Predivni umovi – San za razmišljanje

November 1, 2013 at 3:20 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment
Tags: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,

Image

Na nivou našeg postojanja stanje sna jednako je budnom stanju.

David se probudio iz prelopog, dubokog sna. Na neki način, san je bio istovremeno oslobađajući i uznemirujući. Video je sebe kao dečaka, kako sa svojim dedom koga više nema šeta niz obalu reke. Bilo je veče. Sunce je postajalo crveno. Ptice su letele kući nakon dana provedenog napolju. Nežni povetarac je osvežavao. Selo mu je bilo veoma poznato. Bio je tu ranije. Deda je držao Dejvidovu ruku, isuviše pazeći na njegovu sigurnost. Dok su hodali stazom paralelno sa rekom, videli su i doživeli mnoge lepe prizore i zvuke. Ono što je privuklo Dejvidovu pažnju i čega se sećao kada se probudio bila je molitva koja je dolazila iz neke male kolibe, očigledno od nekog deteta. Išla je otprilike ovako…

Razna mesta, razni trenuci

Razna lica i razni zvuci.

 

Kroz vremena i doba

Kao verni lađar nosi me Bog.

Sigurno i čvrsto štiti me,

ko’ majka ptica ptića svog.

 

Siguran i bezbedan jesam

Kroz zimu, leto, proleće i jesen.

 

Image

Tradicija odgaja generacije samo ako izaberemo da je oslušnemo…

Osećanje moćne zaštite i sigurnosti preplavilo je Dejvida. Dedine ruke i dražesna molitva pratile su i osnažile njegovo osećanje blaženstva. Dejvid je svog dedu zvao  Baba. Bio je duboko povezan sa svojim dedom do te mere da su znali svaku suptilnu vibraciju jedno drugog, pogotovo duboke emocije. Nastavljajući sa šetnjom, pitao je svog voljenog dedu:

“Baba, kuda idemo?”

Baba se nasmešio i rekao: ”Želim da te upoznam sa svojim prijateljima. Išli smo zajedno u školu, igrali smo u istom timu i zajedno odrasli, baš kao ti, Mark i Alf”

Dejvid se nasmejao “Baba ja ne mogu da te zamislim kao mladića, a kamoli kao dečaka” 🙂

Baba se glasno smejao “Nisam rođen star. :)Nisam oduvek ovoliko star.” 🙂

Baba je bio visok čovek sa blago povijenim ramenima, jedno njegovo rame bilo je blago savijeno napred i na jednu stranu. Imao je izuzetan karakter. Uvek je vladao svakom situacijom. Nikada ga nisu videli uznemirenog. Uvek raspoložen, smiren i sabran. Uvek je koristio svoj razum i tačno znao šta radi. Dejvid ga nikada nije video besposlenog čak ni u starosti.

Njihov put završio se kod groblja ispred crkve, pored reke. Dejvid je bio iznenađen.

“Gde su tvoji prijatelji? Hoće doći ovde? Ovde se nalazimo?” Ovo je zaista neobično mesto za bilo kakvo prijateljsko druženje.

Baba je rekao “Ne. Oni su već ovde.

Baba je odveo Dejvida do spomenika na kome je pisalo “Vilijam Smit”. Rekao je “ Vil je bio moj školski drug i moj najbolji prijatelj. Takođe, bio mi je kum na venčanju. Nepokolebljivo jak čovek i hrabro srce. Vredno je radio u inostranstvu, zaradio novac i nakon penzije vratio se kući. Sreli smo se nakon dugo vremena. Bio je živa vatra u detinjstvu, srčan i šarmantan. Kada se nakon svih tih godina vratio, izgledao je umorno i povučeno, previše zamišljeno. Delovao je više zainteresovan za izolaciju i sakrivao se od društva koliko god je mogao. Pokušao sam da prizovem neka lična stara sećanja i da ga oživim. Nije pokazivao nikakav interes. Imao je troje dece. Kada je ostario svi su se sa njim borili oko imanja i novca. Čak su ga i maltretirali, i nikada se nisu slagali ni sa čim što bi rekao, pitao, ili tražio da urade. Na kraju, umro je sam, slomljenog srca. Vil je nekada bio jak čovek, heroj za sve. Nisam mogao da ga gledam tako slomljenog i samog. Eto šta starost učini od nekoga. Dejvide, ako nismo dovoljno pažljivi da ulažemo u veze dok možemo, kasnije nam život može doneti samoću i otuđenje. To se čak može nazvati i “živi pakao”, bez ljubavi, topline i zajednice, upravo onih stvari za kojima žudimo kada smo slabi i nezaštićeni.

