Promatrajte prazninu između udaha i izdaha

Satsang u Dubaiju, 15. jul 2015, prvi deo

P: Kako voleti sebe?

O: Ljubav je nus proizvod. Ljubav se dogodi kad se sve smetnje otklone. Ljubav je spontana. Ako pogledate unazad svoj život svih ovih godina, ljubav se sama po sebi dešavala. Ne morate da stvarate ljubav. To je kao kiseonik – možda ga ne prepoznajete, ali on je tu. Kako onda voleti sebe?

Prihvatanje

Na prvom mestu je prihvatanje. Nikada se ne poredite. Na ovom svetu ne postoji niko kao vi. Svi su jedinstvene kreacije, potpuno jedinstvene i potpuno značajne. Svi ljudi zajedno čine kolektivnu svest. Svaki sastojak ima poseban razlog i svrhu. Možemo li da kažemo da je bilo koji deo našeg tela beskoristan? Kad počnete da prihvatate sebe, počinjete da bivate duhovni. Većina nas ne može da prihvati sebe i upravo zbog toga nastaje konflikt. Pokušavamo da se pretvaramo u životu. Što se više u životu pretvarate, više se otuđujete od svoje originalnosti, svoje prirode. Vi ste posebna kreacija, kreacija sa svrhom, jer ste vi kreirali ovaj život.

Od vašeg prvog do poslednjeg otkucaja srca, sve je uređeno na određeni način. To znači da ono iskustvo koje imate u dvadesetoj godini, morate tada da imate. To ne može biti pomereno ni za kasnije ni za ranije. U svakom trenutku postoji raspored iskustava. Svesnost je povezana s tim. U svakom trenutku otvara se nova vremenska dimenzija. Na ovaj ili onaj način nešto se dešava iznutra. Ali, kako ćete to znati? Tek kad počnete da osećate. Ako gledate na život kao nešto spoljašnje, nikada ga nećete osetiti. Od momenta kad počnete da osećate život, svaki trenutak nešto će se dešavati, nešto će se otvarati. Svaki događaj, mesto, osoba u našem životu ima vrednost. Toliko je lepo kad gledate u tu celu tapiseriju. Neki ljudi dolaze da nam daju probleme (smeh) 🙂 , ali odatle mi nešto naučimo ili se razvijemo u drugu dimenziju. Isto tako, ima mnogo puteva, majstora, rituala, vežbi i sve je dragoceno za nekoga, ali ne za sve. Svi tipovi i veličine haljina ne mogu svima odgovarati. Zato je prihvatanje sebe osnovna stvar.

Tu počinje putovanje. Što više prihvatamo sebe, što više prihvatamo druge ljude, bolji smo u ovom svetu. Sve počinje od nas i širi se ka svetu. Plovićete kroz sreću i tugu. Nema veze šta drugi kažu o nama, oni imaju mišljenje baš kao što ga i mi imamo. Prolazeći kroz sve pozitivno i negativno kažite: “Dobro sam. Osećam se dobro u svojoj koži.” U suprotnom bićemo sve vreme u konfliktu: “O, ovo nije ispravno, ono nije ispravno…” Kad ne bi bilo tame, kako biste znali da postoji svetlost? Kad bi sve vreme bila svetlost, navikli biste se na to. Ali, kad postoji tama, shvatate da svetlost mnogo znači.

Budite ovde, sada

Uvek kažem ljudima: “Budite ono što jeste. Ovde, u ovom vremenu i na ovom mestu.”Ako ste ova tri, vi ste dobro. Treba da budemo ovde danas, i bićemo i moramo biti. Nemojte da mislite da je ovo slučajnost. Postoji tačka spajanja prostora i vremena. Šri Ramanađi je imao jednostavnu teoriju: “Stvari se mogu desiti samo u određeno vreme i na određenom mestu. Ne mogu se pomeriti ni ranije ni kasnije. Jednom prilikom je rekao profesoru Hardiju: “Moj život će trajati samo do tridesete. Posle tridesete ću umreti.” Pretpostavljam da je profesor odgovorio: “Ne govori mi te besmislice.” Ramana je rekao: “Dokazaću vam.” Legao je na prugu gde je trebalo da prođe voz. Profesor je upitao nekog čoveka: “Jedan čovek je trebalo da leži ovde, gde je sada?” Otišli su i shvatili da je Ramana i dalje ležao, ali voz, koji obično dolazi na vreme, kasnio je. Profesor je pitao: “Kakve to gluposti izvodiš?” “Hteo sam da dokažem da neću ovde umreti”, odgovorio je.

Ovo je praktičnost, ne duhovnost i ona je daleko važnija. Ne morate da budete duhovni, jer ste duhovni po prirodi. Ne morate da dišete svesno, svakako ćete disati. Ali, ako vaš um nije u sadašnjosti, um vam je odsutan, onda živite nesvesno, otuđeni ste od istine i niste praktični. Odsutnost uma ne predstavlja praktičnost. To je nesvesno postojanje. Što više nesvesno postojimo, više se udaljavamo od istine. Jaz između istine i mašte. Potrebna vam je introspekcija kako biste prihvatili i spoznali sebe. Pitajte sebe u ogledalu: “Šta ova osoba predstavlja? Je li ono što ja pretpostavljam da jeste? Je li ono što drugi ljudi vide? Pravim li kompromise ili sam stvaran? Pretvaram li se u ovom svetu?” Možete se pretvarati samo da biste održali trenutno stanje ili imidž.

Većina ljudi nije originalna ili stvarna. Ceo život trpe bol i ne mogu da meditiraju ili da se razvijaju. Ukoliko ne prestanete da se pretvarate, ne možete se duhovno razvijati. Duhovnost znači da ste spontani, kao otkucaj srca. To se nalazi u vama. Prosvetljenje je već u vama. Sve što otklanjate je poklopac uma. Tada spoznajete sopstvo. Ne treba vam guru ili majstor da vas vodi u to stanje, jer ga već poznajete.

Um je blokirajući faktor između vas i sopstva. Kako otkloniti um? Prihvatite sebe, izbacite sve koncepte i recite: “Neka ja budem ja. Neka budem neograničeni potencijal koji jesam.” Tada će se život manifestovati i zaista ćemo početi da živimo, a ne da postojimo u iluziji. U suprotnom, imaćemo osećaj da činimo toliko mnogo stvari. Neki ljudi imaju osećaj da pokreću svet – užasna iluzija! ha ha  🙂

Tišina unutra, vrata za raj

P: Šta je meditacija?

O: Meditacija je stanje kad se centrirate dovodeći pritom sebe ka sebi. Postoji na stotine tehnika za meditaciju. Koristite bilo koju. Kako da se centrirate? Postoje brojni predmeti svuda unaokolo. Sve je lepo. Čula, posebno oči, prirodno idu za njima. Ako um nije sa čulima, ako um nije sa vašim očima, nikada nećete videti. Gledaćete, ali nikada nećete videti. Razlika je kad je um sa očima, to vam omogućava da vidite. Kad je um sa jezikom, uživate u ukusu. Kad je um sa ušima, čujete zvukove. Tako u meditaciji vi povlačite um od čula i on dolazi unutra. Onda povlačite svestan um od uma. To nije lako i trebaće vremena, ali postoje faze i put do toga. Jednom kad oslobodite svest od uma, um više nema ulogu. Tada se svest automatski, spontano sjedinjava sa svetlošću duše. To je prava meditacija. To znači da ste u potpunosti okupirani sobom i niste prisiljeni da odete odatle.

Inače, mi sve vreme mislimo da se nešto dešava: “Gladan sam, nešto se kuva u kuhinji ili fini miris dolazi iz susedne kuće…” Sve ove stvari prolaze kroz glavu dok sedimo u miru. To nije meditacija, pa čak ni svesnost. Vi žudite da se izvučete odatle i odete negde drugde. Zato, prvo izvršite introspekciju, kontemplirajte. Šta je kontemplacija? Analiza. Pitajte se: “Šta sam ja? Jesam li ja ovaj bes, strah, nesigurnost? Da li me neka mesta čine srećnim? Kad sam s nekim, da li sam srećan? Kad sam s nekim drugim, tužan sam. Zašto postoje te razlike? Zašto ne postoji jednolikost?” Ovo treba da bude za introspekciju. Ovo znači da pokušavate da razumete sebe kroz svoj karakter, sviđanja i nesviđanja. Vi se rukujete sa sobom. Onda shvatite: “U redu, ovo sam otprilike ja, ali nisam ja u potpunosti. Šta se sa mnom dešava kad sam u dubokom snu? Savršeno sam miran. Da li se menjam? Da li se nešto dešava?” Istraživanje svesti je sve dublji i dublji rad. To zahteva kontemplaciju. Onda se prebacite na meditaciju, spontano. Centrirani ste, jer ste u suštini okupirani sobom. Odbijate sve stimuluse oko sebe. Inače, povlačenje čula trgne vaš um i on želi da izađe.

Ovaj razgovor o našoj osnovnoj konstituciji može zvučati veoma jednostavno, ali niko ga ne zna. On zahteva tišinu. Jednostavno rečeno, tišina je kapija raja. Jedan učenik je pitao svog gurua: “Svi pričaju o toj kapiji raja. Gde se ona nalazi?” “O, to je veoma jednostavno. Prostor između udaha i izdaha je kapija za raj.” Postoji malecka kap tišine između udaha i izdaha, izdaha i udaha. Ako se na to koncentrišete, prestaćete da dišete. To nije dobro. To je veštački. Treba da dišete normalno i osetite malu kap između udaha i izdaha. Tako prostor počinje da se povećava bez vašeg znanja. Onda vidite kako se mir, sreća nastanjuju, nastanjuju, nastanjuju.

Tišina je takođe i okidač za darmu, jer sve skrivene želje, osećanja, ljutnja počinju da izlaze. Zašto su ljudi bolesniji noću? Ujutru ste zauzeti pa se ne sećate, ali uveče, kad ležite i kad ste prilično mirni, sve izlazi napolje. Slično tome, pokušavajući da steknete što veću tišinu, sve više izlazi. Za ovo je potrebna prava, prava hrabrost. Svi strahovi treba da prođu kroz vaš um. Gde bi drugde mogli da odu? Tada samo pustite da se desi: “U redu, ovo su strahovi, nema problema, oni odlaze…” Osetite ih i pustite ih da odu i onda se to konačno skrasi. To je puno podataka, to zahteva puno vremena.

Sakupili smo puno podataka u ovom životu, ali to je samo deo. Postoje brojne impresije iz brojnih života. Zamislite da ste imali, recimo, hiljadu života (kao ljudi, životinje, itd.). Kako ćete ih se otarasiti? Kroz tišinu. A tišina nije “nepričanje”. Tišina je tišina iznutra. Kako znate da ste u tišini iznutra? Nećete biti prinuđeni da razmišljate, nećete biti primorani da pričate ili nešto činite. Sve će teći kroz vas. Ono što treba da uradite, radićete spontano, ne zato što vas um forsira da to uradite. ”Moram to uraditi, moram gledati ovaj program, ovaj film je veoma važan za mene…” Međutim, bilo da odete da gledate film ili ne, vi ste smireni. Ta smirenost uma izvlači našu pravu svest, što vi zapravo jeste. To je istina, ali mi nosimo masku, pa ne razumemo. Ali kad izađe, onda je to prelepo. Onda zaista počinjete da živite. Svaki momenat je pun života, jer nemate agendu. Nema umora. Agenda vas vuče na dole.

Sudbina i slobodna volja

P: Možete li nam reći nešto o sudbini? Kako slobodna volja može promeniti našu sudbinu?

O: Ne samo inkarnacija, svaka zemlja i svaka stvar ima sudbinu takođe. Bilo da je u pitanju kamen ili osoba na bilo kom nivou funkcionisanja, sve ima svoje trajanje, a to trajanje nazivamo sudbinom. Zamislite da je došlo vreme za neku osobu da duša napusti telo. Šta posle smrti duša nosi sa sobom? Karakter, konstituciju i neostvarene želje. Ovo su tri stvari koje se nose. Kad duša izađe iz tela, nastupaju analize i razmišljanja. Ljudi sa iskustvima bliskim smrti po povratku su rekli: “Imali smo premotavanje svega onoga što se desilo u ovom životu.” Nastaje borba kad duša napušta telo, ali u isto vreme dolazi do prisećanja. Tada se donose sve odluke: “U redu, imao sam ove želje. Obećao sam ovoj osobi da ću se roditi kao njegovo dete”, ili “Želeo sam da budem u toj porodici.” Razmatraju se razne kombinacije (unutrašnjom analizom) i onda se to posloži u vremenu. “Ovoliko mi je vremena potrebno da iscrpim sve ove želje.” Na primer, neka određena osoba želi da iskusi kako je to biti baka. Znači, potrebna vam je dužina života. Takođe, duše koje će joj pomagati da postane baka su se dogovorile na većoj platformi i one će doći zajedno. Njih nazivamo srodnim dušama (more ujedinjenih ili udruženih duša koje dolaze zajedno da iskuse zemlju istovremeno). To su ujedinjene ili udružene duše. Čak je i vaš najveći neprijatelj vaša srodna duša, jer je i to iskustvo takođe obećano. Zapamtite, sve je iskustvo. Iz perspektive duše, sve je iskustvo. Ne možete reći da je nešto dobro ili loše dokle god teče kao iskustvo.

Dakle, ovo je izabrano, a trajanje je određeno. Tada dolazi pitanje: “Gde ću se inkarnirati kako bih ovo iskusio?” Onda odlučite da to mora biti Dubai. Tako se rođenje desi u određenoj porodici, u okviru ovog dogovora duša, i one dolaze sa određenim telima. Neki ljudi se rode na jednom mestu, ali se venčaju na drugom. Ovo je takođe deo predstave. Onda se odlučuje od prvog do poslednjeg otkucaja srca: “Ovo su stvari koje treba da postignem.” Jednom kad se nešto odluči i zapečati, nema više slobodne volje, samo sudbina.

Karma ima višestruke niti.
Prvo, imate obrazac želja od prvog do poslednjeg otkucaja srca.
Drugo, rođeni ste u određenoj porodici, znači da postoji karma predaka. Vaši preci su iskusili zemlju na različitim nivoima. Neki od njih su umrli, neki nastavljaju dalje, neki su bili dobri, neki i nisu bili toliko dobri. Znači, element ovoga dolazi i združuje niti kad se rodite. Ovo nije samo izabrano, već i stečeno.
Treće je ono što ste pokupili sa zemlje. Na primer, buduće želje, izmenjene želje.
Četvrto je društvo.

Znači, ono zbog čega ste došli, ono što ste nasledili, ono što ste pokupili i ono što postoji u društvu. Na primer, ako je toplo, svi će osetiti toplotu. Niko neće reći: “Ne osećam toplotu.” Osim ukoliko nije bolestan. Dakle, ovo je način na koji se sudbina kreira. Ovo je nepromenljivo. Upravo je to ono o čemu je Šri Ramana govorio. Jednom kad se sudbina zapečati i odobri, počinje da se odvija. Tu je takođe i trajanje života. Ali, shvatite da je to za naše vreme, ovo vreme kad je prosečni životni vek sto godina. Neki od nas su iskusili ere u kojima je životni vek bio duži, kad ste mogli da se rodite i umrete kad hoćete. Neki od majstora čak i dalje imaju to iskustvo, jer funkcionišu iz tog vremena kad birate i odbacujete telo po želji. Ako želite da nastavite, možete zadržati telo duže vremena. Ovo su sve stanja.

Slobodna volja je vezana samo za ovaj trenutak. Duša je kao gorivo automobila. Gorivo ne zanima vaše odredište, ali vam pomaže pri putovanju. Bez goriva ne možete da vozite. Zamislite da je duša upravo takva. Duša pomaže vaše putovanje, ali nije zainteresovana za vaše zadovoljenje, vaše iskustvo. Pošto je držimo ovde, duša nastavlja. Ali, duša uvek ima slobodnu volju, jer nije vezana karmom. Konstitucija je vezana karmom. A konstitucija je nepotpuna bez duše, što znači da ste vi kao inkarnacija vezani karmom i imate dušu koja pomaže vaše putovanje.

Krija

P: Možeš li nam reći nešto o Kriji svesnosti?

O: Krija je tehnika, delimično vizualizacija, delimično disanje. Disanje je jedina stvar koju možete kontrolisati u svom sistemu. Ne možete kontrolisati otkucaje srca, varenje, itd. Kad se ovo zajedno iskombinuje, postaje kao nož – moćni alat koji može da preseče karmu i dovede vas do oslobođenja. Dakle, cela ideja o Kriji svesnosti je oslobođenje od vaših životnih vezanosti kao što su mesto, ljudi, situacije, oslobođenje dok ste još u telu. To znači da menjate ceo svoj atom. To je ideja. Ispričaću vam jednu priču.

PRIČA O KRIJI

Kralj oslobođenja

Nat gurui

Bio jednom jedan moćan kralj koji je imao želju da se oslobodi. Veliki majstori su došli kod njega. On im je dao hranu, učinio sve da se osećaju prijatno, a onda ih je upitao: “Šta je karma?” U trenutku kad je postavio pitanje, oni su nestali. Kralj je bio razočaran što mu nisu odgovorili. Kasnije je došla druga grupa svetaca. Pitao ih je: “Ako vas nešto pitam, hoćete li pobeći?” Rekli su: “Ne.” Pitao je: “Šta je karma?” Onda su oni rekli: “Sad nam je jasno zašto su prethodni sveci pobegli! Mogli bismo da iskoristimo ovaj život i narednih nekoliko života i dalje ne bismo mogli da objasnimo karmu. Toliko je to složena i široka tema. Umesto toga, naučićemo te kriju koja će preseći karmu i dovestii te do oslobođenja.” Onda su mu dali Kriju.

Cilj Krije svesnosti je oslobođenje, a oslobođenje treba da se desi sada, ne posle smrti. Kako znate da ste oslobođeni? Tako što niste vezani ni mestom, ni situacijom, ni vremenom, ni događajem. Ništa vas ne vezuje. Dobro vam je u svakoj situaciji. Vi tečete i tečete… To je prelepo. Dakle, krija vas vodi kroz faze evolucije do najviše svesnosti. Svesnost je najbolja investicija za ulog u jednom životu.

Šta je svesnost? Zamislite da stojite na prvom spratu svoje zgrade. Imate određenu preglednost i polako se penjete na dvanaesti ili trinaesti sprat. Šta će se desiti? Možete videti mnogo više. Što više vidite, postajete svesniji samog postojanja. To je svesnost. Kroz tu svesnost ponekad shvatimo da šta god da smo ranije osećali ili opažali nema vrednost, to je bilo gubljenje vremena. Ali, kako postajemo sve više i više svesni, počinjemo da vidimo kroz stvari. Tako da čak vidite i budućnost. Sve postaje toliko jasno i spontano. Na posletku postajete veoma moćni.

Kako znate da ste moćni? Niste primorani ničim što vas okružuje. Smireni ste po prirodi. Nema činjenja kroz vas, već se stvari kroz vas dešavaju i vi ste veoma smireni u vezi s tim. Kako znate da ste duhovno utemeljeni? Kad vas nijedna životna oluja ne pogađa. Nešto se dešava, vi kroz to prolazite. Jednom kad se završi, vi ste s tim završili. Bilo da je oluja u životu ili ne, vi ste isti – vi tečete i tečete… Tako da živite kao bogatstvo za Zemlju.

Većina nas samo uzima od Zemlje. Ako svakog trenutka nešto doprinesemo Zemlji, postaćemo obilje, a to znači beskrajno unutrašnje bogatstvo. Svaki momenat, svaki dah će vas učiniti bogatijim iznutra i to vam se ne može oduzeti. Unutrašnje bogatstvo je jedino bogatstvo koje ostaje i raste izvan granica. Spoljašnje bogatstvo se prenosi iz ruke u ruku. Nema šanse da se možete držati za bilo šta izvan vas, uključujući i odnose, mesta, ljude. Postajemo veoma tužni kad se stvari promene. Ali zapamtite, sve mora da se promeni. Nema drugog načina. Jednom kad to prihvatimo i dok se krećemo ka napred, tada smo dobro. Ovo su alati za oslobođenje.

P: Kako se radi Krija svesnosti?

O: Postoji proces, ali mi iniciramo. Ukoliko ne postoji posvećenost i uverenje, nema svrhe raditi je. Nijedna duhovna aktivnost ne vredi ako se radi mehanički. Treba da se oseti. Onda se dešavaju mnoge promene. U suprotnom, isprobavaćemo mnogo različitih stvari. Zapamtite, na bilo kom putu, prva faza je faza iskustva. Kada radite pranajamu (*pranayama = tehnika disanja) ili kriju, osetićete nešto, jer vam aktivnost daje iskustvo. Posle toga dolazi faza stagnacije kad vam ista aktivnost ne daje nikakvo iskustvo. Onda se u umu pojavljuju sumnje: “Jesam li pogrešio? Ovo mi ne daje iskustvo kao pre.” Ovo je veoma kritična faza, faza kad većina ljudi napušta određenu aktivnost zarad neke druge aktivnosti. Tako se ljudi na ovaj način vrte u krug: iskustvo – stagnacija – nova aktivnost – iskustvo – stagnacija.

Kad uspete da pređete fazu stagnacije, pre nego što se tišina nastani, nastaje prostor vakuuma. Niste ni ovde ni tamo. To je još teži udarac. Mislite da je bila velika greška što ste otišli kod tog gurua, što radite tu kriju, ništa se ne dešava, život je protraćen! Ako ipak nastavite, dolazi do stanja blaženstva. Veoma mali broj ljudi dostigne stanje blaženstva. Mnogi ljudi probaju razne tehnike, imaju neko iskustvo i tu se zaustavljaju. Neki od njih pređu preko stagnacije, neki od njih pređu preko vakuuma, a samo malo njih dostigne blaženstvo. Ovo vam može poslužiti kao orijentir. Šta god da praktikujete, prolazićete kroz ove faze.

P: Dok smo disali gore dole, osetila sam vrtenje. Zašto se to desilo?

O: Kao prvo, to je individualno. Drugo, pogledajte kreaciju, Mlečni put, kretanje energije. Sve je u spiralama. Ako pogledate celu tapiseriju, većina stvari je u spiralama. Kako idete dublje i dublje, postajete sve suptilniji, vidite da energija teče takođe u spiralama. To ste doživeli, što znači da ste dotakli nivo suptilnosti. Kao što sam rekao, to je individualno. Možda neće svi imati takav obrazac. Neki ljudi mogu osetiti uspravne pokrete gore dole. Neki ljudi možda ništa neće osetiti. Ali je važno znati da postoji spiralno kretanje svuda okolo. Čak i ljudi kažu da je život u spiralama. Kao pre par godina, dani dolaze i ponavljaju se. Prema tome, postoji spiralno kretanje u celoj svesti.

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela i uredila: Staša Mišić
Lektorisale: Dejana Vojnović i Jelena Fassbender