Mohanđijeva poruka za Guru Purnima 2017

Dobar dan svima. Srećna vam Guru Purnima.

Pričali smo prošle godine u isto vreme, prenosio sam vam poruku za Guru Purnima kao i nekoliko drugih stvari. Danas, dok sedim ovde i obraćam vam se, setio sam se jedne priče.

Jedno malo dete je sedelo sa svojim dedom. Pitalo je dedu: “Hoćeš biti dugo sa mnom?” Deda je odgovorio: “Znaš, veoma sam star, mogao bih da odem svakoga dana.”

Onda je unuče upitalo: “Šta bi voleo da imaš pre nego što odeš?”

Rekao je: “Samo mir. Ništa više.”

Dete je pitalo: “Ne želiš ništa više? Samo mir? Gde se to nabavlja?”

Onda je deda rekao: “Ne možeš to da kupiš. Ne možeš to da dobiješ spolja. To je nešto iznutra.”

Svako biće na zemlji ima samo jedan cilj – DA ŽIVI U MIRU.

Ovoga uvek treba da se setimo. Nijedna količina bogatstva, nijedna količina odnosa, ništa što novac može kupiti ili što novac ne može kupiti, ne može garantovati mir. Mir je stav koji negujete kad prihvatite sebe i kad prihvatite svoje okuženje 100%. Znate da je to dato, srećni ste zbog toga, zadovoljni ste, smireni ste.

Možete ovo videti u apsolutnoj stvarnosti u životinjskom carstvu. Zamislite lava koji je gladan. On izražava glad. Lovi životinju. Onda svi članovi porodice dolaze zajedno i hrane se tom životinjom. Jednom kad zasite svoje stomake, raziđu se na nedelju dana ili više. Oni čak ni ne pokušavaju da ubiju drugu životinju. Upravo su pojeli svoju hranu, nigde ne žure, preostale dane su dobro.

Ljudska bića, zbog toga što puno razmišljaju, uvek su uznemirena zbog nečega što će se verovatno desiti u narednim danima ili budućnosti. Ali da li ste ikada pomislili, sve ono što se već desilo, do bilo koje godine života, da li ste imali bilo kakvu stvarnu kontrolu nad tim? Da li ste verovali da ste VI izabrali te događaje, ta mesta, te situacije, te ljude, ta iskustva? Da li ste ih zaista izabrali? Važno je da razmislite. Ovo je veoma važna stvar koju treba zapamtiti, da se većina stvari u životu desila u određeno vreme, na određenom mestu, sa određenom grupom ljudi, a mi samo nosimo uspomene o tome. Događaj se završio. Tu više ništa ne možete da uradite. Gotovo je. Nosite uspomene o tome. Neke čuvate tako što ih se sećate svaki dan ili kad god je moguće, neke odbacujete verujući da nisu vredne, ali uglavnom pamtimo tugu. Ovo utiče na naš život. Kad čuvamo sećanje o tugi, ono nam donosi još tuge. Kad čuvamo sećanje o izdaji, ono nam donosi još izdaje. Kad čuvamo sećanje o rastanku, ono podstiče još rastanaka. Tako život funkcioniše. Ono čega se sećate ostaje sa vama. Ono čega se ne sećate je otišlo sa prošlošću. Važno je da prošlost ostavite za sobom. Dalje je ionako ne možete više nositi. Ne postoji ništa što bi trebalo dalje nositi. Ceo život je u iskustvima. Svaki momenat, svako vreme, svako mesto, u svakoj situaciji, mi samo imamo iskustvo naše inkarnacije na zemlji. Ništa drugo ne radimo na ovom svetu. Šta još radimo. Ništa drugo. Samo prolazimo kroz iskustva ove inkarnacije na mnogim aspektima – različitim mestima, različitim ljudima, različitim situacijama. Sve vreme proživljavamo našu inkarnaciju kroz različite dimenzije. Tako da se, dok prolazimo kroz iskustva ove inkarnacije, sećanja neminovno dešavaju jer iskustva ostavljaju za sobom sećanja. Iskustva imaju ostatake, a ostaci se zovu uspomene. Što više uspomena skupite, one postaju impresije, a što više impresija imate, one podstiču novo postojanje, novu karmu. Zato je važno da shvatite da sve što iskusimo mora biti ostavljeno sa vremenom, a ne u umu.

