Manuova sećanja (Priča o Atmanandi)

January 26, 2018 at 12:05 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Kada se vratim na svoje vreme provedeno sa Atmanadom, ne mogu se pohvailiti da sam ga zaista razumeo. U početku mi je izgledalo kao da se radi o gomili kontradiktornosti, besmislenosti i nedoslednosti. Ali, kada sam počeo da prihvatam sve to kao deo njegovog karaktera i statusa, počeo je da mi deluje smisleno.

zamisljeni-mohanji

Najpre nije pokazivao nikakvu nesigurnost. Počeo sam da uviđam njegovu  misterioznu autentičnost, beskomprosmisno uverenje i nezamislivu dubinu kada sam počeo da ga prihvatam takvog kakav jeste. Bezuslovno prihvatanje je napravilo ogromnu razliku u mom procesu razmišljanja. Rekao mi je da se fokusiram na sebe umesto što se fokusiram na njega. To mi je bilo intrigantno. Obično bi govorio: „Forma može da odvede ka zabludama. Isto je i sa očekivanjima“. Počinjao sam da budem svestan toga. Dakle, prihvatio sam njegove preporuke ili učenje, radije nego njegovu formu ili ličnost. Ipak, njegova dela i aktivnosti su značajno uticali na moj karakter. Odvojenost od svih stvari okolo polako se useljavala u mene, a da toga nisam ni bio svestan. A i svi strahovi i nesigurnosti su brzo iščezli. Kad pogledam unazad, na neki način, mogao sam da ga oponašam, prilično nesvesno. U tom kontekstu, voleo bih da citiram nešto od njegovih učenja. Možda bi se ti citati mogli smatrati i tihom inicijacijom.

Dok smo hodali kroz šumsko područje, kada smo ga upozorili na mogući napad divljih životinja, rekao je: „Ako ovo „mrtvo“ telo postane korisno za preživljavanje drugog bića, zašto da ne? Smatrajte da je bolje tako iskoristiti telo nego za neselektivnu potrošnju bogatstva majke (zemlje).” Atmananda je uvek smatrao svoje telo „mrtvim“ a duh živim. Obično je govorio: „Moj život nije telo. Sada jeste u telu, ali nije pogođen njime niti njegovim postojanjem. Biti bezuslovno dostupan je inicijacija na putu oslobođenja. Uverenje je dhuni (vatra).“

20171106_0839571609285001

Njegovo objašnjenja Purušarte, esencije ljudskog postojanja, je bilo zaista duboko.

Purušarta (esencija postojanja) ili tapiserija (DNK) ljudske egzistencije sastoji se od Darme, Arte, Kame i Mokše“, objasnio je Atmananda.

Darma je osnova celokupne egzistencije. Darma je pravednost. Pravi metod postojanja pruža vođstvo čak i ljudima koji su orijentisani ka umu. Biti prirodan. Biti sa prirodom. Istinoljubiv. Pravedan. Pravdoljubiv. Pravedno življenje znači živeti u skladu sa prirodom, s prirodom iznutra i spolja, bez ometanja i uništavanja ičega unutar i oko nas. Univerzum funkcioniše na Darmi. Rođenje je darma. Život je darma. Smrt je takođe darma. Svaki udah je darma. Zemlja, Vetar, Voda, Vatra, Prostor i Eter funkcionišu bazirani na Darmi. Darma je neizbežna. Darma rukovodi čitavim univerzumom. Kada smo u skladu sa darmom, bez opiranja, imamo kompletan, neometan život. Darma štiti ono što je darmičko.

Arta je materijalistička. Istinskom karmičkom postojanju je potrebna materijalna pomoć. Materijalno uključuje hranu, odeću i sklonište. Arta je važna za egzistenciju.  Arta takođe zahteva zrelost. Nezrelo rukovanje, posesivnost i kontrola Arte vode ka disbalansu i konačnom uništavanju sebe i bogatstva. Arta pripada prirodi. Samo priroda može posedovati prirodu. Nijedno biće u prirodi ne može prirodu posedovati zauvek.

