Svrha života je ispunjenje

October 8, 2017 at 10:31 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Rose Bank Satsang sa Mohanđijem u Kanadi, 23. avgust 2015. (prvi deo)

12039706_960185004039237_5148361302598629480_n

Kako možemo biti smireni kad je društvo ovakvo?  To možete postići tako što ćete biti više povezani sa svojom unutrašnjošću nego sa spoljašnošću.

P: Koja je svrha života i da li je svrha ista za sve?

O: Odgovor zavisi od konteksta u kome se govori. Gledano iz ugla karme, svrha je ista za sve. Što znači – iscrpeti karmu, iscrpeti želje, ispunjenje, sreća. Ovo je suštinski razlog svake inkarnacije. Svako rođenje ima ovu svrhu. Ispunjenje je svrha. Ali to zavisi od aspekta o kome govorimo. Koja je svrha tela? Da oseti Zemlju, da oseti senzacije, da oseti sve što se može osetiti kroz upotrebu tela. Koja je svrha uma? Da doživi senzacije, emocije… Koja je svrha ega? Svrha ega je da održi vaš identitet. Kad ego postane nadmen, on održava svoj identitet na pomalo širi način, 🙂 tako da postaje neprijatan za druge ljude. Koja je svrha intelekta? Znanje, nagomilavanje zananja, skupljanje znanja. Dakle, svrha zavisi od nivoa sa kog govorimo, od nivoa sa kog funkcionišemo.

Koja je svrha duše? Svrha duše je da prođe kroz ovaj proces i da se vrati tamo odakle je došla. To je potpuno oslobođenje.

Svrha svakog života je ispunjenje. Ali se individualne svrhe razlikuju. Moje ispunjenje može biti drugačije od vašeg. Ono zbog čega sam ja došao može biti drugačije od onoga zbog čega ste vi došli. Nikada ne možete generalizovati. 7,3 milijiradi ljudi i sva druga bića su došla zbog nečega. Upravo je to vaša životna svrha. Na koji god put karme da vas sudbina odvede, upravo je to svrha postojanja. Ako tražite svrhu veću od ove, onda ćete možda morati još jednom da se rodite. Svrha nije drugačija. Svrha je upravo ono što danas proživljavate, jer vas sudbina dovodi do nivoa svrhe. Nema sumnje o ovome. To ne možete promeniti. Šta ste, šta ćete biti i šta možete biti, sve je određeno. Odlučeno. Ne možete biti ili raditi nešto drugo. Ne možete biti na drugom mestu. To je nemoguće jer je put sudbine jasno definisan. U tom stanju, vaš put je jasan, vaša svrha je jasna.

Da li je svrha ista sa sve? Ne može biti. Jer tada bi postojala samo jedna osoba. Kada bi svi bili doktori, inženjeri, ili kapetani brdova ili aviona, mislite li da bi život funkcionisao? Imamo veliku raznolikost i ona nam je potrebna.  Stoga, svačija svrha i svačije ispunjenje nisu isti. Slično tome, recimo da sam ovde imao puno posuda sa raznolikom hranom. Svako od vas bi uzeo drugačiju hranu, zar ne? Neće svako izabrati isto. Zašto je to tako? To je zato što svi imamo različita opredeljenja. Takva je naša kreacija. Tako smo stvoreni. Imamo ono što volimo i ne volimo, karakter, konstituciju. Sve se razlikuje. Tako je došlo do stvaranja, a mi smo izabrali isključivo prema našoj orijentaciji. Ne može se generalizovati. Može postojati sličnost, ali nijedan nije potpuno isti. Vi ste vi. Drugi ljudi mogu ličiti na vas, ali oni nisu potpuno isti kao vi. Zato je na ovo pitanje odgovoreno na ovakav način.

Jednostavno rečeno, svrha postojanja je ispunjenje karme, a da li je svrha svih ljudi ista, u tom kontekstu DA, ista je. Ali, da li je ispunjenje isto? Odgovor je NE. Ispunjenje mora biti drugačije.

P: Zbog čega ponekad imamo utisak da nam nešto nedostaje? Imamo porodicu, decu, poslove, ali zašto je tu i dalje osećaj da nešto nedostaje?

O: Postoji nekoliko razloga za to na različitim nivoima.

