Svi koji me vole, imaju me – prvi deo

January 17, 2018 at 1:55 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Mohanđijev intervju za ONA magazin, Novi Sad, novembar 2017.

mohanji-8

Svaki put koji vas vezuje i uliva strah je put negativne prirode. Svaki put koji vas oslobađa od strahova je put pozitivne prirode. To je jasan znak koji možete pratiti. – Mohanđi

P: Koju situaciju biste izdvojili kao ključnu, posle koje Vam je bilo jasno da ćete biti duhovni majstor? Koga smatrate svojim duhovnim učiteljem?

M: Moj put, odnosno put koji pratim, zove se Data tradicija. Guru je bog Datatreja i mi živimo po njegovim učenjima. On je osnažio mnoge ljude, a jedna od značajnijih staza koju je stvorio jeste Nat tradicija. Nat tadicija ima strukturu i zasnovana je na prirodi Šive, na stanju Šive, što bi jednom rečju bilo potpuno duhovno oslobođenje, život u oslobođenju. Dakle, Nat tradicija je zasnovana na oslobođenom životu. Ova staza mi se jednostavno dogodila. I ranije sam išao na Himalaje, susretao se sa raznim ljudima, svecima, mudracima, i ta staza mi je jednostavno došla. Ne mogu da navedem jednu osobu koja me je u tom periodu inspirisala, znači, pričamo o vremenu od 2000. godine na ovamo, tada sam počeo da idem na Himalaje.

Prva i najvažnija promena, preokret ili pitanje su se u meni dogodili kada je preminula moja ćerka Amu. Počeo sam da postavljam pitanje zašto ne ja, zašto je ona otišla pre mene, imala je samo četiri i po godine. Razmišljao sam zašto se njoj to desilo i to pitanje se pretvorilo u neku vrstu potrage, dakle, pitanje je postalo potraga. To me je odvelo na Himalaje u potrazi za odgovorom. Kasnije sam shvatio da odgovori sve vreme leže u meni. I to je bilo spontano saznanje.

mohanji-2

U to vreme nisam imao pravog učitelja, ali kasnije, kada sam u svetu postao poznat kao Mohanđi, kada sam počeo da držim programe po svetu, kada su ljudi počeli da mi dolaze, tada sam upoznao Vital Babađija. Vital Babađi, odnosno Vitalananda Sarasvati Maharadž je u to vreme bio pontif Šri Pada Šri Valabhe. To je bilo 2012. godine. Upoznao sam ga 19. decembra 2012. Tada nisam znao za njega, ali kada me je upoznao, nekako na prvi pogled je uzviknuo: „O, kakav dragocen dijamant. Dođi, sedi pored mene!“ To je bio početak jednog divnog odnosa koji je trajao sve do trenutka kada je on napustio telo u julu 2014. Dakle, naše prijateljstvo je trajalo skoro dve godine. Nismo se sreli puno puta jer u to vreme nisam često posećivao Šri Valabhapuram, ali svaki naš susret je bio veoma intenzivan. Njega nekako smatram očinskom figurom u ovoj tradiciji. Šri Pada Šri Valabhe je prvi avatar (božanska inkarnacija u hinduizmu) boga Datatreje, koji je živeo upravo u Valabhapuramu. To je bila neka dodatna potvrda kojoj tradiciji pripadam.

Zatim sam upoznao razne svece i različite ljude koji su na neki način uticali na mene ili me usmerili. Ali sve to je došlo kasnije. Na početku nije bilo nikakvog učitelja koji bi me proveo kroz inicijaciju u neku tradiciju. Isto tako mi se javilo da je u Nat tradiciji inicijacija zapravo sama vaša odluka da pratite stazu oslobođenja, nema nikakve druge inicijacije. Ako odlučite da pratite taj put, kada kažem oslobođenja, mislim na nevezivanje kroz život, koji znači da imate sve, ali niste vezani ničim, i nevezivanje pri odlasku, koja znači da nosite manje prtljaga sa sobom, a taj prtljag su sve vaše želje, dakle, manje prtljaga koji nosite u drugi život – želje stvaraju novu inkarnaciju – dakle, ako iscrpite sve zbog čega ste došli u ovom životu i ne prenosite to u sledeći, vi ste na stazi oslobođenja. To je stanje Šive. Šiva predstavlja oslobođeno postojanje. Bog Datareja je stvorio Nat tradiciju zasnovanu na stanju Šive, odnosno konstituciji Šive. Postoje mnogi čuveni Nat majstori za koje znamo, kao što su Mačindranat, Gorkšanat, Kanifnat, priličan broj Nat-gurua. Znamo za sve ove majstore sa naročitim moćima koji su živeli potpuno oslobođeni, i to je naša tradicija, ona koju ja sledim. Ne govorim eksplicitno o tradiciji jer nema potrebe za mnogo objašnjavanja, zato što će oni koji imaju oči da vide, videti, i sami početi da slede tradiciju, ne mora im se ništa objašnjavati.

Ukoliko vodite oslobođen život, upravo on je vaša najveća poruka, i ta poruka putuje i puno govori. Način na koji živite govori mnogo, i ljudi koji imaju oči za to, koji su prosto na istoj talasnoj dužini sa vašim načinom života, doći će do vas. I na taj način se ta poruka širi. Dakle, ja nisam doneo nikakvu svesnu odluku da postanem nešto. Prosto sam to živeo, i to je postalo poruka, metod, i to je dovelo do onog što jeste danas. Na svim mestima na kojima su se ljudi povezali sa mnom, nastavljaju da se povezuju i da dolaze do mene. Neki ljudi dođu, ali osećaju kao da im fali aktivnosti ili da im staza ne odgovara u potpunosti, i odlaze. Dakle, od samih ljudi zavisi da li će ostati ili otići. Mi nikoga ne obavezujemo, jer ako nekog vežeš, to i tebe vezuje u isto vreme, a to je u suprotnosti sa stazom oslobođenja.

WEBM-2015-68-683x1024

Ako iscrpite sve zbog čega ste došli u ovaj život i ne prenosite to u sledeći, vi ste na putu oslobođenja. To je stanje Šive. – Mohanđi

ŽELIM DA BUDEM SAM

P: Da li je bilo naznaka kad ste bili dečak da Šiva namerava da Vas izabere za „jednog od mnogih“?

M: Ne znam da li me je iko odabrao da budem na ovoj stazi. Ne želim da dižem nikakvu pompu oko svog detinjstva. Jedina stvar koju pamtim je prvi čas u školi u petom ili šestom razredu, kada nas je nastavnica pitala šta želimo da budemo kada porastemo, a ja sam napisao da želim da budem sam. Nisam imao nikakvo svesno mišljenje o tom odgovoru, on mi je prosto spontano došao. To je verovatno bio odgovor iz podsvesti. Natavnica je bila dosta iznenađena i pitala me zašto sam to napisao. Odgovorio sam da ne znam, da mi to jednostavno odgovara. Svi napišu doktor, inženjer, naučnik, pilot, šta sve ne, a ja sam napisao da želim da budem sam. To je verovatno bio znak želje za oslobođenjem još u to doba. Ali opet, ne želim da pravim nikakvu pompu od toga, želim iskreno da kažem da nisam imao nikakav poseban razlog da to napišem, verovatno je do toga došlo spontano, iz podsvesti. Ne želim da iznosim nikakve tvrdnje da je Šiva izabrao mene lično i tako to, jer bi onda sve zvučalo kao propaganda, a to ne želimo. Ja sam ono što jesam, i ako me  ljudi takvog prihvate, onda treba nešto zajedno da uradimo u svetu. U suprotnom, ja sam ono što jesam, baš kao i ostalih 7.5 milijardi ljudi. Ako me ljudi prihvate i od mog prisustva imaju dobrobiti, to me čini srećnim.

Moj značaj leži u onome koliko mogu da doprinesem ovom svetu. To je moj jedini značaj, i nadam se da sam kadar da to uradim. Ne želim da iznosim nikakve tvrdnje o božanskom koje se umešalo u moj život i slično. Ako ljudi vide božanski red u ovom trenutku mog života, ili ako osete božju ruku u ovom delu života, mislim da je to percepcija posmatrača, ja to tako osećam. Ja lično nemam nikakvu vrstu opštenja sa božanskim koje mi govori danas uradi ovo, sutra uradi ono, i slično. Mislim da me prosto nosi tok vode, tok reke, ja tečem. Jedini moj osećaj, ili ono što radim, jeste da budem dostupan. Učiniti sebe dostupnim je najveći dar, najviša duhovna praksa koju možete dostići u životu. Učiniti sebe dostupnim za ljude, za društvo, za sebe, za gurue, za tradiciju, to je sve što možete da uradite. Sve ostalo čini ili izvodi tradicija, tradicija oslobođenja.

Dakle, vaše prisustvo je vaša najviša duhovna praksa. Nema drugih praksi osim prisustva. To je veoma važno shvatiti. Ne radi se o tome da božansko biće siđe i odabere vas, i onda se vi transformišete i činite određena dela, i tako dalje. Događa se toliko čuda, i to samo zato što im mi dopuštamo da se dese tako što ne postavljamo svoj um kao prepreku. Kad sve preispitujemo i analiziramo, gubimo suptilnost. Dakle, ne analiziram stvari previše, nego ih prihvatam, prihavatam sebe kakav jesam sa svim svojim slabostima i vrlinama, prihvatam druge ljude onakve kakvi jesu, sa svim njihovim slabostima i vrlinama, i vidim sebe u svima, tako da smo svi isti, sa istim slabostima i vrlinama. To je jedan od mogućih razloga zašto se ljudi povezuju sa mnom. Ja ne tvrdim da sam savršena jedinka, imam mnoštvo slabosti. Niko nije savršen, tako da nema svrhe osuđivati ikoga, kritikovati, ogovarati. Dakle, vaš unutrašnji prostor je čist i božansko stanuje u njemu. Božansko će biti tu jer je prostor dostupan. To je najviša praksa koju možete da sprovedete.

SVI LJUDI SU ISTI

P: Koji je Vaš motiv da ljudima pomažete besplatno?

M: Moja motivacija je svrha. Znate, Isusova motivacija da se suoči sa ognjem gneva ustoličenih sveštenika svog vremena je bila svrha koju je zastupao. On je verovao u nju. On je verovao u sebe, verovao je u svrhu i ta vera je glavni motivišući faktor, u svačijem životu, ne samo mom. Osoba koja veruje u pomaganje ljudima će naći snagu unutar sebe, ne treba joj niko da joj da snagu. Osoba koja je odlučila da će život posvetiti svetu osnažuje samu sebe iznutra. Dakle, moja motivacija dolazi iznutra. Ne očekujem ni od koga da me motiviše niti se obazirem na kritike. Naravno da se rastužite kada vam bliski ljudi zabiju nož u leđa, ali opet, uvek osećam, to je njihov prerogativ. Ako žele da prožive iskustvo zabadanja noža u moja leđa, neka im, nek ga prožive. To ne utiče toliko na mene. Mislim, uticaće na njih verovatno, i na mene, ali ne dovoljno da me natera da prestanem da radim. Ceo svet posmatram kao svoju arenu, svi ljudi su isti, sva bića su ista, sve vrste su iste, svi žele da budu u miru, svi žele da budu srećni; dakle, svako biće na ovom svetu želi da bude srećno. Dok god je moja svrha jasna, nastaviću da funkcionišem. Nema nikakve starosne ili vremenske granice, nema nikakve granice, nikakve situacije koja bi predstavljala granicu. Ubeđen sam da ću raditi za svet, za dobrobit svih bića, dok god dišem. Koliko će oni imati koristi od toga, ja to ne znam i ne moram znati. Ono što dajem svetu dok god je moja unutrašnja čistota netaknuta, mora biti čisto. Dakle, ako sam čist iznutra, mogu dati samo čistotu. Moja praksa ili sadana jeste da održim tu unutrašnju čistotu. Tako sam postao besprekorno ogledalo.

Sama ta besprekornost je dovoljna za sve ostalo. Dakle, izvor inspiracije i motivacije je u meni, i to održavam kroz praksu unutrašnjeg čišćenja, kao što ribate pod u kući, u dnevnoj sobi, brišete prašinu i usisavate, isto tako i ja čistim sve svoje stvari kako se dešavaju. Ne nosim teret prošlosti, niti strepim od budućnosti. Ne pravim nikakvu veliku agendu za sebe, a ako uopšte imam plan, volim da uključim u njega sve ljude koji su sa mnom. Ne da bih ja dobio nešto za sebe, ne traži bolju hranu, ili bolju odeću ili krevet za sebe, to nije bitno. Moram imati neko mirno mesto, hranu  proizvedenu bez nasilja, i ljudi koji mi dolaze treba da budu posluženi isto kao i ja. Gledam na čitavu strukturu života kao na nešto što je univerzalno za sve. Kad pravim bilo kakve planove, razmišljam šta će moji ljudi raditi – moji ljudi su svi oni koji su povezani sa mnom s ljubavlju; brinem se o svim onima koji su povezani sa mnom kroz veliku ljubav i privrženost; to je kao jedno veliko očinstvo, ili prijateljstvo. Bog se ne smatra samo Bogom, on ima različite aspekte, baš kao i gurui i duhovni majstori. Ljudi se povezuju s duhovnim majstorom, s Bogom, s duhovnjakom ili filantropom; mnogi ljudi se povezuju s njima na različite načine, kao sa ocem, majkom, prijateljem, ponekad i ljubavnikom; povezuju se na različitim nivoima, zavisi od ljudi i toga kako oni gledaju na to. Ako vodimo nešto, moramo sve smatrati članovima porodice. Uvek kažem ljudima, vaša prava porodica su oni koji su s vama u svakom trenutku. Možda će se to promeniti, nemojte plakati zbog toga. To možda neće biti oni sa kojima ste počeli. Možda se počeli sa nekoliko ljudi, ali onda ste vremenom prikupili još mnogo njih, svi oni su vam rodbina i morate ih tako gledati. Pitanje odnosa može biti drugačije, ali ne smete nikog odbiti, morate sve prihavtiti. Biće tu različitih šmekova, različitih stilova, različitih očekivanja. Ali su svi oni i dalje vaša rodbina. U svakom trenutku one koji su s vama morate smatrati svojom rodbinom. Krvne veze u tom smislu nisu primarne. Dakle, to je moja motivacija. Kada se brinem o mnogo ljudi, ja sam odgovoran. Činim ono što mogu. To je upravo ono što me motiviše, i pri tom nikog ne osuđujem. Ne volim da bilo koga osuđujem. Svako ima svoje slabosti i vrline, pa tako i ja. Sve ljude posmatram sa svim tim, pa onda hajde da zajedno mirno živimo. I ako se to na taj način širi, onda ćemo imati jedan divan svet, pun mira i sreće. Tada duhovnost dolazi spontano. To je moja motivacija.

mohanji-4

Moja praksa ili sadana jeste da održim unutrašnju čistotu. Tako sam postao besprekorno ogledalo. – Mohanđi

JA SAM OGLEDALO

P: Za koje osobe na svetu ste uvek dostupni? Da li se nekad iskradete iz organizacije „Mohanđi“ da biste se posvetili sebi ili njima?

M: Volim da budem sam. To je moja priroda jer sam prirodno introvertan. Ali se ne „iskradam” ni iz čega jer su za mene važne svrha i aktivnost. U tom smislu, ne radim ništa za sebe. Lagao bih kad bih rekao da ne radim ništa. Naravno da jedem, da spavam, toliko stvari radim za sebe (smeh). Ali  nije kao da čeznem za tim. Mogu čak izbegavati hranu, spavanje ili raditi toliko stvari zarad drugih ljudi. Ali ja sam dostupan za svakoga. Praktično nikoga ne odbijam. Ponekad to postane pomalo preteško zbog vremena, prostora, mesta, klime… raznih faktora koji se razlikuju. Jer prilično putujem, budem na različitim mestima, u različito doba, u različitim vremenskim zonama. Tako da je ponekad teško održati sve te kontakte. A nisam tako dobar u komunikaciji mejlom i ne provodim mnogo vremena pričajući preko Fejsbuka. U tom smislu se verovatno pomalo udaljavam od običnog sveta. Ali kao stvar principa, nikada nisam nedostupan. To ne radim. Uvek sam dostupan. Međutim, tada nije lako dati svoj broj telefona celom svetu i reći: „U redu, možete me zvati u bilo koje vreme.” Tada bih sve vreme sedeo i primao pozive. Ne dajem nikom prednost u tom smislu. Svi oni koji me vole, imaju me. Ovo je suština. Nije važan pol, vreme, prostor, bilo koje mesto.  Kad me ljudi vole, ja uzvraćam tu ljubav. Ja sam kao ogledalo. Na ono što dobijem, spontano odreagujem, bez razmišljanja. Tu nema uma. Ne postoji faktor uma. Tako da su svi koji su povezani sa mnom moji rođaci, i ja sam dostupan za sve njih u kojem god kapacitetu je to moguće. Ponekad je fizički teško da budete sve, jer fizičko telo ima svoja ograničenja. Međutim, u energetskom smislu, pobrinem se da dam ono što je potrebno u kojem god kapacitetu je moguće.

Dakle, svima sam dostupan. Ne diskriminišem. Ne pravim čak ni razliku između mojih pratilaca i pratilaca nekog drugog gurua. Svakog gledam kao ljudsko biće koje živi u mom vremenu. Oni koji dođu kod mene, osećam da mi ih je Tradicija poslala. Poštujem ih. Najviše ili najmanje što možete dati je poštovanje, i ja to činim.

mohanji-5

Učiniti sebe dostupnim je najveći dar, najviša duhovna praksa koju možete dostići. – Mohanđi

OSLOBOĐENJE

P: Kad bi trebalo da izgovorite samo jednu duhovnu rečenicu ljudima koji još nisu pronašli put do Vas, kako bi ona glasila?

M: Rekao bih jednu frazu koju je potrebno da svi razumemo i sledimo, a to je „OSLOBOĐENJE!“ Oslobođeni ste pri svom rođenju i pri smrti. Između toga, dok mislimo o životu ili egzistenciji, moramo se uvek setiti da smo rođeni sami i da ćemo umreti sami. Zato budite dobrota, budite saosećajnost, budite ljubav, i izrazite oslobođenje dok postojite. Kad kažem da izrazite oslobođenje dok postojite, to samo znači da možete imati sve na svetu što vam je dato bez krivice, i takođe da to možete iskusiti bez krivice. A u isto vreme, setite se da je to sve privremeno, ništa vam neće pripadati zauvek. Sve što vam je dato, dala vam je sudbina, i sudbina će vam to oduzeti. Šta god da vreme kreira, vreme će i izbrisati. Ako imate jasnu svest o tome kako vreme funkcioniše, znaćete da će čak i nas izbrisati u određenom trenutku.

Šta god da vidite iznutra i spolja, sve se menja i nastavlja da se menja. Ovo bi trebalo jasno razumeti i držati ga se, te ostati uz razumevanje „oslobođenja“. Kad kažem „oslobođenje“, još jednom ponavljam, budite svesni da je sve privremeno, sve vaše veze, sve vaše materijalne stvari, sve vaše želje, sve je privremeno. Ako ste ovoga svesni i ako vam je ovo jasno, osećaćete se smireno u svakom trenutku. U suprotnom će vas kontrolisati želje, različite situacije koje vas okružuju, i tada ćete se osećati  zaglavljeno. Ovo je suprotno od „oslobođenja“. Ako bih izabrao jednu reč, rekao bih „OSLOBOĐENJE“. Kontemplirajte na „oslobođenju“, ostanite uz „oslobođenje“, razumite „oslobođenje“, okupirajte svoj um „oslobođenjem“, i videćete šta će se u životu desiti. Imaćete predivan život.

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Intervju sa Mohanđijem uradila: Branislava Mićić, novinar časopisa ONA magazin
Prevela i lektorisala: Tijana Sladoje
Uredila: Staša Mišić

Advertisements

Susret sa bezvremenim Svecem sa Himalaja – Treći deo

January 13, 2018 at 3:33 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment
mohanji-in-himalayas1-e1311426051999

Ti si dao ovaj život. Ti si dao ovaj dah! Ovaj život pripada TEBI. Ja ne postojim. Samo Ti Postojiš, Moj Vrhovni Gospode.

Ramanov put je bio čist. Gubitak njegovih najmilijih i najbližih članova porodice stvorio je ogroman vakuum iznutra, ali ipak pre smrti Ramanova majka mu je dala jasno odredište i čvrstu svrhu u životu koju je trebalo da ostvari u danima koji su sledili. Imao je čvrstu veru u majčine reči. Tako je odlučio da krene prema severu. Gde je sever? Sa njegove desne strane sunce je izlazilo, a sa leve sunce je zalazilo. Put između je bio njegov put. Nije znao ništa više, a nije ni bilo potrebno da zna.

mohanji-in-tapovan

Jedini mogući Put – je Put ispred nas.

Kako je koračao svojim majušnim koracima na putu ka konačnom oslobođenju, majstori koji su ga vodili išli su deset koraka ispred njega. Uvek je tako. Jednom kada su uverenje, odlučnost i posvećenost apsolutni, Majstori, Bog ili Univerzum pomažu da se ispuni zadatak.

Raman je lutao ceo dan, pri zalasku sunca pronašao je jednu terasu od naizgled nekorišćene građevine, blizu staze koja je vodila ka selu, i odlučio je da provede noć tu. Tu se nalazio bunar u dvorištu. Ugledao je kofu i shvatio je da se ovaj bunar koristi. Možda su njome seljani u blizini uzimali vodu iz ovog bunara. Umio je lice i popio malo vode. Nije osećao nikakvu glad, iako nije jeo ništa još od majčine smrti. Dok je sedeo na verandi gledajući u zalazak sunca, jedna stara žena se pojavila ispred njega. Bezubi osmeh je osvetlio njeno izborano lice. Izgledala je poput skitnice.

Sela je pored Ramana i upitala ga je: „Šta nosiš svojim stvarima?‟ Raman je odgovorio: „Nešto pirinča i nekoliko novčića, i nekoliko poveza za preko kukova.‟ Rekla je: „Hajde da skuvamo pirinač.‟ Raman je otvori svoju krpenu torbu i stavio pirinač u njenu posudu. Otišla je do bunara, oprala pirinač, stavila nekoliko kamenčića unutra, napravila je mesto za vatru, uzela nekoliko suvih štapova i sasušenu kravlju balegu koja se nalazila okolo, stavila sve to ispod posude i upalila šibicom. Ubrzo je pirinač bio gotov. Podelili su ga. Stara žena je dala Ramanu većinu porcije, što nije bilo mnogo, a ona je pijela ostatak. Podelili su i supu od pirinča. Do tada je sunce već zašlo. Bilo je prilično mračno. Delimična mesečina je osvetlila nebo. Osim Ramana i stare žene nije bilo nigde nikog vidljivog u blizini. Stara žena je počistila verandu prekrivenu prašinom i suvim lišćem, raširila je na nju mnogo krpa koje je nosila, i pozvala Ramana da spava sa njom. Na trenutak, Raman je osetio kao da ga je majka pozvala. U tami je glas ove stare žene bio nalik glasu njegove majke. Raman je legao pored stare dame. Rekla je: „Nisam mogla da pronađem nimalo hrane ceo dan. Ti si bio gladan takođe. Ali, ti si mi dao sve što si imao. Blagosiljam te, sine moj, da nikada u životu ne budeš gladan. Moje reči nikada neće biti uzaludne. Blagosiljam te.‟ Raman je već bio prilično umoran i pospan. Utonuo je u dubok san, poput transa. Poslednjih nekoliko rečenica koje je čuo od ove stare žene su otišle u njegovu podsvest, kao uverenje i istovremeno važan pravac: „Nikada ne dozvoli prašini da se nastani u tvojoj svesti. Budi na oprezu. Pazi. Inercija uvek vreba iza ćoška. Nije uvek lako počistiti prašinu i povratiti uobičajeni sjaj, posebno ako se prašina nagomila. To može trajati životima. Možda me više nikada nećeš videti. Ali, zapamti, tvoja majka je sa tobom. Ona će te štititi sve dok ne stigneš na konačno odredište. Ona te čuva sada i ona će te čuvati sve dok ne budeš u sigurnim rukama u cartsvu Svemoćnog. Ona odlaže svoje dalje živote za tvoje dobro. Ona je božanska duša. Ona zna ko si ti i koja je svrha tvog rođenja. Odlučila je da ide sa tobom, do kraja. Nećeš je videti, ali osećaćeš ponekad njeno prisustvo. Ona me je poslala danas. Ona će slati još više ljudi, moćnijih od mene, da ti pomognu na ovom putovanju. To je božanska saradnja.‟ Ove reči su zauvek ostale sa Ramanom kao podsetnik u danima povremene nesigurnosti, ponovo u njegovom umu.

old-village-well1

Elementi su esencijalni za Zemaljsko Postojanje. Ipak, uzdignuće u svesnosti stvara promenu u potrebama.

Raman je delimično razumeo reči stare žene. Međutim, bio je toliko umoran da je utonuo u stanje transa. Kada se ujutu probudio, žena je već nestala. Bile su tu mlade devojke koje su se igrale u otvorenom dvorištu, i neke žene koje su uzimale vodu iz bunara. Ustao je, prišao je bunaru i zamolio za malo vode. Punačka žena je upitno gledala u njega, ali bez pitanja sipala mu je vodu u ruke. Umio je lice i usta. Uzeo je nekoliko listova sa mango drveta i oprao njima zube. Kada je žena otišla sa decom, on se okupao, oprao svoj povez za preko kukova i vezao drugi oko sebe. Ugledao je plod manga koji mu je bio na dohvat ruke. Ubrao ga je i pojeo. Zatim je uzeo svoj povez za preko kukova koji je stavio na sušenje, složio ga i spakovao u krpenu torbu, ponovo se uputivši prema severu.

Spajanje Velikih Okeana

merger-of-oceans

Tradicija spaja sve Okeane Univerzuma u savršenu harmoniju i jedinstvo u postojanju.

Celokupno Ramanovo putovanje se može podeliti na tri dela. Prvi deo – nakon što napušta rodni grad, upoznaje brahmina sveštenika i ostaje u njegovoj kući nekoliko godina dok ne nauči sanskrit i mantre. Drugi deo-susret sa Atmanandom, i treći deo-napuštanje Atmanande i stvarno putovanje prema Badrinatu, sam.

Sveštenik je živeo u maloj kući blizu reke. Raman je pešačio danima i noćima kako bi stigao do sveštenikovog boravišta. U svari, on je bio vođen do tamo. Osim jednog incidenta gde je jedan pohlepan trgovac pokušao da zarobi Ramana kako bi radio u njegovoj prodavnici, njegovo putovanje je teklo prilično glatko. Stalno je dobijao pomoć i, začuđujuće, baš kad bi mu je pomoć bila potrebna. Trgovac mu je dao nešto hrane, a zatim ga je zarobio da radi kao pomoć u kući. Sakrio je Ramanovu torbu u kojoj su se nalazile njegove stvari i nekoliko novčića koje mu je majka dala. Ovo je bio način da trgovac osigura da će Raman ostati sa njim. Međutim, usled obrta događaja u kom se dogodila svađa u komšiluku, u svom tom haosu Raman je pobegao iz svog zatočeništva, bez ijedne stvari. Dakle, sudbina mu je oduzela čak i to malo zemaljskih stvari. Išao je praznih ruku prema severu. Dok je jednom spavao u gostionici hrama na putu, koji je bio namenjen za besplatan smeštaj putnika, sredovečni sveštenik je ugledao tog malog usamljenog Brahmina dečaka Ramana, i iz sažaljenja ga poveo svojoj kući. Nakon službe koju je vodio kao sveštenik u hramu, a koja je trajala satima, učio je decu Bramina iz komšiluka sanskrit, Vede, Upanišade i mantre koje su se koristile pri puđi (*pooja = obred u čast bogova) ili molitvama. U to vreme imao je 17 studenata. Raman mu se pridružio kao 18.

Raman je ostao sa braminskim sveštenikom pomažući njemu i njegovoj maloj porodici (koju je činila njegova pobožna žena i lepa, otmena ćerka) u kućnim poslovima. Uvek je pratio sveštenika. Prisustvovao je časovima bez izostanaka i za nekoliko godina Raman je postao prilično dobro upućen u sanskrit, Vede i Upanišade. Mogao je takođe da izvodi rituale puđe (predložena forma ritualnog obožavanja) i mnogo puta, kad se sveštenik, njegov učitelj, ne bi osećao dobro, on je izvodio obrede u hramu, toliko sistematično da su svi posvećenici voleli i poštovali Ramana.

brahmin1

Tradicija je donela Sisteme za Oslobođenje. Sistemi često ograničavaju one koji ne znaju.

Svakodnevno se Raman budio zajedno sa Bramin sveštenikom u tri ujutru (vreme Brama Muhurte) i odlazio bi sa njim do obližnje reke da se okupa i dovrši jutarnje rituale koje je su brahmini izvodili. Reka je bila široka, ali prilično plitka blizu obale. Zajeno su mantrali su Gajatri mantru i zaranjali u reku zajedno sa još mnogo drugih bramina. Prali su svoju odeću i stavljali je da se suši, vezujući je za stubove natstrešnica (gde se odlazilo posle kupanja) koje su se nalazili na nekoliko koraka od obale. Svi brahmini su zajedno mantrali u ranim jutarnjim satima, što je stvaralo lepe vibracije svuda u okruženju. Sveštenik i Raman bi tada nastavili ka hramu da upale lampe, da okupaju božanstva, promene im kostime, ukrase ih i da izvedu redovni ritual bogosluženja, svakog dana bez prestanka, bez obzira da li je padala kiša ili je vreme bilo hladno. Kada bi završili sa tim, i otvarali vrata hrama za arati, hodnik hrama bi bio pun posvećenika. Lampa za arati je imala pet fitilja koji su predstavljali pet elemenata, pet prana, pet koša itd., i što je od suštinske važnosti, element vatre u nama. Vlažna odeća se koristila za držanje lampe, kako bi se dlanovi zaštitili od toplote, predstavljajući element vode, neophodan za održavanje života na zemlji. Lepeza od pera pauna predstavlja element vazduha. Cvet predstavlja element zemlje. Lepeza repa jaka (krupno goveče sa Tibeta) predstavlja suptilnu formu etra. Dakle, pet elemenata koji čine zemaljsko postojanje se nude Gospodu. Zajedno sa tim, mirisni štapić koji predstavlja čistotu našeg stanja, miris čiste svesti, se nudi takođe. Tako mi nudimo svaki aspekt našeg postojanja svemoćnom Gospodu i živimo naš život u potpunoj predaji Njegovoj volji.

Nakon aratija primakli bi lampu posvećenicima da se pročiste tom vatrom koja je uhvatila suštinu božanskog. Sveštenci su takođe nudili pastu od sandalovine posvećenicima da je nanesu na treće oko, kako bi smanjili toplotu koja je izazvana intenzivnim molitvama prenetim kroz treće oko (zatvorenih očiju) i cveće, koje je predstavljalo  zemlju, da ostanu uzemljeni, ali ipak u potpunosti zahvalni. Dan je započinjao molitvama za zemlju, da nam oprosti za hodanje po njoj, ili njenom telu (zemljino telo; zemlja kao Majka Zemlja). Zemlja nama je poklon od Boga, data za ispunjenje naših želja ili kako bismo iscrpeli vasane zemaljske prirode. Cveće nas podseća na ovaj jako lep poklonod Boga, sa upozorenjem da se brinemo o njoj nežno, sa pažnjom, kao kad držimo u ruci osetljiv, nežan cvet.

mohanji-arati

Neka svako delo budu cveće pred stopalima Gurua koji predstavlja tradiciju. Neka naši životi budu ispunjeni.

Raman nije imao priliku da živi sa svojim ocem dugo jer mu je otac umro kada je Raman bio veoma mali. Stoga nije mogao da iskusi način života sveštenika u hramu. Ovde, živeći sa guruom, naučio je stil života brahminskih sveštenika i takođe je upoznao čist i pobožan način života čitave porodice, potpuno prepuštene tradiciji i Gospodu. Nikada ih nije čuo da se svađaju ili čak da se nameću jedni drugima.

Isto tako, njihova mlada ćerka se takođe uvek ponašala pristojno i nesebično. On ih nikada nije video da je savetuju ili obučavaju. Izgledalo je kao da je pokupila kvalitete spontano, kao deo svoje prarabde. Nikada nije video da su lutajući monasi ili prosjaci otišli bez hrane, odeće ili novca iz njihove kuće. Svakoga su smatrali gostom koji je predstavljao Boga i davali su mu šta god su imali u tom trenutku ili ono što bi mogli da podele. Duboka harmonija, čvrsto ukorenjena u duhovnom uverenju i veri, postojala je u čitavom domaćinstvu. To je Ramanu pružilo stabilnost i blagostanje za vreme njegovog formiranja. Uvek su Ramana tretirali kao da je deo njihove porodice. Nikada nisu pokazivali nikakav oblik diskriminacije. On se tamo nikada nije osećao strancem. Bila mu je data potpuna sloboda u kući i delili su sve što su imali sa njim takođe. Oni nisu bili posebno bogati u smislu materijalnog bogatstva. Ali, bili su veoma bogati u srcu, što je mnogo vrednije i trajnije.

Sveštenik i njegova porodica su se uvek budili u tri ujutru i uvek su u devet uveče odlazili na spavanje. Večerali su uvek u sedam sati. Jeli su samo satvičnu hranu, napravljenu od povrća koje je raslo iznad tla i koje je grejalo sunce. Nikada nisu konzumirali korene neke biljke ili koru biljke ili drveta. Imali su kravu i tele kod kuće. Kravu i tele su tretirali kao da su članove porodice, sa uzvišenom ljubavlju i brigom, i uvek su se starali da tele dobije dovoljno mleka pre nego što oni mleko uzmu za svoje potrebe. Tele je uvek bilo slobodno i moglo je da uzima majčino mleko kad god je želelo. Nikada ne bi prodali kravu kada bi joj mleko presušilo. Služili bi je istom posvećenošću i brigom, sa zahvalnošću za njeno nesebično služenje koje im je ona pružala. Raman je naučio veoma važnu lekciju o izražavanju zahvalnosti prema svim bićima i ništa nije uzimao „zdravo za gotovo‟. Shvatio je da prijatne vibracije koje svako biće stvara kada je obasipano ljubavlju, harmonizuju celu atmosferu, posebno u domovima gde je ljubav preovladava u izobilju. Blagostanje svih bića na Zemlji reflektuje se na celu Zemlju i izvan nje. To otklanja sve emocionalne blokade i milost teče u izobilju.

kamadhenu

Krava predstavlja nesebičnost Majčinstva. Poštujemo sva bića koja nas služe. Izražavamo zahvalnost prema svim bićima.

Nakon pet godina boravka Raman je završio svoje obrazovanje. Odlučio je da nastavi svoje putovanje. Sveštenik i njegova žena su rekli Ramanu da ostane još nekoliko godina. Ali, Raman je već odlučio da nastavi svoje putovanje ka severu. Bio je to Sam Bog u formi prosjaka koji je došao u njihovu kuću i rekao Ramanu, dok mu je on davao kuvani pirinač: „Sine, vreme je da opet putuješ. Ovo nije ni tvoje boravište ni tvoje odredište. Vreme je da napustiš ovo mesto.‟

Raman im je ispričao sve o svom slučaju i datom zavetu. Nisu se više protivili njegovim odlukama. Raman je gajio drvo manga u njihovoj bašti. Za pet godina dalo je nekoliko plodova. Oprao ih je, stavio pet manga na tanjir i prineo stopalima svog gurua rekavši: „Svami, ovo je moja guru dakšina tebi. Ja sam dužan sam i zahvalan tebi i tvojoj porodici za sve što ste mi dali, hranu, sklonište, znanje i iznad svega – bezuslovnu ljubav prema siromašnom, beskućnom dečaku. Kako drvo manga bude raslo, rašće i vaše bogatstvo.

Neće vam ništa nedostajati u životu.‟ Guru je blagosiljao Ramana, podigao ga i zagrlio. Oprostivši se od divne porodice, Raman je još jednom započeo svoje putovanje ka severu. (Ramanova predviđanja i blagoslovi su sigurno urodila plodom. U kasnijim godinama sveštenik i njegova porodica su nasledili ogromno bogastvo, a njihova ćerka je dobila veoma pobožnog i isto tako bogatog muža. Živeli su srećno do kraja života. Ali se nikada nisu razmetali niti bili egoistični i uvek su vodili jednostavan život, u predaji i zahvalnosti božanstvima kojima su se molili. Sveštenik je nastavio da radi svoj posao u hramovima i podučava decu).

mohanji-in-a-boat2

Dolazim sa mesta gde se Veliki Okeani spajaju. Došao sam praznih ruku. Vratiću se praznih ruku. Sve što imam, dajem vama.

Svami Atmananda Čaintanja je rekao jednom od svojih stalnih pratilaca, Svamiju Čidanandi: „Dečak koji pripada mestu gde se „ogromni okeani spajaju‟ je stigao na Konkan zemlju. Moramo ga upoznati.‟ Svami Čidananda (Manav) je pitao Atmanandu: „Koliko je on značajan za nas? Nikada ne idi u potragu za učenicima!!!‟ Atmananda se smejao i rekao: „On je značajan za tradiciju. Ja nisam samo čovek. Ja sam tradicija.‟ Iako je Čidananda naučio da ne postavlja pitanja i da uči kroz praktične lekcije koje život i Guru daju, što je način na koji tradicija funkcioniše, nepromišljeno je rekao: „Koja tradicija?‟ Šetali su. Iznenada je Atmananda  stao, okrenuo se, i gledao direktno u Čidanandine oči neko vreme. Čidananda je osetio kako njegovi nervi i meridijani podrhtavaju pod tim intenzivnim pogledom. Njegovo celo telo je počelo da drhti. Znoj je počeo da izlazi iz svake pore njegovog tela. Video je veoma jak intenzitet i moć kao da je to sam Bog Šiva. Osetio se paralozovano, nepokretno. Stajao je zaleđen. Osetio je kako mu treće oko gori i puca. Kičma mu je postala poput vrele šipke!

dattatreya

Gospod Datatreja – Adi Guru – Tradicija večno teče.

Atmananda je govorio tihim, dubokim glasom: „Navnat tradicija. Gospod Krišna je pozvao sva viša bića pre nego što je napustio svoj fizički oblik i saopštio  im je da se svrha i poruka od Njegovog avatara mora nastaviti u celom univerzumu. Odabrao je devetoro ljudi kao svoje izaslanike. Oni su Nav Nat sveci. To su Matsjendranat, Goraknat, Đalendarnat, Kanifnat, Gahininat, Bartarinat, Revenanat, Čarpatinat i Naganat. Gospod Datatreja je Param Guru koji je započeo tradiciju. Oni su devet Narajana. Ime „Narajana‟ znači „čovekovo odredište‟. Sam Gospod Krišna Narajana je sazvao svih devet Narajana, koji su Njegova projekcija u Njegovom prisustvu, i naredio formiranje Nat sampradaje (*sampradaya = tradicija, duhovna loza). Tako je Krišna proširio Sebe na mnoge. Svrha je bila nastavak održanja darme. Carstvo ili „karma bumi‟ predstavlja ceo univerzum. Svaki Nat Guru ispoljavao je duboku mudrost i poseban i  jedinstven karakter i karakteristiku koja je navodila ljude da se pitaju da li su oni zaista deo Nat tradicije. Neki su naglašavali jogu, neki samo posmatranje tišine, neki posvećenost, a neki znanje. Neki su naglašavali veru i strpljenje, dok su neki opet naglašavali čistotu, nenasilje i veru na svim nivoima. Nat tradicija je poput mreže. U naizgled različitostima postoji ekstremno jedinstvo i svrsishodnost. Svi Nat gurui deluju kao jedno biće, jedan dah, iako svaki guru prikazuje drugačiju metodu. Postoji ekstremno jedinstvo i raznoliki izrazi. Neki od svetaca tradicije su izabrali da izgore poput sveće, davajući svetlost i čistotu haotičnom svetu. Odlučili su da se nastane na visini od oko 4500 metara na Himalajima, u pećinama skrivenim u ledu, daleko od ljudskog oka. Oni obnavljaju svoje sopstveno seme unazad kroz joga sidije i sijaju kao sjajni crvi. Oni su emitori svetlosti. Oni tiho šalju umirujuću energiju celom svetu. Oni su intenzivni. To je njihova misija. Kada dođe vreme da napuste svoje telo, oni došetaju do obližnjeg bazena, izvuku svoju dušu, ćeliju po ćeliju do vrha glave i oslobode se (svoju dušu) iz svog tela. Odbacuju svoja tela u vodi. Uvek biraju smadi (*samadhi = grobnica) u vodi. Oni žive samo za svet, ne za sebe. Njihova molitva je: „Neka ceo svet zajedno sa mnogim bićima bude spašen i uzdignut u svesti, osim nas.‟ Oni žrtvuju ceo svoj život zarad sveta, neumoljivo, ne očekujući ništa zauzvrat, čak ni zahvalnost. Neki sveci iz tradicije biraju da budu među ljudima, na tržnici, kao vi i ja, da pokažu darmu postojanja. Većina Nat Gurua nema nijednog formalnog Gurua. Oni su izabrani i vođeni od strane božanskog, iskljčivo na osnovu njihove zasluge. Prema tome, ovde nema inicijacija. Običan čovek ne može razumeti niti ceniti ovu istinu. On će propustiti veliku poruku koju oni nose.‟

 

navnath-tradition

Gospod Krišna je stvorio devet Narajana iz svog beskonačnog stanja, Gospod Datatreja je to evoluirao, čitav univerzum ga je odnegovala… Čitava tradicija je obuhvaćena.

 „Svako od nas je različit i neuporediv. Svaki Nat Guru prikazuje različite aspekte života i življenja. Oni su obično pristojni, ali ponekad i izuzetno nepristojni, ali samo da bi poslužili određenim svrhama. Svi su izuzetno moćni, a opet izuzetno nenametljivi. Samo oni koji imaju oči da vide, prepoznaće ih. Jako je teško da se prepozna nenametljivog Nat Guru. Čak i ako ih neko prepozna, jako je teško prati ih. Čak iako neko prati Nat Gurua, jako je teško dobiti od njega bilo šta, osim ako se ne predate i ne rastvorite sebe u potpunosti. Drugi će samo gledati i nikada neće razumeti niti će imati koristi. A naša tradicija je otvorena reka. Nema inicijacija. Niko sa sebičnim motivima ne može ući u ovu reku. On će biti ubijen i bačen u blato. Samo dobre duše i istinski vernici mogu da uđu u ovu reku. Navnat Guru će putovati preko Sedam svetova i Sedam okeana kako bi pronašao i spasio čistu dušu. Dostojnost je jedini kriterijum. Dostojnost se postiže kroz Čistotu. Čistota se postiže kroz Uverenje, Predanoct i Doslednost. Tradicija je stvorena kako bi širila poruku čiste ljubavi izvan svih granica, i kako bi se sačuvala krajnja darma postojanja.‟

Ova poruka je bukvalno prošla kroz Čidanandu. Stajao je u stanju transa satima, potpuno paralizovan. Kada je izašao iz transa, bila je kasna noć i nije bilo nikoga u okolini. Shvatio je da su Svamiji otišli prema Konkan zemlji. Hodao je što je brže mogao u pravcu Konkan zemlje. Pešačio je celu noć i do jutra je pronašao Svamija Atmanandu i njegovu pratnju i pridružio im se. Atmananda nije obraćao pažnju na Čidanandu, iako je video da im se pridružio. Ovo je bilo tipično za Atmanandu. Jedan pogled je značio isto kao svečana dobrodošlica! On nikada nije verovao u formalnosti, premda je verovao u disciplinu; disciplina kao štap za šetnju na putu čistote.

oceans

Tradicija nikada ne napušta ruku Istinskog Tragaoca. Guru prevazilazi Okeane Postojanja da bi bio sa Istinskim Tragaocem. Ovo je obećanje Tradicije u kojoj je dostojnost jedini uslov.

Tri dana kasnije, Atmananda i cela Njegova pratnja su stigli u Konkan. Atmananda i njegovi ljudi su nastavili da idu sve dok nisu stigli do ogromnog Banjan drveta. Tamo je bilo mnogo muškaraca, žena i dece koji su spavali na ručno napravljenoj odmorištu ispod drveta. Bilo je to rano ujutru. Atmananda je otišao pravo kod Ramana, dodirnuo mu treće oko i rekao: „Probudi se.‟ Kao hipnotizovan, Raman je ustao. Zurio je u oči Atmanande minut ili dva. Atmananda je ustao. Raman se spustio dole do njegovih stopala, dugo je držao oba stopala i ljubio ih iznova. On je prepoznao tradiciju više nego sveca. Nije se nikada ranije fizički sreo sa Atmanandom. Raman je pronašao svoju tradiciju u očima sveca. To je bilo nepogrešivo. Istina odjekuje u dubini jedne svesti. Niko je ne može propusti kada se susretne sa večnom istinom.

Raman je putovao sa Atmanandom i njegovom pratnjom pet godina. Kad su bili u Varanasiju, Atmananda je pozvao Ramana i rekao mu:„Moraš sada da ideš. Moraš da ideš dalje ka severu. Imaš sve sidije. Nikada ih ne pokazuj u ime slave ili moći. Nikada ih ne pokazuj pred skepticima ili moćnicima radi priznanja ili novca. Nemoj biti „vidljiv‟ bespotrebno. Budi vidljiv samo za one koji dođu sa Čistotom i Verom. Ne mešaj se u budućnost ljudi. Ostani u njihovoj sadašnjosti. Vodi ih u sadašnjosti. Postaćeš veliki majstor i svetionik naše tradicije. Tvoja nevidljivost i nepobedivost će biti tvoja snaga. Obična karmička bića te neće prepoznati. Oni koji te prepoznaju će biti iz naše tradicije. Oni su dostojni. Uvek ću biti sa tobom.‟

„Budi uvek svestan svoje kičme, posebno tanke niti koja prolazi kroz tvoju kičmu povezujući tako polove tvoje svesti. To su tvoje stepenice.‟

divine_mother_collage_11

Ženstvenost je božanska i fluidna. Ženstvenost je moć u pozadini  stvaranja i izdržavanja. Gde god je ženstvenost poštovana, harmonija preovladava.

 „Telesna iskušenja su neizbežna. Ali, dao sam ti mudrost i svesnost da vidiš izvan vidljivog. Nikada nećeš biti pogođen telom, svojim ili tuđim. Oba će biti pod tvojom kontrolom. U ekstremnim uslovima bolje je udovoljiti sebi nego se uplesti u zamku. Uplitanje vodi ka karmi. Karma te vuče nadole.  Žene su jedisntvena stvorenja. One predstavljaju šakti, kreativnu dimenziju Parabrame (vrhovne svesti). One su moćne, ali ipak fluidne. One su fleksibilne, a kreativnost postaje ispunjenje njih kao majki. One su višedimenzionalne. Trebalo bi da budu duboko poštovane. Zadovoljenje nije greh. Ako postane uplitanje, onda je to vezivanje. To sprečava oslobođenje. Emocije zajedno sa uplitanjem sprečavaju oslobođenje. Sve što sprečava oslobođenje je greh za dušu. Pazi se.‟

Raman je imao 18 godina. Bio je na pragu svoje mladosti. Započeo je svoje krajnje putovanje u potpunom odricanju. Korak po korak išao je sve više i više prema Himalajima. Zbog milosti tradicije, ništa ga nije pogađalo. Priroda mu je obezbeđivala hranu i vodu. Naučio je kroz svoju doslednu praksu da ostane izvan elemenata i njihovih zahteva. Telo je sačinjeno od elemenata koji su sastavljeni zajedno jer imaju svrhu, i oni će se rastvoriti kada svrha bude gotova. U Badrinatu je postigao da se u potpunosti odrekne od svega. Upoznao je mnogo majstora. Mnogi od njih su ga vodili i štitili. I on je tamo ostao, potpuno nevidljiv ljudskim očima, sve dok ga dva putnika nisu otkrila. On je star vekovima. Ali, godine nemaju vrednost. On bi mogao da živi zauvek ako to poželi, i da napusti telo ako tako hoće.

Ovo je ono što su putnici shvatili iz druženja sa Velikim Svecem koji, u najmanju ruku, nije imao ni ime, ni adresu, ni identitet. U svetu gde se ljudi takmiče da stvore imidž, svetac živi kao jak podsetnik da „MI MORAMO NAPUSTITI SVE OVDE KADA KONAČNO ODEMO. Ništa što pripada zemlji ili je uzeto od nje ne može se poneti sa sobom u druge dimenzije. Oslobođeno postojanje je jedino što je vredno.‟

Kada je učenik spreman, učitelj se pojavljuje. Učitelj ne može dati ništa studentu koji nije zreo i spreman da primi znanje. Celokupan unuverzum je zajedno kreacija Istinskih Duhovnih Majstora. Čitav univerzum je njihov plan delovanja. Ne postoje zidovi ili granice. Veliki majstori postoje u različitim dimenzijama univerzuma i deluju u istom ritmu ka istoj svrsi. Oni su svi jedno. Oni su mnoštvo formi jer su forme potrebne da bi se izrazili. Ali, izvan svih formi postoji samo jedno biće. Jedan kreator. Jedna kreacija. Jedna svrha.

universe

Svi Veliki Majstori Velikog Univerzuma su Jedna Svest. Oni rade u savršenoj harmoniji na odabranoj lokaciji, bez vezivanja, u oslobođenom stanju u svoj svojoj punini i savršenosti.

Najveća i najznačajnija kreacija našeg Oca je bila relativnost. Zajedno sa relativnošću pojavili su se dualnost, vreme, gravitacija i prostor. Sve je bilo spremno da se dese veliki izrazi. Izrazi su se desili i još uvek se dešavaju na svakom nivou, u svakom momentu. Ne postoji negativno ili pozitivno u apsolutnom smislu. Svi su samo izrazi ove veličanstvene relativnosti.

Otac nikada nije „stvorio‟ nešto više od toga. Njegove kreacije su dalje stvarale mnogo drugih stvari. Otac je rasporedio kreaciju objektivno, baš kao što naša duša objektivno pomaže u dnevnoj kreaciji naših vlastitih realnosti. Šiva i šakti potencijali postoje u svakoj kreaciji. Šakti aspekt koji je oblikovao bića koristeći svest kao osnovu, stvorio je sve što se moglo stvoriti. Kreacija je nastavlja istom jačinom. Ona takođe ima svoje trajanje. Dakle, rastvaranje se takođe događa istovremeno. Na jednoj strain je kreacija, a na drugoj rastvaranje. Kada su ova dva aspekta izgrađena, u igru takođe dolazi postojanje sa svojim trajanjem, između kreacije i rastvaranja. Kreacija sama po sebi ima sopstvene dimenzije. Karakteristično raznolika, ali opet u suštini mudra.

Otac je napravio prvu kreaciju koja je stvorila dalje kreacije. Dakle, iako je ista svest na delu, nivo svesnosti novih kreacija i njihovih daljih kreacija je po svojoj prirodi bio manji. Neke su kreirale samo zavisnosti ili ropstva, isto kao što mi stvaramo robote koji hodaju i pričaju. Oni nemaju specifične identitete. Nastavili su da stvaraju obavezujuća ograničenja na njima kako bi ostali vezani i zarobljeni. Imali su određene obrasce za umnožavanje i vreme bremenitosti kada su se viša bića umnožila po želji, zbog specifične svrhe, i rastvarala su se po želji kada je svrha bila ispunjena. Relativno niža bića funkcionisla su iz ograničene svesti i uglavnom po instiktu čopora.

Svako biće ima nasleđenu dimenziju za postizanje očeve svesti. Međutim, uplitanja, inercija i nedostatak svesnosti sprečavaju ih da vide dalje. Kada se veo neznanja skloni, milošću Gurua, vidljivost postaje stalna. Put postaje dobro osvetljen. Razumevajući volju božanskog, uživajući u božanskom statusu, iz saosećanja, viša bića preuzimaju opipljive forme u različitim uglovima univerzuma, da vode one kojima je vođstvo potrebno. Na zemaljskoj ravni, većina ima samo ljudske potrebe. Njišu se sa karmom. Oni koji su spremni za uzdizanje, uzdićiće se. Čak i da bi spasili jednu takvu dušu, viša bića mogu doći. Svako ima svoju vrednost. Svako je dragocen.

basking-cat

Na putu ne-konformizma, očekivanja su sasečena u korenu. Imidži su često uništeni kako bismo ostali čvrsti na putu fluidnosti i oslobođenja.

Put oslobođenja je put ne-konformizma. Većina svetaca bira da luta kako bi ostali nevezani. Imidži, kao i mesta, utiču na ljude. Imidži utiču na ljudske umove. Kada se imidži promene, um doživljava zbunjenost. Um žudi za imidžima i mi pokušavamo da brzo nadomestimo gubitak datog imidža nečim novim. U većini slučajeva to je nesvesna aktivnost, zbog čega kasnije često zažalimo. Ponekad će iznenadan gubitak imidža izgledati kao rupa bez dna za um, i um će težiti momentalnoj zameni. Često, u nameri da se ispuni ova praznina, biramo sledeći  najbolji imidž ili jednostavno sledeći dostupan identičan imidž, ignorišući upadljive neusklađenosti i nadajući se razvijanju sličnih. Kada okolina pokazuje  nekompatibilnost više nego kompatibilnost, dešavaju se razočaranja. Ljudi postaju dezorjentisani! U šta da veruju? Sve u šta smo do sada verovali je izgubljeno i otišlo je. Zašto se gubitak oseća tako duboko? Zato što je uverenje dalo određena očekivanja, delimično pod uticajem želja a delimično bazirano na realnosti. Ponekad su linije između želje i realnosti toliko tanke i nevidljive da naš um ne razlikuje ili ne prepoznaje šta je šta. Sva ova pitanja postoje samo u svesnom umu. U stanju sna i u stanju dubokog sna, mi smo razumno imuni na takvu bol.

Želim Vam najveću svesnost u ovom životu.

Ostanite blagoslovljeni.

Volim vas uvek

M

mohanji

Nijedna reč nije uzaludna. Nijedna aktivnost nije uzaludna. Sve urodi plodom u određenom trenutku. Tradicija se pobrine za to.

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Nada Raković
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić

 

 

Stanovnik UNIVERZUMA

January 9, 2018 at 8:53 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Intervju sa Mohanđijem objavljen u Sensa magazinu, decembar 2017.

Sudbina, slobodna volja, gubici i spiritualnost su teme koje su se slivale niz razgovor sa Mohanđijem, učiteljem koji vas pronađe, poput kiše tog novembarskog dana…

Mohandji-1

„Sve u životu je uzbudljivo. Čak i ako
tako ne izgleda. Ništa nije slučajno.
Nikada nisam video ništa da je
slučajno“ – Mohanđi

„U jednom životu ste imali veoma dobru vezu sa nekom osobom i ona je pomislila: ‘O, kada bi samo ti bila moja majka!’ ili: ‘Gledam te kao majku’. Ali u tom životu, ti toj osobi nisi majka. I dogodi se to da snažna želja dovede dete u drugom životu u matericu. Ali nije isplaniran život za taj odnos…“

Počinjem ovaj tekst veoma ličnom pričom koja me je dotakla pri susretu sa Mohanđijem. Dok smo se približavale Novom Sadu, njegova saradnica i ja, pitala me je šta ću ga pitati. „Ne znam“, odgovorila sam. „Kada se sretnemo, osetićemo se, znaćemo o čemu ćemo pričati.“ U sobu je ušao nasmejan. „O, zašto se ne smejete više na fotografijama?“, pitala sam ga. „Na njima delujete mnogo ozbiljnije!“ Kroz osmeh, dodirujući kosu poput deteta, rekao je: „Počeo sam više da se smejem, da, na fotografijama…“ Počeli smo priču o duhovnosti. I kroz niti reči i osećaja, došli smo do onoga čime ja počinjem sada. S razlogom. „Onog trenutka kada dođe duša u matericu, kada se dogodi iskustvo materice, posao je ispunjen. I onda duša ne ostaje. To je zatvaranje ciklusa, završavanje. Znači da idete ka oslobođenju. Kada kažem oslobođenje mislim – niste vezani za život, za posao, za imanje. Toga ste svesni i s tim ste mirni, ali niste vezani za to. Kada nemate želja, onda se ne vraćate na Zemlju. Zato se ponekad to iskustvo završi u materici. To je oslobođenje. Deca su vezanost, najjača vezanost je za majku. To se zove „karma majke“, jer je dužnost majke da brine o detetu. To ne možete izbeći. Ali ako se deca ne rađaju, to je dogovor između dve duše: „Iskusiću stanje materice s tobom, osetiću te kao majku, ali se neću inkarnirati i oslobodiću te. Oslobodiću i sebe!“ I to je sve. To se posebno događa kada su duše više prirode, stare duše. Njih ne zanimaju mnogo iskustva na Zemlji, njima je to dosadno. To je stvar oslobađanja, zapamti to…“

Od trenutka kada su moje tri bebe u razmaku od nekoliko godina izgubile srčanu radnju u stomaku, od trenutka kada su me ta iskustva lomila i slamala, čula sam mnogo toga što nije nikako bilo dovoljno da umiri ljudski bol, ali je poput melema ublažavalo rane. Delimično sam čula i ono što mi je i u Novom Sadu, u prostoriji ispunjenoj narandžastom bojom – bojom druge čakre, radosti, kreativnosti, stvaranja – rekao Mohanđi, ali nisam sebi dozvolila – do tog trenutka – da posmatram taj proces kao proces oslobađanja, kao proces ljubavi i uzvišene lepote koja je u pozadini tog gubitka. „Sve u životu je uzbudljivo. Čak i ako tako ne izgleda. Ništa nije slučajno. Nikada nisam video ništa da je slučajno“.

DOBITI DOK GUBIMO

Spajamo se prepoznajući iskustva koja su nas oblikovala. Osećamo i otvaramo srca kada smo sigurni u to da će primiti svetlost. Opuštamo se kada prepoznajemo sebe u drugima. Mohanđija je obeležio gubitak. Izgubio je svoju voljenu ćerku Amu u saobraćajnoj nesreći, a zatim i brak, novac, kompaniju, zdravlje. Kako je izjavio za portal novasvest.com: „Jedno po jedno, Bog je uklonio sve ono za šta sam bio vezan i postavio me čvrsto na stazu duhovne evolucije. Mi moramo mnogo izgubiti, da bismo dobili nešto zauzvrat.” Ljudska patnja u svom najtežem obliku poslužila je svojoj najvećoj svrsi – buđenju učitelja. „Svakoga s kim razgovaram pitam da li postoji sudbina i šta je slobodna volja?“, pitam ga. „Sudbina počinje u materici. Najjača veza je sa majkom, jer pre nego što vas je svet video, ona vas je nosila u materici. Sudbina je predodređena na osnovu vašeg izbora iskustava koje želite da doživite. Postoje milioni stvari u svetu, bilioni. Da biste ih doživeli, koristite čula. Kada jedete, um je sa jezikom. Kada je um sa očima, vidite. Kada je um sa ušima, čujete. Um može da bude samo sa jednim setom organa u jednom trenutku i vaša iskustva se mogu podeliti na dva – sreću i tugu. To je to – ljudski život. Šta će se dogoditi u kom vremenu i na kom mestu – to je sudbina. Zato ponekad deca gube život u materici, to je isto sudbina. Deo sudbine. Slobodna volja je povezana sa budnošću. Način na koji možete da iskusite ono što je sudbina, jeste slobodna volja. Ona je povezana s kvalitetom vaših iskustava, a vaša iskustva su povezana sa sudbinom. Slobodna volja je povezana sa budnošću. Ona je mentalna kategorija, više utisak nego realnost. Mi mislimo da smo odlučili da se danas sretnemo. Sudbina je to već odlučila pre nego što znamo. Sve je određeno, svaki aspekt. Kakav je onda značaj bogova, crkava, hramova? Da vas poravna. Vaša sudbina se događa, a dok se događa – vi se harmonizujete. Šta je posao gurua? Da vam kažu istinu. Nepatvorenu istinu. Guruov posao je jasnost“.

Pozicija menadžera tri logističke firme u okviru Sealand Grupe i iskustvo u poslovnom svetu daju mu dodatni fokus i ekonomiju jezika da vrlo jednostavno objasni velika znanja i da na vrlo praktičan način približi zakone univerzuma. „Karma dolazi iz neispunjenih želja. Neispunjene želje dolaze iz impresija. Impresije dolaze iz sećanja koja su ostala o događajima u našem životu. Sve što smo doživeli smo skupili i poput semena pohranili u našoj svesti. I to može da izazove impresiju. Kao kada, na primer, neko kaže da ne voli neku nacionalnost. Odakle to dolazi? Iz sećanja. Jedan aspekt rezidualnih sećanja jeste – neispunjena želja. Ta želja traži inkarnaciju da bi se ispunila. Inkarnacije koje se ponavljaju su razdvajanje – na primer, postojala je jaka želja koja nije ispunjena, veza koja je stvorena. Naklonost nastala iz sećanja stvara misao, misao stvara impresiju, impresija vodi do akcije. Kada se desi akcija, rezidualno sećanje ostaje pohranjeno. Zato se događaji ponavljaju kao obrazac života. Nečemu se opirete i to ostaje jače u podsvesti. Kad god se nečemu opirete, to sve više jača u podsvesti i postaje obrazac života“.

Mohandji-2

„Sloj po sloj, kako ulazite u sebe
i povezujete se sa svojom prirodom,
postajete moćniji“ – Mohanđi

KO JE JA KOJE SE OPIRE?

„Ono o čemu je Buda najviše govorio je – prihvatanje“, ka Mohanđi. „Šta god da je, prihvati i pusti. Drugo je neopiranje, a to podrazumeva da ne sudite. Šta najviše prosuđujete? Ne situacije. Najviše sudite o sebi. Šta najviše kritikujete? Sebe. S kim se poredite? Kritikujući sebe, osuđujući sebe i potcenjujući sebe – sve je to izraz ega. Impresije stvaraju želje, želje stvaraju misli, misli stvaraju akciju, akcija stvara impresije… Kada nemate mnogo misli, šta se događa? Umiruje se karma. Kada se smanje misli po sekundi, znači da ste slobodniji od karme. Jedan od ključnih preduslova za oslobođenje jeste da imate manje misli po sekundi, jer ste tada sve više u vertikalnom vremenu. To stanje je karakteristično za svece. Nema želje, nema besa, ljutnje, krivice – ničega. U potpunosti ste ono što jeste. Kao dete. Sveci su kao deca. Zato je Šiva nevinost. Ako ne možete da razumete nevinost, ne možete da razumete Šivu. On je čist, kao dete. U tom stanju, vi ste u vertikalnom vremenu i to stanje je prelepo jer niste ni prošlost ni budućnost. Ni sadašnjost. Vi ste jedno, sve je jedno. Tada vaša želja postaje poziv prirodi. Ako kažete: „Neka pada kiša!“ padne kiša, jer ste jedno s elementima. To je tajna moći. Moć dolazi kada ste prazni. Što ste prazniji, to ste moćniji. Moć je u suptilnosti. A to znači da ste razređeniji. Telo je razređeno, um, ego… Svest. Sloj po sloj, kako ulazite u sebe i povezujete se sa svojom prirodom, postajete moćniji“.

Nakon što se Mohanđijev spoljašnji svet srušio, u njegovom unutrašnjem svetu nastupio je potpuni preobražaj – spoznaja u Ja Jesam. Sva iskustva života u izolaciji, agoniji i bolu vodila su ga sve dublje u istraživanje sopstvenog unutrašnjeg sveta i iskustvenog spoznavanja viših nivoa svesti. Vodili su ga ka dubokim unutrašnjim istraživanjima i u stvarnu potragu za smislom i svrhom života. Ali i otkrivanju moći koju svi imamo. „Kako postižete suptilnost? Prvi korak je prihvatanje. Morate da prihvatite sebe kao kompletnu inkarnaciju. Možda vam se nešto ne dopada kod vas, ali to nema nikakvu vrednost. Morate da shvatite da niko nije savršen, niko ne može da bude savršen. Niti treba da bude savršen. Savršenstvo je, takođe, koncept baziran na izvesnom postulatu. Onog trenutka kada shvatite da ne morate da budete savršeni, automatski počinjete da volite sebe. Mi ne volimo sebe jer težimo standardima koji su mit, koji su koncept. Stvarima koje su ljudi osmislili zbog prodaje, zbog tržišta. Da biste bili uspešni treba da prihvatite sebe bez obličja. Nije važno kakvog ste oblika. Hodaćete ovom Zemljom koliko god treba i onog trenutka kada poželite da ste neko drugi, vi ste protiv sebe, protiv svoje inkarnacije. Jer ne možete biti neko drugi. To vas čini slabim. Ljudi koji sebe prihvataju, mnogo su srećniji u životu, bez obzira na to što rade, čak i kada prodaju stvari na ulici. Vaš život je ono što vi jeste, a ne ono što vi želite. Želja je u umu i to vas često čini slabim“.

MAR_2723

„Pustite druge. I kada pričaju loše
o vama, 30 odsto vaše karme se čisti
jer to povređuje ego“ – Mohanđi

PUT KA SOPSTVU

„Oduvek sam verovao da je religija kao mapa“, kaže Mohanđi. „Možete da izaberete da gledate u mapu, ali religija nije ono što vi jeste. Spiritualnost jedino postoji jer je spirit u meni. Ja imam fizički aspekt – telo, mentalni – um, emocionalni aspekt, intelektualni – znanje, ličnost – ego aspekt. Sve to je u meni, ne mogu ništa od toga da negiram, sve je to
deo mog postojanja. Ali sve to energetizuje duša. Spirit. To je moja spiritualnost. To razumevanje da svim ovim stvarima rukovodi moj duh. Onog trenutka kada duh sve napusti, ostaje mrtvo telo. Fizičko, emocionalno, intelektualno – ništa nije važno… Kada kažemo – mi, sve je to prozaično. Kada kažemo: „Ja sam religiozan“, to je zavaravanje. Ne treba vam guru, vi sve to posedujete ako pogledate u sebe. Ako provodite vreme sa sobom, sve znanje će doći. Ne treba neko da dođe i nešto da vam da“. Šta su onda inicijacije, pitam ga. „Inicijacije su kao da vam neko pokaže kurs. Kao kada tražite ulicu i neko vam ukaže kurs, smer. Inicijacije su alat koji nas povezuje sa ultimativnom svešću. Ja pokazujem pravac, ali vi idete dalje sami. Kao poravnanje da nastavite svojim putem“.

Prava duhovnost oslobađa… I dok idemo stazom buđenja, susrećemo se sa terminima koji nas često zbunjuju. Šta su svest, savest, svesnost i budnost, pitam. „Savest je imuni sistem uma. Ako uradite nešto protiv svoje savesti, vaš um je pogođen. Svest je stanje buđenja – postajete svesni da ste ljudsko biće, da živite u Srbiji i tako dalje… Biti svestan svoje savesti je svesnost. Svesnost postoji kada ste budni, kada sanjarite i kada ste u dubokom snu. Gustina naše energije je upravo zbog stanja našeg uma. Kada ste budni, shvatate da ste ličnosti i tada um preuzima. Kada bih te pitao: Ko si ti?, a ti odgovoriš da nisi sigurna, onda si u problemu. Ali ako odgovoriš: Ja sam Jasmina – to je posao uma. Tada ne osećate svesnost u potpunosti. Ali u stanju sna, um spava i svesnost se više izražava. Tada radi podsvesni um. To je um koji se ne meša i u dubokom snu čak ne znate ni da li ste muškarac ili žena, da li je prošlost ili budućnost. Tada se vaše baterije pune jer je svesnost maksimalna. Svesnost ima tri aspekta – biti svestan savesti je budnost. Kada ste uvek svesni, savest radi. Što ste svesniji – prošlost, budućnost i sadašnjost nestaju za vas, postaju jedno, jer svesnost nije u vezi sa vremenom. Što ste svesniji, to ste više u vertikalnom vremenu. Zato ljudi predviđaju, postaju jasnovidi, više razumeju, vide stvari sa daljine, ne postoji prostor za njih… Zato svima kažem da je najbolja investicija tokom života – budnost. Ako ste sve više budni – sve ste svesniji. Ako ste svesniji – vaša savest postaje dominantna. Ako vam je savest čistija – povezani ste sa tišinom. Kada ste povezani sa tišinom – povezani ste sa prirodom svoje duše. Kada ste povezani sa svojom dušom – vi ste moćni, vi ste večni. To je prelaz sa postojanja kao čoveka
na superčoveka“.

Šta je vertikalno vreme?
„Vertikalno vreme je apsolutno vreme. Mi i ne razmišljamo o vertikalnom vremenu jer nam nije važno, jer su naša iskustva vezana za linerano vreme. Krećemo se od prvog otkucaja srca do poslednjeg. Ne možemo imati iskustva koja nisu vezana za telo. Moguće je, ali pod uslovom da ništa ne radite, da ste iznad aktivnosti, da ste neaktivni, ne zbog lenjosti, nego da ne postoji upliv karme. Ništa se ne događa jer nema karme. Jedino u tom stanju možete biti u vertikalnom vremenu, kada prošlost, budućnost i sadašnjost postaju jedno. U knjizi Bha-gavad Gita, u 11. poglavlju, Krišna se pokazuje Arjuni kao vertikalno vreme. Svi oni koji je trebalo da dođu i sa kojima je Arjuna trebalo da se bori, već su došli i poginuli. U vertikalnom vremenu sve se već dogodilo.“

VI STE SVE(ST) 

Kako sebi „dozvoliti da budemo slobodni“, pitala sam, nakon što je Mohanđi objasnio šta je stres: „Stres je stanje uma koji se budi i povezan je sa očekivanjima. Ljutnja je povezana sa očekivanja. Ako dozvolite sebi da budete slobodni, nećete biti ljuti. Nećete dobiti ono što um želi, već ono kakvi vi jeste, kakvim ste sebe napravili. Najpre sagledajte sebe. Pitajte se ko ste vi. Jer tako će vas zaobići stres. Kada sagorimo na poslu, u životu, ko ima koristi od toga? Niko. Važno je da budete mirni. Da shvatite da je sve deo vas. Kada pogledam i vidim Jasminu, onda sam odvojen od tebe. Ali ako pogledam i vidim sebe, onda je to povezanost. Ja nisam odvojen od tebe. Ako misliš da jesam, onda prosuđuješ i sve postaje igra uma. Svi oko vas su vaše srodne duše, zato se i nalaze oko vas. I vaše kolege. Šta mislite, zašto radite baš u toj kompaniji, baš sa tim ljudima? Pustite druge. I kada pričaju loše o vama, 30 odsto vaše karme se čisti jer to povređuje ego. Što više delite stvari na dobro i loše, to više um upravlja vama. Pravila vas vezuju, smanjuju vaš prostor kretanja. Mi smo kao tok… Kada radite iz ljubavi, onda ne razmišljate već delujete prema zakonima ahimse, nenasilja“.

Kažu da je Mohanđi guru koji vas pronađe. Pisali smo o njemu 2013. godine. Najbliži saradnici i novinari Sensa magazina su već godinama na njegovim meditacijama, radionicama i satsanzima. Godinu dana pre našeg susreta, desilo se da sam ga sanjala. „Učitelji te zovu“, rekao mi je naš novinar saradnik. Da, susrete duše dogovore mnogo pre nego što se tela sretnu. Nigde nisam žurila, sve se dogodilo u savršenom trenutku, po savršenom scenariju. Taj svesni, logični deo nas nikada ne može da bude toliko maštovit kao život. „Jasmina… gde smo se mi sreli ranije?“, pitao me je Mohanđi kada smo završili intervju. „Nismo se sreli ranije. Sada se vidimo prvi put“, odgovaram kroz osmeh. „Jesmo. Možda prošle godine?“, nastavlja Mohanđi. „Ne“, odgovaram sada već kroz smeh, jer ja znam da jesmo, ali je bilo neko drugo mesto i druga dimenzija. „Nismo se sreli ranije, bar ne ovako.“ Rastajemo se uz zagrljaj. „Ništa ne moramo da dokazujemo svetu. Kada vas niko ne gleda, kada niste pod okom sveta, onda više volite sebe. Želimo da nas vole drugi, a sami sebe ne volimo. Svet će vas prihvatiti ako vi sebe prihvatite. Svet će vas voleti ako sebe volite“, ostaju mi njegove reči u mislima.

Intervju uradila: Jasmina Stojanović (urednica Sensa magazina)
Fotograf: Marko Milović
Uredila: Staša Mišić

Ostanite ISTRAJNI na putu – Satsang sa Mohanđijem u Novom Sadu, Srbija – drugi deo

January 8, 2018 at 8:10 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

12. novembar 2017.

img_6716-fb

Budite više povezani sa pozitivnim i izražavajte pozitivnost, tako da i društvo bude bolje, i molim vas, razumite, vaše prosvjetljenje i vaše uzdizanje u svestiznači više za društvo nego za vas same. Naravno, vi ste srećni, ali društvo je mnogo srećnije kada postoji puno prosvijetljenih ljudi. – Mohanđi

P: Možete li nam objasniti promene na Zemlji tokom decembra 2017. koje su započele 2012. godine?

M: Ako mi postavljate određeno pitanje, mislim da znate odgovor. Period od 2012. do 2022. je faza promena. Mislim da je većina vas već iskusila te promene. Poslednjih pet godina nisu bile lake. Ono što se dešavalo jeste da je većina planeta bila u opoziciji. Nisam astrolog, to vam kažem sa praktične strane. Kako biste se osećali kad biste ušli u reku čija voda teče nasuprot vama? Hodali biste, ali se ne biste pomerali. To je ono što se događalo poslednjih pet godina i nešto malo više, u proseku skoro šest godina.  Desio se ogroman planetarni preokret 26. oktobra, u pozitivnom smislu. Kada kažem pozitivno ili negativno, to je relativan pojam.  Rekao bih relativno pozitivan i relativno negativan. Kada kažem pozitivno, život teče. Kada kažem negativno, život ne teče. Ljudi su rekli dve stvari, da će se dešavati puno pozitivnih pomeranja početkom decembra. Osećaćete se kao da napokon slobodno dišete. Stvari idu na bolje. Kako vaš život bude tekao dalje tokom decembra, osetićete da ima manje napora. Ovo je jedna strana priče.

Tehnički govoreći, od 2012. do 2022. godine, većina ljudi će prepoznavati istinsku duhovnost nasuprot ritualnoj duhovnosti ili duhovnoj potrazi ka istinskoj duhovnosti. Ova tranzicija je moguća. Vreme pomaže u tranziciji. Neki ljudi su predviđali prirodne katastrofe, zemljotrese i slične stvari sve do 2022, što će biti nepogodno za većinu ljudi, za većinu nacija. Plus što su neki ljudi predvideli da će sigurno biti ratova jer tako će proces recikliranja biti kompletan, ali ja sam na strani optimizma. Ne volim da razmišljam u negativnom smeru i ne volim strah. Strah ne postoji u mom rečniku. Kao što sam rekao ranije, istinska duhovnost će biti vidljivija i pristupačnija.

mar_4227-fb

Ulažite samo u pozitivnost. Bićete čisti iznutra. Pobrinite se da vas niko ne odvuče sa puta. – Mohanđi

Vera nasuprot sumnjama

Šta je istinska duhovnost?

Kombinujući Darmu, Artu, Kamu i Mokšu, Purušarta postaje potpuna. Ljudi će biti više povezani sa pozitivnošću i izražavaće pozitivnost, tako da će i društvo biti bolje. Molim vas shvatite da je vaše prosvjetljenje i vaše uzdizanje u svesti od većeg značaja za društvo nego za vas. Naravno, vi ste srećni, ali društvo je mnogo srećnije kada postoji puno prosvijetljenih ljudi.

Kada postoji pozitivnost, ima jednako i negativnosti u svetu. Nije moguće imati samo pozitivnost. Kako se suprostaviti negativnom? Dozvolite negativnom da bude negativno, povećajte vašu pozitivnost. Mislite pozitivno, pričajte pozitivno, delujte pozitivno na sva tri nivoa stvaranja, misli,reči i dela. Negativno postoji, ne možete ga poreći. Ono će biti tu. Ali ako se protiv negativnog borite negativnim, šta će se dogoditi? Vaše ruke će biti uprljane. Ako se sa negativnim borite kroz više pozitivnosti, šta će se desiti? Ostaćete čisti. Ostaćete čisti i to je vaše pravo stečeno rođenjem. Vaše je pravo da budete čisti. Vaše je pravo da budete moćni. Važno je da znamo da treba ulagati samo u pozitivnost. Ulažite samo u pozitivnost. Nije vredno da trošite svoje vreme ulažući u negativnost. Zamislite da hodate putem istinske duhovnosti što znači postati svoj 100%. Može li se negativno uključiti u ovo? To je vaše putovanje, vaša šetnja. Bilo ko?

Publika: Ne može.

M: Idealno, ne bi trebalo. Ali ono što negativnost čini jeste da dok vi hodate svojim putem, nema problema, ali ona ubacuje sumnju u vaš um. Jedna kap otrova u hranu. Sumnja je jedna kap otrova u hrani. Šta se dešava? Ne možete više da jedete tu hranu. Šta je ovde sumnja? „Jesi li siguran da napreduješ? Jesi li na pravom putu? Jeli ovo pravi guru? Je li ovo pravo vreme?“ Misli poput ovih dolaze i blokiraju vaš napredak. „Ja primenjujem puno metodai ništa se ne dešava.“ Zatim kažete „Hvala lepo“, napuštate sve i postajete negativni. Kap otrova, jedna sumnja će vas učiniti negativnim. Ovo je važno znati. Dakle, narednih meseci, u vremenu koje dolazi, pobrinite se da vas niko ne može odvući sa vašeg puta. Ovo je vaše lično putovanje. Vi sami hodate. Ne možete se porediti sa tuđim napretkom. Morate da hodate sami. Vera vam pomaže. Šta uništava veru? Sumnja. Sumnja uništava veru. Morate imati štap za pešačenje kada idete na daleko putovanje i taj štap se zove vera. Šta je osnovna vera? Vera u sebe. Morate verovati u sebe inače se nećete pomeriti nigde. Zatim, treba da imate vere u vaš put. Zatim, treba da imate vere u odredište. Ne možete imati tri ili četiri odredišta, tada će putovanje biti zbunjujuće. Jedno odredište i to odredište se zove OSLOBOĐENJE.

mar_4285-fb

Iskoristite ovo vreme da: a) uspostavite prihvatanje, b) nastavite da se krećete, c) budete bez konfuzije, sumnji, strahova, ništa od toga, imajte poverenja i veru. Stići ću. – Mohanđi

Dok ne osetite „ja i moj otac smo jedno“, nastavite da hodate. Dok ne iskusite jedinstvo u svesti sa svime oko vas i iznad vas, nastavite da hodate. Važno je da se ovoga setite. Dakle, od decembra pa nadalje, videćete kako se ovo dešava. Iskoristite ovo vreme da: a) uspostavite prihvatanje, b) nastavite da hodate, c) budete bez zbunjenosti, bez sumnji, bez strahova, ništa, imajte poverenje i veru. Stići ću. Ako ste povezani sa bilo kojim majstorom, čak i ako je vaš majstor magarac, nema problema, ali povežite se sa nečim što će vam dati stabilnost tokom vašeg kretanja. I kada nastavite da pitate: „Da li misliš da napredujem?“ Odakle dolazi to pitanje? Iz uma. Ponekad osećate: „Veoma sam blizu prosvjetljenja.“ Kako možete biti blizu prosvjetljenja kada je ono već u vama? Odake dolazi to pitanje? Iz uma. Zato razumite da um projektuje i shvatite  šta ste vi. Vi ste potpuni rođenjem. Ovo smo razumeli od ranije, je li tako? Uvek se setite ko ste vi u ovom životu i šta možete da budete. Mislite o vašem stanju dubokog sna: „Mogu biti srećan bez svega. Ne treba mi ništa da bih bio srećan.“ Ovo je veliko olakšanje, ovo je veliki korak prema slobodi. Sloboda je vaše rođenjem stečeno pravo i vaša istina. Kada neki ljudi dođu kod mene, retko, ne često, kažu, pronašao sam drugog gurua, mogu li daidem? Znate li šta im odgovorim? Molim vas idite, nemojte da propustite šansu. Jer gde će oni otići? To je sve igra uma. Sa takvim umom čak i da sede pored mene, ne mogu im dati ništa. Ako ne postoji prijemčivost, nema davanja. Kada znate da nije guru taj koji ća vam dati prosvjetljenje, jer ono već sedi u vama, guru vam samo pokazuje ogledalo, otkriva vam ga, to je ono što guru radi. On otkriva sve ovo vama jer on je već stigao tamo. Vi ste ti koji hodate, nije guru taj koji će hodati umesto vas. To bi bilo kao da vam je doktor rekao da trčite svakog jutra sat vremena. Vi unajmite nekoga da trči umesto vas tih sat vremena, svakog dana. Je li to dobro? Ne možete da trčite jer ste lenji i zato unajmljujete nekoga. Kažete mu: „Doktor mi je rekao da trčim. Molim te, trči. Ja ne mogu” (smeh). 🙂 To je tako. Prosvjetljenje vam ne može dati ništa spolja. Ono je već u vama, i ono što se dešava tokom duhovne potrage, otkriva se u svoje vreme.

mar_4308-fb

Kada nema misli, mislite li da postoji um? Kada nema smeća, nema potrebe za kantom za smeće. – Mohanđi

Kada kažem stanje bez misli, to je stanje koje prethodi potpunoj svesnosti. Kada nema misli, da li mislite da postoji um? Kada nema smeća, nema potrebe za kantom za smeće. Molim vas, razumite ovo jer govorim o vašem životu, a duhovnost nije komplikovana, ne radi se o tome šta radite već o onome što jeste. Vi mislite: „Radim meditaciju. Radim jogu, dubim na glavi svaki dan.“ To vam ne garantuje da ćete postati prosveteljeni. Umesto toga, uklanjanje misli će vas učiniti prosveteljenim. Neki ljudi kažu: „Radio sam veoma naporno, ali ništa nije došlo u moj život.“ U čemu je tajna izobilja? Unutrašnje bogatstvo. Većina nas unutar sebe gaji siromaštvo umesto bogatstva. Upravo je to ono što se manifestuje. Kada kažem unutrašnje bogatstvo, to je sposobnost da delimo ono što imamo. Nisam rekao da delite novac. Kad god kažemo delite nešto, svi misle na novac. Delite to što imate. Ako imate ljubavi, delite ljubav. Ako imate vremena da podelite, delite vreme. Ako imate znanja, delite znanje. Ako imate novca, delite novac. Šta imate, delite. Dakle, svako ima nešto da podeli. Možete li zamisliti, ako bi se ovodešavalo u Srbiji, kako bi Srbija izgledala? Onda pogledajte svet, sedam milijardi ljudi dele ono što imaju u izobilju, mislite li da bi bilo siromaštva u svetu? Dobrota je znak duhovne zrelosti. Ako ste duhovno zreli, ne posedujete ništa, sve je vaše i vi ste sve- sve stvari, sve što je živo i neživo.

Intelekt

Postoji još jedna zamka u duhovnosti – intelekt. Svako govori o egu kao o blokirajućem faktoru, ali da li ste ikada pomislili da je intelekt taj koji blokira?  Šta se dešava sa intelektom?  Žudnja za više znanja stvoriće gojaznost u vašem mozgu. Postoji mnogo ljudi koji znaju mnogo stvari, ali ne znaju to da prenesu to znanje u iskustvo. Znanje koje sedi u knjigama ostaje kao teret. Kad god uzimamo više nego što nam je potrebno, to vodi ka gojaznosti. Uglavnom, pre nego što se dostigne prosvetljenje mnogo toga mora da se oduči.

mar_4369-fb

Kada vam je dosta da se hranite prekomernim znanjem, tada dolazite kod mene. – Mohanđi

Priča –  Zamke intelekta na duhovnom putu

Jedan čovek je došao kod majstora i rekao mu: „Znaš, guru, pročitao sam sve moguće knjige o prosvetljenju, sada mi je potrebna još samo jedna kap i prosvetljen sam. Neko mi je rekao da si ti veliki majstor i da mi ti možeš dodati tu jednu kap.“

Majstor je rekao: „I ja čekam istu stvar, tu kap koja će mi dati isti efekat!“

Tako se ova osoba razočarala misleći: „Glupi guru.“ I otišao je.

Zatim učenik koje je sedeo pored gurua reče: „Guru, ti si zapravo mogao da mu pomogneš. Ti vodiš sve nas. Zašto ne pomogneš ovom čoveku?“

Tada je guru rekao: „On je zbunjen. On mora da provede godine da bi se odučio od svega što je naučio i da bi isprazniosvoj intelekt.“

To je tako. Jedemo puno hrane, na predivnom švedskom stolu mi želimo sve da pojedemo, onda mislimo, moj stomak je veoma,veoma težak, šta sad da radim?

Dakle, mi smo jeli emocionalno. Mi smo sticali znanje emocionalno. Ono što se dešava na kraju dana jeste da imate previše toga s čime treba da se nosite. Imate mnogo više nego što vam je potrebno. Kada vide nekoga takvog, nakljukanog znanjem, istinski majstori ih puštaju same da jedu još više. Kada vam je dosta jela, tada dolazite kod mene.

Veliki majstor je rekao: „Čovek koji je ponosan na svoj intelekt je poput zatvorenika koji je ponosan na svoju zatvorsku ćeliju.“

mar_4492-fb

Prihvatite sebe takve kakvi ste i prihvatite život takav kakav je. Provoditi vreme sa sobom je važno. – Mohanđi

Postoji puno zamki. Govorim vam ovo kako biste bili oprezni. Mi ćemo biti previše željni da se pretrpamo ovim stvarima, mislići da će nam to pomoći. Ali provedite vreme sa sobom. Smanjite MPS (broj misli po sekundi).  To će vas odvesti brže ka realizaciji nego znanje koje ste skupili, ono čime ste se hranili spolja. Provoditi vreme sa sobom je važno. Postoji puno zamki, ego, intelekt, emocije, prilično puno stvari, zato se ispraznite, oslobodite, uklonite mnogo stvari i ispraznite prostor. Kada je vaš prostor skroz prazan, prosvetljenje se materijalizuje iznutra jer ste vi već to. Zato, ako ste iskreni u vašim željama za prosvetljenjem, ako ste iskreni na putu oslobođenja, pravo je vreme.

Još jednom, prihvatanje. Morate prihvatiti sebe, nemate izbora.Ne brinite o drugm ljudima, to nije važno, ali ako ne prihvatate sebe, niko vas ne može prihvatiti, biće sve isto,stalno ćete se vrteti u krugu emocija. I koja je prednost biti sa guruom? On vas šutne u zadnjicu (smeh).

Publika: (smeh)

Radimo duhovne vežbe ako nam um to dozvoljava. Um želi zonu komfora, ali u duhovnosti, ponekad morate da probijete tu zonu. Volimo je jer možemo da spavamo.

M: Istinski majstori su eksperti u šutanju zadnjice, (smeh) sve dok vam ne bude dosta i onda pobegnete ili ostanete. Jer mi smo previše orjenitisani ka zoni komfora. Radimo duhovne vežbe ako nam um to dozvoljava. Um želi zonu komfora, ali u duhovnosti, morate nekada da probijete tu zonu. Volimo je jer možemo da spavamo.

P: Zašto mnogo ljudi koji krenu putem duhovnosti  žele da se odreknu fizičkog ili seksualnog iskustva? Zašto to smatraju smetnjom ili preprekom u dostizanju svog duhovnog procvata?

collage

Nekada pronalaženje mira znači nemati seks. Celibat razvaljuje!

M: Mislim da je odgovor već u pitanju. Koji deo je zabrinut za seks? U tome je problem jer, gde bi seks trebalo da ostane? Verujem da treba da ostane sa telom. Zašto ostaje sa umom? U tome je problem. Smatram da je seksualnost nešto što je povezano sa telom, jer je u vezi sa produženjem vrste. Da bi se omogućio produžetak vrste, mora postojati seksualnost. Ne samo kod ljudskih bića. Svako biće na zemlji ulazi u tu aktivnost u određenom trenutku svog života. Zašto?  Jer se vrsta mora produžiti. Zbog toga je tvorac stvorio taj efekat. Ali ljudska bića čuvaju stvari u umu, i onda nastaje gomila problema. Ako držite seksualnost sa telom, tada neće biti krivice ili drugih stvari povezanih sa umom. Zato patimo. Verujem da ako seksualnost zadržimo sa telom, telu je potrebna seksualnost, nema problema, ali um to čuva, a kada um nešto čuva, to se uvećava. Ako bilo koji događaj, ako bilo šta što uključite u svoj život ide kroz um, tada to menja svoju formu. Tada to postaje značajno. Postaje problem.Tada dolazi moralnost i razne druge stvari. Šta se dešava? Vi patite i dolazi do osećaja krivice. Kada se javi krivica, nastaje greh. Tako mala stvar postaje ogromna planina.

Moje mišljenje o seksualnosti je veoma jednostavno. Ona je povezana sa telom, i neka sa telom i ostane. To je to. Kad god nešto držimo predugo u svom umu, to postaje teret. Kad god nešto potiskujemo, to postaje teret. Zato vidimo moralnu anarhiju u svetu. Zbog potiskivanja. Ne mislim na seksualnu ili bilo koju drugu anarhiju u tom smislu. Stvar je u tome da kad god neko kaže: „Nemoj to da radiš, to je tabu“, mi tad želimo baš to da učinimo, zar ne? Ako neko kaže: „Nemoj da pušiš.“ Vi ćete na kraju pušiti. Ako neko kaže: „Nemoj da jedeš ovu hranu.“ Vi ćete verovatno jesti samo tu hranu. To je kao da kažete: „Mislite o bilo čemu, samo ne o crnom majmunu.“ O čemu mislite? Samo o crnom majmunu! (smeh) Dakle, ljudski um tako funkcioniše. To je priroda uma. Da li želite da skladištite toliko mnogo stvari u umu? Otpustite sve te stvari. Zašto želite da nosite taj teret?

mar_4413-fb

Priča

Bio jedan čovjek koji je odlučio da postane sveštenik. Otišao je kod jednog sveštenika i rekao mu: „Molim te, nauči me kako da radim ovaj posao.” Sveštenik je rekao: „Ne možeš ništa naučiti, ti si tako glup, ne mogu da te naučim.“ A ovaj momak nije odustajao. Svakog dana bi dolazio i govorio: „Želim da naučim.“ Svešteniku je već bilo dosta njega. Rekao je: „U redu, dođi sutra ujutru, naučiću te.” I naučio ga je metodu bogosluženja. Konačno je rekao: „Kada ovo radiš, trebalo bi da se setiš velikog, blistavog lica Boga, a ne pseće zadnjice.“ (smeh)

Publika: ( smeh)

M: Poslednja rečenica je ta da, (smeh) ovaj čovek nije nikada mogao da radi posao sveštenika jer bi se uvek sećao pseće zadnjice!

Tako radi um. Prvo je rekao: „Seti se velikog, blistavog lica Boga.“ To nije mogao da zapamti. „Ne pseće zadnjice.“ To je zapamtio.

Devi: Pobrini se da ne završimo sastang ni sa kakvom zadnjicom (smeh).

Publika: (smeh)

M: To je primer kako radi um. Um voli da se uhvati za negativnost. Ako neko kaže: „Hej, seks je jako loš.“ Mi ćemo misliti samo o seksu. Tako se dešavaju sve ostale stvari.

img-20171130-wa00001077441578

Još nešto, ne hranite se tolikim konceptima, nećete moći da ih svarite. Mnogo ljudi ne može da se kreće duhovnim putem jer prate koncept za konceptom čak i bez  žvakanja. Pogledajte svet, 7,5 milijardi ljudi, svako je sjajan. Čije je vlasništvo moralnost? Jeste li razmišljali o tome? Moralnost je vlasništvo staleža sa srednjim prihodima. Bogati i siromašni nemaju ništa s tim. Veoma bogati žive svoj život onako kako oni žele. Veoma siromašni čine to isto. Ali stalež sa srednjim prihodom je prigrlio moralnost, i ne može ni da je proguta ni da je izbaci. Ne kažem da je apsolutno sve prihvatljivo, sve što je umereno nije problem, ali kada se koncetrišete na svoje duhovno putovanje, mnogo drugih stvari postaje nevažno. Nećete brinuti, neće biti važno.

Ponekad ljudi jedni drugima poklanjaju veoma skupa alkoholna pića, kako bi im rekli da ih vole. Ako taj alkohol dođe do mene, potpuno je beskoristan jer ja ne pijem alkohol, niti me zanima. Šta se onda dešava s tim? Radi se o tome da uvek kažem da nešto ima neki značaj za nekoga. Nemamo pravo da sudimo o tom značaju. Za neke ljude, veoma skup alkohol bi bio ogromno bogatstvo, ali meni to ne znači ništa. To je varijacija, u tome je razlika. Relevantnost se razlikuje od osobe do osobe. Ne bi trebalo da dozvolimo sebi da sudimo, ovaj momak je u pravu, ovaj nije. U tome je čitav problem, sve je to igra uma. Rekao bih budite prirodni, ako je nešto dobro za vas, onda je dobro, to je to. Ne morate ništa da dokazujete. Ne verujem u to da je uklesano u kamenu „to se sme” i „to se ne sme“.

Prednost dajem lakoći. Voleti je toliko lako, mržnja zahteva napor. Odaberite ljubav. Budite laki. Ostanite laki. Sijajte.

Zato uvek kažem ahimsa, nenasilje u mislima, rečima i delima je moja religija. Ako ne prihvatimo nasilje, mi smo laki i opušteni, ne moramo da sudimo ili da kritikujemo nikoga jer je to teret za nas. Kada govorite loše o drugim ljudima, to je težina, to je teret. Prednost dajem lakoći. Voleti je toliko lako, mržnja zahteva napor. Birajte ljubav. Budite laki. Ostanite laki. Sijajte.

mar_4468-fb

Izaberite ljubav. Budite laki. Ostanite laki. Sijajte. – Mohanđi

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Nada Raković
Lektorisala: Tijana Sladoje
Uredila: Staša Mišić

Povežite se sa Sobom – Satsang sa Mohanđijem u Novom Sadu, Srbija – prvi deo

January 4, 2018 at 1:03 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

12. novembar 2017.

mohanji-quote-the-only-practice1

Jedina veština koju morate savladati u ovom životu kako se ne biste više rađali jeste da se povežete sa sobom, da se prepoznate, prihvatite i pronađete sebe. – Mohanđi

M: Ovo je moje vreme za spavanje u Indiji. Zato, ako zaspim na polovini, molim vas da me razumete, ponoć je 🙂

Kajlaš i Maču Pikču

P: Zašto baš Kajlaš i Maču Pikču?

O: Ovo je veoma lepo pitanje. U stvari, kada smo išli na Kajlaš po prvi put 2012. godine, nisam znao zašto smo išli tamo. Ali, postojala je snažna potreba da se tamo ode. Kasnije, kao što sam i napisao u knjizi o Kajlašu, dubina tog mesta kao centra moći počinjala je da bude sve jasnija svakom hodočasniku. Kajlaš predstavlja moć bez oblika, energiju ili svest. Imamo nekoliko različitih energetskih centara u našem telu, koje zovemo šakti tačke. Isto kao što je naša glava jako važna jer u njoj postoje neke od glavnih energetskih tačaka, slično tome, Kajlaš ima vrednost kao energetski centar u ovom svetu. Takođe, postoji veliki broj tačaka koje povezuju Zemlju sa različitim dimenzijama, raznolikim svetovima, različitim centrima. U ovom kontekstu, Kajlaš je poput oaze gde različita bića sa različitih planeta ili različitih centara univerzuma dolaze da se spuste.

Ispričaću vam jedno od mojih iskustava. 2016. godine, nas 18 je krenulo na Unutrašnju Koru Kajlaša. Bilo je jako teško. Skoro 7000 metara visine. Bilo je gotovo pitanje života ili smrti. Penjali smo se na nekoliko planina (na putu ka Kuber Kundu).  Dok stigneš do vrha, izmoren si, ali ne možeš tu da staneš i moraš nastaviti da hodaš jer drugi ljudi se penju za tobom. Na vrhu, morate da hodate samom ivicom planine sa vrlo strmim padom sa jedne strane. Morali ste da budete pažljivi dok hodate i da idete oko stene da biste stigli do sigurne visoravni. Bilo je jako zamorno jer ima vrlo malo kiseonika pa smo patili od hipoksije (nedostatka kiseonika). Kada sam stigao na visoravan, Kajlaš je bio iza mene. Odlučio sam da legnem dole da se odmorim.

Kada sam legao, neki glas mi je rekao: „Nemoj da ležiš tu. Nastavi da se krećeš.  Ako legneš, nećeš moći da ideš dalje.” Niko ne dolazi na Kajlaš da bi otišao. Došao si na Kajlaš da bi ostao. Šta znači to „ostati“? Odlaziš odatle ili živiš tamo. Hodao sam dalje napred i onda su se desila mnoga otkrića. Rekli su mi da je prosvetljenje samo jedan deo vaše egzistencije. Prosvetljenje nije kraj. Rastvaranje je kraj. Kada kažem „rastvaranje“, to znači da ćete čak i nakon prosvetljenja na suptilnom nivou još uvek biti živi. Morate da rastvorite svoju suptilnu formu, što znači da kap treba da postane okean. Čak i bez tela, možete da postojite u suptilnoj formi. Morate da napustite tu sputilnu formu i da postanete Šiva, da postanete svest, bez forme, da postanete kompletan okean. Sve do tada, putovanje nije završeno.

14352061_10153917033207444_1189904573515239292_o

Prosvjetljenje je samo jedan deo vašeg postojanja. Prosvetljenje nije kraj. Rastvaranje je kraj. – Mohanđi

Tako Kajlaš predstavlja Šivu, vrhovnu sest, dok Maču Pikču predstavlja Šakti energiju, aspekt moći u našem postojanju. Glavni šakti aspekti naše egzistencije su Iča šakti, odnosno moć volje, Đnana šakti, koja je u stvari moć znanja i Krija šakti, moć delovanja. Na fizičkom planu, moć znanja je povezana sa trećim okom, moć volje je povezana sa vašim srčanim centrom, a moć akcije je povezana sa pupkom. Ako su ove tri tačke usklađene, vaš život je moćan. Zato kada mantrate bilo šta dok ste povezani sa vašim trećim okom, sa srčanim centrom i pupkom, osetićete kako sklad ulazi u vaš život, odnosno, kako su vaši energetski centri su aktivni. Postoji još puno drugih energetskih tačaka, ali ovi šakti centri su od vitalnog značaja za uspešan život.

Tako Maču Pikču predstavlja Šakti energiju. Šiva je rastvaranje, vrhovna svest. Šakti je povezana sa našim postojanjem. Kad se vrhovna svest i postojanje ujedine, dešava se život. Ovo je razlog što idemo na ta dva mesta. Ali, ako ne možete da odete ni na jedno od ovih mesta ne znači da unutar sebe nemate šakti energiju. Možete ih dovesti unutar sebe. Molim vas prihvatite sebe takvima kakvi jeste. U tome je tajna. Ako kažete „Ja sam u redu” sa potpunim prihvatanjem, tada je šakti energija aktivirana.

collage

Telepatska komunikacija

P: Jesi li te glasove u glavi jasno čuo ili je to bila telepatska komunikacija?

O: Svi oblici komuniciranja u mojim ranijim danima su bili telepatski. To je bilo početkom 2000. godine. Jedna stvar koju sam obično radio bila je odlazak na Himalaje i tamo sam se osećao mirno. Kada sam se jednom vratio, jedan od telepatskih glasova je bio: „Zašto odlaziš na određena mesta u potrazi za mirom? Možeš li taj mir doneti ovde? To je lažni mir. Tamo nema nikakvog mira. Mesto ti može dati mir, ali ako ne možeš stvoriti mir unutar sebe, onda taj mir nije tvoj.“ U potrazi za tišinom, puno sam putovao. Svi to radimo. Konačno, dobio sam odgovor. Ako ne možeš da pronađeš tišinu u sred buke, onda je nigde ne možeš pronaći.

Ne idite nigde, sedite tu gde ste sada i pronađite tišinu u sred buke. Telepatski glasovi su dolazili sve češće. Tada sam shvatio, čak i komunikacija je buka. Išlo je to tako neko vreme, a onda sam počeo da tragam dublje gde reč „tišina“ znači da nema misli. To je tišina. Nema nijedne misli u umu. Ako se ijedna misao pojavi, um je živ, i to je buka. Zatim stižete u prostor gde nema msili. Nema o čemu da se misli. Nema pritiska da se nešto radi. Ne postoji svet napolju dok ga vi ne stvorite. Zatim počinjete da tonete u tišinu, apsolutnu tišinu.

mohanji-quote-find-silence-in-the-midst-of-noises

Ako ne možete da pronađete tišinu u sred buke, onda je nigde ne možete pronaći. Sedite tu gde ste sada i pronađite tišinu u sred buke. – Mohanđi

Koja je lepota u ovome? Nije vam potreban ni guru ni majstor. Vi sve to već imate u sebi. Vi ste potpuni rođenjem. Ovo je bilo jedno od najsnažnijih otkrića koje sam imao u tom vremenu da ne postoji neko napolju ko će vam ovo dati. U stvari, sve se dešava iznutra. Sve za čim tragamo je već u nama. Kada podignete i sklonite poklopac vašeg uma, vidite tišinu unutra. Tada ne postojite vi koji „vidite“ ovu tišinu jer vi postajete ta tišina. Onda, koja je svrha živih majstora? Oni su živi primeri.

Čak i jedna misao, poput „postaću prosvetljen“, znači da je um živ. Ova misao je živa. „Ja ću biti“ je koncept. Ne postoji nešto kao „ja ću biti“, jer vi to već jeste. Vi ste prirodno potpuni. Samo jedna mala ispravka, ko vodi ovaj šou? Svesnost je važnija od uma, ali svi mi gledamo u um. Um nas kontroliše. Kada se to ukloni, vi postajete potpuni i vi ste sve. Shvatate da ste vi sve.

P: Imala sam slično iskustvo, ali ubrzo je nestalo.

O: Doživela si komunikaciju koja je nastavak iz prošlih života. To znači da si radila neki posao i da se odvijala komunikacija, ali u ovom životu to je novo. Kada se to desilo, bila si uplašena. Kada se strah pojavi, on blokira tu komunikaciju. To se dešava ljudima. Uvek kažem, šta god da se desi, dozvolite da se desi, samo to posmatrajte, nema potrebe da učestvujete. Ako neko želi da vam kaže nešto, poslušajte to. Nema potrebe da reagujete, odgovorite ili učinite bilo šta u vezi sa tim. Samo slušajte. Nekada to može biti nešto što je važno za vas u ovom životu. Ali ono što se dešava jeste da, ako na nešto nismo navikli – mi to blokiramo.

Ranije si imala strahove i to što si uradila u prošlim životima, tamo gde si stala, ta komunikacije se nastavlja. Možeš to nazvati vidovitošću ili kako god, ali um u ovom životu možda neće razumeti um koji je postojao u prošlosti. Sve što ti je potrebno su prihvatanje i prijemčivost. Samo posmatraj šta se dešava, ali uvek budi svoja. Budi povezana sa vrhovnom svešću. Ne zaustavljaj ništa, već dozvoli da informacije dođu.

mar_4400-fb

Karmički koncept kod Pravoslavne crkve, Indijaca i američkih Indijanaca

P: U pravoslavnom hrišćanstvu postoji porodična karma ili porodično prokletstvo, prokletstvo predaka. Možete li napraviti poređenje između koncepta karme u pravoslavlju i nasleđene karme u Indiji?

O: Da, to je apsolutno tačno. Na jednoj strani, razlog vašeg rođenja su neispunjene želje, ono što mi nazivamo delom sudbine. Neispunjene želje predstavljaju putovanje od vašeg prvog otkucaja srca pa do posljednjeg. To putovanje se dešava dopadalo se to nama ili ne. Sve je povezano s tim – kako ćemo živeti, šta ćemo raditi na zemlji, kakva iskustva ćemo imati, kako ćemo izgledati, gde ćemo se roditi, itd. Ovaj aspekt porodične karme nije prisutan samo u Pravoslavnoj crkvi već i u američko-indijanskim zajednicama. Američki Indijanci su to takođe znali. Postoji mnogo zajednica koje su priznavale da postoji tok karme od linije predaka, koji dolazi i pridružuje vam se. Uzmite za primer bilo koju porodicu na ovom svetu. Možete videti rast, stabilizaciju, i nazadovanje. To je definisano tako da svaka porodica ima tri do pet generacija koje rastu, tri do pet koje stgniraju i tri do pet koje nazaduju. To je poput talasa.

Iscelitelji obično govore kako se smanjuje težina linijske karme time što se hrane životinje, ptice i ribe u divljini. Ne ribe u akvarijumu, već na otvorenom. Ono što se obično dešava jeste da se smanjuju efekti aktivnosti onoga što su učinili preci, ostatak koji je ostao sa porodicom.

Zatim, postoji svetac zaštitinik porodice. Njegov posao je da smanji intenzitet porodične karme i da vam pruži miran život. Ako odete u neku tradicionalnu porodicu u Indiji, prva spremljena hrana u kuhinji se uvek daje pticama ili drugim životinjama. Ostave malo hrane napolju, na zidu sa spoljašnje strane kuhinje. Tako veverice, ptice, mravi i drugi insekti mogu doći da to pojedu. To je u ime porodične  karme. Neki ljudi drže kuglu šećernog sirupa na zidu ili pored drveta blizu kuće za pčele, mrave itd. Ovo je takođe u cilju čišćenja karme predaka. Mislim da su ljudi u većini zajednica svesni karme nasleđene od predaka. Ako ste učinili dobro, to će pomoći generacijama koje dolaze tako što će se vašoj porodici dešavati dobre stvari u životu. Ali šta većina ljudi radi? Jedu, piju, spavaju i zatim umru (smeh) J Mi ne radimo ništa značajno za svet niti nešto nesebično. Stoga, ovo ima efekat stagnacije za celu porodicu.

Purušarta (purushartha), struktura ljudskog postojanja

Objasniću vam strukturu  kojom smo mi, posebno u Indiji, klasifikovali ili podelili naše postojanje u životu.

Mi imamo nedvosmislenu definiciju ljudskog postojanja. To se zove purušarta.  Purušarta suštinski znači esencija naše egzistencije. Postoje četiri aspekta. Darma, Arta, Kama i Mokša. Darma je pravednost, isparavan stav, ispravan način življenja, istinski život. Arta je materijalna podrška koja nam je potrebna za naš život kao što je odeća, nameštaj, hrana, itd. Kama… Svi znamo za „Kama Sutru“ tako da se misli da kama znači seks (smeh publike). 🙂  Ne radi se o seksualnosti. Seks jeste deo toga, ali nije seksualnost. Šta je tačno Kama? To je aspekt želje-želja za bilo čim u životu. Bilo šta da vam je potrebno, sve što vas mami ili bilo šta što želite je Kama. Poslednje, ali ne i najmanje važno jeste Mokša – spasenje.

Pogledajte ceo svet. Možete videti Darmu, Artu i Kamu aktivne u svakom delu sveta. Šta je sa Mokšom, spasenjem? Ko govori o tome? Ovo je razlog zašto ljudi obično dolaze u Indiju jer je Mokša veoma važna stvar u duhovnom nasleđu.  Darma, Arta i Kama vam verovatno mogu obezbediti dobar život. Ali ako poslednji deo fali, nešto nedostaje. To znači da će vas Darma, Arta i Kama staviti u ciklus -rođenje, život, smrt, rođenje, život, smrt, rođenje, život, smrt. Ali kada se doda Mokša, onda se ovo menja tako da ćete konačno potražiti suptilnije akspekte života. Izvan ovog postojanja, počećete da osećate i doživljavate, ili da težite ka višim aspektima života. To je razlog zašto duhovnost  postaje važna. Svi majstori priznaju ovu činjenicu – spasenje ima jednaku važnost kao i život. Oslobođenje dok živite ima drugačije dimenzije. Nakon smrti, šta se dešava? Znamo li? Da li nas je briga? Da li ćemo imati sledeći život, je li to važno? Ono što sada imamo je važno. Dakle, Darma, Arta, Kama i Mokša naglašavaju da treba imati dobar život upravo sada. Morate da živite dobro. Morate doživeti sebe dobro.

Milioni stvari i predmeta su oko nas, a da ih iskusimo imamo samo pet čula. To nam služi da bismo iskusili život. U određenoj tački vremena, možete iskusiti samo jednu stvar – bilo da je to sreća ili tuga. Čak i da želite da iskusite oba aspekta, to nije moguće. To je život. U ovom životu, kako možete biti potpuni? Kako možete iskusiti maksimum od svakog dana? Postoji upustvo za to, knjiga. Znate li koja je to knjiga? Zna li bilo ko? To je veoma važna knjiga – kako živeti, kako imati dobar život, kako biti potpun. Ime te knjige ste VI sami. Jedina knjiga koju treba da pročitate u jednom životu ste vi. Čitamo sve druge knjige, druge ljude, imamo mišljenja, osude, kritike, je li to važno? Da li vam se neko dopada ili ne, je li to važno? Da li je njih briga za to? Ali ako se vi sami sebi ne dopadate, onda imate problem. Dakle, šta sveti spisi kažu, koju praksu da upražnjavate? Provedite vreme sa sobom.

Provedite kvalitetno vreme sa sobom. Mi smo željni da provedemo vreme sa drugim ljudima. To je najlakša stvar koju možemo učiniti. Zatim ih možemo kritikovati, suditi im, šutnuti ih, ali (smeh) 🙂 to nije važno. Molim vas shvatite.  Druge osobe su tu zato što ih vi posmatrate spolja. To vas neće nigde dovesti. Nastavljamo da gledamo na ljude spolja i mislimo „ja i drugi ljudi“. To vas neće nigde odvesti. Kada će se ova igra završiti? Nakon nekog vremena, videćete da ne postoji niko izvan vas. Samo ćete videti sebe. Neće postojati drugačiji ljudi, postojaće drugačije forme, izražaji, ali to je sve moje. Ja se izražavam kroz drugu osobu. Kako onda mogu postojati drugi ljudi? U trenutku kada počnete da menjate svoju svest, to je spontano, molim vas da razumete, ne morate da činite ništa za to. Samo se povezujte sa sobom, sve više i više, shvataćete sebe, i zatim shvatiti: „Ovo  sam ja u raznim formama.”

mar_4144-fb-mohanji

Kada ste sebe poslednji put voleli? Bez osuđivanja, bez kritikovanja, bez poređenja sa drugim ljudima. Potpuno prihvatanje. – Mohanđi

Priča: Radite naporno sve dok ne vidite ništa izvan vas

Jedna osoba je otišla kod velikog majstora i rekla: „Umoran sam od svih ovih ljudi oko mene.”

Majstor je pitao: „Kojih ljudi?“

On je rekao: „Svih drugih ljudi.“

Majstor je pitao: „A ko si TI? Ako postoje drugi ljudi oko tebe, to znači da si ti samo tvoj um. Imaš još puno posla. Sve dok ne vidiš nikoga izvan sebe tj. dok ne ostaviš svoj um na miru, sve dok ne vidiš ništa izvan tebe, vredno radi. To je važno.”

Prihvatanje

Ovo je praksa koju svi mi moramo da upražnjavamo ako koračamo putem duhovnosti. To znači da se povežete sa sobom, čitate sebe, prepoznate sebe, prihvatite sebe, budete vi. Ne pokušavajte da se dokazujete drugoj osobi. Ne treba vam ničije odobravanje. Bilo da vas ljudi vole ili mrze, vi ne možete promeniti svoje lice. Zato prihvatite 100% sebe i povežite se sa sobom, osetite sebe, osetite život. Ovo je tajna univerzalnosti. Ovo je takođe tajna da se doživi purušarta koju čine Darma, Arta, Kama i Mokša 100%. To znači da morate da budte vi da biste iskusili sve. Zato uvek preporučujem, molim vas provedite neko vreme sa sobom. Ne brinite o provođenju vremena sa duhovnim majstorom ili nešto poput toga. To nije važno, ali provoditi vreme sa sobom je veoma važno. Ovo je nešto što morate da razumete. Ako sa ovog večerašnjeg  programa ponesete nešto sa sobom kući, neka to bude jedna reč – prihvatanje.  Vi nikada ne možete biti neko drugi, garantovano. Svi drugi ljudi su već zauzeti.

Publika (smeh) 🙂

Ako želite da budete neko drugi, moraćete da uzmete drugo rođenje.

Jednu stvar vam mogu reći. Kako sve više i više rastete u tišini, jedna stvar će vam postati jasna. Mi jurimo za dugom ceo svoj život. Druga stvar koja potpuno dolazi u našu svest je da mi samo zabavljamo naš um sve vreme. Plašimo se svog uma. Mi samo zabavljamo naš um. Um se dosađuje pa se mi s tim igramo. Dajemo umu nešto na čemu on može da radi. To je poput neumornog majmuna. On nastavlja da skače, a vi morate da mu obezbedite grane. U celoj ovoj strukturi života, mi smo samo poput sluge našem umu, da li je to vredno toga?  Um nikada nije zadovoljan. On nikada ne može biti zadovoljan. Dakle, je li vredno da ceo svoj život provedete sa umom?

23511361_1593081044082960_3837692405451915685_o

Volite bez osuđivanja. Jer to ste vi. Svako biće ste vi. Samo ćete videti sebe. – Mohanđi

Drugo, šta je sa nama? Da li smo se ikada pobrinuli za sebe u ovom našem životu?  Brinemo se o drugima i mislimo da im činimo uslugu. To nije važno. Ali, da li ste se pobrinuli za sebe? Da li ste prihvatili sebe? Kada ste poslednji put voleli sebe? Bez osuđivanja, kritikovanja, bez poređenja sa drugim ljudima. Potpuno prihvatanje. Kada se to desilo poslednji put? Ako vam je ovo jasno, onda ima napretka. Nije stvar u tome da vi praktikujete mnogo duhovnih vežbi. Svaka duhovna praksa je tu da vas isprazni, ne da doda još više navika. Ljudi većinom idu na meditacije, rade različite stvari i dodaju još navika, i misle da bez toga ne mogu da žive. Takođe, oni ponekad misle sledeće o ritualima: „Bogu je potreban moj ritual. Bog želi da dođem u crkvu, džamiju ili hram.“ Bogu vas je dosta u svakom slučaju (smeh). 🙂

To je za nas, da bismo se ispraznili, da se sklone sve misli i da se isprazni um. To je svrha svih vežbi. Jednom kada to postignete, shvatate da nemate za čim da tragate. Kada sebe prihvatite u potpunosti, koji je vaš izraz? Ljubav bez osuđivanja. Jer to ste vi. Svako biće ste vi. Samo ćete videti sebe. Nekada će ljudi misliti da ste ludi. Jeste li videli, kada idete ulicom i smejete se strancima, oni će se zabrinuti što im se smejete, je l’ da?  Oni misle da se smejete bez razloga. Ili ste ludi ili je nešto čudno na njihovom licu? (smeh) 🙂 Ali vi nećete imati teret kad prihvatite sebe i vaš izraz će biti osmeh jer ste u miru.

mar_4324

Vi već imate majstorstvo u sebi. Potpuni ste po rođenju. Vreme, prostor, ljudi, stvari, situacije vam NISU potrebni da biste bili srećni. – Mohanđi

Zašto nosimo tako mnogo tereta?

Jeste li posmatrali? Jeste li upitali sebe? Pod jedan, jer mislimo da smo jako važni. Pod dva, pokušavamo da budemo neko drugi. Pod tri, pokušavamo da radimo veoma mnogo stari. Pod četiri, brojimo svoje godine i kažemo: „Star sam, mlad sam, tinejdžer sam.“ Sve ove stvari su samo koncepti. Nastavljamo da brojimo. Peto, preuzimamo odgovornost za ljude koji ne žele da preuzmu odgovornost za sebe. Šesto, posedovanje – moja majka, moj otac, moja žena, moj muž, moja deca, moj pas, moj magarac, biljka, drvo… sve. Sedmo, mi mislimo o tome šta će se dešavati u budućnosti. To je nesigurnost. Postoji još jako puno stvari, ne želim dalje da vas zbunjujem. Ali molim vas, razumite, da li su sve ove stvari uopšte važne?  Jeste li pronašli sebe u ovoj trci ili u tom teretu? Ne ono što vaš um pronalazi. Zaboravite na um, to su majmunska posla svakako.

Ali jeste li pronašli sebe? Jeste li se povezali sa sobom?  To je jedina stvar koju morate da učinite u ovom životu. Zato toliko insistiram na tome. Jedina praksa koju morate ispuniti u ovom živtnom veku kako ne biste uzimali još rođenja, jeste da se povežete sa sobom, da se prepoznate, prihvatite i pronađete sebe.  Prihvatanje. Prihvatite sebe. Opet, prihvatite sebe. Još jednom, prihatite sebe. Neka vas ljudi smatraju ludim, nije važno. Nek ljudi imaju mišljenje o vama, to je u redu. Sve dok vi prihvatate sebe, nema razloga da brinete. Niko ne može da ometa osobu koja je prihvatila sebe u potpunosti. U suprotnom, mi smo poput suvog lišća na vetru. Svaka emocija će nas nositi. Kada daljinski upravljač svog života date u ruke drugim ljudima, oni nastavljaju da menjaju kanale. Držite svoj daljinski kod sebe. Molim vas, ne potcenjujte sebe, vi ste lepi u ovoj inkarnaciji. U sledećem životu, ne znam hoćemo li imati sledeći život, ali ovaj život je važan, ovo vreme je važno.

23511068_1593079700749761_8670286602505427908_o

Prihvatite sebe i budite svetlost, sijajte. – Mohanđi

Šta je sa religijom? Ne pravite teret od toga. Pratite religiju koja vam odgovara baš kao što nosite odeću koja vam odgovara, kao što jedete hranu koja vam odgovara. Osećajte se udobno. Ne postoji ništa što je bolje ili lošije ili jednako, sve je jedinstveno. To je vaš izbor. Ništa u životu ne pretvarajte u teret. Kako ćete znati da je nešto dobro za vas?  Naravno, povezivanjem iz srca. Više od toga, treba da se osećate dobro u vezi s tim. Zar to niste osetili? Na primer, nosite majicu ili haljinu, i osećate se dobro: „O, ovo je lepo. Prijatno mi je u ovome.” Upravo je to taj osećaj. Nema pritiska ukoliko je nešto dobro za vas, ukoliko vam odgovara. To će vam biti zadovoljstvo, ne pritisak. Isto je sa svim stvarima u životu. Ne radite nešto samo zato jer neka druga osoba to isto radi, jer to verovatno vama neće odgovarati, ali svi ste orijentisani prema zoni konfora: „Druga osoba tako radi pa ću i ja učiniti isto.“ Bez razmišljanja da li vama to odgovara. Onda, šta se dešava? Na kraju postajete frustrirani: „O, to je gubljenje vremena.“

Da li ste ikada  pomislili da ste potpuni rođenjem?

Da li ste ikada uzeli u obzir ovu misao? Kada?

Publika:  Kada sam u prirodi, osećam se potpuno.

M: Da. To je zbog predmeta, postoji nešto spolja, pa se osećate potpunim.  Govorim o vama bez ičega spolja. Bez vremena, prostora, ljudi, stvari, bez ičega, a da se opet osećate potpunim. Jeste li osetili to?

Publika: Kada smo bili bebe?

M: Dobro ste se setili. Apsolutno. Kada ste bili male bebe, bili ste potpuni. Nije bilo  problema, bili ste spontani. Oni su istinski majstori. Ljudi poput mene su beskorisni.

Publika: (smeh) 🙂

M: Ali deca…Ona nemaju ego, oni su istinksi majstori. To dokazuje jednu stvar. Vi već posedujete u sebi majstorstvo.  To je sve što sam želeo da dokažem danas. Rođeni ste potpuni. Ovo je važno da znate. Vi već znate, samo treba da se prisetite, da se potpuni rođenjem. Recite mi još neki period kada vam vreme, prostor, ljudi, stvari, situacije nisu potrebni da biste bili srećni. Nemojte mi samo reći da je to nakon smrti (smeh). 🙂

Publika: U stanju dubokog sna.

M: Stanje sna. To je ono što doživljavate svakodnevno. Kada udaljite svoj mobilni telefon, TV je isključen, svetlo je isključeno, vi se ne brinete o hrani, ljudima, vremenu, bilo čemu, vi samo spavate i srećni ste. I šta smo ovim dokazali?

Ne treba nam Whatsapp ili Facebook da bismo bili srećni.

Publika: (smeh) 🙂

mohanji-quote-happiness-is-within-you1

Sreća je unutar vas. Rođeni ste potpuni. – Mohanđi

M: Tačno ili pogrešno? U nama sedi sreća. Ovo pokušavam da vam kažem. Nije vas briga za vašeg muža, momka, komšiju ili bilo koga dok spavate. Srećni ste bez svih njih. Kada se probudite brinete se o svima. To je drugačije. Dakle, pod jedan, sreća je u vama. Rođeni ste potpuni, što je dokazano još u vašem detinjstvu.  Sada, svake noći kada odlazimo u krevet, kada spavamo, ništa nam nije potrebno, zadovoljni smo. Sreća se nalazi u vama. Ako se setite ovih stvari, prebacićete to isto zadovoljstvo u budno stanje. Budite srećni sa onim što imate. Budite u miru sa svima. Ako vas neko grdi, u redu, on izražava sebe. Ako vas neko voli, to je dobro. Ako se sa svime nosite na ovaj način, postaćete svetac, svetost će se desiti.

Jeste li sada više zbunjeni nego pre nego što ste došli ovde?

Publika: (smeh) 🙂

(nastaviće se)

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Nada Raković
Lektorisala: Tijana Sladoje
Uredila: Staša Mišić

Mi smo ono za čim tragamo

January 2, 2018 at 1:19 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

 

Mohanđijev intervju za novosadski list “Dnevnik magazin”, izdat 25. novembra 2017.

moh-by-marko-milovic-fb-4

P:  Šta znači biti duhovni učitelj? Kako neko postaje duhovni učitelj? Koje odgovornosti to nosi sa sobom?

O: „Duhovni učitelj” je sam po sebi koncept. Rekao bih to ovako, ne treba da učite ribu da pliva. Isto tako, nikoga ne treba učiti da bude duhovan, jer ste duhovni po rođenju. Kad kažem duhovni po rođenju, mislim da svako biće ima fizički aspekt (telo), um – mentalni aspekt (emocije), intelektualni aspekt (znanje, intelekt, inteligencija) i aspekt ega (ličnost koja je povezana sa egom). Ovo su četiri glavna aspekta svakog bića. Bilo da je u pitanju pas, mačka… isto je. Ono što sve to pokreće jeste duh, tj. duša. Kad duša napusti telo, sve se ruši. Biti svestan duše predstavlja duhovnost. Dakle, kad ste svesni da je duša ta koja utiče na funkcije vašeg tela, uma, inteligencije, da je energija koja se ispoljava kroz vaš ego duša, i da je sve povezano sa duhom tj. dušom, onda shvatate da ste duhovni. Ova spoznaja je jedina koja vam je potrebna. To je izvan svih religija. Možete biti hrišćanin, musliman, hindu, budista, sik,… to nije nikakav problem – vi ste duhovni. Ne možete biti NEduhovni. Međutim, neki ljudi toga nisu svesni, neki jesu. Kad je osoba potpuno toga svesna, ona se naziva duhovnim majstorom. Kad je osoba potpuno svesna da ne postoji fizičko, emotivno, intelektualno, ego, već samo duša koja sve to pokreće, i da kad duša ode, sve to nestaje, kad osoba ima tu svesnost, naziva se majstorom. Tako da je svako majstor na nekom nivou.

Sebe ne nazivam duhovnim učiteljem ili majstorom, jer su svi duhovni majstori ili učitelji na neki svoj način. Mislim da je moje postojanje učenje. Moj život po određenim principima je poruka svetu, a ne ono što podučavam. Jer niko nikoga ne može naučiti o duši (smeh). To morate iskusiti (smeh). A svako doživljava dušu na svoj način. Tako da ne mogu reći, „Ovo je način da iskusite dušu!” i ne mogu reći, „Ovo je dobro, a ovo je loše.” Vi doživljavate dušu na svoj način. Krava doživljava dušu na svoj određeni način, pas takođe. Svako živo biće doživljava dušu na sebi svojstven način. Zato mislim, ako bih rekao da sam duhovni učitelj, to bi bilo pomalo drsko s moje strane. Radije bih rekao da sam srećan i zahvalan ako je neko imao koristi od onoga što sam rekao, jer postoji izreka, „Ako ste videli svetlost, pokažite tu svestlost bar jednoj osobi i vaš posao je završen.” Znači, ako sam video svetlost i ako je neko video svetlost kroz mene, ja sam srećan i zahvalan.

P: Zašto smo učeni da možemo rasti kroz patnju a ne kroz radost? Vi ste imali neka takva iskustva. Zašto je to tako?

O: Tu postoji razlika. Jedna je da postoji million stvari izvan nas. Bukvalno milijardu stvari, ljudi, trenutaka, koji se nalaze oko nas. A svrha naše inkarnacije je iskustvo. Znači, mi treba da iskusimo sve te stvari sa kojima smo povezani. Da bismo sve to iskusili, dato nam je pet čula: oči, nos, uši, usta, koža. A da bismo mogli da iskusimo kroz tih pet čula, dat nam je jedan um. Um može iskusiti samo jednu stvar u određenom vremenu. Što se tiče o radu više poslova istovremeno (multitaskingu), on podrazumevaodsutnost uma (smeh). 🙂 Govorim o potpunoj usredređenosti uma, potpunoj koncentraciji, potpunom postojanju. Tada se može iskusiti samo po jedna stvar, ili sreća ili tuga. To je naš život, milijardu stvari, pet čula, jedan um, jedno iskustvo u određenom trenutku koje se može klasifikovati kao sreća ili tuga. Takvo je svačije postojanje u svakom trenutku. Odakle onda dolazi patnja? Kada doživljavamo tugu? Ako se opiremo, dolazi do patnje. Mi se ne opiremo sreći. Kad smo srećni, mi se ne opiremo. Međutim, kad dođe do tuge, mi se opiremo.  To se pretvara u patnju. A kad postane patnja, problem je što traje duže. Period trajanja se produžava. Onda je to duga patnja, a uzrok je opiranje. Odgurujete je.

Dakle, u mom životu (kad pogledam unazad, potpuno to razumem), većina stvari koje su mi bile bliske ili sa kojima sam bi duboko povezan i mislio da su dragocene mi je oduzeta. Da mi nisu oduzete, danas ne bih sedeo ispred vas. Bio bih potpuno okupiran tim stvarima, sobom, svojom porodicom, svojim zadovoljstvima, svojim stvarima. Kad mi je sve to oduzeto, postao sam čitav svet. Tako da verujem da je svrha bila veoma jasna, kako tada tako i danas, jer pričam ljudima, a ljudi od toga imaju koristi. A da sam imao u potpunosti dobar i ugodan život, kad bih govorio nekome ko je prošao kroz bol, rekao bi mi, „Ti ništa od toga nisi doživeo, kako onda možeš da pričaš o tome.” Sad niko ne može da kaže da ništa od toga nisam doživeo. Iskusio sam mnogo više nego većina ljudi, tako da govorim iz ličnog iskustva.

Pogledajte priču o bogu Rami. On je bio avatar. Samo nekoliko sati pre nego što je postao kralj, pre nego što je bio krunisan za princa, došlo je do ektremnih nemira i nezadovoljstva prema trenutnoj vladavini, i poslat je u šumu na četrnaest godina sa svojom tek venčanom suprugom. Svi su bili u šumu. Dakle, jedan avatar je prošao kroz takav proces. A onda je njegova žena bila kidnapovana i on je prošao ceo put da bi pronašao svoju ženu.  Pronašao ju je, vodila se velika bitka koju je on dobio, spasao je svoju ženu, vratio je kući, itd. Jedan život pun borbe. Zašto je avatar bio stvoren na taj način? Da nije prošao kroz bol, ne bi mogao da govori ili ga ljudi ne bi prihvatili, ne bi osećali povezanost s njim.

Npr. Isus je bio veoma moćan, neverovatno moćan. Mogao je lako da promeni sudbinu. Mogao je izbeći krst. Da se Isus bojao krsta, danas ne bi postojalo hrišćanstvo. Pogledajte u prošlost, svi oni koji su pričali ljudima, pričali su iz nekog oblika bola. Ne kažem da je to neophodno, ali to je sve deo života. Svi oni kažu, „Nemojte se bojati bola. Nemojte mu se opirati. Pustite da dođe i ode.” Kao što zadovoljstvo dolazi i odlazi, tako isto i bol dolazi i odlazi. Kad odgurnete bol od sebe, on postaje patnja. Dakle, patnja je naš izbor.

bosnian-pyramids-fb-1

P: Mnogim ljudima je teško da otkriju svoju svrhu, misiju, cilj, put. Da li im čovek poput vas može u tome pomoći?

O: Svi mi smo se rodili sa samo jednom svrhom – da proživimo ISKUSTVO. Druga svrha je izražavanje. Jer mi nismo ni iznad ni ispod drugih, niti smo jednaki sa drugima, mi smo jedinstveni. Kao kreacije mi smo potpuni i jedinstveni. Ne postoji niko poput nas. Dakle, mi izražavamo svoju jedinstvenost uovom svetu. Tako vi izražavate svoju jedinstvenost. To ne mogu uraditi ja, to možete samo vi. Kada bi svako od 7,5 milijardi ljudi razumelo jedinstvenost i delilo ono što ima, bio bi mir u svetu. Ne bi trebalo niko da govori o miru, mir bi postojao. Zašto onda postoji konflikt i borba? Zato što ne prepoznajemo da smo jedinstveni. Mi mislimo da smo nepotpuni,a to je igra uma, um stvara takav efekat. Mi smo potpuni. Mi smo ispunjeni. MI SMO JEDINSTVENI. I upravo je to ono što treba da ispoljimo prema svetu. Ovo je jedan aspekt.

Drugi aspekt je taj da naš život počinje u majčinoj utrobi. Naša najduža veza u životu je sa majkom. Jer devet meseci pre nego što su ljudi mogli uopšte da vas vide, već se bili povezani sa majkom. Minimum tih devet meseci imali ste dublju vezu sa vašom majkom. Počevši od utrobe vaše majke, vaš život je počeo i nastavlja se do groba. A u svakom trenutku iskustva su drugačija. Ta iskustva možda niste svesno izabrali. Npr. vi sedite ovde, mi pričamo. Prošle godine u ovo vreme nismo znali da ćemo pričati, zar ne? Dakle, vreme, mesto, situacija, komunikacija, iskustvo komunikacije… sve to je sudbina, ranije predodređeno. Taj određeni trenutak u kome doživljavamo određenu stvar je svrha svakog postojanja. To je ono što nazivamo svrhom. Svrha svake inkarnacije je ISKUSTVO. A iskustvo je vezano za vreme. Ono što možete iskusiti danas, ne možete sutra. Zato je biti u sadašnjem trenutku i u potpunosti svestan iskustva najbolji način na koji možete imati predivan život. Nema veze da li je u pitanju sreća ili tuga. Kad se desi sreća, budite srećni. Kad se desi tuga, budite tužni. Tako da obe budu upotpunjene.

Život nije uvek sreća. Život nije uvek tuga. Tako stoje stvari. Naša cela platforma funkcionisanja radi na ovaj način – sreća i tuga.  Na ovaj način je stvoren svet. Sve je tako. Kao što starimo, sa deset godina imali smo drugačije telo i iskustvo, kad smo napunili dvadeset postalo jedrugačije, sa tridesete je opet drugačije. Tako stoje stvari. To je kao talas – sreća i tuga. I to se nastavlja i nema veze sa drugim ljudima, to je lično iskustvo.

Znači, svrha svakog života je iskusiti šta god da proživljavate. Zbog toga ste se vi rodili u Srbiji, ili sam se ja rodio u Indiji. Sve ove stvari su vezane za to iskustvo. Ne biste mogli da imate iskustva koja ste imali da se niste ovde rodili. Igra sudbine je veoma, veoma stvarna. Nepromenljiva je. To je svrha života.

A kako možete životu dati višu, bolju svrhu? To je veoma jednostavno. Postavite sebi samo jedno pitanje, „Ja sam građanin Srbije. Kako se mogu nazivati građaninom Srbije i šta sam uradio i dao za ovu zemlju do sada?” Tada vaša svrha postaje viša. Ne brinite za političku situaciju, ko je predsednik, premijer, to nije važno. Šta ste vi, kao individua, dali Srbiji zauzvrat? Naravno da su svi uzimali od države. Svi mi uzimamo od zemlje i to nas ne čini dobrim građanima. Ono što ste dali zemlji vas čini dobrim građaninom. Zato, ako hoćete da uvećate svoju svrhu, uvećajte je sa svojom domovinom. Uverite se da ste mnogo više doprineli za vašu domovinu nego što ste od nje uzeli. Tada je svrha veoma velika. I onda nemojte obraćati pažnju na druge ljude, da li to vlada, medija, ljudi cene. To nije važno. Da li ste vi stvarni? To je individualna stvar. Ako sam ja siguran u svoj život na zemlji, neću brinuti šta drugi misle, jer činim dobru stvar. Ako radim loše stvari onda bi trebalo da se čuvam. Ali ako služim, doprinosim zemlji na svoj način, onda nemam razloga za brigu. A kako mogu doprinositi zemlji? To ne mora biti novac. Može biti vreme, znanje, ljubav, veština, vaše iskustvo pretvoreno u pomoć siromašnima. Bilo šta što možete da uradite na svoj način. To čini vašu životnu svrhu potpunom. Ako se koncentričete na tu višu svrhu, sto posto sam siguran ćete iskusiti veličanstvenost.

bosnian-pyramids-fb-4

Najbolji lek za osećaj nepotpunosti je svesnost. Samo postavite jedno pitanje – Pa šta?

P: Ljudi osećaju da imaju neku prazninu u svom životu ili da im nešto nedostaje. Kako možemo biti celi?

O: Daću vam jedan primer. Um traži upotpunjenje, „Nešto nije u redu, hoću da budem upotpunjen”. Pa se zaljubimo, imamo veze, imamo stvari kao što su novi mobilni telefoni, novi frižider, novi uređaji,… Sve ovo služi kako bi se ispunio vakuum uma. Međutim, jeste li ikada razmišljali o jednoj situaciji, noću kad spavate, svi uređaji su daleko od vas i zadovoljni ste, u snu. Tako da vam ne treba ništa da biste bili srećni. U dubokom snu, veoma ste srećni. Ne treba vam čak ni krevet. To je ljudska priroda. Um u budnom stanjuće vas uvek gurati i govoriti, „Hoću ovo, hoću ono.” I um se poredi, „O, ona nije kao ja” ili „Ja nisam kao ta osoba.” Sve su to igre uma. Ono što je potrebno da uradite je da budete svesni. Um je takav, on će uvek govoriti o nedostatku. Reći će, „Eh, da sam se rodio u Americi, stvari bi bile bolje.” Nema garancije 🙂  Svako mesto na svetu je isto. I ne mislim da je i jedno mesto dobro ili loše. To zavisi od toga kako mi kreiramo, kakvi smo mi, takvo će biti naše iskustvo.

Znači, do te praznine dolazi zato što žudimo za nečim. Praznina dolazi iz nedostatka za koji nam um kaže da imamo. U tom momentu najbolji lek je svesnost. Postavite samo jedno pitanje – PA ŠTA? 🙂 Kad neko kaže, „Niste milioner.” Pa šta? Gde leži bogatstvo? U mojoj sposobnosti da delim. Pravo bogatstvo osobe se nalazi u sposobnosti da deli ono što ima. Kao kad imate parče hleba pa ga sa nekim podelite, vi ste bogati. Ne govorim o bogastvu koje ne delite ni sa kim. 🙂 Bogataši su zapravo precenjeni siromasi. Mnogi bogati ljudi su veoma siromašni iznutra. Oni se boje svog sopstvenog bogatstva. Boje se od gubitka stvari. Možete videti u dokumentarnim filmovima i istraživanjima sa beskućnicima, gde se neko preobuče u siromašnog čoveka i od beskućnika (kome su prethodno dali ceo hleb) traži hleb, i on bez razmišljanja podeli. Taj čovek, iako ništa nije jeo, odmah podeli hleb sa drugim. To je bogatstvo srca. Možda je on beskućnik, ali ima bogatstvo srca. To je lek za prazninu. Pogledajte svet, vidite šta možete da delite i bićete veoma bogati iznutra.

P: Kako se izboriti sa negativnošću?

O: Negativnost je deo realnosti. Postoji pozitivno i postoji negativno, kao što postoji dan i postoji noć. Negativnost ide u paketu sa pozitivnošću. Uvek kažem ljudima – nemojte se boriti protiv negativnosti negativnošću. Time ćete uprljati ruke. Borite se protiv negativnosti tako što ćete povećati pozitivnost. Na primer, ako neko stalno priča o lošim stvarima, vi uvek preokrenite na priču o dobrom. Ako osećate da neko ne postupa ispravno, vi uvek postupajte ispravno. Dakle, ulažite u pozitivnost sve više i više. Kao na primer ova šoljica. Zamislite da u njoj ima blata i vode. Ako pomešamo vodu i blato dobićemo prljavštinu. Ali vi nastavljate da sipate čistu vodu. Nakon nekog vremena, sve blato će se isprati, a voda će postati čista. Dakle, ulivajte u život sve više i više pozitivnosti. Dobre misli, dobre reči i dobra dela. To su tri nivoa. Znači, dobre misli, dobre reči i dobra dela. Ako stalno imate lepe misli, kao na primer, “Šta mogu da uradim za Srbiju? Kako mogu da poboljšam živote ljudi oko mene?” I slične stvari, bez očekivanja bilo čega zauzvrat, to je veoma bitno – ako očekujete, desiće se da vas kritikuju, ko si ti uopšte i slično; ne razmišljajte ni o čemu. Samo se koncentrišite na ono lepo. Misao, reč, delo. To će biti dobra odbrana protiv negativnosti, njoj će sve to dosaditi (smeh), jer vi niste zainteresovani. Zamislite da vas maltretiram, nazivam vam majmunom i magarcem, a vi sedite i gledate me. Nakon nekog vremena će mi dosaditi. Neću više imati šta da kažem. To je najbolji način da se borite protiv negativnosti. Povećajte pozitivno kroz misli, reči i dela. Isto tako, kad god komunicarte, kad ljudi pričaju loše o drugim ljudima i slično, jednostavno recite nisam iz te priče, ne zanima me. Ako mi neko kaže da vi niste dobra osoba, šta ja da radim s tom informacijom. Što se mene tiče, vi ste skroz u redu. Ja na to gledam ovako – svako je dobar i svako je loš. U današnjem vremenu, dobro i loše leže u istoj osobi. Ja nisam savršen, kako onda mogu od nekog drugog da očekujem savršenstvo? Imam svoje mane i vrline, svi ih imamo. Zašto bih onda isticao samo mane?Ljudi vole to da rade. Dakle, ako imate takve informacije, nemojte ih deliti, čuvajte ih za sebe, dragocene su.

P: To je u suštini kao ona priča o dobrom i zlom vuku. Znate je?

O: Da, da, naravno, upravo.

P: Ovih dana, više nego ikad ranije, čini se da su nam dostupna razna znanja i duhovne vežbe. Kako se izboriti sa toliko informacija? Kako odabrati pravu stvar?

O: Ovo je odlično pitanje. U današnje vreme imamo eksploziju informacija, imamo razne virtuelne učitelje, i mislim da su sve ove stvari dobre. Volim da verujem da je svaki duhovni učitelj dobar, svaka religija, sve je dobro. Zašto? Zato što pomaže nekome. Crkve, džamije, sinagoge, drugi hramovi, sve je to za nekog dobro. Tako da verujem da je to sve lepo. Ali ono što vama odgovara jeste ono što možete da primenjujete bez ikakvog napora. Ako vam nešto savršeno pristaje, kao haljina koju nosite – ja vam mogu dati duplo veću haljinu, možda ona jeste vrlo kvalitetna, ali ne možete je iskoristiti jer vam ne odgovara. Isto tako, spremam izvrsnu hranu, ali je napravljena od psećeg i mačijeg mesa i sličnih stvari. Ja vam kaže ovo je fenomenalna hrana, ali vi ćete reći hvala lepo, samo ti to pojedi, ja ne želim. Dakle, najvažnija stvar je da utvrdite šta je to što vama odgovara. Sve počinje od vas i sa vama se završava. Sve ove stvari o kojima smo govorili, duhvni učitelji, učenja, sve te stvari su izvan vas. Baš kao švedski sto. Odabraćete ono što vam odgovara, i za šta ste sigurni da možete da ga svarite. Ako pojedete nešto što ne možete da svarite, to je potpuno protraćeno. Dakle, ne radi se o tome šta masa prati. Mnogi ljudi prate jednog duhovnog majstora, jedno učenje. Možda to nije za vas. Dakle, ne morate da pratite masu, morate da pratite ono što vam odgovara. Postoji jedno nepisano pravilo – ono što vam odgovara, samo vam dolazi. I uvek obavezno pokušajte da to primenite, ako to nije to, dosadiće vam, reći ćete to nije za mene. Znate da uvek možete otići i odabrati drugi put. Zato što nije obavezno da morate nešto primenjivati da biste rasli. Sve više se povezujte sa sobom i sami posmatrajte – kako moje srca kuca, ko omogućava da to srce kuca, kako se odvija moje disanje, moje nozdrve se smenjuju svakih sat vremena. Jedan sat kroz ovu nozdrvu, onda kroz drugu, ko pravi tu promenu. Na taj način počinjete da istražujete sami sebe. Počinjete da više razumete sebe. Onda vam dolazi informacija o tome šta vam odgovara. Umesto da tako radimo, mi se uopšte ne ispitujemo, ne provodimo vreme sami sa sobom, bar većina ljudi. Ne provodimo vreme sami sa sobom, nego provodimo vreme sa duhovnim majstorom ili sa knjigom ili učenjem. Zbog toga ne možemo da se povežemo, osnovni problem što ne možemo da se povežemo sa nečim što je izvan nas leži u tome što nismo povezani sami sa sobom. Nismo dobro povezani unutra i zato se ne možemo povezati spolja. To je razlika. Uvek kažem ljudima, ako želiš da pročitaš jednu knjigu, ta knjiga treba da se zove „Ti“. Vi ste jedina knjiga koju morate pročitati u ovom životu.

Istražujte poput deteta. Evo, vidi, moje nozdrve se smenjuju, ma daj, ko to uopšte radi? Moje srce kuca bez prestanka, ali srce se i odmara, nije da samo kuca, kuca, kuca, nego kuca, pa se odmara, pa kuca, pa se odmara. Jedan bubreg se odmara, dok drugi radi. Ko diriguje celom tom predstavom? Zatim lučenje telesnih tečnosti i hormona, svaki organ luči nešto drugo po potrebi, kako je sve tako dobro sinhronizovano? Ako bi se sve obrnulo, čitav proces bi propao, ništa ne bi funkcionisalo. Dakle, takva vrsta istraživanja je veoma važna. Možete početi od svog daha, zatim preći na zvuke, pa onda osetiti i povezati se sa kičmom, i sve tako. Postaćete toliko povezani sami sa sobom da ćete automatski postati moćni, zaista moćni. Onda ćete videti duhovne majstore, ko vam odgovara, s kim se povezujete. Sto posto sam uveren da će vas vaš pravi majstor naći.

24129568_1610722678985463_9052309641288048812_n

Ako u životu odlučite da sprovodite jednu praksu, neka to bude provođenje vremena sa samim sobom. Budite sami sa sobom, osetite sebe, ne morate čak ni da meditirate, nema potrebe, samo istražujte sami sebe, samo budite ono što jeste. Cenite sebe, prihvatite sebe, to će vam dati neverovatnu moć. – Mohanđi 

P: Ako se fokusiram samo sebe, jesam li onda sebičan?

O: To je nešto drugo. Sebičnost je kad nešto spoljašnje želite samo za sebe. Kada gledate unutar sebe kako biste sami sebe spoznali, to je samodovoljnost. Postoji velika razlika. Sebičnost znači želim sve samo za sebe. Ljude, vreme, mesto, materijalne stvari, hranu, sve samo za sebe. To je onda sebičnost. Ali kad se povezujete sami sa sobom i niste zapravo povezani sa spoljašnjim svetom – naravno, idete na posao, kupate se, jedete, sve je to u redu – ali u isto vreme ste zauzeti unutrašnjošću. To je samodovoljnost, ne sebičnost.

Verujem da ako u životu odlučite da sprovodite jednu praksu, neka to bude provođenje vremena sa samim sobom. Budite sami sa sobom, osetite sebe, ne morate čak ni da meditirate, nema potrebe, samo istražujte sami sebe, samo budite ono što jeste. Cenite sebe, prihvatite sebe, to će vam dati neverovatnu moć.

P: Slažem se, ali toliko ljudi stalno koristi razne stvari, uređaje, toliko stvari nam promiče.

O: To se dešava jer je mnogo lakše povezati se s nečim spoljnim. Teško je povezati se sa samim sobom. Lako nam je da cenimo nekog drugog, ali da li smo u stanju da podjednako cenimo sami sebe? Najčešće nismo. Volimo nekog drugog, ali koliko volimo sami sebe? Prihvatamo druge stvari. Znate, lako je prihvatiti Mohanđija, ali to nije bitno. Da li ste pre toga prihvatili sami sebe? To je važno. Volite Mohanđija, to je lepo, super. Ali volite li sebe? Ako ne volite sebe, čak i ako volite Mohanđija, nećete biti ispunjeni.

P: U našem jeziku reči duhovnost i duhovitosti su dosta slične. Vi nekako obuhvatate oboje. Šta je istinska duhovnost i koliko je ona povezana sa duhovitošću?

O: Prava duhovnost znači biti ono što jeste. Šta se onda javlja? Javlja se sreća. Kada znate da ste vi to, znate, u sanskritu postoji jedna izreka: TAT TVAM ASI, koja znači TI SI TO. Šta god da tražite napolju, krije se unutra. Napraviću poređenje. Evo na primer, mošusni jelen, mislim da se kod njih žlezda koja luči mošus nalazi na preponama. Ali ovaj jelen traži odakle dolazi taj prijatan miris, ne zna da dolazi od njega samog. Ide kroz šumu tražeći taj miris. Takvi su i ljudi. Zaboravljamo da se sve nalazi u nama. Mi smo potpuni kao kreacija. Potpuni smo i kao odredište. Mi smo to. E, to je duhovnost. Istinska duhovnost znači prepoznavanje samih sebe. Biti ono što jeste, to je prava duhovnost. Duhovitost ulazi u priču u tom smislu da kad vidite sve ovo, počnete da se smejete celom ovom svetu. Jer ovo je neki vic. Šta god da ljudi rade, pokušavaju da naprave stvari, da osvoje nešto, zadrže nešto, grade ogromne zgrade, i slično. A na kraju dana, kao što ste došli praznih ruku, otići ćete praznih ruku. Šta god da smo uradili, završeno je. Tako da ja gledam na život kao na jednu šalu. Ljudi kažu moja religija je bolja od tvoje religije – ma veruj u šta hoćeš, nije ni važno. Jer kad umremo, svi ćemo biti na istom mestu. Isto tako, sve je privremeno, sve se kreće. Samo budite srećni i volite bezuslovno. Volim te, ne zato što si ti neko, ili zato što imaš pune džepove. Volim te kao što volim sebe. Kada te pogledam, ne mogu da vidim drugu osobu, vidim sebe, u drugom telu, kako proživljavam nešto drugo. Vrlo jednostavno.

P: Šta da uradimo da bismo ovaj svet učinili boljim mestom i iskorenili nasilje, siromaštvo, s jedne strane? Takođe, postoji tako malo empatije.

O: Dve stvari. Prva je da moramo deliti ono što imamo. Vreme, znanje, materijalne stvari, novac, ljubav, možete deliti bilo šta što imate. Morate deliti. Morate deliti ono čega imate u izobilju, ne ono što nemate. Ne možete deliti nešto što nemate. To je na prvom mestu. Kao drugo, treba jednako gledamo na sva bića na Zemlji. To može biti mrav, znači nešto sićušno, ili slon, ili kit,  ili ljudsko biće. Sve vrste treba da imaju ista prava, isto postojanje, tako da ne dolazi do energetskog konflikta. Sva bića na svetu treba da gledamo na isti način. Na taj način Zemlja održava različite vrste. Kao što su divlje, i civilizovane, ili ono što zovemo civilizovanim. Sve je međusobno povezano. Ali mi smo se odvojili od prirode. Ne poznajemo prirodu, udaljili smo se od nje. Zbog toga smo oboleli. Svi smo oboleli jer živimo u ustajaloj atmosferi, u okruženju koje je ustajalo. Zbog toga imamo sve te probleme. Mir u svetu je definitivno moguć, samo ako pojačamo faktor dobrote kroz dve stvari: budite dobri i činite dobro. To je sve. Nemojte brinuti o duhovnosti, ni o religiji, ni o meditacijama, ni o čemu. Samo budite dobri i činite dobro. Pre svega prema sebi. To znači da treba da prihvatite sebe, i da budete dobri prema svetu. I činite dobro, znači, radite nešto što usrećuje ljude, delite stvari, to je to. To je način da postignemo mir u svetu.

P: Da li biste nam, kao srpski zet, rekli nešto o tome kako vidite Srbiju danas, a kako u budućnosti?

O: Zapravo, veoma volim Srbiju, ne zato što mi je žena odavde, već zbog toga što koga god da sam upoznao, nisam osetio nikakvu razdvojenost. Osetio sam uvek da sam voljen, i poštovan. Veoma je lepo biti ovde. Jedna stvar koju sam ovde doživeo, sa gledišta duhovnosti, je to da je mnogo ljudi zainteresovano za istinsku duhovnost. Kada kažem istinska duhovnost, mislim na unutrašnje ispitivanje. Ne istraživanje knjiga i nekih spoljašnjih stvari, to je lako, kao što smo rekli, već istraživanje sopstvene unutrašnjosti. Unutrašnje istraživanje koje znači provođenje vremena sa samim sobom, prepoznavanje i prihvatanje samog sebe. Dakle, mnogo ljudi je zainteresovano za to. To je veoma dobar znak. Znači, ako ste vi srećni, ako ispitujete sami sebe, društvo će biti bolje, jer automatski, čim vidite sebe u drugima, nećete imati nikakvih sukoba sa svetom. Možete samo sve da volite. Tako da verujem da doprinosim društvu. Od kad sam prvi put došao ovde, 2010. ili 2009. godine, pa dosad, mnogo ljudi se transformisalo u ljubav i pozitivnost, i veoma sam srećan zbog toga. Uvek ističem da gde god idem, doprinosim društvu. Ne uzimam ništa, već doprinosim. Na taj način, svet će biti bolji. Tajna je u sledećem, ako je većina ljudi u društvu u miru, društvo će biti mirno. A ako je društvo mirno, i država je mirna. A ako su države u miru, svet je u miru. Uvek kažem da želim da dam šta god mogu. Čak i ako je tu samo jedna osoba da to primi, ja svejedno pružam. I ne propovedam nikakvu religiju. Religija je individualni izbor. Poštujem sve religije, poštujem sve staze, jer je sve odgovarajuće za nekog. Nikad ne kažem da je nešto ispravno, a nešto pogrešno. Jer samo nesigurna osoba će okriviti drugu osobu, ili će reći nešto je ispravno ili nije, neke religije su dobre, druge nisu. Ja nemam taj problem, nisam nesiguran, i želeo bih da usadim tu stabilnost u srca ljudi, i vidim da se to događa. Na taj način želim da verujem da doprinosim ovoj zemlji, tako da ove posete nisu uzaludne. I ako vidim odraz toga u društvu, veoma sam srećan. Danas sam tu, sutra ne znam hoću li biti živ ili neću, ali danas, kad pričam, dajem doprinos. To je ono što osećam. Lepo se osećam ovde. Ne dolazim ovde onoliko često koliko bi trebalo, jer ima toliko zemalja i toliko aktivnosti, ali trudim se da dođem bar jednom u tri meseca ili u šest meseci.

24255080_1610724005651997_3007418150277301565_o

Samo nesigurna osoba će okriviti drugu osobu, ili će reći nešto je ispravno ili nije, neke religije su dobre, druge nisu. Ja nemam taj problem, nisam nesiguran, i želeo bih da usadim tu stabilnost u srca ljudi, i vidim da se to događa. – Mohanđi

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Intervju sa Mohanđijem uradila: Marina Jablanov
Prevele: Tijana Sladoje i Staša Mišić

Lektorisala: Tijana Sladoje
Uredila : Staša Mišić

 

Mohanđijeva Novogodišnja poruka 2018.

December 31, 2017 at 8:39 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Duhovna praksa i tišina

Zdravo svima! Drago mi je što se ponovo srećemo pred kraj ove godine. Mnogi od nas su se već sretali u toku ove godine, ali mi pruža ogromno zadovljstvo što mogu ponovo da vam se obratim i na njenom kraju.

Pričali smo o mnogim životnim aspektima i praktikovali toliko toga, sve to na putu ka što većoj unutrašnjoj tišini. Cela ideja bila je da se dostigne što veća unutrašnja tišina. Sada smo odlučili da bi u sledećoj godini trebalo staviti naglasak na vežbe, sadane (duhovne prakse) i tišinu. Tako da bi pogled na život trebalo da bude baziran na sadani (praksi) i tišini.

mohanji-in-prayer

Kad kažem „duhove prakse”, hoću da kažem da su one koje vam odgovaraju najbolje za vas. Postoji toliko praksi koje nam je tradicija dala, ali ako one ne odgovaraju našoj frekvenciji, neće na nas delovati. Zato je važno da praktikujemo ono što nama odgovara. Ima toliko stvari, metoda, sistema koje smo tokom vremena dobili od velikih majstora, i nastavili smo različitim putevima ka višim nivoima svesti.

Hajde da uporedimo život sa fudbalskom utakmicom. Imamo dva tima, jedan pokušava da dâ gol drugom timu, a drugi pokušava da dâ gol tom prvom. Vaš cilj je da dovedete loptu, odnosno da dovedete svoju svrhu skroz do protivničkog gola. Postoji mnogo prepreka, mnogo ljudi će doći i pokušati da vas spreči da postignete gol. Ukoliko posedujete dovoljno veština, moći ćete lako da dovedete loptu do gola i uspešno poentirate. Isto tako, drugi tim će takođe pokušati da vama dâ gol, koji morate da branite.

Mohanji quote - We must prevent entry of negative

Moramo sprečiti da negativne stvari uđu kroz misli, reči, dela i kroz telo, um, intelekt, dok treba da pustimo pozitivno. – Mohanđi

Dakle, ovo je igra života  – moramo da sprečimo da negativne stvari uđu kroz misli, reči, dela i kroz telo, um i intelekt. Moramo da sprečimo samo negativno da uđe unutra, dok pozitivno ne treba sprečavati tj. treba da pustimo da pozitivne misli, lepe reči, dobra dela uđu. To vam pomaže i podmlađuje vas. U međuvremenu treba da nosite dobre osobine, što znači uspeh, vašu sposobnost da dostignete najviše,  sve vreme kroz život do ispunjenog kraja, završetka.

Drugim rečima, ako gledate na život kao na fudbalsku utakmicu, morate da budete u igri, morate da nastavite sa aktivnošću. Morate da završite svoju aktivnost, svoju akciju. U tome treba da budete postojani, inače, nećete pobediti.

Druga opcija za koju se ljudi često odlučuju jeste da uopšte ne ulaze u igru. Mnogi su pasivni i ni ne učestvuju aktivno u fudbalskoj utakmici. Mnogi ljudi samo gledaju, samo komentarišu. Oni osuđuju igrače, golove, poteze, itd. To uvek morate očekivati. Mnogi će vas posmatrati i komentarisati i osuđivati ono što radite, ali vi morate da nastavite da radite ono u čemu ste dobri, ono što morate da uradite, što znači da dovedete loptu skroz do gola, odnosno morate da postignete ono što morate. Što se tiče duhovnosti, najviše što možete da dostignete jeste unutrašnja tišina, a što je veća unutrašnja tišina, viši je nivo stanja tišine uma (samadi). Dakle, što više idete ka tišini, manje ćete biti pogođeni spoljašnjim svetom. Svet će uvek biti svet. Ima ga svih vrsta, svih dimenzija, ali ono što utiče na nas zavisi od toga koliko smo osetljivi i koliko smo otvoreni da sve prodre u nas.

Mohanji - The deeper you go into silence

Što dublje ulazite u tušinu, manje ste pogođeni spoljašnjim svetom. – Mohanđi

Zaista je važno da se sačuvamo tj. zaštitimo najbolje što možemo, od svih tih negativnih stvari koje bi mogle da prodru unutra. Baš kao što je sumnja – sumnja može da uđe u nas i uspori proces. Sumnja u sebe je najgora vrsta. Ako igrač ne veruje da može dati gol, ne može dovesti loptu napred. Svaki igrač bi trebalo da veruje da može da dâ sve od sebe, a ostalo je timski rad. Svi mogu jedni drugima pomoći. Ali da bi došlo do timskog rada, svaki igrač treba da ima veru u sebe. Kao što mi treba da verujemo da stvarno možemo to postići, da imamo veru u sebe, i onda idemo napred, do kraja.

Dakle, svaka osoba mora da dostigne neku vrstu snažnog uverenja. Bez uverenja, nema šanse da ćete dovesti loptu do gola.

Worried teenager woman on the beach in winter

Sumnja u sebe je najgora sumnja. Treba da imamo veru u sebe. Svaka osoba treba da dostigne neku vrstu čvrstog uverenja. – Mohanđi

Neki od vas znaju kako se igra kriket. Cilj svakog bacača lopte je da izbaci igrača sa palicom. Cilj svakog igrača sa palicom je da dâ što više poena. Isto tako, naići ćete na otpor dok praktikujete bilo šta. Biće mnogo, mnogo prepreka. Njihov cilj je da prestanete da vežbate. Tako da je vaš posao da date poene kako biste bili uspešni na utakmici. Dobro držite palicu i uvek budite svesni da svaka lopta koja dolazi ka vama znači potencijalno ispadanje. Možete biti izbačeni sa ovom loptom. Kad morate da se branite, branite se, kad morate da igrate, igrajte, uvek budite u igri i nastavite s njom.

Mohanji quote - There will be opposition

Naići ćete na otpor dok praktikujete bilo šta. Biće mnogo, mnogo prepreka. Njihov cilj je da prestanete da vežbate. Tako da je vaš posao da date poene kako biste bili uspešni na utakmici. Dobro držite palicu i uvek budite svesni da svaka lopta koja dolazi ka vama znači potencijalno ispadanje. – Mohanđi

Razlog što poredim fudbalsku i kriket utakmicu sa stvarnim životom je taj što su veoma bliske našoj duhovnoj praksi. Mnogi ljudi dođu sa velikim entuzijazmom, prolaze kroz određene promene dugo vremena, onda se nešto desi, oni skrenu i ne vraćaju se. To nije gubitak ni za jednog gurua, tradiciju ili put, to je njihov lični gubitak. Ako skrenete s puta i ostanete napušteni svojom voljom, ili se zarobite zemaljskim stvarima i zaglavite u mnogo čemu što nije toliko bitno u životu, život biva protraćen. Život bukvalno postane protraćen. Dakle, svaki život je veoma važan. Ova inkarnacija, ovo telo je teško dobijeno. Bilo je potrebno mnogo vremena da bi se postigao ovaj nivo svesti.

Da bismo došli do ovog nivoa svesti uzimali smo mnogo tela. Mi to ne znamo, tako je i mnogo bolje. Ali smo u suštini uzimali mnogo tela pre nego što smo dostigli ovaj nivo svesti s kog možemo razumeti šta god da možemo razumeti u ovom životu kako bismo postigli ovu frekvenciju. Zato, nemojte uzimati ovaj život zdravo za gotovo. Dobro ga iskoristite. Iskoristiti ga dobro znači dostići najveću tišinu do koje možete doći u ovom životu. To je najbolje što možete učiniti sa bilo kojim životom. Povećati svesnost, ne upadati u zamke spoljašnjeg sveta, ne ulaziti u osuđivanja, poređenja, konfuzije i slično, biti postojan na putu oslobođenja. Kad kažem „put oslobođenja” to takođe znači odvajanje od mnogih stvari koje nas okružuju. Što je manje želja, postajete lakši. Ako imate mnogo manje želja, postajete mnogo lakši. Ovo je važno.

Mohanji quote - Do not take this life for granted

Nemojte uzimati ovaj život zdravo za gotovo. Dobro ga iskoristite. Iskoristiti ga dobro znači dostići najveću tišinu do koje možete doći u ovom životu. – Mohanđi

Šta god da praktikujete, treba da ima za cilj sve veću i veću unutrašnju tišinu. Tišina je vaš prijatelj. Ona je vaša polazna tačka. To koliko ste duboko u svojoj tišini predstavlja upravo ono što želite od života. Svaka godina prolazi, 2018. dolazi. Pre nego što se okrenemo 2018. je tu, 2019. će doći. Svaka godina je važna, svaki dan je važan. Vreme je važno. Moramo doneti jednu odluku. Prošlost je završena, ne možemo je promeniti, prošla je. Ali danas možemo nešto uraditi. Ovaj dan, ovaj momenat, ovo vreme je naše. Nemojte uzaludno trošiti ovo vreme, ovaj momenat. Uživajte u ovom vremenu, iskusite ovaj trenutak, znajte da ste ovde i da je to dragoceno. Ovaj život je dragocen. Sve je važno.

Sa takvom jasnom svesnošću, idite putem i, takođe, pomozite drugima da idu. Kad kažem „pomozite drugima da idu putem”, to ne znači da ih forsirate jer time stvarate u njima averziju, ne pružate im bolje razumevanje. Najbolji način na koji nekome možete pružiti bolje razumevanje jeste kroz sâm život. Živite to. Prođite kroz proces, živite to i pokažite svetu šta zaista znači biti u tišini. A unutrašnja tišina se vidi kad stvari kojima ste okruženi ne utiču na vas. Inače, konfuzija, ljutnja, mržnja, ljubomora, osuđivanje, kritikovanja, ogovaranja… sve ovo će biti nad vama, kontorlisaće vas i guraće vas napred.

mohanji-ganeshananda-giri-and-sai-baba

Dakle ova godina, 2018, samo što nije stigla. Za par dana, prećićemo u 2018. Želim vam predivnu nastupajuću godinu, predivnu godinu tišine, predivnu godinu svesnosti i predivnu godinu zajedništva. Verovatno ću se sa svima vama sresti u danima koji dolaze, nadam se da ćemo se svi videti. Čak i ako se ne sretnemo, svi smo povezani u svesti. Uvek smo u vezi. Uvek smo povezani u svesti. To je ono što nas je ujedinilo i ostaćemo ujedinjeni. Svi ćemo biti zajedno. Ne postoji način da ikad budemo razdvojeni. Voleli me ili ne, ipak ste sa mnom povezani. Ako mislite na mene, povezani ste sa mnom. Isto tako, ja sam povezan s vama. Dakle, povezanost je uvek tu, to je istina vašeg života.

Fokusirajte se na pozitivno, investirajte u pozitivno, ne brinite o negativnim stvarima, rečima, delima. Fokusirajte se na pozitivno i investirajte u pozitivno. Povećajte pozitivnost misli, reči i dela.

Takođe, investirajte u svesnost. Kad kažem „svesnost”, molim vas da shvatite da ste originalni, da ste autentični. Kad ste autentični i kad odlučite da ispoljite tu autentičnost bez ublažavanja, mogu se javiti neprijatelji. Neće svako prihvatiti vašu pozitivnu prirodu, vašu sposobnost da budete pozitivni i autentični. Neće svako to prihvatiti. Budite svesni toga, ali u isto vreme nemojte zbog toga biti uznemireni. Treba uvek da verujete da imate svako pravo da budete autentični i budite to. I budite dobri i činite dobro. Šta god da širi vaše srce, dobro je za vas i to je upravo ono što treba da radite. Šta god vas širi i šta god da širi srca ljudi oko vas, to je ispravna aktivnost. Šta god da čini ljude srećnima, vedrijima i ljubaznijima, to je upravo ono što treba da radite.

Mohanji quote - Whatever expands you

Šta god vas širi i šta god da širi srca ljudi oko vas, to je ispravna aktivnost. – Mohanđi

Šta god da govorite, govorite s ljubavlju i dobrotom kako bi svet imao bolju vibraciju. To zavisi od nas. Na nama je da povećamo vibraciju Zemlje. Svaka osoba je odgovorna. Svako dete, odrasla osoba, muškarac, žena su ogovorni. Svi ljudi su odgovorni. Dakle, važno je da tokom života povećamo vibraciju sveta. To je najbolji doprinos koji možete dati u svom životu. Potrudite se da mnogo dobrote teče iz vas, na vaš način, vašim kapacitetom, ka spoljašnjem svetu. Ako se na to koncentrišete, 2018. će biti veoma ispunjavajuća godina za vas. 2017. je već prošla, tu ne možemo mnogo da uradimo, zato ne brinite za prošlost. Šta god da se desilo u prošlosti, u redu je. To je završeno. Molim vas nemojte razmišljati o nečemu što je već završeno i urađeno.

Koncentrišite se sada na ono što tek treba da bude i iskoristite na najbolji način 2018. godinu. Naša porodica raste, mnogi ljudi nam dolaze, sve više i više ljudi se povezuje, tako da svako od nas ima veću odgovornost da se pobrine da drugi budu srećni. Svi su srećni, svi su povezani, svi su dobrodošli i voljeni. Neka teče, neka se širi. Neka bude više pozitivnih vibracija na svetu i nastavite svakog da blagosiljate. Nastavite da održavate meditacije i aktivnosti koje će pomoći ljudima da razumeju sebe i, takođe, da bolje razumeju svet. Mesto nastalo iz ljubavi će uvek ostati. Energija ostaje. Dakle, ljubav treba da bude vaš posrednik u komunikaciji uprkos svemu.

Mohanji quote - Ensure there is a lot of kindness

Potrudite se da mnogo dobrote teče iz vas, na vaš način, vašim kapacitetom, ka spoljašnjem svetu. – Mohanđi

Želim vam svima uspeh. Molim vas, setite se da su prepreke i smetnje samo testovi. Vi morate dati gol, to je vaš cilj, zato ste na terenu. Ako ste na terenu, vaš posao je da date gol. I molim vas shvatite da ne možete dobiti teren bez protivničkog tima. Moraju postojati dva tima, pozitivan i negativan. Posao negativnog je da osigura da pozitivni ne da gol, a posao pozitivnog da osigura da dâ gol. Zato vas molim da shvatite da će život biti takav. Ne očekujte prazan teren bez smetnji na kom možete da nastavite da dajete golove. Onda nema igre. Dakle, molim vas shvatite da to tako funkcioniše i neka vas to ne uznemirava. Fokusirajte se na sebe, na  svoje samopouzdanje, mantrajte, učinite sebe moćnima, snažnima, bolje se uvežbajte, i onda idite i dajte gol.

Želim vam svima uspeh i uz vas sam. Uvek sam s vama. Volim vas iz sveg srca i vi to veoma dobro znate. Uvek sam s vama i uvek ću ostati s vama. Hajde da krenemo zajedno u 2018. godinu i izvan nje.

Volim Vas,

M

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela i uredila: Staša Mišić
Lektorisala: Tijana Sladoje

mohanji-and-a-swami-in-arunachala

Susret sa bezvremenim Svecem sa Himalaja – Drugi deo

December 26, 2017 at 3:19 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Neizbežno putovanje na Himalaje

himalayas-mt-everest1

Himalaji – Prebivalište svega dragocenog. Odredište mnogih. Život za mnoge.

Kada su ova dvojica posetilaca napustili starog sveca, bili su potpuno zaprepašćeni. Nisu razgovarali dugo. Bili su izgubljeni u svojim mislima. Svetac je suptilno u njima izazvao inspiraciju da prate svoju darmu, da se drže jednog puta kako bi postigli duhovni napredak, pokazao je pred njima ogromne moći bez ikakvih pretenzija, pompe i veličanja. Bilo je očigledno da nije postojao nikakav napor sa njegove strane da ih zadivi, niti je očekivao išta od njih. Nijedna atrakcija koju je materijalni svet mogao da ponudi nije interesovala ovog polu-golog sveca. Da li je on Svetac Navnat tradicije? Zaista nije važno koji je put pratio. Jedino je važno to što je stigao!!! Zaista je stigao „KUĆI‟, ili je bio blizu.

Pokušavali su da pronađu mesto na kojem će ostati, da se okupaju u „tapt kund‟ ili u izvoru tople vode, i da prisustvuju večernjim molitvama. Sve se događalo u polusvesnom stanju. Njihov um je bio svuda. Osećali su se kao da su pronašli učitelja za kojim su tragali životima. Mnogo misli se pojavljivalo u njhovim umovima. Razmišljali su. Hoće li ih on prihvatiti kao svoje učenike? Jesu li dostojni toga? I šta je sa njihovim porodicama kod kuće? Nije se lako odvojiti od toga. Um želi, ali odgovornosti prisiljavaju ososbu da tu ostane. Ne može svako da bude „siddharth‟ i da napusti porodicu, zar ne? 🙂 Ili je napuštanje možda bolje nego emocionalni razvod i pretenciozno postojanje samo da bi se izbeglo razdvajanje iz bilo kog razloga? Ne, uopšte. U većini slučajeva um obično luta svuda dok je telo ovde! Lažna prijateljstva. Lažni odnosi! Za ovakve ljude, kod kuće se  sve odvija mehanički. Nema ljubavi. Nema osećanja. Samo ispunjavanje obaveza. Koegzistencija zasnovana na strahovima, ili samo „tamasu‟ ili inerciji! To je zaista loše, dok napuštanje svojih dužnosti ili odgovornosti takođe nije dobra ideja. Život nije lak, zar ne? 🙂 Svako u sebi nosi pomalo eskapizma. Svi žele da pobegnu od nečega. Međutim, situacije ih prisiljavaju da ostanu. Neki se oslobode. Eskapizam računa samo na odlaganje, a to znači da se ništa ne završi. To se nikada ne preporučuje na duhovnom putu. Ekstremno je važno da posmatrate svaku misao, reč i akciju, jer svakog trenutka mi određujemo našu sudbinu. Odnosi su svakako prilično vezujuća sila, u aspektu oslobođenja, ali napuštanje ili eskapizam nije rešenje. Ući u odnos je veoma lako, dok ispunjavanje obaveza samog tog odnosa nije.

tapt-kund-2

Topli blagoslovi u hladnim Himalajima! Toplina i divan POKLON od BOGA. Tapt Kund

Posetioci su nekako uspeli da odspavaju nekoliko sati. Misli koje su ih preplavljivale su ih uznemiravale. Uprkos velikoj hladnoći i stranom okruženju, osećali su se veoma energizovano i  nisu bili ni gladni ni žedni. Kakva magija! Nisu znali ni kada su konačno utonuli u san. Negde oko 4 ujutru začuli su zvukove izvan njihove male sobe. To su bili zvukovi i ljudi koji su hodali i mantrali. I oni su ustali, oprali zube u ledeno hladnoj vodi, koja pritom nije bila nimalo prijatna, 🙂 duboko su se potopili u tapt kund (topao izvor) ponovo i osećali su se mnogo bolje. Zatim su otišli u hram kako bi prisustvovali ranim jutarnjim molitvama.

Nakon molitvi, kako je dan odmicao nisu mogli da odole, uputiše se u pravcu boravišta sveca. Kada su stigli, on je mantrao neke mantre i izvodio je „homa‟, odnosno ceremoniju sa vatrom. Sačekali su da završi. Nakon rituala, svetac ih je pozvao da sednu oko vatre, da se ugreju i da pročiste sebe u neposrednoj blizini vatre. Poklonili su se prema mestu gde je gorela vatra, uzeli su malo svetog pepela odatle i ponizno su ga stavili na čelo. Bili su željni da čuju svečevo putovanje od juga Indije prema ledeno hladnom Badrinatu i da pokupe bisere njegove mudrosti.

U nameri da prekinu ovu ledenu tišinu i započnu razgovor, upitali su ga: „Svamiđi, tokom zime, kada je Badrinat obično pokriven ledom, da li i onda ostaješ ovde ili silaziš u niže predele Himalaja?‟

ganga_snan1

Svami se smejao: „Šta ja imam sa elementima? Zašto bi mi oni smetali? Ne idem nigde. Ja sam star čovek. Ostajem ovde. Kako bilo kakav led može navlažiti moju vatru?‟ Pokazao je na vatru ispred njih. Razumeli su skrivenu poruku. Vatra na koju je mislo je vatra duhovnosti. Led za njega predstavlja ometanje na putu. Nijedno ometanje ne može osvojiti njegovu ličnu usmerenost, posvećenost duhovnom životu, jer jedina sila koja kreira sve smetnje, a to je UM, ne postoji u njemu!!! On je uvek u „stanju bez uma.‟ Maja, ili iluzija, takođe ne može postojati. On je u potpunoj kontroli nad sobom i nad spoljašnjim elementima. Bilo je očigledno da smetnjama nije bilo mesta u njegovom životu. Pomislili su: „Koliko mnogo ljudi juri još uvek za dugama? Kada se približe,uoče samo isparavanje vode! Oni generacijama upadaju u zamku fatamorgane! A ovde je sada svetac koji nema nikakve veze sa iluzijama, ometanjima, zabludama, dugama. Sedi ovde u svom starom telu kao kamen ili stub na putu duhovnosti, smeje se onima koji love slike i reči i totalno se izgube kada slike i reči propadnu i istrule!!! Kakav svet pompe! Protraćeni životi!!! Koliko života su potrošili u jurnjavi na duge ostajući u vlastitom neznanju i svojoj gluposti?! Samo Bog zna!‟ 🙂

train-2

Ceo svet juri nešto. Većina ne zna kuda ide niti šta traži.

Pitali su: „Svamiđi, kako si dospeo ovde?‟

Svamiđi se opet nasmejao i ukratko im ispričao: „Zašto vam je to uopšte važno? Svako ima svoju priču, kao što je i vi imate. Nijedna priča nije slična. Sve priče su nevažne jer je svaki život jedinstven, različit, unikatan i životi nastavljaju da teku kroz vreme u večnost. Prošlost ovog tela nema nikavu vrednost za mene, baš kao ni vaša prošlost za vas. Ako možete nešto da ponesete od mene sada, ovo je taj trenutak, učinite to. Ovde sam da dajem. I, ovaj trenutak je vaša jedina stvarnost.‟

Nisu znali kako da ponesu, ili šta da ponesu, isto kao što nisu znali ni svoj sopstveni kapacitet ili zahteve. Razmišljali su: „Kakva situacija! Svetac koji je sposoban da da sve što nam je ikada bilo potrebno nas pita šta želimo od njega, a mi ne znamo šta! Da je Bog Badrinata došao tu ispred nas i ponudio nam blagodeti, šta bismo tražili? To je gola istina našeg postojanja. Ne znamo šta nam je potrebno!!!‟ Na kraju su rekli: „Blagoslovi nas, Svamiđi, tako da ne upadnemo u zamke duhovnog puta.‟

Svamiđi je rekao: „Tathasthu!‟ (Neka Tako Bude) i nastavio: „Napuštanje zavisnosti od sidija (duhovne moći) kao da uopšte ne postoje. Dešava se da se dobiju kada osoba duhovno napreduje. Poštujte sidije i živite bez ikakvog vezivanja za njih. Tako ostajete oslobođeni. Sidiji često vežu osobu i sprečavaju duhovno uzdizanje. Mamac sidija može takođe da podstiče u vašem umu prisustvo šest najmoćnijih i ekstremno opasnih neprijatelja ljudskog postojanja, posebno na putu duhovnosti. To su: kama (želja, pohlepa), krodha (ljutnja), lobha (požuda), moha (zabluda, vezivanje), mada (egoistični ponos) i matsarya (ljubomora/zavist). Oni su poput nevidljivog raka koji vezuje i uništava ljudksa bića iznutra. Uvek se pazite ovih neprijatelja. Uvek ostanite ukorenjeni u ISTINI i nenasilju, u svim aspektima vašeg života, sa vrhovnom VEROM.‟

girl-riding-an-alligator

Kada je um osvojen, svi strahovi nestaju.

Susretali su se sa Svamijem još mnogo puta tokom boravka u Badrinatu. Pokrili su dosta toga tokom tih dana. Sakupljali su fragmente Svamijeve priče koju je slučajno izgovarao. On nikada nije pričao svoju priču, ali pozivao se na mnoge nesreće njegove prošlosti kao primer da dokaže i ukaže na neke stvari tokom razgovora. Ovo je bilo dovoljno dobro da dobiju uopštenu ideju o njegovom životu i putovanju. Najveće iznenađenje je bilo to što je Svamiđi rođen 1600. godine! On je star oko 370 godina! Sledi priča…

IDI NA SEVER, NE GLEDAJ NAZAD

himalayas

Zemlja Bogova. Kolevka duhovnosti. Himalaji.

23. februara1600. godine, na obalama reke Nila u južnom delu Indije, u maloj kući, negde oko ponoći, rodila se muška beba. Nazvali su ga Raman. Njegovi roditelji su bili siromašni brahmini (sveštenici). On je bio njihovo jedino dete. Ramanov otac je bio sveštenik u obližnjem hramu. Bio je to mali hram i prihodi su bili vrlo mali, jedva da se moglo sakupiti nekoliko novčića, tek toliko da bude dovoljno za ručak tog dana. Novac su obično ostavljali posetioci na izlasku. Tim novcem morao je da prehrani sebe i porodicu. Imao jedom, jedno stablo manga i dva drveta kokosa na svom malom imanju. Tako su živeli dok je Raman odrastao. Raman nikada nije bio izložen luksuzu kao što su to bili komšije feudalci. Ramanova majka je obično posećivala bogate porodice tokom slavlja i festivala, što je bilo manje više uobičajeno, i oni su joj obično davali hranu i nešto odeće.

S obzirom na to da je Ramanov otac bio istinski i Brahmin satvik, on bi obično ustajao u tri ujutu svakog dana, i nakon što bi zaronio nakratko u obližnjoj reci, išao je ka hramu u mokroj odeći da održi svetost za božanstva hrama. Hram nije bio daleko od njegove kuće. Jednog takvog jutra, dok je koračao preko kamenih stepenica reke, osetio je blagi bol u grudima. Ignorisao je bol i nastavio dalje u pravcu hrama. Pre nego što je ušao u hram, srušio se i izdahnuo svoj poslednji izdisaj usled jakog srčanog udara. S obzirom na to da je bilo rano jutro, nije bilo nikoga u blizini da mu pomogne ili da ga odvede kod lokalnog lekara.

U selu je sunce tog dana izašlo sa vestima o smrti plemenitog sveštenika. Raman je imao svega tri godine i nekoliko meseci kada je njegov otac preminuo. On je znao da se nešto užasno desilo u njegovoj kući, ali nije razumeo dubinu ove tragedije. Gledao je kako njegov otac „spava‟ na podu u prisustvu mnogih. Nije mogao da shvati zašto njegov otac spava tokom dana jer to nikada ranije nije činio. On takođe nije mogao da razume zašto se toliko ljudi nalazi sada oko njegovog oca dok on spava. Za njega to nije značilo ništa, jer njegov otac spava svake noći, baš kao što i on sam to čini, i do sada niko nije bio zabrinut zbog toga.

Za njegovu majku to je bilo sasvim drugačije. Jedina osoba koja je donosila hleb u kuću ih je zauvek napustila! Nije znala kako će dalje. Raman je video kako njegova majka plače. Izgledala je neutešno. Ona ga je zagrlila i još jače zaplakala. Ponavljala je: „Tvoj otac je otišao zauvek. Ostavio nas je same!‟

himalayas1

Povremeno nas situacije guše i ostavljaju bespomoćnima. Naše duše nastavljaju da tragaju za oslobođenjem.

Mali Raman je znao da je ovo početak teškog i izuzetno tragičnog razdoblja za njih. Njegov otac je izgledao mirno u snu. Držali su njegovo telo na verandi kuće. Neki sveštenici su došli i izneli su očevo telo iz kuće i stavili ga na drvene daske koje su odsekli od stabla manga. Okupali su Ramana, naučili ga da obavi neke rituale i na kraju su spalili telo njegovog oca na vatri. Raman je sve to gledao ne znajući ništa naročito o tome što se dešava. Bio je prilično uznemiren kada je ugledao spaljeno očevo telo. Nije mogao da razume zašto je njegov otac, koji je samo spavao, sad bio spaljen! Duboka tuga se izlivala u njemu i briznuo je u plač, iako je bio i suviše mali da svari dubinu svega što se dešavalo. Mnogo rođaka je došlo tokom sahrane. Pokušavali su da uteše njega i majku. Izrazili su ljubav pre nego što su napustili njihov dom. Pozvali su majku i njega da dođu kod njih kad se završi sahrana.

Ubrzo nakon očeve smrti, on i njegova majka su se našli u siromaštvu. Nije bilo nimalo hrane u kući. Kao brahminovoj ženi (svešteničke kaste), Ramanovoj majci je bilo teško da pronađe posao jer su joj društveni uslovi dozvoljavali da radi samo u kućama ljudi u njenoj zajednici. Nije bilo lako. U to vreme sistem kaste je bio kontrolišući i prilično sramotan u Indiji. Ženi brahmina nije bilo dozvoljeno da bude viđena u javnosti, da bude sama napolju van kuće. Slično tome, oni koji su bili u drugim kastama, posebno oni koji su konzumirali meso i ribu, nisu smeli da priđu sveštenicima koji su mantrali i izvodili puđu ili su se redovno molili božanstavima u svojim kućama kao i u hramovima. Sveta vatra je gorela u njihovim kućama generacijama.

russian-family-photo

Mi mnogo volimo naše ljubimce! Ponekad toliko da želimo da ih jedemo!!! Koliko SMO sebični!

Prvobitni razlog za ovaj sistem neslaganja među kastama je bio taj što je meso životinja mrtav organizam ili mrtvo telo bez životne energije. Hramovi imaju božanstva ili idole koji su postavljeni sa svetim ritualima. To je hramovima obezbedilo živu energiju i trebalo je upravljati njihovim moćima. Preporučene metode molitve i mantranja su osmišljene tako da čuvaju i održavaju moć božanstava. Mrtvi organizmi su bili u kontradiktornosti sa mantranjem i stoga u suprtonosti sa pravom svrhom. To je razlog zašto su se držali podalje od ljudi koji su jeli meso i ribu. To je išlo toliko daleko da nekim ljudima nije bilo dozvoljeno čak ni da uđu u hramove. Rigorozni sistemi su bili napravljeni tako da obezbede svetost i moć božanstava u hramovima, i sveštenici koji su bili dobro obrazovani i obučeni pravom obrascu molitve, odabrani su da održavaju svetost tih božanstava. To je obično počinjalo za vreme Brahme Muhurtre, ili između tri i šest sati ujutru. Brahma Muhurta se smatra božanskim vremenom. Od sveštenika se takođe očekivalo da izražavaju čistotu. Kasnije su sistemi zloupotrebljavani, a netrpeljivost među kastama se bazirala na diskriminaciji.

virginmaryscry_450x250

Majka lije svoje suze kroz vreme i prostor… Njene suze i dalje teku…

Ramanova majka nije znala šta da radi. To što je rođena u brahminskoj porodici je postalo njeno prokletstvo. Oni koji su pripadali drugim kastama nisu imali nikakvih problema u pronalaženju posla, u poljima pirinča ili kao kućni pomoćnici u kućama feudalnih starešina. Nije znala kako da proživi ostatak života i kako da odgaja malo dete. Posetila je svoje rođake koji su živeli u komšiluku. Niko od njih nije pokazivao iskrenu brigu ili nameru da pomogne, osim što bi im dozvolili da im se pridruže za ručkom, ukoliko bi vreme bilo prikladno. Nakon nekoliko poseta je prestala to da čini jer im to nije donosilo ništa dobro, samo je doprinelo da se osećaju još više poniženo. Ona je bila zabrinuta za Ramana i za to kako se on oseća. Bilo je očigledno da niko nije dovoljno iskren u nameri da im pomogne. Sve njihove ponude, koje su se svodile na pomoć tokom sahrane, bile su lažne i postalo joj je jasno da oni to u stvari nikada stvarno nisu ni mislili.

I dalje je gajila nadu i pokušavala da dođe u kontakt sa svojim i rođacima svog muža koji su živeli blizu ili daleko od pirinčanih polja (kao farmeri) ili u njihovom komšiluku. Bio je tu jedan plemenit čovek, ali pošto je bio pripadnik druge kaste, to ga je ograničavalo. Nije mu bilo dozvoljeno ni da je pogleda u lice ili da razgovara sa njom. Kao što je to bio običaj, ona se uvek sakrivala iza vrata ili zida tokom razgovora sa njim. On je bio prilično iskren i uvek je nosio njena pisma i beleške rođacima, kao i njihove odgovore upućene njoj. Nikome nije bila potrebna pomoć u kući. Svi su imali izgovor, ovaj ili onaj, pravdajući se da nisu u prilici da pomognu njoj i njenom sinu. Nekoliko njih je poslalo nešto hrane i stare odeće. To je zasigurno pomoglo za neko vreme. Ali, život je morao ići dalje…

shooting-the-mgm-logo-1924

Ponovno definisanje nas samih je uvek dobro jer su promene neizbežne. Takođe, često moramo ponovno da definišemo sebe da bi nas drugi čuli!!!

Radnik sa pirinčanih polja je donosio Ramanu voće i slatkiše kad god bi dolazio u njihovu kuću. Iako nije bilo dozvoljeno jesti hranu koju je pripremila ili dodirnula osoba iz druge kaste, Raman i njegova majka nisu oko toga uopšte brinuli jer su bili gladni i bespomoćni. Njegove iskrenost i ljubav su bile bezuslovne i bezgrešne, i oni su bili duboko dirnuti njegovom pažnjom.

Nekoliko nedelja nakon smrti supruga došla im je u posetu rođaka iz daleka. Ona je bila poput lutajućeg monaha koji se nije zadržavao dugo na jednom mestu. Bila je poštovana od strane društva. U času kada je Ramanov otac preminuo bila je daleko, te je sada odlučila da ih napokon poseti. Bila je ražalošćena neprilikama koje su snašle porodicu. Takođe i duboko razočarana činjenicom da su se njihovi rođaci pravili da ne vide probleme i čak ih izbegavali. Ona je odmah preuzela inicijativu, razgovarala sa obližnjom bogatom porodicom i zamolila ih da zaposle Ramanovu majku da radi kao pomoćnica u njihovoj kući. Kako je bogata porodica bila iz njene zajednice, za njih je to bilo sasvim prihvatljivo i Ramanova majka je počela da radi tamo.

Raman je pravio društvo majci dok je radila jer ga nije mogla ostaviti samog u kući. U kući je bilo mnogo ljudi i mnogo dece. Bili su to dobri i ljubazni ljudi. Raman i njegova mjaka su bili dobro tretirani. Dobijali su dovoljno hrane i niko se nije mešao niti ometao njihovu slobodu. Kada se majka bavila kućnim obavezama kao što je kuvanje, pranje ili čišćenje, Raman se igrao sa decom u kući. Oni su delili čak i slatkiše sa njim. Izgledalo je da su Raman i njegova majka konačno pronašli mir i sreću i to im je bilo od velike pomoći nakon ozbiljnih neizvesnosti sa kojima su se suočavali nakon očeve smrti.

coca-cola-baby-bottle-mother-and-children-tulelake-siskiyou-county-california-dorothea-lange-1939

Glad njene dece dovodi majku do krajnjih granica…

Jednog dana, gazdarica kuće u kojoj je radila je objavila svim svojim slugama i sluškinjama da se njena ćerka udaje i da oni moraju da se pripreme za ovaj veliki događaj. Podelila je svima novu odeću kao znak sreće za predstojeći događaj i zamolila ih da to nose za vreme proslave. Svi su bili srećni i prilično uzbuđeni. Raman je trčeći došao majci u želji da joj ponosno pokaže svoje nove stvari. Zagrlila ga je, a suze radosnice potekoše njenim licem. Nije mogla ni da nasluti da će ovaj događaj biti prekretnica za nju i njenog sina.

Kako se datum proslave približavao, gosti su pristizali. Dužnosti i obaveze u vezi sa slavljem su se povećavale. Jednog dana, dok je Ramanova majka čistila prostorije na prvom spratu te ogromne kuće, mladina majka je zatražila od žene da ode u njenu sobu i potraži zlatni nakit sa dragim kamenjem, koji su kupili posebno za ovu priliku. Prvi put je Ramanova majka videla takav raskoš i sjaj. Mladina majka joj je dala ogrlicu okovanu dijamantima da pogleda iz svoje ruke. Divila se lepoti i sjaju neko vreme, a onda ju je vratila nazad. Nijednog trenutka nije osetila da bi ona trebala imati nešto takvo. Ramanova majka je bila pobožna i dostojanstvena. Znala je svoje mesto u društvu. Nikada nije čeznula za zemaljskim bogatstvima. Nedugo zatim, otišla je da završi svoj posao.

1image

Tolerancija i koegzistencija čine život vrednim. Ljubav nadmašuje sve…

Ubrzo nakon ručka začula se velika buka u kući. Ljudi su trčali gore-dole. Neko joj je rekao da je ogrlica ukradena. Nije mogla da veruje. Znala je da je ogrlica izuzetno skupa. Pretražili su čitavu kuću. Pozvali su policiju i ispitali su sve, posebno služavke i sluge. Neke od njih su odveli u policijsku stanicu i pretukli ih kako bi ih naveli da kažu istinu. Odveli su i Ramanovu majku takođe jer je mladina majka rekla policiji da je ova služavka videla tu ogrlicu i držala je u ruci. Ona je dala sve od sebe da ih uveri da je nije ona uzela. Proveravali su je. Pregledali su i njenu kuću. Pretili su joj, zlostavljali je i ponižavali ne bi li napokon izvukli istinu od nje, odnosno gde je ukradena ogrlica. Plakala je. Preklinjala ih je da veruju njenim rečima. Ogrlica nije pronađena. Na kraju su svi bili frustrirani nestankom ogrlice da su odustali od dalje potrage. Međutim, nikada nisu prestali da sumnjaju u nju. Dan uoči svadbe ona i Raman su zamoljeni da napuste njihovu kuću. Izgubila je posao! Nije mogla da veruje šta ju je snašlo! Raman nije mogao da shvati šta se dešava, samo je znao da je njegova majka u užasnom stanju. Njegov dečiji i nevin um je mislio da ona plače jer nema nikakvog nakita na sebi. Pokušavao je da je uteši najbolje što je mogao govoreći joj da kada on jednom poraste radiće naporno i kupiće joj gomilu zlata. Ovo ju je još više ražalostilo. Nisu zlato i nakit ono što je ona tražila, već samo dva obroka dnevno za Ramana. To je sve što je želela u životu. Nikada nije marila za sebe. Kako da to objasni Ramanu? Kako da ga urazumi? Kako ne bi ražalostila srce svog deteta, pretvarala se da je srećna.

Nakon što se proslava završila, starešine iz zajednice koje su podržavale feudalnu vlastelu odlučili su da kazne Ramanovu majku zbog navodne krađe ogrlice, čvrsto verujući da ju je ona ukrala. Izdali su naredbu koje je glasila: “Neka joj niko ne da posao, hranu ili bilo šta drugo. Niko da joj nije dao lekove niti odeću. Nijedan lekar je ne sme lečiti. Ona je potpuno isključena iz društva.” Na dan kada je isključena iz društva Ramanova majka je htela da počini samoubistvo. Sve njene nade su iščeznule. Ipak, nije bila u stanju da to učini pri pomisli na svoje šestogodišnje dete, sina Ramana. Odlučila je da preživi kako bi i njega držala u životu. Jednoj ovakvoj, izopštenoj ženi iz društva, neće niko pomoći u selu jer će je i oni izopštiti iz zajednice. Ako neko bude viđen da joj pomaže, ta osoba će takođe biti izopštena iz društva. Plašeći se naređenja feudalnih gospodara niko se nije usuđivao da joj da ni čašu vode, niti da joj dozvoli da radi u njihovim kućama ili farmama. Dan za danom postajala je sve slabija. Preživljavala je sa svojim sinom od onoga što su mogli naći na svom malom imanju. Nisu imali više novca, kao ni bilo kakve podrške i pomoći. Niko nije hteo ni da ih pogleda. Situacija je bila gora od svakog zatvora.

mother-and-child

Za svaku majku je njeno dete najdragocenije. Ne važi to samo za ljude. Isto važi i za sva druga bića. Pre nego što ubijete mladunče bilo koje vrste-dete, životinju ili pticu, molim vas, setite se neoprostive agonije kroz koju prolazi njegova majka…

Farmer iz komšiluka, koji im je obično pomagao, sada to više nije činio zbog njenog izopštenja iz društva. Bio je potpuno bespomoćan i ljut. Imao je svoju porodicu i plašio se da bi njegovi smeli potezi mogli negativno uticati na njegovu ženu i decu. Svi su ih se klonili. Malo po malo, Ramanova majka se počela razboljevati. S obzirom na to da nijedan lekar nije smeo da je leči, nije mogla dobiti nikakve lekove. Pokušavala je da sakupi suve semenke i voće iz dvorišta kako bi spremila makar jedan obrok svakog dana za Ramana. Raman je takođe davao sve od sebe da joj pomogne. Danima se njeno zdravlje pogoršavalo i postajala je sve slabija i slabija. Nije više mogla da stoji na nogama. Puzala je od prostorije do prostorije. Raman je bio previše mali da bi joj pomogao. Ipak, davao je sve od sebe da pomogne bolesnoj majci. Ona je znala da neće još dugo poživeti.

Jedne noći pozvala je Ramana. Suze su klizile niz njene obraze. Zagrlila ga je i rekla mu: „Sine moj, uskoro ću te napustiti. Žao mi je. Ne mogu više biti u ovom telu. Odlazim tamo gde je tvoj otac. Ali, ne mogu te povesti sa sobom. Uvek sam te svuda sa sobom vodila, ali ovaj put moram da odem sama. Uskoro ću umreti. Kada umrem, ti sam nećeš moći da spališ moje telo kao što su to učinili rođaci kada je tvoj otac umro. Ti si previše mali. Nemaš novac i niko ti neće pomoći. Ako budeš mogao, odvuci moje telo na kraj dvorišta (oko 20 stopa od ulaznih vrata kuće), gurni ga u rupu tamo i baci malo zemlje preko njega. Ako to ne možeš da učiniš, ostavi telo tu, uzmi ovaj štap i ovo malo tkanine i hodaj prema severu.‟

„IDI NA SEVER. NE GLEDAJ UNAZAD.‟ To su bile poslednje reči ove jadne, nevine i pobožne žene. Zatvorila je oči. Raman ju je zagrlio i stavio glavu u njeno krilo. Naslonio je svoju glavu na njeno lice. Prošlo je otprilike sat ili dva. Osećao je kako njeno lice postaje hladno. Njeno disanje se zaustavilo. Sipao joj je malo vode u usta. Popila je malo, a ostatak se prolio preko njenih usta. Pogledala je njegovo lice poslednji put kao da ga je blagosiljala, i izdahnula je.

mother_child

Majka i dete- bezuslovan odnos, prošla poređenja.

raid-crying-boy-big1

U ludom svetu pretvaranja ko još misli na suze bespomoćnog dečaka? Ako ne možemo da vidimo suze naših najdražih, kako ćemo ikada videti nevidljivog Boga???

Raman je sedeo pored njenog tela grleći je sve do kraja dana. Nije znao šta da radi. Iznenada je postao siroče. Niko više nije postojao u njegovom životu. Ustao je i seo na verandu gledajući napolje. Ptice su cvrkutale u bašti napolju. Životinje sa pašnjaka su ga posmatrale. Da li su one razumele njegovu tugu? Nadao se, želeo je da ga neko pogleda. Međutim, niko nije gledao ni njega, ni kuću. Plakao je. Nikoga nije bilo briga. Vratio se opet unutra. Opet je video telo svoje majke. Zagrlio ju je i zaplakao. Odlučio je da učini onako kako mu je rekla. S velikom mukom dovukao je njeno telo, suvo i kruto, do praga. Nekako je uspeo da je izvuče napolje do zemljišta. Jecao je i plakao. Kada je pokušao da odvuče telo do tog mesta, farmer koji im je ranije pomagao ga je video. Nije mogao da veruje svojim očima. Bio je zaprepašćen gledajući ovog malog dečaka kako vuče telo svoje mrtve majke preko dvorišta. Bio je u strašnoj agoniji kada je odjednom shvatio da je ova pobožna žena, njegova komšinica koju je oduvek poštovao, umrla! Agonija je tresla njegovo srce dubokom krivicom što nije bio tu da pomogne kada im je to bilo potrebno. Sada je prekasno. Rekao je sebi: „Neka me starešine izopšte ili ubiju. Nije me briga. Moram da pomognem ovom jadnom detetu.‟ Prišao je da pomogne Ramanu da pomeri telo njegove majke do rupe u koju je hteo da je sahrani. Doneo je nekakvu lopatu i prekrio telo zemljom i mokrim blatom. On i Raman su seli i posmatrali grob u dvorištu neko vreme. Ubrzo je Raman ustao, ušao u kuću, uzeo štap i tkanine koje mu je majka poverila. Otvorio je. Ponovo je zaplakao kada je video da je ona, uprkos siromaštvu, spakovala nešto sirovog pirinča, nekoliko novčića i nešto odeće za svog sina! To je bila njena ušteđevina! Raman je obrisao suze i izašao napolje. Farmer je čekao. Rekao je: „Pođi sa mnom. Ja ću se brinuti o tebi. Ja ću te odvesti kući.‟ Raman mu se zahvalio i rekao mu šta mu je majka rekla da uradi. Farmer je slušao Ramanove reči sa suzama u očima. Znao je da ne može da promeni njegovo mišljenje. Mnogo je voleo svoju majku. Nikada ne bi učinio ništa što protivreči njenoj želji ili naredbi. Dok je Raman koračao prema njenom grobu, dotrčao je jedan kurir i upitao ga: „Gde ti je majka? Njihovo Visočanstvo je želi ponovo u kući. Konačno su pronašli ogrlicu koja je nestala. Pala je između dva ogromna kreveta i kada su pomerali krevete da počiste, našli su ogrlicu. Starešine su povukli tužbu i izopštenje. Ona je sada dobrodošla nazad u domaćinstvo! Ti si takođe dobrodošao!‟ Raman je zurio u njega i nežno se nasmejao. Pokazao je prema grobu na kraju dvorišta i bez ikakvih osećanja rekao: „Tamo je. Ne može da se vrati kod njih. Otišla je zauvek.‟

Raman je poslednji put pogledao njihovu malu kuću. Poklonio se grobu svoje majke i uputio se prema „Severu‟. Nikada više nije pogledao nazad. Taj mali dečak Raman je sada 370-godišnji svetac koji je sedeo pred posetiocima Badrinata!

ganga-river1

Život večno teče. Ko je ovo u potpunosti shvatio? Ko je razumeo dimenzije od 360 stepeni?

Ako Bog da, trebalo bi da ispričam njegovo putovanje u sledećem delu ove trilogije.

Volite i poštujte sva bića. Svako biće oseća, baš kao i mi. Saosećanje je vrlina. Imajte je na pretek. Imajte na pretek ljubavi iznutra. Dozvolite da vas LJUBAV preplavljuje sve vreme. Volite sve i služite svima. Vaš život će postati potpun i kompletan! Budite blagoslovljeni,

Volim vas uvek,
M

dscn5003

Nema ništa da se “dobije”. Praznih ruku smo došli, praznih ruku odlazimo. Ništa ne možemo posedovati. Svo takmičenje ovog sveta je proizvod neznanja. Potpunog neznanje!!!

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Nada Raković
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić

 

Susret sa bezvremenim Svecem sa Himalaja – Prvi deo

December 22, 2017 at 1:19 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment
badrinathtemple

Krajnje odredište mnogih…Veliko Svetilište

Ovo je istinita priča. Oba putnika koja su ovo doživela, napustila su svoja tela. Ovo se desilo 23. avgusta 1970. Dva brahmina (klasa sveštenika u Indiji) su u svojim pedesetim krenuli sa obala reke Nil u Kerali, i uputili se na hodočašće na Himalaje. Nakon što su posetili mnogo svetilišta, stigli su u Badrinat. Kada su stigli, bilo je podne i hram je bio zatvoren nakon završetka puđe (*pooja = ritual u čast bogova). Bili su prilično umorni nakon dugog putovanja. Bili su i gladni. Visoka nadmorska visina, manjak kiseonika, nedostatak hrane i veliki zamor tokom putovanja doprineli su da se prilično razbole. Do otvaranja hrama je bilo još najmanje četiri sata. Straža koja je prepoznala da su to sveštenici, dovela je iscrpljene putnike do kuće u kojoj je živeo poglavar sveštenika hrama u Badrinatu, a koja se nalazila u neposrednoj blizini. Kada su stigli kući kod ovog sveštenika, on je već bio završio sa ručkom i spremao se za svoju popodnevnu dremku. Poželeo im je dobrodošlicu i upitao odakle dolaze. Objasnili su ukratko sve u vezi sa svojim putovanjem, rekavši mu da su nameravali da ostanu nedelju dana u Badrinatu. Sveštenik im je ponudio svoju pomoć. Odgovorili su da su sasvim dobro, i ako im bude potrebna pomoć, zasigurno će mu se obratiti. Ustali su i krenuli kako bi se on odmorio. Nerado su mu priznali da su umorni i gladni.

Kada su došli do vrata sveštenikove kuće, pozvao ih je da se vrate i rekao: „Postoji jedan jako star svetac, poreklom iz vašeg rodnog grada, i nalazi se u blizini. Jeste li zainteresovani da ga upoznate?“ S obzirom da nisu imali šta drugo da rade, a nijedan restoran nije bio otvoren kako bi se poslužili osnovnom hranom, odlučili su da provedu neko vreme sa svecem dok se hram ne otvori. Pristali su i sveštenik je zatražio od jednog od stražara da ih odvede do sveca. Stražar ih je doveo do obale reke Alakanande. Badrinat se nalazi na gotovo 3700 metara nadmorske visine u moćnim Himalajima. Obično je jako hladno i većinom prekriveno debelim slojem snežnog prekrivača tokom zime. Posetioci su drhtali uprkos tome što su bili dobro obučeni. Koliko god da su bili ušuškani, to nije bilo dovoljno da se zaštite od smrzavanja.

badrinath_earlymorning1

Očaravajuće planine i Reka života. Ljudsko putovanje i odredište

Dok su prelazili most preko Alakanande, straža je pogledala u pravcu reke i rekla: „Svetac je tamo!” Ugledali su mršavog pognutog starca, sa parčetom tkanine obavijenim oko kukova,  kako se kupa u reci. Nisu verovali svojim očima. Bilo je nemoguće kupati se u reci na toj temperaturi. Voda je sigurno bila ledena, s obzirom na temperaturu vazduha. Stigli su na drugu stranu reke i čekali. Svetac je završio sa kupanjem i ispiranjem, te je došao do mesta na kome su stajali. Njegov izgled nije odavao nikakve promene, jer mu uopšte nije smetalo što je duvao ledeni vetar, niti vremenske prilike uopšte. Hodao je preko kamenja u vodi, kao da hoda po krevetu posutom ružama, bos!!! Dok im se približavao, straža mu je rekla na hindu jeziku, da ih je poslao svešetenik hrama da ga upoznaju i da su oni iz istog mesta kao i on. (Sveci obično nemaju ništa sa svojim purvašramom, odnosno mestom na kom su boravili pre prihvatanja sanđasija ili odricanja). Svetac im se nasmešio i pozvao ih da mu priđu bliže. Nosio je samo nešto platna oko struka, koje je bilo potopljeno u ledenoj vodi. Imao je štap u ruci i kamandalu (mali lonac koji sveci koriste) napunjenu vodom iz reke. Pogledao ih je. Njegov pogled je bio oštar i prodoran. Izgledao je veoma staro; imao je sigurno 100 godina! Bela svilena kosa i bela brada. Njegove oči su još uvek sijale i izgledale mladoliko. Stražar je otišao. Svetac je počeo da hoda i zatražio je od njih da ga prate. Stigli su do male barake. Svetac je ušao, i zamolio i njih da uđu i sednu. Seli su na pod. Ali, iznenađujuće, pod je bio topao! Svetac ih je pogledao ponovo, i upitao: „Jeste li žedni?“ Obojica su odgovorili: „Da.“ Dao im je nekoliko kapi vode iz svog lonca. Pomislili su da je ovo neka vrsta inicijacije ili pročišćenja. Ali, ubrzo nakon što su popili tih nekoliko kapi vode, osetili su kako se nešto menja u njima. Odjednom više nisu osećali ni hladnoću ni žeđ. Potom ih je upitao: „Da li ste gladni?“ Rekli su da su gladni jer nisu ništa jeli već nekoliko sati. On im se nasmešio i ponovo im dao nekoliko kapi vode, svakom od njih. Popili su. Iznenada, osetili su da je njihov stomak pun hrane. Ovo ih je iznenadilo izvan svih granica. Iako ih je svetac kog su prethodno sreli naučio da mantraju kako bi prevazišli glad i žeđ, to izgleda nije imalo efekta za ove tragaoce.

yogis

Um juri nakon promene i brzine u duhovnosti. Istinska Duhovnost ostaje vidljiva

Obojica su rekli: „Bagavane, ti si uspeo da prevaziđeš potrebu za uzimanjem hrane i vode. Sada si nam pokazao svoje moći… Reci nam, ko si ti? Ti pripadaš istom mestu iz kojeg mi dolazimo, ali, koja je svrha našeg susreta? Zašto smo se sreli? Obojica smo jako radoznali da saznamo nešto o tebi.“

Svetac se smejao. Rekao je: „Verujem da ste mantrali i pevali određene mantre da bi kontrolisali potrebu za hranom. Šta se desilo? Zašto niste mogli da kontrolišete svoj um tokom vežbi?“

Oni su znali da on može sve da vidi i da ništa ne može ostati sakriveno od njega. Rekli su: „Da, mantrali smo, ‘Kanta Koope, Kshud, Pipasi, Nivrithi’, fokusirajući se na grlenu čakru. Ali, um je lutao i opet nismo mnogo napredovali.“ Svetac je opet počeo da se smeje. Rekao je: „Ako se penjete na Himalaje korak po korak, vaše telo će se sigurno privići na promenu nivoa kiseonika i na promenu vremena na svakom nivou. Zašto svi vi pokušavate da ubrzate svoja pogonska vozila, kada je za sve potrebno vreme da se slegne u našem sistemu? Svemu je potrebno određeno vreme i prostor da bi pružilo svoj maksimum! Za sve je potrebno vreme. Nažalost, svi su u žurbi, jurnjavi, tragajući za nečim, a da ni sami ne znaju za čim! Kako možete postići duhovni napredak? Strpljenje, fleksibilnost, prilagodljivost, prihvatanje, odlučnost, posvećenost jednoj stazi koju ste odabrali, doslednost da se prati taj put uprkos svemu, ekstremno su važni za uspeh u duhovnoj potrazi. Većina ljudi menja svoje gurue, radije nego što menja svoje mišljenje.“ Počeo je da se smeje sopstvenoj šali.

Razumeli su da se ova njegova priča odnosila na nestrpljenje tokom njihovog duhovnog putovanja. Oni su već upoznali mnogo svetaca i mudraca pokušavajući da ubrzaju svoju duhovnu praksu, dok su na drugoj strani, potpuno ignorisali ključni aspekt, a to je njihov kapacitet i dostojnost za više stvari! Nisu se koncentrisali na razvoj ovih važnih aspekata, i umesto toga, pratili su svoj um koji je stalno u pokretu, dodirnuli su stopala mnogih svetaca, očekujući brzo uzdizanje bez ogromnog rada, i bez uklanjanja unutrašnjeg smeća sakupljenog tokom mnogih života!!! S obzirom da njihov kapacitet i dostojnost nisu rasli istim tempom tokom njihovog putovanja, nisu mogli mnogo da napreduju. Ni većina mantri ili sadana (duhovnih praksi) koje su odabrali u različitim razdobljima nisu im dale mnogo napretka. Oni su upoznali mnogo svetaca u prošlosti. Ali, ovaj stari svetac ih je zaista fascinirao.

nitya

Istinska Duhovnost je očigledna unutrašnjem oku, ali nevidljiva umu uvek…

Pitali su ga: „Svami, kako da napredujemo dalje?“

Svami im je odgovorio: „Odbacite sve što znate. Vi nosite težak teret nesvarenog znanja i stare samskare.“

„Svami, šta možemo da odbacimo?“

On im je odgovorio: „Sve. Sve što vam je zaista potrebno će svakako biti vaše. Vama nije ništa potrebno. Sve što mislite da imate, vi zapravo, nemate. To će svakako uvenuti, pre ili kasnije. Sve što poklanjate, uvek ćete imati. Duhovnost se nikada ne završava jednom inkarnacijom duše. Nastavlja se tokom vremena i prostora, sve dok je to potrebno. Prekrivate sebe više nego što je to potrebno. Skinite prekrivače. Ne sakrivajte sebe. I ne skrivajte svoje pravo lice. Budite odvažni prema sebi. Iskusićete stvarnost. Kada odeća postane zavisnost, postajemo neprirodni.“

Napravili su pauzu kako bi odgonetnuli i svarili skrivenu poruku iz Svamijevog odgovora, i pitali ga: „Svami, ko će nas štititi od ove hladnoće  i tamasičnog neznanja?“

Svami je odgovorio: „Postojanje. Osećate li hladnoću sada?” Shvatili su da ne osećaju nikakvu fizičku hladnoću. Svami je nastavio: „Ko vas štiti sada od hladnoće? Isto postojanje će vas štiti i od tamasa i neznanja. Vi definistivno niste, vršilac.“

badrinath_temple

Mnogo prtljaga stvara mnogo nelagodnosti. Manje prtljaga olakšava prelaz.

Kontemplirali su o ovim rečima neko vreme i još uvek su osećali užasnu nesigurnost u vezi sa budućnošću, pa rekoše: „Svami, mi se plašimo da bilo šta skinemo.“

Svami se glasno nasmejao i rekao: „Ako se plašite, idite kući. Vi ste još uvek male bebe. Treba vam zaštita. Duhovnost nije za vas. Treba vam mnogo više zrelosti da doprete do duhovnosti. Strah ovde nema smisla. Strah ne može postojati ovde.“ Svami je ponovo napravio pauzu, i nastavio: „Sakrivate strahove svojom odećom. Eskapizam je suprotan duhovnosti. Oboje ne mogu zajedno da postoje.”

Svami pogleda jednog od njih pravo u oči, i reče: „Porodica postaje sve manja i manja. Nema potomaka. Sprovedene su mnoge puđe i rituali da se zasluži dete. Sve je bilo uzalud. ,Kaala Sarpa Doša’ (Ozbiljno prokletstvo bogova zmija)!!! (Tradicionalno,  brahmini su obožavali bogove zmije zajedno sa mnogim božanstvima. Skoro svaka prodica je obično imala hram za zmije u svom dvorištu.  Sa stvaranjem osnovnih porodica, kako su ljudi postajali „nereligiozni“, ili grubo rečeno, ignorisali razloge njihovog obožavanja, obožavanje bi naglo prestajalo. Negativne posledice nedostaka  povezanosti su počele da se pojavljuju u porodicama u obliku neprirodnih smrti, nemanja dece, nedostatka braka i mnogih drugih problema u odnosima. Porodična božanstva su bila deo svake porodice. Bila su pozivana i postavljana od strane predaka te porodice, da ih zaštite, njih i njihove porodice, imovinu i bogatstvo, sa obećanjem da će biti cenjena i poštovana sa njihove strane, i od strane članova njihove porodice, u svim vremenima. Ta božanstva su predavana generacijama unazad. U cilju razumevanja, ona bi se mogla uporediti sa pozivanjem gostiju. Nikada se ne pojavljuju sama od sebe, doveli su ih preci u cilju zaštite i milosti. Kada je naredna generacija prestala da ih ceni i da se brine o njima (božanstvima), to je bilo kao da ste posramili gosta kojeg ste pozvali i čak ga uvredili, tako što ste mu uskratili krevet i prostor. Ovo još uvek pogađa mnoge porodice.)

5headsnake_3

Zmije su predstavljale mudrost i zaštitu.

Pitao je: „Ali Svami, koji je razlog za tu „sarpa došu“ ili prokletstvo zmije?“

Svami je odgovorio: „Nezahvalnost, moj sine. Postoje dve vrste zmija na zemlji. Zemaljske zmije koje su debele i pretežno tamasične, i božanski entiteti u formi zmija, koju su uzeli zbog pokretljivost i izolovanosti. Nikada nećete uznemiravati zmiju, zar ne? To je razlog što su odabrali takvu formu. Mada, čovečanstvo je u bliskoj vezi sa višim entitetima, koji postoje u formi zmije. Mi smo postojali zajedno sa njima, dugo vremena. Obično smo ih poštovali i obožavali. Oni imaju svoje carstvo, sferu postojanja ili loku. Oni su ovamo došli iz saosećanja prema nama, jer mi smo nezanlice. Oni su puno doprineli razumevanju i svesnosti čovečanstva. Oni su nam doneli veću svesnost i pokazali nam dimenzije vrhovnog oca u tri aspekta, kao što su „Srišti“ ili kreacija, „Stithi“  ili čuvanje, i „Samhara“ ili poništenje. Oni su nam predstavili moć i snagu koja stoji iza svakog od ova tri aspekta našeg postojanja. Oni su nas upozanli sa trojstvom. Pokazali su nam stazu više duhovnosti. Oni su nas i štitili, i štite i podržavaju isto kao i bogove koje su nam predstavili. Mi smo im posvetili poseban prostor u našoj bašti, pod okriljem prirode koju su oduvek voleli, sa obećanjem da im nećemo smetati, a one će nas zauzvrat  blagosiljati dobrim životom. Kasnije, naredne generacije su zanemarile obećanje, nisu ga ispunile i uništile su plemenite zmije i njihova staništa. Mučili smo ih i ubijali. Uništili smo njihova staništa i izgradili smo kuće na njima. Počeli smo da patimo zbog toga i da prolazimo kroz bol i agoniju u životu, u našim porodicama.

Zlatno pravilo je da kada god povredimo nekoga kroz misli, reči ili dela, u suštini mi povređujemo sami sebe. Mi sebe povređujemo  još više nasiljem koje koristimo u tu svrhu, duboko  kroz našu svesnost i život. To se zove „Sarpa doša“. Mi smo sistematski uništavali i zlostavljali sva bića koja su nam pokazivala pravi put i, što je prilično tužno, stalno smo veličali one koji su sijali pred našim očima!!! Više Zmije predstavljaju zaštitu i prisustvo božanskog na zemlji. Bog Višnu počiva na zmiji Ananti. Šiva ima zmije kao venac oko glave. Kada uzburkaju okean mleka zbog „amrite“, božanskog nektara, koriste Vasuki, zmiju, umesto konopca. Nijedan nebeski konopac nije bio jednak snazi Vasukija! Zmija predstavlja oba principa, kundalini šakti koja spava mirno u svakom čoveku, u obliku tri i po namotaja, isto kao i pokret sunca i meseca koji se uzdižu prema krunskoj čakri. One predstavljaju fleksibilnost i uzvišenje. Zmije imaju veoma važnu ulogu u našoj duhovnosti. One su nam donele najvišu mudrost i obavljale dužnost zaštitinika. Uobičajeni znaci prokletstva zmije su nemanje dece ili malo dece, razvod ili neulazak u brak, i problemi u bračnim odnosima. Moramo da ih poštujemo. Kontinuirana nezahvalnost će nas stalno vući nadole.

snakes

Zajedno postojimo kao jedno. Strah prozilazi iz izdaje i nezahvalnosti.

Jedan od brahmina je pitao: „Svamiđi, ti si iz istog mesta odakle mi dolazimo. Da li imaš tamo nekog rođaka?“

Svami je razmišljao neko vreme i rekao: „Nemam rođaka. Ali, imao sam nekoliko prijatelja. Možda ih poznajete.“ Svami je nabrojao imena nekoliko ljudi i imena njihovih porodica. Njihove porodice su bile poznate posetiocima. Malo su se pomučili da odluče i razluče ko su ljudi koje je svetac nabrojao, i shvatili su da su ti ljudi napustili svoja tela pre više vekova i njihova četvrta ili peta generacija trenutno živi u porodicama koje je Svamiđi spomenuo. Bili su šokirani kada su shvatili da je Svamiđi imao preko 400 godina!

Oni su rekli svecu: „Svamiđi, ovi ljudi koje si spomenuo nisu više živi. Njihova četvrta ili peta generacija su naši vršnjaci.“ Svami je razmišljao neko vreme, i rekao: „Pa, ja sam star čovek. Ponekad, zaboravim na brzinu kojom se vreme kreće. Drago mi je da njihove porodice i dalje postoje.“ On je to spomenuo tako uzgredno, kao da njegova dugovečnost i godine nisu velika stvar!!! Posetioci nisu mogli da veruju u sve ovo i nastavili su da zure u Svamija, dok su pomešane emocije lelujale njihovim umovima.

Svami je pitao: „Vi ste brahmini, zar nije vreme za „Sanda Vandan?“ (Večernja Molitva koju brahmini izvode)

Pogledali su se. Oni već dugo vremena nisu iskreno pratili brahmiske rituale. Bili su sigurni da su se Svamijeve reči odnosile na njihovu nesigurnost u odanosti prema darmi njihovog nasleđa. Svami je rekao: „Biti rođen u brahminskoj porodici je jednako venčanju sa darmom po izboru, izvan nečije individualne karme. Vi, kao brahmini ste nasledili satvičnu darmu služenja društvu, da prenosite znanje i da uzdižete svesnost u društvu. Ako odbacite svoj put, ako ne pratite vlastiti put, koji ćete onda pratiti? „Svadarma“ ili nečija vlastita darma je veoma važna za svakoga.  Darma je važna isto kao i karma. Ne zaboravite to nikada. Brahmanizam bi trebalo da bude negovan kroz čistotu misli, reči i dela kao i kroz nesebičnost i nenasilje u svim aspektima. Biti rođen u brahminskoj porodici, ili porodici koja je prožeta svetom niti, neće od vas napraviti pravog „brahmina“. Živite kao brahmin, u potpunom ispunjenju.“

Duboka tišina. Svetac je rekao: „Idite sada. Okupajte se i pomolite se Bogu Badrinata. Vratite se sutra i ponovo ćemo razgovarati.“ Oni nerado ustadoše i napustiše sveca. Njihov um je bio ispunjen užasnutošću i zaprepašćenjem u isto vreme. Nisu osećali nikakvu hladnoću, glad ili žeđ, osećali su se potpuno podmlađeno. Nisu osećali umor niti zamor.

Ko je  ovaj zapanjujući svetac? Odakle je došao? Mnogo pitanja je plivalo njihovim umovima. Odlučili su da se ponovo vrate u nameri da saznaju više…

Volim Vas, Voljeni Moji,

M

 

dsc_1159

Šta još možemo reći a da već nije rečeno? Tokom vremena mnoga usta uvek su govorila istu večnu istinu.

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Nada Raković
Lektorisala: Tijana Sladoje
Uredila: Staša Mišić

UVERENJE i STRAST

December 20, 2017 at 11:58 am | Posted in Uncategorized | 1 Comment
jesus-meditating

Uverenje osposobljava za akciju

Uverenje je sve što je potrebno. Uverenje otklanja sve mentalne barijere. Kada čovek radi iz uverenja, on ne čeka odobrenja niti mu je važno da dokazuje drugima svoju misiju ili razlog za određeno delovanje. To delovanje neće nikad zavisiti od mišljenja drugih ili od aplauza. On će biti u potpunosti samodovoljan. Čovekova jasnoća i samouverenost zavise od njegovog uverenja. Uverenje ne ostavlja prostora za ravnodušnost. Ono putuje kočijama koje vuče samopouzdanje. Čovek koji je nesiguran će ostati nesiguran i skoro uvek će kriviti druge za svoje gluposti. Oni koji ogovaraju ili sve vreme krive druge su obično ljudi nesigurni oko svog sopstvenog postojanja, puta, odredišta. Oni koji nastoje da promene druge u sopstvenu sliku ili karakter su takođe nesigurni ili neuki. Treba im društvo. Boje se da hodaju sami.

Svi veliki majstori su živeli svoj život s uverenjem. Isus je bio sasvim siguran šta je bila svrha njegovog postojanja. Nikada se nije osvrtao da vidi da li ga neko zaista prati. Niti je zabrinuto gledao unapred, nadajući se da će na kraju ispuniti sve svoje zadatke. Bio je imun i na anksioznost i na dilemu. Bio je imun na mišljenja drugih o sebi i svojoj misiji. Ponašao se prilično kao „sin čovečji” sve dok je u svom srcu držao Božanstvo u punoj slavi. Uverenje je bilo nepokolebljivo. Vremena je bilo malo, ali to ga nikada nije brinulo. Nije ga brinulo da li su ga u svakom trenutku svi razumeli. Nikada nije brinuo da li je neko bio previše isfrustriran njegovim dubokim učenjima i ostavio ga da umiri svoj zbunjeni um. Neki su otišli, a neki su se vratili. Neki su se uhvatili u redovno postojanje koje nije zahtevalo neke određene kvalifikacije i kriterijume da bi postojalo u društvu. I znanje i neznanje su odobreni. „Svako ima svoje mesto u društvu. Dakle, zašto bismo pratili nepoznati jezik i postali ludi? Neka Isus ima svoj mir, a mi svoj.“ Tako su neki mislili i govorili.

Neki su slične stvari govorili Isusovoj majci. Ona nikad nije odgovarala na takva pitanja. Znala je da je njen sin imao uverenje, išao je za svojom svrhom, i šta god je govorio bilo je pogodno i tačno za postojeće društvo. Nije bilo ni zrna više ni manje. To je bio tačan lek za društvo izabranih ljudi koji su čamili u nesuptilnoj inerciji. Ako bi društvo propustilo da izmeri kvalitet zrna, kako može sin čovečji da bude okrivljen za to? Majčin osmeh je bio dubok i širok. Komšinici koja joj je stalno prigovarala kako su Isusove reči nejasne, ona je rekla: „Služi bespomoćne, majko, i shvatićeš ga. Jedini Bog kog gladni čovek razume je hrana. Jedini bog za žednog je voda. Majko, slušaj ga. On samo govori ove istine koje već znaš.”

jesus

Sin čovečji

Isusova majka se nije nikada mešala niti interpretirala ono čemu je njen sin učio ljude. To bi bilo nerazumno. To bi bilo neprilično. Čovek čvrstog uverenja hoda zemljom, govori svoje. Da je bilo potrebe da bude jasnije, on bi sam to sredio. Zašto nam treba da postoji drugi, savremeni tumač (Isusovih izgovorenih) istina? Budućnosti možda trebaju tumači, pošto se tema iskrivi tokom vremena. To se sve vreme dešava. Ljudi prilagode istine onako kako njima odgovara. Prava istina nema nikakve veze sa prilagođenim istinama.

Društvo je puno kukavica. Hrabra srca su uvek bila retkost. Čak i oni koji su odobrili njegove misli i reči, retko su to izražavali i bili su previše oprezni. Neki od onih koji su bili stvarno uvereni, izražavali su to i rizikovali da budu diskriminisani. Oni  koji su mu se suprotstavljali i mislili o njemu kao o pretnji društvu, uvek su naglas izražavali svoju zabrinutost. Negativnosti definitivno nađu svoje izraze. Pozitivne i dobrodušne misli često ne nađu usta da ih izgovore u pravo vreme i neminovno dožive preranu smrt. Društvo je uvek bilo prepuno kukavica koje nikada nisu ostajale pri svom shvatanju i uverenju. Takvo pasivno društvo samo izražava stoičku ravnodušnost. Oni nisu ni za šta.

Isus je bio jednako ravnodušan o smrti. Majka je znala da joj sin hoda po oštrici noža. Uvek je išao opasnim zonama. To je bio deo njegove misije. Da, rizikujte oluje i dokažite svoje. Oluje vas mogu oboriti. Ipak  se usudite, rizikujte oluje. Ceo svet će morati da obrati pažnju. To je bilo najbitnije da bi se svet prodrmao iz svoje učmalosti. Oni kojima je trebala moć stvorili su strah i preko straha apsolutnu kontrolu nad pasivnim ljudima.Tako je nastala uspavanost jer je tako odgovaralo. Bilo je potrebno lavlje srce da protrese ustajalu čamotinju. Neko je morao da ustane i zaurla. Društvu je trebalo ovakvo prodrmavanje. Uvek je postojala opasnost od potpunog poništavanja misli, reči i dela, etničkog čišćenja. Nije bilo izbora. Ili prihvatite priliku koja vam je tu pa spavajte, ili se borite protiv spavanja generacija i probudite ih po cenu sopstvenog života. Isus se hrabro suočavao sa smrću. I na kraju, da rastera učmalost i unese novu svetlost, bio je razapet. I to je bio deo njegovog plana. I majka je to znala. Ona je bila naučila da prihvati sve i svašta. Bilo da je trnje ili ruže, majci to nikada nije bilo važno. Znala je da će, nakon krvoprolića, prevagnuti samilost. Samilost mora da prevagne. Kako mogu srca još više da se skupe od bola i mržnje? Kako više generacije mogu da rastu ugušene i da ne mogu da se izraze? Koliko dugo? Sve je bilo vredno toga, čak i žrtva njenog voljenog sina, radi većeg dobra, OSLOBOĐENJA!!!

To je bilo oslobođenje. Isus je oslobodio sebe i pokazao put onima koji su se upravo probudili. Ljudi bezizraznih lica gledali su celu epizodu u neverici, puni strahopoštovanja. Oni kojima je duboko stalo do imovine i veza i koji su pohlepno čuvali svoja sopstvena dobra stara tela nikada nisu mogli da svare poruku neposredne smrtnosti koju je Isus tako direktno pokazao ili istakao. Takođe, bilo je nezamislivo poverovati da je mogao, ili da bi – ili čak da bismo mi mogli – u stvari da „ponovo stvorimo“ telo tako brzo – recimo – za tri dana!!! Sve ovo je bilo bizarno i nezamislivo. Ali, čovečji sin je to dokazao. Imao je uverenje koje je bilo daleko izvan samoponištavanja. Nije se plašio nikoga. Bio je uistinu TO. Božanstvo iznutra. Element oca. OTAC… „Moj otac i ja smo JEDNO“, urlao je s apsolutnim uverenjem.

Bog Sve Blagoslovio,

Volim Vas,

M

jesus-pic-as-materialised-by-sai-baba

Slika Isusa – materijalizovao BABA

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Biljana Vozarević
Lektorisala: Tijana Sladoje
Uredila: Staša Mišić

 

Kupajte se u unutrašnjoj ljubavi

December 5, 2017 at 12:07 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Satsang u Vršcu, Srbija, prvi dеo
10. мaj 2016.

mohanji-quote-anger-hatred-jealousy

Ljutnja, mržnja, strah i nesigurnost  su ono što smo sakupili spolja. To nije naša unutrašnjost.Iznutra jeLJUBAV. Naša priroda je ljubav. Naš prirodni izražaj je ljubav. – Mohanđi

P:  Kako da se otvorimo ka ljubavi? Osećam da imam blokade.

O: Odgovor leži u pitanju. Vi ste ljubav u svojoj prirodnoj suštini. Šta god da je blokada, to je neprirodno za vas. Ljutnja, mržnja, strah i nesigurnost su ono što smo sakupili spolja. To nije naša unutrašnjost. Iznutra je LJUBAV. Naša priroda je ljubav. Naš prirodni izražaj je ljubav. Daću vam jedan primer. Pogledajte životinje. One više vole da vole nego da nas mrze, zar ne?  Mi smo isti. Mi volimo da volimo. Ali se plašimo društva, plašimo se ljudi, šta drugi misle o nama. I šta onda radimo? Potiskujemo svoje prirodne izražaje. NE morate da uradite ništa da biste voleli. Sve što treba jeste da udaljite sve što nije vaše, šta god da ste sakupili od društva. Razumite, ljutnja se odnosi na nešto izvan vas, ne unutar vas. Ljubomora se odnosi na nešto izvan vas. Ona nije unutar vas. To je osećaj iznutra, ali se odnosi na nešto izvan vas. Odmaknite sve ove stvari od sebe i recite „Ovo nije moje“.  Uvek nešto sakupljate od drugih. Recite „Uzmi, uzmi, uzmi sve i odnesi daleko“. Šta onda ostaje? Ljubav.

индекс

Mohanđi  je sproveo kratku meditaciju disanja plućima, vodeći grupu ka unutrašnjem prostoru, miru i ljubavi.

Odakle dolaze suze? Od ljubavi, od sreće. Sreća i ljubav su međusobno povezane. Kada ste jako zaljubljeni, vi ste srećni. Kada ste srećni, vi ste zaljubljeni. Ne mora da bude u pitanju drugo ljudsko biće, to se može odnositi na svet, prirodu, bilo šta, ali to su suze radosnice. Našli ste istinu. Kada duša pronađe istinu, oči će postati vlažne. Suze će teći. Ovo je znak pronalaska istine. To je ono što ste vi. Sve ostalo niste vi. Sreća, to ste vi. Vi zaslužujete tu sreću. Svi mi zaslužujemo sreću. Previše postajemo odrasli, zaboravjamo da budemo deca. Trenutak u kojem postajemo dete, to je potpuno drugačiji svijet. Kakva je bila priroda Isusa, Krišne..? Sreća iznutra. Nikada ničim nisu bili vezani. Zato ih pratimo. Kada ste srećni iznutra, ne postoje blokade u životu. Blokade se dešavaju samo kada pokušavamo da budemo neko drugi, ili se pretvaramo. Tada se javljaju blokade. Zato kažem „Dolazim ovde po prvi put, ali ja ne osećam da je to tako. Možda vi osećate da me srećete po prvi put, ali ja se nikad ne osećam tako. Jer vidim sebe. Ne postoji niko izvan mene. Vidim samo različite izražaje mene.“

Jeste li primetili kako smo opušteni?  Da li iko oseća bilo kakvu tenziju? Osećate li kao da se već odavno znamo? Znate li zašto je to tako? Zato što vi prepoznajete istinu. Kada prepoznate istinu, nema otuđenosti.  Postoji samo ljubav. To je osećanje, to je zajedništvo.

P:  Mi smo kompletni i imamo ljubav iznutra, ali svakodnevni život to kao da negira. Osećamo stres, nezadovoljstvo… ali ne mora da bude tako. Kako  se možemo zaštiti od negacije ljubavi koja mi jesmo?

O: Šta mislite?

P: Da otpustimo?

O: Prestanite da se štitite. Kada vam spoljašnji svet smeta, stvar je u tome što ste okrenuti ka njemu, a ne ka svojoj unutrašnjosti. Kada vam nešto spolja može smetati? Kada niste kod kuće. Kuća je unutar nas. Trebalo bi da provodimo vreme sa sobom više nego što provodimo vreme napolju. Rukujte se sa ovom osobom koja se zove Andrija, ne sa ličnošću. Zadržali ste ličnost spolja da bi ljudi to videli. Ali unutar vas postoji osoba koja projektuje ovu ličnost.

collage

Noću, kada spavate, gasite ličnost i spavate. Ali kada se probudite ponovo uključujete ličnost i svet vas vidi. Morate ovo jasno da razlikujete. Kada kažete „Znam Mohanđija“, vi verovatno znate oblik, lik, i izraz. Ali da li poznajete svest?  Slično tome, potrebno je da se rukujete sa svešću, sa pravim ja koje projektuje ovu ličnost koja nosi ima Andrija spolja. U trenutku kada se odvojite od ličnosti i mislite „Ja sam projektor, ne projekcija, ne igrani film“, tada razumete – „Ništa me ne pogađa.“ Ništa ne pogađa projektor. Pogađa samo ekran izvan vas. Mi svi govorimo kako pozanajemo jedni druge. Ali mi poznajemo samo ličnost, ne osobu. Kada poznajemo osobu, nema borbe, nema rata, ništa. Samo ljubav. Jer osoba je ista.  Osoba ima nekoliko različitih projekcija, nekoliko igranih filmova. Neki su komedija, neki tragedija, neki drama, akcija…one su sve potrebne svetu. Svi gledamo filmove  i nekada smo srećni, nekada tužni, nekada se smejemo, nekada plačemo… Kada se projektor ugasi, ekran je crn, i tada smo kod kuće. Možemo imati neke utiske o filmu, ali nedelju dana kasnije, mi ćemo ih zaboraviti. To je naš život. Važno je znati da projektor nikada nije pogođen bilo kakvim filmom bez obzira da li se radi o komediji, tragediji, drami, ili akcionom filmu. Projektor ostaje isti. On nastavlja sa projekcijom. Kada je isključen, tada je isključen, i koji god film da se odvijao, završen je. Nastavite da budete projektor ili se bar setite da ste vi projektor. Budite glumac, ne uloga. S obzirom da ste uzeli ovo rođenje, inkarnirali ste se na zemlji, morate igrati ulogu oca, sina, brata, sestre, koja god uloga to bila… Mi moramo da igramo bilo koju ulogu koja je moguća na zemlji, ali razumite da je to samo uloga. Mi nismo to. Muž je samo muž onda kada postoji žena. Osoba je otac kada postoji dete. Guru je guru samo kada ima učenika. U suprotnom, guru je samo još jedno ljudsko buće.

Priča o Budi

gautam_buddha_the_lord_of_compassion_480_480_0_64000_0_1_0Jednog dana Buda je sedeo i pričao sa ljudima ovako kao mi sada. Jedan čovek je došao i počeo je da ga vređa koristeći pritom strašno ružan jezik, veoma ružne  reči. Dok je još uvek bio ljut, pljunuo mu je u lice. Buda ga je slušao. Nije čak ni odgovarao. Nakon toga ovaj čovek je otišao. Ljudi oko Bude su ga pitali „Zašto mu nisi odgovorio?  Koristio je veoma ružan jezik, pretio ti je, pljuvao te u lice! Zašto mu nisi odgovorio?“  Buda je rekao „Do sada je rečenica „ništa me ne pogađa“ bila samo teorija. Sada znam da me ništa ne pogađa i ne dotiče. Čovek me nije ni dodirnuo. To znači da sam postigao ono što propovedam.“ U trenutku kada vas spoljašnji svet ne može dotaći, postajete veoma staloženi i veoma moćni. Vrlo je lako za um da se uznemiri. Jer ako nas neko zlostavlja, koji aspekt postaje ljut ili uznemiren? To je ego. Ego biva pogođen. Ništa drugo nije pogođeno. Ego je skelet vaše ličnosti. Vaša ličnost ostaje netaknuta od strane ega, baš kao što skelet tela  čuva oblik tela. Slično tome, vaša ličnost ima svoj oblik. Ego je skelet te ličnosti. Skelet je pogođen. U suprotnom, ako vaš ego nestane, ne osećate ništa- u redu, možete govoriti šta god želite, ja ću vam reći šta god želite. To znači da ne morate da menjate frekvenciju u ime spoljašnjeg sveta.

Postoji 7,5 milijardi ljudi na svetu, i isto toliko frekvencija. Tako se kreacija dogodila. Pogledajte životinje, ptice, biljke, drveće, ljudska bića, svako biće na zemlji je kreirano sa jedinstvenom frekvencijom. Ta frekvencija nije jednaka bilo kojoj drugoj frekvenciji. Mogu postojati sličnosti. Možda će dva bizona izgledati slično, ali njihova frekvencija je različita. Svako biće ima svoj karakter i frekvencija je različita. Kada pokušamo da promenimo svoju frekvenciju zbog nekoga ili u skladu da tuđom frekvencijom, osećamo bol. Ljubav je izgubljena i mi  postajemo neprirodni.  Kada menjamo svoju frekvenciju, mi postajemo neprirodni. Ta ne-prirodnost stvara krizu u ovom svetu. U trenutku kada ste  prirodni, ne postoji kriza. Vi ste prirodni i ljudi vas prihvataju takvima kakvi jeste, jer ste prirodno biće. Vlada (ne govorim o srpskoj vladi, već o bilo kojoj) može da pokuša da promeni frekvenciju ljudi. Oni pokušavaju da stvore svakoga na isti način. To ne može. Vaš palac je jedinstven, vaša mrežnjača oka je jedinstvena u ovom svetu, ne postoji niko kao što se vi. Kako možemo reći da bi svi ljudi trebaloda budu jednaki? Toje temelj duhovnosti, moramo to razumeti.

Ako kažemo „Ako me neka osoba zlostavlja, ne želim da idem na tu frekvenciju“, ne kažem da budemo otirač, već da odgovorimo „Slušaj, nisi danas dobro, hajde da razgovaramo sutra.” Ili, „Hajde da razgovaramo, umesto da se raspravljamo.“ Ako   ne kompromitujete svoj unutrašnji mir, vi ste u potpunosti smireni i tihi iznutra i tako se odnosite prema svetu,  prestaće da vas zlostavljaju ili će prestati da vas uzimaju zdravo za gotovo, jer vi ne pokazujete uobičajenu reakciju.

U Indiji, mi ostavljamo papuče ili cipele napolju. Ne unosimo ih unutra. Postoji razlog za to. Cipele predstavljaju spoljašnji svijet. Ostavimo cipele napolju, zatim uđemo u kuću. To znači da ne unosite spoljašnji svet unutra. Kada izlazimo, uzimamocipele i odlazimo. To je jedan aspekt. To znači da vi držite svoj spoljašnji svet napolju. Ne unosite ga unutra. Ostavite ljutnju, mržnju, uznemirenost, sve ove stvari koje srećemo napolju svakodnevno, napolju.

Publika: Kako da to postignemo?

O: „Stići ću tamo.“ Kada uđete unutra, budite 100% vi. To je vaš dom. Šta je to miran dom? Kada su ljudi u kući smireni. Kako postajete smireni? Morate da se povežete sa sobom, ne sa ličnošću, nego sa osobom. Koji deo vas je 100% iskren i istinit? Vaše telo. Telo nikada ne laže. Ono je uvek tačno i istinito. Nema promene u telu ili promene u osećaju. Kada ste gladni, ne možete da promenite svoj um i da ne osećate glad. Kada telo kaže da je gladno, gladno je.  Kao deca. Kada dete kaže „Želim karamelu“, njima je ona zaista potrebna. To znači to. Ako imate iskrenog prijatelja, prijatelja koji je veoma pošten,  koja je prednost?  Čak iako nešto nekada nije toliko lepo čuti, on vam uvek govori istinu. Naše telo je takvo. Ako slušate telo, nećete nikada biti bolesni. Kada je telu potreban odmor, ono vam govoriPotreban mi je san“ . Kada mu je potrebna hrana, reći će vam to,Treba mi hrana.“  Kada je telo žedno, reći će Treba mi voda. Telo će reći sve, ali mi ga ne slušamo. Koliko puta želimo da pođemo u toalet, i ne odemo? Jer nije pravi trenutak. Šta telo govori kada kaže da želi u toalet? U pravo vreme. Um kaže da je pogrešno vreme. Um nema pojma.

Kako da se povežemo sa sobom? Povežite se sa svojim telom. Kada se povežete sa telom, i osećate njegove vibracije, vi ćete osećati ekstreman mir. Počnite da osećate život, ne da radite život. Osećajte život, telo, vibracije. Imaćete potpuno drugačiji osećaj postojanja.

(Mohanđi je osetio vibracije publike i vodio ih je kroz vežbe disanja, kako bi mogli osetiti mir iznutra. Nakon nekoliko podeljenih iskustava, pitanja i ogovori se nastavljaju)

O: Tišina unutar vas je vaš dom.

mohanji-quote-the-moment-you-start-embracing-silence

U trenutku kada prihvtite tišinu, spoznajete vibracije vaše duše. – Mohanđi

P: Šta ako smo previše ambiciozni i želimo sve više i više mira iznutra?

O: Ne mora da bude tako. Odlazak kući nije ambicija, već potreba. Inače, gde ćete spavati? Ovo je vaša zakonita kuća. Apsolutni mir. Ako nastavite da budete tu,  počećete da doživljavate taj mir, zatim kada odete napolje, ako morate da radite spolja, ništa vas neće dotaći  jer sada znate gde da se vratite. Mnogo ljudi je nespokojno jer ne mogu da pronađu put do kuće. To je razlog. Platon je rekao „Ako nađete svetlost, pokažite je bar jednoj osobi. Vaš posao je završen.“ To je to. Največi poklon koji vam može dati bilo koji majstor je sloboda. Sloboda je nešto što je unutar nas, ne spolja. Moji omiljeni primeri su Nelson Mendela i Mahatma Gandi. Bili su u zatvoru mnogo godina, ali oni nisu uopšte bili pogođeni time. Pisali su i radili mnogo stvari i kada su izašli, jedino o čemu su pričali je bio mir. Ne mržnja, ili ratovi. Ovo je nešto čega se uvek moramo setiti. Sloboda je naše pravo stečeno rođenjem, i nalazi se u nama.

Free Happy Woman Enjoying Nature. Beauty Girl Outdoor. Freedom c

Kada se buđenje dogodi iznutra, ako ste poljubljeni iznutra, tada sve znate. – Mohanđi

Zašto onda to ne osećamo?

Publika: Strah?

O: Strah postoji samo u budnom stanju, kada spavate tada strah ne postoji.  Trebalo bi da bude nešto što je stalno tu, zauvek. Jedini aspekt koji nas drži podalje od slobode je naš vlastiti um. Budno stanje uma.

Imali smo nekoliko različitih majstora. Ako pogledate nazad kroz istoriju čovečanstva, mnogo majstora je došlo i reklo nam „Ovo što vi doživljavate, to niste vi.“ Pronađite sebe. Većina majstora ima istu poruku- pronađite sebe. Isus je rekao „Ja i moj Otac smo jedno.“ To znači da su Kreator i Kreacija jedno. On je to shvatio i govorio je, „Sada pronađite to, pronađite sebe„. Pronađite sebe kao Kreatora, i kao Kreaciju takođe. Vreme i majstori su nam uvek govorili iste stvari. Ali mi još uvek ne razumemo i razapinjemo ih. Um nas uverava da smo jako moćni. Radimo puno stvari na ovom svetu. Da li vi zaista verujete da činimo puno stvari u svetu? Ako je tako, ko „radi“ na vašim otkucajima srca, cirkulaciji krvi, varenju, moždanim  talasima?  Um ne može da kontroliše ništa od toga. Um je potpuno bespomoćan kada se radi o funkciji tela, bubrega, pankreasa…sve to savršeno funkcioniše. Samo zamislite kad bi um kontrolisao naše otkucaje srca ili kad bismozaboravilida odemo u toalet ili zaboravili da napravimo otkucaj srca? Gotovo! (Smeh) 🙂

Dakle, svesnost koju bismo mogli razviti je to, da kod svih aktivnosti koje radimo, kao npr. razgovor – budemo prisutni, recimo dok pričamo. Pustite um da bude sa rečima koje izgovarate. Nemojte samo pričati, pričati, i samo pričati, u redu? Kada nastavite da radite to, um je odsutan. Tada govorite gluposti. Ali kada pričate zajedno sa prisutnim umom, govorićete samo ono što treba reći. Ovo je jedna od tajni.

Slično tome, mi obavljamo mnogo aktivnosti. Posebno pušači, oni se čak ne sećaju da su pušili. Oni nastvljaju sa tim. Ako pušite, budite potpuno prisutni sa cigaretom.  Smanjićete pušenje na polovinu ili manje od polovine. Jer kada pušite, vaš um je obično daleko. NE kažem vam da pušite. Ako pijete čaj, budite sa čajem, doživite ukus, plovite sa mirisom. Uživajte u njemu. Ako sve aktivnosti radite sa prisutnim umom, šta će se desiti? Vi ćete kontrolisati sve aktivnosti. Kada počnete da budete sa aktivnostima koje činite i sa vašim rečima, polako, polako, počećete da doživljavate vaše disanje, zatim otkucaje srca, celokupno funkcionisanje organizma. Ovo je način na koji se razni majstori povezuju sa svojim telom i odlaze iz njega. Da bi doveli sebe u svoje telo, prvo morate da dovede sebe, što znači da vaš um treba da bude sa aktivnošću. Kasnije, počećete da doživljavate celokupan tok života. Ne znači da ćete prestati da se družite sa svetom, i da ćete otići na Himalaje ili u neku pećinu. Ne radi se o tome. Bićemo u društvu, ali ćemo sve vreme doživljavati život, mi ćemo osećati, a nećemo raditi život.

Slično tome, mi smo svesni svih aktivnosti, svih reči, svega, kada smo u budnom stanju. Kada ste u potpunosti svesni budnog stanja, to će se nastaviti čak i izvan budnog stanja u stanje sna. Čak i kada spavate, nećete zaspati. Vi ćete skliznuti u san, vi ćete zaploviti u san. U tome je tajna.

Odakle početi? Počnite sada. Počnite sa svojim rečima jer misli nije lako kontrolisati. Ne znate šta je sledeće što ćete pomisliti. Takođe, kada radite bilo šta, postarajte se da vaš um bude prisutan. Pomislite na trenutak, „Da li se koncetrišem? Gde mi je um?„ Samo pomislite to na trenutak, svakodnevno. Lakše je to u gradu kao što je ovaj, nema previše gužve, ali kada ste u autobusu u mestu poput Njujorka, lakše je bit odsutan, i nekoncetrisan. Iskoristite ovu šansu, i to što će vam grad pomoći.

Najveća potencijalna investicija u koju svako može da uloži u ovom životu je svesnost. Svesnost znači biti svestan svoje svesti. To je svesnost. To znači da ste svesni sve vreme. Kada pričam, ja sam svestan, kada ne govorim, ja sam svestan. U svakom slučaju, svest se ne menja. Možete videti  kako svest radi u ovom VIDEU (The Mohanji Consciousness)

Jedan naučnik je uradio eksperiment i možete videti nekoliko slajdova o tome kako mozak funkcioniše. Prevod ovog videa možete pročitati u ovom blogu.

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Nada Raković
Lektorisala: Tijana Sladoje
Uredila: Staša Mišić

 

Vertikalno postojanje

November 29, 2017 at 2:14 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Life Positive Expo, Satsang sa Mohanđijem, treći deo

P:  Kako biraš najbolju meditaciju za sebe?

 

meditation-3rd20eye

Meditacija nije aktivnost, molim vas da to razumete. Meditacija je stanje.  Stanje u kojem rastvarate sebe. To je, u stvari, zajedništvo sa samim sobom.

O: Zapravo, to je individualno. Rekao bih da je najbolja meditacija biti sa sobom. To je ono što ja osećam. Između toga da tražim programe, metode ili da pratim nečiji kurs, izabrao bih da provodim vreme sa sobom. Pokušajte da upoznate sebe više. Na primer, jedna dama iz Irana je bila u krizi i rekla mi je: „Želim brz lek.” Odgovorio sam joj: „Oseti svoje lice. Ti vidiš svoje lice u ogledalu, ali jesi li ga osetila?” Rekla je: „Kreacija je u njemu.” Ja sam joj rekao: „Da. Sada istraži kreaciju. Kakvi su tvoj nos, oči i uši na tom mestu? Uđi unutra.‟ Sada je dostigla nivo tišine gde je veoma mirna. Dakle, prvi nivo je da budete vi-vi. Da se povežete sa sobom. Osetite sebe, razumite sebe, prepoznate sebe. To je uključivanje u sebe. Mislim da je ovo najbolja meditacija koju možete ikada imati, a za koju ste potrebni samo vi sami. Potrebno je strpljenje. Preraditi hranu je veoma lako, ali prerada hrane nikada neće pomoći vašem sistemu za varenje, je li tako? To je zato što sistem za varenje postaje beskoristan u preradi hrane. Sa druge strane, sirova hrana nije ukusna kao prerađena, ali vam odgovara jer ste vi originalni tako „sirovi”, pa vam samim tim i sirova hrana pomaže. Slično tome, ova staza je malo teža, ali će vas definitivno odvesti u stanje Šive. Kada kažem Šiva, ne mislim na osobu koja stoji sa zmijom, i slično. To je stanje blaženstva. To stanje je moguće kada poznajete sebe. Tome se može pristupiti u jednom životu zasigurno, samo se naoružajte strpljenjem. Provedite vreme sa sobom. Ne tražite odobravanja drugih ljudi i ne uzimajte u obzir mišljenja drugih ljudi o vama. To nije važno. Mogu da odlučim da ste vi nešto, ali to zaista nije važno jer kakvo god da je moje mišljenje o vama, to je dobro samo za mene. Ipak, vi ste vi. Nije važno. Srežite svaku vrstu spoljnih uticaja. Osetite sebe i analizirajte sebe. „Da li su sve moje aktivnosti vredne truda? Da li su moje aktivnosti kompulzivne (prinudne)?‟ To su važna pitanja koja morate da uputite sebi. „Zašto radim neku određenu aktivnost sada?” Ne pitajte druge ljude napolju. Pitajte sebe. To je samoistraživanje.

chants-field-mirror-4-by-alex-baker-photography

Volim ljudima da skinem okvire i da im kažem: Ovo si ti, sada upoznaj sebe. Jednom kada upoznate sebe, nemate šta drugo da radite. Sve ostalo postaje odraz vas. Ne postoji svet izvan vas. Ne postoji svet izvan tebe ako ti ne postojiš. Sve je projekcija.

Meditacija nije aktivnost, molim vas da razumete. Meditacija je stanje. Stanje u kojem nestajete i poništavate sebe. Ovo je razlog zašto je ideja o meditaciji usiljena. Sve što smo do sada čuli o meditaciji nije meditacija.  Meditacija je zapravo zajedništvo sa samim sobom. Ono što smo doživeli ranije u meditaciji Moć čistote, nije meditacija. Ja to zovem meditacijom da bih izbegao sva pitanja o tome šta je to zajedništvo, i slično. Ljudi vole koncepte i vole da stvaraju okvire. Volim da ljude izvedem izvan tih okvira i da im kažem: “Ovo si ti, sada upoznaj sebe.” Jednom kada upoznate sebe, nema potrebe da budete bilo šta drugo. Sve ostalo postaje odraz vas. Ne postoji svet izvan vas ako vi ne postojite. Ne postoji svet napolju ako vi ne postojite. Sve je projekcija. Naravno, kada jedete hranu, vi u stvari jedete tako što popunjavate svoj stomak. Ipak, sve što unosite u sebe zavisi od vas. Bilo da se radi o hrani za telo, emocijama za um, znanju za intelekt. Bilo šta od svega toga može postati razlog za gojaznost. Emocionalna gojaznost  se dešava zato što gledamo serije, na primer. Smeće je dato u ogromnoj količini, a mi ga kupujemo. Tako na nas sve utče i sve nas pogađa.

Jako je važno da upoznate sebe, da razumete sebe. Mislim da je to najbolja metoda. Nakon što upoznate sebe, možete uzeti metode drugih majstora ili bilo koju meditaciju koja vam odgovara jer ste već spoznali sebe. Ako to još uvek niste učinili, ovo je prva stvar koju bi trebalo da uradite. Ako niste sebe prepoznali, to je prva stvar koju treba da uradite. Na taj način se možete kretati napred. Jednom kada upoznate sebe, svaka je meditacija dobra. Šta god da unosite u sebe postaje svareno jer ste već u kontaktu sa sobom. Um je još uvek sa telom. Telo je u skladu sa njim i šta god da uzmete, lako se svari. U suprotnom, javlja se loše varenje, a vi jedete sve više i više. Tada je to samo aktivnost. Zatim ta aktivnost vodi ka drugoj aktivnosti i um postaje zaokupiran. Ako zaista želite da napredujete duhovno, prvo upoznajte sebe i shvatite da meditacija nije aktivnost. Meditacija je stanje u kojem se srećete sa sobom, gde vi postajete meditacija. To je trajno. Vi tada konstantno meditirate. Um je miran.

P:  Kako da udišemo kroz zamišljenu rupu na glavi?

gateway

To je vežba u kojoj provlačite svoju svest kroz centralni meridijan (kičmu) ka vrhu glave, ka sahasrara ili krunskoj čakri. Ako ovo vežbate, to će pomoći vašem vertikalnom disanju i odvajanju. Naš svakodnevni život je horizontalan, ili paralelan sa vremenom, a mi  težimo vertikalnom postojanju.

O: To je stvar vežbe. Šupljine našeg tela, devet rupa našeg tela, su potencijalni portali kroz koje duša može da napusti telo. Prolaz koji duša koristi za izlaz određuje vaš sledeći život, ili frekvenciju vašeg narednog života. Nivo frekvencije vaše naredne inkarnacije je određen time na koji način je duša napustila telo. Na primer, ako se radilo o ubistvu ili samoubistvu, duša izlazi kroz niži region i ostaje u tamnom prostoru dugo vremena. Nema čak moć ni da uzme novo telo. To je razlog zašto nekada ta duša ode u drugo telo koje je već zauzeto. U tom slučaju koristimo termin „zaposednut.” Kod većine ljudi duša izlazi kroz usta jer je njihova sudbina na čekanju. Kad god duša izađe kroz usta, to znači da je novi život, ili više života čekaju. To znači da sudbina nije gotova. Nastavlja se. Nekada postoji mogućnost napuštanja duše kroz oči, što je jako blizu trećeg oka, i to znači da duša može uzeti novo rođenje, ali sa više svesnosti. Na kraju, ako duša napusti telo preko vrha glave, to znači da duša napušta po svojoj volji telo, sa potpunom kontrolom. U tom trenu duša je uradila dovoljno. Sve je završeno, i ona se povlači.

Kako to možemo da znamo? Za većinu ljudi, napuštanje tela je veoma bolno. Zašto je to tako? Zbog sećanja i utisaka koji su sačuvani u telu. Duša sedi u telu. Gde se nalazi ulje u kokosu ili u bademu? Sve je završeno. To je aktivacija svake ćelije. Sakupljanje se takođe događa. Ljudi koji su umrli i vratili se ponovo kažu da je bol koji su osećali poput čupanja svake vlasi kose ili dlake iz tela. Ovo se događa jer je toliko toga uskladišteno i duša sastavlja sve što je do tada sakupila, sve utiske koje je sačuvala, pakuje sve to i nosi sa sobom. Dakle, već postoji težak prtljag, i što je on teži, to je veća nevolja. To se dešava zato što vi takođe morate da „platite‟ da bi poneli prtljag sa sobom. Sa druge strane, recimo da niste uskladištili mnogo želja. Nema mnogo prtljaga i jedino što nosite je jedna torba, vaša konstitucija, vaš karakter i vaše karakterne crte. To su jedine stvari koje nosite sa sobom. Tada, u tom slučaju, uzimate samo tu svoju jednu torbu i odlazite. Sa druge strane, kada izađete kroz gornji izlaz, ne morate da predajete bilo kakav prtljag. Nema šta da se nosi u tom slučaju. Praznih ruku ste došli, i isto tako, praznih ruku odlazite. Ipak,vi verovatno niste došli praznih ruku jer ste doneli sa sobom želje koje ste stavili u to svoje telo i to ste iskusili. Međutim, kada izlazite preko vrha glave, ne nosite ništa sa sobom. Sve je gotovo. Završeno.

Dakle, to je vežba gde fokusirate svesnost ka vrhu glave, ka krunskoj čakri. Kada ste u procesu disanja, vi ste svesni toga. To je jedna zamišljena rupa koju mi kreiramo. Ako ovo vežbate, pomoći će vam pri vertikalnom disanju. Vertikalno disanje je slično odvajanju. Na primer, ako je sto vertikalan, onda ne možete držati ništa na njemu. Šta god da stavite, pašće. Ali, ako stoji horizontalno, onda nešto možete držati na njemu. Slično tome, naš svakodnevni život je horizontalan ili paralelan sa vremenom, a mi bismo trebali težiti vertikalnom postojanju.

P: Nekada se borim da praktikujem ljubaznost sa određenim ljudima, iz opravdanih razloga ili razloga koji su meni jasni. Kako da ovo prevaziđem?

river-flowing

Jedino kada razblažite svoju ličnost sa svešću tada postajete sveži u kontaktu sa svima, svakog trenutka. Budite život, osećajte život. Tada vas nijedna karakterna crta neće preplaviti. U tom slučaju vi uvek tečete.

O: Utisak je koren uzroka za sve vaše izražaje. Ako ste imali loše iskustvo sa nečim, projektovaćete to na sve što je slično tom prethodnom iskustvu.  Zauzvrat, odgovor postaje upravo takav. Setite se da odgovor dolazi iz intelekta. To je nenasilje. Reakcija, međutim, uvek dolazi sa emocijom iz uma. To je nasilje. Razumite ova dva načina na osnovu kojih delujemo svakodnevno. Prva je reakcija iz uma, dok druga dolazi kao odgovor intelekta. Odgovor nikada nije nasilan. Ako odgovor uzmete u obzir, to znači da koristite intelekt i vaš um je već obuzdan. Intelekt kaže: “U redu, ovo se dešava.” Na primer, neko vas zlostavlja, vi odgovorite. Kada vi odgovorite, u tome nema nasilja. Ta osoba će prestati da vas zlostavlja jer ste mu vi već odogovrili. Međutim, ako reagujete, um se „pali‟. Postaje težak i ogorčen. Reakcija i odgovor su dva načina na koji delujemo tokom naše svakodnevne egzistencije. Rezultat će zavisiti od toga šta ćete koristiti kao svoju moć.

Kada niste u mogućnosti da izrazite ljubaznost prema nekome, to znači da ste uskladištili određene utiske koje projektujete na te ljude. Zato sam ranije rekao, jedino kada razblažite svoju ličnost sa svešću možete biti sveži u kontaktu sa bilo kim, svakog trenutka. Inače će to uvek biti slučaj reakcije. Reakcija ili odgovor. To je uobičajeno. Nema napora u tome jer ste po prirodi već u tom maniru. Vi samo to sad izvršavate. Kada „odrađujete‟ život, to je rezultat. Kada vi „jeste‟ život, u tom slučaju je drugačije. Budite život, osećajte život. Neće postojati nijedna karakterna crta koja će vas preplaviti i obuzeti. Gledaćete život i reći: “U redu, život se dešava, ovo je dobro.” U tom slučaju, uvek tečete. Vi tečete i u skladu ste sa tim tokom.

P: Kako da neko bude otvoren da primi blagoslove?

O: Vi ne morate da budete otvoreni da biste primali blagoslove. Oni su tu. Milost je poput sunčeve svetlosti. Međutim, prozore morate da otvorite. Kako da otvorite prozore? Verujući. U šta možete da verujete? Pre svega, u sebe. Najbolje, najlakše i najvažnije je vera u sebe. Kada kažem sebe, to je početak putovanja. Možete imati veru u Boga spolja, izvan sebe. To je takođe ponekad eskapizam. Mi se previše oslanjamo na Boga spolja i mislimo: “Bog dolazi da mi pomogne.” Naravno, Bog ima vrednost, ne kažem da nema. Međutim, kad god ste slabi, vaše izražavanje će biti isto tako slabo. Kako možete biti jaki? Imajte vere u sebe, ili barem veru u vaše postojanje. „Živ sam i dobro je da sam živ.‟ To nema veze sa mišljenjem drugih. Drugi mogu reći šta god hoće. Oni mogu reći da ste vi bilo šta, npr. magarac. To je sasvim u redu, to je njihovo mišljenje. Oni mogu imati svoje mišljenje i to ne bi trebalo da vas pogađa. Imajte vere u sebe, u svoje vlastito postojanje, i na trećem nivou tek, imajte vere u Božanski aspekt koji vodi ovaj šou.

gallery_zps818be19d

Milost je poput sunčeve svetlosti. Međutim, morate otvoriti prozore da biste videli tu svetlost.Kako ćete otvoriti prozore? Tako što ćete imati vere. Imajte vere u sebe, u vlastito postojanje, i na trećem nivou tek, imajte vere u Božanski aspekt koji vodi ovaj šou.

Božansko, ili Božanski aspekt koji vodi šou, je poput goriva u automobilu. Benzin u autu je vaša duša i ona, kao i gorivo, nisu zainteresovani ni za kakvu destinaciju. Duša značajno potpomaže putovanje. Bez goriva ne možete voziti. Gorivo nikada ne zahteva određenu destinaciju ili odredište. Gorivo nikada ne kaže: „Moram da stignem tamo.‟ Gorivo pomaže putovanju. Vaša duša je neutralna. U potpunoj smirenosti potrebna je svesnost da raste ili da se razvija. Ona jednostavno potpomaže vaše putovanje baš poput goriva u autu. Imajte vere u nju. Duša je vaš primarni guru. Vaš najveći i primarni guru je vaše sopstveno biće, vaša sopstvena duša. Vi se jedino možete povezati sa dušom onda kada vi JESTE. Kada osećate. Kada ispraznite sebe. Sva buka je u umu. Sklonite sve smetnje. Postoji toliko mnogo smetnji i buke. Pitajte sebe koji aspekt nikada nije pogođen svim ovim što se dešava? Tada ćete dostići dušu. To je trenutak kada se povezujete sa sobom. U suprotnom, samo pohranjujemo te zvukove. Kada odete na neko mesto, vi ste se uključili u tu aktivnost i podražavate sve više zvukova. Što više podražavate ove zvukove, postajete uznemireniji. Vi ste nezadovoljni. Zašto se javlja nezadovoljstvo? Zbog uma koji je turbulentan po prirodi. Um znači pokret.  Kada je um stalno u pokretu, on se uznemiri. Šta je vaša hrana? Tišina.  Tišina je jedino dostpuna kada ste sa vašom dušom. Potrebno je da se povežete sa njom da biste bili sa njom. Kada ste povezani sa dušom, milost je poput sunčeve svetlosti. Ona konstantno teče.

Razumite da nijedan guru nema prioritet. Nijednom guruu ne treba ništa od vas. Nijednom Bogu ništa nije potrebno od vas, čak ni puđa niti mantranje. Boga to ne zanima. Mi sami zapravo stvaramo toliko mnogo buke. Čemu sva ta buka? Ono što je VAMA zaista potrebno je da osetite moć Boga. Kad kažem Bog, mislim na energiju koja je u osnovi svake kreacije. Sve što se pomera i sve što se ne pomera ima istu energiju. Ne mislite da ovaj sto nema energiju. Razmislite o molekularnom i atomskom nivou i videćete vibraciju. Sve vibrira. Sve ima frekvenciju i ta frekvencija je Bog. Sve dok se ne povežete sa najtanjom makro-česticom, nećete spoznati Boga ili biti Bog. To je vaš napor u duhovnosti. Ono što pokušavate da radite jeste da budete VI i da dođete do samog jezgra, do suštine sebe, gde ćete zapravo doživeti Boga. To je samo milost, ništa više. Ako imate čula kojima možete slušati danas, to je milost. Ako dišete danas, to je milost.

mohanji-quote-take-one-decision1

Donesite jednu odluku, “Daću Zemlji mnogo više nego što sam od nje uzeo”, i vaš život će biti potpuno drugačija priča. – Mohanđi
Vaše bogatstvo je proporcionalno tome koliko vrednosti dajete svetu spolja, a ne koliko uzimate od Zemlje.

Skoro sam odgovorio jednoj osobi koja mi je tražila: „Daj mi razlog da živim.‟ Rekao sam: „Razlog je taj što si već živ.‟ Bio je depresivan i želeo je više razloga. Rekao sam: „Diši. Imaš mesto gde možeš živiš, hranu da jedeš, novac, vozilo kojim se voziš. Zar to nije dovoljno dobar razlog da živiš?‟ Sada, šta vam je sada potrebno? Zamislite da imate milion dolara. Vaš kapacitet stomaka će ostati isti. Nemojte misliti da će vas više stvari usrećiti, to nije tačno. To je stvar uma. Međutim, ako ste sposobni da date vrednost svetu spolja, vi ćete uvek biti bogati. Vaše bogatstvo je proporcionalno vrednostima koje dajete svetu, a ne tome koliko ste uzeli od Zemlje.

Konzumiranje je nešto što svako radi. Sedam milijardi ljudi, životinja, ptica jedu. Šta mi dajemo svetu? Nikada ne razmišljamo na ovaj način. Karma joga vas pročišćava bolje od bilo koje aktivnosti. Sa druge strane, karma joga vam neće dati oslobođenje, ali čistota vam može dati oslobođenje. Karma joga je esencijalna za svaku religiju. Karma joga znači nesebično služenje, nesebično delovanje i nesebičnost. Ovo je važno za svaku religiju jer to najviše pročišćava. Donesite odluku: “Vratiću Zemlji mnogo više nego što uzimam od nje.” Ovo je jedina odluka koju treba da donesete. Odlučite da se svaka aktivnost koja vam dođe odnosi na karma jogu, na nesebično služenje. Jednom kada počnete da se krećete u tom smeru, sve će doći na svoje mesto jer će vrednosti u društvu rasti. Vi niste više sebični i ljubav raste.Ta ljubav koja raste u vama donosi vam svu milost. Milost dolazi u izobilju. Sebična osoba nikada ne može tražiti milost. Što nesebičniji postajete, to će biti više milosti. Sve će vam doći.

Neki ljudi su počeli annanan (služenje hrane) u Bombaju. Kažu: „Mohanđi, nismo sigurni da će biti dovoljno sredstava.‟ Rekao sam im: „Samo počnite. Sredstva će stići.‟ Do sada nikada nisu prestala da dolaze. Sve teče. Uzmite za primer ljude u Puni koji su započeli Mohanđi Ka aangan za siromašnu decu. To se takođe dešava. Ne radi se samo o tome da li imamo dovoljno sredstava, nego sama priroda omogućava da se ovo desi. Ono što želim da kažem je da donesete samo jednu jedinu odluku – da ćete dati mnogo više vrednosti svetu nego što ćete uzeti od Zemlje. Kroz naše emocije, naš apetit, mi konzumiramo mnogo toga, ali bi trebalo da vratimo mnogo više. To je način na koji treba raditi. Milost je spontana. Milost teče pod uslovom da ne želite ništa odavde.

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Nada Raković
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić

 

Što je veća svrha, to je jača snaga volje

November 24, 2017 at 2:32 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Satsang u Zrenjaninu, Srbija, drugi deo
24. oktobar 2016.

P: Kako da poboljšam snagu volje?

O: Povećaj svrhu, a onda će i tvoja snaga volje biti poboljšana. Ako imaš jasnu svrhu, na primer da isceljuješ svet, da obezbediš bolji život za ljude, da se brineš o životinjama ili pticama, ili da vodiš računa o okruženju… Ako  imaš jasnu svrhu svakog dana, veoma jaku, tvoja snaga volje će automatski postati jača. Ako je svrha slaba, i snaga volje će biti slaba. To je povezano.

 

mohanji-quote-go-for-the-purpose

„Bolje je umreti za dobar cilj, nego živeti život prosečnog komformiste. SVRHA je ćišćenje sistema. Ćišćenje nereda i uklanjanje raka koji jede našu nasleđenu saosećajnost.‟ – MOHANĐI

Šta ljude čini jakima da se usude da nešto učine, ili šta ih čini neustrašivima? SVRHA. Šta je bila pokretačka snaga Isusa i Bude? Svrha. Svrha postaje toliko moćna da čak i ako se radi o smrti ili razapeću, nema problema.  Kada ste samouvereni da dajete nešto čisto i vredno, ništa vas ne može zaustaviti.

Naš sistem obrazovanja nam je dao samo diplomu kako bismo mogli da dobijemo posao, ali niko nam nije dao dovoljno moći da nas nauči kako se život živi. Da bi stvorili život, da bi dali život životu, vi morate da stvorite svrhu. Nema svrhe u tome da okrivljujemo obrazovni sistem koji priprema ljude za budući posao. Ali, posao nije ono za šta ste rođeni. Vi ste rođeni za nešto mnogo veće. Postoji nešto što zovemo bivstvo u ovom životu. Da biste bili kompletni u ovom životu, treba da kreirate i rekreirate sebe. Duhovnost dolazi da vam pomogne na tom putovanju.

(Mohanđi govori kako vidi pitanja koja se vrzmaju iznad glava u publici, tako da bez prekida odgovara na pitanja pre nego što ih je iko postavio) 🙂

Molim vas, setite se da duhovnost nije religija. Vi ste slobodni da pratite Isusa, Budu, Krišnu… To je vaš  lični izbor. Duhovnost je vaša povezanost sa vašom dušom. Posao ljudi poput nas je da vas rukuje sa vašom dušom, da vas poveže sa vama samima. Mi nemamo ništa sa religijom. Religija je vaš lični izbor. Duhovnost  je vaša priroda. Kojeg god Boga ili religiju da pratite, vi i dalje možete biti duhovni  ako ste povezani sa dušom. Nemojte misliti da biti religiozan znači biti duhovan. Uvek se povežite sa sobom, budite prirodni, nastavite da tečete i držite vašu svrhu visoko. Trebalo bi da ste u mogućnosti da vratite zemlji mnogo više nego što ste uzeli od nje. Bićete dobro i bićete poštovani od generacija koje dolaze.

P: Kako razumeti da odlazak u crkvu i biti Hrišćanin nije u konfliktu sa meditacijom na našoj duhovnoj stazi?

O: Mislim da sam već odgovorio na ovo pitanje. Vi ste potpuno slobodni da odete u crkvu, da se povežete sa Isusom. On je bio moćan majstor. Slobodni ste da pratite bilo koji sistem, nema problema. Meditacija je stanje u kojem je um miran. Tako da, šta god čini vaš um mirnim, bez pokreta, to je meditacija. Meditacija nije aktivnost. Ne može biti aktivnost. Kada sve aktivnosti prestanu, tada ste u  meditaciji.

Mnogo ljudi me pita: „Imam problem. Pratim određenu religiju. Kako mi ona može pomoći da budem stabilan?‟ Ja odgovorim: „Zašto misliš da je religija bolest? To je skoro isto kao kada kažete: Imam rak. Kako mi možete pomoći? Religija je ono gde ste rođeni, ili ono što ste odabrali. Pustite to. Nema problema. Ako se povežete sa svojim telom, bićete orijentisani ka njemu, ako se povežete sa umom, bićete povezani sa umom, ako ste povezani sa egom, bićete tako i orijentisani, ako ste povezani sa duhom, bićete duhovni.‟

Molim vas da ne mislite da je meditacija aktivnost. Nećete razumeti meditaciju. Meditacija je stanje koje postižete kada sve aktivnosti prestanu, posebno kada je um miran. Kada spavate, ali ste budni. Ali, ovo nije odsustvo misli kao kada sedite negde sa svojim umom. To je nešto drugo.

P: Možeš li nam ispričati neko od iskustava sportista sa njihove duhovne staze?

O: Postoji mnogo  ljudi. U suštini, ima i sportista koji me prate, čija imena neću  otkrivati radi privatnosti. Iz sigurnosnih razloga im kažem da ne dolaze da me upoznaju jer puno ljudi dolazi. Mi smo u kontaktu, ali na jedan drugačiji način. Kao i pop pevači, takođe. Skoro mi je rečeno da postoji kuća jednog pevača, u mestu blizu Holivuda, i da je na jednom celom zidu naslikan moj lik. Rekao sam: „Divno.‟

Svakako, ovo su sve povezanosti o kojima ne možemo razgovarati iz sigurnosnih razloga. Ljudi imaju puno pitanja, a ja stojim podalje od ovih stvari.

Postoji puno ljudi koji su povezani, posebno u poslovima ili aktivnostima gde morate da nastavite sa izvođenjem. Oni se povežu sa mnom na određeni način i ja im kažem: „Prestanite vi da budete vi. Budite ja. Uzdignite svoju ličnost ka nečemu  drugom dok obavljate posao tako da teret koji imate, i težinu sa vaših ramena takođe skinete.‟ To im pomaže. Uglavnom je to uspešno. Jer pritisak tokom obavljanja posla je pomeren tako da ljudi mogu lepo da izvode to što rade.

Reći ću vam jedan primer. Postojala je situacija u kojoj je jedan momak morao da obavi nešto na bezbedan način. Nešto slično tome kao da kroz par dana on postane paralizovan toliko da ne bi mogao da misli o pomeranju sebe da uradi ovaj posao zbog nekog oblika nagrade koju će primiti od nadređenog. Rekao sam mu: „Vidiš, ništa te ne može dotaći jer to ne radiš ti. JA to radim. Ja ću to učiniti.‟ Otišao je i izveo to što se od njega tražilo. I uspeo je u tome. Ne radi se tu o mojoj moći, već o ispravnom stavu.

P: Šta misliš o Theta isceljivanju?

healing

O: Ne volim da govorim o nečemu što nisam iskusio. Čuo sam za to, ali nije mi blisko. Kao prvo, cenim sve što je nesebično. Ako je vaša namera čista, ja to cenim.  Ali, u trenutku kada preuzmete odgovornost za isceljivanje, ako pogodite karmički obrazac osobe, tada iscelitelj postaje pogođen. Iscelitelj je posrednik. Isceljivanje je na primaocu. Možemo koristiti bilo koji alat za isceljivanje, ali ako osoba koja je primalac nije isceljena, mi tu ne možemo ništa. Tada ponekad iscelitelj koristi snagu i uzima još više energije, još više moći. Onda se dešava to da iscelitelj na sebe preuzima bolest. Ponekad pitam ljude: „Vi nemate problem, ali zašto preuzimate tuđi teret na sebe?‟ Većina nas koji pate i trpe ne rade to jer je to naša karma, već iz razloga što preuzimamo tuđi teret, od drugih ljudi, a da to ni ne znamo. Kada isceljujete, treba da budite potpuno neutralni i potpuno besebični. Tada ste sigurni.

P: Theta isceljivanje je proces gde iscelitelj ulazi u stanje gde su moždani talasi između 4 i 7 Hz (herca). Jogiji to čine u alfa stanju, ali Theta iscelitelji to čine na frekvenciji od 4 do 7 Hz i iscelitelj podiže sebe do sedmog nivoa, gde Izvor isceljuje osobu. Da li veruješ u to i imaš li bilo kakvih iskustava?

O: Razumem o čemu govorite. Većina iscelitelja ne dostiže to stanje. Gravitacija je toliko moćna da ne dozvoljava da se dostignu ti nivoi viših stanja. Kada možete da postignete nivo gde možete da primite vođsto od Izvora, ne treba vam nikakav medijum, vi samo naredite. Tada budite veoma pažljivi u vezi sa karmičkim obrazcem individue koja prima isceljenje. Verujem da je sve moguće, jer ništa nije  nemoguće, ali ponekad je to iluzija, projekcija uma, pre nego isceljivanje. To je objašnjenje zašto se isceljivanje nekad ne dogodi. Tada iscelitelj postaje ljut ili uznemiren. To što oni rade je uplitanje sa karmom, to i dobiju. Savršen kanal je nula-um. Nula-um postaje savršen kanal izvora.

P: Kako da prevaziđemo tugu i gubitak nekoga ko nam je bio veoma, veoma blizak?

O: Radite nešto u njihovo ime, sve vreme. Održavajte njihovo ime živim na najpozitivniji način. Tako će njihovo ime postati inspiracija. U momentu kada gubitak postane inspiracija, vi postajete jako moćni i to je najbolji poklon koji možete da date onima koji su otišli.

P:  Kako da zaštitimo našu decu koja su mnogo osetljiva? Mi imamo petogodišnju ćerkicu koja i dalje luta u svojim snovima noću, i vrlo, vrlo je osetljiva. Razgovara sa entitetima, čudovištima, ne možemo da je probudimo…

choosing-better-read-aloud-books

O: To je veoma jednostavno. Povežite se sa frekvencijom viših majstora, dokazanih majstora koji su povezani sa stazom. Oni će se povezati i sami sebe će kanalisati. Staza belih majstora, staza oslobođenja je veoma, veoma jaka. U momentu kada kanališete dete na tu stazu, oni hvataju vibraciju i odlaze. Način na koji se povezujete? To možete učiniti tako što im pričate priče, životne priče, autobiografije, objasnite im to, teškoće kroz koje su prošli, ali su i dalje povezani sa izvorom i hodaju stazom sve vreme i ništa ih ne može zaustaviti. Svako odbijanje, svaka izdaja, razapinjanje im je dalo još više snage da idu dalje i da daju više svetu. Oni su bili nesebični. Nisu ništa činili za sebe. Nisu izgradili veliku ustanovu ili živeli sa puno novca i stvari. Oni su uvek davali, davali, davali, zatim su se u potpunosti rastvorili i sada se ovi ljudi smatraju majstorima.

Sve što možete jeste da ih kanališete, a ovi će otići sami od sebe.

P: Pre svega želim da se zahvalim za sve predivne lekcije koje ste nam dali danas.

O: Hvala vam. Zato sam ovde danas i pričam.

Publika (Smeh)

P: Kao iscelitelj, kako da znam da li je karmički predodređeno za nekoga da bude isceljen ili treba da ide kroz bolest?

healing_hands_

O: Uradite mentalnu molitvu: „Ako je karmički dato, neka se isceljenje desi.‟ To znači da ste to prepustili karmičkom obrascu i onda ste bezbedni. Vi ste samo posrednik za energiju koja ide ka njima.

Drugo, možete se povezati sa bilo kojim majstorom koji je bezgranični izvor. To može biti bilo ko od majstora koji su u prošlosti hodali Zemljom. Zatražite od njih savet, mišljenje i zaštitu. Oni rade to, podržavaju. Anđeli podržavaju. Ali, vi morate biti u mogućnosti da se povežete sa njima. Dakle, vrlo je verovatno da ćete se povazati sa nekim koga znate, upravo da biste znali da ste tamo. Poput majstora koji je hodao Zemljom, koji je ostao u sećanju kao ljubazan i saosećajan, kažite: „Molim te, zaštiti me tako da nijedna karma ne može ući u moj sistem i dozvoli isceljenje ako je to karmički ispravno za njih.‟ Mnogo ljudi zadržava bolest kao deo svoje karmičke agende. Oni ne treba da budu isceljeni. Oni ne vole isceljivanje. Oni će vam reći: „Oh, molim vas, iscelite me‟, ali unutar sebe govore: „Nemoj da me isceliš.‟

Ispričaću vam jedan primer duše koja je odlučila da ode.

PRIČA o osobi koja je odlučila da ode

Ovo se desilo 2010. godine. Imao sam program u Dubaiju i bilo je kasno nakon završetka programa. Spavao sam nekih 12 sati. Oko 2 ujutru počeo sam da dobijam puno SMS poruka. To mi je dosađivalo. Pogledao sam poruke i jedan čovek je pisao da njegova žena umire. To je bilo u Mumbaju. Doktori su rekli da će uskoro umreti i obavestili su sve, tako da je ovaj čovek u panici pisao: „Mohanđi, molim te, spasi je!‟ Otišao sam do njene sobe u Mumbaj astralno, dve hiljade milja (preko tri hiljade kilometara) daleko. Kada sam ulazio, duša je izlazila iz tela i svi aparati i parametri su se zaustavili. Stajao sam tu.

Pitao sam je: „Koji je tvoj plan? U redu, ako želiš da umreš, umri. Nemam prigovor.  Ali, vratićeš se. Ostavljaš nedovršen posao. Ne treba sada da umreš. Ali, zato što si jako negativna i ne želiš više da budeš u telu, umri. Nema problema. Dozvoljavam ti da odeš. U redu je, ali seti se: ponovo ćeš uzeti telo i imaćeš duplo više teškoća i patnje nego što imaš sada i moraćeš tom prilikom da završiš sve što nisi završila. Ti odlučuješ.‟ Grdio sam je još. Rekao sam joj: „Ti si kukavica. Nisi ni dostojna da živiš. Izlazi! Idi!‟

Odjednom se vratila u telo. Ponovo se vratila u život i potpuno se oporavila. Kada se probudila, moje slike su bile po zidovima kuće, ali i slike drugih majstora.

Rekla je: „Sklonite sve ove slike.’’

Kada me je pogledala, mogla je videti samo vatru. Prisetila se da je neko grdio, ali nije se mogla setiti ko je to bio. Ali, kad je pogledla u sliku, rekla je: „Vidi ovu sliku, vatra!’’  Na zahtev, sve slike su morale biti uklonjene.

Čovek je bio jako nesrećan. Rekao je: „Mrzim što moramo ovo da ti kažem, ali ona je sklonila sve slike.‟

„HA HA‟, rekao sam, „razumem, ne brini. Skloni ih.‟

Od tada, ta dama je postala potpuno drugačija. Vodi brigu o kući, vodi računa  o bankovnom računu, o svemu vodi računa. Njen život se potpuno promenio. Kao ponovno rođenje, ali sa puno više moći.

Vidite kako duše funkcionišu. Nekada u jednom životu dospeju u depresiju i požele da odu. Od trenutka kada se vrate, vode potpuno drugačiji život. Svi ovi obrasci postoje u jednoj konstituciji.

Tako da, kada pokušavate da isceljujete, setite se da to nije ta ličnost koju isceljujete. Vi isceljujete mnogo drugačije.

P: Da li je moguće da iscelimo sami sebe, i ako jeste, kako da to učinimo?

 

mohanji-quote-healing-is-a-natural-processf

‟Isceljenje je naš prirodan proces koji se događa spontano. Ako pogledate, sva ostala bića imaju moć da se iscele. Isceljenje postoji u njihovom sistemu.
Svi mi imamo moć da se iscelimo. Jedini faktor koji to blokira je um.‟ – Mohanđi

 

Uzmite za primer bilo koje biće, uključujući i ljudsko. Svi imaju moć da se iscele unutar sebe. Pogledajte mačke i pse na ulici. Čak i ako su povređeni, oni se sami izleče. Imaju tu moć. Svako biće ima moć da se isceli. Jedino je um taj koji sprečava isceljenje.

Postoje dve stvari koje je potrebno da vežbamo.

Prva je, ne treba jesti nakon zalaska sunca. Nikakva hrana. Jedite između izlaska i zalaska sunca. To znači imeđu 6.30 i 18.30.  Tako da postite 12 sati. Dozvolite svom telu da bude prirodno ili da se detoksikuje u tih 12 sati. Ako gledate na ovo kao na obavezu, bićete veoma, veoma moćni.

Pod dva, većina nas ne spava na vreme. Trebalo bi rano da ležemo i da se rano budimo. Ovo je dobar sastojak zdravlja. Na primer, ako idete na spavanje u pola deset uveče ili najkasnije u deset, a budite se u četiri ujutru, ili u pola pet, to momentalno uzdiže vaš metabolizam. Normalan, rutinski život sam od sebe, ako se reguliše, može vam doneti mnogo energije i moći. To vas isceljuje. Spavanje je važno, hrana je važna. Postoje dve stvari koje nas sprečavaju da živimo. Ostajemo budni do kasno u noć, zatim pića poput kafe, alkohola, itd. Sve to, zapravo, pogađa metabolizam.

Dalje, naše telo nije pogodno za konzumiranje mesa i prerađevina jer to ostaje duže u telu i pušta toksine. Većina mesa u marketima je od životinja kojima su davani antibiotici i još puno drugih stvari. Sve ovo ulazi u naš sistem. Sve ovo nas čini bolesnima. Takođe nas i vakcine čine bolesnima. Ima tu još mnogo drugih stvari.

Ali, ako ste u mogućnosti da se detoksikujete na dnevnoj bazi, na primer odlučite da ne uzimate hranu posle sedam sati uveče i odete na spavanje najkasnije do deset, znači da ćete imati zdrav životni stil. Ovo će vam samo od sebe pružiti balans i dug život.

To su dva aspekta.

Treći i najznačajniji aspekt je mentalni. Vi možete da odlučite da ćete biti dobro, da ćete biti zdravi. To je odluka uma. Takođe, nikad ne odustajte od toga što radite.  Ako ste bolesni ili bilo šta drugo, ako imate agendu, izvedite sve to tako da se ne prepuštate bolesti. Tako se možemo oporaviti od svega.

U januaru ove godine bio sam u poseti kod homeopata.

Pitali su me: „Koliko dugo možeš da postiš?‟

Rekao sam: „To je na vama da kažete. Recite vi meni to.‟

Oni su rekli: „Tri dana?‟

„Nema problema‟, rekao sam.

Prvog dana, samo voda. Drugi dan daju vam jednu čašu kokosove vode zajedno sa običnom vodom. Treći dan daju vam sok od pomorandže sa vodom. Četvrtog dana ste dobro. Možete zauvek biti na postu. Postio sam 87 sati i nije bilo nikakvih problema u energiji, radio sam svoj posao, sve je bilo dobro. Oni su samo rekli: „Trebalo bi da spavaš 10 sati i jedan dan ne bi uopšte trebalo da govoriš.‟ Dakle, to je bio obrazac. Nakon toga izgubio sam na kilaži i bio sam u potpunosti napunjen. Nije bilo potrebe za lekovima. Ništa. Samo obična hrana. Dakle, to je pod našom kontrolom, to je ono što želim da kažem.

P: Postoji li razlika između Boga i Majke Prirode, i ako ima, u čemu je? Drugo, šta je esencija duše?

O: Bog je čista energija. Majka priroda je Njegova manifestacija. Um je sistem koji ne mogu razumeti ni Bog ni Majka Zemlja. Bog nema formu. To je čista energija i ostaće čista energija. Sve što je manifestovano i postoji kao deo Boga ima svoje trajanje.

Konstitucija duše je Bog, čista energija. Kada duša sedi u telu, ona je adaptirana prema zahtevima tela, konstrukcije, karaktera, ličnosti, forme. Duša je povezana sa svim ovom aspektima. Ali, duša je uvek svesna i jasno joj je da ona nije ni telo, ni ličnost, ni konstitucija, ni karakter. Duša je jasna. Cilj duše je da bude jedno sa Bogom, tj. Ocem. Zato je Isus rekao: „Ja i moj Otac smo jedno.‟ Kada je Isus bio povezan sa svojom dušom, rekao je: „Nema razlike između mene i mog Oca koji je čista svest.‟

U tom smislu, duša je jedna, a tela ima mnogo. Mi se odnosimo prema mudrosti duše. To je jedna ista duša u svima, jer duša nije vezana karakterom ili ličnošću. Majka Zemlja je živo biće. Baš kao i mi, sačinjena je od energije. Svako živo biće sačinjeno je od energije, a ta energija je Bog.

P:  Kako da se suočim sa sadašnjom situacijom u mojoj zemlji?

Pubika (Smeh)

O: Jedna stvar. Svaka zemlja je ista na ovom svetu. Ako pogledamo državu i kažemo: „O, ova država nije u redu,‟ razmislite ponovo. Kome ova država pripada? Na čemu se zasniva? To smo mi, ljudi. Ako svako od nas odluči da radi više za državu, ona će postati bolja. Ako govorite o političarima i ministrima, oni su svi deo društva. Ako je društvo bolje, država će biti bolja. Dakle, svako može da doprinese boljitku društva. Nemojte da mislite: Nije to moj posao, nego ministarski ili političarev. Ne ide to tako. Oni su deo nas. Svako od njih je proizašao iz nas. Ako mi odlučimo da se promenimo, ako svako od nas odluči da pruži više društvu, odjednom će sve početi da se menja. Na nama je. Mi stvaramo državu ili je rušimo. Sve države sveta su iste.

P: Kako da se suočim sa stresom?

O: Veoma jednostavno. Ne identifikujte se sa stresom. Umesto toga, identifikujte se sa ljubavlju. Stres je uvek povezan sa ličnošću. Ličnost je to što projektujete od osobe. To je poput projektora i igranog filma. Vi projektujete ličnost spolja i verujete da je ta ličnost vi. Kao što projektor projektuje dramu, akciju, tragediju, komediju, sve ove stvari na ekranu, mi stalno projektujemo nešto u svetu. Kako da se oslobodimo stresa? Budite svesni stresa. Vi niste na ekranu, vi ste projektor. Nastavite da projektujete romantične filmove 🙂 Ljubav pobeđuje sve.

P: Alchajmer i demencija, ako je moguće, koje akcije preduzeti ili kako sprečiti ove poremećaje u slučajevima gde su se oni već pojaviliu nečijoj porodici kao genetički poremećaj?

anti-vaccination-the-vaccinesO: Većina ovih stvari je izazvano vakcinama. Vakcine su, koliko ja razumem, sve eksperimenti. Svakih 50 godina kažu da je vakcina bila pogrešna pa sada koristimo novu. Sve su to eksperimenti na ljudskom telu. Puno ovih eksperimenata pogađa ljude na duge staze, dok Svetska zdravstvena organizacija i moćna tela insistiraju na vakcinaciji, pa većina ljudi to ne može da izbegne. Ovo je verovatno i uzrok pojave autizma, i još mnogih poremećaja danas.

Svest ljudi bi trebalo da se promeni u smislu da ovakve stvari postanu izbor, da sami odlučujemo da li ćemo biti vakcinisani ili ne. Trenutno nije tako. Danas je to obavezno. Tako smo vezani za patnju. To ide na ruku industriji lekova. Vi možete da proizvodite lekove koji će to sprečiti. Prvo stvorite bolest, onda je rešavate. U svakom slučaju, patnja je ljudska. Mi smo zamorčići sveta. Na nama testiraju. Jednom kada se to desi, nije lako da se spreči. Verovatno je način na koji se to može sprečiti ili način na koji se kontroliše u preusmeravanju potreba sa mnogo većeg intelekta. Uglavnom se to odnsi na prirodu. Priroda se nosila sa svim ovim stvarima još davno i priroda nema problem sa tim. Zašto ljudi imaju porbleme?  Pre svega, sa osam milijardi ljudi na planeti, mi smo prenaseljeni. Jedva da ima mesta za sve ljude. Zatim,mi ugrožavamo prirodu, uništavamo je, nemamo sistem za spontano recikliranje. Sve ovo se odražava na celokupan život. Onda, navike u ishrani, životne navike, sve moguće stvari. Pogledajte sve to. Ovo pogađa sva bića, ne samo ljudska. Mi smo u tom stanju trenutno. Ni ja, ni bilo ko drugi vam ne može pružiti direktna rešenja dok se celokupni obrazac ne promeni. Svaka država, svi treba da veruju da treba da dođe do promene i da treba biti nesebičan na ovom svetu. Međutim, farmaceutska, prehrambena i ratna industrija neće dozvoliti da se to dogodi. Njima je potreban posao.

P: Koliko milost sadgurua znači kada se praznina dogodi, jer većina se vrati i kaže da nema ništa dalje od toga?

 

Jpeg

O:  Mislim da je veliki blagoslov biti povezan sa sadguruom ili majstorom koji je povezan sa izvorom, posebno u vreme evolucije. Jer kada ste povezani sa majstorom, on direktno radi na vašem kauzalnom sloju. Kauzalni sloj je sloj u kome se nalaze semena karme za koje i ne znamo da postoje, a tiču se svih naših života. Vidimo samo posledicu toga u svom životu. Ne znamo šta kreira tu posledicu. Ako ste povezani sa majstorom koji je moćan, koji je povezan sa izvorom, to direktno radi na vašem kauzalnom sloju i spaljuje semena karme tako da više ne morate da se vraćate nakon što dostignete određeni nivo. Stanje praznine je stanje koje prethodi ispunjenju. Stanje praznine nije trajno stanje. To se dostiže kada je um miran. Javlja se vakuum koji traje još neko vreme. Gusenica je jedno stanje, čaura je drugo, leptir je treće stanje. Kada se gusenica pretvori u čauru, nastaje stanje praznine. Od toga se dalje stvara leptir, i to je potpunost. Čak i kao leptir nećete ostati dugo. Nestaćete potpuno i postaćete čista svest. U stanju kada se nalazite u čauri, majstori vas drže. Osećam da je prisutnost moćnog majstora ogroman blagoslov. Većina ljudi to nema. Čak i ako neki ljudi nađu majstora, oni ga propuste zbog ograničenosti uma. Pokušavaju da stave majstora u okvir, pa ako se ne uklapa, oni ga propuste. To se takođe događa.

Verujem da je veoma važno da budete povezani, posebno kada majstori rade na kauzalnom sloju. Ne morate ni da pitate. Samo budite prisutni, budite tu i šta god mora da se desi, desiće se. Imajte vere, držite vrata svog uma otvorenim.

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Nada Raković
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić


 

Povećajte svoju frekvenciju

November 8, 2017 at 12:27 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Satsang u Zrenjaninu, Srbija, prvi deo
24. oktobar 2016.

mohanji-quote-the-only-way

Jedini način da preživite različite frekvencije jeste da povećate svoju frekvenciju. Vi imate taj kapacitet. Imate kapacitet da dostignete najviše u ovom životu. To je ono što zovemo nivo besmrtnosti – Mohanđi

P: Kako da izađemo na kraj sa ljudima koji u nama izazivaju krivicu?

O: Sva iskustva života od ranog djetinjstva pa sve do sada, svi ljudi koji su došli u naš život, sve lokacije, čak i hrana koju jedemo, vazduh koji dišemo, mesto na kom se nalazimo – sve je to karmički povezano. U tom smislu, mi smo privukli sve ljude koji su došli u naš život. Privukli smo svaku reč, svaku misao, svako iskustvo. Tako da nema slučajnosti. Ako se nešto dogodilo u vašem životu, to ste privukli tokom vremena. Mi većinu ovoga u stvari privlačimo nesvesno. Nismo razmišljali. Na primer, ako nekoga kritikujete, time privlačite ktitiku na sebe. To je naučno dokazano. Ako kažete nekome „Hej, izgledaš divno, ti si divan”, vi automatski počinjete da doživljavate vlastitu lepotu i milost. Ljudi će gledati u vas i počeće da govore „Ti si lep”. Što više postajete pozitivni, takav oblik karme privlačite. Nasuprot tome, ako privlačite tračeve i učestvujete u njima, onda se cela energija  usmerava u taj način funkcionisanja i počinjete da privlačite negativnosti. Vaša celokupna frekvencija se smanjuje. Što je niža frekvencija, to nižu frekvenciju  privlačite. Na primer, ako kažete da najavljujete zabavu sa puno alkohola, koliko ljudi će doći? Kada je u pitanju Mohanđi, Satsang i davanje Šaktipata, dođe 100 ljudi. Da je zabava sa alkoholom, došlo bi hiljadu ljudi. Zašto je to tako? Privlačnije je nešto što smanjuje frekvenciju. Što više smanjujete frekvenciju, taj oblik gužve privlačite.

Duhovnost je individualno putovanje. Trebalo bi da povećate frekvenciju postepeno tako da postajete potpuno imuni na sve niže frekvencije.  Jedini način da preživite jeste da povećate sopstvenu frekvenciju. Vi imate taj kapacitet. Ovo je prednost ljudskog postojanja. Vi imate kapacitet da postignete najviše u ovom životu. To je ono što zovemo nivoom besmrtnosti.

Postoje majstori na Himalajima koji su prkosili smrti. Oni su dokazali da su ovde stotinama i hiljadama godina. Postojao je jedan pesnik koji je pisao četiri stiha godišnje, što je ukupno tri hiljade stihova. Dakle, živeo je 750 godina. Inače, naš potencijal je neverovatan. Znajte jednu stvar: mi moramo verovati da je ova ličnost koju projektujemo u svet, naša ograničena ličnost. Naša ličnost je mnogo više od načina na koji biramo da projektujemo sebe spolja.

know-yourself-be-yourself

UPOZNAJTE SEBE.
BUDITE SVOJI.

Jedan od ključnih aspekata na ovom putovanju jeste da upoznate sebe i da budete svoji. Ako počnete da osećate svoje telo, da se povezujete sa njim. Reći ću vam da vaše telo nikada ne laže. Uvek govori istinu. Ako se povežete sa telom, sve više i više, čućete svaku ćeliju kako vam se obraća. Svaka ćelija ima potencijal da bude i postane novi vi. Od svake ćelije možete kreirati novo biće, nalik vama. Znači, svaka ćelija sadrži sastojak zvani – vi. Ove ćelije će nastaviti da vam se obraćaju. Svaka ćelija će vam reći gde stojite. To je najveće buđenje koje možete ikada doživeti dok ste živi.

flowchart-no-worries

 

Umesto njih, koga mi slušamo svakog momenta? Sve vreme slušamo naš um. Um vam kaže „Ti si lenj, vreme je za jelo, za toalet, da uradiš ovo ili ono…Ne sviđa mi se to, ne volim to..”  Um govori sve ove stvari. Dakle, um vas u suštini, kontroliše. Um kontroliše našu svakodnevnicu. Kontroliše je u tolikoj meri, da kad god pokušate da budete srećni, ne uspevate u tome. Šta sprečava sreću? Ako pitate bilo koga na ovom svetu, osam milijardi ljudi, „Šta želite u životu?”, svi će reći „Sreću.” Ali pitanje je „Zašto ne možete biti srećni?”

the-blame-game-2

Oni će vam dati puno razloga, „Da je moja svekrva bolja…da moje dete bolje uči… kad bi se moj muž smejao svakodnevno…kad bi moj auto radio bolje…” Uvek postoji neki razlog da ne budemo srećni. Naše prirodno pravo je da budemo srećni.  Nema šanse da ne možete biti srećni ako pogledate unutar sebe, videćete čoveka, osobu ili biće koje vas čini nesrećnim, nekog ko sprečava vašu sreću. Jedina stvar koja vas sprečava da budete srećni je vaš um. Svako od nas će reći „Ne dopada mi se ta osoba, sviđa mi se ova druga.”

Zašto nam se uopšte neko dopada ili ne dopada? Zašto nekoga ne bismo voleli? Pa ne plaćamo njihove račune, zar ne? Molim vas, razumite, ovo je ponovo projekcija uma.

Dakle, odgovor na ovo pitanje je da ako smo nesrećni sa bilo kim oko nas, mi smo nesrećni sa samima sobom. Ne postoji niko izvan nas. Ako vi ne postojite, ne postoji ni niko izvan vas. Kada ste u stanju dubokog sna, postoji li neko u svetu? Vi spavate, i ne vidite nikoga. Svako je u svom stanju i projektuje sve ove ljude okolo. Na vama je da budete srećni iznutra tako da i spoljašnjost bude dobra za vas.

Ljudi nam pružaju toliko mnogo stvari, i dobijamo mnogo povratnih informacija od društva. Ljudi mi govore „Mohanđi, trebalo bi da izgledaš ovako, da hodaš ovako, da  govoriš na ovaj način.” Uvek im odgovorim da sam ja ovo što sam. Šta ja mogu da učinim? Ne mogu da promenim svoj lik… Dakle, ljudi će imati svoja mišljenja. Oni će vam govoriti šta da radite, kako da se osećate, u šta da verujete, ali na kraju dana, VI ste ti koji sve proživljavate. Ako vam drugi prodaju mnogo stvari, ne morate sve da kupite. Ne možete. Molim vas, upamtite, VI ste važni. NE verujte nikom ko vam kaže da niste važni. Kažem vam da ste važni jer bez vas život o kome govorite ne bi postojao. Ako vam drugi pružaju ljubav, uzmite. Uzvratite sa još više ljubavi. Ako posejete mnogo ljubavi, mnogo ćete i da požnjete. Kažem vam ovo iz ličnog iskustva. Svi imamo razloge da budemo nesrećni, ali ako širite sreću, ona će vam se vratiti. Šetao sam ovuda sa Majom, okolo su svi ljudi stranci, posmatrali su me kao da sam izašao iz zoološkog vrta. 🙂 Pokušao sam da im se nasmejem, gledali su u mene, u smislu, ko je ovaj momak? Vidite, to je ono o čemu vam govorim. Ne bi trebalo ništa da vas zaustavi da se smejete. Bilo da dobijete osmeh zauzvrat ili ne, nije ni važno. Ako vam ljudi ne uzvraćaju osmeh, to je zato što nose mnogo težine. Molim vas cenite to. Kada imate sposobnost da se smejte bez ikakvog razloga, to znači da ste svetlost iznutra. Vi imate svetlost, sposobnost i imate moć. Kada razgovarate na ulici, znaćete jasno. Videćete puno ljudi okolo. Jedva da im vidite lice, vidite njihov teret. Uvek se pitam zašto su ljudi tako teški? Hodaju kao da imaju mnogo tereta na ramenima. Vidite ih kako idu ulicom.

mohanji-quote-if-others-give-you-love-take-it

Ako vam drugi pružaju ljubav, uzmite. Uzvratite im još većom ljubavlju.  Ako posejete mnogo ljubavi, mnogo ljubavi ćete i požnjeti. – Mohanđi

Pre nekoliko godina, držao sam govor na jednom ženskom koledžu. Tražili smo volontere da rade nešto u vezi sa dobrotvornim radom. Obraćao sam se grupi devojaka. Mislim da ih je bilo oko 400 studentkinja, i njih 280 su se registrovale za volontersko služenje. Poslali smo jednu grupu na mesto sa napušetenim ljudima.  Pitale su me „Šta bi trebalo da uradimo za njih?”. Rekao sam „Ništa. Samo stavite ruke na njihova ramena, i recite „volim te”.“ I one su to i učinile. Kasnije, kada smo dobili povratne informacije od ovih devojaka, mnoge od njih su bile u suzama. Rekle su „Nikada nećemo napustiti naše roditelje.” Ovi napušteni ljudi su ih čekali da dođu ponovo. Neki od tih starih ljudi su im dali neke stvari, čak i zlato ili nešto što su čuvali dugo vremena, ali nisu imali kome da poklone. U poslednjoj fazi života su pronašli ljubav. Šta još možete dati ovom svetu? Šta je dragocenije od ljubavi? Kada pružamo ljubav bespomoćnim bićima, ne očekujemo ništa zauzvrat. Mi prosto izražavamo ljubav. Ono što izražavate je čistota unutar vas. Iskrenost, ljubav – duša izražava svoju suštinu. Napušteni ljudi u društvu su odraz težine našeg društva. Kada su ljudi u društvu teški, oni napuštaju druge. Koga možete napustiti? One koji su bespomoćni. Ovo je sramota društva. Govorio sam ovim studentkinjama, „Pogledajte, vi ste odgovorni za njih, vi ih podižete, vi pružate ljubav ovom svetu. Kada ljudi kažu „Voleo bih da radim nešto“, onda im kažem „Delite ljubav. Ovo je sve što treba da radite.“

To vas menja, transformiše vas, tako da nećete imati nikakvih problema ni sa kim na ovom svetu, čak i ako su ljudi ljuti, jer ste toliko moćni da ljutnja ne može da vas pogodi.

P: Kako da se ponovo otvorim za ljubav nakon što sam se razočarala u ljude?  Kako izaći iz pakla depresije i opet izgraditi veru?

O: Mislim da sam već odgovorio na ovo pitanje. Život nam može dati bilo šta, razne  emocije, situacije, iskustva, ali na nama je da odlučimo šta ćemo uzvratiti životu. Kada sam radio u kompaniji, jedan od mojih kolega mi je prišao veoma ljutito „Znaš šta, ne mogu više da radim sa ovim čovekom. Jako me uznemirava, ne mogu čak ni da sedim ni da radim sa njim. Sada ću mu uzvratiti istom merom.” Ja sam bio na čelu kompanije, i morao sam da donesem odluku. Bilo da ga premestim u neku drugu kancelariju, ili da učinim nešto sa ovim drugim. Postavio sam mu pitanje „Zamisli tog čoveka kako hoda ulicom bez odeće. Hoćeš li i ti učiniti isto?“

Odgovorio je „Ne, moja kultura mi to ne dozvoljava. Ne mogu postati tako prost.” Zatim sam rekao „Zašto te onda pogađa to što on radi? Ti pokazuješ svoju kulturu, svoj ponos, svoju otmenost. Zašto moraš da se spustiš na nečiju frekvenciju? Mi imamo svako pravo da upravljamo svojom otmenošću i frekvencijom. Moramo. Trenutak kada postanete prirodni i dostojanstveni, garantujem vam da vas ništa spolja neće moći dotaći. Oni će pokušati da vas namame, nemojte zagristi, i sve je u redu. “

99597bcd-2f46-4ea3-a67e-19846ed15d78

Gautama Buddha

Buda je sedeo sa svojim ljudima i držao govor. Iznenada, jedan od njih je došao ljutit, uznemiren, i počeo da vređa Budu: „Svi duhovni učitelji su varalice, oni su lažni, obmanjuju ljude.”

On je grdio Budu govoreći mu mnoge stvari koje su pogađale ljude koji su slušali.  Buda je prestao da govori i gledao ih bez ikakvih emocija. Zatim je taj čovek počeo da pljuje Budu u lice. Odjednom, svi su ustali jer im je bilo neprijatno da sve to posmatraju. Buda je rekao „Sedite.”

Zatim je ovaj čovek otišao. Ljudi su pitali Budu „Zašto mu nisi odgovorio? On je vikao na tebe, vređao te, pljuvao, a ti si nastavio da ćutiš?”

Buda je rekao: „Učim ljude kako ništa ne treba da ih dotiče, da treba uvek da ostanu smireni. Da li sam dostojan da podučavam ovo? Ovaj čovek je bio moj ispit. Sada znam da sam dostojan da učim ljude. U suprotnom, ako kažem ljudima, „Nemojte biti pogođeni svetom”, a ja sam bivam njime pogođen, tada nisam dovoljno dostojan da ih učim. Ovaj čovek je bio moj ispit, test. Sada sam dobro.”

Kada se razočaranja dogode, razumite da su to vaši testovi. Da li ste dostojni života? Recite „U redu, testiraj me.“ Poželite im dobrodošlicu, suočite se sa njima. Uspejte u tome, i postaćete majstor na kraju.

Kao što sam rekao na početku, ako nema sudbine, nema susreta. Ako nije suđeno, nema ni iskustva. Garantujem vam da nikada nisam pomislio da ću ovako sedeti i razgovarati sa ljudima. Nisam znao da će ljudi dolaziti da me vide. Sve ovo je iznenađenje za mene. Nekada sam sebe uštinem da poverujem i uverim se da razgovaram sa ljudima. Sudbina vam daje mesto, svesnost, impuls i iskustvo. Sudbina je definsana vremenom. Danas, 24. oktobra, u ovo vreme trebalo je da budemo ovde. Nema šanse da smo mogli biti u Beogradu ili Novom Sadu u ovo vreme. Ko god ulazi u vaš život, kakvo god iskustvo da imate, u redu je, pogledajte ga, nasmejte se, i nastavite dalje. Steknite snagu. Budite moćni. To je vaše pravo stečeno rođenjem. Niko vas ne može dotaći, osim ako vi to ne dozvolite.

mohanji-quote-when-disappointments-happen

Kada se razočaranja dese, razumite da su to vaši testovi. Da li ste dostojni života? Recite „U redu, testiraj me.“ Poželite im dobrodošlicu i suočite se sa njima. – Mohanđi

P: Voleo bih da se vratimo na priču o Budi. Gde je granica strpljenja? Mi smo smireni, opušteni, vedri, i onda dođe neko poput onog čoveka koji je došao kod Bude, a on sve to tolerisao. Mogu biti devojka, ili bilo ko, na poslu gde vas maltretiraju; to može biti uznemiravanje ili čak i silovanje.  Treba li da kažem, u redu, to je karma, hoće li biti dečak ili devojčica? Kada treba prestati sa tolerancijom?

O: Sve što se događa indukovano je karmom. Iza svakog iskustva postoji karma.  Ali veći deo perspektive postojanja je kontrolisan darmom. Sunce izlazi ujutru,  neguje Zemlju, povlači se uveče. Izlazak sunca, zalazak, oblaci, kiša, rast vegetacije, ptice, životinje, sve je kontrolisano od strane darme. Čak i aktivnosti, iskustva karme, čitava tapiserija, čitava mašina se pokreće darmom. Svaki majstor  koji je došao na zemlju, ili koji je vodio ljude, vodio ih je na osnovu darme – istinite dužnosti. Niko od majstora nikada se nije mešao u tuđu karmu. Oni su samo vodili ljude stazom darme. Darma policije ili pravnog odeljenja je da se brine o dobrobiti građana. Koji god da je razlog rata ili silovanja, trebalo bi da smo zaštićeni i kontrolisani pravom. To je darma odeljenja, darma policije, darma roditelja je da se brinu o svojoj deci, darma dece je da se brinu o roditeljima. Darma učitelja je da prenosi poruke studentima. Darma studenata je da uče i da postanu korisniji svetu. Dakle, nit darme se provlači kroz čitavo postojanje, kroz svaki njen aspekt. Svako od nas isporučuje i doživljava karmu. Na osnovu darme, mi doživljavamo karmu.  Ako razumete veći okean darme, na kojem se događa karma, dobićete odgovor na vaše pitanje.

Na bojnom polju, kada je Ardžuna rekao „Ne mogu da se borim sa mojim dedom, ne mogu da ubijam moje rođake. Ne mogu da ratujem. Žao mi je.“ Krišna mu je rekao „Ne budi kukavica. Ti si rođeni ratnik. Tvoj posao je da učestvuješ u ratu. Pobedi u ratu.“

Kada vidite nekoga kako pati, vaša je odgovornost i darma da pomognete toj osobi.  Karma vas je dovela toj osobi. Neko gladuje, a vi imate dva burgera u rukama.  Ponudite burger gladnoj osobi. Vi izvršavate svoju darmu. Dakle, postoji razlika između karme i darme. Karma osobe je da bude gladna, ali vaša darma je da joj date hranu. On ima karmu da dobije hranu od vas. Na taj način to funkcioniše. Sve tako funkcioniše u ovoj tapiseriji. Sve je povezano.

Na primer, neko je doživeo nesreću. To je bila njihova karma. Ali vi ste prolazili tuda, spasili ste tu osobu, odveli je u bolnicu, dakle, vi ste ispunili svoju darmu i pomogli toj osobi. Biti ljubazan, saosećajan i nežan je darma.

Ako pogledate suštinu mojih učenja, i to je darma. Ne postoji ništa drugo što možete reći svetu. Možete jedino saopštiti darmu jer nema ništa karmičko što treba reći svetu. „Aha, vi već proživljavate karmu. Niko vam ne može reći da ste ispunili svu karmu jer karma je bazirana na vremenu, prošle godine, ove godine, sledeće godine… Nastavlja se. Ali darma je poruka svakog majstora koju daje svetu. Kada je Isus rekao „Volite bližnjega svog, kao sebe samoga”, to je darma. Ne postoji karma koju treba podučavati. Karma se jedino može doživljavati.

P: Šta učiniti u slučaju kada vas neko promišljeno zlostavlja ili povređuje, kada treba prestati sa tolerancijom?

O: To je ono što sam sam vam ispričao o Krišni i Ardžuni. Verovatno treba da sikćete kao zmija tako da ta osoba zna da ste vi opasni, ali ne morate da grizete. Kada ugrizete, to postaje karma. Kada sikćete poput zmije, vi dajte svetu poruku „Pogledaj me, ja sam potencijalno opasan. Ne diraj me.“

P: Nakon čišćenja karme sa nekom osobom, šta ostaje? Da li i emocije bivaju obrisane ili ostaju? Kako se ljubav koju osećamo prema drugoj osobi menja tokom i nakon čišćenja?

O: Nisam siguran na šta mislite kada kažete karmičko čišćenje. Karmu čine neispunjene želje. Karma je agenda iskustva. Regularan način čišćenja karme je njeno proživljavanje. Kada doživljavate i prihvatite iskustvo, karma je otišla.  Karma za to iskustvo je otišla, ali ne i celokupna karma. Kada kompletna karma nestane, dešava se smrt. Ne morate više da živite.

Prararabdha karma (sudbina), je staza sudbine koja je ugovorena pre rođenja, kontinuirano, sve do kraja života. U neposrednoj blizini majstora, ili uz pomoć Šaktipata, smeće koje ste nakupili tokom vremena i koje se naziva Agamja karma (što znači izabrali ste da to živite, dok ste živi) i sav nepotreban deo toga se spaljuje. Ali mi ne diramo sudbinu koja je dozvolila vama da uzmete rođenje i ona će se nastaviti sve do smrti. Nijedan majstor neće nikada dotaći glavnu nit života jer to bi značilo smrt za vas. Sve što radite je da smanjujete težinu. Kada je težina smanjena, putovanje je lakše. To je ono što rade ljudi poput nas. Mi smo poput veš mašine.

Publika (Smeh)

O: Mi pospremamo ljude. 🙂 Dobra stvar je što nemate pojma koliko prljavštine zapravo nosite. Tako da je lako.

Publika (Smeh)

O: Svakako, to je posao čišćenja. Zato ljudi dolaze da vide ljude poput mene. Vreme je za dobro kupanje.

Publika (Smeh)

O: E sad, zaljubljivanje ili osećanje ljubavi prema nekome, bilo da je to viša ili niža energija, jeste prirodan proces uma. Mi se zaljubljujemo svakog trenutka, zar ne?  Mislim da smo svi mi rođenjem romatični. Ne mora nužno da se radi o ljudskom biću. Biti romantičan je lepa ideja. Možete biti romatični sa vetrom, pticama, biljkama, sa svima. Tada počinjete da vidite samo romansu u vašem životu. Jedini problem je taj ako ste romantični prema drugoj osobi, a to vam nije uzvraćeno. 🙂 Jer postoje očekivanja. Zato ljudi radije u kući drže pse nego ljudska bića. Jer su prirodniji sa psom. 🙂

Publika (Smeh)

O: Šalim se, ne shvatajte me ozbiljno (smeh). Ne menjajte vaše muževe i žene za pse. 🙂 Biti romantičan je divno. Treba biti romatičan po prirodi. U trenutku kada ste romantični, vi zaista jeste romantični, vi cenite zalazak i izlazak sunca, cenite sve, čak i ptice, cvet, zemlju kojom hodate, sve će vam biti lepo. Sponatano ćete govoriti „Volim te.” To je lep osećaj. Ne mora to da bude u vezi sa drugom osobom. Neko je ubacio tu ideju u naš um da treba da imamo srodne duše ili neko ljudsko biće da bismo voleli. To je zapravo veliki teret za nas. Znate kako vam ta bića uzvraćaju?

mohanji-feeding-fish

Mohanđi vrši Annadanam – služi hranu ❤

Odveo sam Devi na jedno mesto u Indiji, i hranili smo neke ribe i kornjače. Izlazili su iz vode svi, čak i ribe, uzimajući hranu iz naših ruku. Kornjače su izlazile iz vode da uzmu hranu. Eto kako romansa deluje!
Video možete pogledati ovde.

Ribe obično ne izlaze iz vode. Nisu se zadržavale van vode, samo su došle do nas, pokupile hranu, a zatim se vratile nazad u vodu. Sva ova bića su povezana sa nama, i u trenutku kada postajete romantični, vi u stvari vidite život u svemu. Uvek osećam da sam hronični romantik.

Publika (Smeh)

O: Ne očekujem ljubav zauzvrat i dobro sam. Problem nastaje jedino kada očekujemo da nam se ljubav uzvrati.

P: Veoma često dobijam čudan osećaj u rukama tokom meditacije. Svesno vizualizujem dlanove kako rastu sve više i otiču.

O: Senzacije su deo konstitucije. Vi ste orijentisani na to da doživite tako nešto.  Kad god osećate da se događa ekspanzija u nekom delu vašeg tela, ili nagomilavanje energije, vizualizujte nekoga kome je to potrebno, ako je neko u bolnici ili je bolestan. Mentalno predajte njemu ili prepustite majstorima ili majci zemlji.

P: Sanjao sam vas, da li je moguće da se povežemo čak i preko sna?

dreams340x255

O: Ne mora da znači da je to bio san. Svi mi imamo mnogo različitih dimenzija. Kada posmatrate iz zemaljske perspektive, astralno iskustvo se može doživeti kroz san. Veliki broj vas se povezalo sa mnom astralno. To je jednako zemaljskom povezivanju. Kada ste povezani sa mnom ovde, vrlo je verovatno da ćete biti povezani sa mnom i astralno. Razlog zašto su neki od vas ovde je i zbog te povezanosti. Ovaj susret je prirodan za vas. Zato što smo se već sreli. Bilo je važno da se sretnemo ovde.

Dakle, bilo koji san koji tumačite kada se probudite, „To je bio san, sanjao sam Mohanđija”, možda nije bio samo san. Moglo bi to biti povezivanje koje smo imali astralno. Nekada prenosim poruke i astralno. Rekao sam određene stvari kojih se ljudi sećaju. Nekada mi pišu „Vodili smo ovaj razgovor. Ovo je bilo jasno i želeo sam odgovor.” To znači da je bilo stvarno. Mnogi od vas su povezani sa mnom iz prethodnih života. Naš susret nije slučajan. Većina nas se srela ranije, u drugim životima, tako da je ovo samo nastavak putovanja.

Reći ču vam nešto zabavno. Sedeo sam na aerodromu i čekao sam let. Mislim da sam završavao konačan pregled i reviziju knjige Moć čistote. Dok sam bio zauzet time, jedan momak je sedeo pored mene i uzviknuo „Hej, ja tebe znam. Već sam te negde video!” Pogledao sam ga. Bio je potpuni stranac u ovom životu, ali odmah sam shvatio da me zna iz nekog prethodnog života. Nisam želeo to da mu kažem, pa sam rekao „Ne, ne, ne, ne poznaješ me.”

Publika (Smeh)

O: Ali on je insisitirao, „Poznajem te. Video sam te negde.“

Publika (Smeh)

O: Nastavio sam da poričem, a on da zapitkuje. Video sam da ne mogu da završim posao. Konačno sam rekao „Sreo si me u zoo vrtu.”

Publika (Smeh)

O: On me je pogledao i odmah otišao. Nekada morate da izbegavate ljude, znate. 🙂

Dakle, nema slučajnosti u životu. Svaki susret je povezan. Nekada nećete znati otkuda i zašto ste povezani, ali konačno, to će se probuditi u vama. Zato uvek kažem „Ne žurite da uđete u vezu, već iskusite i uživajte u povezanosti.“

P: Koji je razlog rođenja i odrastanja u gradu koji ne volimo?

city

O: Obično postoji mnogo različitih kombinacija koje su izazvale ovo postojanje.  Daću vam hipotetičku priču, ali ne shvatajte je previše ozbiljno.

Pre 100 godina, grupa ljudi je živela zajedno. Bili su povezani, kao što ste vi povezani sa ljudima u ovom životu. Vi kažete „Uzećete ovo rođenje, i ja ću doći sa vama.” Nije važno na kojoj lokaciji, jer duše dolaze zajedno, vi ste takođe došli kao dete određenih roditelja, sa određenim ujacima, stričevima, ili ujnama… Uzeli ste ovo rođenje u određenom mestu jer ste dali obećanje određenoj grupi duša. Onda te ljude nazivate srodnim dušama. Obećanje postaje sudbina. Ovo obećanje se nastavlja kao sudbina, tako da ste vi zaglavljeni na tom mestu. Dok živite, možete uvek otići i iskusiti druga mesta. Ja sam rođen u malom mestu, ali sada idem širom sveta. Ne znam koja zemlja mi je sada dom. Nakon nekog vremena svako mesto ćete osećati isto. Svi ljudi su isti, svi su deo vas.

Ako ih ne volite, i pružate otpor prema određenom mestu, vrlo je verovatno da ćete se ponovo vratiti tu u sledećem životu. Jer sve što volite, i sve što mrzite, ostaje. Sve u šta ulažete, raste. Ako svoju energiju ulažete da nešto mrzite, mržnja postaje jača. Uložite svoju energiju da nešto volite da bi se to zaustavilo tu. Volite nešto, vaš život, mesto u kojem živite, ljude, okruženje, psa…sve. Ne krivite vaše roditelje ili mesto. Nema svrhe. Već ste ovde. Prihvatite to i idite dalje. Biti smiren u svakoj situaciji je prava duhovnost. Morate da prihvatite sebe. Ako ne možete da prihavtite sebe, ne možete nikog drugog prihvatiti. Zapamtite to.

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Nada Raković
Lektorisala: Tijana Sladoje
Uredila: Staša Mišić

Tajna prosvetljenja

November 1, 2017 at 9:34 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Satsang u Novom Sadu, Srbija, 3. deo
23. februar 2017.

mohanji-quote-your-state-is-absolute-silence-white

Vaše istinsko stanje je stanje APSOLUTNE TIŠINE. Svaki zvuk je privremen, veštački i dešava se u svrhu iskustva. – Mohanđi

P: Može li se svaki duhovan čovek prosvetliti u ovom životu?

O: Moja teorija je da smo svi mi prosvetljeni po rođenju. Neki ljudi ovo ne znaju jer su prepljavljeni umom. Prosvetljenje je nalik diplomiranju: vi stižete na tron, postajete stabilni u jednoj tački i tu stabilnost nosite sa sobom sve vreme. Odgovor na vaše pitanje je – da, to je definitivno moguće. Dokazano je da se možete držati podalje od uma. Posmatrajte svoj um pomoću uma.

Da li znate šta se dešava kada nastavite da posmatrate um svojim umom? Vi prosto sedite i posmatrate svoj um ne radeći ništa. Um će vam reći: „Hej, pogledaj ovo, proveri Fejsbuk, Whatsapp, ima puno poruka!” Um će reći sve ove stvari, ali vi nećete uraditi ništa, samo ćete sedeti i posmatrati. Zatim će um preduzeti sledeći korak: „Hej, ako nastaviš ovako da sediš tvoja žena će te istući!”, ili „Bolje idi spremi hranu pre nego što tvoja žena stigne.”

Um će reći sve samo da bi stvorio strah. Ipak, vi još uvek sedite, posmatrate um, ne radite ništa. Dan i noć vi sedite i posmatrate svoj um. To će izneti na površinu sve što imate sačuvano u dubini vaše kutije – strah, ljutnju, mržnju, frustracije i sve strepnje iz budućnosti.

fear-hatred-anxiety-anger-frustrations-pandoras-box

Sve će izaći kroz vaš um. Vi sedite i posmatrate, ne radite ništa. Nakon nekog vremena um će usporiti. On će usporavati, usporavati i usporavati. I postaće tih. Nema više ničega u vašoj kutiji. Sve je završeno. Sve dok posmatrate sopstveni um pomoću sopstvenog uma. Ubrzo zatim neće biti više misli koje ćete posmatrati jer um je zavistan od materijala koji je uskladišten, iznutra ili spolja. Ako niste zainteresovani za spoljne materijale, a sa unutrašnjim ste već završili,  onda um sam od sebe završava. Kada više nema slike koja bi bila prikazana, ekran je taman. Um je ispario. Dakle, šta ćete posmatrati umom? Ništa. Ne postoji ništa što biste sada nazvali umom. Shvatate da je um jedna iluzija koja upravlja postojećim materijalom (iznutra) ili memorijom. Kada materijal memorije nestane, um umire. Tada ste prosvetljeni. Ovo je tajna prosvetljenja. Ako je bilo ko od vas razumeo ovo iz dubine srca, garantujem vam da imate potencijal za prosvetljenje.

Ja nisam za filozofiju zabavišta. Ja dajem suštinu. Ovo je istina.

Publika (smeh)

19396615_1362814817098668_4502543187234764635_n

P: Kada meditiram, počinjem da kontrolišem disanje. Prestajem da dišem i osećam se kao da sve to forsiram. Zašto se to dešava?

O: Vrlo jednostavno. Vaš um se uključuje i pokušava da utiče na proces. Ono što je potrebno da uradite je da dozvolite umu da se uključi i da ne pokušavate bilo šta da kotrolišete. Ostanite neutralni. Vaše telo je sinhronizovano. Postoji obrazac na osnovu kojeg radi. Ako pažljivo posmatrate nozdrvu, samo jedna nozdrva je aktivna svakih 60 minuta. Još jedan primer. Kada posmatrate otkucaje srca, srce se odmara, zatim lupa, odmara, i lupa. Ako posmatrate bubrege, oni takođe rade naizmenično. Slično tome, naše telo ima savršen sistem gde jedan organ spava ili se odmara, dok je drugi aktivan. Slično tome, ako nastavite da posmatrate ovu funkcionalnost ili rad disanja, gde je jedna nozdrva aktivna a druga neaktivna, samo posmatrajte bez uključivanja uma. Samo gledajte, ne uključujte se. Šta se dešava? Stići ćete do uma ili ćete ga prevazići. U trenutku kada prevaziđete um, zavlada mir. Um će se uključiti jer želi da ostane živ. Nastaviće da utiče na vaš misaoni proces, vaše aktivnosti, čak i rezultate. Dakle, posao uma je da se uključuje. Dozvolite to, ali ne obraćajte pažnju.

mohanji-quote-there-is-nothing-called-the-mind

Ne postoji ništa što se zove um. Kada shvatite da je um iluzija koja upravlja materijom ili memorijom, tada postajete prosvetljeni. – Mohanđi

P: U konfliktu sam između želje da se preselim na tiho mesto na Fruškoj gori i da radim svoju duhovnu praksu, da produbim povezanost sa sobom i da podižem svesnost, i želje da ispunjavam porodične obaveze, obaveze prema suprugu i deci.

O: Mi imamo prelepi planinski lanac u Indiji koji nazivamo Himalaji. Jako puno ljudi ide tamo i vraća se. Stvar je u tome da mi u našem životu doživljavamo stvari kroz vreme. Vreme nam daje odnose, iskustva, različite mogućnosti u kojima uživamo, kao naprimer našeg muža, decu, kuću, vreme, mesto. Dok se sve ove stvari dešavaju, šta je sa vama? Ko vam pravi društvo? Vaša duša. Duša je oduvek tu, sa vama. Oduvek ste duhovni. To nije nešto na drugom mestu, druga osoba, ili vreme. To ne funkcioniše tako. Vi treba da budete duhovni dok ste sa vašom decom, mužem, dok radite svoj posao, dok radite poljoprivredne poslove, jedete hranu…Svaki trenutak kičme života je duhovnost. Zato, osećajte život, osećajte ljubav, emocije, ljutnju, mržnju, osećajte sve. Sve ste osetili i sada je završeno. Kraj. Kada samo osećate, i osećate i osećate život, vi postajete potpuni. Da li znate gde je Fruška gora? Unutar vas. Da li znate gde su Himalaji? U vama. Čak i ako odete na Himalaje ili na Frušku goru, možda će vas komarci gristi i to će vam dosađivati. Ne postoji zagarantovana sreća u životu. Budite Fruška gora unutar sebe. Sve stvari spolja su samo predlozi. Ono što stavljate unutra postaje vaša realnost. Uzmite Frušku goru u sebe, unutra. U suprotnom, ako izbegavate život, to je eskapizam. Ne možete izbeći život. Ne možete izbeći ništa. Niti jedan odnos ili susret. Ljudi vas mogu kritikovati i reći vam: „On nije dobar. Nije za ocenu.” Oni neće razumeti. Ne možete ništa izbeći u životu. Šta god treba da se desi, desiće se u pravo vreme, sa pravim kapacitetom, u dovoljnoj količini.

Dakle, budite srećni odmah sada. Budite zahvalni na svojoj porodici, na ljutite ljude koje imate oko sebe. Oni vas guraju da postanete duhovni. Budite srećni. Dok vas komarci ne ujedu, nećete misliti o Bogu.

19429915_1362814893765327_2281307439477035467_n

P: Možete li nam reći nešto o Išta Devati i povezanosti sa Išta Devatom?

O: Jako lepo pitanje. Odakle ovo pitanje dolazi?

Omiljeno božanstvo je nešto što je povezano sa onim šta smo mi ustvari. Svi mi imamo neke određene orijentacije. Postoji nekoliko guna u ljudima, koje vežu našu konstituciju. To su satva, radžas, tamas. Bazirano na našoj konstituciji mi bivamo povezani sa određenim božanstvima i određenim ljudima. To se dešava jer postoji sastojak te određene energije unutar nas. Tako tvoja Išta Devata, tvoje omiljeno božanstvo, tvoj je izraz, ili ono što ti jesi. Ti vidiš formu tog božanstva. To je tvoj vlastiti izraz. U tom smislu, svi ljudi koji dolaze u tvoj život su deo tebe. Ljudi koji ti dolaze, upoznaju te, sarađuju sa tobom, dele iskustva, daju ti iskustva bez obzira da li je to bol ili zadovoljstvo, tvoje su projekcije. Njihov sastojak se nalazi u tebi.

mohanji-quote-all-the-people-coming-to-you

Svi ljudi koji dolaze u tvoj život su deo tebe. Ljudi koji ti dolaze, upoznaju te, sarađuju sa tobom, dele iskustva, daju ti iskustva bez obzira da li je to bol ili zadovoljstvo, tvoje su projekcije. Njihov sastojak se nalazi u tebi. – Mohanđi

P: Koliko hrana utiče na meditaciju i ostalo? Juče sam se vratio iz Indije gde sam puno eksperimentisao sa telom, umom, dušom. Imam utisak da kada nisam pun, kada je moj stomak prazan kao da nisam jeo ni pio ništa, da primam energiju sa mnogo više lakoće tokom meditacije nego kad meditiram sa punim stomakom. Lakše je kada sam gladan ili polu-gladan. Više energije teče kroz moje telo.

O: Ima poprilično uticaja. Mi obično ne jedemo na zahtev našeg tela. Mi uzimamo hranu na osnovu sata ili emocionalnog stanja. To ne pomaže sistemu. Sistem se uznemiri zbog konzumacije. Telu nije potrebno toliko hrane i ono ima svoj način punjenja. Daću vam jedan primer. Konzumacija soli. Sve dok konzumiramo so kroz hranu ili na neki drugi način, telo počinje da razmišlja kako da je izbaci? Sve tečnosti koje izlaze iz našeg tela sadrže so. Telo izbacuje so kroz znoj i suze. Telo odbija so na svaki način. Jer ako konzumirate so, ona sprečava varenje na neki način. Uzimanje hrane je naša navika. Jedna od navika kojom se može ovladati je hrana. To utiče na našu svakodnevicu. Kažemo: „Vreme je da jedemo.” Mi smo uslovljeni da razmišljamo na taj način. Možemo jako puno da smanjimo količinu uzimanja hrane. Ako ste aktivni, morate na neki način da nadomestite potrebu za hranom, ali to ipak nije količina koju normalno uzimamo.

Dalje, postoji puno razlike između sirove hrane, kuvane hrane, proizvoda životinjskog porekla…svaki od njih daje različite efekte na naš život. Što više sirove hrane uzimamo, ili hrane koja je bila na suncu i koja je odgajana bez hemikalija, to će naš organizam biti čistiji. Hrana ima ogroman uticaj. Kada manje jedete, možete bolje da meditirate, koncentracija postaje bolja, ometanja su sve manja.

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Nada Raković
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić

Inicijacija u Gjanganđ (Šambalu)

October 27, 2017 at 4:00 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Satsang u Novom Sadu, Srbija, 2. deo

23. februar 2017.

P: Da li ste ikada imali fizički kontakt sa Satja Sai Babom, ne samo mentalno ili energetski? Ukoliko jeste, kada i gde?

O: Nisam ga upoznao fizički. Video sam ga, ali nikada nisam imao priliku da razgovaram sa njim. Video sam ga iz daljine nekoliko puta. To je bilo otprilike 2009/2010. godine. Naravno, viđao sam ga i ranije, 2003/2004.

Sai Baba

Kasnije sam došao u kontakt sa različitim majstorima. Nikada nisam tragao ni za čim, nikada nisam tražio majstora. Šta god bi mi dolazilo, dolazilo bisamo od sebe. Osećam da u duhovnosti ono što treba da vam dođe, doći ce. Nikada nisam tragao. Čak i kada sam bio u poseti Himalajima, nisam tražio majstora ili metodu i određeni program. Upoznao sam Vital Babađija, veoma, veoma moćnog majstora, koji je napustio telo 2014. godine. Upoznao sam ga 19. decembra 2012. Nakon toga sam takođe upoznao Vasudevan Svamija, koji je bio veoma ponizan stari čovek.

Bio je veoma moćan. Imao je moć da prizove bilo koje božanstvo i ono bi došlo.  Kasnije sam upoznao Babu Ganešandu Girija, koji je živeo sa Širdi Sai Babom. On je bio veoma moćan majstor, takođe. Imao je 105 godina i takođe je napustio telo, u aprilu 2016.

Energetski transfer nasuprot vezi sa majstorovom energijom

mohanji-quote-if-you-constantly-think-and-connect-to-a-frequency

“Ako konstantno mislite i povezujete se sa frekvencijom, spontano ćete se uzdići do te frekvencije. Kada se iskreno povezujete sa majstorom, čak i pogled u oči je dovoljan da se prenos desi. Nema čak potrebe ni za dodirom.” – Mohanđi

P: Ovde sam prvi put, ali sam meditirao i molio se dugo vremena i mogu da uđem veoma duboko u molitvu. Nedavno sam čuo od prijatelja da majstori prenose energiju, što se naziva Šaktipat. Pokušao sam da se povežem sa tom energijom i mislim da sam uspeo u tome. Možete li nam reći više o tome i osvestiti mi greške koje pravim tokom meditiranja?

O: Vi možete biti u mojoj svesti, i kroz povezivanje sa mojom svešću to možete doživeti i iskusiti. Ali Šaktipat je energetski transfer i ne možete da se povežete sa njim. Ono što mi radimo jeste da razblažujemo i rastvaramo blokade u sistemu  i pomažemo energiji da slobodno teče. Dakle, kad su sve blokade otklonjene nakon nekog vremena, energija će se osloboditi i vi ćete se promeniti, ili će vaša dimenzija postojanja uznapredovati. To je Šaktipat. To je nešto što se prenosi fizički. Međutim, kada razmišljate o meni ili o bilo kojem majstoru konstantno, nakon nekog vremena dešava se energetsko spajanje. Nije važno da li je majstor u telu ili nije. Zato uvek kažem da je Gospod Isus još uvek dostupan za povezivanje. Energija Isusa je definitivno dostupna. Gospod Krišna je takođe dostupan. Ako konstantno mislite i povezujete se sa frekvencijom, spontano ćete se uzdići do te frekvencije. Kada se iskreno povezujete sa majstorom, čak i pogled u oči je dovoljan da se prenos desi. Nema čak potrebe ni za dodirom.

Postojao je sjajan majstor… ne možemo govoriti o njemu u prošlom vremenu jer je svaki majstor još uvek ovde. Dakle, postoji sjajan majstor Papađi, koji se prosvetlio dok je stajao u trenutku kada je Raman Mahariši samo pogledao u njega. Raman ga nije čak ni dotakao. Dakle, da li će se osoba automatski uzdignuti zavisi od povezanosti i vere te osobe. Kako ćete znati da li se osoba duboko povezala sa majstorom? Kada je njen um jedno sa umom majstora. Fizički vi možtete biti sa bilo kim. Obično muž i žena žive zajedno, fizički jesu zajedno, mentalno su udaljeni i daleki jedno od drugog. Slično, ako  ste duboko povezani sa majstorom u umu, vi ćete dobiti sve, a da ni ne tražite.

Iskustvo sa Avadhutom Nadanandom

avadhoota-nadananda-mohanji-blog

Nikada nisam bio sa nekim majstorom zbog titule, ili bilo kakve moći. Šta god da mi je došlo, dato mi je od strane njihove vlastite slobode odlučivanja i zaključka da se mogu nositi sa tim. Sve što treba jeste da budete prazni. Ako imate mnogo znanja, imate samo onoliko koliko je to u skladu sa vašim kapacitetom primanja. Ako je vaša čaša potpuno prazna, cela će se i ispuniti. Dakle, to je do nas samih. Možemo biti potpuno prazni i bićemo u potpunosti ispunjeni. Pravi učenik je najprazniji.

Avadhuta Nadananda, čiju ste biografiju možda već pročitali, još uvek je u telu. Ima 76 godina. Većina nas je praktikovala jako puno stvari i postigla određene nivoe. Pre nego što je ovaj majstor dostigao moći koje sada ima, negov guru mu je rekao: „Pođi na Himalaje. Imam dva uslova – ne uzimaj novac, i ne prosi za hranu. Ako ti hrana dođe, uzmi je. Ako i ne dođe, pridržavaj se posta. Smatraj to danom u kojem ćeš postiti.”

Dakle, mlad čovek je otišao na Himalaje sa obećanjem da neće dotaći novac niti prositi hranu. Zamislite koliko je to bilo teško. Teren Himalaja je izuzetno težak,  klima je nepredvidiva, sa ekstremnim hladnoćama, a ponekada i toplotama. Sve je nepredvidivo. Ta osoba je hodala, putovala u svim mogućim situacijama, stigla na Himalaje, dostigla nivo biskupa/pape Gjanganđa (Šambale) i vratila se sa tim moćima. Vidite, možete dostići bilo koji nivo ako je to vaš glavni prioritet. Ovo je objašnjenje zašto većina nas ne dostigne ništa.

Niko od nas ne može da vidi naš kauzalni sloj. Mi samo možemo videti posledice tih uzroka u našoj svakodnevici. Gjanganđ je kauzalni sloj Zemlje. Šta god da se dešava u svetu (i sve što će se desiti) ima svoje korene u Gjanganđu. Niko ne može ostati tamo. Oni samo mogu biti obučeni tamo. Ljudi to čak ne mogu ni videti. Potrebno je da gledate tu lokaciju kroz treće oko. U suprotnom, to je prazno zemljište. Većina ljudi, čak i budistički monasi koji žive u komšiluku,rekli su da ne postoji nijedno mesto nalik tome. To je samo imaginacija. Ali ovaj majstor je bio tamo, obučio se i vratio se.

Ispričaću vam ukratko moje iskustvo sa ovim majstorom.

Inicijacija u Gjanganđ (Šambalu)

Bio sam pozvan na inauguraciju jednog restorana u mestu Širdi, što je sinonim za Širdi Sai Babu. Sai Baba je živeo na ovom mestu, a veganski restoran se tu otvarao. Zamolili su me da dođem i otvorim ga. Ovaj restoran se zove Ahimsa Vegan.

ahimsa-vegan-in-shirdi

Jedan od ovih restorana je takođe otvoren i u Londonu. Ako idete u London možete otići tamo i probati hranu. U junu 2016. išao sam na otvaranje i Nadananda je takođe učestvovao u tome. Pre nego što smo poleteli, pozvao me je.

Rekao je: „Mohanđi, voleo bih da sat vremena provedemo nasamo, bez ikoga. Možeš li obezbediti to vreme za mene?‟

Rekao sam: „Guruđi, tvoja želja je za mene naredba. Smatraj to završenim. Srešćemo se i provešćemo vreme zajedno.”

Kada sam stigao tamo nakon doručka, rekaoje: „Hajde, idemo u šetnju.”

Tako smo nas dvojica šetali ulicama Širdija i on mi je govorio o nekoliko stvari. „Pogledaj ovde. Sai Baba je naselio ovo mesto. Bilo je potpuno prazno. Veoma siromašno selo. Nije bilo ničega. Sada su tu sve ove velike zgrade, restorani, prodavnice, hoteli, sve ovo što vidiš danas, sav ovaj posao… Hiljade ljudi su jeli hranu u ime Sai Babe na ovom mestu. Ista stvar je sa većinom od nas. Ljudi te možda neće prepoznati dok si u telu. Nakon smrti ljudi će te više ceniti.”

Pitao sam ga: „Da li je to zaista važno? Mi radimo svoj posao, mi prosleđujemo poruku. Nije naša stvar da li će ljudi to znati da cene.‟

Zatim je rekao: „Ne, samo sam hteo da znaš.”

Odgovorio sam: „U redu.”

nadananda-quote-to-mophanji-about-shirdi-sai-baba

„Pogledaj ovde. Sai Baba je naselio ovo mesto. Bilo je potpuno prazno. Veoma siromašno selo. Nije bilo ničega. Sada su tu sve ove velike zgrade, restorani, prodavnice, hoteli, sve ovo što vidiš danas, sav ovaj posao… Hiljade ljudi su jeli hranu u ime Sai Babe na ovom mestu. Ista stvar je sa većinom od nas. Ljudi te možda neće prepoznati dok si u telu. Nakon smrti ljudi će te više ceniti.” – Avadhuta Nadananda

Zatim smo stigli do hrama. Rekao je: „Nećemo ulaziti u hram. Oni koji treba da nas vide, srešće nas napolju.‟ Nisam razumeo značenje ovoga što je rekao. Ko će doći i videti nas napolju? Možda će Sai Baba doći lično i videti nas, ali to je vrlo  visoko naređenje i nije lako.

Šetali smo oko hrama, a zatim smo seli i on mi je rekao: „Mohanđi, vidiš, svi naši majstori-ljudi služe ljudima. Ti činiš milosrđe. Ali to nije način na koji milosrđe treba da radi. Ne postoji niko izvan tebe. Ne možeš da služiš nikome izvan sebe. Možeš samo da služiš sebi kroz druge ljude. Ne postoje drugi ljudi. Ono što vidiš u drugima je tvoj vlastiti produžetak. Ti u stvari služiš sebi.”

Rekao sam: „U redu, slušam te.” Zatim je iznenada rekao: „Hajde, on nas čeka.”

Išli smo okolo i tu negde je bio jedan čovek, go, tamne kose, sa malo odeće oko genitalija, stajao je tamo i posmatrao Šivin hram. Avadhuta Nadananda mi je dao nešto novca iz svog novčanika. Ja nisam imao novac kod sebe. Dao mi je i rekao: „Idi i daj mu ovo.”

Uzeo sam novac i predao mu ga kao neku vrstu poklona. Potom je Avadhuta Nadanadna rekao: „Hajde, idemo.”

Napustili smo ovo mesto, a on mi je rekao: „Ovo je osoba koja me je odvela u Gjanganđ. On je bio guru majstora, Bagavan Nitjananda, koji je napustio telo 1962.”

Dakle, ovaj majstor je već napustio telo ranije. Uzgred, samo ja i on smo ga videli kako stoji tamo. Niko drugi ga nije ni primetio. Samo smo mi mogli da ga vidimo. Zatim je rekao:

„Sada sam te direktno povezao sa Gjanganđem. Moj posao je završen.”

Ovo je način na koji majstori rade.

Napisao sam blog Jedan dan u Širdiju sa Avadhutom.

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Nada Raković
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić

Mohanđijev govor na Skupu zaveta mira, Hag, Holandija

October 26, 2017 at 9:59 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Mohanđijev govor, drugog dana, na Skupu zaveta mira, Hag, Holandija

11-14. Septembra 2017.

all-leaders-getting-ready-to-light-the-lamps-of-peace-outside-the-peace-palace-in-the-hague-2

Sve duhovne vođe se pripremaju da upale baklju mira ispred Palate mira u Hagu.

M: Čast mi je i veliko zadovoljstvo što ovome prisustvujem i slušam tako velike majstore koji su se ovde okupili. Stoga, šta još mogu dodati? To je ispunjenje sna, ali i snažno ujedinjenje ili poruka koju dajemo svetu. Da naglasim da, Brigite, ne bih ovo nazvao mostom, već platformom.

Publika: (smeh) 🙂

M: Na mostu se krećete, platforma je ono na čemu ostajete. Zbog toga sam bio duboko zadivljen kad je Svamiđi objašnjavao, jer je Svamiđi ovo predvideo pre nego što se cela stvar desila.

Kad sam 2012. bio na Kajlašu, odseo sam u njegovom ašramu u Dirapuku. Nikad ga pre toga nisam upoznao. U tom pogledu sam mnogo mlađi, tako da mi je velika čast što smo se ovde sreli. Isto tako, čuo sam o Salmanu (Syed Salman Chishty) od raznih ljudi, ali je to što sam ovde došao i njega upoznao velika čast. Džonaton (Granoff) mi je dao mnogo različitih aspekata o sufizmu koje nisam znao. Dok je o tome pričao, setio sam se Advaite (Hindu filozof nedualizma). Tako da je to, uzimajućI sve u obzir, jedna priča, jedna filozofija. Ono što je Šeika Nur Artiran rekala jutros, osetio sam kako dolazi iz majčinog srca na svet. Svetu je danas potrebno majčinstvo. Svet toliko pati, verovatno zbog očinstva!

Publika: (smeh) 🙂

M: To je pomalo bezosećajno. Majčinstvo je odgovor za većinu nesreća današnjice. Imam veliko poštovanje prema Bhai Sahib. Nedavno mi je žena poslala poruku: “Dakle, jesi li stvarno upoznao Bhai Sahib? “ Ona je takođe bila sa mnom u Gurudvari (u Londonu gde se nalazi Bhai Sahib). Rekao sam: „Jesam, i takođe sam mu dao knjigu.“ Odgovorila je: „Odlično. To je divno.“ Dakle, sve dolazi na svoje mesto. To je takođe i ispunjenje sna. Brigite, ne mogu da počnem da objašnjavam šta trenutno radiš. Mislim da ovde nije kraj. Za šta si postala instrument ili čemu si se posvetila s nesumljivim blagoslovom dr Muršid Karimbakš Vitevin (Predsedavajući Svetskog Sufi Veća) i Hazrat Inajat Kan. Ovo je sankalpa (namera) od Hazrat Inajat Kana koji je predstavljen kroz sve nas ovde prisutne. Ovaj tim ljudi se okupio zbog sankalpe, namere velikih majstora koji su prevazišli vreme. Kako znate da li je majstor bio velik? Kad njegovo telo nije vezano njegovom namerom. Kad namera prevaziđe njegovo telo i putuje do ljudi kao mi. Ovde smo svi ujedinjeni zbog jednog cilja. Zovite ga mirom ili harmonijom, ili kako god želite, ali je namera okupila sve ove ljude. Dakle, moć sankalpe se nikada ne može potceniti.

the-amazing-and-beautiful-murshid-karimbakhsh-the-founder-and-inspiration-of-the-peace-pledge-event-he-is-96-and-still-determined-to-touch-the-lives-and-hearts-of-humanity

Nevorovatan i divan Muršid Karimbakš – osnivač i inspiracija Skupa zaveta mira. Ima 96 godina, a i dalje je rešen da dodirne živote i srca čovečanstva.

Muršid Karimbakš nas je okupio i vi ste postali instrument – ovo nije obična stvar. Ovo je veoma moćan sklop. Svi smo došli zajedno. Ono što mi je Rabin danas govorio, kao i naš brat iz Pakistana – osećao sam se toliko dobro što su svi govorili istim jezikom. Glavni Imam (dr Umer Iliasi) je govorio o Rohingja muslimanima.

Pre dva dana gledao sam kratak video o maloj devojčici koja plače, i toliko me je ganuo da ga nisam mogao odgledati do kraja. Plakanje iz ma kog razloga, nije važno. Ona je plakala. To je glavna stvar. A ja sam izgubio ćerku. Pregazio ju je kamion 2000., tako da znam kakav je to osećaj. Većina stvari koje govorim svetu su moja iskustva. Nisam pročitao ništa toliko važno da bih rekao ljudima. Prenosim samo svoja iskustva. Bio sam veoma vezan za svoju ćerku. Imala je četiri i po godine, prelazila je ulicu i kamion ju je pregazio. Zbog toga sam osnovao ACT Fondaciju koja se trenutno nalazi u mnogim delovima sveta.

Nisam nameravao da osnujem nijednu dobrotvornu organizaciju, jer ih ima mnogo. Međutim, kad sam pokušao da pomognem preko određenih organizacija, shvatio sam da u sklopu tih organizacija postoje ljudi koji uzimaju više novca nego što ga daju ljudima. To podrazumeva visoko plaćene direktore i slične stvari. Shvatio sam, to nije ono što želim da radim. Zasnovao sam platformu. Rekao sam da nema članarine, nema obaveznog plaćanja. Razgovaraćemo samo o događajima i potrebama. Neko dođe i investira. Ovo funkcioniše u poslenjih 14 godina. To sam započeo 2013. Kad sam ugledao to malo dete kako plače, imao sam isti osećaj kao kada sam posetio nacionalni spomenik Drugog svestkog rata. Tamo piše: “Ovo se u istoriji više nikada ne sme ponoviti.”

mohanji-holding-the-lamp-of-love-peace-and-truth

Mohanđi drži baklju ljubavi, mira i istine.

Publika: Da.

M: To se opet dogodilo u Kambodži, Kini, Rusiji, Iraku, Srbiji, sada i u Mjanmaru. O čemu onda pričamo? Gde smo bili? To je spolja napisano: “Ovo se u istoriji više nikada ne sme ponoviti. Ljudi se ne smeju ubijati.” Zašto onda, u zavisnosti od religije, ubijamo ljude? Jer ne možemo da vidimo sebe u drugim ljudima. Postoji veoma važan deo u svetim spisima koji kaže: “Kad vidiš ljude izvan sebe, imaš još puno posla da uradiš. Kad vidiš sebe u svakome, kod kuće si.” Dakle, ako vidim ljude izvan sebe, ja sam niko. Samo sam još jedna beskorisna osoba na ovom svetu. Ali u momentu kad svakoga vidim kao svoj odraz, tada sam stigao. Tek tada imamo pravo da pričamo o miru. Inače, nemamo mir u sebi. O čemu onda pričamo? To je samo teorija o kojoj pričamo – iz knjiga ili nekih ideja. Međutim, ako pogledamo u sva ljudska i neljudska bića ovog sveta, svako traži mir. Ako pitate: “Šta vam možemo dati?” Odgovor je: “Samo nas pustite na miru, samo nam dozvolite da imamo mir.” Ali mi to ne radimo. Mi to ne dozvoljavamo, znate. Pokušavamo da osvojimo, da zarobimo, i onda da stavimo svoje ideje u nečiji drugi život, praveći od njega zbrku. Nema ničeg čemu bismo mogli naučiti svet. To je ono što sam uvek osećao.

Proveo sam šest godina u tišini pre nego što sam počeo da držim predavanja, a nikada nisam nameravao da ih držim. Dok sam radio do 2012. u logističkoj industriji, nikada nisam pomišljao da ću stajati ispred ljudi i govoriti. Za mene je bilo malo teže da dođem pred ljude i kažem: “Nešto ću vam reći.” Nikada nisam pomišljao da sam dorastao za ovako nešto. Onda sam razgovarao sa određenim majstorima. Rekli su: “Znaš, ljudi će dolaziti da vide tišinu u tebi. Sve što treba da uradiš je da nastaviš da ćutiš.”

Publika: (smeh) 🙂

M: (smeh) 🙂 To je najteža stvar. Mi smo željni da svima nešto kažemo. Uvek kažem ljudima: “Ne treba toliko da pričate. Bog vam je dao dva uveta i jedna usta. Više slušajte, manje pričajte.” Ovo je danas važnije. Tajinder je pričao kako je Bhai Sahib radio mnogo toga u Africi, itd. U tom trenutku sam rekao: “Moram te upoznati. Doći ćemo tamo.” Poenta je u tome da budete primer drugima. Već ste bili primer za mnoge stvari. Ne mogu čak ni da počnem da objašnjavam kako će to uticati. Ali jedna stvar koju sam želeo da kažem o Murshid Karimbakši, Bhai Sahibu i Puja Svamiđiju – njihovi životi su njihova najveća poruka. Svi majstori iz prošlosti, i kao što sam rekao, sankalpa od Hazrat Injat Kana su nas doveli ovde. Nije važno u šta verujemo, već snaga koja nas je skupila u ovoj nameri. Isto tako, ova namera će daleko otići. Ono što posejemo, kasnije će postati drvo. Posejali smo semena.

when-we-unite-from-the-heart-then-all-things-are-possible-there-was-strong-conviction-and-energy-in-the-room-today

Kad se ujedinimo iz srca, sve je moguće. Postojalo je snažno uverenje i energija u prostoriji.

Ne mogu čak ni da izrazim svoju zahvalnost Lakšim (Bhatia Menon). Ona me je upoznala sa Brigite, jednom neverovatnom dušom – potpuno nesebičnom! Ona ništa ne čini za sebe. Pitala me je: “Da li bi voleo da dođeš?” Malo sam razmišljao. Vidite, ljudi me pozivaju (čak iz komercijalnog sveta) da držim govor, iako sam davno napustio komercijani svet. Isto tako, dobio sam poziv iz Kine u vezi sa ulogom IT-a u logističkoj industriji. Rekao sam: “Nisam ekspert za IT.” Onda sam pomislio: “Šta bih uradio ako bih došao ovde?” Brigite i ja smo pričali, i onda sam dobio poruku od nje. Iz nje sam osetio samo iskrenost. Reči nisu bile važne. Njeno uverenje u vezi sa ovom aktivonšću, ovo okupljanje i iskrenost, bili su mi dovoljni da donesem odluku. Tada sam rekao svom timu da izmeni moje druge planove i da idem. U pitanju je jezik koji ne govorimo, koji nas okuplja. Jezik nas uvek razdvaja. Obično nas jezik, boja, ideje razdvajaju. Ali su iskrenost i otvorenost ti koji nas ujedinjuju.

Kad govorimo o opraštanju, pitam ljude: “Igrate li se sa svojim umom?” Obično ljudima oprostimo na nekoliko sati, a onda kažemo: “Ne, taj čovek je bio veoma loš.” Kažem: “Nemojte manipulisati opraštanjem. Otpustite. Otpustite događaj, osobu i celu situaciju. Tada ste slobodni.” Inače, opraštanje može biti igra uma. Što se više igrate sa umom, zaglavljeniji ste. Zbog toga se sećamo. Ne krećemo se sa vremenom. Telo se kreće sa vremenom, postajemo stariji. Um ostaje iza. Ukoliko um ne ponesemo sa sobom, podjednako kako se telo kreće, patimo. To je recept za bol i sva osećanja u životu koja u suštini razdvajaju ljude. Mislim da treba da otpustimo prošlost, jer tu ne možemo ništa da uradimo, završena je.

Čuo sam od Džonatona o majstoru s kojim je on proveo 15 godina. Transformisao bi se u drugu osobu kad bi neko došao da ga vidi, ne kao odraz ogledala, već bi postao ta osoba. Ako možemo za tim da težimo, što znači da je “ti faktor” toliko oslabljen da mi postajemo sve (cvet, drvo, biljke, životinje, ptice), sve u svakom trenutku, garantujem da tada ne bi bilo granica. Uvek sam verovao da ne treba da postoji čak ni pasoš. U današnje vreme ima previše granica, previše pasoša. Nedavno sam rekao da se uputi pismo Premijerovom kabinetu gde je rečeno da su vladari u davna vremena podržavali misije i glasnike mira. Danas to niko ne podržava. Ni jedna avio kompanija nam ne daje slobodan prolaz, besplatne karte, niti nam hoteli daju popuste. Ali ako se vlada pobrine o nama, garantujem da bi se minimum 80% filantropa kao i istinskih duhovnih majstora, ne čak ni duhovnih već glasnika mira sa dobrim srcima, odlučilo da svoje usluge ne naplaćuje svetu. Ne bi morali da naplaćuju za svoje prisustvo ili vreme. Ovo je važno razmotriti. Zato što danas ne srećemo previše svetaca koji su slobodni samo da šire poruku mira, jer su svi vezani svakodnevnim životnim troškovima i primorani su da naplaćuju kako bi preživeli. Potrebno nam je mnogo više mirotvoraca. Zbog toga u Mohanđi klubu za mlade, kad pitaju koju bi meditaciju trebalo da praktikuju, kažem: “Nemojte raditi nikakvu meditaciju. Samo budite dobri, radite dobro. Dovoljno.”

Publika: (smeh) 🙂

M: Nema o čemu da se priča. Samo budite ono što jeste. Ako ste prirodno svoji, 100% ste dobri, jer nikoga nećete želeti da povredite. U momentu kad obučete odoru religije, zajednice, zemlje, klase, boje,… tada imamo ukuse. Uvek kažem da je religija nešto što se primenjuje od kad se probudite dok ne zaspete, dok je duhovnost vaša priroda. Ako imate dušu vi ste duhovni. Postoji pet aspekata: fizički, emotivni, intelektualni, ličnost (što je ego) i duhovni. Ovo su pet glavnih aspekata. Fizički – jedemo hranu i imamo sve zahteve fizičkog tela sve dok smo živi. Emotivni – faktor uma. Intelektualni – faktor analize. Ego – ličnost je ono što sve vreme pokušavamo da zaštitimo, dajući “ispravnu” sliku svetu. Ono što projektujemo nismo mi. Ono što spolja projektujemo možda nismo 100% mi. To može biti ono što biramo da projektujemo, ne ono što jesmo. To je ono što sve vreme pokušavamo da zaštitimo. Onda dolazi duh. U momentu kad shvatite da bez duha, fizičko, emotivno, intelektualno i ličnost ne postoje, vi ste duhovni. Potrebna je samo jedan svesnost. Biti duhovan je biti svestan svog duha koji vodi ceo šou. To je stvar koja se dešava svakog trenutka. To nije nešto što se može negovati. Međutim, po meni, religija je mapa. Možete odabrati bilo koju mapu da biste stigli do okeana. Različite reke stižu do istog okeana. Tako da verujem da sve ima vrednost, podjednaki značaj, podjednaku važnost i da je za nekoga dobro. Možda neće biti dobro za svakoga. Ali poštovanje mora postojati. Svi imaju ista zadovoljstva i patnje, itd.

Toliko o ovome. Želeo bih da vam se zahvalim što ste me naterali da govorim. U suštini nisam bio voljan da držim govor, jer nisam znao šta tačno da kažem, posebno kad sam čuo sve ljude kako pričaju. Nisam znao da toliko mogu da pričam!

 

a-beautiful-gathering-a-divine-plan-which-came-into-fruition-the-power-of-sankalp-intention-from-powerful-master-is-never-to-be-underestimated-2

Prelepo okupljanje. Božanski plan koji se ostvario. Moć sankalpe (namere) moćnih majstora se nikada ne sme potceniti.

Originalni tekst možete pročitati ovde.
Videa pogledajte ovde i ovde.

Prevela i uredila: Staša Mišić
Lektorisala: Jelena Fassbender

MOHANĐIJEVA SVEST

October 12, 2017 at 2:14 pm | Posted in Uncategorized | 1 Comment

Ko je Mohanđi?

Poznajemo ga kao veoma visoko razvijeno duhovno biće koje širi duboko znanje sa nama i odgovara nam na sva naša pitanja. Mi smo svesni njegovog fizičkog tela, ali da li razumemo NJEGOVU SVEST?

20770047_1386908978058387_689783886445409259_n

Jedan naučnik iz Srbije, iz Beograda, Dr Goran R, uradio je eksperiment na Mohanđiju kako bi izmerio aktivnost njegovih moždanih talasa u meditativnom i budnom stanju. Mohanđi je u eksperiment ušao bez prethodnih priprema poput joge, pranajama (tehnika disanja) ili meditacije.

m3

Kod svake normalne osobe postoji prisustvo alfa, beta, teta i delta talasa. Frekvencija i jačina ovih talasa zavisi od stanja osobe i električnih impulsa u mozgu.

U videu na prvoj slici možete videti kako izgledaju tipični ljudski talasi (Typical Human Brain Waves).

m2

Ljudski talasi prikazani u različitim stanjima (uzbuđeno, opušteno, pospano stanje, stanje sna i stanje dubokog sna)

Na drugoj slici je prikazan snimak Mohanđijevog mozga – Povezanost kod nivoa trećeg oka. Slike u prvom redu prikazuju povezanost sa trećim okom uz visoku energiju. U isto vreme, prisutni su duboki delta talasi (ukazuju na duboko meditativno stanje), odsutni beta talasi (znači da nema razmišljanja), niski alfa talasi (opušteno stanje).

m4

Različiti moždani talasi u oblasti trećeg oka

***Um je stanje, a stanje bez uma je stanje BOGA. – Mohanđi***

Na sledećoj slici može se videti snimak Mohanđijevog mozga – Povezanost kod nivoa krunske čakre. Prve dve slike ponovo pokazuju povezanost i aktivaciju krunske čakre sa veoma jasnom vizuelnom slikom gde nema beta talasa, ali su prisutni duboki delta i teta talasi (duboka meditacija, između budnog stanja i sna). Teta talasi su most ka podsvesnom umu.

m5

Aktivnost kod krunske čakre

Na narednom snimku može se videti da u budnom stanju mozak pokazuje aktivnost samo usled treptaja oka i to na prva dva kanala. Šiljci se mogu videti na FP1&FP2, FP1-A1&FP2-A2. Obratite pažnju na nivo amplituda u ostalim kanalima. Očigledno je da je Mohanđi stalno u meditativnom stanju, gde je mozak veoma umiren i utišan. On je budan, ali potpuno obuzet apsolutnom svesnošću.

m6

Aktivnost Mohanđijevog mozga u budnom stanju može se videti samo za vreme treptaja oka na prva dva kanala

U BUDNOM STANJU UMA prisutni su beta, alfa, teta i delta talasi (u dubokom stanju sna – beta i alfa talasi su odsutni). Eksperiment dalje pokazuje da je aktivnost Mohanđijevih moždanih talasa ista, bilo da je budan ili u meditaciji. Aktivnost se jedino vidi kada se desi neki fizički pokret koji koristi motorne sposobnosti mozga. Dakle, može se zaključiti da je Mohanđi sve vreme u stanju „bez uma“. Kako onda on funkcioniše? Samo kroz SVEST.

***U dubini tišine možete čuti glas BOGA.***

Još jednom… Ko je Mohanđi?

Mohanđi je u stvari samo STANJE POSTOJANJA, OGROMNO POLJE ENERGIJE I ČISTE SVESTI.

 ***MOHANĐI JE SVEST***

„Svest je sve. To je jedina nit koja prolazi kroz sva naša stanja, kao što su budno stanje, stanje sanjanja, duboko stanje sna, kao i stanje čiste svesti. To je jedina nit koja prolazi kroz sve naše živote. To je jedina nit koja je počela pre nego što je vreme počelo i postoji u apsolutnoj ravni bezvremenosti.“ – Mohanđi

Originalni video možete pogledati ovde:

Prevela i uredila: Staša Mišić
Lektorisala: Jelena Fassbender

Svrha života je ispunjenje

October 8, 2017 at 10:31 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Rose Bank Satsang sa Mohanđijem u Kanadi, 23. avgust 2015. (prvi deo)

12039706_960185004039237_5148361302598629480_n

Kako možemo biti smireni kad je društvo ovakvo?  To možete postići tako što ćete biti više povezani sa svojom unutrašnjošću nego sa spoljašnošću.

P: Koja je svrha života i da li je svrha ista za sve?

O: Odgovor zavisi od konteksta u kome se govori. Gledano iz ugla karme, svrha je ista za sve. Što znači – iscrpeti karmu, iscrpeti želje, ispunjenje, sreća. Ovo je suštinski razlog svake inkarnacije. Svako rođenje ima ovu svrhu. Ispunjenje je svrha. Ali to zavisi od aspekta o kome govorimo. Koja je svrha tela? Da oseti Zemlju, da oseti senzacije, da oseti sve što se može osetiti kroz upotrebu tela. Koja je svrha uma? Da doživi senzacije, emocije… Koja je svrha ega? Svrha ega je da održi vaš identitet. Kad ego postane nadmen, on održava svoj identitet na pomalo širi način, 🙂 tako da postaje neprijatan za druge ljude. Koja je svrha intelekta? Znanje, nagomilavanje zananja, skupljanje znanja. Dakle, svrha zavisi od nivoa sa kog govorimo, od nivoa sa kog funkcionišemo.

Koja je svrha duše? Svrha duše je da prođe kroz ovaj proces i da se vrati tamo odakle je došla. To je potpuno oslobođenje.

Svrha svakog života je ispunjenje. Ali se individualne svrhe razlikuju. Moje ispunjenje može biti drugačije od vašeg. Ono zbog čega sam ja došao može biti drugačije od onoga zbog čega ste vi došli. Nikada ne možete generalizovati. 7,3 milijiradi ljudi i sva druga bića su došla zbog nečega. Upravo je to vaša životna svrha. Na koji god put karme da vas sudbina odvede, upravo je to svrha postojanja. Ako tražite svrhu veću od ove, onda ćete možda morati još jednom da se rodite. Svrha nije drugačija. Svrha je upravo ono što danas proživljavate, jer vas sudbina dovodi do nivoa svrhe. Nema sumnje o ovome. To ne možete promeniti. Šta ste, šta ćete biti i šta možete biti, sve je određeno. Odlučeno. Ne možete biti ili raditi nešto drugo. Ne možete biti na drugom mestu. To je nemoguće jer je put sudbine jasno definisan. U tom stanju, vaš put je jasan, vaša svrha je jasna.

Da li je svrha ista sa sve? Ne može biti. Jer tada bi postojala samo jedna osoba. Kada bi svi bili doktori, inženjeri, ili kapetani brdova ili aviona, mislite li da bi život funkcionisao? Imamo veliku raznolikost i ona nam je potrebna.  Stoga, svačija svrha i svačije ispunjenje nisu isti. Slično tome, recimo da sam ovde imao puno posuda sa raznolikom hranom. Svako od vas bi uzeo drugačiju hranu, zar ne? Neće svako izabrati isto. Zašto je to tako? To je zato što svi imamo različita opredeljenja. Takva je naša kreacija. Tako smo stvoreni. Imamo ono što volimo i ne volimo, karakter, konstituciju. Sve se razlikuje. Tako je došlo do stvaranja, a mi smo izabrali isključivo prema našoj orijentaciji. Ne može se generalizovati. Može postojati sličnost, ali nijedan nije potpuno isti. Vi ste vi. Drugi ljudi mogu ličiti na vas, ali oni nisu potpuno isti kao vi. Zato je na ovo pitanje odgovoreno na ovakav način.

Jednostavno rečeno, svrha postojanja je ispunjenje karme, a da li je svrha svih ljudi ista, u tom kontekstu DA, ista je. Ali, da li je ispunjenje isto? Odgovor je NE. Ispunjenje mora biti drugačije.

P: Zbog čega ponekad imamo utisak da nam nešto nedostaje? Imamo porodicu, decu, poslove, ali zašto je tu i dalje osećaj da nešto nedostaje?

O: Postoji nekoliko razloga za to na različitim nivoima.

Vakum

S jedne strane, zamislite da ste evoluirali s nivoa svesti gde ste svoju sreću našli u nekoj od ovih stvari. Zatim ste otišli iznad toga. Evoluiravli ste izvan toga. Jasno ste razumeli ili shvatili da je suština svega igranje uloga. Igrate ulogu majke, žene, poslodavca, ili radnika, prodavca,… Na svakom nivou je igranje uloga i ništa nije stalno. Zato, kad počnete da se povezujete sa onim ko ste vi zaista, što je izvan svih ovih igranja uloga, ponekad se dogodi vakum. Ovo se dešava jer ste navikli na određeni obrazac, i onda se obrazac poništi. Tada ćete doći do saznanja, do svesti da to možda nisam ja. Onda, neko vreme pre nego što zaista uđete u tišinu, može doći do vakuma.

Očekivanje

S druge strane, može biti očekivanja. Zamislite da su vaša očekivanja konstantno osujećena. Na primer, očekivali ste da budete doktor, ali ste na kraju postali učitelj. Želeli ste da se venčate s nekim ko vam se sviđa, ali ste se venčali s nekim drugim. Isto tako, sve te velike stvari bivaju osujećene ili skrenute s puta. Onda dođete do faze gde razmišljate: „Ništa mi u životu ne ide po planu!?” Ovo se dešava jer imamo očekivanja. Ono što ste izabrali pre rođenja je ono što ste dobili. Međutim, možda nećete dobiti ono što ste izabrali umom, jer um možda neće razumeti celu sliku. Ono što mora da se desi desiće se. Ono što biste voleli da se desi, možda se neće desiti.  Još jednom, situacija sa vakuumom se dešava. Verovatno ćete postati iscrpljeni  ili ćete se pomiriti sa celom situacijom.

Ovo možete videti kod životinja pre klanja. Kad shvate da će biti ubijene, neke postanu nasilne i plaču i viču i pokušavaju da se oslobode, dok druge shvataju da će biti ubijene i jednostavno prolaze kroz smrt. Prisutne su obe reakcije. Mi ljudi, takođe, slično funkcionišemo u istoj situaciji. Ili prihvatimo situaciju i nastavimo dalje, ili se opiremo i stvaramo mnogo problema. To se dešava kad se pojavi mnogo emocija. Dolazi do optuživanja. Kad se u potpunosti opiremo onome što se dešava oko nas, u nama, tada dolazi do opiranja. Taj otpor onda stvara bol. Kad se stalno opiremo, život postaje teret emocija. U tome nema pozitivnosti. To je samo kotrljanje emocija u različitim formama.

P: Kako ovo prevazići?

O: Svesnost. Potrebno je da budete svesni. Kad znate da igrate ulogu i da se ta uloga menja u svakom trenutku, i da su iskustva različita, tada počinjete da plutate nad tim.

roles-in-life-time-management

Posmatrajte sebe kako igrate uloge…

To znači da uvek posmatrate sebe kako igrate ulogu. Emocije će ponekad doći i proći. Ništa ne ostaje. Na ovaj način, vi ste stalno povezani sa onim čistim i stalnim u vama, ali u isto vreme ne pogađaju vas privremene stvari. Ono što je privremeno dolazi i prolazi, ono pluta, vi plutate ka tome, ali u isto vreme niste odvojeni od toga. Što znači da to ne mrzite, da se tome ne opirete. Ne postoji ništa u vama što bilo šta blokira. Sve pluta. „U redu, video sam sve ovo, u redu, nije važno. Ja nisam ništa od toga. Mogao bih biti deo toga, ali nisam ništa od toga.” Takva svesnost menja ceo vaš pogled. Tada nema opiranja. Nema bola. Samo kad postoji opiranje, javlja se bol. Ako nema opiranja, nema bola.

P: Uglavnom smo došli iz Indije. Migrirali smo i ostali u Kanadi. Mada, postoji vakuum. S jedne strane, Indija je zemlja puna duhovnosti, koja nikada ne procveta. Ljudi su više orijentisani ka materijalnom aspektu, kad bi trebalo da budu više ponizni, više duhovno orijentisani. S druge strane, ljudi u Kanadi ili zapadnim zemljama su ponizniji i ljubazniji, a ipak ne znaju ništa o duhovnosti. Zašto se to dešava?

O: To je socio-psihološka situacija. Kad ste udaljeni od nečega, onda shvatate njegovu vrednost. Ponekad kad smo zajedno sa nekom osobom, na primer sa nekim u kući, posebno sa starijima, uzimamo ih zdravo za gotovo. Čuvamo ih na polici za knjige (ha ha ha) J Ne brinemo previše o njima. Ali u momentu kad umru, tada osetimo njihovo odsustvo. Na isti način, imamo bliske odnose i drugarstva, ali u momentu kad nas osoba napusti, osećamo da nam nedostaje. Isto tako, većina ljudi ne praktikuje zaista religijska bogosluženja. Pod bogosluženjem mislim na sistematske religije. Ipak, oni su religiozni. Oni toga nisu svesni. Oni samo prate nečiji ritual. „Njegov deda je to radio, njegov otac je to radio, moj otac to radi, ja to radim.” Ali oni ne zanaju da li je to korisno ili ne. Da li za to postoji razlog. Neko bi im rekao da ako se ne mole Bogu, On će biti nesrećan zbog njih. Dakle, pomalo straha, pomalo rutine i aktivnost se nastavlja.

U Indiji se mogu videti mnogi bhakti (posvećenici) koji izvode rituale. To dovodi do averzije kod mnogih ljudi. Koji Bog vas vezuje? Ljudi koji su obrazovani postaviće pitanje: „Kako to da je Bog nesrećan što ja ne idem u hram? Ako Bog zavisi od mene, zašto bih ja bio zavistan od Boga?” Takva pitanja će se pojaviti. Dakle, ovo je pogrešno shvatanje. Ovo je uglavno stvorilo astrološko sveštenstvo. Zajednice stvaraju sve vrste ovakvih stvari: „Ako ne uradiš to, Bog će te kazniti, ili će biti ljut.” Na taj način je kreiran faktor straha kako bi oni mogli zarađivati novac. Međutim, kad zakoračite izvan toga i dođete u drugu zemlju, vidite celu tapiseriju na drugačiji način – strukturu, odgajanje, religijske metode. Tada počinjete da shvatate da je prava Inidija duhovna Indija. Sve što vidite spolja su samo obmane ili maske Indije. Ipak, morate da izađete napolje kako biste videli ono iznutra. Ponekad je to glavna stvar. Mada je možda nećete videti dok ste tamo, kad odete izvan i osvrnete se unazad, kažete: „Pogledaj, ovo je prelepo! Nikada ovo nisam video dok sam bio tamo.” Nostalgija je deo toga. Kad nešto nemate ili kad se ne dešava, u tom momentu osetite: „O, ovo je veoma važno.” Svaki put je tako.

Krajnji cilj osnovne hinduističke tradicije je oslobođenje. Kad biste morali da sumirate tradiciju Hinduizma u jednu reč – to bi bilo OSLOBOĐENJE. Za sve aspekte, bilo da je u pitanju aspekt tantre, rituala, veda, upanišada,… šta god od toga da uzmete, kraj priče je – BUDITE OSLOBOĐENI. „Budite oslobođeni” znači da treba da budete oslobođeni u ovom trenutku, ne kad umirete. U trenutku smrti ne možete garantovati oslobođenje. Treba da budete oslobođeni upravo sada. Svaki aspekt – puđa (*puja=ritul u čast bogova), ritual, znanje, svaki aspekt bhakti,… sve je usmereno ka, sve je jednako oslobođenju. Ipak, kad ste zaokupljni ovim relgijskim aktivnostima, možda nećete znati da je razlog za to sledeći. Bilo da izvodite šrad (*shraddha = ceremonije i rituali za pokojnike), puđu ili obavljate venčanje, mantrate,… sve govori o upotpunjenju, oslobođenju – „Neka ovaj aspekt bude upotpunjen.” Dakle, ovo važi za svaki aspekt vašeg postojanja, bilo da je u pitanju bramačarija, grihastha ili vanaprastha, svaki nivo. Vanaprastha ne znači da treba ići u šumu. To znači odvojenost od svega što vas okružuje. Tako se u svakom aspektu kaže: „Neka bude upotpunjenje i ispunjenje tako da budeš oslobođen.”

Ako sve, kao na primer roditeljstvo ili jedenje, uzmete kao oslobođenje, onda živite život kao pravi Hindu. Hindu znači “Ha” je Sunce, a “Indu” je Mesec. Zajedno znače Hindu. Vaša toplota i hladnoća su u suštini ujedinjene, vi ste Hindu tj. vaši ida i pingala nadiji su u potpunom redu. Oni rade svojim punim kapacitetom. Tako da su vaše strane sunca i meseca, muška i ženska strana zajedno, vi ste u balansu. Ovo su aspekti Šive i Šakti . Tada ste Hindu. To nije religija. To je stanje. HINDU JE STANJE, NIJE RELIGIJA. Jednom kad to shvatimo, otići ćemo izvan svih rituala. Tada neće postojati strah, jer je neustrašivost naše stanje. Ne možemo imati strahove. Čega se to plašimo? Nema čega da se bojimo. Gde postoji strah ili nesreća, ili nesigurnost, tu je nerazumevanje. Ako ste zaista povezani sa Bogom, ako je vaš put oslobođenje, svaki momenat je ispunjenje. Ne može biti više  ničega, jer je sve drugo obezbeđeno – vreme, mesto, situacija, razumevanje, inteligencija, telo, um, intelekt. Sve je obezbeđeno kako biste dostigli ispunjenje svakog momenta, bilo da je to dobro ili loše.

Vraćam se na vaše pitanje. Kad ste u svojoj zemlji, više brinete o gasnoj boci, cevima, električaru, munjama, gromovima, zemljotresima… svim tim stvarima. Međutim, kad niste tu, uopšte ne gledate na te stvari. Gledate lepšu stranu toga – predivnu zemlju, predivnu kulturu, tradiciju oslobođenja… Ova tradicija oslobođenja se ne dešava na mnogo mesta. Neki ljudi su me pitali: „Zašto ima toliko majstora u Indiji?” Rekao sam: „Stvara ih okruženje.” Okruženje daje mogućnost za to. Na mnogim mestima morate da pravite kompromise da biste bili u društvu. Ne možete da budete slobodni. Kako se onda možete izraziti? Postojali su veliki majstori u svakoj zemlji, u svakoj zajednici, ali su oni svi morali da prave kompromise sa tadašnjim ministrima ili kraljevima ili religijom. Ljudi koji su stvorili religije su bili prosvetljeni. Oni su bili iz visokog reda. Međutim, oni koji su interpretirali to kasnije, nisu bili iz visokog reda. Veliki majstori koji su vodili ljude kroz život su bili moćni. Oni su tačno znali šta govore. Pripadali su visokom redu. Međutim, kasnije, drugi su koristili njihova učenja, ali sa drugačijom interpretacijom i koristili su učenja kako bi vezali ljude. Filozofija Fridriha Ničea je bila dobra, ali ju je Hitler iskoristio u druge svrhe. Možete li to kontrolisati? Upravo tako se svime manipuliše.

Neko me je pitao: „Mohanđi, možeš li garantovati da će ono što podučavaš ostati posle tvoje smrti?” Rekao sam: „To ne mogu čak ni sada garantovati!” (smeh) J Šta ljudi pričaju o mom učenju ja ne znam. Interpretacije se menjaju kroz um. Um pokupi ono što želi, i to upotrebi. Kako to mogu promeniti? Kako to mogu kontrolisati? Slično tome, reči koje koristimo mogu biti ili pogrešno ili ispravno protumačene. Ako se sećate, poslednji put kad sam bio u Kanadi jedna osoba me je pitala: „Rekli ste da je duša već oslobođena. Zašto onda govorite „dobra duša”?” To se samo tako kaže. To nije bukvalno, ne idete dublje i ne kažete „tvoja duša”. Ne misli se na to. „Dobra duša” znači dobra osoba. Dakle, razumevanje se menja sa rečju, ponekad to koristimo kako bismo nešto predstavili…

Pričao sam sa jednim svecem za vreme Kumba Mele. Držao sam predavanje i tu je bilo raznih duhovnih svetaca.  Pitao sam ih: „Zašto se svi ljudi ujedinjuju? Koja je svrha toga?” Svrha da se bude u društvu, ma koje da je veličine, jestw podizanje svesti ljudi. Prema tome, ako se ne brine o svom imenu, slavi, novcu, poziciji, bilo čemu, svi mogu biti zajdeno i jednostavno podizati svest društva. Mnogi od njih se ne okupljaju zajedno  jer su na različitim putevima. Međutim, ako je vaš jedini cilj podizanje svesti društva, svi mogu biti zajedno! Sve religije mogu biti zajedno! Iako religije u današnje vreme dele ljude zarad novca, moći, pozicije. Kako onda dostižemo oslobođenje? Ono što se svugde desilo je to da su politika i kultura postale pohlepne. Svugde, ne samo u Indiji. To se reflektuje. Vreme se odražava na svakom mestu. Znaci vremena su pohlepa, pokoravanje, posesivnost, posedovanje i vlasništvo.

Govorio sam o vlasništvu, o tome kako roditelji poseduju svoju decu. Kakvo vlasništvo vi imate? Deca su izabrala svoje roditelje. Roditelji nisu izabrali decu. To nije kao kad odete  u supermarket i birate. To su deca koja biraju roditelje. To verovatno nije svestan izbor, ili možemo reći da je prarabdha (*prarabdha karma = deo sanchita karme, skupina prošlih karmi koje su spremne da se iskuse u sadašnjem životu) uticala da se to desi. Međutim, istina je da mi uopšte nemamo kontrolu nad njima. Oni su došli sa agendom, oni su iskoristili deo vas da bi došli na svet radi svog sopstvenog zadovoljenja. Slično tome, mi nemamo apsolutno nikakvu kontrolu ni nad kim. Nemamo čak ni kontrolu nad svojim sopstvenim umom. Ne znamo šta ćemo misliti sledećeg momenta. S obzirom da je situacija takva, šta mi onda uopšte kontrolišemo? Ljudi menjaju svoja mišljenja, svoje ponašanje, društvo se menja, zemlja se menja,… govorimo o toliko promena. Ni nad čim od toga nemamo kontrolu. Na taj način, gubitak vrednosti je uticao na sve, čak i na filozofije. Zato kažem da svaka Juga ima svoj ukus – vreme Rame, vreme Krišne, vreme u kome živimo. Svaka Juga, svaka era ima drugačiji ukus. Dakle, mi proživljavamo ukus Kali Juge gde je podmićivanje normalna stvar. Ljudi podmićuju bez ikakve savesti. Tako to ide.

Indija, biti indijac, Bharat, to je kombinacija Bha (Bog) i rat (ljubav). To je neverovatna zemlja, ali vam je ponekad potrebno da odete iz nje da biste to videli.

mohanji-quote-if-you-are-truly-connected-to-god

Ako ste istinski povezani sa Bogom, ako je vaš put OSLOBOĐENJE, svaki trenutak je ispunjenje. – Mohanđi

Sudbina naspram slobodne volje

P: Ako postoji slobodna volja, kako to da postoji sudbina koja je predodređena? Ako možete izabrati u svakom trenutku da li ćete ići levo ili desno, kako je onda to već predodređeno? Da li su i sva ta skretanja s puta koja napravimo takođe izabrana?

O: Ono što ste ugovorili pre nego što ste izabrali ovu inkarnaciju je slobodna volja. Pre nego što ste se manifestovali u materici vaše majke, već ste to kupili. Pošto je cena bila inkarnacija, izbor je bio 100% slobodna volja. Pre nego što ste doneli odluku o manifestaciji ili inkarnaciji, morali ste da napravite plan o tome zašto idete na Zemlju. Ovo je bilo odlučeno na astralnoj ravni. Pitanje je bilo: „Zašto idete?” Vi ste rekli: „Imam puno toga da uradim. Puno iskustava me čeka.” “U redu, u tom slučaju, napravite plan koliko godina ćete živeti, gde ćete živeti, šta ćete iskusiti, s kim ćete živeti, ko su ljudi koje ćete sresti, koju vrstu iskustava ćete posmatrati.” Sve je određeno. Jednom kad se odredi i kad se zaključa, spremni ste za inkarnaciju. Raketa je spremna. Tada se manifestujete. Od tog trenutka tj. od trenutka rođenja do trenutka smrti, to je izabrano. To je deo sudbine. Na sanskritu to zovemo prarabdha. Prarabdha je nepromenljiva.

Tada su u vašem celom aspektu, vaše telo, um, intelekt i ego jedna mešavina. Vi ste mešavina ovih stvari. Takođe, postoji deo koji se naziva duša. Ovaj „čovek” ima potpunu slobodnu volju. On može odlučiti: „Ja odlazim.” I napustiti telo – završeno! „On” može napustiti telo i otići ali „on” to ne radi. Zašto? Zato što sporazum glasi: „Nastaviću do kraja.” To znači da smo pristali na putovanje. „U redu, poći ću s tobom”, duša dalje govori. Ali duša definitivno ima 100% slobodnu volju govoreći: „Bila sam na ovom putovanju preko hiljadu života, sad je vreme.” Zbog toga vas duša gura ka oslobođenju govoreći: „U redu, samo posmatraj i slušaj. Idi meditiraj negde. Odvoj se od svog ovog haosa. Prošao si kroz ovo mnogo puta.” Ali mi to ipak ne znamo jer smo ta vrata zatvorili pre nego što smo došli ovde. Ne znamo šta se dogodilo u našim prošlim životima i šta je iniciralo novo rođenje.

Međutim, duša zna jer je duša to iskusila. Duša je sveznajuća. Ona je sveobuhvatna i takođe je povezana sa Vrhovnom Svešću, tako da zna. Duša vas gura: „Idi ovde, pogledaj.” Kad se to desi nekoliko puta, tada svesnost počinje da raste i vi shvatate: „O, ovo je samo uloga. Bio sam idiot, nisam znao. Mislio sam da je sve to stvarno. A ništa nije trajno. Sve je privremeno. Emocije su privremene, ljudi su privremeni, situacije su privremene, vreme je privremeno,… O, moj Bože, sad shvatam da treba da se uhvatim za ono trajno.” Jedini trajni saputnik je vaša duša. Tada  počinjete da slušate dušu i pitate: „O, molim te, reci mi nešto.” Onda vas duša vodi do pravih odgovora, do pravih mesta. Zatim postajete bliži svojoj duši. Što znači da počinjete da gledate unutra. Kad počnete da gledate unutra i da se povezujete sa svojom dušom, dobićete prave odgovore, prava uputstva, pravo vođstvo. To je momenat kad život počinje da se menja. Tada je sve na procesu. Momentalno ćete početi da se udaljavate od svega što nije stvarno, i počećete da birate ono što je stvarno. Tada svi gurui i velika ogledala ulaze u igru. Oni vam daju celokupnu sliku, vašu ogoljenu sliku. „Ovo si ti. Sve ono što si smatrao da jesi su maske.” Oni uklanjaju sve maske. Ovo si ti. To je momenat kad vi u stvari počinjete da vidite sebe.

Svrha svakog velikog majstora je da bude savršeno ogledalo društvu, ljudima. S obzirom da su savršena ogledala, oni prikazuju vaš odraz samo u momentu kad u njih gledate. Ovako je Baba rekao: „Vi gledate u mene, ja gledam u vas.” Samo u tom trenutku. Inače, niko vam neće staviti hranu u usta, ne postoji kašika za hranjenje. Oni vas vode do hrane govoreći vam da ste dobrodošli da je uzmete, da ste dobrodošli da je odbijete i onda – odraz. Shvatate: „O, ovo sam ja! Druge stvari nisu važne.” Na taj način, životni stil postaje bez nasilja, bezuslovna ljubav, i tada pročišćenje postaje snažno. Nećete biti zainteresovani ni za jednu nasilnu aktivnost i vaš jedini izraz postaće saosećajnost. Onda iznutra postajete svetac, bilo da ste grihastha (okupirani domom, porodicom) ili da ste se svega odrekli. Postajete svetac iznutra. Tada je to brz napredak.

Sledeći korak je oslobođenje. Oslobođenje se već dešava u vašem životu jer se odvajate od svega što je nestvarno. Onda dolazite unutra i vidite stvarno, venčavate se sa stvarnim, i promena se momentalno dešava. Drugi ljudi će to bolje i lakše primetiti, jer pomišljaju: „Ova osoba je poludela! Ne reaguje na uobičajene tračeve. (smeh) 🙂 Šta se to dešava? U redu, hajde da ga ostavim na miru.” Zato sam juče rekao da ako vas neko vređa i vi ne reagujete, iznenadiće se. Uobičajena stvar je da uzvratite uvredama, zar ne? Ali to se ne dešava. Oni prestaju. Koga ćete nazvati idiotom? – Osobu koja je normalna, zar ne? Ako ste potpuno sigurni da je osoba idiot, nećete ga tako nazvati jer on to ne bi znao. (smeh) 🙂 Ako reakcija nije kakva bi trebalo da bude, društvo je iznenađeno. Društvo ne može da razume ljude sa uobičajenim problemima. Kako onda možete biti smireni kad je društvo takvo? To možete učiniti tako što ćete više biti povezani sa svojom unutrašnošću nego sa spoljašnjošću. To je poenta.

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela i uredila: Staša Mišić
Lektorisala: Tijana Sladoje

Neka uvek gori svetlo u vašoj lampi

October 6, 2017 at 10:00 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

PRIČA O DVA SVECA

Om-Wallpaper-of-Happy-Deepavali-400x321Nekada davno, u pećinama Himalaja, živela su dva sveca. Jedan od njih je bio potpuno slep i živeo je u podnožju brda. Taj slepi svetac, svaki dan bi odlazio u posetu onom drugom svecu koji je živeo na vrhu brda. U toku dana bi odlazio gore, a pri zalasku sunca bi se vraćao nazad. Jednog dana, sveci su se zapričali i skroz zaboravili na vreme, a sunce je već uveliko počelo da zalazi. Onaj svetac koji je mogao da vidi, upalio je lampu i dao je ovom drugom da je ponese sa sobom. Slepi svetac se uzrujao i rekao: „Je l’ ti to mene ismevaš? Pa ja ne mogu ništa da vidim. Šta će mi lampa? Kakve veze ima da li nosim lampu ili ne?“ Bio je uznemiren jer je mislio da ga drugi svetac ismeva. Svetac koji je video odgovorio je: „A, ne, ne, nemoj pogrešno da me shvatiš. Ti ne možeš da vidiš, ali drugi mogu tebe da vide, zato treba da poneseš lampu.“ I stvarno je tako bilo. Lampa mu je zaista pomogla, jer su drugi ljudi mogli da ga vide, pa su mu se sklanjali s puta, tako da na njega niko nije naleteo, niti je došlo do sudaranja.

Sledeći put, dogodila se ista stvar. Slepi svetac je otišao kod drugog sveca na vrh brda, opet su se zapričali, i morao je da se vraća kući kad je sunce već uveliko zalazilo. Svetac koji je video, opet mu je dao lampu. Kad je slepi svetac sišao dole, pre nego što je stigao do svoje pećine, neko je iznenada vrlo snažno nasrnuo na njega i oborio ga na zemlju. Slepi svetac bio je vidno uznemiren i upitao je tog čoveka: „Jesi li ti slep? Zar ne vidiš lampu u mojoj ruci?“ Čovek je odgovorio: „Oprostite Svamiđi, vaša lampa se ugasila, više ne gori. Nisam mogao da vas vidim.“

Pouka ove priče: Sve što treba da radimo je da održavamo svetlo u našoj lampi. Ali nemojte da mislite da je to zato da biste vi videli pomoću te lampe. Lampu koja sija ne zanima njeno sopstveno svetlo. Nijedno drvo ne jede svoje sopstveno voće. To je istina postojanja.

Originalni video možete poslušati ovde:

Prevela i uredila: Staša Mišić
Lektorisala: Jelena Fassbender

Next Page »

Create a free website or blog at WordPress.com.
Entries and comments feeds.