rasta, odbacujete svoj napredak. To ne treba da se desi. Jako je važno zapamtiti – uvek imajte vlastite doživljaje – ako je iskustvo bilo dobro, nastavite napred. Nastavite sa zahvalnošću, nastavite da ga volite, i volite sebe, ma šta da ste doživeli u životu bilo da je pozitivno, negativno ili neutralno. Iskustvo je iskustvo. Prihvatite ga, živite ga i krećite se dalje. Isto tako kad god da radite duhovne vežbe, radite ih sa stavom prepuštanja. Lord Krišna kaže: „Ako prepustiš aktivnost i rezultate aktivnosti meni, ukloniću te od njegovih greha.“ Kad kaže ’greha’ misli na efekte, realnosti, razloge, rezultate. Dakle kad delujete u životu, sa bhavom ili stavom prepuštanja, onda ste potpuno oslobođeni od toga. Budite unutra tako što ćete predstaviti, prepustiti sve svoje aktivnosti tokom dana do nogu najviše svesti, svesti koja vodi šou i koja je sjajnija od milion sunaca. Predajte sve najvišoj svesti i samo osećajte čistu svest kako se dešava kroz vas svakog trenutka. Onda ste slobodni iznutra. Kada ste slobodni iznutra, doživite svaki momenat sa punom i potpunom lepotom ili savršenstvom. Kada doživite ceo život sa savršenstvom, život postaje potpun. Karma je jednaka ispunjenju. Ako postoji želja koja čeka da se ispuni to postaje karma a ta karma zahteva ispunjenje. Ako imate karmu i ako je potiskujete iz bilo kojih razloga, to znači da poričete ispunjenje. Ako poričete ispunjenje, vi pripremate drugo rođenje. Potiskivanje bilo koje želje nije dobra ideja. Možete sprečiti želju kroz svesnost. Kada ste svesni da je to samo želja koja je nikla ni iz čega, i da ste dobro čak i bez nje, onda želja sama po sebi otpadne. Manjak želje znači manjak karme. Manjak karme znači manjak narednih rođenja. Dakle ako ste potpuni svakog momenta, i u svakom trenutku doživljavate upotpunjenost, i ako ste stalno svoji i srećni sa situacijom, zadovoljni ste u svakom trenutku sa svakim bićem, svakom vezom, osobom, remenom, prostorom, sa svim. Ako ste srećni i zadovoljni sa time u tom trenutku, ne žalite se, ne potiskujete, to znači da vam se život upotpunjava. Povrh svega, ako prepuštate svoju aktivnost i rezultat aktivnosti svesti koja upravlja čitavim univerzumom, to znači da ste slobodni od svega. Budite slobodni iznutra. Budite saosećajni, dobri, pomozite bez očekivanja ičega zauzvrat. Što više delite to se više obogaćujete. Što ste bogatiji iznutra, to ste moćniji. Ništa spolja više nije bitno. Kada ne zavisite ni od čega što se dešava spolja, i istovremeno ste srećni sa svim što se dešava spolja, vi ste savršeno mirna osoba, savršeno mirno biće. Ako funkcionišete stalno na taj način, društvo vas vidi kao idola savršenog mira i društvo takođe postaje drugačije. Što više ljudi doživi mir iznutra, društvo postaje čistije. Nenasilje je izuzetno važno na tri nivoa – misli, reči, dela. Ako ste nenasilni na nivou misli, reči i dela, mirni ste iznutra. Nema povređenosti, nema krivice, nema žaljenja. Hvala što ste ovde, mi smo jedna porodica. Ne možemo biti razdvojeni. Ako se i razdvojimo, to je samo zbog našeg uma. Um ne može da shvati istinu. Um može samo da pogodi ili primeti istinu, ali ne i da razume istinu. Istina je jedna svest, ovde smo sa svrhom. Kada se desi učenik, desi se učitelj. Guru se ne dešava sam od sebe. Učenik stvara učitelja. Isto tako svaka situacija je stvorena zbog potrebe. Mi smo jedna svest, predstavljamo istu svest, svi smo deca istog Oca, molim vas shvatite to i budite ujedinjeni. Budite zajedno. Ne prepuštajte se besu, mržnji, ljubomori i svakojakim emocijama koje vas sputavaju, kontrolišu, savladavaju i na kraju čine depresivnim. Ne idite tim putem. Idite putem lepote, poštenja i istine. Želim vam sreću i mir i još jednom Volim vas Hvala M

31. juli 2015. Prevod: Biljana Vozarević

Teme za razmišljanje

Pitanja Arnija Stivensa i Mohanđijevi odgovori

mohanji-31
P: Koliko je Guru važan za učenika?
O: Onoliko koliki je kapacitet učenika. Onoliko koliko učenik može istraživati gurua.
P: Da li je Guru važan?
O: To je relativno postojanje. Guru se dogodi kada se učenik dogodi. Guru je princip koji se događa kad dođe do potrebe za njim. Osim toga, Guru može biti čovek, otac, majka, dete, brat, sestra, pas mačka, miš, majmun, sunce, mesec ili zvezde, zemlja, vetar ili vatra, drvo ili reka. Guru princip radi kroz sve i bilo šta.
P: Koja je najveća barijera u duhovnosti?
O: Koncepti i teorije koji su kao operativni softver ljudskog uma.
P: Zašto?
O: Oni su površni. Oni su uopšteni. Život nije uopšten. Život je jedinstven i ne može se porediti ni sa jednim drugim. Pokreće ga karma. Opšti operativni softver ne može da razume ili proizvede kompleksne dubine karmičkog prtljaga.

Mohanji quote in Serbian - Concepts distort experiences
P: Šta je najbolji lek za karmu?
O: Zadovoljenje želje.
P: Šta stvara karmu?
O: Neispunjene želje, nasleđene navike i želje, nakupljene navike i želje, društvena primoravanja, vezivanja i njihovi preostali utisci, ostatak predaka, itd.
P: Da li je to isto što i karakter?
O: Ne.
Mohanji quote in Serbian - Budite svesni svog disanjaP: Šta čini karakter?
O: Ostatak sećanja na sve prošle inkarnacija u različitim telima. Ostatak memorije je obično povezan sa događajima ili dešavanjima. Utisci koji se gomilaju duboko u podsvesti iz glavnih događaja svakog života, zajedno postaju karakterne osobine postojeće inkarnacije. Do složenosti dolazi zbog broja inkarnacija koje su prethodile sadašnjoj inkarnaciji i njenim zaostalim utiscima.
P: Kako možemo sve to poništiti i osloboditi se od daljih inkarnacija?
O: Svesnošću. Ključ je u dijagnozi. Lek je lak. Svedočenje je ključ. Do otpuštanja dolazi spontano. Svedočenje i objektivnost dovodi do odvezivanja.
Mohanji quote in Serbian- Watch witness and let go
P: Da li je oslobođenje toliko važno?
O: Ne. To je individualno. Da li je neka materijalna stvar ili osoba toliko važna u životu? To zavisi od pojedinaca. Značaj oslobođenja je individualan. A vaš raspoloživi prtljag i želje u skladu sa njim će odrediti da li i kada se to može dogoditi.
P: Šta prosvetljenje daje tragaocu?
O: Slobodu.
P: Ali, mi smo svi slobodni. Radimo šta hoćemo.
O: To je samo koncept. Vi osećate da ste slobodni. Ispitujte sebe. Gledajte gde leži vaša sloboda. Vi ste vezani vašim opredeljenjima, navikama, predrasudama, konceptima, onim što volite i ne volite, itd. Čak su vas i vlada i banke obavezali. Društvo vas je vezalo. Porodične obaveze su vas vezale. Imate komplet obrazaca ponašanja koje zovemo društveno prihvatljivim. Da li smo stvarno slobodni? Naš um je vezan kompulsivnim misaonim šemama. Mi stupamo u kompulsivne, nekontrolisane akcije. Govorimo kompulsivno. Prosvetljenje slama mnoge od ovih barijera. Kada niste kompulsivni u razmišljanju, govoru i akciji, slobodni ste iznutra. Spoljašnja vezivanja više neće biti važna. Mi smo svi površna bića.

Sloboda počinje u umu i sija u društvu. Sloboda je prvenstveno inidvidualna. Kada je neko slobodan od čvrstog držanja i uslovljavanja svog sopstvenog uma, njegovi izrazi slobode odjekuju u društvu. Biti slobodan je važno, ali dopustiti slobodu svima bićima oko nas je suštinsko. Sloboda oslobađa samog pojedinca i ostale. Budite slobodni. Živite slobodno. Blagoslovite sva bića slobodom koju zaslužuju… - Mohanđi
Sloboda počinje u umu i sija u društvu. Sloboda je prvenstveno inidvidualna. Kada je neko slobodan od čvrstog držanja i uslovljavanja svog sopstvenog uma, njegovi izrazi slobode odjekuju u društvu. Biti slobodan je važno, ali dopustiti slobodu svim bićima oko nas je suštinsko. Sloboda oslobađa samog pojedinca i ostale. Budite slobodni. Živite slobodno. Blagoslovite sva bića slobodom koju zaslužuju… – Mohanđi

P: Zašto kažete da smo površni?
O: Zato što je naše postojanje na površini. Čula su na površini. Um je obuzet čulima – većinu vremena dok smo budni i to je na površini. Većina naših aktivnosti je spoljašnja i privremena. Prema tome, mi vodimo površan život. Živimo samo na površini, i to takođe kompulsivno. Ne uspevamo da svoje umove odvojimo od svojih čula i zaronimo dublje unutar sebe i istražujemo dubine svog sopstvenog okeana svesnosti. Povučeni smo nazad na površinu baš kao kit koji izranja da bi udahnuo. Karma nas potiskuje nazad na površinu. Kada je potiskivanje karme manje, mi tonemo nazad u dubunu svoje svesti i istražujemo divan, skriveni, prostran svet iznenađenja. Mera u kojoj to možemo da učinimo će odrediti koliku smo suptilnost dostigli. Kada neko prekine svoju zavisnost od površine i aklimatizuje se na dubine okeana, on je istinski oslobođen. Odsustvo zavisnosti od bilo koje materijalne stvari, osobe, situacije ili vremena vodi osobu do potpunog oslobođenja. Ona postaje besmrtna. Ona nema dualnosti. Ona nema smrti.
P: Kako ostati u miru?
O: Budite protočni. Budite fleksibilni. Samo BUDITE – bez kritikovanja, bez osuđivanja, bez upoređivanja, bez otpora… Samo BUDITE. Život će vas odvesti do pobede. Biti u SADAŠNJOSTI vodi do pobede.

Mohanji quote in Serbian - Witnesshood leads to detachment
Prevod: Staša Mišić
Lektura: Ivana Miljak
Uređivanje: Biljana Vozarević
Originalni tekst je ovde

Mohanđijev govor o bosanskim piramidama

Mohanji and dr Semir Osmanagic
Mohanđi i dr Semir Osmanagić ispred piramide sunca

 

Mi smo skoro na ivici čiste nesvesti. Započeli smo naše putovanje iz čiste svesti, zatim smo na neki način pali u nesvesnost, a onda se ciklus ponavlja. Piramide u svemu tome predstavljaju čistu svest. Ako mislite da su ovo napravili 100% ljudi, može biti neka greška u tome, jer nisu svi ljudi koji su ovde baš sa zemlje. Neki su sa sobom doneli čistu svesti oni se jasno razlikuju i imaju jasne identifikacije i ciljeve. Ljudi su pronalazili mikročipove stare milione godina u Sibiru. Tehnički to ne bože biti starije od sto godina. Znači da je postojala civilizacija koja je koristila mikročipove u prošlosti.
Da bih ovo ilustrovao, ispričaću priču:

PRIČA O RAMI, HANUMANĐIJU I PRSTENU

Gospod Rama, njegova žena Sita i njihov pratilac Hanumanđi su dolazili u Indiju sa Šri Lanke nakon rata. Sita se igrala sa svojim prstenom i on je upao u more. Hanumanđi je uskočio u vodu da izvadi prsten, ali kad je stigao na dno, video je tamo mnogo prstenja. Izašao je na površinu praznih ruku, pošto nije dozvoljeno da uzme ništa što nije njegovo. Nije uzeo ni jedan, nego je pitao Ramu: „Koji prsten da uzmem?“ On je rekao: „Na Sitinom prstenu piše ’Ram’ “ Hanumanđi se vratio, ponovo je zaronio i video da na svakom prstenu piše ’Ram’. Onda je izronio i pitao Šri Ramu: “Šta nije u redu? Na svakom prstenu piše ’Ram’! Ona je imala samo jedan prsten. Kako se on umnožio!?“ Rama je odgovorio:“Hanumane, mi smo dolazili ovde i ranije. Cela ova drama se odigravala i ranije. I ovo se dešava mnogo puta kasnije. Postojao je Hanuman u drugoj eri, i mi imamo ponavljanje života.

Ja nisam osoba sa tehničkim znanjem, tako da ne mogu da komentarišem ništa što je profesor o tome rekao, ali ja na to gledam sa duhovnog i energetskog stanovišta. Sve što mogu da kažem je da je čistota namere i svrhe gospodina Osmanagića apsolutno predivna. Ovo je definitivno pozitivna stvar, dati nešto pozitivno svetu. Jer, ako pogledate oko sebe, svuda je pohlepa i kontrola. Davanje nečeg lepoog što uzdiže svest, to je najveći dar koji možete da podarite čovečanstvu.

Juče sam objašnjavao, neko je postavio pitanje. Verujem da postoje piramide koje su prijemnici i one koje su odašiljači. Smatram da su egipatske piramide, iako nikada nisam bio tamo (ne znam zašto, nije me zanimalo da idem tamo, ali me je zainteresovalo da dođem ovde), uglavnom prijemnici – primaju nešto za zemlju. Smatram da je piramida ove prirode, nisam bio tamo te govorim hipotetički, izvor energije. One su odašiljači. Kretanje energije je kao fontana, kao vulkan. To se može videti iz svemira. Bića više prirode koja putuju s energijom, uz pomoć ovih piramida mogu da vide i osećaju šta se ovde dešava. Takođe, energija unutra odgovara njihovoj energiji. Kada bi želeli da se prizemlje, ovo su portali za prizemljivanje. Svi mi imamo frekvenciju i ako nam se frekvencija ne poklapa sa mestom na kome boravimo, ne možemo da ostanemo tu. Bića koja su potpuno nesebična, i potpuno objektivna, dolaze i potrebni su im ovakvi portali da bi boravili ili radili. Namera im je čista. Nisu došli ovde da bi nešto uzeli. Ovde su da bi uzdigli svest u ovoj eri. Zato kada je Biba pomenula da dođemo na ovu piramidu, rekao sam: „Idemo tamo!“

Biba, dr Semir Osmanagić i Mohanđi
Biba, dr Semir Osmanagić i Mohanđi

Isto tako, imam osećaj za izvore energije. Rekao sam vam da postoji četiri vrste mesta: vrlo loša, osrednja, dobra i jako dobra. Ovo mesto spada u jako dobra kada je reč o energiji. Da biste ušli u ovakvo mesto, potrebna je dozvola, poziv. Ne možete samo da uđete. Zato ga mnogi poriču kako kaže profesor. Ne mogu da uđu. Kada funkcionišete u frekvenciji grubosti, ne možete da dospete u suptilnu ravan. Čista logika. Molim vas mislite ili verujte da ste pozvani inače ni vi ni ja ne bismo sada bili ovde. Nema slučajnosti. I sve što vam je potrebno da biste bili na ovakvom mestu je praznina. Nemojte da razmišljate. Samo osećajte. Na pitanje kako možete da iskoristite ovo mesto odgovor je jednostavan – zavisi od vas. Ako ste sasvim prazni, bićete skroz napunjeni. Ako ste već sasvim puni, nema šta da vam se da. Dakle, budite prazni i prigrlite energiju.

(Profesoru Osmanagiću) Hvala Vam što ste to što jeste.

Piramida sunca u Bosni
Piramida sunca u Bosni
Mohanđi oseća energiju piramide sunca
Mohanđi oseća energiju piramide sunca
Opipavanje i osluškivanje megalita u Lavirintu/ Tunelu Ravne
Opipavanje i osluškivanje megalita u Lavirintu/ Tunelu Ravne

Pogledajte još fotografija na Fejsbuku ili Flickr-u

Originalni zapis je ovde.

Podizanje svesti

Satsang u Novom Sadu, Srbija, 24. maj 2012. godine

mohanji-4

P: Ko je stavio ruku na moju glavu za vreme meditacije? On ili ona su mi prišli u momentu kada sam bila u najdubljoj ljubavi sa mojim duhovnim učiteljem Sai Babom, kada sam osetila najintenzivniju zahvalnost, pa sam imala utisak kao da je to on učinio.

O: Naravno Baba 🙂
U stvari, svi identiteti se rastvaraju u određenom trenutku. Telo je uzeto samo za vreme trajanja, za svrhu komunikacije.

U Hinduizmu postoji 330 miliona bogova, 33 krora (eng.1 crore = 10 miliona). Neki ljudi me pitaju kako se moliš svim tim bogovima. Ideja je da postoji temelj koji je osnova za svaki lik. Svi likovi dolaze iz nečega i rastvaraju se nazad u nešto. Bog Krišna kaže u Bagavad Giti: „Kada dajete bilo kom od bogova sa kojim se možete povezati, to stiže do mene.“ Tako da u tom kontekstu kada je dostavljena Bagavad Gita, Krišna govori o većoj osnovi zvanoj Para Brahma ili Otac. Sve je došlo iz Njega i sve se rastvara nazad u njemu. Ako vidite jednog čoveka ili jednu individuu u formi zvanoj Krišna, ova poruka neće doći do vas, nećete je razumeti. Ako uklonite okvir, uklonite telo i razumete svest, tada ćete razumeti poruku. Forma je uzeta za izražavanje nečega svetu. Svaki avatar je događaj. To je dešavanje. To je događaj jer se stvara ili kreira zbog konačnog razloga više svrhe. Imali smo razne avatare. Svi ti veliki majstori koji su promenili tok sudbine čovečanstva su avatari. Zašto imamo raznolikost bogova i avatara, religija, majstora? Zato što se ne može svako povezati sa svakim majstorom. Neki ljudi se mogu povezati sa nekom religijom, nekim ritualom, nekim majstorom, nekim putem. Ne mogu se svi povezati sa istim jer je pojedinačni karakter dugačiji. Svaka osoba ima jedinstveni duševni sklop. Svako ima drugačiji otisak prsta. Očna mrežnjača je drugačija. Ovo je jasna konstatacija da je svako od nas jedinstven. Bog nije stvorio dvoje istih ljudi. Mogu postojati sličnosti, ali ne istovetnost. Ako razumemo našu jedinstvenost, nikada nećemo biti tužni. Jer ključni razlog za našu tugu je često upoređivanje. Kako možete porediti babe i žabe? Ako prestanemo da se poredimo pozitivno ili negativno sa drugom osobom, biće nam mnogo bolje. Bićemo mnogo smireniji iznutra.

Moja poenta je da ste vi povezani sa Sai Babom i da ste osetili kako Sai Baba dolazi i blagosilja vas. Ovo je takođe potvrda da ste na pravom mestu u pravo vreme. Da niste na pravom mestu u pravo vreme, ovaj događaj bi bio više trauma za vas.

mohanji-5

P: Lečio sam jedno rame dva meseca i sada imam problem sa drugim ramenom. Ne znam šta se događa?

O: Čekajte dok se šaktipat završi, videćemo… Ali glavna stvar je da sve naše ćelije imaju memoriju. Tokom vremena, počeli smo kao čista svest. U Indiji imamo molitvu zahvalnosti za majstore. Ona kaže: „Sadashiva sambarambham…” (Sadashiva znači trajno stanje sreće). Vi ste uvek u stanju blaženstva, zato počinjemo tamo, u prelepom dubokom blaženom stanju. Onda smo došli na zemlju i zaboravili naše stvarne identitete o tome ko smo, pa nastavljamo da ispitujemo: „Ko sam ja? Šta radim ovde? Trebalo bi da postoji nešto što ima više smisla u našem životu od onoga što naizgled radimo. Nije da se samo rađamo i idemo kroz školovanje, dobijemo posao, nađemo momka ili devojku, venčamo se, rodimo decu i umremo. Zar je to razlog zašto smo ovde došli? Nešto nedostaje.” A veći deo života mi se pripremamo da budemo srećni kasnije. I pripremamo, i pripremamo, i konačno umremo. Nekako sreća proklizi, sreća ode. Tako da mi nastavljamo da se pitamo šta nedostaje, šta nije u redu, i tako majstori dođu, gurui dođu. Oni kažu: „Vidiš, problem koji imaš je taj što tragaš za srećom izvan sebe. Takođe, iz ljubavi prema drugima daješ im daljinski upravljač svoje sreće.” Oni stalno menjaju kanale, pa mi postajemo srećni i nesrećni u isto vreme. Prema tradiciji, ako pogledate istoriju celog čovečanstva, učitelji su dolazili u pravo vreme, avatari su se pojavljivali u pravo vreme, da kažu ljudima: „Pogledajte ovde. Dobro ste. Srećni ste. Ponirite unutar sebe i tamo ćete naći svoju sreću.” Dakle, mi smo počeli kao potpuna sreća, kao „Sadashiva”, kao blaženstvo inkarnacije. Onda smo zaboravili i postali smo nesrećni, pa su majstori došli i rekli: „Vi ste to.” I zbog toga tako posebna molitva zahvalnosti: „Sadashiva smbarambham, Shankaracharya madhyamam” (Isti Šiva, kao majstor, došao je da ti kaže. Živeo je 780-te. Došao je da ti kaže ko si.) Onda sledi „asmad acarya paryantam” (Moj guru na kraju) „vande Guru paramparam” (poštujem tradiciju majstora). Tako iskazujemo zahvalnost za sve prethodne majstore koji su vodili čovečanstvo kroz vreme. Onda „asmad acarya”, moj guru, ko je moj guru?

Pre svega, vaš primarni guru i primarni majstor je vaša sopstvena duša. Kada duša napusti telo, mi ga nazivamo mrtvo telo. Sada me ljudi zovu Mohan. Kada umrem, ovo će se zvati Mohanovo telo. Onda ko je Mohan? Mohan je duša. Dakle, dušu zovemo imenom tela. Mi funkcionišemo u tri dimenzije svakog dana: budno stanje, sanjanje koje je takođe stvarno jer ste u tom stanju aktivni, i stanje dubokog sna. Prema tome, fizički imate mnogo ograničenja, vašu fizičku formu i vaša područja aktivnosti. U toku sanjanja ponekad imate potpuno drugačije područje na kome treba da poradite. Možete ostvariti vaše snove u snu. Stanje dubokog sna je jednako stanju smrti. Svi vaši identiteti se rastvaraju u stanju dubokog sna. Ne znate vaš pol, da li ste muškarac ili žena, vaše roditelje, vaše ime, lokaciju, mesto ili vreme. Dok ste u stanju dubokog sna svake noći, potpuno rastvarate sve vaše identitete. Onda kada se probudite, svega se podsetite. Kao prodavci na ulici. Da li ste videli trgovce na ulici koji dolaze ujutru? Oni tamo imaju sve za prodaju, a onda uveče, šta god da su prodali, prodali su, novac je u džepu, spakuju se i odnose sve kući. Mi smo svi takvi, dolazimo na ovu zemlju, i šta prodajemo? Našu sudbinu. Šta je novac? Vreme. Dakle to radimo, onda sve spakujemo i odemo. Šta god da nismo mogli da prodamo, moraćemo se vratiti nazad i ponovo prodavati. Ovako smo ponavljali.

Ovo je upravo ono što majstori govore, iskoristite svoj život da povećate svoju svesnost do najviše tačke, odakle možete sve videti iz više perspektive tako da vam ne treba još jedan život. Sada možete samo videti na ovom nivou. Kada odete jedan sprat više, možete videti više. Ako odete dvadeset spratova više, možete videti celu oblast. Ovo je isto kao kod povećane svesnosti.

Šri Adi Šankara
Šri Adi Šankara

P: Kako da povećam svoju svesnost?

O: Postoje dva načina za podizanje vaše svesti. Prvi je manana, kontemplacija. Povećavate vašu svest kroz kontemplaciju. Kontemplirajte o tome ko ste. Adi Šankara je u svojoj osmoj godini išao kod svog učitelja, a učitelj je pitao: „Ko si ti?” Mislio je: „Kako se zoveš?” Ono što je on rekao jeste:

1) “Mano Buddhi Ahankara Chitta Ninaham
Nacha Shrotra Jihve Na Cha Ghrana Netre
Nacha Vyoma Bhoomir Na Tejo Na Vayu
Chidananda Rupa Shivoham Shivoham”

Nisam ni um, ni intelekt, ni ego,
ni odraz unutrašnjeg bića (chitta).
Nisam pet čula.
Ja sam izvan toga.
Nisam ni etar, ni zemlja, ni vatra, ni vetar (pet elemenata).
Ja zaista jesam,
Ta večna inteligencija i blaženstvo, Šiva, ljubav i čista svest.

2) “Na Cha Prana Samjno Na Vai Pancha Vayu
Na Va Saptadhatur Na Va Pancha Koshah
Na Vak Pani Padau Na Chopastha Payu
Chidananda Rupa Shivoham Shivoham”

Ne mogu biti nazvan ni energija (prana),
ni pet vrsta disanja (vayus),
ni sedam materijalnih esencija,
ni pet omotača (pancha-kosha).
Niti sam pet instrumenata eliminacije, stvaranja, kretanja, shvatanja, ili govora.
Ja zaista jesam,
Ta večna inteligencija i blaženstvo, Šiva, ljubav i čista svest.

3) “Na Me Dvesha Ragau Na Me Lobha Mohau
Mado Naiva Me Naiva Matsarya Bhavah
Na Dharmo Na Chartho Na Kamo Na Mokshah
Chidananda Rupa Shivoham Shivoham”

Ne posedujem ni mržnju ni odbojnost,
ni pripadnost ni naklonost,
ni pohlepu,
ni obmanu,
ni ponos ni oholost,
ni osećanja zavisti ili ljubomore.
Ne posedujem obavezu (dharma),
niti bilo kakav novac,
niti bilo kakve želje (karma),
čak ni oslobođenje (moksha).
Ja zaista jesam,
Ta večna inteligencija i blaženstvo, Šiva, ljubav i čista svest.

4) “Na Punyam Na Papam Na Saukhyam Na Dukham
Na Mantro Na Teertham Na Vedo Na Yajnaha
Aham Bhojanam Naiva Bhojyam Na Bhokta
Chidananda Rupa Shivoham Shivoham”

Ne posedujemni prednosti (vrline),
ni nedostatke (mane).
Ne činim ni grehe ni dobra dela,
Nemam ni sreću ni tugu,
ni bol ni zadovoljstvo.
Ne trebaju mi mantre, sveta mesta,
svete knjige (Vede), rituali ili žrtvovanja (yaghas).
Nisam ni jedno od ova tri
ni posmatrač ili onaj koji doživljava,
ni proces posmatranja ili doživljavanja,
niti bilo koji objekat koji se posmatra ili doživljava.
Ja zaista jesam,
Ta večna inteligencija i blaženstvo, Šiva, ljubav i čista svest.

5) “Na Me Mrityu Shanka Na Me Jati Bhedah
Pita Naiva Me Naiva Mata Na Janma
Na Bandhur Na Mitram Gurur Naiva Shishyah
Chidananda Rupa Shivoham Shivoham”

Nemam strah od smrti,
budući da smrt ne posedujem.
Nisam odvojen od svog istinskog sebe,
ne sumnjam u svoje postojanje,
niti pravim diskriminaciju na osnovu rođenja.
Nemam ni oca ni majku,
niti sam imao rođenje.
Nisam ni rođak,
ni prijatelj,
ni guru,
ni učenik.
Ja zaista jesam,
Ta večna inteligencija i blaženstvo, Šiva, ljubav i čista svest.

6) “Aham Nirvikalpo Nirakara Roopaha
Vibhur Vyapya Sarvatra Sarvendriyanam
Sada Me Samatvam Na Muktir Na Bandhah
Chidananda Rupa Shivoham Shivoham”

Ja sam sveprožimajući.
Ja sam bez bilo kakvih osobina,
i bez bilo kakve forme.
Niti sam vezan za svet,
niti za oslobođenje (mukti).
Nemam želje ni za čim
jer sam ja sve,
svugde,
svaki put,
uvek u ravnoteži.
Ja zaista jesam,
Ta večna inteligencija i blaženstvo, Šiva, ljubav i čista svest.

Ovako isto Isus govori o Ocu: „Ja i moj Otac smo Jedno”, jer je Isus uvek u stanju mira i blaženstva.

Ovim izrazom je Adi Šankaračarja je izrazio svesnost majstora kada je imao osam godina, možete li to da zamislite? Kada biste pitali osmogodišnjaka: „Ko si ti?”, šta bi dete reklo?

Kada sam evoluirao u više dimenzije, dve hiljade i neke godine, doživljavao sam stanja potpune praznine, sve je bilo izbrisano. To je bilo strašno stanje. Trajalo bi od jednog dana do jedne nedelje. Ako bi me neko zvao „Mohane”, mislio bih koga to zovu. A u to vreme sam bio glavni menadžer kompanije u Dubaiju. Osnovni problem je bio taj što sam zaboravio svoj potpis. Kada bi sekretarica donela papire, rekao bih: „Šta sam juče potpisao? Mogu li da vidim?” Jer nisam nikome mogao da kažem da sam zaboravio svoj potpis. Dakle, to je bilo stanje. U jednom momentu, nikada nisam otvarao svoj mesindžer (messenger) jer bi ljudi dolazili da pričaju a to bi mi oduzimalo vreme u kancelariji, tako da je obično bio zatvoren, i onda se iznenada otvorio kada sam bio u takvom stanju, misleći: „Šta bi sad trebalo da uradim?” Jer sam bio potpuno prazan. Svi identiteti su nestali, baš kao duboki san. Veoma stari prijatelj koji je zapravo učitelj joge, poznavao sam ga deset godina pre nego što se ovo desilo, došao je na onlajn ćaskanje ili čet (eng. chat): „Mohane, jesi li tu?” Nikada ne dolazi na čet i nikada sa njim nisam četovao. On je poput sveca. Rekao sam: „Jesam, lepo što te čujem, nismo dugo razgovarali.” Nije ga interesovala bilo kakva opšta komunikacija, rekao je: „Dok sam rano ujutru meditirao, moj guru je došao i rekao mi da ti prenesem poruku.” To je bila potpuna potvrda, pre svega da sam bio u procesu formiranja, nikada nisam imao gurua na taj način. Rekao mi je o zlatnom putu, putu koji mi sledimo, o učiteljima koji su potpuno nesebični, i koji su manje više kao avadute, ljudi koji nemaju interes za bilo šta u životu. Svest avadute je svest opisana u sanskritskim pesmama, kao što sam upravo opisao, to je svest gde vi znate da ste vi Šiva. Kada kažem „Šiva”, molim vas nemojte da mislite da je to lik, to je stanje. Šiva je stanje, stanje neprestanog blaženstva. Pošto mi je preneo poruku, postavio sam mu nekoliko pitanja, on je rekao: „Ne znam.” U tom momentu je to bilo dobro za mene jer se još jednom potvrdilo da je sve dobro ili da sam ja dobro. Zamislite samo da ste u vašim tridesetim i da imate Alchajmerovu bolest, to je veoma opasno, vidite? Ovo je bila još jedna potvrda da nisam bolestan već da sam dobro.

Mohanji quote in Serbian - The core of every mass is energy
Kako majstori međusobno komuniciraju, duše komuniciraju

Kada sam počeo da imam iskustva izvan Zemlje, kako majstori međusobno komuniciraju, duše komuniciraju, onda je jasno, jer u stvari tamo nema formalnosti. Jer isto kao u ravni zemlje, moramo da imamo određeni standard, pravila ponašanja, odobreni način govora, odevanja,…Dakle, majstori se okupe sa svrhom, po želji stvaraju prostor i čak se možete i umnožiti po želji kao što ja mogu stvoriti na hiljade Mohana ako je potrebno u toj ravni, jer po želji vi kreirate sebe ili svoje potomstvo. U ovoj ravni, za stvaranje je potrebno da imate muškarca i ženu, i seksualni odnos. Ovo je zapravo znatno niže nego stvaranje po želji. Zbog toga Bog kaže: „Stvorio sam čoveka po sopstvenom obličju“, što znači da možete umnožavati po želji. S druge strane, na zemlji mi gotovo da sledimo životinje. Proces rađanja i period smrti takođe ne postoje u tim ravnima. Zbog taga se to zove stanje besmrtnosti.

Dok živite, ako možete dostići to stanje besmrtnosti,… Telo će isčeznuti. Ono je sačinjeno od elemenata i ima vreme trajanja od jedne do druge tačke, to je svet tišine, potpune tišine. U apsolutnoj tišini čak je i misao glasna, jer misli ne postoje. To je neprekidna tišina, to je predivno, ne mogu vam to objasniti. Sreća bez razloga. Ovde, ako vam dam sladoled vi ste srećni, ako vam ne dam vi ste nesrećni. To je sve zasnovano na odnosu i uslovljavanju. To je pod broj jedan. Čak je i misao glasna. A misao je tu sa svrhom. To nije sebična svrha, zasnovana je na većem, darmičkom ili univerzalnom razlogu. Tako da kada kažem: „Ja sam sa vama“, to i mislim, jer meni nije potrebno telo da bih bio sa vama. Misao je talasić unutar moje svesti, na taj način znam. Neko me je pitao: „Kako znaš kad mislim na tebe?“ Odgovorio sam: „To je veoma jednostavno. Ima toliko kose na mojoj glavi. Ne znam koliko tamo vlasi ima, jer je teško izbrojati. Ali kad neko misli na mene, to je kao da neko povuče moju vlas. Mehurić se pojavljuje u nečujnoj svesti. Momentalno se pojavljujem. A neki od vas su već osetili moje prisustvo kada nisam bio ovde, to je zbog toga što delujem u obliku neprekidne svesti i kažem da to možete i vi dostići. Ovo nije moj monopol, jer ovo telo će otići pre ili kasnije. Svest će ostati. Da li je Isus napustio zemlju? Nikada. On je dostupan. On je ovde. Da li je Baba napustio zemlju? Nikada. Krišna, Buda? Niko nije otišao. Mi smo ti koji mislimo da kada fizička forma umre, više je nema. Svest nije otišla.

O snovima

Sleeping Hermaphrodite

P: Šta ako se neko godinama ne seća snova? Uvek se probudim i osećam da ništa nisam sanjao.

O: Postoje dve mogućnosti, ili sanjaš ali snove ne registruješ u svojoj svesti, ili bolji razlog, presecaš svoje stanje sna i direktno ulaziš u duboki san. Ako je to slučaj, potrebno ti je da spavaš samo dva do tri sata noću da bi se probudio odmoran. Stanje sna takođe odvlači energiju. Stanje dubokog sna nas uvek iznova napuni. Ako direktno ideš iz budnog u stanje dubokog sna, onda si dobro. To je znak visoke evolucije, jer nemaš šta da radiš u stanju sna. Ali najčešće imamo stanje sna ali toga nismo svesni. Obično ono što se transformiše u budno stanje i naše razumevanje je ono što ti je potrebno da zapamtiš. Ili koji su tvoji strahovi, tvoji osnovni strahovi su prikazani kao snovi i to se prenosi u budno stanje, tako se podsetiš svojih strahova. Mi moramo da se suočimo sa našim strahovima, to je jedini način da idemo napred. Najbolji način da se suočimo sa strahovima je da se držimo vere u bilo kog gurua ili boga kome se molimo.
Tamas, radžas, satva – Pratite sunce, sunce je guru

Kada se rukujete sa vašim strahovima, oni odlaze, jer se strahovi rađaju iz neznanja, ne iz svesnosti. U svom rečniku nemam reč „strah”. Strah je nedostatak svesti. Ne postoji ništa čega se treba bojati, jer je strah projekcija neke nesposobnosti i takođe je projekcija ukorenjena u tamasu. Tamas je inercija, to je kancer koji nas vezuje za zemlju.

Reći ću vam kako smo spojeni sa danom. Dan ima tri dela:

Prvi deo je najbolji od 3 do 6 ujutro. Ovo je veoma suptilno, veoma nežno, i šta god da pokušamo da uradimo u to vreme imaće dupli efekat. Svete knjige kažu da oni koji počnu da rade u to vreme nikada na svetu neće biti poraženi. Tako da oni koji ustanu između 3 i 6 ujutru i počnu da rade ili da se mole, meditiraju, možete uvideti da rade u veoma suptilnoj ravni, njihov um je veoma smiren.
Onda od 6 ujutru do 3 poslepodne je vreme akcije, vreme radžasa. Mi smo manje više na poslu u to vreme, radimo.
A od 3 poslepodne do 3 ujutro je vreme tamasa. Ovo je vreme odavanja zadovoljstvima, inercije, i svega negativnog. Zato su u stara vremena naše dede govorile: „Ne budi budan posle 9 uveče.” To znači da ideš u krevet u 9 kako bi mogao da spavaš za vreme ovog perioda gustih, teških energija.

Ovo je skoro slično našoj individualnoj konstituciji, individualnoj konstituciji čoveka. Mi u sebi posedujemo inerciju, akciju, i duhovni obrazac takođe. Tako da što je gušća ili tamazičnija vaša energija, više će biti neuspeha u vašem životu. Onda kako pobediti energiju tamasa? Tamas je kao inercija, odlaganje, lenjost, „u redu, to mogu uraditi sutra, hajde sad da spavamo…“ Ovo su sve znaci inercije. Drugi znak inercije je ljubomora, osećaj da nismo stvarno prihvaćeni, sve vrste fobija, sve vrste nesigurnosti, ovo su sve deca tamasa. Kada god osetiš da te tamas poplavio, ako si izgubio svaku inicijativu da nešto uradiš, ja uvek kažem: „Prati sunce.“ Kako se sunce svaki dan budi bez odmora, i obavlja svoju dužnost savršeno. Kada bi sunce uzelo odmor čak i na jedan dan, imali bismo mnogo problema. Dakle, sunce je guru, on nam daje primer, ili nas vodi primerom. Ako moramo da pobedimo inerciju ili tamas, moramo da krenemo u akciju, to je jedini način. Ako ste skloni tamasu „pusti me da spavam još jedan sat“, momentalno ustanite. Ako kažete „u redu, uradiću to sutra, danas je dobro, opusti se“, onda to odmah uradite. Tako kao vojnik ili stražar koji posmatra sve vaše aktivnosti, uvek budite sigurni da vas tamas nije vezao ili zarobio. Ako ste stalno u režimu posmatranja, svedočenja vaših misli, reči i dela, vaš život će postati potpun, a i moćan. Nećete biti umorni. Ako svedočite svoje misli, reči i dela, i ako ste sigurni da se inercija ne prikrada, vi ste već uspešni. A um će biti pod vašom kontrolom. Um neće ići tamo-vamo.

Mohanji quote in Serbian - Like a loving mother

Kada pobedite tamas kroz direktnu akciju, ne možete se čak ni umiriti u akciji, jer će akcija jednog dana prestati. Onda dolazi do nivoa zasićenja. Taj nivo zasićenja je stanje blaženstva, stanje tišine. Učinili ste sve što je trebalo, ali niste prisiljeni na misli, reči, dela. Ako niste prisiljeni na misli, reči, dela, mir već postoji u vama. Ono što se trenutno dešava je to da je um potpuno okupiran mislima, jedna misao za drugom, kao jurnjava. Kada je um konstantno u tome, to će se smanjiti. Nastaće praznina između misli, i vi ćete početi da volite tu prazninu. Dao sam primer. Kao majka puna ljubavi, neprestano posmatrajte vaše misli kao decu dok se igraju. Baš kao dete, misao je takođe vaše dete, kao beba, jer vi nikad ne znate ko će doći ili ko će da bude vaše dete dok se dete ne desi. Isto tako, nikad ne znate šta ćete misliti sledećeg momenta. Neka deca su veoma nevaljala kao što misli mogu biti veoma rđave. Možemo čak i poricati „to nije moja misao“, jer neke mogu biti veoma neprijatne. Ali prihvatite to. Kada je dete vaše, to morate da prihvatite.

Dakle, posmatrajte misli bez prosuđivanja, cenzure, kontrole, samo ih posmatrajte kako se igraju u vašem umu. A šta se dešava kada nekoga posmatrate jedno vreme? Kada neko pilji u nas oko dva minuta, šta osećamo? Postajemo uznemireni, je l’ tako? Postajemo svesni. Isto tako, misli takođe postaju svesne. Počinju manje da pritiskaju. Onda počinje postrojavanje u liniju, jedna misao, pa praznina, druga misao, i počeće lepo da se ponašaju u vašem umu. Počnite sa ovom tehnikom jedan minut na dan. Umesto da čim stignete kući odmah gledate TV, samo sedite i posmatrajte svoje misli. Dozvolite bilo kojoj misli da dođe. Kada se misli proguraju, počinju da se postrojavaju u liniju. Nastaće praznina između misli. A ta praznina je tišina i to je upravo ona tišina koje smo se plašili. To je ono što smo pokušavali da ispunimo kroz odnose, ili kroz filmove ili alkohol, šta god, drugim rečima kroz akciju. I što je veća praznina, više tišine se nastanjuje u vašem umu, vi postajete sve suptilniji i suptilniji, sve moćniji i moćniji. Jednom kad ovo uspete, posmatranje dela i reči je mnogo lakše, jer možete kontrolisati svoje reči i dela. Ima mnogo misli, manje reči i manje dela.

Ovako to ide: misao, reč, delo. Ako možete tako da povećate tišinu unutra, garantovano ćete postati izuzetno moćni jer vas više ništa neće moći dotaći. A kada postojite u toj tišini unutra, uvek čujete božije korake jer bog govori u tišini. Dakle, ovo je veoma jednostavna, veoma efektivna tehnika koju možete vežbati kod kuće. Nemojte nikome reći 🙂 i vežbajte je vašim tempom. Nemojte reći: „U redu, danas ću vežbati jedna minut, sledeći dan pet minuta.“ Nemojte to raditi. Napredujte polako, polako, vašim tempom, ne žurite, tri meseca, šest meseci, godinu dana, dve godine,… niko vas ne prosuđuje.