Vakum

S jedne strane, zamislite da ste evoluirali s nivoa svesti gde ste svoju sreću našli u nekoj od ovih stvari. Zatim ste otišli iznad toga. Evoluiravli ste izvan toga. Jasno ste razumeli ili shvatili da je suština svega igranje uloga. Igrate ulogu majke, žene, poslodavca, ili radnika, prodavca,… Na svakom nivou je igranje uloga i ništa nije stalno. Zato, kad počnete da se povezujete sa onim ko ste vi zaista, što je izvan svih ovih igranja uloga, ponekad se dogodi vakum. Ovo se dešava jer ste navikli na određeni obrazac, i onda se obrazac poništi. Tada ćete doći do saznanja, do svesti da to možda nisam ja. Onda, neko vreme pre nego što zaista uđete u tišinu, može doći do vakuma.

Očekivanje

S druge strane, može biti očekivanja. Zamislite da su vaša očekivanja konstantno osujećena. Na primer, očekivali ste da budete doktor, ali ste na kraju postali učitelj. Želeli ste da se venčate s nekim ko vam se sviđa, ali ste se venčali s nekim drugim. Isto tako, sve te velike stvari bivaju osujećene ili skrenute s puta. Onda dođete do faze gde razmišljate: „Ništa mi u životu ne ide po planu!?” Ovo se dešava jer imamo očekivanja. Ono što ste izabrali pre rođenja je ono što ste dobili. Međutim, možda nećete dobiti ono što ste izabrali umom, jer um možda neće razumeti celu sliku. Ono što mora da se desi desiće se. Ono što biste voleli da se desi, možda se neće desiti.  Još jednom, situacija sa vakuumom se dešava. Verovatno ćete postati iscrpljeni  ili ćete se pomiriti sa celom situacijom.

Ovo možete videti kod životinja pre klanja. Kad shvate da će biti ubijene, neke postanu nasilne i plaču i viču i pokušavaju da se oslobode, dok druge shvataju da će biti ubijene i jednostavno prolaze kroz smrt. Prisutne su obe reakcije. Mi ljudi, takođe, slično funkcionišemo u istoj situaciji. Ili prihvatimo situaciju i nastavimo dalje, ili se opiremo i stvaramo mnogo problema. To se dešava kad se pojavi mnogo emocija. Dolazi do optuživanja. Kad se u potpunosti opiremo onome što se dešava oko nas, u nama, tada dolazi do opiranja. Taj otpor onda stvara bol. Kad se stalno opiremo, život postaje teret emocija. U tome nema pozitivnosti. To je samo kotrljanje emocija u različitim formama.

P: Kako ovo prevazići?

O: Svesnost. Potrebno je da budete svesni. Kad znate da igrate ulogu i da se ta uloga menja u svakom trenutku, i da su iskustva različita, tada počinjete da plutate nad tim.

roles-in-life-time-management

Posmatrajte sebe kako igrate uloge…

To znači da uvek posmatrate sebe kako igrate ulogu. Emocije će ponekad doći i proći. Ništa ne ostaje. Na ovaj način, vi ste stalno povezani sa onim čistim i stalnim u vama, ali u isto vreme ne pogađaju vas privremene stvari. Ono što je privremeno dolazi i prolazi, ono pluta, vi plutate ka tome, ali u isto vreme niste odvojeni od toga. Što znači da to ne mrzite, da se tome ne opirete. Ne postoji ništa u vama što bilo šta blokira. Sve pluta. „U redu, video sam sve ovo, u redu, nije važno. Ja nisam ništa od toga. Mogao bih biti deo toga, ali nisam ništa od toga.” Takva svesnost menja ceo vaš pogled. Tada nema opiranja. Nema bola. Samo kad postoji opiranje, javlja se bol. Ako nema opiranja, nema bola.

P: Uglavnom smo došli iz Indije. Migrirali smo i ostali u Kanadi. Mada, postoji vakuum. S jedne strane, Indija je zemlja puna duhovnosti, koja nikada ne procveta. Ljudi su više orijentisani ka materijalnom aspektu, kad bi trebalo da budu više ponizni, više duhovno orijentisani. S druge strane, ljudi u Kanadi ili zapadnim zemljama su ponizniji i ljubazniji, a ipak ne znaju ništa o duhovnosti. Zašto se to dešava?

O: To je socio-psihološka situacija. Kad ste udaljeni od nečega, onda shvatate njegovu vrednost. Ponekad kad smo zajedno sa nekom osobom, na primer sa nekim u kući, posebno sa starijima, uzimamo ih zdravo za gotovo. Čuvamo ih na polici za knjige (ha ha ha) J Ne brinemo previše o njima. Ali u momentu kad umru, tada osetimo njihovo odsustvo. Na isti način, imamo bliske odnose i drugarstva, ali u momentu kad nas osoba napusti, osećamo da nam nedostaje. Isto tako, većina ljudi ne praktikuje zaista religijska bogosluženja. Pod bogosluženjem mislim na sistematske religije. Ipak, oni su religiozni. Oni toga nisu svesni. Oni samo prate nečiji ritual. „Njegov deda je to radio, njegov otac je to radio, moj otac to radi, ja to radim.” Ali oni ne zanaju da li je to korisno ili ne. Da li za to postoji razlog. Neko bi im rekao da ako se ne mole Bogu, On će biti nesrećan zbog njih. Dakle, pomalo straha, pomalo rutine i aktivnost se nastavlja.

U Indiji se mogu videti mnogi bhakti (posvećenici) koji izvode rituale. To dovodi do averzije kod mnogih ljudi. Koji Bog vas vezuje? Ljudi koji su obrazovani postaviće pitanje: „Kako to da je Bog nesrećan što ja ne idem u hram? Ako Bog zavisi od mene, zašto bih ja bio zavistan od Boga?” Takva pitanja će se pojaviti. Dakle, ovo je pogrešno shvatanje. Ovo je uglavno stvorilo astrološko sveštenstvo. Zajednice stvaraju sve vrste ovakvih stvari: „Ako ne uradiš to, Bog će te kazniti, ili će biti ljut.” Na taj način je kreiran faktor straha kako bi oni mogli zarađivati novac. Međutim, kad zakoračite izvan toga i dođete u drugu zemlju, vidite celu tapiseriju na drugačiji način – strukturu, odgajanje, religijske metode. Tada počinjete da shvatate da je prava Inidija duhovna Indija. Sve što vidite spolja su samo obmane ili maske Indije. Ipak, morate da izađete napolje kako biste videli ono iznutra. Ponekad je to glavna stvar. Mada je možda nećete videti dok ste tamo, kad odete izvan i osvrnete se unazad, kažete: „Pogledaj, ovo je prelepo! Nikada ovo nisam video dok sam bio tamo.” Nostalgija je deo toga. Kad nešto nemate ili kad se ne dešava, u tom momentu osetite: „O, ovo je veoma važno.” Svaki put je tako.

Krajnji cilj osnovne hinduističke tradicije je oslobođenje. Kad biste morali da sumirate tradiciju Hinduizma u jednu reč – to bi bilo OSLOBOĐENJE. Za sve aspekte, bilo da je u pitanju aspekt tantre, rituala, veda, upanišada,… šta god od toga da uzmete, kraj priče je – BUDITE OSLOBOĐENI. „Budite oslobođeni” znači da treba da budete oslobođeni u ovom trenutku, ne kad umirete. U trenutku smrti ne možete garantovati oslobođenje. Treba da budete oslobođeni upravo sada. Svaki aspekt – puđa (*puja=ritul u čast bogova), ritual, znanje, svaki aspekt bhakti,… sve je usmereno ka, sve je jednako oslobođenju. Ipak, kad ste zaokupljni ovim relgijskim aktivnostima, možda nećete znati da je razlog za to sledeći. Bilo da izvodite šrad (*shraddha = ceremonije i rituali za pokojnike), puđu ili obavljate venčanje, mantrate,… sve govori o upotpunjenju, oslobođenju – „Neka ovaj aspekt bude upotpunjen.” Dakle, ovo važi za svaki aspekt vašeg postojanja, bilo da je u pitanju bramačarija, grihastha ili vanaprastha, svaki nivo. Vanaprastha ne znači da treba ići u šumu. To znači odvojenost od svega što vas okružuje. Tako se u svakom aspektu kaže: „Neka bude upotpunjenje i ispunjenje tako da budeš oslobođen.”