Dejvid: “Baba, da li su svi tvoji prijateji mrtvi?”

Image

(Groblja domaćih životinja su ljudski stomaci!) Svi su imali svoje živote i svi su umrli.  Briga za žive važnija je od brige za mrtve. Često ignorišemo žive i brinemo za mrtve. Radimo stvari obrnuto. 🙂Sasvim sigurno treba da poštujemo mrtve, ali ne po cenu života.

Baba se nasmejao i rekao “ Nisu svi. Neki su još živi. Ali, vidiš, oni su stari. Većina ne može sama da se kreće. Treba im pomoć. Jako su zavisni od drugih. Starost često ljude učini invalidima i hendikepiranima”.

Dejvid je osećao olakšanje jer njegov deda može sam da se kreće i relativno je zdrav. Ipak, Dejvid je osećao neku nelagodu u grlu. Osećao je da bi mogao postati depresivan viđajući sve te stare prijatelje svog dede na groblju. Ipak, znao je da to Baba smisleno radi, iako Dejvidu nije bilo baš zabavno. Rekao je: “ Baba, hajdemo kući. Ne osećam se dobro”.

Babajerekao:” Dejvide, još dvaupoznavanjaiići ćemo kući.” Baba je pokušavao da razveseli Dejvida koji je polako postajao neraspoložen.

Na sledećem nadgrobnom spomeniku je pisalo “Stiven Samer”. On je bio naš pilot. Baba je rekao kao da je u pitanju šala. Dejvid je tada već bio suviše snužden da bi uživao u bilo kakvim šalama. Cela situacija učinila ga je preterano zabrinutim.

 “Čak i kada smo bili mladi, hteo je da postane pilot i da leti avionima. Priključio se vojsci i postao pilot. Učestvovao je u mnogim ratovima i bombardovao mnoge ljude i mesta. Zbog toga se kasnije najdublje kajao. Boreći se sa opakim rakom abdomena, iako  ga je njegova posvećena supruga Lisa dobro pazila, kad god bi se sreli na kafi, govorio bi “ Koliko sam samo ubio ljudi u mladosti!!! Žena, dece, mušraraca, starih i mladih. Ne poznajem njihova lica, hvala Bogu. Ali, oni me proganjaju svake noći. Tela bez lica mi prilaze i pitaju “Šta smo ti uradili da uništiš naše živote? Tek smo počinjali da živimo, isprobavajući slatke i gorke plodove života, ti si nas isterao iz kreveta. Kako ćeš nam se odužiti, kako ćeš nam vratiti naše živote?” Grizlo je kajanje. Stiv se kajao i danju i noću. Čak je priželjkivao smrt kao utehu za njegovu bolnu svest. Odbio je lečenje,  a jak bol koji je izazivala bolest koristio je kao pročišćenje od svojih greha. Mislio je da će ga smrt konačno umiriti. Mučila ga je bespomoćnost. Konačno, odustao je  i evo gde je”, Baba je pokazao na grob.

PoslednjijebioErik. Onjebioglumac. Juriojeslavuipriznanje. Postaojeovisnikiumromlad. Nikadanijemogaodaostvaristabilnuvezu. Iako je imao mnogo dece sa različitim ženama, nije bilo nikoga da se o njemu brine ili da ga pazi na samrti. Umro je sam , u bolnici, sa žudnjom da vidi svoju decu, i oseti njihovu ljubav koju nikada nije negovao u mladosti. Dao sam sve od sebe da neke od njih ubedim da posete oca na samrti. Niko nije bio zainteresovan i dali su mi neuverljive izgovore. Nikada nije mario za svoju decu kada je bio mlad. Deca nikada nisu marila za njega kada je bio star, bolestan i bespomoćan. Život je kao ogledalo. Žanješ ono što seješ”.

Image

Ko je video drugačiji kraj života? Predator za tren može postati plen.

“Što se mene tiče, bio sam sasvim prosečan u poređenju sa njima, i odavde nisam nigde išao. Svi oni su videli svet van sela. Ja pored ovog sela nisam mnogo video. Video sam samo svoj unutrašnji svet. Moj svet je bio u meni. Ceo svet je bio u meni. Na kraju, oni nisu mogli da se održe u svom velikom  svetu, a ja sam mogao. Ne hvalim se, samo ukazujem na svoje shvatanje. Naučio sam da zidam zgrade i da se bavim poljoprivredom, što me održalo u životu. Više od žita sejao sam ljubav i negovao je. Delio sam je u ovom selu najbolje što sam mogao. Tvoja baka je bila divna duša. Nikada nije dozvolila da neki gost ode iz naše kuće praznog stomaka.Više od hrane, gosti su bili zadovoljni našom iskrenom brigom. Uvek smo bili samodovoljni ipak, naše komšije su uvek delile svoju sreću sa nama, isto kao i mi. Brinuli su za nas i smatrali su da zavređujemo njihovo vreme i prostor. Nema zamene za VREDAN RAD. Nema zamene za LJUBAV.”

“Bio sam zauzet i moj život bio je prilično bogat i značajan. Kao hobi naučio sam astrologiju. Nikada nisam praktikovao astrologiju zbog novca. Samo sam vodio nekolicinu koji su došli kod mene da razreše neke lične nedoumice. Astrologija je mogućnost da pročitaš nečiju sudbinu koristeći šablon kretanja planeta i zvezda. Kada bi  sudbina bila promenljiva astrologija bi pogrešila. Na sreću, nije. Sudbina je konstantna, predodređena. Astrologija kao nauka  zasnovana je na konačnoj mapi zvanoj sudbina, unapred isplaniranom putu kojim neko ide u životu. To je nauka. Čista matematika. Elemenat slobodne volje i elemenat milosti uvek to donekle mogu izmeniti.

Stogasam živeojednostavan život, dalekoodužurbanihgradova, i živeosamdovoljnodugodavidimmojelutajuće prijatelje mrtve i sahranjene! Koliko smo snova i želja imali tokom naše mladosti! Neki su realizovani, neki ostali neispunjeni. Ja se ne kajem. Vreme je da i ja idem. Možda neću preživeti ovo leto. Moje vreme je blizu. Smrt me ne plaši, niti me brine život posle smrti.”

“Ne poznajem nikakvog Boga. Nisam video Boga. Nijedan Bog nije došao do mene da me vodi, da ne pominjem da me kritikuje, tuče ili osuđuje. Verujem da je za gladne Bog hrana, da je promrzlima Bog toplota. Leti, Bog se javlja kao hladan vetrić, a u proleće kao pupoljci. Verujem da Bog nije odvojen od svojih različitih formi. Verujem da se Bog izražava i kroz nas kao  dobrota, saosećajnost i ljubav, dok Đavo, ako postoji, izražava sebe kao ljubomoru, mržnju, bes i osvetu. Ne znam nikakvu veliku filozofiju niti želim da je znam. Koja je svrha znati je, ako ne mogu da je iskoristim? Ne želim ništa što ne mogu upotrebiti ili praktikovati”.

ZatimjeDejvidvideosvogdedu, baku, svojeroditeljeisvesvojerođake na zabavi pored prelepe reke. Svi su pevali i igrali i u vazduhu je bila ogromna ljubav i osećanje pripadnosti. Dejvid je pevao mnogo pesama i bilo mu je jako zabavno.

Image

Izgubilo je svoj život da bi mi slavili!

Image

Pazi šta jedeš. Jedi potpuno svestan.