Kama je želja. Želja za hranom, skloništem, odećom i svaki aspekt ljudskog postojanja koji je kreiran od strane sudbine je kama. Kama je vatra koja održava život. Svaka želja za oslobođenjem predstavlja kamu u tom smislu.

Mokša je rastvaranje koje je izvan prosvetljenja. Mokša je potpuno oslobođenje.

Darma, Arta i Kama postoje u svim delovima sveta, među ljudskim i neljudskim bićima. Mokša- misao i iskreno uverenje za oslobođenjem od karmičkog ciklusa rađanja i smrti postoji samo u Bharatu.  To čini ovu zemlju svetom. Atmananda je imao običaj da kaže: „Ne uzimajte zemlju kojom hodate zdravo za gotovo. Veliki mudraci su hodali ovom zemljom.” (Majstori kao Agastja, Višvamitra, Datatreja, Vjasa, Valmiki, Sapta Rišis, Nava Nats, Gospod Rama, Hanuman, Krišna, Parašurama, Adi Šankaračarja, Buda, Pananjali, Varahamihira, Bharata, Čaraka, Narada, i mnogi drugi). „Poštujte ovo tlo. Nijedno tlo na celom svetu nije izrodilo toliko mnogo velikih majstora, tradicija i religija.“

img-20161217-wa00031634755252

Još neki događaji iz života Atmanande

Jednom dok sam sedeo pored vatre, video sam majstora kako intenzivno zuri u vatru, kao da joj je govorio nešto. Iznenada, izgovorio je nešto nekome, kao da je tu bilo nekog nevidljivog našim očima, zureći i dalje u vatru. „Nemam više inkarnacija.“ Čuli smo to. Čekali smo dalje reči. Dugo vremena je nastavio da gleda u vatru. Zatim smo ga čuli kako ponovo govori: „Moja sledeća inkarnacija će biti prefinjena. Skrivaću se iza odeće tog vremena. Zbuniću svet svojom odećom. Prodrmaću umove svojim karakterom, stilom, prirodom, metodama i navikama.” Nije dalje govorio. Kada smo ga u zgodno vreme upitali za sledeću inkarnaciju, nije se trudio da odgovori. Zaključili smo da je govorio nekome u vatri ili kroz vatru, ili je možda učestvovao u razgovoru sa majstorima. Avaduta uvek ostaje nedokučiv.

img_20161004_101733875-11876458118

Čuo sam tu priču od majstorovih sledbenika. Jednog dana, posle ručka, sedeli smo ispod drveta. Guruđi i ostali su sedeli ispod drugog obližnjeg drveća. Ovaj sledbenik mi je ispričao o jednom događaju iz života Atmanande: „Naš Guruđi je obično meditirao u obližnjoj šumi mnogo meseci, ako ne i godinama. Uzdržavao bi se od hrane i vode. Kao što znate, u ovoj šumi ima puno divljih životinja – tigrova, zmija, slonova, i tako dalje. Jednog dana, naš Guruđi je sedeo u meditaciji na ulazu pećine, otprilike 300 metara iznad ove šume, na drugoj strani. Tigrica je došla pred pećinu. Guruđi nije bio svestan njenog prisustva. Možda je želela da uđe u pećinu. Guruđi je blokirao ulaz. Tigrica se oglasila zastrašujućim urlikom. Bila je blizu Guruđijevog lica. Otvorio je oči i ugledao tigricu. Gledao ju je pravo u oči i oni su se razumeli. On se pomerio, a tigrica je ušla u pećinu. U toj istoj pećini nalazila se i ogromna zmija. Nikada joj nije smetalo Guruđijevo prisustvo. Niti je Guruđiju smetalo zmijino prisustvo. Sada kada je tigrica takođe okupirala pećinu, šansa za sukob je bila neizbežna. Ipak, možda zbog prisustva Guruđija, ova dva bića su bila smirena u pećini. Uskoro, tigrica koja je bila trudna, rodila je četiri mladunčeta.  Porodica u pećini je tako počela da raste. Dok je Guruđi meditirao, mladunci bi se penjali po njemu i igrali u njegovom krilu. Majka tigrica bi izlazila napolje kako bi donela nešto hrane i kako bi se osvežila. Isto je radila i zmija. Guruđi je uglavnom stalno postio ili jeo nešto lišća ili voća koje bi mu prirodno došlo na prag. Tako je Guruđi ostao sa ovom čudnom porodicom bića nekoliko meseci, a zatim je nastavio svoje lutanje.“ Ovo mi je dalo jasnu sliku o jedinstvu svesti koju je Guruđi obično spominjao. Sva bića su jedno u svesti i ne postoji razdvajanje. Sve druge vrste to znaju, osim ljudske. Guruđi je uvek poštovao sva živa bića na zemlji i uvek bi se postarao da njegovo postojanje nikada ne smeta nijednom drugom biću.

Atmanada je često govorio sam sa sobom ili sa bićima koja ne možemo da vidimo.  Nekada bi tako zurio u nešto i govorio kao da je to ljudsko biće. Jednom sam ga video kako govori „suvom palom drvetu”! Ono što sam čuo bilo je: „Moram da se vratim. Zato je bolje da brzo odem kako bih se vratio. Je li to bolno? Oh, ne. Bol je samo u asocijaciji. Ja sam svest jednog atoma i ovo je planina. Nijedna ljuštura mi ne može zadati bol. Bol je vezan za ljušturu. Ja nisam moja ljuštura. Moram dati sebe. Moram prestati da budem ja. Držao sam ovo telo i sve što je sa telom povezano dalje od pijaca. Sada moram sve to da ostavim tamo. Daću moje sedeće telo lavovima (koristoljubivim ljudima) da se nahrane. Ako je to naređenje. Hoću.“

img-20171125-wa00111271965746

Često sam se pitao, ko je „ja“ o kome ovaj savršeni Avaduta govori? Kasnije sam shvatio da se to „ja” odnosilo na njegovo stanje, možda na ljudsku dimenziju koju vidimo ili određene aspekte njegovog stanja, ali nikada na ličnost na koju se obično to „ja” odnosi.

„Ja sam svest koja je postojala u atomu. Zatim sam se proširio i postao ćelija. Zatim sam postao riba. Bio sam u svemu što hoda, puzi, pliva i leti. Takođe sam posrednik (element) pomoću kojeg se sve razvija. Ja sam nevezivanje koje postoji u svakoj ljušturi. Uzimao sam milione života. Osetio sam i doživeo bol zbog razdvajanja svakog uma od njegove identifikacije sa telom, svaki put. Osetio sam zadovoljstvo oslobođenja nakon svakog tela takođe. Kada svaka ptica dođe da oslobodi crva, kada svaki tigar dođe da oslobodi jednu inkarnaciju, svaki put kada smrt dođe da oslobodi postojanje, skidao sam odeću iluzije i postajao potpuna svest. Ja sam svest onog koji jede i onog što biva pojedeno, a ipak nemam ni rođenje ni smrt. Rođenje i smrt se dešavaju poput talasa kroz moju svest. Ostajem uvek kompletan i besmrtan.“