Ako sve, kao na primer roditeljstvo ili jedenje, uzmete kao oslobođenje, onda živite život kao pravi Hindu. Hindu znači “Ha” je Sunce, a “Indu” je Mesec. Zajedno znače Hindu. Vaša toplota i hladnoća su u suštini ujedinjene, vi ste Hindu tj. vaši ida i pingala nadiji su u potpunom redu. Oni rade svojim punim kapacitetom. Tako da su vaše strane sunca i meseca, muška i ženska strana zajedno, vi ste u balansu. Ovo su aspekti Šive i Šakti . Tada ste Hindu. To nije religija. To je stanje. HINDU JE STANJE, NIJE RELIGIJA. Jednom kad to shvatimo, otići ćemo izvan svih rituala. Tada neće postojati strah, jer je neustrašivost naše stanje. Ne možemo imati strahove. Čega se to plašimo? Nema čega da se bojimo. Gde postoji strah ili nesreća, ili nesigurnost, tu je nerazumevanje. Ako ste zaista povezani sa Bogom, ako je vaš put oslobođenje, svaki momenat je ispunjenje. Ne može biti više  ničega, jer je sve drugo obezbeđeno – vreme, mesto, situacija, razumevanje, inteligencija, telo, um, intelekt. Sve je obezbeđeno kako biste dostigli ispunjenje svakog momenta, bilo da je to dobro ili loše.

Vraćam se na vaše pitanje. Kad ste u svojoj zemlji, više brinete o gasnoj boci, cevima, električaru, munjama, gromovima, zemljotresima… svim tim stvarima. Međutim, kad niste tu, uopšte ne gledate na te stvari. Gledate lepšu stranu toga – predivnu zemlju, predivnu kulturu, tradiciju oslobođenja… Ova tradicija oslobođenja se ne dešava na mnogo mesta. Neki ljudi su me pitali: „Zašto ima toliko majstora u Indiji?” Rekao sam: „Stvara ih okruženje.” Okruženje daje mogućnost za to. Na mnogim mestima morate da pravite kompromise da biste bili u društvu. Ne možete da budete slobodni. Kako se onda možete izraziti? Postojali su veliki majstori u svakoj zemlji, u svakoj zajednici, ali su oni svi morali da prave kompromise sa tadašnjim ministrima ili kraljevima ili religijom. Ljudi koji su stvorili religije su bili prosvetljeni. Oni su bili iz visokog reda. Međutim, oni koji su interpretirali to kasnije, nisu bili iz visokog reda. Veliki majstori koji su vodili ljude kroz život su bili moćni. Oni su tačno znali šta govore. Pripadali su visokom redu. Međutim, kasnije, drugi su koristili njihova učenja, ali sa drugačijom interpretacijom i koristili su učenja kako bi vezali ljude. Filozofija Fridriha Ničea je bila dobra, ali ju je Hitler iskoristio u druge svrhe. Možete li to kontrolisati? Upravo tako se svime manipuliše.

Neko me je pitao: „Mohanđi, možeš li garantovati da će ono što podučavaš ostati posle tvoje smrti?” Rekao sam: „To ne mogu čak ni sada garantovati!” (smeh) J Šta ljudi pričaju o mom učenju ja ne znam. Interpretacije se menjaju kroz um. Um pokupi ono što želi, i to upotrebi. Kako to mogu promeniti? Kako to mogu kontrolisati? Slično tome, reči koje koristimo mogu biti ili pogrešno ili ispravno protumačene. Ako se sećate, poslednji put kad sam bio u Kanadi jedna osoba me je pitala: „Rekli ste da je duša već oslobođena. Zašto onda govorite „dobra duša”?” To se samo tako kaže. To nije bukvalno, ne idete dublje i ne kažete „tvoja duša”. Ne misli se na to. „Dobra duša” znači dobra osoba. Dakle, razumevanje se menja sa rečju, ponekad to koristimo kako bismo nešto predstavili…

Pričao sam sa jednim svecem za vreme Kumba Mele. Držao sam predavanje i tu je bilo raznih duhovnih svetaca.  Pitao sam ih: „Zašto se svi ljudi ujedinjuju? Koja je svrha toga?” Svrha da se bude u društvu, ma koje da je veličine, jestw podizanje svesti ljudi. Prema tome, ako se ne brine o svom imenu, slavi, novcu, poziciji, bilo čemu, svi mogu biti zajdeno i jednostavno podizati svest društva. Mnogi od njih se ne okupljaju zajedno  jer su na različitim putevima. Međutim, ako je vaš jedini cilj podizanje svesti društva, svi mogu biti zajedno! Sve religije mogu biti zajedno! Iako religije u današnje vreme dele ljude zarad novca, moći, pozicije. Kako onda dostižemo oslobođenje? Ono što se svugde desilo je to da su politika i kultura postale pohlepne. Svugde, ne samo u Indiji. To se reflektuje. Vreme se odražava na svakom mestu. Znaci vremena su pohlepa, pokoravanje, posesivnost, posedovanje i vlasništvo.