Postoji način na koji se povezujemo s ljudima, situacijama, vremenom i mestima. U većini slučajeva naša povezanost je iz uma. Kada se sa bilo kim povežete iz uma, to je uvek privremeno. Samo posmatrajte. Ali u momentu kad se s nekim povežete iz srca, bez ikakve agende (Srce nema agendu. Kad kažem srce to je centar vaših grudi. To nazivamo anahata ili duhovno srce, kako god želite da se zove), nemate predrasude, ne pravite razlike, bezuslovni ste. Jedan od znakova ili primera povezanosti iz srca je povezanost između majke i deteta. Majka se povezuje sa svojim detetom bez predrasuda, bez diskriminacije, bez uslovljavanja i to je čista povezanost.

Slično tome, između gurua i učenika, istinskog gurua, onog koji je povezan s izvorom, koji se uvek povezuje sa svojim učenicima, svojim sledbenicima iz srca. Što znači da on ne diskriminiše, nema predrasude, on voli, samo voli. Koja vrsta ljubavi? – Bezuslovna ljubav, bez ikakvih očekivanja. Jedna od najuzvišenijih i najplemenitijh veza je veza između gurua i učenika. Međutim, učenik se često sa guruom povezuje iz uma. Tu postoji velika razlika. U momentu kad se s nekim povežete iz uma, uvek postoji mogućnost za predrasude, sumnje, ljutnju, mržnju, ljubomoru, razdvajanje, otuđivanje, i sve takve stvari. S umom je sve moguće jer je um takav. Priroda uma je takva. Um uvek predstavlja dualnost – ovde i tamo, gore i dole, dobro i loše. Um predstavlja relativnu istinu ili Maju. Zato, kad um predstavlja relativnu istinu, naša povezanost takođe predstavlja relativnu istinu.

Dakle, kad se povežete sa majstorom iz uma, povezujete se u relativnom smislu – ja i on. Kad je povezanost iz uma, šanse za stapanje, sjedinjavanje svesti su veoma otežavajuće. Zašto? – Zato što um nikada ne dozvoljava sjedinjavanje. On uvek podržava razdvojenost.

Tema za razmišljanje: povezujete li se sa svojim majstorom iz uma ili iz srca? Ako se sa svojim majstorom povezujete iz srca, garantujem vam da nikada nećete biti razdvojeni kako u ovom postojanju tako i izvan njega. Umesto toga, ako se sa svojim majstorom povezujete iz uma, molim vas zapamtite da će pre ili kasnije, izbiti sumnje, a sumnje mogu postati konfuzija, konfuzija može postati otuđenost, otuđenost može postati razdvojenost. Ovo je istina. Zato, kad god se povezujete sa svojom mamom ili sa svojim majstorom, zemljom, bićima spolja, uvek se povezujte iz srca. Čak i ako postoje loša iskustva jer ste se povezali iz srca, vaš nivo čistote će ipak ostati isti. Niko ne može dotaći vašu čistotu. Šta više, nema očekivanja. Ovo je prelepa situacija. Ni od koga nemate očekivanja, tako da bilo da dobijete ljubav ili mržnju, za vas će to biti isto. Sve prihvatate. Takođe, niko vas ne može pregaziti jer vam ništa ne mogu uraditi. Toliko ste imuni, toliko te moćni.

Zato, ako je majstor dostupan u vašem životu, povežite se s njim iz srca i nemojte nikada biti razdvojeni. Kao merilo, uvek razumite, kada je vaša povezanost iz uma, kako znate da je iz uma? – Javljaju se sumnje? Ovo je jedan od znakova. Da li je došlo do otuđenosti? Da li se oseća razdvojenost? Dok istina ne predstavlja razdvojenost. Nikada ne možete biti razdvojeni od pravog gurua. Međutim, vi osećate razdvojenost. Zašto osećate razdvojenost? – Zato što se povezujete iz uma, a ne iz srca. Ako se zaista povezujete iz srca, nećete osećati razdvojenost. Sama takva ideja neće doći u vaš um. To je toliko lepo.

Isto tako, postoje određene stvari vezane za vaše telo, ali mi ih zabavljamo u svom umu. Npr. hrana. Zašto jedemo hranu? – Jer održavamo hranidbeni omotač tj. telo. Održavamo telo jer moramo da održimo inkarnaciju. Ovu inkarnaciju ćemo održati sve dok imamo karmu vezanu za ovu inkarnaciju. Jedemo hranu kako bismo očuvali ovu inkarnaciju, ovo telo, živim. Jedemo onolio koliko je potrebno da bismo održali ovu inkarnaciju, ni manje ni više.

Isto je i sa seksualnošću. Seksualnost je stvar tela. Sad, hrana i seksualnost. Ove dve stvari su veoma značajne i preovladavaju u svakom životu. Gde nastaje problema? Kad hrana postane stvar uma, imamo problem. Ako je to stvar tela, ješćemo koliko je potrebno. Isto je i sa seksualnošću. Stvorena je za očuvanje i produženje vrsta. To je prvobitni razlog. E sad, kad seksualnost postane stvar u uma, onda je to teret. Um je promenljiv. Um je pogođen.

Čuvajte aspekt hrane i aspekt seksualnosti za svoje telo, i vaš um će biti oslobođen toga. Razmislite o tome. Ovo je nešto što morate zapamtiti. Kad god osetite da ste savladani, posramljeni, zbunjeni, ili bilo koju drugu emociju koja vam ne daje dobar osećaj, to samo znači da je um preuzeo nešto što mu ne pripada. Posebno, ne moramo puno da mislimo o hrani jer su sveti spisi rekli: “Hrana koja ti dođe, je tvoj lek.” Što znači da ako imate inkarnaciju, ako postoji potreba da se održi inkarnacija na određeno vreme, hrana će na vaš sto doći na ovaj ili onaj način, ili ćete imati izvor iz kojeg ćete dobijati hranu. Zato nema potrebe da oko toga budete uznemireni. Isto tako, ako ste stalno preokupirani svojom seksualnošću, efekat je isti. Um je zbunjen, paralisan i to ponekad dovodi do ljutnje, frustracije, i drugih takvih stvari.

Dakle, sve što pripada vašem telu, držite ga sa telom. Šta god da pripada vašem umu, neka bude sa vašim umom. Koja je primarna svrha uma? – Da bude sa čulima kako biste mogli iskusiti život. Jednostavno. Um sa nosem vam omogućava da osetite miris. Um sa očima vam omogućava da vidite. Um sa ušima vam omogućava da čujete. Posao uma je iskustvo. Neka tako bude. Kad je tako, vi ste slobodni.

Znači, veze iz srca. Bezuslovnost. Ono što treba da bude uz telom, držite sa telom ne sa umom. Ne prebacujte stvari. Nemojte biti preokupirani stvarima koje su povezane s telom.

Kad je um čist, lako je doći do stanja samadhi. Stanja samadhi su stanja u kojima je um miran. To su stanja meditacije, stanja tišine. Lako je preći u takva stanja kad ne pozajmljujete ili ne usvajate stvari koje nisu um, kad um ne pozajmljuje ili ne usvaja stvari koje ne pripadaju umu, i vi ste slobodni. Ovo je, dakle, siguran korak ka oslobođenju. Dok hodamo putem ka oslobođenju, držimo stvari sa vrstom kojoj pripadaju. Neka stvari tela budu sa telom, neka stvari uma budu sa umom, neka stvari intelekta budu sa intelektom, neka stvari ličnosti budu sa egom. Ovo je sve u redu. Sve treba du bude tamo gde mu je mesto. Ako se pomera, nastaje bol, nastaje konfuzija. Imam nešto u svojoj kući što mi se ne sviđa ili što mi je strano. Zamislite da imate dve zmije u kući. Hoćete moći da se osećate ugodno? Hoćete moći slobodno tu da ostanete? Učinićete sve moguće kako biste ih se otarasili. Tek tada ćete moći dobro da se osećate. Slično tome, pozajmljujemo mnogo zmija iz spoljašnjosti i čuvamo ih u sobi, što je naš um, i onda patimo. Ne znate šta radite. Zapamtite to. Ovo je važno da se razume.

Za ovu Guru Purnimu, kao što sam rekao prošle godine, voleo bih da budete istinski. Počnite da priznajete sebe. Počnite da razumete sebe. Provedite vreme sa sobom. Morate provesti vreme sa sobom. Lako je provoditi vreme sa drugim ljudima. Lako je zato što smo na to navikli. Pročamo gluposti, pričamo nešto samo da bismo zabavili um, da bismo zabavili umove drugih ljudi. Tako to ide. Ali na kraju dana, ne dobijate ništa. Samo ste napravili neku buku. Izvan toga sada morate početi da provodite vreme sa sobom u tišini, bez agende, bez postavljanja pitanja, čak i bez razmišljanja, samo budite. Zaslužujete to. Morate provesti vreme sa sobom. Kad ste poslednji put proveli vreme  sa sobom? Nije važno da provedete vreme sa Mohanđijem. Ali je veoma, veoma, važno da provedete vreme sa sobom. Mohanđijev posao je da vas vodi do vas, zato morate provesti vreme sa sobom. Istražite sebe, razumite sebe. Iznesite svoje strahove, izbacite ih.

Zapitajte svoj um: “Zašto držiš te zmije unutra?” Zašto je um nagomilao te stvari? Većinom su to navike, neke su kompulsivne navike, neke su ostaci uspomena, kako god okreneš žrtve smo nečega. Ne bi trebalo da budemo. Trebalo bi da budemo slobodni. Zaslužujemo slobodu, a da bismo bili slobodni moramo biti bez misli. Da bismo bili bez misli, treba da bude manje impresija. Da bismo imali manje impresija, treba da imamo manje uspomena. Ako želite manje uspomena, treba da ostavite stvari iz prošlosti u prošlosti. Ostavite prošlost u prošlosti. Nemojte je dalje nositi. Ne trbaju vam te uspomene. Šta god da se desilo u prošlosti, završilo se. Tu ne možete ništa da uradite. Završeno je. Gotovo je s tim. Ako još uvek nosite prošlost: “O, taj čovek mi je to uradio, ovaj čovek nije platio,…” bilo šta. Ako i dalje nosite teret prošlosti, VI patite, ne drugi. Vi patite. Je li to vredno toga? Za ovu Guru Purnimu, ovo je jedina misao koju bih voleo da imate – Šta je vredno u životu?

Nađite svoj odgovor.

Uvek sam vas voleo, uvek sam sa većinom vas. Vašu ruku nikada ne puštam, i nikada je neću pustiti. Ovo je sigurno. Potrudite se da i vi ne pustite moju ruku, ako možete, za šta je potrebno da se sa mnom povežete iz srca – bez osuđivanja, bez predrasuda, bez otuđivanja, bez odvojenosti. Mi smo jedno, mi smo jedna svest. U ovom životu smo se sreli zbog prethodnih životnih karmi, inače se ne bismo sreli. Pošto smo se sreli, sa kojim god intenzitetom, na kojem god nivou, na kojoj god poziciji, i koje god da su naše veze u ovom životu, prihvatite to. To je to. Ne postoji ništa što bi trebalo odbaciti, ništa što bi trebalo sprečiti. Ništa o čemu bi trebalo brinuti. Ništa o čemu bi trebalo misliti. Zašto? – Jer što se više opirete, više razmišljate, više se zbunjujete, uvek postoji više otuđivanja, srce se izgubi, ili srce to izbacuje, um preuzima, onda je to odnos između umova. To nije odnos. To je relativni odnos. Kod pravog odnosa ne postoji relativnost. On traje kroz živote. Relativne veze su veoma privremene, neka očaranost, neka zaluđunost, neko vreme, neko mesto, to je to. Ali naša veza nije takva.

Pošto smo se sreli sa takvom vrstom intenziteta i osećaja, to znači da je koren dubok. Pošto je koren dubok, mi treba da budemo zajedno dokle god smo živi. Zbog čega? – Uzdizanja u svesti – OSLOBOĐENJA. Ostvarenje, ispunjenje, oslobođenje. Setite se ovih reči. Ostvarenje svega što treba da uradimo u ovoj inkarnaciji. Ispunjenje je nusproizvod ostvarenja. Oslobođenje je konačni kraj. Zapamtite ovo.

Volim vas. Sa vama sam i uvek sam dostupan – kad pomislite na mene, sa vama sam. Zaista, zaista vas volim. Hvala vam.

Mohanđi

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevod: Staša Mišić