gurus-by-sanja-updated-with-ganeshananda-and-nadananda1969954203

Jednog dana je rekao: „Nema koristi od toga da me pratite. Samo traćite svoje vreme sa mnom. Čak ni ja ne znam gde idem. I znam da nemam gde da idem. Vi niste poput mene. Postoje mesta na koja treba da odete. Zato, ne gubite vreme sa ovom ludom lutalicom.“ Iako smo bili zbunjeni ovim rečima, shvatili smo njihovo značenje nakon nekog vremena. U početku smo mislili da naš Guru traži da odemo. Ali, njegovi kasniji postupci su razotkrili da je od nas želeo da razmišljamo i da budemo svesni. Mesta na koja treba da odemo su naše želje materijalnog zadovoljenja. On nema želja. Nema mesto gde treba da ide jer svako „mesto“ je on. Mi još uvek imamo želje. To znači da ako izaberemo da ga pratimo, neka to bude bez drugih želja i samo sa jednim ciljem, oslobođenjem. Oslobođeno biće postaje sve što je vidljivo i nevidljivo. Za mog majstora, On je konačni dom. Njegova putovanja, ako ih je bilo uopšte, su sva unutar doma njegove svesti. Za njega ne postoje spoljna putovanja preko čula i uma. To je bio snažan podsetnik za sve nas.

mohanji-walking-from-the-back

U jednom trenutku, Atmananada je usporio i počeo da pokazuje znake nevezivanja svega, kao da se pripremao da napusti svoje telo. Nije napuštao senku banjanovog drveta nedelju dana i gledao je u nebo danonoćno, nije jeo, pio, niti spavao. Svi smo shvatili da će uskoro napustiti svoje telo i ta misao nam je teško pala. Naš nespokoj je rastao iz dan u dan. Jednog dana, Atmananda je rekao: „Vi ste budale! Zašto ste toliko nespokojni, uznemireni i plačete? Uznemireni ste jer bih mogao napustiti ovo „mrtvo“ telo? Sramota me je kako ništa niste shvatili hodajući sa mnom sve ove godine. Smrt je neizbežna za bilo koje telo, ali ne za dušu. Duša nikada ne umire. Nikada ne umirem jer se nikada ne rađam. Sve što je rođeno će umreti. Ovo je istina i tu nema tragedije. Kada je moj posao u ovom telu završen, napustiću ga. Ja nisam telo i nijedno telo me ne može posedovati. Vi ćete takođe napustiti vaša tela baš kao što ću i ja jednog dana. Plakanje nad mrtvim telom je najluđa i najgluplja stvar koju neko može da učini. Kada umrem, ne držite moje telo u grobu (samadi). Spalite ga i prospite pepeo u reke koje su ga kupale i negovale svih ovih godina.  Ne treba da postoji nikakav vidljiv trag Atmanande.  Vratiću se ponovo u drugom telu da ispunim svaku želju svima koji su povezani sa mnom. Kada se vratim, vratiću se jedino u ime Darme i neće postojati granice niti barijere. To neće imati veze sa ovim telom koje ljudi nazivaju Atmanandom.” Atmananda je ovo dobro pojasnio i počeo ponovo da luta kao i pre. Shvatili smo da je želeo da nam da jednu važnu lekciju u životu.

m-in-white

Retko smo videli bilo kakvu emociju u njemu. Uvek je postojao u svom svetu. Jednog dana, dok smo šetali kraj male gradske pijace, čuli smo jednog lokalnog vođu  kako drži govor na kome je prisustvovalo oko sto ljudi. Guruđi nije sačekao da čuje govor. Naglo je prošao pored njih uopšte ne obraćajući pažnju. Ačarja Šankar, koji je bio sa nama nekoliko meseci, bio je iz tog grada. Ubrzo pošto smo seli, Šankar je rekao Atmanandi: „Guruđi, čovek koga smo videli kako se obraća gomili je popularan vođa iz mog mesta. On čini puno stvari za siromašne. Ali, on je netolerantan kada se radi o svecima i uvek govori da su sveci i monasi lenji, beskorisni ljudi. On je čak pokušao da spreči hramove da im daju hranu i sklonište. S jedne strane, služi siromašne, dok se s druge strane loše ponaša prema bezopasnim monasima.“ Atmananda se iznenada umešao: „On služi sebi i nikome više. Svi njegovi potezi su iskalkulisani u njegovu korist. Kada se pretvara da služi siromašne, on traži njihovu podršku  kako bi zadobio popularnost.  Na taj način ih čini siromašnima. Monasi nemaju nikakvu vrednost za njega. On se pretvara kako je svetovan, ali kada je reč o bespomoćnim monasima koji se ne zalažu za njega, oni su beskorisni za njegovu ličnu agendu. Samo suptilno srce će videti mir koji ovi  monasi šire na zemlji. Ne tražeći ništa, oni ostavljaju poruku zadovoljstva  u ovom svetu pohlepe i političke dominacije.“ Atmananda je bio empatičan i izgledao pomalo ljut u vezi sa ovim što se dešavalo u licemernom svetu oko njega.

img-20171111-wa0002139837174

Neki citati mog majstora Atmanande:

„Iskustva umiru kada se onaj koji doživljava ta iskustva rastvori.“

„Ja nisam ovde da bih nešto iskusio. Ovde sam da dokažem da iskustvo nije ništa drugo već projekcija onog koji doživljava, poput budnog stanja stvarnosti koje je  projekcija svesti koja nema ništa sa ova tri stanja.“

„Želje održavaju misli. Misli održavaju um. Oslobođenje je stanje bez misli i stoga bez uma, ostavite želje na miru.“

„Moje postojanje je podsetnik da ste nevezani i stoga slobodni. Vi ste slobodni.“

„Baš kao što vatra koristi materijale da izrazi sebe, Izvor koristi materiju (tela) da izrazi sebe.“

„Sve dok postoje misli, vi postojite. Samo ako misli postoje, vi postojite.“

„Predrasude čine da dobre stvari izgledaju loše dok ljubav čini loše stvari dobrim. Naš svet je onakav kakvi smo mi, a ne ono što jeste.“

pic-16-mohanji-and-thea-into-the-light

„Prihvatanje je prvi korak ka oslobođenju. Seme oslobođenja počinje da niče samo iz stanja nirvitarka samadija. Ipak, stanja nisu stabilna ako nisu pažljivo negovana.“

„Vi ste kompletna inkarnacija kao i bilo koja druga. Vi ne stvarate niti uništavate nečiju sudbinu. Svi su kompletne inkarnacije koje su došle ovde zbog iskustava i izražaja. Njihov jedini vezujući faktor su emocije.“

„Život je ceo u ukusima. Život mora biti uzet u svoj svojoj potpunosti. Ništa nije ni apsolutno ispravno ni apsolutno pogrešno. Karma prebiva na relativnoj istini, iskustvima i izražajima. Karma oblikuje sudbinu iz ništavila.“

„Razumite da ste jedinstveni izraz božanskog i ništa ne treba da radite u vezi sa tim.“

„Događaji su nestalni, emocije su iskustva za um. Svest nema nikakve veze sa tim.“

„Ako smatrate svest duhom, on je izvan uma i emocija. Duša je izvan svesti takođe.“

„Vi kao svest niti ste vršilac radnje, niti onaj koji je doživljava. Odvojeni, vi svedočite oboma. A duša svedoči svedoku.“

„Šta imam da radim sa vama? I šta vi imate sa mnom? Umovi su nas stvorili. Istina nas rastvorila.“

m-from-the-back

„Moje jedino iskustvo je da ne postojim.“

„Moja ljubav je apsolutna jer sam ja ljubav.“

„Oni koji prizovu i održavaju emocije su neprijatelji oslobođenja.“

„Istina se jedino može pronaći u tišini.“

„Povezanost između umova je najniža moguća povezanost. Svesnost jedinstva u svesti je jedna od najvećih mogućih povezanosti.“

„Očekivanja održavaju um. Očekivanja iskrivljuju istinu.“

„Svako odbijanje, svako poricanje ima svoju pozitivnu stranu – Snagu. Ako zamenite svoje prirodno očajanje i utučenost za svoju prirodnu snagu, postaćete nepobedivi u životu.“