Govorio sam o vlasništvu, o tome kako roditelji poseduju svoju decu. Kakvo vlasništvo vi imate? Deca su izabrala svoje roditelje. Roditelji nisu izabrali decu. To nije kao kad odete  u supermarket i birate. To su deca koja biraju roditelje. To verovatno nije svestan izbor, ili možemo reći da je prarabdha (*prarabdha karma = deo sanchita karme, skupina prošlih karmi koje su spremne da se iskuse u sadašnjem životu) uticala da se to desi. Međutim, istina je da mi uopšte nemamo kontrolu nad njima. Oni su došli sa agendom, oni su iskoristili deo vas da bi došli na svet radi svog sopstvenog zadovoljenja. Slično tome, mi nemamo apsolutno nikakvu kontrolu ni nad kim. Nemamo čak ni kontrolu nad svojim sopstvenim umom. Ne znamo šta ćemo misliti sledećeg momenta. S obzirom da je situacija takva, šta mi onda uopšte kontrolišemo? Ljudi menjaju svoja mišljenja, svoje ponašanje, društvo se menja, zemlja se menja,… govorimo o toliko promena. Ni nad čim od toga nemamo kontrolu. Na taj način, gubitak vrednosti je uticao na sve, čak i na filozofije. Zato kažem da svaka Juga ima svoj ukus – vreme Rame, vreme Krišne, vreme u kome živimo. Svaka Juga, svaka era ima drugačiji ukus. Dakle, mi proživljavamo ukus Kali Juge gde je podmićivanje normalna stvar. Ljudi podmićuju bez ikakve savesti. Tako to ide.

Indija, biti indijac, Bharat, to je kombinacija Bha (Bog) i rat (ljubav). To je neverovatna zemlja, ali vam je ponekad potrebno da odete iz nje da biste to videli.

mohanji-quote-if-you-are-truly-connected-to-god

Ako ste istinski povezani sa Bogom, ako je vaš put OSLOBOĐENJE, svaki trenutak je ispunjenje. – Mohanđi

Sudbina naspram slobodne volje

P: Ako postoji slobodna volja, kako to da postoji sudbina koja je predodređena? Ako možete izabrati u svakom trenutku da li ćete ići levo ili desno, kako je onda to već predodređeno? Da li su i sva ta skretanja s puta koja napravimo takođe izabrana?

O: Ono što ste ugovorili pre nego što ste izabrali ovu inkarnaciju je slobodna volja. Pre nego što ste se manifestovali u materici vaše majke, već ste to kupili. Pošto je cena bila inkarnacija, izbor je bio 100% slobodna volja. Pre nego što ste doneli odluku o manifestaciji ili inkarnaciji, morali ste da napravite plan o tome zašto idete na Zemlju. Ovo je bilo odlučeno na astralnoj ravni. Pitanje je bilo: „Zašto idete?” Vi ste rekli: „Imam puno toga da uradim. Puno iskustava me čeka.” “U redu, u tom slučaju, napravite plan koliko godina ćete živeti, gde ćete živeti, šta ćete iskusiti, s kim ćete živeti, ko su ljudi koje ćete sresti, koju vrstu iskustava ćete posmatrati.” Sve je određeno. Jednom kad se odredi i kad se zaključa, spremni ste za inkarnaciju. Raketa je spremna. Tada se manifestujete. Od tog trenutka tj. od trenutka rođenja do trenutka smrti, to je izabrano. To je deo sudbine. Na sanskritu to zovemo prarabdha. Prarabdha je nepromenljiva.

Tada su u vašem celom aspektu, vaše telo, um, intelekt i ego jedna mešavina. Vi ste mešavina ovih stvari. Takođe, postoji deo koji se naziva duša. Ovaj „čovek” ima potpunu slobodnu volju. On može odlučiti: „Ja odlazim.” I napustiti telo – završeno! „On” može napustiti telo i otići ali „on” to ne radi. Zašto? Zato što sporazum glasi: „Nastaviću do kraja.” To znači da smo pristali na putovanje. „U redu, poći ću s tobom”, duša dalje govori. Ali duša definitivno ima 100% slobodnu volju govoreći: „Bila sam na ovom putovanju preko hiljadu života, sad je vreme.” Zbog toga vas duša gura ka oslobođenju govoreći: „U redu, samo posmatraj i slušaj. Idi meditiraj negde. Odvoj se od svog ovog haosa. Prošao si kroz ovo mnogo puta.” Ali mi to ipak ne znamo jer smo ta vrata zatvorili pre nego što smo došli ovde. Ne znamo šta se dogodilo u našim prošlim životima i šta je iniciralo novo rođenje.

Međutim, duša zna jer je duša to iskusila. Duša je sveznajuća. Ona je sveobuhvatna i takođe je povezana sa Vrhovnom Svešću, tako da zna. Duša vas gura: „Idi ovde, pogledaj.” Kad se to desi nekoliko puta, tada svesnost počinje da raste i vi shvatate: „O, ovo je samo uloga. Bio sam idiot, nisam znao. Mislio sam da je sve to stvarno. A ništa nije trajno. Sve je privremeno. Emocije su privremene, ljudi su privremeni, situacije su privremene, vreme je privremeno,… O, moj Bože, sad shvatam da treba da se uhvatim za ono trajno.” Jedini trajni saputnik je vaša duša. Tada  počinjete da slušate dušu i pitate: „O, molim te, reci mi nešto.” Onda vas duša vodi do pravih odgovora, do pravih mesta. Zatim postajete bliži svojoj duši. Što znači da počinjete da gledate unutra. Kad počnete da gledate unutra i da se povezujete sa svojom dušom, dobićete prave odgovore, prava uputstva, pravo vođstvo. To je momenat kad život počinje da se menja. Tada je sve na procesu. Momentalno ćete početi da se udaljavate od svega što nije stvarno, i počećete da birate ono što je stvarno. Tada svi gurui i velika ogledala ulaze u igru. Oni vam daju celokupnu sliku, vašu ogoljenu sliku. „Ovo si ti. Sve ono što si smatrao da jesi su maske.” Oni uklanjaju sve maske. Ovo si ti. To je momenat kad vi u stvari počinjete da vidite sebe.

Svrha svakog velikog majstora je da bude savršeno ogledalo društvu, ljudima. S obzirom da su savršena ogledala, oni prikazuju vaš odraz samo u momentu kad u njih gledate. Ovako je Baba rekao: „Vi gledate u mene, ja gledam u vas.” Samo u tom trenutku. Inače, niko vam neće staviti hranu u usta, ne postoji kašika za hranjenje. Oni vas vode do hrane govoreći vam da ste dobrodošli da je uzmete, da ste dobrodošli da je odbijete i onda – odraz. Shvatate: „O, ovo sam ja! Druge stvari nisu važne.” Na taj način, životni stil postaje bez nasilja, bezuslovna ljubav, i tada pročišćenje postaje snažno. Nećete biti zainteresovani ni za jednu nasilnu aktivnost i vaš jedini izraz postaće saosećajnost. Onda iznutra postajete svetac, bilo da ste grihastha (okupirani domom, porodicom) ili da ste se svega odrekli. Postajete svetac iznutra. Tada je to brz napredak.

Sledeći korak je oslobođenje. Oslobođenje se već dešava u vašem životu jer se odvajate od svega što je nestvarno. Onda dolazite unutra i vidite stvarno, venčavate se sa stvarnim, i promena se momentalno dešava. Drugi ljudi će to bolje i lakše primetiti, jer pomišljaju: „Ova osoba je poludela! Ne reaguje na uobičajene tračeve. (smeh) 🙂 Šta se to dešava? U redu, hajde da ga ostavim na miru.” Zato sam juče rekao da ako vas neko vređa i vi ne reagujete, iznenadiće se. Uobičajena stvar je da uzvratite uvredama, zar ne? Ali to se ne dešava. Oni prestaju. Koga ćete nazvati idiotom? – Osobu koja je normalna, zar ne? Ako ste potpuno sigurni da je osoba idiot, nećete ga tako nazvati jer on to ne bi znao. (smeh) 🙂 Ako reakcija nije kakva bi trebalo da bude, društvo je iznenađeno. Društvo ne može da razume ljude sa uobičajenim problemima. Kako onda možete biti smireni kad je društvo takvo? To možete učiniti tako što ćete više biti povezani sa svojom unutrašnošću nego sa spoljašnjošću. To je poenta.

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela i uredila: Staša Mišić
Lektorisala: Tijana Sladoje

Advertisements

Leave a Comment »

RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

Blog at WordPress.com.
Entries and comments feeds.

%d bloggers like this: