Satsang u Vršcu, Srbija, prvi dеo
10. мaj 2016.
P: Kako da se otvorimo ka ljubavi? Osećam da imam blokade.
O: Odgovor leži u pitanju. Vi ste ljubav u svojoj prirodnoj suštini. Šta god da je blokada, to je neprirodno za vas. Ljutnja, mržnja, strah i nesigurnost su ono što smo sakupili spolja. To nije naša unutrašnjost. Iznutra je LJUBAV. Naša priroda je ljubav. Naš prirodni izražaj je ljubav. Daću vam jedan primer. Pogledajte životinje. One više vole da vole nego da nas mrze, zar ne? Mi smo isti. Mi volimo da volimo. Ali se plašimo društva, plašimo se ljudi, šta drugi misle o nama. I šta onda radimo? Potiskujemo svoje prirodne izražaje. NE morate da uradite ništa da biste voleli. Sve što treba jeste da udaljite sve što nije vaše, šta god da ste sakupili od društva. Razumite, ljutnja se odnosi na nešto izvan vas, ne unutar vas. Ljubomora se odnosi na nešto izvan vas. Ona nije unutar vas. To je osećaj iznutra, ali se odnosi na nešto izvan vas. Odmaknite sve ove stvari od sebe i recite „Ovo nije moje“. Uvek nešto sakupljate od drugih. Recite „Uzmi, uzmi, uzmi sve i odnesi daleko“. Šta onda ostaje? Ljubav.
Odakle dolaze suze? Od ljubavi, od sreće. Sreća i ljubav su međusobno povezane. Kada ste jako zaljubljeni, vi ste srećni. Kada ste srećni, vi ste zaljubljeni. Ne mora da bude u pitanju drugo ljudsko biće, to se može odnositi na svet, prirodu, bilo šta, ali to su suze radosnice. Našli ste istinu. Kada duša pronađe istinu, oči će postati vlažne. Suze će teći. Ovo je znak pronalaska istine. To je ono što ste vi. Sve ostalo niste vi. Sreća, to ste vi. Vi zaslužujete tu sreću. Svi mi zaslužujemo sreću. Previše postajemo odrasli, zaboravjamo da budemo deca. Trenutak u kojem postajemo dete, to je potpuno drugačiji svijet. Kakva je bila priroda Isusa, Krišne..? Sreća iznutra. Nikada ničim nisu bili vezani. Zato ih pratimo. Kada ste srećni iznutra, ne postoje blokade u životu. Blokade se dešavaju samo kada pokušavamo da budemo neko drugi, ili se pretvaramo. Tada se javljaju blokade. Zato kažem „Dolazim ovde po prvi put, ali ja ne osećam da je to tako. Možda vi osećate da me srećete po prvi put, ali ja se nikad ne osećam tako. Jer vidim sebe. Ne postoji niko izvan mene. Vidim samo različite izražaje mene.“
Jeste li primetili kako smo opušteni? Da li iko oseća bilo kakvu tenziju? Osećate li kao da se već odavno znamo? Znate li zašto je to tako? Zato što vi prepoznajete istinu. Kada prepoznate istinu, nema otuđenosti. Postoji samo ljubav. To je osećanje, to je zajedništvo.
P: Mi smo kompletni i imamo ljubav iznutra, ali svakodnevni život to kao da negira. Osećamo stres, nezadovoljstvo… ali ne mora da bude tako. Kako se možemo zaštiti od negacije ljubavi koja mi jesmo?
O: Šta mislite?
P: Da otpustimo?
O: Prestanite da se štitite. Kada vam spoljašnji svet smeta, stvar je u tome što ste okrenuti ka njemu, a ne ka svojoj unutrašnjosti. Kada vam nešto spolja može smetati? Kada niste kod kuće. Kuća je unutar nas. Trebalo bi da provodimo vreme sa sobom više nego što provodimo vreme napolju. Rukujte se sa ovom osobom koja se zove Andrija, ne sa ličnošću. Zadržali ste ličnost spolja da bi ljudi to videli. Ali unutar vas postoji osoba koja projektuje ovu ličnost.
Noću, kada spavate, gasite ličnost i spavate. Ali kada se probudite ponovo uključujete ličnost i svet vas vidi. Morate ovo jasno da razlikujete. Kada kažete „Znam Mohanđija“, vi verovatno znate oblik, lik, i izraz. Ali da li poznajete svest? Slično tome, potrebno je da se rukujete sa svešću, sa pravim ja koje projektuje ovu ličnost koja nosi ima Andrija spolja. U trenutku kada se odvojite od ličnosti i mislite „Ja sam projektor, ne projekcija, ne igrani film“, tada razumete – „Ništa me ne pogađa.“ Ništa ne pogađa projektor. Pogađa samo ekran izvan vas. Mi svi govorimo kako pozanajemo jedni druge. Ali mi poznajemo samo ličnost, ne osobu. Kada poznajemo osobu, nema borbe, nema rata, ništa. Samo ljubav. Jer osoba je ista. Osoba ima nekoliko različitih projekcija, nekoliko igranih filmova. Neki su komedija, neki tragedija, neki drama, akcija…one su sve potrebne svetu. Svi gledamo filmove i nekada smo srećni, nekada tužni, nekada se smejemo, nekada plačemo… Kada se projektor ugasi, ekran je crn, i tada smo kod kuće. Možemo imati neke utiske o filmu, ali nedelju dana kasnije, mi ćemo ih zaboraviti. To je naš život. Važno je znati da projektor nikada nije pogođen bilo kakvim filmom bez obzira da li se radi o komediji, tragediji, drami, ili akcionom filmu. Projektor ostaje isti. On nastavlja sa projekcijom. Kada je isključen, tada je isključen, i koji god film da se odvijao, završen je. Nastavite da budete projektor ili se bar setite da ste vi projektor. Budite glumac, ne uloga. S obzirom da ste uzeli ovo rođenje, inkarnirali ste se na zemlji, morate igrati ulogu oca, sina, brata, sestre, koja god uloga to bila… Mi moramo da igramo bilo koju ulogu koja je moguća na zemlji, ali razumite da je to samo uloga. Mi nismo to. Muž je samo muž onda kada postoji žena. Osoba je otac kada postoji dete. Guru je guru samo kada ima učenika. U suprotnom, guru je samo još jedno ljudsko buće.
Priča o Budi
Jednog dana Buda je sedeo i pričao sa ljudima ovako kao mi sada. Jedan čovek je došao i počeo je da ga vređa koristeći pritom strašno ružan jezik, veoma ružne reči. Dok je još uvek bio ljut, pljunuo mu je u lice. Buda ga je slušao. Nije čak ni odgovarao. Nakon toga ovaj čovek je otišao. Ljudi oko Bude su ga pitali „Zašto mu nisi odgovorio? Koristio je veoma ružan jezik, pretio ti je, pljuvao te u lice! Zašto mu nisi odgovorio?“ Buda je rekao „Do sada je rečenica „ništa me ne pogađa“ bila samo teorija. Sada znam da me ništa ne pogađa i ne dotiče. Čovek me nije ni dodirnuo. To znači da sam postigao ono što propovedam.“ U trenutku kada vas spoljašnji svet ne može dotaći, postajete veoma staloženi i veoma moćni. Vrlo je lako za um da se uznemiri. Jer ako nas neko zlostavlja, koji aspekt postaje ljut ili uznemiren? To je ego. Ego biva pogođen. Ništa drugo nije pogođeno. Ego je skelet vaše ličnosti. Vaša ličnost ostaje netaknuta od strane ega, baš kao što skelet tela čuva oblik tela. Slično tome, vaša ličnost ima svoj oblik. Ego je skelet te ličnosti. Skelet je pogođen. U suprotnom, ako vaš ego nestane, ne osećate ništa- u redu, možete govoriti šta god želite, ja ću vam reći šta god želite. To znači da ne morate da menjate frekvenciju u ime spoljašnjeg sveta.
Postoji 7,5 milijardi ljudi na svetu, i isto toliko frekvencija. Tako se kreacija dogodila. Pogledajte životinje, ptice, biljke, drveće, ljudska bića, svako biće na zemlji je kreirano sa jedinstvenom frekvencijom. Ta frekvencija nije jednaka bilo kojoj drugoj frekvenciji. Mogu postojati sličnosti. Možda će dva bizona izgledati slično, ali njihova frekvencija je različita. Svako biće ima svoj karakter i frekvencija je različita. Kada pokušamo da promenimo svoju frekvenciju zbog nekoga ili u skladu da tuđom frekvencijom, osećamo bol. Ljubav je izgubljena i mi postajemo neprirodni. Kada menjamo svoju frekvenciju, mi postajemo neprirodni. Ta ne-prirodnost stvara krizu u ovom svetu. U trenutku kada ste prirodni, ne postoji kriza. Vi ste prirodni i ljudi vas prihvataju takvima kakvi jeste, jer ste prirodno biće. Vlada (ne govorim o srpskoj vladi, već o bilo kojoj) može da pokuša da promeni frekvenciju ljudi. Oni pokušavaju da stvore svakoga na isti način. To ne može. Vaš palac je jedinstven, vaša mrežnjača oka je jedinstvena u ovom svetu, ne postoji niko kao što se vi. Kako možemo reći da bi svi ljudi trebaloda budu jednaki? Toje temelj duhovnosti, moramo to razumeti.