„Prijatelji koji stavljaju predrasude u vaš um trebalo bi da se smatraju vašim neprijateljima.“

„Oni koji vas vole bezuslovno nikada vam neće suditi.“

„One koji ostanu sa vama uprkos svemu nikada ne bi trebalo napustiti.“

img-20171111-wa00001005972765

„Sumnje kao i tračevi, su smrtonosan otrov. Čak i jedna kap toga može ubiti veru i gurnuti tragaoca unazad u evoluciji svesti. Sumnje preokreću pravac duhovnog napretka.“

„Saosećajnost ne znači da prihvatate negativnost, pesimizam i predrasude iz sveta oko vas. Saosećajnost znači da njihov um postaje slobodan od svega toga zbog njihove interakcije sa vama.“

„Ne plašite se prijatelja koji postaju neprijatelji i neprijatelja koji postaju prijatelji. Oba su vezana za iluziju uma. Istina je da su svi sami.“

„Oni koji se pretvaraju, kritikuju, skandalizuju i osuđuju druge su obični licemeri. Oni se ili plaše da budu autentični ili su ljubomorni na autentične ljude. Oni se čak plaše ili ne znaju svoju osobenost ili zakon karme. Nedostatak stvara ljutnju, ljubomoru i predrasude. Društvo je puno takvih licemera. Oni jedino vide ono što su isprogramirani da vide. Apsolutna istina im nije dostupna. Oni naginju ka relativnoj istini i tako formiraju svoja mišljenja. Ne traćite vreme na njih. Oni vas drže u predrasudama i vezuju za njihovo neznanje stvarnosti.“

„Nijedno karmičko biće nema pravo da kritikuje, sudi ili osuđuje drugog. Svi su isti po zakonu karme.“

„Ako se plašite kritikovanja, bićete onaj koji pravi kompromise. Nećete ni rasti ni evoluirati. Ako nemate strahova, rašćete u svesti. Oni sa čvrstim uverenjem u večnu istinu nikada neće opštiti sa licemerstvom. Oni se neće plašiti neprijatelja.“

„Pohlepa stvara zločin.“

„Svaki deo tame se plaši svetlosti. Čak i jedna sićušna iskra svetlosti znači smrt za tamu. Stoga, tama će pokušati najbolje što može da izbegne svaku vrstu svetlosti. Krajnje uverenje i fokus se zahtevaju kako bi se unela svetlost u život i kako bi ga uvek održavali živim.“

„Vatra simbolizuje toplotu i svetlost. Vatra simbolizuje život.“

m-sun-in-the-hair

Završiću ovo sa Guruđijevm odgovorima, datim jednom rečju.

  1. Šta je razlog siromaštva? „Unutrašnje siromaštvo.“
  2. Šta je uzrok bolesti? „Potiskivanje.“
  3. Šta ometa oslobođenje? „Neznanje.“
  4. Šta izaziva tugu? „Unutrašnja tama.“
  5. Šta je uspeh? „Zadovoljstvo.“
  6. Šta je najviši ljudski izražaj? „Saosećanje.“
  7. Koji je znak istinskog tragaoca? „Strpljenje.“
  8. Šta predstavlja pad na duhovnom putovanju? „Želje.“
  9. Šta znači biti apsolutan? „ Bez uma.“
  10. Šta je krajnji cilj? „Nir Beeja – Stanje bez Semena“ (bez stvaranja novih utisaka i želja koja će izazvati nova rođenja)

Do nekog narednog puta –

Klanjam se božanskom majstoru i ponovo ulazim u svoju tišinu.

m-in-peace

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Nada Raković
Lektorisala: Tijana Sladoje
Uredila: Staša Mišić

Advertisements

Leave a Comment »

RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

Create a free website or blog at WordPress.com.
Entries and comments feeds.

%d bloggers like this: