Stanovnik UNIVERZUMA

January 9, 2018 at 8:53 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Intervju sa Mohanđijem objavljen u Sensa magazinu, decembar 2017.

Sudbina, slobodna volja, gubici i spiritualnost su teme koje su se slivale niz razgovor sa Mohanđijem, učiteljem koji vas pronađe, poput kiše tog novembarskog dana…

Mohandji-1

„Sve u životu je uzbudljivo. Čak i ako
tako ne izgleda. Ništa nije slučajno.
Nikada nisam video ništa da je
slučajno“ – Mohanđi

„U jednom životu ste imali veoma dobru vezu sa nekom osobom i ona je pomislila: ‘O, kada bi samo ti bila moja majka!’ ili: ‘Gledam te kao majku’. Ali u tom životu, ti toj osobi nisi majka. I dogodi se to da snažna želja dovede dete u drugom životu u matericu. Ali nije isplaniran život za taj odnos…“

Počinjem ovaj tekst veoma ličnom pričom koja me je dotakla pri susretu sa Mohanđijem. Dok smo se približavale Novom Sadu, njegova saradnica i ja, pitala me je šta ću ga pitati. „Ne znam“, odgovorila sam. „Kada se sretnemo, osetićemo se, znaćemo o čemu ćemo pričati.“ U sobu je ušao nasmejan. „O, zašto se ne smejete više na fotografijama?“, pitala sam ga. „Na njima delujete mnogo ozbiljnije!“ Kroz osmeh, dodirujući kosu poput deteta, rekao je: „Počeo sam više da se smejem, da, na fotografijama…“ Počeli smo priču o duhovnosti. I kroz niti reči i osećaja, došli smo do onoga čime ja počinjem sada. S razlogom. „Onog trenutka kada dođe duša u matericu, kada se dogodi iskustvo materice, posao je ispunjen. I onda duša ne ostaje. To je zatvaranje ciklusa, završavanje. Znači da idete ka oslobođenju. Kada kažem oslobođenje mislim – niste vezani za život, za posao, za imanje. Toga ste svesni i s tim ste mirni, ali niste vezani za to. Kada nemate želja, onda se ne vraćate na Zemlju. Zato se ponekad to iskustvo završi u materici. To je oslobođenje. Deca su vezanost, najjača vezanost je za majku. To se zove „karma majke“, jer je dužnost majke da brine o detetu. To ne možete izbeći. Ali ako se deca ne rađaju, to je dogovor između dve duše: „Iskusiću stanje materice s tobom, osetiću te kao majku, ali se neću inkarnirati i oslobodiću te. Oslobodiću i sebe!“ I to je sve. To se posebno događa kada su duše više prirode, stare duše. Njih ne zanimaju mnogo iskustva na Zemlji, njima je to dosadno. To je stvar oslobađanja, zapamti to…“

Od trenutka kada su moje tri bebe u razmaku od nekoliko godina izgubile srčanu radnju u stomaku, od trenutka kada su me ta iskustva lomila i slamala, čula sam mnogo toga što nije nikako bilo dovoljno da umiri ljudski bol, ali je poput melema ublažavalo rane. Delimično sam čula i ono što mi je i u Novom Sadu, u prostoriji ispunjenoj narandžastom bojom – bojom druge čakre, radosti, kreativnosti, stvaranja – rekao Mohanđi, ali nisam sebi dozvolila – do tog trenutka – da posmatram taj proces kao proces oslobađanja, kao proces ljubavi i uzvišene lepote koja je u pozadini tog gubitka. „Sve u životu je uzbudljivo. Čak i ako tako ne izgleda. Ništa nije slučajno. Nikada nisam video ništa da je slučajno“.