Ako kažemo „Ako me neka osoba zlostavlja, ne želim da idem na tu frekvenciju“, ne kažem da budemo otirač, već da odgovorimo „Slušaj, nisi danas dobro, hajde da razgovaramo sutra.” Ili, „Hajde da razgovaramo, umesto da se raspravljamo.“ Ako ne kompromitujete svoj unutrašnji mir, vi ste u potpunosti smireni i tihi iznutra i tako se odnosite prema svetu, prestaće da vas zlostavljaju ili će prestati da vas uzimaju zdravo za gotovo, jer vi ne pokazujete uobičajenu reakciju.
U Indiji, mi ostavljamo papuče ili cipele napolju. Ne unosimo ih unutra. Postoji razlog za to. Cipele predstavljaju spoljašnji svijet. Ostavimo cipele napolju, zatim uđemo u kuću. To znači da ne unosite spoljašnji svet unutra. Kada izlazimo, uzimamocipele i odlazimo. To je jedan aspekt. To znači da vi držite svoj spoljašnji svet napolju. Ne unosite ga unutra. Ostavite ljutnju, mržnju, uznemirenost, sve ove stvari koje srećemo napolju svakodnevno, napolju.
Publika: Kako da to postignemo?
O: „Stići ću tamo.“ Kada uđete unutra, budite 100% vi. To je vaš dom. Šta je to miran dom? Kada su ljudi u kući smireni. Kako postajete smireni? Morate da se povežete sa sobom, ne sa ličnošću, nego sa osobom. Koji deo vas je 100% iskren i istinit? Vaše telo. Telo nikada ne laže. Ono je uvek tačno i istinito. Nema promene u telu ili promene u osećaju. Kada ste gladni, ne možete da promenite svoj um i da ne osećate glad. Kada telo kaže da je gladno, gladno je. Kao deca. Kada dete kaže „Želim karamelu“, njima je ona zaista potrebna. To znači to. Ako imate iskrenog prijatelja, prijatelja koji je veoma pošten, koja je prednost? Čak iako nešto nekada nije toliko lepo čuti, on vam uvek govori istinu. Naše telo je takvo. Ako slušate telo, nećete nikada biti bolesni. Kada je telu potreban odmor, ono vam govori „Potreban mi je san“ . Kada mu je potrebna hrana, reći će vam to, „Treba mi hrana.“ Kada je telo žedno, reći će „Treba mi voda.“ Telo će reći sve, ali mi ga ne slušamo. Koliko puta želimo da pođemo u toalet, i ne odemo? Jer nije pravi trenutak. Šta telo govori kada kaže da želi u toalet? U pravo vreme. Um kaže da je pogrešno vreme. Um nema pojma.
Kako da se povežemo sa sobom? Povežite se sa svojim telom. Kada se povežete sa telom, i osećate njegove vibracije, vi ćete osećati ekstreman mir. Počnite da osećate život, ne da radite život. Osećajte život, telo, vibracije. Imaćete potpuno drugačiji osećaj postojanja.
(Mohanđi je osetio vibracije publike i vodio ih je kroz vežbe disanja, kako bi mogli osetiti mir iznutra. Nakon nekoliko podeljenih iskustava, pitanja i ogovori se nastavljaju)
O: Tišina unutar vas je vaš dom.
P: Šta ako smo previše ambiciozni i želimo sve više i više mira iznutra?
O: Ne mora da bude tako. Odlazak kući nije ambicija, već potreba. Inače, gde ćete spavati? Ovo je vaša zakonita kuća. Apsolutni mir. Ako nastavite da budete tu, počećete da doživljavate taj mir, zatim kada odete napolje, ako morate da radite spolja, ništa vas neće dotaći jer sada znate gde da se vratite. Mnogo ljudi je nespokojno jer ne mogu da pronađu put do kuće. To je razlog. Platon je rekao „Ako nađete svetlost, pokažite je bar jednoj osobi. Vaš posao je završen.“ To je to. Največi poklon koji vam može dati bilo koji majstor je sloboda. Sloboda je nešto što je unutar nas, ne spolja. Moji omiljeni primeri su Nelson Mendela i Mahatma Gandi. Bili su u zatvoru mnogo godina, ali oni nisu uopšte bili pogođeni time. Pisali su i radili mnogo stvari i kada su izašli, jedino o čemu su pričali je bio mir. Ne mržnja, ili ratovi. Ovo je nešto čega se uvek moramo setiti. Sloboda je naše pravo stečeno rođenjem, i nalazi se u nama.
Zašto onda to ne osećamo?
Publika: Strah?
O: Strah postoji samo u budnom stanju, kada spavate tada strah ne postoji. Trebalo bi da bude nešto što je stalno tu, zauvek. Jedini aspekt koji nas drži podalje od slobode je naš vlastiti um. Budno stanje uma.
Imali smo nekoliko različitih majstora. Ako pogledate nazad kroz istoriju čovečanstva, mnogo majstora je došlo i reklo nam „Ovo što vi doživljavate, to niste vi.“ Pronađite sebe. Većina majstora ima istu poruku- pronađite sebe. Isus je rekao „Ja i moj Otac smo jedno.“ To znači da su Kreator i Kreacija jedno. On je to shvatio i govorio je, „Sada pronađite to, pronađite sebe„. Pronađite sebe kao Kreatora, i kao Kreaciju takođe. Vreme i majstori su nam uvek govorili iste stvari. Ali mi još uvek ne razumemo i razapinjemo ih. Um nas uverava da smo jako moćni. Radimo puno stvari na ovom svetu. Da li vi zaista verujete da činimo puno stvari u svetu? Ako je tako, ko „radi“ na vašim otkucajima srca, cirkulaciji krvi, varenju, moždanim talasima? Um ne može da kontroliše ništa od toga. Um je potpuno bespomoćan kada se radi o funkciji tela, bubrega, pankreasa…sve to savršeno funkcioniše. Samo zamislite kad bi um kontrolisao naše otkucaje srca ili kad bismozaboravilida odemo u toalet ili zaboravili da napravimo otkucaj srca? Gotovo! (Smeh) 🙂
Dakle, svesnost koju bismo mogli razviti je to, da kod svih aktivnosti koje radimo, kao npr. razgovor – budemo prisutni, recimo dok pričamo. Pustite um da bude sa rečima koje izgovarate. Nemojte samo pričati, pričati, i samo pričati, u redu? Kada nastavite da radite to, um je odsutan. Tada govorite gluposti. Ali kada pričate zajedno sa prisutnim umom, govorićete samo ono što treba reći. Ovo je jedna od tajni.
Slično tome, mi obavljamo mnogo aktivnosti. Posebno pušači, oni se čak ne sećaju da su pušili. Oni nastvljaju sa tim. Ako pušite, budite potpuno prisutni sa cigaretom. Smanjićete pušenje na polovinu ili manje od polovine. Jer kada pušite, vaš um je obično daleko. NE kažem vam da pušite. Ako pijete čaj, budite sa čajem, doživite ukus, plovite sa mirisom. Uživajte u njemu. Ako sve aktivnosti radite sa prisutnim umom, šta će se desiti? Vi ćete kontrolisati sve aktivnosti. Kada počnete da budete sa aktivnostima koje činite i sa vašim rečima, polako, polako, počećete da doživljavate vaše disanje, zatim otkucaje srca, celokupno funkcionisanje organizma. Ovo je način na koji se razni majstori povezuju sa svojim telom i odlaze iz njega. Da bi doveli sebe u svoje telo, prvo morate da dovede sebe, što znači da vaš um treba da bude sa aktivnošću. Kasnije, počećete da doživljavate celokupan tok života. Ne znači da ćete prestati da se družite sa svetom, i da ćete otići na Himalaje ili u neku pećinu. Ne radi se o tome. Bićemo u društvu, ali ćemo sve vreme doživljavati život, mi ćemo osećati, a nećemo raditi život.
Slično tome, mi smo svesni svih aktivnosti, svih reči, svega, kada smo u budnom stanju. Kada ste u potpunosti svesni budnog stanja, to će se nastaviti čak i izvan budnog stanja u stanje sna. Čak i kada spavate, nećete zaspati. Vi ćete skliznuti u san, vi ćete zaploviti u san. U tome je tajna.
Odakle početi? Počnite sada. Počnite sa svojim rečima jer misli nije lako kontrolisati. Ne znate šta je sledeće što ćete pomisliti. Takođe, kada radite bilo šta, postarajte se da vaš um bude prisutan. Pomislite na trenutak, „Da li se koncetrišem? Gde mi je um?„ Samo pomislite to na trenutak, svakodnevno. Lakše je to u gradu kao što je ovaj, nema previše gužve, ali kada ste u autobusu u mestu poput Njujorka, lakše je bit odsutan, i nekoncetrisan. Iskoristite ovu šansu, i to što će vam grad pomoći.
Najveća potencijalna investicija u koju svako može da uloži u ovom životu je svesnost. Svesnost znači biti svestan svoje svesti. To je svesnost. To znači da ste svesni sve vreme. Kada pričam, ja sam svestan, kada ne govorim, ja sam svestan. U svakom slučaju, svest se ne menja. Možete videti kako svest radi u ovom VIDEU (The Mohanji Consciousness)
Jedan naučnik je uradio eksperiment i možete videti nekoliko slajdova o tome kako mozak funkcioniše. Prevod ovog videa možete pročitati u ovom blogu.
Originalni tekst možete pročitati ovde.
Prevela: Nada Raković
Lektorisala: Tijana Sladoje
Uredila: Staša Mišić
mohandji 