Mohanji quote in Serbian - Wherever you are, whatever you do

P: Kako neko postaje duhovno moćan?

O: Kada ste grubi i kada vama situacije upravljaju, vi ste veoma slabi. Ako postoji mir unutar nas šta god da se desi spolja, i ako mi upravljamo svojom situacijom iznutra, mi smo potpuno moćni.

(Mohanđi nastavlja sa odgovorima na pitanja koja se nalaze u glavama ljudi)

Većina odnosa (oko 80% odnosa) nastaje jer je drugoj osobi dosadno. Mi pokušavamo da ispunimo dosadu. To je kao: „Moj prijatelj ima devojku, onda hajde da i ja nađem jednu.” Ovo je veoma površan razlog da bi se imala veza s nekim. Ovo vas čini slabim, jer ste ranjivi. I ono što se onda događa je to da kad jednom upoznate osobu ili kad jednom počnete da imate vezu, počećete da gradite mnogo očekivanja od te veze. Mi verujemo da nam druga osoba može pružiti sreću. Kada gradimo naš život na takvim pretpostavkama, mi smo slabi. Ali ako se dogodi veza koja je sama po sebi ispunjavajuća jer postoji veća svrha koja zajednički treba da se postigne, takva veza će opstati i uvek će imati tu energiju i moć. U stvari, ono što glatko teče, što se normalno dešava, ne ono što ti um kaže da radiš, to je realnije za tebe.

Dakle, kad god postoji veza, pokušajte da je izgradite na svrsi. Ako svrha ne postoji, bolje je nemati vezu jer vam je bolje da budete sami. Ako je veza izgrađena na očekivanjima, 100% garantujem da će tuga biti prisutna. Kad smo duboko zaljubljeni, šta radimo? Mi šapućemo. Dakle, tihe reči imaju mnogo ljubavi i značenja. Ako su nam srca zajedno, mi šapućemo. Čak i ako su ljudi zajedno, ako srca nisu zajedno, vičemo. Tako da je važno da su srca zajedno 🙂 Fizička blizina nema značenje. Ako zavirite u većinu veza, ono što vidimo je da su fizički zajedno, ali su mentalno daleko. Onda idu kod psihijatra, misle da imaju problem unutar sebe samih. Ne postoji problem. U stvari, problem je što je veza sagrađena na nečemu slabom, to je razlog.

Ako postoji mir unutar nas šta god da se desi spolja, i ako mi upravljamo svojom situacijom iznutra, mi smo potpuno moćni.
Ako postoji mir unutar nas šta god da se desi spolja, i ako mi upravljamo svojom situacijom iznutra, mi smo potpuno moćni.

Prevod: Staša Mišić
Lektura: Ivana Miljak
Uređivanje: Biljana Vozarević
Originalni tekst je ovde.

Da li se povezujete sa svešću?

Satsang sa Mohanđijem, Srbija, Novi Sad, 07.maj 2014.godine
Mohanđi
P: Zaista sam imala veoma jake senzacije ovog puta tokom meditacije. Zatvorenih očiju sam videla svoju ruku u prelepoj beloj svetlosti, i nisam mogla da verujem, samo sam pomerala ruku ispred lica. Ovo je prvi put da sam to videla.
O: To je normalno. To su faze evolucije. Kada dođete na suptilniji nivo gde vas grubo ne blokira, kao na primer, telo je veoma grubo, um je grub, intelekt je grub, ego je grub; prelaziš u svoju pravu formu koja je veoma meka i suptilna, koja je svetlost. Onog momenta kada to dosegneš, možeš videti sve grubosti. Možda si videla moju fotografiju sa transparentnim rukama. Zapravo, to je istina, to nije imaginacija. Kada se povezujete sa veoma suptilnim energijama i kada im se predate, postajete poput njih. Cela konstitucija se menja.
P: Teoretski sam znala da smo bića svetlosti, ali sada sam to prvi put osetila.
O: To je moj posao.
P: Osećam sreću, zahvalnost i…
O: Povezana si sa mnom veoma duboko, tako da nivo grubosti slabi. Zato je to tako.
P: A, ok.

Mohanji - eye-card -window to His consciousnessO: Zašto držimo sliku očiju na kartici? Zato što, kada se povežemo sa očima, povežemo se sa svešću. Zato. Oči su poput kapije. Kroz oči se povezujete sa svešću. Dakle, kada ste duboko povezani, tada svesnost uzima udela. Sposobni ste da prozirete. Zato ljudi dolaze kod mene.
P: Ali, nisam ni pokušala.
O: Nema potrebe da pokušavaš. Onog momenta kada pokušaš, um dolazi na scenu. Kada ne pokušavaš, tada um spava.
P: To je lukava stvar, znam.
O: U tome i jeste poenta. Većina ljudi se samo poveže sa grubim, zemaljskim: „ Zašto se ovo dešava, zašto se ono dešava, …možeš li da uradiš ovo, možeš li da uradiš ono…?“ Sve to je nebitno. Ono što možeš da budeš je bitno. To je ono što je najvažnije. Možete biti apsolutno moćni kada ste apsolutno suptilni. Onog trenutka kada se povežete sa grubim, i tegobe i bolovi su tu, ne možete ih izbeći.
Da li ste primetili, što ste suptilniji, sve više želite biti odvojeni od ljudi. Sve više želite biti u tišini. Čak i veoma tihi zvuci vam ne moraju prijati. Znate li zašto je to tako? Zato što je tišina naša priroda. Zvuk to nije. Dakle, jednom kada pređemo u tu stvarnost, počinjemo da volimo tišinu.Tišina nije čak ni to stanje kada niko ne govori. Tada će nam i tišina koja dolazi iznutra biti prelepa. Postaćemo sve više povezani sa tišinom, a sve više odvojeni od zvuka. Možemo čak i da se distanciramo i od ljudi. Danas mi je pisala jedna osoba iz Beograda: „Želim samo da sedim pored tebe zato što ni sa kim u životu nisam osetio toliko tišine.“ Rekao je: „Sreo sam te samo na nekoliko minuta i postao miran, i ovaj osećaj me još uvek nije napustio, čak ni nakon dva ili tri dana.“ Rekao je: „Želim samo da dođem i sedim pored tebe. Nemoj pričati sa mnom. Nemoj čak ni odgovarati na moja pitanja. Samo mi dopusti da budem pored tebe.“ Zašto se ovo dešava? Zato što je to vaša priroda. A kada pronađete sopstvenu prirodu, nećete je napustiti. U drugom slučaju ćete nastaviti da proveravate, tražite. Traganje će se nastaviti. Onog trenutka kada pronađete svoju prirodu, svoju pravu prirodu, nećete je napustiti.
Još jedna stvar, u istom kontekstu, što se više bavimo proverom, zašto je ovo ovako, zašto je ono onako, ili da li je ovo stvarno, bavimo se zabavljanjem uma. Um je skladište za pitanja. Tako da, što se više pitamo zašto, zašto, zašto, samo proizvodimo zvuk u umu. Što više zabavljamo um, to će on duže ostati. A ako um ostane, nikada se ne možete povezati sa istinom.

Mohanji quote in Serbian - Be IntelligentP: Veoma jednostavno. I veoma teško u isto vreme.
O: Ali dijagnstifikovati je mnogo teže nego pronaći lek. A dijagnoza je uspostavljena. Uzrok problema je um. Sada je lečenje lako. Medicina je jednostavna. Nemojte energizovati svoj um. Nemojte misliti da je nešto teško, zato što misli naviru a da ih nismo pozvali. Nemojte im pridavati značaj. Osetite ih i napustite. Uvek osećajte svoje misli, svoja dela, osećajte život. Ovo će biti divno samo po sebi. Radije gledajte i slušajte, proizvodite zvuk, osećajte. Osetite život. Onog trenutka kada počnete da osećate, to nisu uobičajena čula na koja smo navikli da funkcionišu. Vi ga internalizujete. Tako da ako ste vas život dotiče i osećate ga…deca se tako ponašaju, videli ste. Ona osećaju materijale, više su okrenuta ka osećaju, dok mi imamo običaj da im kažemo: „Pogledaj tamo…“ Mi uvek na našem putu govorimo ljudima gde da gledaju, a ne kažemo im šta to treba da vide. Zato što vi već znate šta treba da vidite. I videćete samo ono što je potrebno da vidite. Ali onog trenutka kada počnete da osećate život, Sunce, Mesec, hladnoću, toplotu, tada prestaje želja za osećajem i nećete ga više odlagati. Potreba za osećajem ne mora proisteći iz uma. Um može da se koristi da bi se osećalo, ali on nije jedini koji ima tu sposobnost. Kada čitate knjigu, takođe nešto osećate i to je vaša realnost. To ne dolazi iz uma, već od intelekta. Funkcionišete sa više nivoa, ali onog trenutka kada počnete osećati iznutra, tu se želje završavaju. I nema više želja. Na primer, imate kafu i osetite tu kafu. Tada nećete imati želju za novom kafom. Ali ako gledate televiziju i pijete kafu, za jedno pola sata ćete imati želju za još jednom kafom. Zašto je to tako? Zato što osećaj nije registrovan iznutra. Niste bili prisutni dok ste pili kafu. Ponavljanja se dešavaju, kao što je objašnjeno na ovom primeru kada um nije prisutan ili kada ne osećate. Tako da, osećajte više nego što gledate, čujete ili mislite. A kada počnete da osećate, za većinu pitanja tu je kraj zato što ste se povezali sa svojom pravom prirodom. Vidite, jedina realnost za vas je vaša sopstvena priroda. Svaka jedinka ima drugačiju prirodu sa kojom je rođena. I to je jedina priroda sa kojom treba da se povežete, da biste bili zaista u ovom svetu, da biste bili uspešni u životu.
Mohanji quote in Serbian - Your mission in this lifetimeP: Tokom meditacije osetio sam da sam u nekom stanju između sna i mira. Ne mogu to stanje da definišem niti želim da ga analiziram. Osetio sam zračenje energije iz treće čakre, solarnog pleksusa i ruku, kao da je neka vrsta snopa svetlosti izlazila iz mene. Kada smo završili, video sam beli pojas oko tebe i ljude koji su bili do zida, kao vid nekog plašta. Nije bila igra senki, ili svetlosna refleksija.
O: Postoje mnogobrojne energije u području postojanja, ne samo ovde, svuda. Sve one traže spas, sve tragaju za oslobođenjem. I mnoge od njih i dobiju spas u ovom našem procesu. To je jedna strana. Druga je ono što se tebi dogodilo da si dostigao stanje izmenjene svesti. To znači da si se više povezao sa dušom. Kada se povežete sa dušom, to je upravo ono što pokušavamo na našim meditacijama, mi vas vodimo od grubog ka suptilnom i tada možete postići stanje izmenjene svesti u kome možete videti mnogo više nego što možete videti u uobičajenom stanju pomoću čula i očiju. U ovom stanju ćete videti mnogo više. To je ono zašto kažem da se povežete sa svešću, zato se povezujemo sa očima na kartici. Stanja se veoma brzo menjaju, pod uslovom da to dozvolimo. Tvoja prijemčivost je veoma visoka i normalno je da si sposoban da vidiš mnogo više zato što si sposoban da promeniš stanje svesti. Um je to što je blokirajući faktor. Um je zbunjen između površnog, kao što su telo i izražavanje i realnog, on kaže:“ Ja znam Mohanđija, ovo je on, ili ovo je način na koji on priča…“ Ali sve to je ništa. Čim se povežete sa svešću to je sasvim druga priča.
Mohanji quote in Serbian - We are all one soulP: Kada su neki ljudi krenuli da plaču, strašno me je počelo boleti srce. Kao da sam i sama plakala.
O: To je zato što sve postaje jedna svest, moja proširena svest, i ja vadim štošta iz vas. Kada traje meditacija, čak i kada nisam ovde, to funkcioniše na isti način, i zbog toga je i postala popularna širom sveta. U stvari, svi smo mi povezani i zbog toga smo se i sreli. Možemo jedni druge da zovemo srodnim dušama. Srodna duša nisu muž ili žena. Postoji grupa duša koje su odlučile da se nađu zajedno na ovoj ravni. Ovu odluku smo ranije veoma dobro doneli. Tako da smo odlučili da dođemo ovde i iskusimo život i uzajamno delovanje na nekom nivou u nekoj tački vremena. Neki od nas će se povezati na neko vreme i onda otići svojim putem, neki će ostati povezani duži vremenski period, vremenski raspon ovde nema veliku vrednost. Svi smo povezani. To ima vrednost.
P: Meditacija je mnogo intenzivnija kada ima više ljudi.
O: Da. Meditacija je poput pasoša. Koristi se samo da bi smo se svi ujedinili. Ali ono što se dešava više od meditacije je to da se svesti povezuju. Može se reći da je meditacija sredstvo koje nas spaja, ali ono što se dešava je više od meditacije, to je sjedinjenje svesti. To ima mnogo veću vrednost. Možete predstaviti sebi meditaciju kao čamac koji vam pomaže da pređete reku, ali svest se nastavlja. Um ovo nikada ne može da razume. Onog momenta kada počnemo da analiziramo, tada padamo. Ali duša razume. I veza je na nivou duše. Zbog toga nismo otišli. Povezani smo, ne samo u ovom životu, nego ćemo i nastaviti ovim režimom. Možemo reći da se nit nastavlja. Nije bitno ono što se dešava, ali povezani smo u svesti.
P: To je zamka intelekta.
O: Da. Onog momenta kada krenemo da analiziramo, padamo u razumevanju. Zbog toga se ljudi zbunjuju. Ponekad dobijem poruke koje deluju ludo, i ne odgovorim, kažem, iskoristi svoje vreme da bi popričao sam sa sobom. Jednom kada budeš imao pravo pitanje za mene, tada mi se vrati. Kažem:“Ne želim da perem tvoju odeću, peri sam.“ 
Ego igra veliku ulogu. Kada mi ljudi dođu i kažu:“Završio sam ovaj kurs, završio sam onaj kurs…“ Kažem:“Molim te, nastavi sa tim.“  Zašto ovo radim? Sve ono što uradimo u ovom životu nema nikakvu vrednost ako je odvojeno od onoga što mi jesmo. Što više kurseva završavamo i ego postaje sve napumpaniji i jači, mnogo je teže da pređemo. To je kao kada je kapija veoma mala, a osoba veoma debela. Intelektualno možete takođe da budete veoma, veoma debeli.  Danas mi je jedna osoba, mislim da je iz Holandije poslala poruku, rekavši: „Mohanđi, sledim te i desilo se veoma mnogo promena. Ali ono krajnje je neizlazak iz kaveza, kao da je lav spreman da izađe iz kaveza, ali ne može da ga razbije. Zašto?“ Odgovorio sam: „Jedina blokada koju imaš, kavez, je tvoj um. Lav je spreman da izađe bilo kad. Ali ono što drži lava unutar kaveza je tvoj um. Što je kavez čvršći, to ga je teže slomiti. Trebamo da rastopimo sebe, da se ispraznimo i tada će i kavez pasti.“ Rekao sam ovo simbolično, ali to je poenta.
Mohanji quote - It is mind's job to create doubtsP: Samo treba da posmatramo misli i da ne obraćamo pažnju na njih, da ih ne energizujemo jer je to trik, da se ne bavimo umom uopšte?
O: Tačno. Što manje energizuj um i kavez će početi da propada. I još jedna stvar koju treba jasno da shvatimo. Um ima tendenciju da projektuje situaciju koja nije stvarna. Na primer: jedan čovek je rekao: „Duboko sam povezan sa tobom, gledam u tvoju fotografiju 24 sata dnevno.“ Ali ne mora da bude tako. Vaš um vas zbunjuje. Nije pitanje da li ste povezani ili ne sa fotografijom. Pitanje je da li me osećate. Da li ste vi ja? To je poenta. Dobio sam mnogo imejlova u kojima me ljudi pitaju: „Duboko sam povezan sa tobom, da li me osećaš?“ Odgovorim:“Ne brini o tome da li ja tebe osećam, već da li ti mene osećaš? Haha. Daću vam još jedan primer. Jedan doktor medicine u Dubaiju. Ona se poveže sa mnom i daje ljudima odgovore. Nije imala predstavu o tome odakle dolaze odgovori. Nikada ništa nije pročitala o meni, a uspevala je ovo. 2004. ili 2005. kada sam je sreo, rekao sam joj: „Jednoga dana ćeš me predstavljati.“ Udata je i ima decu. Tada to nije znala, ali kasnije je počela da govori stvari od kojih je i sama bivala iznenađena: „Kako mogu ovo da znam?“ Ali odgovori su bili stvarni zato što bi ljudi koji bi dobili odgovor rekli, hvala ti, dobio sam odgovor, ili problem je rešen. Zvala bi me i govorila: „ Mohanđi, ovo predivno funkcioniše, kako se to dešava?“ Rekao sam: „Prestani da me zoveš. Od sada me osećaj. Nemoj da pričaš sa mnom preko telefona, poveži se sa mnom.“ Zato što ćeš tada preći na sledeći korak. Jednom kada se to desi, pređi na sledeći korak, sa 100% ubeđenosti da smo povezani i radi na tome i nastavi dalje. Tada ćemo, napokon, biti povezani 100%, sve vreme, funkcionisaćeš na tom nivou. Svest je jedna. Ono kako je koristimo je nešto sasvim drugo. Onog trenutka kada osetiš da je Mohanđi odvojen od tebe, ili da si odvojen od svesti, um je taj zid. A um ti projektuje da si veoma dobro povezan sa mnom zbog fotografije na zidu. To je ništa. Mnogo puta je u stvari tako.
Svest je veoma bitna u ovom trenutku zato što mnogi od nas okolišaju. Radimo neke duhovne vežbe, nije bitno koje, ni kog gurua sledite, sa kojim Bogom ste povezani, sve je to u redu, ali da li ste povezani sa svešću? Ovo je ovde mnogo bitnija činjenica.
Navešću jedan primer povezanosti trogodišnjeg dečaka. Vratili smo se iz Beograda, bila je noć, te noći Biba nije bila tu, zaboravili su da stave ćebe na krevet i bilo mi je hladno. On je probudio svoju majku u Nju Delhiju i rekao: „Mohanđiju je hladno.“ i uzeo moju fotografiju i stavio ispod ćebeta. Ako ga pitate šta ja sada radim, reći će vam. Duboka povezanost u svesti. Razlog zašto dajem ovaj primer je taj što je to stanje koje možete da dosegnete. Toliko duboko treba da budemo ugravirani u svesti, da ne osetite razliku između mene i sebe.
Drugi aspekt je, onog trenutka kada počnete da rastete u svesti, takve ljude ćete i privlačiti. Postoje dva načina kojim će vam ljudi doći. Ponekad će osoba negativne prirode doći do vas, da bi vam uzela energiju, kao želi da vam pomogne. Od vas zavisi koliko vremena želite da provodite sa njom. To je sigurno. Drugi način je isto tako da će ljudi dolaziti kod vas. Ljudi koji evoluiraju u svesti će dolaziti i držati vas za ruku. I ovo će postati predivna porodica. Uvek kažem ljudima, ako postoji problem u vezi, promenite sebe i tada će i veza koja vam dođe opstati jer vas oni neće osuđivati. Sa druge strane, obične veze se baziraju na očekivanju i na osudi. Stalno sudite osobi, na osnovu svesti kakvu god imate, i onda očekujete.
Mohanji quote in Serbian - Concepts distort experiencesKada god je veza zasnovana na očekivanju i na putu osude:“ Ako uradiš ovo, voleću te, a ako ne uradiš neću“, postojaće sve vreme konflikti. Onog momenta kada svest naraste, odnos se pomera ka svojoj svrsi, „Zajedno smo zato što postoji viši cilj koji treba da dostignemo..“ To je prelepo. Tada neće postojati konflikti jer neće biti mesta za konflikt. Neće biti ničega oko čega se treba boriti. Ovo jasno treba da se shvati. Kad god postoji blokada u vezi, evoluirajte i dosegnite najviše. Tada cela stvar izađe na površinu. Sretaćete samo takve ljude. Ostali će vas napustiti zato što ćete im takvi biti beskorisni.
Ekstremno je važno da negujete svesnost. Obično ne vidimo svesnost i kažemo: „Ovaj čovek dobro izgleda, želim ga.“ Ali to je ništa. Jer ponekad, on nosi toliko mnogo prtljaga, čovek ili žena, nije bitno, padamo na izgled, čula nas vode ka izgledu i tada patimo. Ovo nije jednostavno. Kako da znate? Važno je da podižete sebe, a onda možete i takvu sličnu osobu i privući u svoj život. Ne govorim ovde samo o braku, govorim o bilo kojoj vrsti veze u životu.
P: Nemoj da tragaš za savršenom osobom, budi savršena osoba.
O: Da, budi savršena osoba, nema potrebe da igde tražiš. Doći će ti. Samo tako će opstati. U drugom slučaju, svaka veza je zasnovana na očekivanju i emociji. I poštovanje se događa kada ste u višoj svesti. Poštovanje vam dolazi. Poštovanje mora da se zasluži. Verovatno biste mogli dobiti državu, npr, neko vam kaže: „Vi ste predsednik ovog mesta.“ Ali duhovni status mora da se desi kroz zrelost, kroz pristup, kroz višu svest i jedino tada ostaje. U drugom slučaju, možete videti mnogo ljudi koji dobiju neku poziciju, a zatim padnu.
Jedna osoba me je pitala: „Kako možemo da te zadržimo ovde što duže?“ Rekao sam: „Nikada ne napuštam ovo mesto, ako ste sposobni da vidite, onda ćete i videti.“ Fizički, to je veoma teško, zato što je samo jedno telo. Ali, inače, ja sam prisutan.
P: Ti si svugde.
O: Da.

Mohanđi (2)Prevod: Jelena Džaić
Lektura: Ivana Miljak
Uređivanje: Biljana Vozarević
Originalni tekst je ovde
M icon for signature in gmail rounded

Ko se boji istine? (2. deo)

Objavljeno 12. marta 2014.

Mohanđi istražuje dalje. Kakva je stvarnost čovečanstva? Da li je moguće odrediti duhovni nivo? Kakva je povezanost između Guru Principa i razvoja svesti?
Vanvremenska tradicija posmatrana kroz savremenu kontroverzu. Mohanđi nas vodi izvan uma, ega i prostorno-vremenskih ograničenja, izvan skandala koji prljaju unutrašnji prostor, ka jasnijem razumevanju velikog stapanja svih duhovnih puteva u božansku jednotu.

Moć svih velikih svetaca je bilo njihovo prepuštanje (Najvišem) i prihvatanje ne sumnjajući u sebe,  svoj put, svog učitelja i svoje odredište.
Moć svih velikih svetaca je bilo njihovo prepuštanje (Najvišem) i prihvatanje ne sumnjajući u sebe, svoj put, svog učitelja i svoje odredište.

Duhovni nivo sveca

Mi kreiramo našu realnost. Ono čega se bojimo, pojaviće se u našem životu. Šta god da volimo takođe može biti naše, ako je intenzitet ljubavi pravi. Ipak, ono čega se plašimo ima veću šansu da se ispolji u našem životu, jer um više neguje negativnosti nego pozitivne stvari. Ovo se odnosi samo na ljudska bića, jer naš nivo prihvatanja realnosti i života mnogo je manji nego kod pripadnika drugih vrsta. Dakle, ako smo iskusili određene situacije koje nas nisu vodile ka sreći, to je upravo zbog zarobljenih strahova i nesigurnosti, ili uskladištenih negativnih emocija.
Ne bi trebalo da krivimo druge za svoje poteškoće, ako razumemo kako funkcioniše zakon karme. Štaviše, većina ljudi ne može da se promeni ili evoluira ka Višem, u toku jednog života. Metamorfoza je proces. Potrebni su životi pokušaja i grešaka da bi se konačno uhvatila krajnja istina, u močvari relativnih istina.

Ne bi trebalo da krivimo druge za svoje poteškoće, ako razumemo kako funkcioniše zakon karme.
Ne bi trebalo da krivimo druge za svoje poteškoće, ako razumemo kako funkcioniše zakon karme.

Sagledajmo ukupnu svetsku populaciju. Pretpostavimo da na svetu ima 7 milijardi ljudi i pokušajmo da ih klasifikujemo u cilju razumevanja stvari. Molim vas, shvatite da je ova podela uopštena i da postoje izuzeci i kombinacije. Posmatrajmo ljude u okviru njihovog opredeljenja, kao što je fizičko, emocionalno, intelektualno, duhovno, i stanje iznad svega. Mogu postojati i fizičko stanje, fizičko – emocionalno, emocionalno – intelektualno, itd. Stoga, molim vas da posmatrate ovu opštu podelu samo kao putokaz za razumevanje stvari.
Najmanje 35% ljudi na svetu je fizički orjentisano. Oni uživaju u fizičkim, čulnim zadovoljstvima i vode život trenutnih prijatnosti.
Drugih 30% populacije obitava u emocionalnoj ravni. Oni više naginju ka emocionalnim zadovoljstvima, ogovaranju, požudi, anksioznostima, strahovima, itd. Oni žive u svom umu, um ih potpuno kontroliše. To su ljudi koji su se upecali na sapunske opere koje uzburkavaju, ništa drugo, do emocije i patnju. Ovi ljudi uvek nalaze razloge za ogovaranje i za emocionalne negativnosti. Oni uvek reaguju na život i nazivaju sebe žrtvama okolnosti. Više su skloni psihološkim poremećajima.
Oko 20% svetske populacije funkcioniše u intelektualnoj ravni. Zadovoljenje pripadnika ove grupe dolazi kroz intelekt. Njih previše ne dotiču ni fizički ni emocionalni užici.
Takozvani intelektualci, kao što su mislioci, planeri, stratezi, naučnici i svi ostali tipovi intelektualaca pripadaju ovoj kategoriji. Oni konzumiraju znanje, kao i druge intelektualne metode u kojima uživaju. Obično se osećaju superiornije u odnosu na ostale kategorije, zanemarujući činjenicu da ih koncepti koje konzumiraju, večno vezuju.
Mnogi od njih su okrenuti ka sebi i čak odsečeni od društva. Mnoge od njih nije briga za bol i patnju drugih bića. Koristeći svoj mozak, osmišljavaju razne teorije koje vode ka razvoju, ali ne obavezno ka stvarnom napretku.
Većina izuma uvećava materijalni komfor kroz otuđivanje iz prirode, što direktno pogađa svaki aspekt imuniteta koji štiti fizičko i psihološko postojanje na Zemlji.
Mnogi lekovi i aparati koje je napravio čovek su povredili čovečanstvo. Mnoge tvorevine čoveka su uništile Zemlju. Veliki broj intelektualaca takođe nije ni produktivan. Oni samo žive u sopstvenoj izolaciji.
Oko 10% čovečanstva se može smatrati duhovnim. Ovi ljudi istražuju duhovnost i to ih veoma zanima. Ali, oni još uvek samo istražuju. Mnogi od njih pribegavaju eskapizmu u ime duhovnosti. Mnogi padaju u depresiju i, ili odbacuju ili ponavljaju istu stvar uvek iznova, bez previše koristi za sebe i druge. Mnogi ne znaju šta traže i naravno, gde to da nađu. Mnogi upadaju u zamke rituala, grabežljivih religija i kultova.
Preostalih 5% populacije istinski dostiže najviše, izvan dualnosti postojanja. Ostali padaju ili unazad, ili unapred. Svi fizički, emocionalni, kao i intelektualni tipovi takođe istražuju nepoznato kroz duhovnost. Ali, oni imaju ograničenja. U slučaju fizičkog pristupa, to bi bilo služenje, da bi se zauzvrat od Boga zadobila neka korist, uz potpuno nerazumevanje stvari. Mnogi „fizički“ tipovi stoje u redovima ispred hramova i obijaju pragove astrologa, kako bi umirili svoje nesigurnosti. Emocionalno orjentisani ljudi će imati ili slepu veru ukorenjenu u pobožnosti, ili će slepo slediti druge ljude. Pročišćena emocija je pobožnost, koja osobu može da odvede do krajnjeg sjedinjenja. Veoma retki postižu kapacitet za totalnu predaju i prihvataju sve što se dešava u njihovom životu sa potpunom spremnošću, izdržljivošću i nepružanjem otpora, kao dar od Boga. Ovaj nivo ostvaruje se kroz višu svesnost, koja se dostiže stalnim dubokim promišljanjem o energiji koja protiče kroz naš sistem i koja se takođe zove BOG. Moć svih velikih svetaca ležala je u ovoj predaji i prihvatanju, bez sumnji o sebi samima, o njihovom putu i guruu, ili krajnjem odredištu. Ovo nije lako dostići. Intelektualni put je čak teži, zato što ljudi na tom putu traže objašnjenje za sve, a upravo to ih strahovito usporava. Oni se suočavaju sa dualnošću više nego iko. Sumnje i analize često ih muče. Prihvatanje je kod njih slabije. Oni pokušavaju da razumeju aktivnosti suptilnog kroz svoj grubi intelekt. To je mučno, kao i pokušaj da se kamila provuče kroz iglene uši. Duhovni tipovi su prošli mnoge prepreke kao što su fizički, emocionalni ili intelektualni zidovi. I oni su rešili da pređu u oblasti suptilnog.
Ali, njih takođe može da kontroliše njihov ego i osećaj postignuća, kao i njihove rođake iz ostalih kategorija. Ego vreba iz svakog stanja. Ego se pojavljuje i nestaje bez poziva. Ego je stalan sastojak ljudskog postojanja. Tako, od 10% onih koji teže duhovnosti, 5% zaista dostiže najviše. Takvo je stanje na duhovnom putu. To nije jednostavno. Svi putevi su dobri. Svi putevi paralelno vode ka istom odredištu. Zato nema potrebe za zabrinutošću da li je put dobar ili loš, da li je guru dobar ili loš. Sve što vas oslobađa uvek iznova, dobro je za vas. Sve što vas oslobađa sa svakog nivoa i ostavlja vas oslobođenim, dobro je za vas. Sve što vas vezuje, loše je za vas, bez obzira da li je to osoba, mesto, situacija ili aktivnost. Rođeni ste slobodni i trebalo bi da umrete slobodni. Zemaljsko postojanje je privremeno. Ne možete ovde biti ograničeni. Telo je pozajmljeno od Zemlje da bi se iskusio život na Zemlji, baš kao što iznajmljujete auto kada odlazite u novi grad u obilazak i obavljate svoje svakodnevne aktivnosti. U vašem slučaju, vaša duša je pozajmila ovo telo za putovanje na Zemlji. Karma čini plan putovanja. Čula, um, ego i intelekt su operativni alati ili uređaji za navigaciju. Kada se posao završi, telo treba vratiti nazad. Zato je veoma važno da živimo oslobođeno postojanje, ovde i sada. Trošenje vremena na slušanje priča o životu drugih ljudi na našem putu nema vrednost. Svi imaju takve priče. U svakom tunelu ima tame. U svakom čoveku postoji dobro i loše. Samo oni koji nikad nisu zgrešili, imaju pravo da prvi bace kamen. A oni koji nikad nisu zgrešili, nikad neće ni baciti kamen, jer vrlo dobro znaju da bi bacanje kamena ka nekome ili nečemu zasigurno gurnulo ka dole, i da jedno karmičko biće nema pravo da osuđuje drugo.

Sve što vas oslobađa od svakog nivoa i ostavlja oslobođenim je dobro za vas. Sve što vas sputava je loše za vas, bez obzira da li je u pitanju osoba, mesto, situacija ili aktivnost.
Sve što vas oslobađa od svakog nivoa i ostavlja oslobođenim je dobro za vas. Sve što vas sputava je loše za vas, bez obzira da li je u pitanju osoba, mesto, situacija ili aktivnost.

Čitao sam da je Ama lično odgovorila na kritizerstvo upereno protiv nje i njene organizacije. Rekla je tri stvari na vrlo ljubazan način, govoreći jezikom činjenica:

• Mnoga deca dolaze k meni sa brojnim očekivanjima, ogromnim očekivanjima. Kada očekivanja nisu ispunjena, oni se okreću i kritikuju ili skandalizuju. Deca ne bi trebalo tako da se ljute. Ljutnja je svakako slabost. Ona je negativna i može da gurne pojedinca u dubine negativnosti. Strpljenje je snaga. Deca bi trebalo da vežbaju strpljenje, a ne negativne emocije.
• Ama je otvorena knjiga. Naš ašram takođe je otvorena knjiga. Svaka finansijska transakcija koja se ovde desi je zabeležena i regulisana sa državom. Svako ko u ovo sumnja, može da proveri u bilo koje doba.
• Nikad ne zovem ljude niti od njih tražim uslugu. Nikad nisam tražila da neko dođe i da me služi. Svi su došli dobrovoljno. Isto tako, svi imaju i slobodu da odu. Na šta se žalite?

Ovo pokazuje duhovni status Ame. Potpuno mirna usred oluje. To pokazuje duhovni status pojedinca. Potpuno nedirnuta i neuznemirena. Ovo ujedno znači da je nevina. Da je postojala samo mrlja nečistote, anksioznosti ili straha, to bi se videlo. Ona nije kao političari, da stručno prikrije sve zločine i nastavi da odlazi među ljude, tražeći od njih ponovo da je izaberu da nad njima vlada, kao da se ništa nije desilo. Mir potvrđuje njenu čistotu.
Još jednom, bila bi napravljena ozbiljna greška da se procenjuje duhovni nivo sveca kroz aršine njegovih/njenih sledbenika. Obično, tek nekoliko učenika može da se uzdigne na nivo svog učitelja, da dobije tu odgovornu ulogu od njega/nje. Svi oni će da funkcionišu na različitim nivoima svesti. Zato nikada nemojte da merite status gurua gledajući u njegove sledbenike.
Guru je dostigao Najviše. Sledbenici su sa svojim guruom, jer oni nastoje da dosegnu njegovo stanje, ako ne duhovni status. Dakle, ne možemo smatrati da su oni isti. Društveni status može da se kupi novcem. Duhovni status mora da se zasluži. Duhovni status ne može da se kupi. Potrebno je uložiti puno napora da bi se postao potpuno nevezan. Kada je osoba potpuno nevezana, bez obzira da li ona tada pije alkohol ili puši (kao Šankar Maharadž, ili Širdi Sai Baba), spava sa ženama ili posećuje javne kuće, to ne pravi razliku u mirnom stanju uma te osobe. Tišina nikada ne može biti uznemirena niti jednom aktivnošću, jednom kada je svetac dostigao. Običan čovek ne može da razume slobodu koju pruža tišina uma, ili stanje-bez-uma. Obični ljudi prosuđuju na osnovu izraza i propuštaju da dodirnu realnost usled svojih mentalnih blokada. Jedna od istinskih tragedija zemaljskog postojanja je nemogućnost da se dodirne stvarnost tokom svog postojanja.
Ponekad svetac posmatra tišinu usred oluje skandala. To nije zbog njegove nesposobnosti da se brani. To je zbog toga što ne oseća pritisak da govori. On je objektivan. On govori samo kada mora. On neće da uvaži bilo čije emocije, jer nema ništa s tim. Um je miran. Često, dešava se da svetac predvidi nevolju i iskoristi je da protrese drvo svog sopstvenog ustrojstva. To bi moglo da pomogne da otpadnu mnogi suvi listovi, koji ne pomažu drvetu. To će ujedno pomoći da otpadne tamas (inercija) među njegovim sledbenicima i da se oni okrenu ka pozitivnoj akciji. Dakle, tišina bi mogla da se javi zbog predviđanja i pozitivne svrhe. Skandal uvek deluje kao pozitivan filter. On filtrira slabe, nesigurne ili nestalne i ostavlja one koji su istinski povezani. Otuda je skandal kao filter dobra ideja.
Istinski sveci su lake mete u grubom svetu. Obično su nezaštićeni. Mnogi od onih koji imaju novac, moć, položaj i veze, lako izbegnu kaznu. Ali, ima i onih kojima novac teče zbog njihovog savršenog duhovnog statusa i suptilnosti. Oni nikad neće koristiti svoju poziciju, moć, novac, ili veze da sebe sačuvaju. Oni nikad neće manipulisati umovima. Oni su nesebični. Oni su besmrtni već u svom telu i zadržavaju telo samo zbog saosećanja prema svojim sledbenicima. Grubi svet, koji ne može videti suptilnost sveca, uvek ispaljuje metke skandala u njihove nezaštićene živote. Svetac ne gubi ništa. On se svakako nikad nije uznemirio zbog svog tela. On bi jednostavno ostavio telo iza sebe i proširio se u oduvek prisutnu, proširenu svesnost daleko izvan tela. Svet je taj koji gubi. Svaka generacija u istoriji čovečanstva imala je mnogo lakih meta poput ove.

Ustanovljene religije, sveštenici i propovednici sa usvojenim znanjem uvek postanu strašno nesigurni zbog istinskog sveca koji je konektovan na Izvor. Oni manipulišu umovima protiv pravog sveca. Svetac ne preduzima ništa da se zaštiti. On se kompletno predao volji Univerzuma, darmičkom postojanju, gotovo poput bića u divljini. Od rođenja do smrti, oni su sebe predali volji prirode. Oni ne mogu da manipulišu, akumuliraju, skladište, ili da budu pohlepni. Oni konzumiraju samo ono što je za njih bitno. Čak iako postoji višak ili izobilje nečega, sveci to raspoređuju ravnomerno, prema potrebi. Oni samo znaju da daju. Sveci daju sve što imaju. To uvećava nesigurnost u umovima postavljenih sveštenika i religioznih vođa koji seju strah, da bi ubirali plodove od ljudi. Strah osvaja umove mnogo lakše nego ljubav. To je veoma efikasan alat. Oni koriste ljude da osiguraju sopstvenu budućnost, obezbede moć i održe nadmoć. Pravi sveci nemaju ništa s tim. Pravi sveci su razapeti, jer su nevine, lake mete. I kada seks skandal dostigne maksimalnu pažnju medija i publike, to je najbolja municija protiv golorukog sveca. Ako proučite istoriju većine skandala, videćete da je nit ovog fenomena duboko utkana u svaki incident.

Mohanji quote 4
Ako želiš da saznaš duhovni status svog učitelja, treba da ideš izvan svog uma.

Ako očekivanja nisu ispunjena, to vodi ka besu. Bes vodi ka potrebi za opravdanjem. Opravdanje zahteva potrebu za društvom ili izolacijom. Da bi se izbegla krivica, ljudi sebe ubeđuju ili uveravaju da je bilo ispravno to što su mislili, govorili ili činili, i da oni zaslužuju pažnju drugih ljudi. Oni postaju vrlo nesigurni sa svojim sopstvenim tvrdnjama. Neki ljudi (obično slični njima) kupiće njihovu priču, simpatisaće ih, udružiće se sa njima i praviće im društvo. Drugi će ih izbegavati. Ovo su sve aspekti igre, maje (iluzije) ili relativne istine. Istina će uvek sijati dalje, čak iako oblak sumnje privremeno prikrije istinu. Budite toga svesni i ostanite čisti. Ni jednom pravom guruu koji je istinski povezan sa Izvorom, ne treba bilo čija, ni bilo kakva podrška. Gurui su „na tržištu“ iz saosećanja kako prema ljudskoj vrsti, tako i prema drugim bićima. Oni su hodajući podsetnici za vas, ko ste vi zapravo. Oni predstavljaju stanje koje je vaše pravo odredište. Oni su vam potrebni kao putokaz ili podsetnik za dostizanje tog stanja. Budite razumni prema sebi. Skandalizujući gurua, uništavate svoju sopstvenu šansu za dostizanjem Najvišeg. To je zato što uništavate Guru Princip (Guru Tattwa) koji nosite u sebi. Imate slobodu da budete sa bilo kojim guruom i takođe imate slobodu da se udaljite od njega. Kako god, dopustite sebi da se vaše odvezivanje od gurua povećava zbog dostizanja više svesti, a ne zbog razilaženja u mišljenju, što je u suštini stvar uma. Ako želite da spoznate duhovno stanje svog gurua, morate da idete izvan uma.

Od odvojenosti do jednote

Važno je da se poštuje svaki pojedinac u svakom trenutku, čak i ako on nanosi štetu društvu. Ako osoba nanosi štetu, primenite zemaljske zakone da to rešite i sačuvate društvo. Ne bi trebalo nikad da osuđujemo ili okrivljujemo druge. To će nas pogoditi više nego druge ljude. Kada je otrov za strele proizveden u vašoj sopstvenoj kući, upamtite, u toj kući ima više otrova nego na vrhu strele odapete ka drugim ljudima.
Vaš unutrašnji prostor trebalo bi da ostane čist. Koristeći to stanje čistote, sagledajte doprinose jednog sveca ovom svetu. U Aminom slučaju, koliko je samo ljudi dodirnula tokom ovog života? Koliko ljudi je dobilo nadu i utehu u kontaktu sa Amom? Koliko njih je isceljeno? Koliko ljudi je dostiglo ispunjenje? Koliko dela milosrđa! Koliko ljubaznosti! Koliko lepih primera vođstva i učenja! To je ono što bi trebalo da cenimo. To je ono što bi trebalo da negujemo. Vrednost svetice koja živi u društvu, među ljudima, treba da sagledamo prvenstveno kroz dva aspekta:

A- Kroz jasnoću njenih učenja

B- Kroz njen dobrotvorni rad.

Ukratko, kroz ono što je bitno. Kroz fizički i duhovni značaj. Neka se to nikad ne ignoriše.
Molba svima koji govore ružno o Ami, ili svima koji govore loše o svecima uopšte, neka provere kako je život svetaca uvećao vrednost ovog sveta! Koliko ljudi je od njih imalo koristi! Lako je živeti i umreti u sopstvenom sobičku ličnih planova, sebičnih zadovoljstava, posedovanja, posesivnosti, koncepata, strahova, ličnih porodičnih odnosa, radosti i tuge. Kada odlučite da živite svoju sopstvenu slobodu, sigurno će biti onih koji će se suprotstaviti. Oni koji ne mogu ići ovim putem, ili oni koji ne mogu da razumeju ovaj put, sigurno će kreirati prepreke pred vama. Da li treba da se maknemo sa svog puta? Da li treba da promenimo stazu? Živite svoju sopstvenu istinu i odbacite pozajmljene relativne istine. Vaše iskustvo i vaša istina za vas imaju mnogo veću vrednost nego tuđe mišljenje. Ako to jasno razumete, učinićete sebi veliku uslugu. Na putu odvezivanja, na samom kraju tog puta, kada se učenik sjedini sa svešću Gurua, svaka veza se završava. Ne postoji dualnost koja bi održavala vezu. Tu neće biti ni Gurua, ni učenika. Ali, prekinuti vezu pre potpunog odvezivanja, bila bi strašna greška za tragaoca, poput tragedije, čak i ako to nikad ne pogađa ni jednog Gurua.
Na početku putovanja, učenik će videti samo prividne razlike. Potrebno je dosta vremena i napora da se vidi jednota svesti. Potrebni su strpljenje, istrajnost, uverenje i odgovornost. U suprotnom, učenik će se zaglaviti u onom što je prividno.
Problem sa prividnim je što ono obezbeđuje poređenja, zaluđenost, i konačno asocijalnost, ako ne i depresiju. Agonija odvojenosti je u početku obično strašna. Ali, kako učenik dolazi sve bliže u svest Gurua, izvan fasade površnih izraza i slika, bol se polako preobražava u blaženstvo. Konačno, kada se desi sjedinjenje u svesti, nastaje samo blaženstvo, jednota. Nema odvojenosti, niti konfuzije odnosa. Dakle, na kraju, čak i slike, reči i izrazi će se rastvoriti, kada postanete svest Gurua. To je ono što nazivamo totalnost ili potpuno oslobođenje. Ovde pod rečju Guru mislim na onog ko je povezan sa Izvorom, ne na onog ko propoveda stečeno znanje. Budite svesni toga.

Um mora da se rastvori da bi se iskusila jednota svesti.
Um mora da se rastvori da bi se iskusila jednota svesti.

Na početku putovanja, postoje samo razlike. Um samo prepoznaje razlike, poređenja i ono što je površno. Kada učenik postepeno dostigne jednotu u svesti, um je primoran da se rastvori. Um mora da se rastvori da bi se iskusila jednota svesti.
Dolazi do borbe, često do ogorčene borbe, do rata. Um proizvodi sve što bi moglo da kreira otuđenje. To je vreme velike konfuzije. Um traži da pobegne i spasi sebe. Um se protivi ideji sjedinjenja sa Svešću i izvršava protivnapad vašim duboko ukorenjenim, ili duboko usađenim strahovima, kao što su strah od smrti, destrukcija, pogrešni putevi, pogrešni Gurui, strah od nepoznatog, itd. Pravi rat vodi se između istine i iluzije, ili između duše i uma. Um voli da sačuva zonu komfora. Um voli da zadrži svoje identitete. Duša želi oslobođenje iz iluzornog postojanja. Iluzije više zarobljavaju nas nego dušu. Duša uvek obitava u oslobođenom stanju, koje ćemo spoznati tek kada osetimo ili dodirnemo dušu. Iluzije nas čine slepima za istinu. Guru predstavlja istinu.
Strahovi, sumnje i iluzije koje um čuva potapaju svest Gurua u obmanu, projektujući površinske aspekte kao što su izgled i navike Gurua.

Zbog toga više raspravljamo o površinskim aspektima Gurua, nego o njegovim učenjima i vođstvu. Mi gledamo u nepodudaranja i razlike mnogo više nego u jednotu svesti. Više smo povezani sa zemaljskim aspektima živog učitelja (uključujući njegov imetak, seksualnost, odeću, manire, itd.) nego sa projekcijom Vrhovne Svesti, ili sa njegovom konekcijom na Izvor, koja ga je u stvari učinila Guruom. Majstori koji su povezani sa Izvorom – sijaju. Ni jedan oblak ne može trajno da pomrači slavu sunca.

Zašto smo toliko ograničeni vremenom i razlikama? To je zato što se identifikujemo i funkcionišemo u vremenskim okvirima, a ne u Apsolutu. Telo ima svoj rok trajanja koji se meri vremenom. Bivanje u telu vezuje nas za vreme. Zato je od suštinskog značaja da istražujemo i razumemo bezvremenost u nama. Bezvremenost je naše pravo stanje. To apsolutno u nama je ono što mi jesmo, a ne telo koje je ograničeno vremenom. Potraga počinje u umu, a završava se u stanju bez uma. Istinite stvari koje istražujemo svojim umom mogu da se razumeju samo kada je um odsutan. To je nešto što bi svaki tragalac trebalo da razume. Um je prepreka između čoveka i Apsoluta. Um uključuje ego i intelekt. Kada se sjedinimo sa Apsolutom, nema potrebe za postojanjem uma, jer ništa nije odvojeno od nas. Nema više ništa da se „zna“ ili „razume“. Vi ste TO! Tat Twam Asi! Dakle, ko se boji jedinstvene istine? Ko se uopšte boji istine? Vaš um. Vi niste vaš um. Budite svesni toga.

Cenite njihovu ljubav i brižnost

Ono bezvremeno je naše pravo stanje.
Ono bezvremeno je naše pravo stanje.

Zašto nam je uopšte potrebna blizina velikih svetaca? Zašto žudimo za tim? Razlog je taj što oni predstavljaju mir koji nam izmiče kroz mnoge živote. Sveci predstavljaju naše izvorno stanje. Sveci predstavljaju ono što bi smo mogli biti ili ono što već jesmo, a što naš um krije od nas toliko dugo. Ako se um poveže sa guruom kroz zaluđenost ili bespomoćnost, odnos ne može da sazri u jedinstvo svesti. Ako ne možete da pređete prvu milju vašeg puta kući, kako ćete ikada doći do svog kreveta da se odmorite? Blizina gurua treba da se reflektuje kao vaša unutrašnja tišina, mir, snaga, oštrina, itd. Obično, pravi guru će odražavati vaše sopstveno stanje. Njihov odraz besa reflektuje vaš potisnuti bes, njihova preplavljujuća ljubav reflektuje vašu uzdržanu ili neispunjenu ljubav. Oni čak mogu da reflektuju vašu seksualnost, glad, ili druge osobine ličnosti. Kada guru funkcioniše u jednoti svesti, postaje ono što se pred njim pojavljuje, jer je već rastvorio sopstveni um i samo otvoreno reflektuje ono što ste vi sebi sami. Ovo razumevanje moglo bi da pomogne tragaocima da kada se približe guruu, zaustave procenjivanje svog gurua korišćenjem uma, uključujući ego i intelekt. Blizina velikih svetaca je konstantno upozorenje, konstantan odraz, konstantno uklanjanje karakternih crta i takođe konstantno spaljivanje i uzburkavanje blokirajućih negativnosti koje osobu udaljavaju sa puta ka Bogu. Mnogi ljudi više vole gurua koji nije u telu, jer ne mogu da se nose sa ličnošću živog gurua, ili doživljavaju strašno razočarenje osobinama ličnosti živog gurua. Mrtav majstor je jednostavniji, jer sve što je u vezi s njim u vašem umu, vaša je realnost. Šta je on bio, ili šta je mogao da uradi da je još živ, nije više važno.

Njegova učenja, često izražavana kroz druge ljude, a ne direktno kroz majstora, i lična interpretacija tih ljudi, mogu lako da obezbede zonu komfora zbunjenom tragaocu. Oni ne mogu da misle o promenama unutar sebe. Radije će da promene gurua. Živi učitelj jede, pije, spava, kao i bilo koji čovek. Živi učitelj može da te probudi, čak grubo, iz tvojih pretenzija i strahova. Ako vam to predstavlja problem, preporučio bih vam da se držite podalje od živog gurua. Pravi Gurui su istinski otelotvoreni. Oni samo žele najbolje svojim učenicima. Često učenici nisu spremni za to što je za njih najbolje. To što vi već jeste – ne znate. Um vas drži zarobljenima u obmani. Kada se maska uma skloni, saznaćete ko vi već jeste, i razliku između toga šta ste mislili o sebi i toga šta vi u stvari jeste! Velika je razlika! Veliko buđenje! Tako, majstor je znak na putu. On/ona je samo vodič na vašem putu. On se nikad ne nameće, a ipak će vas pljesnuti po ruci kada se upuštate u nešto što sprečava vaš napredak, svidelo se to vašem umu, ili ne.
Poređenje istinskog majstora koji je rastvorio svoj um, sa tragaocem koji 100% funkcioniše iz svog uma, potpuno je promašena aktivnost.

7 Amma built 100 crore worth of houses for Tsunami victims in India, which no organization or political party or government did
Ama je za žrtve cunamija izgradila je kuće u vrednosti većoj od 15 miliona dolara.

Stoga, za duhovnost su potrebni prihvatanje i spontanost. Potrebno je razumevanje.
Ukratko, živite i pustite druge da žive. Ako pojedinac ili grupa počine zločin, obavestite nadležne organe. Uvek vežbajte da se suzdržite i pristupajte svemu sa oprezom, a ne reakcijom. Odgovarajte spontano i ne reagujte nasiljem.
Sve u svemu, bilo koji svetac ili majstor koji je povezan sa Izvorom prihvata podršku (uključujući i novčanu) od onih koji mogu to sebi da priušte i prosleđuje je dalje, ka onima koji ne mogu da je priušte. Sveci prave balans u društvu. Oni uklanjaju neravnotežu između bogatih i siromašnih. Oni vode svojim primerom. Kada život jednog takvog sveca počne više da se ceni i kada im se omogući udobnost kao znak podrške, sve ovo je prirodno. Kada se njihov horizont proširi i više ljudi ostvaruje korist od njihovog prisustva, moraće da učine više kako bi bili dostupni ljudima, nevezano da li uz pomoć brzog automobila, ili privatnog aviona. Sve zavisi od vrednosti koju pridodaju svetu. To se odnosi na svako ljudsko biće, a ne samo na sveca. Komercijalni direktor velike kompanije mora da koristi sofisticirane uređaje da održi svoje carstvo. Ako mu osoba koja vodi malo odeljenje zavidi, te predlaže da bi trebalo da bude jednostavniji, to je iz potpunog neznanja. Isto tako, novac i bogatstvo dolaze svecu prema njegovom značaju za svet. Ipak, sveci bogatstvo koriste da ga vrate nazad svetu. Teško da koriste nešto za sebe, jer su njihove zemaljske potrebe minimalne. Ovo pojačava njihovo saosećanje i čini ga efikasnijim. Moramo ceniti njihovu ljubav i brižnost i ne smemo biti ljubomorni na olakšice koje imaju. Olakšice će doći u skladu sa potrebama. Potpuno je u redu da duhovni majstor bude savremen i da koristi sve savremene uređaje, naročito ako njegova misija uključuje prisustvo publike ili sveta. Ako svetac sedi u tišini pećine ili planine, ništa od ovoga mu nije važno. Savremeni svetac možda ni od koga neće ovo ni tražiti. To mu sve dolazi samo, kao što sam ranije rekao. Sveci su ljudi koji bi mogli da imaju sve, ali im ništa ne treba. Oni nikad neće biti shvaćeni u pristupu dvodimenzionalne podele, kao što je imati / nemati. To je jednostavna istina postojanja.
Ama, kako sam je razumeo, sama je podržala skoro 30 000 studenata nakon cunamija u Japanu. Priča se da je nakon cunamija u Indoneziji pomogla više nego UN ili bilo koja druga organizacija. Žrtvama cunamija u Indiji izgradila je kuće u vrednosti većoj od 15 miliona dolara (100 krora rupija) što nije uradila ni jedna organizacija, ni jedan politički ili duhovni vođa, politička stranka ili vlada. Ama definitivno koristi bogatstvo za dobre stvari.
Za kog političara koji gomila u javne fondove, smo čuli da radi makar približno ono što je Ama uradila za ovaj svet? Da li oni makar podele čaj sa siromašnim čovekom?
Na šta se žalite? S kojim pravom se neko žali na Amu? Šta vas to brine? Čega se bojite? Amina jednostavna pojava privlači ljude ka njoj. Nikakva zavist ne može to da promeni.
Konačno, dobro koje čovek učini, sahranjuje se sa njegovim kostima. Zlo preživi njegovu smrt. (Šekspir, „Julije Cezar“, čin 3, scena 2). Sve dobre stvari koje čovek učini, lako bivaju zaboravljene. Samo se o lošima govori. Ovo je istina svakog vremena, od nastanka čovečanstva. Mi smo večiti prodavci tračeva, na jedan ili drugi način. Zbog toga smo više zainteresovani za Isusov seksualni život nego za njegova slavna učenja. Zbog toga nas više interesuje privatan život svih javnih ličnosti. Zbog toga se prostakluci prodaju. Oduvek smo takvi bili. Hiljadu dobrih stvari koje je čovek učinio za svet, mi sahranimo zajedno sa njegovim telom i govorimo o nekoliko ludosti ili činova slabosti tokom vremena. Rečeno mi je da je jedan tv kanal sâm utrošio 384 sata za emitovanje vesti, kada je uhapšen Šankaračarja iz Kančija. Isti kanal je za objavljivanje vesti o njegovoj nevinosti utrošio 3 minuta. Ovo je samo jedan primer kako se negativnost prodaje. Vulgarnosti imaju uvek sveže tržište. Upadanje u tračeve, odbacivanje našeg iskustva apsolutno je beskorisna aktivnost. Negujte dela slave i odbacite dela negativnosti. Ako osoba povređuje društvo, sa dokazima je predajte u ruke zakona. Oko ovoga ne treba da bude emocija. Oni koji su pojeli so, moraju da piju vodu. Tu ne bi trebalo da bude kompromisa. Ubistvo ličnosti je znak slabosti i kukavički čin. Ako postoji neslaganje, to treba da se raspravi licem u lice, pravovremeno da se reši, jer naš unutrašnji prostor uvek treba da ostane čist i nezaprljan, dok hodamo putem potpunog oslobođenja. Unutrašnji prostor je lako zaprljati, a teško ga je očistiti.
Budite svesni.

Beskrajna, bezuslovna Ljubav

M

Mohanji quote 8
Unutrašnji prostor je lako zagaditi, a teško očistiti. Vodite računa.

Prevod, lektura i uređivanje: Mohanđi tim
Originalni tekst je ovde.

Dva puta rođen

Intervju iz časopisa „Life Positive“
Ovo je članak sa Mohanđijevim intervjuom koji je napisala Suma Varugiz, objavljen u aprilu 2015. u časopisu “Life Positive”.

Od položaja glavnog direktora na Srednjem istoku sa ženom i ćerkom, Mohanđijev život se okrenuo za 360 stepeni kada je sve izgubio, i pronašao drugi život kao duhovni učitelj i vodič, kaže Suma Varugiz
MohanjiPrvi put sam upoznala Mohanđija 2012. godine, kada je držao govor na manifestaciji Lajf Pozitiv Ekspo (Life Positive Expo) u Mumbaiju. Bila sam razoružana njegovim druželjubivim i pristupačnim ponašanjem, i velikom srdačnošću. Visok, dobro građen i lepog izgleda, poseduje harizmatičnu ličnost, a opet je tu nepogrešivo bila prisutna njegova duhovna moć. Sećam se meditacije koju je vodio u našem prostoru Life Positive Soul Space, koja je većinu nas odvela do tišine. Njegovi odgovori na pitanja su takođe bili pronicljivi i mudri. Nekoliko dana kasnije, pridružila sam se maloj grupi njegovih sledbenika povodom Guru Purnima. Ljubav i osobna toplina kojom je obgrlio svoje ljude je bila očigledna. Došla sam i ja takođe među njih po zagrljaj, i još se sećam ljubavi koju je taj zagrljaj na mene preneo.
Mohanđijeva priča, kao priča gotovo svakog gurua, je fascinantni primer kako Duh privuče svoje izabrane na put. Uspešnom glavnom direktoru menadžmenta u špediciji, sa ženom i četvorogodišnjom ćerkom Amu, život je išao glatko po planu, kad mu se tlo izmaklo pod nogama. Počelo je sa smrću njegove ćerke Amu u tragičnoj saobraćajnoj nesreći 23. avgusta 2000. Posle toga se njegov život srušio. On i njegova žena su se razveli 2003, izgubio je većinu svojih investicija i svojine u Indiji 2004, a na kraju i svoj posao. Dotakao je dno – mesto gde boravi milost!
Sasvim sigurno, počeo je da dobija vođstvo od mnogih ostvarenih majstora, kako onih utelovljenih tako i onih van tela, uključujući Širdi Sai Babu, Satja Sai Babu i Mahavatar Babađija. Povukao se na Himalaje dok njegova unutrašnja promena nije bila završena. Posle toga, Mohanđi je nastavio da radi, ali je njegov duhovni rad takođe počeo. Bio je inspirisan da iznese dve moćne meditacije koje je poklonio svetu besplatno. Polako, došli su satsanzi i razgovori. Njegova društvena organizacija, Ammucare Charitable Trust, daje hranu, odeću, utočište i lečenje onima kojima je potrebno. Trenutno živi u Daramsali, oženjen je ženom Bibom koja je Srpkinja, i imaju ćerku Milu koja ove godine puni četiri godine. Na mnogo načina, stvari su došle na svoje mesto u Mohanđijevom životu. Odlomci iz intervjua:

Šta biste rekli koja Vam je misija poverena na planeti Zemlji?
Verujem da svako ko vodi nekoga može imati samo jednu misiju – oslobođenje. Svi majstori koji su ikada hodali zemljom ili vodili čovečanstvo, su se fokusirali samo na oslobođenje od zemaljskog postojanja. To je proces. Zato postoje brojni putevi i tehnike. Svaki put, svaka tehnika, i svaki izaslanik imaju vrednost za nekog tragaoca tamo negde. Suprotno od oslobođenja je robovanje. Nezavisno od toga da li robujemo pozitivnim ili negativnim navikama, to je ipak robovanje. Robovanje ima više nivoa, kao što su fizički, emocionalni, intelektualni i duhovni. Čoveku je potrebno da napusti sva robovanja da bi se oslobodio prinudnog ciklusa rađanja i umiranja.
Čini se da postoji veliki broj majstora koji se trenutno pojavljuju, koji su povezani sa Mahavatar Babađijem – kao Vi lično, Sri M, i Dadašriđi. Zašto mislite da je Mahavatar Babađi toliko presudan za ovo vreme?
Verujem da Babađi vodi milione, direktno ili indirektno – ne samo nekolicinu koji komuniciraju sa ljudima. Naišao sam na nedokučivog sveca koji kominicira sa Babađijem. Rekao je da Babađi koristi telo samo kada je apsolutno neophodno, i da njegova “gustina” zavisi od svesti osobe koja je u pitanju. Inače, on deluje samo u svojoj suptilnoj formi. Ne bih slobodno koristio Babađijevo ime budući da ga smatram mnogo svetijim nego što bismo ikada mogli da zamislimo. Ali zaista verujem da Babađi pokreće veliku misiju na zemlji, a to je podizanje kolektivne svesti ljudskih masa i promena njihovog osnovnog izvora delovanja. Takođe osećam da kada kažemo Babađi, govorimo o stanju svesti. Potpuno osolobođenom postojanju. Baš kao što doživljavamo stanje spokoja ili samadhi kada um postane potpuno miran, mi dosežemo Babađijevu svest kada promenimo brzinu prenosa na višu frekvenciju. Babađi predstavlja smislen, direktan put do najviše svesti. Pristupiti takvoj svesti nije ničija privilegija. Svi imaju isti potencijal. Što je suptilniji vaš nivo delovanja, to ste povezaniji sa takvom svešću.
Šta mislite da je bio vaš specijalan doprinos duhovnosti?
Voleo bih da verujem da ako sam od ikakve koristi nekim ljudima, moj život je Postojanje dobro “iskoristilo”. Dajem sve od sebe da ne budem zaglavljen u bilo kakve okvire tako da mogu iskusiti slobodu svakog momenta. Ako ovo mogu razumeti ljudi koji se ugledaju na mene, verujem da je to jedina poruka koja može stvarno da se da. Da bi se išlo putem bez puta potrebna je budna pažnja sve vreme. Veoma je važno prihvatiti stvarnost onakvu kakva jeste, teći kao reka i biti prilagodljiv sve vreme. Promena realnosti ne bi nikada trebalo da utiče na naše putovanje. Trebalo bi da klizimo kroz život kao voda po listu lotosa – neusiljeno i bez prianjanja.
Gledajući unazad, kakvo je bilo Vaše rano detinjstvo? Da li je ikada postojao neki nagoveštaj da ćete postati duhovni učitelj?
Skromno bih se uzdržao od stvaranja oreola oko sebe. Jedna stvar koje se sećam iz svog detinjstva je ta da kad me je učiteljica pitala šta bih želeo da budem kad porastem, rekao sam da bih želeo da budem sam. Naravno učiteljica nije bila zadovoljna. Smatrala me je “retardiranim”. Obavestila je moju mamu koja se žalila svom ocu, mom dedi, koji je bio izvanredna ličnost. On je ležerno rekao: “Jednog dana, bićeš ponosna na njega.” Moja mama je pomenula u ranijem intervjuu da sam se smejao kad sam se rodio. Mentalna uznemirenost koju sam osetio kasnije u životu je verovatno nastala zato što nisam bio zadovoljan sa relativnim istinama, i žudeo sam za krajnjom istinom.
Da li mislite da vam je rođenje u porodici Malajali Nambudiri pomoglo u Vašoj evoluciji?
Moj otac je bio lekar, i nikada nisam imao uobičajeno detinjstvo Nambudirija. Koliko se sećam niko od mojih rođaka nije imao nikakvu ozbiljniju duhovnu naklonost. Neki su takođe smatrali da su kaste potpuno besmislene. Verujem da Brahmana stvara život, a ne rođenje. Kada srce preplavi ljubav, kada nam ništa ne treba od sveta, kada više volimo da služimo nego da posedujemo, kada je nečiji ceo život zasnovan na blaženstvu postojanja ili svrhe služenja, pravi Brahman je rođen. Verujem da rođenje u kasti to ne može garantovati. Potrebni su napori da bi se poništila nečija sebičnost, pohlepa i ljubomora.
Prošli ste kroz ličnu buru posle smrti vaše ćerke, kada se vaš ceo život srušio. Šta biste rekli da je uloga patnje u evoluciji?
Postoji izreka da prinudna patnja povećava svesnost i odvezanost. Mada, ovo nije isto u svakom slučaju. Odvezanost ne znači odricanje. To nije bekstvo od stvarnosti. To je intenzivna objektivnost. To je stanje praznine i neustrašivosti da ništa nije važno i mi iznenada netremice gledamo u oči potpunu realnost. To se desilo sa mnom. Dogodila se krajnja objektivnost. Ništa nije bilo važno. Život na zemlji više nije bio isti. Otuda je počelo i duhovno buđenje. Ovaj svet nije uvek dobar prema vama. Kada nas društvo stalno povređuje i prosuđuje negodujući, naučimo da se izdvojimo i nađemo mir unutar sebe. Kada vas oni koje najviše volite ostave ili izdaju, vi ste primorani da pronađete svoju nezavisnost.
Kako tragalac može iskoristiti patnju za lični razvoj?
Kroz jasnu objektivnost. Prvo i najvažnije je prihvatanje. Nikada ne tavorite u samosažaljenju ili tuđem sažaljenju. Oba će vas paralisati. Uvek budite objektivni. Suočite se sa tim direktno i otvoreno. Posmatrajte sebe – duboko promatrajte – meditirajte. Prozrite u suštinu prividne stvarnosti. Tako transformišite sebe.
Svaki događaj, reč ili misao stvara utisak. Utisci pokreću emocije. Emocije pokreću karmu. Um koristi utisak kao osnovu da stvori cunami. Trebalo bi toga da budemo svesni.
Otuda je potrebno ograničiti unos utisaka. Ovi utisci kreiraju naše stvarnosti. Da bismo ponovo kreirali svoj život, ili ponovo pronašli sebe, potrebno je da kontrolišemo ili ograničimo unos podataka, input. Lična tragedija nas često primorava da se zagledamo u sebe. To nas može osloboditi od raznih vezujućih koncepata sreće, tuge, moći i života. Više ništa nije važno. Život kreće u drugom pravcu. Njegov smisao i svrha se takođe menjaju. Ako možemo efikasno da budemo udaljeni od svojih koncepata, postižemo mnogo slobode i sreće iznutra. Sreću bez razloga! Prestaćemo da osuđujemo, kritikujemo, krivimo ili ismevamo sebe i druge. Koncepti nas uvek sprečavaju da budemo spontani i prirodni.
Naglašavate brigu o pticama i životinjama kao deo nesebičnog služenja (seve).
Zaista, ovaj svet podjednako pripada svakom biću. Intelektualna nadmoć ljudskog roda je stvorila potpunu podelu između ljudske vrste i svih drugih vrsta. Ljudski rod je doživeo uništenje i mučenje kroz ratove i diktatore. Sve druge vrste to doživljavaju svaki dan. Verujem da nema boljeg delovanja nego što je podeliti hranu sa gladnima bez obzira na vrstu kojoj pipadaju. Deljenje vas čini bogatim iznutra. Čovečanstvo mora ponovo dati značaj koegzistenciji. Svaka vrsta voli da živi i da bude slobodna. Mi ih vezujemo u lance i ubijamo. Svaka klanica je Aušvic. Dobrota ljudskog roda treba da se iskazuje kroz neuslovljenu brigu i ljubav prema svakoj vrsti. Konstantno deljenje hrane sa gladnima i siromašnima će izgraditi bogato društvo. A to briše mnoge blokade u karmičkom ciklusu. Oslobađa stresa i pomaže u lečenju depresije.
Takođe naglašavate moć zahvalnosti.
Čovek manje ego jednako je Bog. Zahvalnost je suprotna egu. Baš kao poniznost, zahvalnost pomaže uzdizanju ili svesnosti. Zahvalnost se u nama spontano dešava sa svesnošću. Zahvalnost bi trebala da počne od nas. Budimo zahvalni što smo živi; što imamo telo, um i intelekt; što imamo svest, znanje; što smo sposobni da doživimo sreću, tugu, dobro i loše. Onda, zahvalnost prema roditeljima koji su nam pomogli da stanemo na svoje sopstvene noge, prema učiteljima koji su nas vodili, prema životu koji nas je naučio najdragocenije lekcije. Budite zahvalni što sunce sija i što možemo to da iskusimo, kao i kišu, vetrić i sve na zemlji. Budite zahvalni za drveće i biljke koje udišu ono što mi izdišemo i tako nam pomažu da živimo. Postoje brojni nevidljivi saveznici. Mravi, pčele, cveće i plodovi drveća i biljaka. Zahvalnost poboljšava naš život. Pomaže oslobođenju. Budite zahvalni. Osetite zahvalnost i pokažite je. Konstantan izliv zahvalnosti je znak funkcionisanja na višoj frekvenciji. Takva osoba neće imati prostora u svom umu za ljubomoru, mržnju, bes ili strah.
Redovno organizujete hodočašće na planinu Kajlaš. Koji je njen značaj?
Planina Kajlaš je centar moći. Predstavlja tišinu, postojanje. Kajlaš predstavlja našu dušu, nevezanog, nezagađenog i uvek slobodnog Šivu u nama. Predstavlja konačno stanje oslobođenja kome teži svako biće. Postoje određene tačke u svesti gde se energija nagomilava. Kao moćan magnet, ona privlači one koji ka tome streme kao i bića viših frekvencija. Kada uđete u sobu sa kiseonikom, svaka ćelija postaje osvežena. Isto tako, Kajlaš predstavlja tišinu uma i univerzalnost postojanja. To je originalan Šiva Linga. Smireni um je stanje Samadhi koji odražava pravi univerzum. U apsolutnoj tišini uma ogleda se čista svest. Osim Kajlaša na Tibetu, postoje još četiri slična mesta u Himačal Pradešu.
Šta je prosvetljenje? Da li biste sebe nazvali prosvetljenim?
Prosvetljenje je stanje svesti. Možemo to zvati našim izvornim stanjem. Um, koji treba da nam pomogne da iskusimo svet, počinje da nas kontroliše. Kada svesnost naraste izvan uma, i um postane beznačajan, mi postajemo univerzalni. Ne bih sebe nazvao ni prosvetljenim ni neprosvetljenim. Ne stvaram okvire. Okviri vezuju. Stoga, vodim računa da budem kao voda – promenljiv i protočan kroz datu situaciju. Situacije, vreme, prostor, svest i učesnici su dati. Sve što treba da uradimo je da budemo objektivni i da kroz to protičemo, bez zaustavljanja da bismo analizirali da li je to dobro ili loše. Samo tecite. Jedan kriterijum koji koristim za sebe i koji preporučujem drugima je da izbegavate nasilne misli, reči i dela. To će vas održavati slobodnim.
Oni koji su kvalifikovani za Novo Doba će preživeti, ostali će propasti. Kvalifikacija podrazumeva nesebičnost, bezuslovnu ljubav i prazninu uma.
Kakvo je stanje prosvetljenja? Kako se život dešava po vama?
Stanje prosvetljenja je biti slobodan. Sloboda je u sposobnosti da se ima sve – ali da vam ništa ne treba. Sloboda je da se ostane nevezan za ljude, društvo, mesta, situacije, navike kao i materijalne stvari. Vi možete biti sve, vi možete sve koristiti, ali niste time vezani. To je sloboda. Stanje duše je stanje prosvetljenja. Nikad vezani i uvek slobodni.
Za mene je život neprekidno proticanje. Nezaustavljiv i često beznačajan. Vreme, mesto, ljudi, situacije i događaji me ne uznemiravaju. Ne smatram da sam bitan ili nebitan. Ne smatram da sam prosvetljen ili guru. Izbegavam sve vrste okvira i titula da bih održao svoju slobodu. Verujem da na zemlji ne postoji ništa što bi se trebalo dokazati. Oni koji imaju “oči” da vide “videće”. Obratim se onima koji dođu kod mene. Nikada ne pozivam niti obećavam. Dajem ono što imam bez nadoknade i očekivanja. Najavimo programe, ali nikada nikoga ne nagovaramo da dođu. Neprekidno tečem kroz život kao reka.
Šta nas čeka u budućnosti?
Osnove se menjaju. Emotivna osnova koja kreira emotivni haos koji izaziva sve više i više koncepata se završava. Počinje intelektualna osnova. Ovo će u mnogome stabilizovati postojeće vrste uključujući i čoveka. Šesta osnova je spiritualna osnova, baza svesti velikih majstora. Pri promenama s jedne na drugu osnovu moglo bi doći do velikih razaranja.
Zamišljam svet izvan uređaja. Danas uređaji poseduju naše vreme. Pomoću uređaja nas kontorliše promet. Uređaji su “minimalizovali” ljudsko postojanje. Na tome se zasniva emocionalna osnova. To će se promeniti. Generacija koja je zavisna od satelita će se promeniti. Sateliti će postati nedostupni i svi odgovarajući uređaji će prestati da postoje. Čovek će ponovo postati slobodan. Čovek će ponovo prepoznati čoveka. Nastupiće bratstvo zasnovano na poštovanju i dobroti.
Novo doba ili Zlatno doba je doba staloženosti. Bez granica i podela. Zajedništvo, ljubav, saosećanje i dobrota izvan granica vrsta, vremena, prostora i rasa. Oni koji su toga dostojni će preživeti. Ostali će propasti. Dostojan znači biti nesebičan, voleti bez uslova i biti praznog uma. Jasno je da je desetogodišnji period između 2012 i 2022 presudan za promenu. Buđenje se dešava širom zemaljske kugle. Možemo se radovati svetu koji se zasniva na dharmi, nenasilju (ahimsi) i miru.
Kako bismo trebali da se pripremimo za vlastite izazove?
Bezuslovna ljubav je ključ. Davajte, delite i hranite. Ne osuđujte, ne kritikujte, ne krivite sebe ili druge. Negujte stav davanja i deljenja; zahvalnost prema svemu oko vas; nesebičnost. Volite bez uslova. Vidite sebe u svakome. Delujte više sa fokusom na kičmu. Ostalo će doći samo po sebi.

Life Positive - April 2015

Autor: Suma Varugiz

Prevod: Staša Mišić

Uređivanje: Biljana Vozarević

Originalni članak možete naći ovde: http://lifepositive.com/the-twice-born/?hc_location=ufi

Tokom meditacije Moć čistote

Satsang sa Mohanđijem u Novom Sadu, u Srbiji, 19. maj 2012. godine
Meditation
P: Tokom meditacije doživeo sam pojačano lupanje srca i imao sam jak strah. Šta je to bilo?
O: Kada otpustimo zarobljene energije, zarobljene strahove, brige, to mora da prođe kroz um. Mi ne znamo da postoji toliko mnogo strahova i toliko mnogo briga, frustracija, mnogo emocija se nalazi u nama da to ne znamo. Ali ono što ste vi upravo uradili zapravo nije bila meditacija, to je bio proces čišćenja. Zbog toga ista meditacija kada se ponovi daje drugačiji efekat, jer imate veoma veliki prostor unutar vas, pun različitih stvari. Ne možete ih očistiti u jednom danu ili jednoj meditaciji. Tako da je važna doslednost, a najvažnija je vera. Kada se dogode strahovi u umu, držite se vere. Kada duboko verujete, možete prevazići svaki strah. Kada se u umu nalazi mnogo sumnje, to ide protiv vere. Sumnja i vera ne mogu živeti zajedno. Kada vera nadjača sve ostale emocije, naša svesnost se povećava. Čak se ponekad osećamo udobno u svojim mukama. Neki ljudi se drže patnje samo zato što im ona pruža ugodan osećaj. Naš ceo trud, ceo put je u vezi sa oslobađanjem. Šta je oslobađanje? To je oslobađanje od svega što vas vezuje za zemlju. To je teret u telu, teret u telu koji nije fizički. To su patnje I klopke. Onda teret u umu, što su u glavnom strahovi, fobije i sve ono što vas vuče nadole, koje vam ne dozvoljavaju da iskusite život u potpunosti. Onda teret u intelektu. Mi se pretrpavamo sa mnogo ideja i mnogo informacija i punimo mozak. Dakle, tu je švedski sto, puno hrane. Ako pokušamo sve da jedemo, šta se dešava? Imaćete loše varenje, probleme sa stomakom. Isto tako, ako jedete puno emocija, imaćete problema sa umom. Ako pokušate da imate puno informacija, puno podataka u mozgu, imaćete problem sa mozgom. Neki ljudi to zovu ego. Kada imate suviše ega, drugi ljudi vas izbegavaju. Drže se dalje od vas. Sve što je suvišno nije dobro za vaše telo, um, intelekt. To samo dodaje na težinu na Zemlji. Zato dozvolite strahovima da prođu kroz vas, da prođu kroz um, imajte vere da ste na pravom putu. Kako znate da ste na pravom putu? Da li postajete lakši? Ako postajete lakši i osećate se bolje, na pravom ste putu. Ako se osećate teže i gušće, niste na pravom putu. Život je potpuno u jednostavnosti. Sve jednostavno je božije. Sve komplikovano je kreacija našeg uma. Lupanje srca je samo izraz različitih stvari koje prolaze. Kad stvari odu, nešto poput ovoga se desi. Nekada se osećate kao da vam se spava, ili hoćete da pomaknete telo zbog nekog problema. Sve ovo je deo procesa čišćenja.
Meditation Power of Purity Meditacija Moć čistote
P: Za vreme meditacije osetila sam senzacije u trećem oku i doživela aktivnost u pinealnoj žlezdi… Takođe sam videla boje. Šta znači ako vidim npr. žutu, crvenu,…?
O: Kako se osećate u poređenju sa prošlom godinom?
P: Osećam se mnogo bolje.
O: To je znak rasta u suptilnosti. Što ste više povezani sa svojom kičmom, kao u ovoj meditaciji Moć čistote gde se traži od vas da idete u 360 stepeni, gde je svesnost u punom krugu, vaša svesnost se povećava. Obično funkcionišemo u 120 stepeni. Tako da 240 stepeni nedostaje u našem svakodnevnom životu. To je upravo ono što vam daje kompletnost. Kada počnete da funkcionišete u 360 stepeni, možete doći do bilo kog nivoa, a nauka je veoma jednostavna, počnite da se povezujete više sa svojom kičmom. Tako ste od prošle do ove godine mogli bez napora da dođete do svoje kičme.
Što se tiče boja, kada energija pogodi određeno područje, proizvodi određeni ishod. Jedan od ishoda je opseg boja. Tako je ovo jedno od područja gde postoji mala blokada, ili je prisutno slabije kretanje, energija ne ide glatko. Na tom nivou, vaš način izvršavanja je slabiji, sa znatno manjim kvalitetom. Kada se dao šaktipat, energija se prenela na vas, i otklonila je blokade celog kanala. Kada energija protiče, kada dostigne taj određeni nivo, ili određeno područje sistema, pokazuje znak da postoji slabije kretanje energije. Ali onda se pročisti, zato ste videli višestruke boje. Ovo su znaci da postoji mesto sa blokadama, ali da je u isto vreme bilo i progresa. Neki ljudi su orijentisani na čulo vida, oni mogu da vide. Neki ljudi su orijentisani na zvuk, oni čuju zvukove. Neki ljudi su orijentisani na osećaje, oni osećaju prisustvo energije oko ili unutar njih. Vi ste očigledno orijentisani na čulo vida. Zbog toga možete da vidite boje. Dobro je znati ko ste, tako da znate šta da radite. Mnogi od nas ne znamo ko smo. Mislimo da znamo na osnovu mišljenja drugih ljudi. Naš identitet i naš integritet je jedinstven za nas. Ne treba da budemo u rukama drugih ljudi. Bilo da imate određene kvalitete ili ih nemate, u redu je. To je ono šta ste vi. Možete početi jedino od te tačke. Ne možete početi da hodate odavde zato što sedite tamo. Ovo razumevanje je jasno kada znate : “Ovo je put kojim želim da idem.” Završili ste, već pobeđujete.
Dakle, prvo je da prihvatimo sebe onakve kakvi već jesmo. Drugo je neopiranje: “Dobro mi je ovako kako mi je.” Treće je da prihvatimo okruženje onakvo kakvo jeste. Okruženje takođe podrazumeva odnose. Ako su ove tri stvari u harmoniji, vaše blokade počinju da se razvodnjavaju ili nestaju. Jednostavan lek  Ne govorim o ozbiljnoj duhovnoj praksi, već o tome da budete svesni ko ste, i onda samo krenite odatle, i sve bi treblo da ima čistotu misli, reči, dela. Trebalo bi da bude nesebično, a ne sebično. Dva “leka” biste trebali da uzimate svaki dan. Vodite računa da postoji čistota (nesebičnost) i vodite računa da postoji vera. Nije važno kog boga sledite, koju religiju sledite, kog majstora sledite. Možete slediti šta god vam se dopada. Možete biti sledbenik Hrišćanstva, Hindu, Budizma, Islama,… nije problem. To je ono što volite da radite , onda radite. I nije važno koji je vaš majstor ili vodič. Samo imajte čvrstu veru u šta god da radite. Vera je važna, jer vera može pomerati planine. Ona može otkloniti sve blokade. Uvek kažem ljudima, ako dođete kod mene sa praznom šoljom, mogu je napuniti. Ako mi donesete veliku posudu, napuniću je, imam tu sposobnost. Ali ako dođete sa punom šoljom, šta da radim? Snaga je praznina. Ima jedna kineska poslovica: “Najtvrđe drvo je najspremnije za sekiru.” Ako ostanemo fleksibilni, život je veoma lak. Jer, vidite malu decu, nemaju problema. Kako odrastaju, telo postaje kruće, um takođe postaje krući. Tada patimo. Dakle, metode su jednostavne.

Mohanji quote in Serbian - God can be reached through silence
P: Da li možemo sami duhovno da rastemo ili nam je potreban vodič?
O: Nema potrebe. Vaš primarni guru je vaša duša koja vas vodi. U stvari, ko zna više nego vaša duša koja je sa vama sve vreme? Jednom kad počnete da razumete i slušate svoju dušu, budite sigurni da ste na pravom putu. Majstor je u stvari princip. Majstor vas jedino može dovesti do vas samih. Tako da je to kao znak na putu. Možete odabrati da koristite saobraćajni znak, ako ne znate put. Ako znate destinaciju i ako znate put, ne treba vam saobraćajni znak. Da li ćete ili nećete odabrati da koristite saobraćajni znak ne menja stvar dokle god znate vašu destinaciju. Ukoliko ne znate, onda definitivno saobraćajni znak, guru ili majstor, ko vam se sviđa i sa kim se možete povezati, je ono pravo za vas.
Vodio sam program kao ovaj za slepe ljude. Neka od njihovih pitanja su jedinstvena jer ne mogu da vide. Nisu videli boje, nisu videli sunce ili bilo šta… Jedan dečak me je pitao: “Ti zvučiš kao moj guru. Mogu li te smatrati za svog gurua, mog majstora, mog vodiča?” “Da naravno, možeš. Ali šta je guru?” Pitao sam ga: “Šta dobijaš od mene da me smatraš za majstora?” On je rekao: “Osećam se voljenim, osećam se samouvereno, osećam se zaštićeno i osećam se vođeno.” Onda sam rekao: “Da, molim te nastavi, jer ti to pomaže.” Ali jednu stvar želim da vam kažem. Kad god vidite neku sliku kao vođstvo ili kao zaštitnika (bilo koju vrstu utehe dobijamo od bilo koje slike) to je stvarno, nema sumnje. Ali ono što se obično desi je, kako se se sve više i više približavate toj slici ili osobi, ta slika će početi da se razvodnjava. Postajaće sve nejasnija. I ponovo kako se približavate toj slici, shvatićete da ste vi takođe izgubili svoj identitet. Vi i ona ste jedno. Jedna energija, jedna svest, ne postoji razlika. Isus je to rekao: “Ja i moj otac smo jedno.” Kada izgubite sve vaše identitete, postajete jedno sa vašim guruom, nema gurua, nema sledbenika. Ovo je sve igra sa relativnošću. Ako nema uspona, nema padova. Ako ne postoji crno, ne postoji belo. Prema tome šta je tama? Odsustvo beline. Jednom kad shvatimo da je to božanska igra, sve je jednostavno. Videćete sebe u meni i mene u sebi. Dakle, ovo je razlog da se ima vodič i izbor.
kundalini
P: Video sam sedmoglavu zmiju za vreme meditacije. Onda je ta zmija prošla kroz mene i osetio sam da mi se desila velika promena. Možete li mi to objasniti?
O: Zmija je sinonim za kundalini energiju. Da li znate šta je bog obećao čoveku? Prosvetljenje. Sedam glava su sedam nivoa, sedam okeana, sedam nebesa, ovo su nivoi evolucije. Ovo su znaci da ste mogli da vidite kako evoluirate. Bili ste mesecima povezani sa mnom do sada. Čujem vašu komunikaciju i odgovarao sam na vaša pitanja neverbalno.
P: Mnogo puta vas vidim da se smejete.
O: Kada mi postavite pitanje, ili da treba nešto da uradim za vas, ja dam odgovor. Ali ja ne treba da vam kažem šta na vama radim. Imajte čvrstu veru, vera otvara vrata. Šta god da treba da prenesem verbalno, što je informacija za vas, ja to učinim. Ali, 80% vremena su za mene da radim, tako da ne treba da objašnjavam. Uvek radim svoj posao 
Smeh je znak da je obavljeno, u suprotnom, kako da izrazim da je gotovo? Dakle vera je ključ. Kako ste došli do mene? Uvek kažem, oni koji treba da dođu do vas, doći će do vas čak i ako sedite u šumi. Ne mogu se sakriti od njih. A oni koji ne treba da me sretnu, čak i ako sam ispred njih, ne mogu me prepoznati. Imate porodicu gde ste rođeni, gde ste odrasli, i imate oca i majku koji su vam pomogli da odrastete. Ali, neki ljudi imaju sreće da upoznaju svoju duhovnu porodicu. Mnoge od veza su uslovljene, zasnovane na očekivanjima – ako uradiš ovo za mene, ja ću uraditi ovo za tebe. To je ponekad kao nagodba. Ali u duhovnoj porodici to nikad nije nagodba. Nikad nije uslovljeno i nema očekivanja. Ljubav je bezuslovna. Kada ste u takvoj porodici, znate da ste kod kuće.

mohanji-himalayan-retreat-rishikesh-2014Prevod: Staša Mišić
Lektura: Ivana Miljak
Uređivanje: Biljana Vozarević
Originalni tekst je ovde.

Šiva stanje svesti – težnja svakog jogija

Vrhovno nemanifestovano

1 shiva
Šiva je vrhovno nemanifestovano, vrhovna moć, vrhovna energija, vrhovni stvaralac, izvor svih stvaranja, duša svih stvaranja. To je Šiva. I Šiva se prostire kroz sva živa ili neživa bića na ovom svetu, i Šiva predstavlja celu svest, svest koja je izvan svih prostora, svih vremena, svega materijalnog i svih bića. Dakle, Šiva je enigma, Šiva si ti, Šiva sam ja, i Šiva prožima ceo univerzum. Možete zvati Šivu bilo kojim imenom.

Šiva linga

Kada kažem Šiva, to je vrhovno nemanifestovano predstavljeno pomoću Šiva linge, materijala u obliku jajeta koji sadrži ceo univerzum ili koji predstavlja ceo univerzum. Prva forma je u obliku jajeta, a Šiva linga može sadržati maksimalnu moguću energuju i zbog toga su svi atomski rezervoari sveta u obliku Šiva linge.

Šiva je težnja svakog jogija, svakoga ko ide putem duhovnosti. On je izvorni jogi, onaj koji je potpuno ustanovljen u tišini, koji stoji iza svake aktivnosti ali je u isto vreme potpuno neaktivan, neko ko nije nateran da razmišlja, nateran da priča ili nateran na akciju, neko ko je ustanovljen u apsolutnom miru, ali je izvor svake akcije. Čak i kad je veoma dinamičan, on je izuzetno miran.

On je izvorni jogi bog. Kažem “on” ali on je bez pola. “On” je oboje – Šiva i Šakti. Latentan, sila, aspekt energije, i stvaralački aspekt. “On” je Ardhanarišvara, polu-čovek, polu žena, oba pola sjedinjena u vrhovno biće.

Šiva-šakti

Dakle, Šiva je nešto što se ne može objasniti ni u jednom smislu, niti se može razumeti intelektom. Šivu treba doživeti. A kada doživite Šivu, vi postajete Šiva, a kada postanete Šiva, vi ste potpuno mirni, um sasvim gubi snagu, iščezava, i vi postajete skroz obuzeti stanjem Šive. A Šiva je definitivno stanje, osećaj, bhav, a u tom bhavu, to je totalno blaženstvo – satčitananda, potpuno stanje blaženstva ili stanje neprekidnog blaženstva. Šiva je izvan vremena, izvan prostora, izvan svih guna, svih svojstava. Zovu ga vreme kao i bezvremenost. Zovu ga oči ili mudrost, ili treće oko koje vidi ceo univerzum, ili večno stanje postojanja celog univerzuma. Tako da kada jogi umiri svoj um, i postane Šiva, on nije odvojen od Šive, on postaje jedno sa Šivom. Šivu možemo zvati bilo kojim imenom, Para Brahma, Maha, Višnu, Brahman, Boginja,… bilo kako da ga zovete to je vrhovno nemanifestovano. Sve manifestacije su došle od vrhovnog nemanifestovanog i rastvoriće se nazad u vrhovno nemanifestovano u jednom momentu. Tako da Šivu moramo smatrati kao sve … ili ništa.

Šivaratri

4

Šivaratri je jedan dan posvećen povezivanju ili još jačem povezivanju sa Bogom Šivom. Na ovaj dan ljudi poste, ne jedu, nekada jedu jednom ili uopšte ne jedu. A povezuju se sa aspektom Šive unutar sebe koristeći mantre “om namah šivaja”, ili bilo koju šivinu mantru. Zavisno od ukusa i stila ljudi, to može biti: bhakti, odanost, možete nastaviti da mantrate i da se povezujete; ili đnana, kroz znanje, čitajući knjige o Šivi ili povezujući se na tom nivou; ili put radža joge, poništiti um i postati Šiva; ili put služenja, put karma joge , služeći i hraneći siromašne, životinje i ptice. Ili možemo sve objediniti i vršiti jogijske prakse, možete sve ove aspekte raditi zajedno u jednom danu i takođe se povezati sa Šivom na bilo kom nivou, povezujući se sa kičmom i osećajući disanje kroz kičmu do vrha glave i nazad. Takođe možete funkcionisati na energijskom nivou unutra radeći abišek Šiva linga, formu vrhovnog nemanifestovanog, supersvesti u formi linga. Kaže se da čak ni kap vode nije izgubljena odnosno ne ode nezabeležena, ako padne na Šiva lingu, što znači da svaka kap vode koju sipamo na lingu povećava našu povezanost sa vrhovnim nemanifestovanim, snagom Šive. Šiva je stanje i to je stanje koje mi težimo da dosegnemo, i u tom stanju mi ne postojimo kao odvojena bića od svesti zvane Šiva, mi postajemo jedno sa Šivom.

5 rightTo takođe predstavlja da tamu unutar sebe predajemo svetlosti. Stanje Šive je vrhovna svetlost, potpuna blistavost. Tako da kad predamo tamu, koja je neznanje u nama, Bogu pred noge, mi postajemo blistavi, postajemo jedno sa bogom. Prema tome, tog dana se kupamo i u vrhovnoj svetlosti. Kada održavamo unutrašnji prostor čistim, Šiva tu boravi. Energija zvana Šiva postoji u vama. Vi postajete Šivin hram. Mi težimo da napravimo svoj unutrašnji prostor hramom Šive (Šiva, Višnu, Krišna,… ne brinite za manifestovane forme, govorim o svesti koja je nemanifestovana). Ako očuvate unutrašnji prostor čistim, nemanifestovana vrhovna svest u formi svetlosti ostaje unutar vas i vi ćete postati svetionik za spoljašnji svet. Ovo je tačno ono što težimo da budemo kroz Šivaratri. Vi postajete svetlost tako da ceo svet postaje sjajniji zbog vas.

6 mohanji-namaskar-1761

Prevod: Staša Mišić
Lektura: Ivana Miljak
Uređivanje: Biljana Vozarević

Originalni tekst je ovde.

Istina počiva iznutra!

Satsang sa Mohanđijem
Novi Sad, 24. novembar 2012.

mohanji-1

P: Zašto je važno blagosiljati? Skoro sam naginjao ka tome da spustim ruku za vreme ovog dela meditacije.

O: Važno je blagosiljati jer je to jedan od načina smanjivanja vašeg životnog tereta kroz opraštanje. Tako da kada nekoga blagosiljate, čak i ako ga ne volite, vi se otkačinjete od situacije ili osobe. To je veoma važno da radite kada ste svesni i budni u svakodnevnom životu. I šta se onda događa je to da ćete se osećati veoma lako, veoma prijatno, život postaje udobniji. A telo će vam uvek davati osećaj nelagode tako da ćete želeti da oborite glavu. Ovo um provocira. Um voli da se čvrsto drži za emocije, posebno za rane iz prošlosti, um voli da ih nosi. Ako vas neko povredi, vi ćete se toga definitivno sećati. Ako vas neko voli, mi to ponekad zaboravimo. Mržnja se gaji u umu dok se ljubav gotovo uvek zaboravlja, osim ako se konstantno ne napaja iz spoljašnosti. Nama je potrebna ponovna potvrda da bismo očuvali ljubav prema nekome. Nisu nam potrebni nikakvi spoljašnji podsticaji da bismo gajili mržnju. Priroda uma je takva. Svi ljudi su isti u svakoj zemlji. Mi volimo da nosimo bol. Pražnjenje našeg uma je veoma teško. Zato je blagosiljanje i opraštanje veoma važno.

P: Šta znači ako mi se ukoče prsti tokom meditacije?

O: Mnogo pokretanja energije se događa za vreme ove meditacije. Dešavaju se mnoga čišćenja i otklanjaju se blokade. Naša memorija nije samo u mozgu. Mozak samo tumači ili ispoljava naše pamćenje koje je ležalo nagomilano na mnogim mestima našeg sistema. Možete joj naći trag i na ćelijskom nivou takođe. Mnoge posledice našeg života dolaze na ćelijskom nivou, unutar različitih delova tela. Mi ih u stvari možemo efektivno očistiti. Ali efekat čišćenja zavisi od nas. Neki ljudi ne vole da budu izlečeni. Oni vole da imaju bolest kako bi je mogli negovati. Postoje ljudi koji kažu da žele da budu izlečeni ali ništa ne rade po tom pitanju. Mi smo jedinstvene kombinacije. Ljudi će pitati: Ko želi bolest!? Ali postoje neki ljudi koji žele bolest. Tako da dok praktikujete meditaciju treba potpuno da otpustite. Oslobodite se. Iskoristite priliku da otpustite što je više moguće, i videćete efekat narednog dana. Osećaćete se neobično lako, pročišćeno, a postaćete i snažniji. Najveću količinu energije potrošimo preko očiju, i verovatno jednaku količinu preko uma. Sve ostale sposobnosti ne troše toliko mnogo energije. Kada se molimo ili meditiramo zatvorimo oči da bismo bili unutra, energija se kreće iznutra da bismo bili u vezi sa višim. A um koristi više energije kada ide ka prošlosti, posebno kada se bori sa krivicom, ili ka budućnosti dok se bori sa brigom. Pokušajte da razumete sebe. Počnite da osećate svaku svoju vibraciju. Jednom kad počnete da osećate, razumevate sebe, razumećete ceo spoljašnji svet. Najbolji način da razumete svet je da razumete sebe. Zato što ste vi sami moćan univerzum.

P: Puno sam plakao.

O: Važno je da otpustite. Uradili ste pravu stvar. Suze nisu zbog tuge. One su zbog radosti i otpuštanja. Nemojte pobrkati suze tuge i suze otpuštanja. Kada osetite da stvari idu napolje, možete plakati od sreće. Ovo je veoma dobar znak jer ste u stvari otvoreni za promenu.

P: Postoje ljudi koji imaju problem ali odbijaju to da prihvate. Kako ih podstaći da bi zatražili pomoć i rešili problem?

O: U vreme časova buđenja mi izražavamo sva svoja uslovljavanja, sve svoje osobine, sve svoje emocije. Ovo je vreme kada sebe upoređujemo sa drugim ljudima ili situacijama, i kažemo da nešto sa nama nije u redu. Kad god se poredimo sa drugom osobom mi sebe smatramo kao nešto niže ili manje. Mi sebe nikad ne poredimo sa nekim ko više pati. Mi uvek želimo da gledamo u nekog ko je bogat i srećan, i mislimo: „Ovo je onako kako bih ja trebalo da budem.” Ovo je glavni razlog zašto nikada ne nađemo sreću. Ako osoba odluči da nikada ne može naći sreću, niko mu ne može pomoći. Sreća je stanje uma. Neko mi je jutros poslao kratak snimak, video sam čoveka koji nije imao šta da jede. Otišao je u restoran pored autoputa i tražio nešto za jelo. Oni su rekli: „U redu, uradi nešto i daćemo ti hranu”. Dali su mu jedan plakat na kome je pisalo „Hrana je spremna”. Rekli su mu da stane na put i da im dovodi goste i dali su mu crvenu majicu da bi ga ljudi mogli videti. I tako je on tamo stajao na vrelom suncu, a mnogo ljudi je došlo da jede. Posle pet sati, završio je svoj posao. Dali su mu jedan paket hrane i on je otišao kući. Kada je stigao kući njegova žena ga je čekala. On je podelio hranu sa svojom ženom i mačkom. I onda, (dobio je jednu karamelu od malog deteta dok je stajao na suncu) posle jela dao je karamelu svojoj ženi. Ona je bila veoma srećna. Ona je pojela pola, a njemu je dala drugu polovinu. Oboje su sedeli napolju gledajući zalazak sunca. Dakle, sreća zavisi od nas. Neki ljudi nikada neće biti srećni zato što oni biraju da ne budu srećni. Ali za neke ljude, jedna karamela čini ih veoma srećnima 🙂 Dakle, sreća je stanje uma.

mohanji-2

P: Za vreme meditacije osećam kao da sam zaspao, neke delove ne čujem, a posle meditacije osećam puno srce i blaženstvo.

O: Da li je to dobro ili loše?

P: Dobro, očigledno.

O: Ako želite da spavate, spavajte. Osnovni princip duhovnosti je biti prirodan. Daću vam svoj primer. Pre mnogo godina išao sam na Himalaje. U to vreme sam radio u Dubaiju. Moj posao je bio u Evropi, uglavnom u Nemačkoj, Italiji i Francuskoj. Posle dvadeset jednog dana na poslu odlučio sam da se vratim tamo još jednu nedelju. Otišao sam pravo na Himalaje. Čuo sam za jedan ašram, isposnicu. Odlučio sam da meditiram svih tih sedam dana. Na to mesto sam stigao u šest ujutru. Nešto sam doručkovao, seo da meditiram i zaspao. Probudio sam se u jedan sat, ponovo seo i spavao. Uveče u pet sati oni pojaju određene pesme i ja sam u tome učestvovao. Zatim smo večerali, pa sam rekao svecu u ašramu: „Mislim da noćas neću spavati zato što sam spavao ceo dan.” Tamo je bila samo jedna prostorija u kojoj su glavni spavali. Bilo je samo dva kreveta. Pošto nije bilo drugog mesta, došao sam bez najave, spavao sam sa tim čovekom koji je bio svetac. Uzeo sam knjigu iz biblioteke misleći: „Ionako neću spavati, zato hajde da čitam.” Ne sećam se čak ni da li sam pročitao jednu stranicu, zaspao sam. Ujutru sam video upaljena svetla i tražio sam onog drugog, nisam ga mogao videti u krevetu. Mislio sam da su možda svi otišli u neki hram ili na drugo mesto i ja sam to propustio. Onda sam video tog čoveka kako stoji naopačke radeći jogu, te nisam želeo da me vidi budnog i okrenuo sam se na drugu stranu i ponovo zaspao, ha, ha, ha. Ovako sam radio tri dana. Onda sam tamo pitao glavnog sveca u ašramu: „Zašto nisam u stanju da meditiram?” On je rekao: „Ti ne treba da meditiraš. Prvo teci sa prirodom tela. Jednom kada postaneš u potpunosti u skladu sa svojim telom, tada će se telo ponašati po tvom nahođenju. Isto kao kad treniraš konja, navikneš se na to. Ali ako pokušaš da uvrneš ruku na svom telu, to neće uspeti.”

P: Kada sam prvi put bio na meditaciji, bio sam pun straha i nisam mogao da zatvorim oči. Onda ste mi vi rekli da zatvorim oči i ohrabrio sam se i bilo je predivno, bio sam jako srećan. Sada imam energetska iskustva, mnogo su snažnija i dublja nego sreća. Video sam tamno plavu boju.

O: To je dobro.

P: Osetio sam talase energije, belu ili nešto svuda oko mene. U jednom momentu video sam celu planetu Zemlju. Kada je bilo vreme za blagosiljanje, bagosiljao sam celu planetu. Onda se pojavila piramida i zlatni krug, to ste bili vi? To je bila moja percepcija univerzuma, sve je bilo otvoreno, mračno ali otvoreno.

O: Objasniću poruku. Toliko mnogo toga… Ovo je zaista, zaista divno. Iskustva kroz koja ste prošli sada su bila spremna da se izraze. Bila je potrebna samo tišina da biste to osetili. U određenim momentima vremena, prošlost, sadašnjost i budućnost postanu jedna tačka. U takvim trenucima ljudi dožive stvari koje obično ne doživljavaju. A faktor koji nas uvek drži daleko od stvarnosti je um. Um daje izvrnuti prikaz celog univerzuma. Daću vam jedan primer. Svi će videti vranu kao crnu. Ali vrana napada orla koji je mnogo veći po veličini od vrane. Da li ste se ikada zapitali zašto orao ne može da napadne vranu i da je uništi? Poenta je da vrana ima svoju boju koja je sjajno srebrna, koja potpuno zaslepljuje kada se približi. To je jedan znak da ono što vidimo nije uvek stvarno. Ali u određenim momentima prestaćemo da koristimo svoje oči i počećemo da koristimo mnogo veću sposobnost koju imamo u sebi. Tada je to potpuno drugačija stvarnost. To je toliko lepo. Na engleskom uvek pitamo: „Da li vidiš ono što ja vidim?“ To je pitanje koje bismo sebi trebali da postavljamo: „Da li vidimo ono što bismo trebali da vidimo?“ Da li je to slika koju vam um daje ili vidimo stvarnost? U vašem slučaju možete biti veoma ponosni zato što mislim da niste puno vežbali da biste dostigli ovaj nivo, tako da je seme te stvarnosti već unutar vas. Potrebno je mnogo vežbe da bi se dostiglo to stanje. Zato sada, kako to očuvati? Idite više u svoju kičmu, osetite više svoju kičmu. Čak ni ne tražim od vas da meditirate, tražim od vas da osećate. Zato što tada niste zavisni od očiju, nosa, ili usta ili ušiju. Više ste zavisni od osećanja. A istinu ćete uvek dobiti pomoću trećeg oka. Ako morate da vidite istinu, morate da koristite treće oko. A kada funkcionišete kroz vašu kičmu, nije bitno koji deo kičme, bilo gde, vaša moć vida ili vaša sposobnost da vidite će biti iz trećeg oka. Samo jedna reč upozorenja: vaša zavisnost o Zemlji i stvari koje vas okružuju će se smanjiti. Što se više oslonite na svoju kičmu, moćniji postajete iznutra, tako da šta god da se desi spolja vas neće dodirivati.

Zlatno svetlo koje ste videli tamo gde ste videli mene je aura. Svi ljudi koji imaju fizičku sposobnost, koji imaju oči da vide, manje ili više kao vi, mogu videti da kada dajemo šaktipat aura od svakoga postaje zlatna. Ja idem putem oslobođenja. Oslobođenje znači da možete verovati u bilo koju religiju, možete verovati u bilo kog učitelja, možete verovati u bilo kog boga, ali u suštini, svi su isti, svi su jedno. Tako da ono što osećamo kao drugačije u stvari ne postoji. Razlika je projekcija našeg uma. Osećate da ste odvojeni od mene zato što osećate da imate drugo telo. Samo pomislite: vi niste telo, vi niste vaš um, vi niste vaša pamet, i mislite da ste samo energija. Koja je razlika među nama? Mi smo jedna svest, ista energija. Ovo je osnovni princip oslobađanja. Sve je jedno i osetite to sve vreme. To je zlatni put oslobođenja. Ili ste potpuno cela svest ili niste. To nema nikakve veze sa tim koliko sati meditirate ili koliko ste crkvi ili hramova posetili, ili koju religiju sledite, sve ovo nije važno. Možete ići u bilo koji hram, bilo koju crkvu, kod bilo kog boga, bilo šta što vam se dopada, ali iznutra smo svi povezani. Živimo sa ovim potpunim osećajem. Prednost je da nikada nismo odvojeni od celog univerzuma i to osećamo, na taj način smo potpuni. Zlatna aura je aura viših majstora. Ona je izvan bele. Zato nastavite da rastete.

Postoje dva znaka u koje se možete pouzdati da biste znali svoj napredak. Jedan je tišina, kako ste tihi vi ste mirni iznutra. Šta god da se desi spolja, vi ste mirni iznutra. To NIJE neosetljivost, kao, u redu, neka neko umre i mene nije briga. To nije taj slučaj. To znači da osećate ali da niste time pogođeni. Učinićete sve što možete, ali vas ne pogađa ništa izvan vas. Drugo je neustrašivost. Postaćete neustrašivi. Nećete znati šta znači strah zato što ste potpuno celi unutra, to nije važno. Da li znate kako je Isus bio neustrašiv? Veoma je dobro znao ko su mu neprijatelji i koliko su moćni. Ali nikada za to nije mario zbog moći uverenja, moći jedinstva.

Dakle tišina i neustrašivost, to su dve stvari kojima možete verovati. To su znaci duhovnog rasta. Možete biti neustrašivi na dva načina. Jedan je da je osoba potpuni idiot. Ona je neustrašiva zato što ne zna šta je strah. U suprotnom ste visoko produhovljeni, imate potpunu kontrolu svake vibracije svog tela, otkucaja srca, cirkulacije, disanja, i čujete glas svake ćelije, i onda postanete neustrašivi. Ovo je stvarno, to se nikada neće promeniti. To je predivno.

OLYMPUS DIGITAL CAMERAP: Imala sam jake bolove u vratu zato što sam imala saobraćajni udes 2008. Sada je to mnogo podnošljivije, ali za vreme meditacije bol se vraća. Takođe bih dodala onome što smo razgovarali, da nam ujutru dolaze najsnažnija osećanja. Isto je i sa mnom, u momentu kad se probudim imam najjače misli udesa. Kada ustanem, one nestanu. Kako se toga otarasiti tako da osoba može lepo da ustane i živi divan život?

O: Objasnili smo delove dana… suptilni „satvik” od 3 do 6 ujutru, „radžas” za akciju od 6 do 15 časova, i najinertniji „tamas” od 15 časova do 3 ujutru… Već smo o tome razgovarali. S obzirom da je ovakvo stanje energije, sada pokušajte da se uskladite sa ovim tokom. To znači da bi vaše telo trebalo da teče sa ovom energijom sa svesnošću. Ono što biste trebali da radite je da definitivno zaspite do 21 čas. Podesite tako sat. Kako se energija gubi dok spavamo? Maksimum energije se izgubi za vreme sna. Stanje sna koristi mnogo energije, baš kao budno stanje. Kao što sam rekao, um koristi energiju isto kao oči, maksimalno. Ako je stanje sna kraće noću, kvalitet sna će biti veoma veliki. U stvari, nama je potrebno samo tri sata dubokog sna da bismo dopunili svoje baterije. Ako je vaše stanje sna kratko, duboki san je veći, definitivno ćete se probuditi do 3 ujutru. Nemojte pokušavati da se prvo probudite u 3 ujutru zato što to neće tako funkcionisati. Ali umesto toga počnite ranije da spavate. U prvih nekoliko nedelja možda ćete više spavati noću, to je još uvek u redu. Ali polako, polako, ono što se dešava je da možete smanjiti stanje sna tako što ćete preseći u 21 čas govoreći: „Nisam dostupan posle 21 čas.” Najteže vreme je od 15 časova do 3 ujutru. To je vreme kada ljudi posežu za alkoholom i svim zadovoljstvima, jer je vreme pogodno za takvu aktivnost. U to vreme želite da ulazite u razuzdana stanja. Ako ste to dobro razumeli, i ako ste u stanju da spavate u to vreme, vaš nivo vere i vaš celokupni telesni sklop će biti snažniji. Ranije su ljudi obično govorili: „Tri sata posle zalaska sunca, spavanje, a tri sata pre izlaska sunca, ustajanje.” Promenite narav tako što ćete promeniti ritam života. To čini čuda.

ŠAKTIPAT

P: Za vreme meditacije sam vas videla. Nisam znala da li su mi oči uopšte bile zatvorene!?

O: To se uvek dešava. Kada iniciram, ne iniciram ljude u šaktipat, ja sebe kreiram. To je jednostavno. Količina energije kojom moraju da rukuju ljudi kada daju šaktipat često nije moguća sa ljudskim telom. Tako da moram da preuzmem odgovornost i moram da kreiram sebe, da bih dao kroz njih. Zbog toga takođe niko od njih ne bude povređen kada daje šaktipat. Oni se ne razbole zato što rade sa velikim problemima ljudi. Niko se ne razboli, ja se razbolim.

(Obrativši se jednom inicijantu): Hoćeš li objasniti kako deluje detoksikacija?
Inicirani: To se dešava sa svim velikim majstorima. Oni preuzimaju na sebe naše probleme, naše strahove, blokade, ali oni ih “spale” ili neutrališu za veoma kratko vreme. Mohan je to sve preuzeo za vreme ritrita za vikend i razboleo se. Prevazilaženje ovih blokada koje majstori preuzimaju na sebe nekad se dešava u momentu. Oni imaju toliko ogromnu moć unutar sebe da ono što ostane je ili pepeo ili ništa. Tako da šta god da je razlog vaše patnje, napred, i samo predajte to Njemu. Oni ništa ne traže za uzvrat. Oni su zaista bezuslovni u svojoj ljubavi. Otvorite svoje srce i bićete na dobitku. “Sagoreti” znači poništiti, kao ono što smo radili kad smo izgovarali “mmm” kao pripremu za meditaciju, “mmm” sa koncentracijom na solarni pleksus, pošto je to elemenat vatre. “Spalili smo” ili “sagoreli” svoje misli. Veliki majstori to rade na globalnom nivou, ne samo na Zemlji, već u celom univerzumu. Oni nisu samo prisutni ovde ispred naših očiju, na način na koji smo mi. Oni su u drugim dimenzijama u isto vreme. Naš um to ne može da pojmi. Moramo puno da se razvijamo u svesti, kako bismo mogli da razumemo samo delić njihove. Stoga hajde da otvorimo naša srca, sada je vreme da osetimo i upotrebimo uspravljenu kičmu, opustimo se i otpustimo sve ono što nas blokira, i svet nam je na dlanu. 🙂

OLYMPUS DIGITAL CAMERAO: Ima mnogo ljudi u raznim krajevima sveta koji su inicirani u šaktipat. Kada oni daju šaktipat, neki ljudi koji me nikada nisu upoznali takođe me vide kroz njih. Kada oni daju šaktipat, ja preuzimam kontrolu. To je kao prenošenje energije koristeći drugo telo prema drugačijoj grupi ljudi. Ovo je veoma snažna, ali veoma pozitivna energija koja čisti mnogo toga iz svakog pojedinca. Pomaže da se otklone blokade iz fizičkog (kao što su bolesti), emocionalnog, intelektualnog, duhovnog nivoa. Čisti na svakom nivou. Ali ono što ja radim je da to sagorim kroz svoj sistem, tako da to oslobađa ljude od patnje. Ovo je opet deo zlatnog puta. Zato što je nivo delovanja saosećanje i bezuslovna ljubav bez ikakvog očekivanja. Neki od vas me više nikada neće videti fizički, ali naša povezanost će ostati. A ako ste sposobni da vidite sa one strane, možete videti sve majstore kako deluju na jednoj platformi i to je lepota jedinstva. Kada se misao desi u vašem umu, kao „Potrebna mi je pomoć“, to se odmah poveže sa svešću, i automatski se dobija. To je zlatna tradicija. Ne morate da šaljete e-mail, ili sms ili da zovete telefonom, zato što je to sve od strane uma. To nije iz uma. To je iz svesti. A kada je pomoć potrebna, sve se složi tako da pomoć stigne. Jedini blokirajući faktori su ego i um. Zato što mi samo vidimo fizičko telo, i mislimo: „Aha, to je on, znam ga.“ To je samo izraz. Postoji mnogo veći okean iza. Zato sam napisao „Pokušavati razumeti Boga koristeći razum je kao pokušavati izmeriti vodu u okeanu koristeći čašu od 3 dl.“ Možete nastaviti da pokušavate, ha, ha.

P: Prisustvovao sam meditacijama dva meseca i imam manju potrebu za mesom i hranom generalno. Da li je moguće da je to posledica meditacije?

O: Zapravo, kada imate više energije iznutra, nisu vam potrebni spoljašnji faktori da bi vam dali energiju. Količina će se sigurno smanjiti, a takođe će kvalitet biti mnogo važniji za nas. Neku hranu ne možemo čak ni jesti, odbacujemo je. Ali neku hranu, čak i ako je ima količinski manje, kao što je suvo voće, ovu vrstu hrane koja oslobađa mnogo energije u toku vremenskog perioda, želećemo da jedemo više. Ovo će aktivirati naše energetske nivoe unutra i to će za nas biti dovoljno da obavljamo dnevne aktivnosti. Ovo je definitivno posledica, i ne samo od meditacije. Kada se duhovno razvijate, ovo je jedan znak na koji se uvek možete osloniti. Kada duhovno rastete ponekad ćete izgubiti prijatelje zato što vam se vibracije ne slažu, a ponekad ćete izgubiti interes za određenu hranu sa čijom vibracijom se ne poklapate. Dakle, naš vibracijski nivo se menja, to možete videti da se dešava u svkodnevnom životu. A takođe mnogo drugih faktora postojanja kao što su hrana, odnosi, seksualnost, biće mnogo promena u različitim dimenzijama naše egzistencije. Važno je da protičete, važno je da budete fleksibilni i prihvatite sadašnju realnost u svakom trenutku. Zato jer ako osetite: „Eh, propustio sam prošlost“, tada ne možete da idete napred.

P: Imam jedno potpitanje, onda će religije reći, moraš jesti ovo, ne smeš jesti ono. Što se tiče seksualnosti, možeš raditi ovo, ne smeš raditi ono. Da li bi to trebali sami spontano da odredimo ili da slušamo religiju, učitelja?

O: Svaki učitelj je imao zadatak koji je trebalo da uradi. Ako pogledate sve duhovne učitelje, svi su govorili određenim ljudima svog vremena. Istina je jedna, Bog je jedan, izraza je mnogo. A ako neko ne zna da govori tvoj jezik, ti ga nećeš razumeti. Tako da je bilo mnogo religija, učitelja, puteva, sve je to u redu, ali ti možeš nositi samo onu košulju koja ti pristaje. Svaki put, svaka religija, svaki guru, njihove reči, možda ti se neće dopasti jer njihova poruka tebi ne odgovara. Ima 7 milijardi ljudi na svetu, svaka osoba ima karakter, različitu narav, otisak prsta, te s obzirom na to ne može svakom biti data ista hrana niti isti lek. Zato postoje različiti majstori, različita učenja. Izaberite šta vama odgovara. U suprotnom, nećete imati koristi, niti ćete to nastaviti, nego ćete odbaciti na pola puta. A ono šta se sme i šta se ne sme je povezano sa onim šta možete i šta ne možete da podnesete. Ako kažem ovu hranu bi trebalo svako da jede, to možda neće svakome odgovarati. Morate da izaberete nešto što će odgovarati vašem telu i vašem apetitu. Budite fleksibilni, nastavite da protičete. Cela ideja je da se bude miran iznutra, ne da se prave kompromisi sa nekim.

P: Onda je vaše učenje drugačije od ostalih učenja, drugi nameću šta se sme i šta se ne sme. Lepo je i oslobađajuće to čuti.

O: Takođe, duhovnost je u tome da se bude prirodan, ono što jesi. Ako razumete sebe, možete razumeti druge. Kroz vreme, naš obrazovni sistem uvek nam govori šta da radimo, mislimo, a ne uče nas kako da razmišljamo. Nama zapravo ne treba to vođstvo, mi smo već potpuni iznutra. Niko ne treba da nam kaže šta da mislimo, mi znamo.

5 mohanji-and-the-clock-tower-specs-petrovaradin1P: Želela bih da podelim ono što sam primetila u poslednjih deset godina, na taj način sam došla do meditacije, savetom homeopate. Imala sam zdravstvenih problema sa konstantnom nadutošću stomaka. Borila sam se s tim na razne načine, ništa nije delovalo. Od ritrita u Vrdniku i od kad smo počeli jutarnji program zajedno, još ga radim, ne znam kako, očekivala sam da imam čak i veću nadutost zbog ogromne količine vode, ali je moj stomak konačno ravan, osećam se predivno. Takođe sam spontano prestala da pijem kafu. To je sve toliko misteriozno za mene.

O: Rekao sam vam, uvek radim svoj posao.

P: Voleo bih da podelim svoje utiske sa meditacije. Meditiram sam, ovo je moja prva grupna meditacija. Osetio sam za vreme meditacije neku žućkastu svetlost, a kada mi je neko prišao za šaktipat bilo mi je prevruće. Kada su stavili prst na moje treće oko, osetio sam jako lupanje srca. Objasnili ste da je to verovatno zbog čišćenja u telu, možete li mi to bolje objasniti?

O: Šaktipat, kao što sam objasnio, čisti od nivoa semena. Njegov cilj je da se smanji tvoj teret postojanja. Gde god da postoji blokada, može biti fizička, emotivna, intelektualna, duhovna, on sagoreva sve što stoji na raspolaganju da se sagori u tom momentu. Naravno, vatra je ono što ste videli, vatra vam je dala toplotu, priroda vatre je toplota. To je stomak, on je sedište vatre u telu. Zato radimo “zujanje pčele” (brahmari), da zagrejemo centralno područje. Od većine naših emocija npr. kada se naljutimo, naš stomak se uznemiri. Kada se plašimo, to utiče na stomak. Kada smo ljubomorni, opet stomak. Dakle sve ovo pogađa stomačni deo. Kada utiče na stomačni deo, utiče na celo telo. Ostatak toga se nalazi po čitavom telu. Što je veći ostatak, više je znakova iscrpljenosti ili manjka cirkulacije nivoa energije u tom području. Kada se da šaktipat on svuda čisti. Obrisao je mnogo toga što je ležalo u vašem sistemu. Osetićete svežinu narednih dana. Trenutno možda nećete potpuno razumeti šta se dogodilo. Normalno ćete razumeti određena iskustva. Ali kada se život ili gledište ili viđenje promeni, onda znate, nešto se u korenu promenilo.

TIŠINA IZNUTRA

P: Hvala vam. Još jedno pitanje, pomenuli ste da je misao uzrok patnje. A kako sam razumeo, da će doći moment kada će svesnost, naša suština nadvladati. Da li biste mogli da znate ili da nam kažete kada će taj moment doći ili da li će se dogoditi za sve ljude u isto vreme ili pojedinačno?

O: Zavisnost od čula se smanjuje kada se preusmerite na kičmu. Ili drugi način odvajanja od uma je da budete sigurni da je sa svakom misli, svakom reči, svakom aktivnošću, um prisutan. Kada ste sve vreme u sadašnjosti zavisnost od uma će se smanjiti, vi ćete kontrolisati um. Jednom kada se ovaj nivo aktivnosti desi, možete lako preći na svoje disanje, bićete svesni svog disanja, otkucaja srca, do nivoa gde ćete moći putovati do bilo kog dela tela koristeći um kao prevozno sredstvo. Jer jednom kad uspostavite kontrolu nad umom, um radi za vas. Jednom kad postanete u skladu sa vašim otkucajem srca, cirkulacijom, disanjem, varenjem, svim aktivnostima, to znači da ništa neće pobeći vašoj svesnosti.

6 mohanjiPostoje razne metode, jedan metod je da samo posmatrate vaše misli pet minuta na dan. Kasnije možete povećati vreme, ali počnite sa pet minuta, onda produžite na deset sledeće nedelje itd. Ne treba to nikome da kažete, to je rad sa sobom. Kada posmatrate svoje misli vi ne znate šta ćete sledeće misliti. Zato je veoma važno prihvatiti sve svoje misli. Nemojte pokušavati da ih kritikujete, osuđujete ili kontrolišete, na taj način to neće uspeti. Nemojte pokušavati da posmatrate svoje misli koristeći vaša uslovljavanja govoreći ovo je dobro, ovo je loše. Mi moramo samo da ih posmatramo, sve je u redu. Neke misli nisu dobre za naše moralne standarde, to je u redu. Mi ih samo posmatrajmo bez ikakvog uplitanja, ikakvog osuđivanja, ikakve cenzure. Onda šta se događa je to da će se misli smanjiti. To je meditacija. Onda se broj misli smanjuje a jaz između misli se poveća. Kada postoji jaz između misli, postoji praznina tišine između tih jazova. I vi ćete početi da se zaljubljujete u tu malu prazninu tišine. Jednom kad počnete da se zaljubljujete u tu tišinu, tišina će se povećati. Čemu god da dajete energiju to raste. Kada tišina raste, celo telo, ceo sistem će biti u toj tišini. Tada će se misao dogoditi samo sa svrhom. Misli neće dolaziti samo automatski, niti će jurišati u vaš um. Tada ćete biti u meditativnom režimu 24 sata dnevno. Neće vas nešto terati da razmišljate, pričate, ili vas prisiljavati na aktivnost. Ništa od ovoga se neće događati.

Drugi metod je da posmatrate vrh svojih nozdrva, sa poluzatvorenim očima. Kada posmatrate vrh svog nosa neko vreme, oči počinju da vas bole, zatvorite ih. Ono što se automatski dešava je da se pažnja premešta na treće oko, bez vašeg napora. Kada posmatrate vrh nozdrva neko vreme, npr. pet minuta, ne forsirajte, to treba da bude zadovoljstvo ne pritisak. Ako ne možete da uživate u onome što radite, onda to nije vredno truda. Zato samo radite to na veseo i lagan način. Tada vaše čulo mirisa postaje veoma izoštreno. Obično znamo šta se kuva u kuhinji, ali vi ćete dostići fazu kada ćete znati šta se kuva u svakoj kuhinji 🙂 Ali to neće uticati na vaš apetit, ha, ha. To je šala, ali istina je da vaše čulo mirisa postaje jako.

Treće je da posmatrate svoje disanje. Nema disanja bez vašeg posmatranja. Svakih šezdeset minuta nozdrve se promene sa leve strane na desnu, i nastavljaju da se smenjuju. To se dešava da bi se energizovale leva i desna strana mozga. Posmatrajte to i tecite sa tom energijom gore – dole. Posle nekog vremena bićete sa tom energijom u celom telu. Možete osetiti protok kroz telo i možete je pokretati kroz telo.

Za sve ovo je potrebno vreme. Nemojte misliti: “U redu, sledeće nedelju ću ovim ovladati”. Ne ide to tako. Pošto meditirate dao sam vam neke smernice koje deluju. Ako vam se neke od njih dopadaju primenite ih, ako ne, nemojte. Moraju vam biti veoma jasne dve stvari u duhovnosti. Sposobnost da kažete “ne”. Ako vam se nešto ne dopada kažite “ne”, budite vrlo jasni. Ovo takođe uključuje vežbu ili znanje koje vam ne odgovara, bacite ih, nemojte se dvoumiti. Ovo nije odbacivanje zbog lenjosti, to je drugačije, to je veoma lako, to je upravo suprotno od duhovnosti. Nikada to ne preporučujem. A druga stvar je da šta god da radili, uživajte u tome. Ako ne možete da uživate nemojte to raditi.

P: Kada imamo emocije zajedno sa mislima, da li treba da se odvojimo od njih ili da ih proživimo ponovo?

O: Odvojte se od njih, ali ih posmatrajte kako dolaze i odlaze. Čemu god dajete energiju to se dešava. Ako date energiju tugi, ona se dešava. To je kao sa semenima, ako im svaki dan dodajete vodu, ona rastu. Budite sigurni čemu dajete energiju. Čak i u vezama, stupamo u odnose zato što nam je dosadno. To je krajnje pogrešna ideja ili pogrešan razlog za stupanje u vezu. Kada postoje namere u našem svakodnevnom životu, razmislite ponovo, da li je ovo zaista put kojim treba ići? Jednom kada počnete da posmatrate misli, reči, dela, odbacićete mnoge od njih zato što su nepotrebne, počećete da ih redukujete. Jedna stvar je da ako im dajete energiju, ili ako počnete pomno da ih posmatrate, dajete im energiju, one ne odlaze, ostaju. Ali šta god da otpadne, ne treba vam.

Mohanji quote in Serbian - Witnesshood leads to detachment

Prevod: Staša Mišić
Lektura: Ivana Miljak
Uređivanje: Biljana Vozarević
Originalni tekst je ovde.