Na stolu je bilo mnogo hrane i pića, i kada je dotakao parče svijskog mesa sa roštilja (specijalitet za važna okupljanja) opet je čuo glas svog dede iako ga nije mogao videti. “Seti se Dejvide, to prase nije umrlo srećno zbog tebe. Nasilno je ubijeno. Ubijeno je da bi ti uživao. Otrgnuto sa majčinih grudi dok je pilo mleko. Njegova majka je još uvek živa i nedostaje joj dete. Neki od njegovih braća i sestara su još živi. Jedi sa razumevanjem. Jedi svesno”. Dejvid je ostavio meso. Više uopšte nije mogao da konzumira meso.

Probudio se jasno se sećajući celog sna i znao je da mu je njegov dragi preminuli deda upravo preneo poruku od životnog značaja. Da bi je preneo, kao medijum je koristio san jer je ovaj svet već napustio, i nije bilo mogućnosti da razgovara sa Dejvidom.

OvojebilaprekretnicauDejvidovom životuobziromdasesvevišeuključivao u određenu vrstu obrazovanja koju je odabrao, i postajao sve introvertniji, indiferentniji i neosetljiviji prema spoljašnjem svetu zbog toga. Iako se njegovi roditelji nikada nisu mešali preuzeo je na sebe veliku odgovornost i već je bio pod pritiskom, i to ga je bolelo. Anksioznost zbog mogućnosti da neće uspeti ili da će biti poražen pogađala je njegovo samopouzdanje. Dejvid je za svoju dilemu dobio jasan lek od svog dede. Odlučio je “ŽIVOT MORA BITI JEDNOSTAVAN! Zašto ga komplijujemo? Definitivno moramo puno raditi. Ali, moramo voleti ono što radimo. Ljubav prema poslu će ukloniti sve pritiske i patnju. Ako volimo ono što radimo neće nas dotaći zub vremena”. Život Babina tri bliska prijatelja omogućio je da Dejvid razume uzaludnost histeričnog traganja. Sve na kraju završi u grobu. Sve emocije, ego, ambicije završe na istom mestu. Život ispunjen ljubavlju i smehom vredniji je nego milioni u banci. Odlučio je da će ceniti ono što mu je dato umesto da je stalno nezadovoljan i fokusiran na ono što do sada nije postigao. Prestao je da se poredi sa drugima i da sebe kritikuje ili osuđuje. Shvatio je da je uvek tragao za ovim ili onim što nije imao, zanemarujući sve što već ima. Nemogućnost da se uživa u dostupnim materijalnim stvarima i vezama vodi u stalno razočaranje i na kraju u depresiju. Shvatio je da stalno opiranje svemu troši mnogo energije i čini nas umornim. Dejvid je odlučio da se promeni za 180 stepeni. Ljubav je lek. To je sve što je trebalo da nauči i zapamti. Ljubav je sve što nekome treba. Našao se u sasvim novom životu.

P.S. Ponekad, anđeo čuvar vas vodi do astralnog nivoa i omogući takva iskustva. Sećanje na iskustvo ostaje ako je ono važno za ovozemaljski život. Kako bi se dobro sačuvala, sećanja, uputstva i  smernice se urežu u podsvest, ako se očekuje da neko u svom životu iskoristi te informacije. Ovo je samo da biste vi to shvatili. Molim vas da shvatite da postoji tri miliona  mogućih permutacija i kombinacija u našem postojanju. Stoga nemojte razmišljati šablonski. Sve je individualno i jedinstveno. Svaki trenutak i svaki način su jedinstveni. Što je za jednoga hrana za drugoga je otrov. Nemojte iskustva osuđivati već ih cenite. Sve je važno na neki način, za nekoga.

Image

Postojanje je relativno. Samo je ljubav stvarna …

 

Wordle: Mohanji Serbia - blog - Predivni umovi - San za razmisljanje

Prevod i obrada: Biljana Vozarević

Advertisements

Leave a Comment »

RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Create a free website or blog at WordPress.com.
Entries and comments feeds.

%d bloggers like this: