Oni koji imaju ‘oči’ će ‘videti’. Drugi neće, jer su izabrali ‘slepilo’. U stvarnom svetu, nema ničega što treba dokazati, ako čovek postoji izvan ega. Ne postoji niko viši ili niži. Nema boljeg ili goreg. Svi su jednaki. Baš kao svetovni život, duhovni život zavisi od tereta koji nosimo. Neki nose teške karme (sudbine), dok neki nose lakše terete. Oni koji nose lakše terete, putuju brže. Teret oteža kada emocije gospodare u životu. Lakše je kada duh gospodari u životu. To je tako jednostavno. Jednostavnost je Božanska odlika. Komplikovanja su svetovna. Što smo komplikovaniji, to smo svetovniji. I sve komplikacije su kreacije našeg sopstvenog nesvesnog. Bog nema nikakve veze s tim.
Duhovnost je put beskonačnosti i rastvaranja. Što više putujemo, to više shvatamo da ima još mnogo kuda da se ode. Onda opet, naša očekivanja se završe u nekom momentu i zahvalnost zameni sve emocije. Sama Zahvalnost. Ništa više ne preostaje. Onda naš izraz postaje čista Bezuslovna Ljubav. Naše putovanje postaje glatko i bez napora. Više ne osećamo rastojanje. U stvari, rastojanje ispari i iščezne. I samo odredište nestane. Putovanje kulminira u savršenom jedinstvu. Dakle, dok putujemo sve dalje, slike u našem umu i ranije naučena shvatanja o svetu se rastapaju i mi počinjemo da prihvatamo stvari kada se dese. To je savršena staloženost, bezuslovno predavanje Svevišnjem Gospodu. To je put naše duše. To je put Šive.
Tokom mnogih života, stvorili smo izvestan karakter koji iskazujemo kroz ovaj život. To se može zvati i naša osnovna konstitucija. Kada se u našem unutrašnjem prostoru desi potpuno prihvatanje, bez opiranja, kada se svi unutrašnji žuljevi zaleče i nestanu, naša bazična konstitucija počinje da se topi. To je početak poništenja. To je početak stapanja s vrhovnim ili rastvaranje. Prolazimo kroz različite nivoe ili stanja samadija, i na kraju se potpuno rastopimo u stanje gde znamo da ne postojimo odvojeno ni od čega. Sve je u nama. Sve smo mi. Mi smo sve. Nema nezavisnih identiteta ili identifikacija. Duboka unutrašnja radost. Ništa sem unutrašnje radosti. Radosti biti Šiva. Šivoham.
Sudbina koja je donela čvrsti, mišićavi, kaubojski lik kao što je Ričard na Babađijev put je karma iz njegovog prošlog života. Jaka sadana (*sadhana=duhovna praks) koju je postigao u svom prošlom životu donela ga je velikom Učitelju, nakon početnog perioda otrežnjenja, iako nije znao za svoje korene u ovom životu. Babađi nikada nije izgubio iz vida ni jednu dušu koja je povezana s Njim. Nikada nije izgubio trag. Sve je držao zajedno. To je ista sudbina koja je donela Babađija i u moj život. Zlatna nit koja nas je sve povezala je Babađi. Siguran sam da ću naići na mnogo više svojih rođaka iz porodice Babađi tokom svog daljeg putovanja. Neki će prepoznati naš odnos, neki neće, putovanje će se ipak nastaviti sve dok se reka ne spoji s okeanom.
Babađijev Učitelj
Sida Boganatar se smatra Babađijevim Učiteljem. Njegov Samadi je u Palani, Tamil Nadu. On je besmrtan, baš kao i Njegov poznati učenik. Veruje se da Boganatar i njegovi učenici još uvek meditiraju u pećinama na brdima Palani. Takođe se smatra da je Boganatar stvorio idola Gospoda Murugu, božanstvo na brdu Palani. Idol je napravljen od devet vrsta biljaka ili 9 otrova (tzv. Nava Paashaan), koji svaki za sebe ima kapacitet da ubije, ali ako se iskombinuje u odgovarajućoj proporciji, postaje lek za sve bolesti. To se zove Sida Oušad (ili Sida lek).
Takođe se kaže da je Sida Boganatar stvorio idola Murugu u vidu mladolikog Babađija, njegovog omiljenog učenika.
Osetio sam jak nagon da posetim oltar Boganatar. Kad sam stigao na Palani i popeo se uz brdo, bilo je već veče. Mnogi ljudi su trčali po prostorijama hrama i vikali bez nekog vidnog razloga, što nije odgovaralo mom umu koji voli tišinu. Odlučio sam da odam poštovanje velikom Učitelju Boganataru kod Njegovog Samadija i odem odatle. Kada sam stigao tamo, i to mesto je bilo prepuno ljudi. Red je bio dug. Svi su izgledali kao da žure da stignu do Boganatorovog oltara. Ušao sam u hram, ali tamo nisam mogao da sednem i meditiram od gužve. Tako sam izašao i našao relativno tiše mesto pored Bogar Samadija. Seo sam tamo i meditirao. Bilo je skoro 20h.
Velike Side (*siddha=veliki mudrac, oslobođen čovek). Ono što znamo o njima je ništa u poređenju s onim što ne znamo.
Odao sam poštovanje velikom Sidi.
Takođe sam mu zahvalio na milosti prema zemlji i što blagosilja sve nas. Odjednom je vreli kamen pao na moju butinu niotkuda. Malo je bolelo. Bio je vreo, kao da je izvađen iz rerne! Pogledao sam okolo da vidim da li me je neko gađao. Nije bilo nikoga. S moje butine pao je na pod. Čekao sam neko vreme da se ohladi a onda ga uzeo. Kamen je ličio na glavu slona – Gospod Ganeša!!! Bio sam zapanjen i preplavljen milošću Maha Sidija. Smatrao sam to opipljivim blagoslovom Učitelja Babađija. Bio sam srećan i zadovoljan. Stavio sam kamen u svoj džep, vratio ga u dom svojih roditelja i čuvao ga na njihovom oltaru. Krenuo sam da silazim niz brdo do hotelske sobe. Pre toga sam imao daršan Gospoda Muruga, božanstva koje boravi u tom hramu i popio gutljaj mleka kojim su kupali tog idola. Za to mleko se smatra da ima svojstva Sida leka. Smatra se da je Sida Boganatar Lao Cu iz Kine. Kažu da je jedan od Boganatarovih učenika je Kinez. Zove se Pulipani. Boganatar je takođe stvorio tretman Kaja Kalpa koji vraća mladost i vitalnost starima. Ima mnogo priča koje se pripisuju Boganataru, besmrtnom Jogiju. Poklonimo se duboko njemu do nogu…
Zanimljive intervencije
2009. godine, pripremao sam se da se vratim u Muskat, nakon gostovanja na jednom venčanju u Indiji. Odlučio sam da svratim kod Ričarda da ga vidim. Njegova kuća mi je bila usput dok sam išao na aerodrom. Nisam bio siguran da li je tamo, a i nismo se dugo čuli.
Voz je stigao baš pred izlazak sunca a sleteo sam u grad rano ujutru, prijavio se u hotelskoj sobi, osvežio se, doručkovao i onda pozvao Ričarda. Obično nije baš lako dobiti ga na telefon. Kad sam nazvao, odmah se javio i rekao: “Očekivao sam te. Nisam bio siguran da li ćeš doći danas ili sutra.” Pitao sam: “Kada se možemo videti?” Rekao je: “Odmah sada.” To je to. Začas sam pronašao njegovu kuću i opet je bilo kao u starim vremenima. Bilo je sjajno osećanje biti sa Babađijevim sinom. Obojica smo bili preplavljeni radošću kada smo se opet sreli. Čim sam seo u njegovoj dnevnoj sobi, za pet minuta zazvonio je neko na vratima i ušao je Ričardov prijatelj Alfred.
Alfredova Priča
Nikada nisam fizički sreo Alfreda ranije. Ne poznajemo se uopšte. Nikada nismo ni čuli jedan za drugog. On i ne zna da ja uopšte i postojim. Ipak, tri dana pre nego što smo se sreli, imao je san u kome me je jasno video kako sedim u beloj odeći, okružen s puno ljudi. Bila je to neka vrsta ceremonije. Alfred je takođe tamo sedeo. U tom snu, okrenuo sam se k njemu i rekao: “Dolazim ovde da se upoznamo. Ne brini. Daću ti šta ti je potrebno.” Onda se san završio. Iako je objasnio ovaj san Ričardu, nisu mogli da odgonetnu poruku u snu. Pošto me Alfred nikada pre nije video, san je ostao misterija sve dok me nije sreo. Odmah sledeće noći (noći pre nego što ćemo se upoznati) imao je drugi san u kom je došao Satja Sai Baba i držao ga – jasno kao dan: “Šaljem ti Mohana. On će ti dati ono što ti treba.” Ovo je opet bila misterija. Još nikada nije sreo nekog po imenu Mohan. A nije ni povezao ovaj san sa onim od prethodne noći. Kada me je video u Ričardovoj kući, sve je iznenada kliknulo. Stajao je tada u šoku, gledao me nekoliko sekundi i onda bez formalnosti, rekao: “DAJ MI.” Rekao sam: “Sedi. Dozvoli da te pripremim pre nego što primiš.” Seo je, a Ričard je seo sa druge strane. I počeli smo razgovor. Čim sam video Alfreda, primio sam unutrašnju naredbu da ga iniciram u Šaktipat. Postalo mi je jasno zašto sam došao u ovaj grad i zašto se pojavio ispred mene. Svrha je bila zaista božanska i to su potpuno i savršeno osmislili Učitelji.
Alfred je veoma osećajan čovek. Kloni se svih ljudi. Veoma je osetljiv na energiju i može da vidi duhove i Učitelje s lakoćom. Takođe je dobro povezan sa Babađijem koji ga je i doveo u Indiju. Babađi i Sai Baba se druže s njim skoro svaki dan. On pripada centralnom delu Amerike. Trebalo je da ode na Tajiland dan kada me je sreo. Pošto mu je Indijska viza istekla i zbog nekih nesporazuma sa svojim putničkim agentom, njegova karta je otkazana i bio mu je za sutradan zakazan ponovni let. Sva ova zbrka nastala je zbog našeg susreta.
Alfredova priča je takođe čudnija od fikcije. Družio se s Babađijem i uskoro razvio interes za Satja Sai Babu. Osećao je jak nagon da se upozna sa Sai Babom. Radio je vredno i nakupio dovoljno novca da ode Indiju i upozna Sai Babu. Radio je oko dve godine da bi bio slobodan za ovo putovanje. Tako je stigao u Sai Babin ašram. Sedeo je među mnoštvom ljudi, željno iščekujući Babin dolazak. Kada je video Babu, preplavila ga je radost. Bilo je to zaista ostvarenje jednog velikog sna. Odjednom, ispred njega, Baba je materijalizovao Sveti prah (Vibuti) iz ruke i Alfred je lepo video kako Baba uzima Vibuti iz flašice sakrivene u rukavu. Srce mu je bilo slomljeno. “Baba, mađioničar?! Zar sam prešao toliki put i potrošio sav novac da bih video mađioničara?!” Um je počeo da mu ključa. Bio je potpuno potrešen. Pojurio je u hotelsku sobu, seo na stolicu i dobro se isplakao. Osećao se izdanim i potpuno razorenim. Nije bio siguran koliko dugo je plakao. U međuvremenu je doneo čvrstu odluku da se spakuje i napusti Putaparti idućeg dana. Odjednom, osetio je miris Sai Babinog Vibutija i podigao glavu da pogleda. Bio je šokiran kada je video Babu kako stoji u sobi tu pred njim!!! Baba ga je jako ošamario i rekao: “Idiote, misliš da sam mađioničar? Misliš da sam te doveo ovamo da bih ti pokazao neke trikove? Ja stalno protresam drveće vere da bih otresao mrtvo drvo i tamas. Hteo sam da razuverim neke ljude koji su došli da me testiraju. Oni su sedeli ispred tebe. Oni nisu imali vere. Oni nisu spremni da prime moju milost ili energiju. Zato sam stvorio tu scenu. Oni se nikada neće vratiti. Ali ti… Doveo sam te ovde. Ostani.” Baba ga je pomilovao po ramenu i otišao. Trebalo je nešto vremena da prođe da bi se oporavio od ovog veličanstvenog, neverovatnog iskustva. Ali, ostao je. Od te noći pa nadalje, on se sreće s Babom bilo astralno bilo fizički, skoro svaki dan. Počeo je konstantno da se druži s Babom.
Alfred je uporno razvijao mnoge moći. Mogao je čak i da čita umove životinja. Postao je tako osetljiv da je izbegavao sve vrste nepotrebnih interakcija s ljudima ili bilo kakva okupljanja. Postajao je sve introvertniji. Ričard je bio njegov najbliži drugar. Tog dana je došao kod Ričarda da se vide i tu smo se upoznali. Dakle, u njegovom snu, Baba mu je rekao da mu šalje mene. Ali, nije bio svestan da će me sresti baš kod Ričarda.
Sedeli smo jedan naspram drugog kad je Alfred jednog trenutka pitao: “Da li vežbaš Krija Jogu?”
Rekao sam “Ne, ne vežbam ništa naročito.” Kada je pitao zašto je postavio to pitanje, rekao je: “Mogao sam da vidim skoro sve Krija Joga Učitelje s tobom, kako rade kroz tebe.” Ričard se umešao i rekao: “I ja sam to video. To nas sve povezuje. Isti Učitelji, ista tradicija. Mi smo jedna porodica.” Bilo je zanimljivo kako smo dva Amerikanca i ja raspravljali o neopipljivom i suptilnom za vreme ovog neočekivanog sastanka, na čudnoj lokaciji. Ričard nikada ne dozvoljava nikome da mu uđe u kuću osim ako je uveren kakva je energija posetioca. Alfred je takođe veoma osetljiv na energije. Nekoliko minuta kasnije, Alfred je uzviknuo: “Mohanđi, nešto se dešava u mom telu. Mogu da osetim kako mi se čakre šire i skupljaju. Mogu da osetim pomeranje energije. Mehurići pucaju unutra!” Rekao sam: “Molim te, sedi mirno i opusti se. Radim na tebi.” Posle sat vremena, inicirao sam ga u Šaktipat. I dok sam to radio, Ričard koji je posmatrao ušao je u transno stanje. Nakon inicijacije, svi mi smo meditirali neko vreme. Zatim su podelili svoja iskustva. Ričard je rekao: “Mohanđi, video sam sve Krija Joga Učitelje, Babađija, Isusa, Sai Babu, Gospod Datatreju i mnoge druge učitelje koji su dolazili i odlazili kada si inicirao Alfreda. Moć i energija su bili tako jaki da sam odmah prešao u drugu ravan.” Alfred je video isto. Rekao je: “Mohanđi, osećam da neće biti lako doći do tebe pre ili kasnije. Osećam da te Učitelji pripremaju za nešto mnogo više. Sve više i više ljudi će saznati za tebe.” Onda su mi obojica rekli nekoliko stvari o mom putu i budućnosti. (U stvari, samo su potvrdili ono što su mi Babađi i Sai Baba rekli na našim druženjima. Ovo je bilo kao potvrda za mene, pošto obojica redovno govore i Babađiju i Sai Babi.) Zatim sam rekao Ričardu: “Posle mog dužeg druženja sa Babađijem zašto se Babađi ne vidi ovih dana? On posmatra tišinu. On to radi kad god radi na drugim planetama i galaksijama. On može da deluje na mnogim mestima u isto vreme. On je zaista sveprisutan. Ali da, On će ti dolaziti još mnogo puta. Babađi uvek održi svoje obećanje. Rekao ti je da će ti doći kad za to dođe vreme. I doći će. Budi strpljiv. Sačekaj još jednu godinu. To je vreme kad ćeš sazreti za materijale koje ti je već poslao. Treba ti vremena da sve svariš i u tome živiš, zar ne?” Iako je poslednju rečenicu rekao kao šalu, shvatio sam dublje značenje. Istinski Učitelji nikada ne opterete svoje učenike nečim što ne mogu svariti. Oni im daju vremena, tako da učenici mogu da shvate, svare i rastu. Porazgovarali smo o još mnogo toga o Babađiju, Babi i tradiciji, i rastali se nakon otprilike četiri sata.
Babađi i galaksija Učitelja radi neumorno da bi podigla bića niže svesti. Ali, kao što nam se naša duša nikad ne nameće, oni nikada nikome ništa ne nameću. Čim se pripremimo i budemo spremni, oni se pojave i daju bezuslovno. Ego je najveća prepreka preko koje moramo preći. Nikada više do dan danas nisam sreo ili komunicirao s Alfredom. A nisam naročito komunicirao ni sa Ričardom, nakon ovog sastanka pre nekoliko meseci. Ipak, sretali smo se astralno.
Ovo je malo odstupanje od mog iskustva s Babađijem. Ali, pošto sam vam obećao da ću ispričati svoj doživljaj Šive, s vašom dozvolom, krećem na to putovanje.
Bilo je to dan posle mog rođendana, 23. februara 2007. godine. Bio sam sa svojim roditeljima i odlučio da proslavim rođendan u obližnjem ašramu. Obično proslavim rođendan tako što hranim siromašnu decu. Međutim, tog dana, od jutra sam osećao neku vrtoglavicu. Vrtelo mi se u glavi. Osećao sam se veoma neugodno i malo mi je bilo muka. Stigao sam u ašram do večeri. Kada sam stigao tamo, bio sam skoro bespomoćan jer mi je čak i vid bio zamućen. Nisam mogao jasno da vidim ljude. Ali, ponašao sam se kako sam mogao, da bih izbegao nepotrebna pitanja i objašnjavanja. Tog jutra, imao sam jaku potrebu da kupim knjigu “Šiva sutre”, bez nekog naročitog razloga. Do 20h, pričao sam sa Svamijem tog ašrama i rekao da mi je vrlo neugodno, bez nekog očiglednog razloga. Rekao je: “Dobro. Prošetajmo malo na svežem vazduhu.”
Izveo me je napolje i prošetali smo do druge kuće u kompleksu tog ašrama, koji je udaljen oko 500 metara. Mogu samo da se setim kako sam dospeo na to mesto, ušao u hol i seo na stolicu kod stola.
Sveti Prah je počeo da mi izlazi sa vrha glave i onda mi polako padao niz telo. (Sveti prah iz Sahasrare je znak sprženih karmi. Kada se poslednji ostaci karmi potroše, kao vulkan, s jakim intenzitetom, sprže se i izbace kroz Sahasraru. To je tipično za Datatreja tradiciju). Telo mi je bilo providno i velika jarka svetlost sijala je iznutra. Očni kapci su mi postali zlatni. Svetlo je probijalo kroz moju odeću i zračilo u spoljašnji svet. Bio sam neopisivo proširen. Sve je bilo unutar mene. Mohan nije postojao.
Vibuti je nastavio da izbija… Nije bilo ni vremena ni prostora. Nije bilo guna (nivoa svesti) kao što su Satva, Radžas ili Tamas, nije bilo identiteta. Sve se izbrisalo u deliću sekunde. Potreba da se vratim takođe nije postojala… Ne znam koliko vremena sam bio u tom stanju. Sve što sam čuo bio je glas Svamija kako viče na ostale stanovnike ašrama: “Šiva je ovde! Dođite brzo… Donesite fotoaparat.” Polako je počela da mi se vraća svest o telu, ali je to malo potrajalo. Postao sam svestan da je mnogo ljudi oko mene. Postao sam svestan sijalica. A onda u jednom trenutku sam otvorio oči.
Video sam mnogo ljudi ispred sebe. Prva fotografija je snimila delić sjaja koji je izbijao iz mog tela. Svami je rekao da je sjaj bio tako jak da prvo nije mogao da dozvoli nikome da uđe jer ne bi mogli, a naročito njihovi nervni završeci, da izdrže taj nivo energije. Kasnije snimljene fotografije su uhvatile samo moj fizički lik s Vibutijem i stanje nakon doživljenog iskustva. Kaže se, “slika može da kaže mnogo više od reči.” Dakle, uživajte u fotografijama.
To iskustvo mi je iskrenulo svest. Moj nivo svesti se promenio. Od tada sam počeo da menjam nivoe svesti s lakoćom.
Kada tragaoc postane onaj traženi, njegov ograničeni entitet se utapa u onaj neograničene prirode. On postaje sveprisutan, potpuno lucidan i providan, vibrantan, sjajan, suptilno dinamičan i postoji u potpunoj svesnosti. Momentalno učitavanje podataka sa viših domena postaje lako i neprekidno.
Ovo sam napisao odmah nakon doživljaja Šive:
Kada dotaknemo domen Šive, Najuzvišenijeg, sve se rastapa. Sve se stapa u jedno. To je samo prostran, proširena jarka svetlost, apsolutno mirna i sveznajuća. Sve planete, razna sunca, zvezde i razne sfere postojanja, postaju prosto delovi širokog postojanja Šive, Najuzvišenijeg. Sve je to sadržano u beskrajnoj svetlosti koja ima najuzvišeniju svest. To je bilo moje iskustvo 24. februara 2007. godine.
To stanje se može nazvati stanje Oca, ili Alah, ili Parabrama, to je sve isto. Potrebno je samo razumeti taj efekat.
Kada je ograničeni entitet koji se zove Mohan postao Šiva, u početku je bila samo beskrajna unutrašnja radost koja me je okružila. Radost beskraja. Radost oslobađanja. Radost bestelesnog postojanja. Postojanje u proširenom stanju, postao sam jedno sa svim bićima Univerzuma. Ograničena svest Mohana se stopila s celim kosmosom i postala jedno sa oboje, ograničenim i neograničenim postojanjem. U tom stanju proširene svesti, čovek može da izrazi samo Ljubav, našu suštinsku prirodu. Postao sam svako biće, i svako biće je postalo ja.
Ljudski intelekt ne može da shvati stanje Šive. Ljudi mogu da dožive to stanje tek kada prestanu da budu ljudi. Treba da izađu iz svog tela, uma, intelekta, ega i svih drugih aspekata i postanu prazni i čisti. Stanje Šive je stanje ekstremne čistote. Ljudski intelekt ima ograničenje i njegova banka podataka podsvesno se obično napuni uskladištenim sećanjima i emocijama koje ih prate, i odatle intelekt može da crpi. Stanje Šive se nikada ne može ovako čuvati ili steći. Može se samo doživeti i to je takođe, kad možemo efikasno da prevaziđemo “čovekovanje”.
Kad god intelekt pokuša da shvati, ljudi propuste aspekt Šive. Ljudi ne mogu da dostignu stanje Šive tako što će nešto “raditi”. Bilo da je fizičke ili intelektualne prirode, “raditi” podrazumeva akciju i pokret. Činjenje je izraz dualnosti. Dualnost je rastvaranje istinskog stanja Šive koji je sveobuhvatni i postoji u nedualnosti. Stanje Šive je stvarno stanje Jednosti. Oni mogu da postignu stanje Šive samo kroz “bitisanje”, biti u stanju Šive.
U tom stanju potpune unutrašnje radosti i ljubavi, transformisan entitet će izabrati da vodi mnoge duše do Njegove visine – visine Najuzvišenijeg. To je čist čin iz ljubavi i samilosti. Time što to radi, on vodi sebe, zbog toga što je sve deo njega. To je kao da se neki deo tela isprlja, mi ga operemo i očistimo. Isto tako, kada neke duše traže u mraku, onda ih oslobođene duše, s potpunim razumevanjem i svešću da su te duše u mraku u suštini deo njih samih, vode do svetla. Radeći ovo, postaju potpuniji…
Rođenje meditacije “Blagoslovi svet” (Bless the World) – današnje meditacije “Moć Čistote”
Tri meseca nakon doživljaja Šive, oko 4h ujutru, probudio sam se i osetio jaku energiju, u meni i oko mene. Meditaciju ‘Moć Čistote’ mi je dao Baba (Smatram da su svi Učitelji BABA, jer, ime ili identiteti nemaju značaj u drugim domenima. Sav rad u skladu, koji je vođen milošću Najuzvišenijeg. To je moje iskustvo). Dakle, kada sam se probudio i zamolio da zapišem meditaciju, nisam bio svestan toga šta ću s tim. Nisam imao ideju šta ću da napišem. Nisam čak bio svestan ni sadržaja.
Dok mi je saopštavana, trebalo mi je samo oko 10 minuta da je zabeležim na laptopu. To je bilo kao da mi je Baba pokretao prste. Sve je bilo kristalno jasno. Kada sam shvatio da je to bila potpuno razrađena meditacija, pitao sam Babu: “Šta ću s njom? Da meditiram?” Rekao je: “Ne. Moraš da podučavaš.” Odmah je introvert u meni dao primedbu: “Ne Baba, nisam ja za tako nešto. Znaš da sam introvertan. Ne mogu da idem okolo i govorim ljudima – Hej, dođite ovamo, naučiću vas jednu meditaciju. Štaviše, nisam ja guru materijal. Običan sam čovek, sa svim vrlinama i manama koje normalan čovek ima.” Odmah je stigao odgovor: “To nije tvoj problem. Mi ćemo ti poslati ljude. Shvati da ti ljude koji ti dolaze mi šaljemo. Ostali ti neće dolaziti. Niti će te razumeti. Tvoja snaga je tvoja suptilnost. Ti imaš moć. Predstavljaćeš našu tradiciju.” Opet se moj logički um bunio: “Trebaju mi ljudi koji će mi u ovome pomoći, naročito ako je misija koju mi poveravate tako velika.” Odgovor je bio: “Ni to nije tvoj problem. Mi ćemo učiniti da se sve desi kada za to dođe vreme. Samo budi.” Shvatio sam da su moji godišnji odmori završeni i da sam na putu da krenem u mnogo veću misiju. Putovanje je upravo počelo!!!
Snimio sam meditaciju u studiju bez ikakvih problema, u to vreme, radio sam šou po imenu Mohanov Svet, koji je bio veoma popularan među spiritualnim krugovima. Baš kao što je Baba rekao, naša meditacija je uzletela u Dubaiju. Počela je da se širi sve više i više i dostigla rasprostranjenost koju ima sada. Šta sam uradio da bih to postigao? Ništa. To je Božanska igra. Sva moja pitanja-odgovori i blogovi su takođe slični. Nikada ne čitam da bih se pripremio. Odgovarajući odgovori se dese u odgovarajuće vreme. Naš put je tako čist i jednostavan. Bez očekivanja, bez uslova. Samo dva stožera. Čistota i Vera. Mi delujemo na polju bezuslovne ljubavi, izvan svih ljudski stvorenih barijera kao što su stalež, naučeni sistem uverenja i ponašanja, države, zajednice, kulture i boje.
Iako sam primio meditaciju u maju 2007. godine, nisam držao nikakve časove niti pokušavao da je snimim sve do septembra.
Biba je videla ceo tekst, odmah nakon što sam je primio telepatski, i rekla mi je: ”Sjajna je. Treba da je širiš dalje.” Kristalno jasan odgovor se pojavio u mojoj svesti: “Uradiću to besplatno, kao uslugu društvu. To će biti sledeća dimenzija onoga što radim kroz Amukea Dobrotvornu Fondaciju. Kroz Amukea, mi fizički pomažemo siromašnima i bespomoćnima u društvu. Kroz Meditacije Blagoslovi Svet, radićemo na rasterećivanju bespomoćnih ljudskih entiteta zvanih Ljudska bića. Rasterećivanje/ čišćenje od ograničavajućih uverenja koja čovek nosi kroz živote, definitivno će zahtevati vreme. Ako je promena od ciklusa rođenje&smrt neminovna, onda je i posvećenost i strpljenje obavezno. Vera je obavezna jer čišćenje koje se desilo možda neće biti merljivo. Ipak, imaće efekta, to je sigurno.”
Oktobra 2007. godine, Biba je preuzela inicijativu i organizovala prvu javnu meditaciju u Dubaiju koju sam lično vodio. Zatim se meditacija održavala svake nedelje. Ljudi su doživljavali veliko pročišćenje. Neki su doživeli telepatsku komunikaciju s Učiteljima. Neki su dobili odgovore na svoja pitanja a da ih nisu ni postavili. Neki su doživeli izvesna čuda. Svi imaju svoje sopstveno iskustvo i dobijaju rezultate. Kao i uvek, neki su redovni i posvećeni. Neki dođu samo da vide. Neki da provere. Neki da je okuse. Neki je cene. Neki kritikuju. Neki ismevaju. Neki hvale. To nije ništa neobično. Tako svet funkcioniše. Mi održavamo meditacije besplatno i dobrovoljne donacije se koriste da bi se platili troškovi za iznajmljivanje prostora i dobrotvorne aktivnosti. Toliko mnogo ljudi, otelotvorenja ljubavi, se okupilo i ovo ostvarilo. Oni guraju BTW meditaciju napred. Polako se širi u druge zemlje, dok ljudi dele svoje utiske i doživljaje s drugima. Nismo radili kampanju ili marketing. Babine reči mi uvek odzvanjaju u ušima: “Shvati da ti ljude koji ti dolaze mi šaljemo.”
Božanska Druženja
(Telepatske komunikacije sa višim duhovnim majstorima)
Kada se desi potreba, desi se i forma. Forma nema vrednost, potreba ima…ona je stvorila formu.
Jedno stvarno iskustvo: Na jednom od naših časova u Dubaiju, dok sam odgovarao na pitanja, iznenada je svako video kako se soba ispunjava prelepom ljubičastom energijom – odmah se sve utišalo. Sedeli smo tamo više od sat vremena, u apsolutnoj tišini. Ni jedan telefon nije zazvonio i niko nas nije uznemiravao spolja. Kada smo se vratili svojim čulima, svi su rekli, skoro u glas “O Bože. Video/la sam Babađija!!! Bio je to Babađi!!!” To je bilo stvarno. Postoji VELIKA razlika između onoga što govorim i njihovih doživljavanja. Iskustvo se ne može poreći. Ono menja život. Imali smo mnogo takvih doživljaja, s različitim Učiteljima, na većini naših časova.
Postoje dve vrste vizija i druženja s Učiteljima. Jedna vrsta su projekcije uma. Osećamo, “Video sam Ramu.” “Video sam Krišnu, Isusa ili Budu.” “Rekli su mi ovo, rekli su mi ono,” itd. To su samo žudnje uma za prepoznavanjem pošto se duboka želja za božanskim druženjem projektuje nazad u vaš um kao stvarnost. To neće imati trajan efekat na vas. Nećete imati prave promene u svojoj konstituciji. Test je sam život. Ako postoji fundamentalna konstituciona promena, vidljiva u realnom životu, to znači da su ta druženja bila stvarna. Inače, baš kao neki san, to je nešto što dođe i prođe. Ostaćete isti. Uzdrmaćete se i protresti samo kada treba da se suočite s realnim životom. Realna druženja menjaju život. Ona vas uvek ostavljaju u drugačijoj dimenziji, bar jedan korak više nego pre. Desiće se veliki pomak iznutra. Vaš nivo svesti bi se bio promenio.
Takva druženja nije lako doživeti. Ona traže spremnost. Čovek postaje spreman kroz Čistotu, Strpljenje i Postojanje Bez Ega. Za pomeranje svesti nije potrebno neko određeno vreme. Grešnik može postati svetac preko noći. Za spremnost je potrebno vreme, jer je u vezi sa rasterećenjem od karmi. Ljudi nikada neće ostati stabilni u jednoj konstituciji zauvek. Svako evoluira. Neki su brzi, dok neki evoluiraju sporo, što čisto zavisi od njihovog karmičkog tereta. Ako je karmički teret lakši, duhovna evolucija će biti vrlo brza.
Oni koji su imali božanska druženja, ili oni koji su razvili kapacitet da konstantno komuniciraju sa višim entitetima, pokazaće tu božansku crtu i u stvarnom životu. Baš kao što nesvesno usvojite karakteristike svojih prijatelja, tako usvojite i kvalitete vaših Učitelja. Jedan Svami koji živi na Himalajima mi je rekao: „Možeš da vidiš jednu izraženu karakteristiku kod svih ljudi koji su se družili s Babađijem. Ta karakteristika je jaka potreba za introvertnošću, da se ponire unutra, da se izbegava artikulacija, priča, i da se prigrli tišina.“ Video sam ovo jasno kod Babađiše, Ričarda i Alfreda. Takođe sam video kako se ovo pojačava kod mene. Moram da se nateram da bih išao i govorio s ljudima ili držao časove. Samo je Darma (dužnost) ta koja me podstiče da to još radim…
Inicijacija u Šaktipat
Šaktipat je jedan od ključnih faktora naše meditacije. Šaktipat je deo naše velike tradicije. Ali, sve dok se čovek ne inicira kako treba, Šaktipat neće imati nikakvog efekta. Davalac ne može da da ništa i primalac neće imati koristi. Naše vođene meditacije, per se, su samo priprema. Na tim časovima, Šaktipat je taj koji čini razliku. Radi na rasterećivanju od čovekovog ‘tereta’ i čisti ga sistematski, nedelju za nedeljom, i rezultati se jasno vide na ljudima. Ista meditacija daje različit efekat svaki put. Nema fizički nikakve raznolikosti. Ali postoji raznolikost u efektu meditacije, svaki put.
Vera i doslednost. To je naš put. Rasterećivanje je postepeni proces jer se mi oslobađamo od samskara (u tkivu zapamćenih emocija) iz mnogih života. Šaktipat je dragocen i on je ozbiljan. One koje sam inicirao da daju Šaktipat poslao mi je Baba. Iniciranje ljudi nije moja diskrecija. Svaki put ću dobiti instrukciju u pravo vreme, koga da iniciram, baš kao u Alfredovom slučaju. Nisam ja taj koji biram koga ću da iniciram. Sledim naređenja. Oni koji su inicirani doživeli su ogromne pomake u svojoj konstituciji i nivou svesti. U stanju su da ih prenesu i drugima. Kada daju Šaktipat, njihova svest se stopi s mojom. Šaktipat je svetinja. Moć će biti potpuno izgubljena ako se nivoi sa kojih se deluje zasnivaju na egu.
Šaktipat je blagodet. Mora da se desi. To je ozbiljna odgovornost. Čistota i Vera treba da se održavaju sve vreme radi efikasnog davanja Šaktipata. Takođe, prisustvo različitih Učitelja na našim meditacijama je još jedan opipljivi dokaz. Ljudi ih vide ili osećaju i doživljavaju pomake u svojoj konstituciji, nivoima funkcionisanja. To nije imaginacija. To je stvarno. Ipak, svesni um koji ne može da shvati stvari izvan čula, imaće tendenciju da to poriče i odbaci kao imaginaciju. Anti-duhovno je poricati sopstvena iskustva, više voleti reči drugih nego svoje lično iskustvo. Vaše sopstveno iskustvo je za vas najvažnije. To je vaša lična lekcija. Morate da krenete da hodate s mesta na kome stojite. Vaše sopstveno iskustvo je mesto gde stojite. Reči drugih za vas nemaju vrednost, naročito ako funkcioniše s uobičajene intelektualne ili emocionalne ravni.
Predviđanja i vođenje (upućivanje)
Kao i uvek, za vreme svakog puta na Himalaje, sreo sam starog sveca (zadržaću ime u tajnosti – izvinjavam se) koji ima veliku vrednost u mom živou. Ništa me nije naučio. Ali, njegove reči su uvek imale vrednost. On nije prorok. Nije ni astrolog niti propovednik. Nikada ne predviđa budućnost. Ipak, prvi put kad sam ga upoznao, rekao je: “Uradi nešto za decu majke Zemlje. Imaćeš večni mir.”
Te reči su mi odzvanjale u umu i kasnije postale Amuker (Ammucare), iako tada nisam planirao da pokrenem dobrotvornu organizaciju. To je bilo kao naredba ili proročanstvo. Drugi put kada sam ga video, rekao je: “Duboko žalim. Nisam mogao da upoznam tvoju ćerku Amu. Ona je bila “amša” (deo, ili svest) Gospoda Krišne!!!” To je za mene bilo otkriće. Amu je poginula na Krišnin Rođendan (Đanmašatami). Isto tako, na noć pre nego što je umrla, rekla je mojoj majci: “Igram se s Krišnom. Bako, vidiš li Krišnu?” Moja majka je rekla: “Mi smo ljudi. Ne možemo da vidimo Boga tek tako.” A Amu je rekla: “Ne vidiš jer tvoj bakti nije dovoljno jak. Ako se iskreno budeš molila, možeš da Ga vidiš.” Ovih uspomena sam se prisetio kad mi je ovaj svetac rekao svoju neispunjenu želju. Tako sam bolje shvatio Amu. Osetio sam duboku čast što je došla i rodila se u našoj porodici kao moje dete.
Treća važna stvar koju mi je ovaj svetac rekao bila je baš pre godinu dana. Rekao je: “U danima što dolaze, eksplicitno ćeš izražavati Šivu. Izlaziće ti plamen iz očiju. Uzdići ćeš mnoge ljude baš svojim očima. Promenićeš mnoge živote Šaktipatom. Ne možeš se dugo skrivati.” Šalio sam se: “Svamiđi, pusti me da se skrivam što duže. Ova introvertnost mi odgovara.” Smejao se i rekao: “Čekaj i posmatraj šta će se desiti.” Sve što je rekao se desilo. On je jedan od mojih najvećih dobroželilaca, i živi relativno izolovan na Himalajima. Kako je rekao, Meditacije Blagoslovi Svet se prevode na više jezika – ljudi osećaju želju da se priključe, da služe, da šire Ljubav.
U međuvremenu mi je data druga meditacija koja se zove 360 stepeni. Još ih je na putu. Svaka ima sposobnost da promeni život. Glavni razlog je milost. Milost se ne može stvoriti. Ona mora da se desi.
Svi oni koje sam inicirao u Šaktipat, daju ga s istim intenzitetom koji bih i ja imao, da sam fizički prisutan. Baš kao što se dete majmuna okači na svoju majku i automatski stigne do najviše grane, na našem putu, učenik dostiže najviše u duhovnosti, samo tako što se drži principa zvanog Guru – Guru Tatva.
Još uvek održavam svoju privatnost i slobodu. Još uvek radom zarađujem za život. Nastojim da moje postojanje bude nepretenciozno. Niko nikoga ne vrbuje na BTW časove meditacije. To je potpuno besplatno. Svi dobrovoljni prilozi se koriste u dobrotvorne svrhe kada se plate računi za iznajmljivanje prostorija. Sve se beleži i kontroliše. Oni koji pohađaju podstaknuti su da pišu o svojim iskustvima u svoj sopstveni dnevnik, jer, u svetu nametljive prodaje, predivni izlagači će im isprati mozak da ponište njihovo sopstveno iskustvo, od čega će poverovati da je sve bila samo imaginacija.
Nikada ne pridajem značaj koliko ljudi dođe. Samo kažem: “Besplatno je. Koristite po svom nahođenju.” Ovaj način života mi omogućava da održim svoju objektivnost i nesebičnost, nezainteresovanost za sebe. To mi pomaže da ostanem oslobođen, bez očekivanja ičega zauzvrat. Bezuslovno postojanje je istinski oslobađajuće!!!
Tako, dragi moji, put pred nama je put Zlata za našu generaciju. Doživljavamo promene energije u univerzumu, upravo sada i ovde. Dešava se pomeranje. Pomeranje svesti je očigledno. Nema šta tu da se uradi. Samo budite u sadašnjosti. Budite sa svakom svojom misli, reči, delom. Budite potpuno svesni. Samo uvek iskazujte bezuslovnu ljubav. Živite potpuno predani u apsolutnoj veri. Živite u Unutrašnjoj Radosti.
Uvek VAS voli M.
Prevod i uređivanje: Biljana Vozarević
Lektura: Ivana Miljak
Originalni tekst je ovde.
mohandji 