DOBITI DOK GUBIMO

Spajamo se prepoznajući iskustva koja su nas oblikovala. Osećamo i otvaramo srca kada smo sigurni u to da će primiti svetlost. Opuštamo se kada prepoznajemo sebe u drugima. Mohanđija je obeležio gubitak. Izgubio je svoju voljenu ćerku Amu u saobraćajnoj nesreći, a zatim i brak, novac, kompaniju, zdravlje. Kako je izjavio za portal novasvest.com: „Jedno po jedno, Bog je uklonio sve ono za šta sam bio vezan i postavio me čvrsto na stazu duhovne evolucije. Mi moramo mnogo izgubiti, da bismo dobili nešto zauzvrat.” Ljudska patnja u svom najtežem obliku poslužila je svojoj najvećoj svrsi – buđenju učitelja. „Svakoga s kim razgovaram pitam da li postoji sudbina i šta je slobodna volja?“, pitam ga. „Sudbina počinje u materici. Najjača veza je sa majkom, jer pre nego što vas je svet video, ona vas je nosila u materici. Sudbina je predodređena na osnovu vašeg izbora iskustava koje želite da doživite. Postoje milioni stvari u svetu, bilioni. Da biste ih doživeli, koristite čula. Kada jedete, um je sa jezikom. Kada je um sa očima, vidite. Kada je um sa ušima, čujete. Um može da bude samo sa jednim setom organa u jednom trenutku i vaša iskustva se mogu podeliti na dva – sreću i tugu. To je to – ljudski život. Šta će se dogoditi u kom vremenu i na kom mestu – to je sudbina. Zato ponekad deca gube život u materici, to je isto sudbina. Deo sudbine. Slobodna volja je povezana sa budnošću. Način na koji možete da iskusite ono što je sudbina, jeste slobodna volja. Ona je povezana s kvalitetom vaših iskustava, a vaša iskustva su povezana sa sudbinom. Slobodna volja je povezana sa budnošću. Ona je mentalna kategorija, više utisak nego realnost. Mi mislimo da smo odlučili da se danas sretnemo. Sudbina je to već odlučila pre nego što znamo. Sve je određeno, svaki aspekt. Kakav je onda značaj bogova, crkava, hramova? Da vas poravna. Vaša sudbina se događa, a dok se događa – vi se harmonizujete. Šta je posao gurua? Da vam kažu istinu. Nepatvorenu istinu. Guruov posao je jasnost“.

Pozicija menadžera tri logističke firme u okviru Sealand Grupe i iskustvo u poslovnom svetu daju mu dodatni fokus i ekonomiju jezika da vrlo jednostavno objasni velika znanja i da na vrlo praktičan način približi zakone univerzuma. „Karma dolazi iz neispunjenih želja. Neispunjene želje dolaze iz impresija. Impresije dolaze iz sećanja koja su ostala o događajima u našem životu. Sve što smo doživeli smo skupili i poput semena pohranili u našoj svesti. I to može da izazove impresiju. Kao kada, na primer, neko kaže da ne voli neku nacionalnost. Odakle to dolazi? Iz sećanja. Jedan aspekt rezidualnih sećanja jeste – neispunjena želja. Ta želja traži inkarnaciju da bi se ispunila. Inkarnacije koje se ponavljaju su razdvajanje – na primer, postojala je jaka želja koja nije ispunjena, veza koja je stvorena. Naklonost nastala iz sećanja stvara misao, misao stvara impresiju, impresija vodi do akcije. Kada se desi akcija, rezidualno sećanje ostaje pohranjeno. Zato se događaji ponavljaju kao obrazac života. Nečemu se opirete i to ostaje jače u podsvesti. Kad god se nečemu opirete, to sve više jača u podsvesti i postaje obrazac života“.

Mohandji-2

„Sloj po sloj, kako ulazite u sebe
i povezujete se sa svojom prirodom,
postajete moćniji“ – Mohanđi

KO JE JA KOJE SE OPIRE?

„Ono o čemu je Buda najviše govorio je – prihvatanje“, kaže Mohanđi. „Šta god da je, prihvati i pusti. Drugo je neopiranje, a to podrazumeva da ne sudite. Šta najviše prosuđujete? Ne situacije. Najviše sudite o sebi. Šta najviše kritikujete? Sebe. S kim se poredite? Kritikujući sebe, osuđujući sebe i potcenjujući sebe – sve je to izraz ega. Impresije stvaraju želje, želje stvaraju misli, misli stvaraju akciju, akcija stvara impresije… Kada nemate mnogo misli, šta se događa? Umiruje se karma. Kada se smanje misli po sekundi, znači da ste slobodniji od karme. Jedan od ključnih preduslova za oslobođenje jeste da imate manje misli po sekundi, jer ste tada sve više u vertikalnom vremenu. To stanje je karakteristično za svece. Nema želje, nema besa, ljutnje, krivice – ničega. U potpunosti ste ono što jeste. Kao dete. Sveci su kao deca. Zato je Šiva nevinost. Ako ne možete da razumete nevinost, ne možete da razumete Šivu. On je čist, kao dete. U tom stanju, vi ste u vertikalnom vremenu i to stanje je prelepo jer niste ni prošlost ni budućnost. Ni sadašnjost. Vi ste jedno, sve je jedno. Tada vaša želja postaje poziv prirodi. Ako kažete: „Neka pada kiša!“ padne kiša, jer ste jedno s elementima. To je tajna moći. Moć dolazi kada ste prazni. Što ste prazniji, to ste moćniji. Moć je u suptilnosti. A to znači da ste razređeniji. Telo je razređeno, um, ego… Svest. Sloj po sloj, kako ulazite u sebe i povezujete se sa svojom prirodom, postajete moćniji“.

Nakon što se Mohanđijev spoljašnji svet srušio, u njegovom unutrašnjem svetu nastupio je potpuni preobražaj – spoznaja u Ja Jesam. Sva iskustva života u izolaciji, agoniji i bolu vodila su ga sve dublje u istraživanje sopstvenog unutrašnjeg sveta i iskustvenog spoznavanja viših nivoa svesti. Vodili su ga ka dubokim unutrašnjim istraživanjima i u stvarnu potragu za smislom i svrhom života. Ali i otkrivanju moći koju svi imamo. „Kako postižete suptilnost? Prvi korak je prihvatanje. Morate da prihvatite sebe kao kompletnu inkarnaciju. Možda vam se nešto ne dopada kod vas, ali to nema nikakvu vrednost. Morate da shvatite da niko nije savršen, niko ne može da bude savršen. Niti treba da bude savršen. Savršenstvo je, takođe, koncept baziran na izvesnom postulatu. Onog trenutka kada shvatite da ne morate da budete savršeni, automatski počinjete da volite sebe. Mi ne volimo sebe jer težimo standardima koji su mit, koji su koncept. Stvarima koje su ljudi osmislili zbog prodaje, zbog tržišta. Da biste bili uspešni treba da prihvatite sebe bez obličja. Nije važno kakvog ste oblika. Hodaćete ovom Zemljom koliko god treba i onog trenutka kada poželite da ste neko drugi, vi ste protiv sebe, protiv svoje inkarnacije. Jer ne možete biti neko drugi. To vas čini slabim. Ljudi koji sebe prihvataju, mnogo su srećniji u životu, bez obzira na to što rade, čak i kada prodaju stvari na ulici. Vaš život je ono što vi jeste, a ne ono što vi želite. Želja je u umu i to vas često čini slabim“.

MAR_2723

„Pustite druge. I kada pričaju loše
o vama, 30 odsto vaše karme se čisti
jer to povređuje ego“ – Mohanđi

PUT KA SOPSTVU

„Oduvek sam verovao da je religija kao mapa“, kaže Mohanđi. „Možete da izaberete da gledate u mapu, ali religija nije ono što vi jeste. Spiritualnost jedino postoji jer je spirit u meni. Ja imam fizički aspekt – telo, mentalni – um, emocionalni aspekt, intelektualni – znanje, ličnost – ego aspekt. Sve to je u meni, ne mogu ništa od toga da negiram, sve je to
deo mog postojanja. Ali sve to energetizuje duša. Spirit. To je moja spiritualnost. To razumevanje da svim ovim stvarima rukovodi moj duh. Onog trenutka kada duh sve napusti, ostaje mrtvo telo. Fizičko, emocionalno, intelektualno – ništa nije važno… Kada kažemo – mi, sve je to prozaično. Kada kažemo: „Ja sam religiozan“, to je zavaravanje. Ne treba vam guru, vi sve to posedujete ako pogledate u sebe. Ako provodite vreme sa sobom, sve znanje će doći. Ne treba neko da dođe i nešto da vam da“. Šta su onda inicijacije, pitam ga. „Inicijacije su kao da vam neko pokaže kurs. Kao kada tražite ulicu i neko vam ukaže kurs, smer. Inicijacije su alat koji nas povezuje sa ultimativnom svešću. Ja pokazujem pravac, ali vi idete dalje sami. Kao poravnanje da nastavite svojim putem“.

Prava duhovnost oslobađa… I dok idemo putem buđenja, susrećemo se sa terminima koji nas često zbunjuju. Šta su svest, savest, svesnost i budnost, pitam. „Savest je imuni sistem uma. Ako uradite nešto protiv svoje savesti, vaš um je pogođen. Svest je stanje buđenja – postajete svesni da ste ljudsko biće, da živite u Srbiji i tako dalje… Biti svestan svoje savesti je svesnost. Svesnost postoji kada ste budni, kada sanjarite i kada ste u dubokom snu. Gustina naše energije je upravo zbog stanja našeg uma. Kada ste budni, shvatate da ste ličnosti i tada um preuzima. Kada bih te pitao: Ko si ti?, a ti odgovoriš da nisi sigurna, onda si u problemu. Ali ako odgovoriš: Ja sam Jasmina – to je posao uma. Tada ne osećate svesnost u potpunosti. Ali u stanju sna, um spava i svesnost se više izražava. Tada radi podsvesni um. To je um koji se ne meša i u dubokom snu čak ne znate ni da li ste muškarac ili žena, da li je prošlost ili budućnost. Tada se vaše baterije pune jer je svesnost maksimalna. Svesnost ima tri aspekta – biti svestan savesti je budnost. Kada ste uvek svesni, savest radi. Što ste svesniji – prošlost, budućnost i sadašnjost nestaju za vas, postaju jedno, jer svesnost nije u vezi sa vremenom. Što ste svesniji, to ste više u vertikalnom vremenu. Zato ljudi predviđaju, postaju jasnovidi, više razumeju, vide stvari sa daljine, ne postoji prostor za njih… Zato svima kažem da je najbolja investicija tokom života – budnost. Ako ste sve više budni – sve ste svesniji. Ako ste svesniji – vaša savest postaje dominantna. Ako vam je savest čistija – povezani ste sa tišinom. Kada ste povezani sa tišinom – povezani ste sa prirodom svoje duše. Kada ste povezani sa svojom dušom – vi ste moćni, vi ste večni. To je prelaz sa postojanja kao čoveka
na superčoveka“.

Šta je vertikalno vreme?
„Vertikalno vreme je apsolutno vreme. Mi i ne razmišljamo o vertikalnom vremenu jer nam nije važno, jer su naša iskustva vezana za linerano vreme. Krećemo se od prvog otkucaja srca do poslednjeg. Ne možemo imati iskustva koja nisu vezana za telo. Moguće je, ali pod uslovom da ništa ne radite, da ste iznad aktivnosti, da ste neaktivni, ne zbog lenjosti, nego da ne postoji upliv karme. Ništa se ne događa jer nema karme. Jedino u tom stanju možete biti u vertikalnom vremenu, kada prošlost, budućnost i sadašnjost postaju jedno. U knjizi Bha-gavad Gita, u 11. poglavlju, Krišna se pokazuje Arjuni kao vertikalno vreme. Svi oni koji je trebalo da dođu i sa kojima je Arjuna trebalo da se bori, već su došli i poginuli. U vertikalnom vremenu sve se već dogodilo.“

VI STE SVE(ST) 

Kako sebi „dozvoliti da budemo slobodni“, pitala sam, nakon što je Mohanđi objasnio šta je stres: „Stres je stanje uma koji se budi i povezan je sa očekivanjima. Ljutnja je povezana sa očekivanja. Ako dozvolite sebi da budete slobodni, nećete biti ljuti. Nećete dobiti ono što um želi, već ono kakvi vi jeste, kakvim ste sebe napravili. Najpre sagledajte sebe. Pitajte se ko ste vi. Jer tako će vas zaobići stres. Kada sagorimo na poslu, u životu, ko ima koristi od toga? Niko. Važno je da budete mirni. Da shvatite da je sve deo vas. Kada pogledam i vidim Jasminu, onda sam odvojen od tebe. Ali ako pogledam i vidim sebe, onda je to povezanost. Ja nisam odvojen od tebe. Ako misliš da jesam, onda prosuđuješ i sve postaje igra uma. Svi oko vas su vaše srodne duše, zato se i nalaze oko vas. I vaše kolege. Šta mislite, zašto radite baš u toj kompaniji, baš sa tim ljudima? Pustite druge. I kada pričaju loše o vama, 30 odsto vaše karme se čisti jer to povređuje ego. Što više delite stvari na dobro i loše, to više um upravlja vama. Pravila vas vezuju, smanjuju vaš prostor kretanja. Mi smo kao tok… Kada radite iz ljubavi, onda ne razmišljate već delujete prema zakonima ahimse, nenasilja“.

Kažu da je Mohanđi guru koji vas pronađe. Pisali smo o njemu 2013. godine. Najbliži saradnici i novinari Sensa magazina su već godinama na njegovim meditacijama, radionicama i satsanzima. Godinu dana pre našeg susreta, desilo se da sam ga sanjala. „Učitelji te zovu“, rekao mi je naš novinar saradnik. Da, susrete duše dogovore mnogo pre nego što se tela sretnu. Nigde nisam žurila, sve se dogodilo u savršenom trenutku, po savršenom scenariju. Taj svesni, logični deo nas nikada ne može da bude toliko maštovit kao život. „Jasmina… gde smo se mi sreli ranije?“, pitao me je Mohanđi kada smo završili intervju. „Nismo se sreli ranije. Sada se vidimo prvi put“, odgovaram kroz osmeh. „Jesmo. Možda prošle godine?“, nastavlja Mohanđi. „Ne“, odgovaram sada već kroz smeh, jer ja znam da jesmo, ali je bilo neko drugo mesto i druga dimenzija. „Nismo se sreli ranije, bar ne ovako.“ Rastajemo se uz zagrljaj. „Ništa ne moramo da dokazujemo svetu. Kada vas niko ne gleda, kada niste pod okom sveta, onda više volite sebe. Želimo da nas vole drugi, a sami sebe ne volimo. Svet će vas prihvatiti ako vi sebe prihvatite. Svet će vas voleti ako sebe volite“, ostaju mi njegove reči u mislima.

Intervju uradila: Jasmina Stojanović (urednica Sensa magazina)
Fotograf: Marko Milović
Uredila: Staša Mišić

Advertisements

Leave a Comment »

RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

Create a free website or blog at WordPress.com.
Entries and comments feeds.

%d bloggers like this: