Jedan dan u Širdiju s Avadutom

June 2, 2017 at 7:08 am | Posted in Uncategorized | 1 Comment

Razgrnuo sam zavesu u svojoj sobi u novootvorenom hotelu Đivanta u Širdiju. Verovatno sam prvi gost u toj sobi. Ovde sam povodom svečanog otvaranja dva restorana: Madhuban  i Ahimsa Vegan . Sviće zora. Kasnim sa ustajanjem. Kasno sam otišao u krevet, jer smo prilično kasno stigli i prijavili se u hotel. To definitivno nije opravdanje što sam se kasno probudio. U stvari, nikakvi izgovori nisu dozvoljeni na našem putu. Kad god da legnemo,, buđenje i ustajanje treba da se poklapa sa večnim SUNCEM. Telefon je zujao. Otvorio sam Pandorinu kutiju. Proveravanje telefona ujutru nije dobra ideja. Vreme nestaje ispred raznih poruka iz celog sveta. Iznenada, setih se reči Sai Babe: „Ja sam sam. Nemam svoju porodicu. Nemam rođake ili tzv. prijatelje. Nemam ni ženu ni decu. Nemam imetak, novac ili kuće. Nemam ništa da čuvam od lopova. Ipak, Maja me stalno testira i vreba me.” Šta onda sa onima koji imaju sve gore navedeno? Biti istinski duhovni gazda nije mala stvar, posebno ako imate neke veze sa svetom oko vas. Većina ljudi neće razumeti ovu istinu i zahtevaće sve više i više od vas.

Šri Mohanđi

avaduta-nadananda

Posle kraćeg vremena, posle jutranjih obaveza, bio sam spreman za spoljašnji svet. Čulo se zujanje mog telefona. Jedan momak sa zapada: „Mohanđi, rekao si da će svaki Višvamitra (*Vishwamitra = prijatelj sveta) morati u životu da odsluži svoj deo prema Menakasi (*Menakas = jedna od najlepših božanskih nimfi) pre večnog dobitka. Molim te objasni.” Odlučio sam da na to odgovorim pre nego što pređem preko u susednu sobu gde je odseo Avaduta Nadananda. Odgovorio sam: „Osoba mora da iscrpi sve karmičke mreže pre nego što postane potpuna. Menaka predstavlja iskušenja zemaljskog postojanja, a to ne mora nužno da bude žena. Sve mora da dođe i prođe. Sve se mora desiti. Šta god da mora da se dogodi u jednom životu, dogodiće se u određeno vreme. Ovo je igra dualnosti zemaljskog postojanja. U ovome ne postoji dobro i loše. Usponi i padovi su deo života. Nema ponosa u usponima ili razočaranja u padovima. Posmatrajte i jedno i drugo sa jasnoćom i staloženošću. Gledajte šou iz perspektive projektora. Svaki Višvamitra će voditi svoju Manakas bitku da bi doživeo kako sreću, tako i tugu povezanu s njom.”

Većina stvari u životu se ne može izbeći. Kada izaberete da u svim okolnostima dajete samo ljubav, moraćete da se suočite i uhvatite u koštac sa višestrukim fazama i licima dualnosti postojanja, sa svim obmanama života. Sa borbom između onoga što volite i onoga što morate da uradite. Na duhovnom putu, sve je u onome što morate da uradite, potpuno ignorišući ono što volite da radite koje nema nikakvu vrednost s obzirom da uvek potiče iz koreografije uma. Sa ovim jutranjim mislima na umu, željan da vidim Avadutu Nadanandu, sveca bez ikakvih pretenzija, išao sam ka vratima.

Voljeni Guruđi – Avaduta Nadananda

Ljudi su se već okupili na podu oko njega. On je sedeo leđima okrenut prozoru. Kada sam ušao, ljudi su se pomerili sa strane kako bi mi napravili mesta da uđem. Guruđi, kako ga svi sa puno ljubavi zovu, mi je dao znak glavom: „Dobro došao, Mohanđi.” On je ponizan, jednostavan, direktan i krajnje, opipljivo pun ljubavi. Njegova ljubav je nepogrešiva. Kleknuo sam dole ka njemu iz poštovanja i ustao da ga zagrlim. Grljenje sa njim je stapanje sa njim. Njegova energija je majčinska. Kad je potrebno, strog je i oštar, a u suprotnom pun ljubavi i nesebičan. Nikako ne toleriše izdaju gurua ili tradicije. Reaguje snagom Majke Durge prema onima koji varaju, kradu, izdaju ili u životu čine neetičke stvari. On je jednostavan i suština čiste ljubavi prema onima koji pate i koji su bespomoćni u svetu. Svoje učenike voli kao majka. On peva i igra, iako boluje od petog stadijuma raka pluća. Niko ne bi  ni pomislio da njegovo telo trpi toliki bol, iako njegov um uopšte ne pati. Za njega je ceo život žrtvovanje, i to često za one koji to ne zaslužuju. On nikada ne pokazuje stanje svog tela ili svoje svesti, ali nikada ne dopušta da dobri posetioci odu praznih ruku bez njegove milosti. Međutim, ako neko pokuša da se pravi pametan i da ga nadmudri ili ga laže, ta osoba će izgubiti čak i ono što je imala. On ima  tinejdžersku energiju. Odmara se samo nekoliko sati svaki dan i nastavlja da radi za dobrobit siromašnih i bespomoćnih. On štiti svoje učenike. On kaže: „Čak i ako napustim ovo telo, biću na zemlji i radiću kao što sada radim bez promene narednih 300 godina. Biću jednako opipljiv kao što sam i sad.”

avaduta-nadananda1

Sveti spisi kažu da će onaj ko izda svog grua ili ga se odrekne morati da uzme brojne živote, počevši od materice najnižeg nivoa, pre nego što se vrati u ljudsko rođenje. Drugim rečima, on mora da ponavlja kompletan ciklus evolucije kroz oko 845 000 materica dok ne uzme sledeće ljudsko rođenje. Bog Višnu kaže Mudracu Naradu: „Ako neko uvredi mene ili moje ime, ja mu oprostim. Ako neko uvredi svog gurua ili njegovo ime, čak i ako mu Guru oprosti, ja neću.” Ovaj aspekt možemo videti u onome što pokazuje Avaduta Nadananda. Jedna osoba mu je prišla zbog inicijacije. On ga je pitao da li je dobio inicijaciju od nekog drugog. Rekao je da je dobio inicijaciju od četiri različita majstora pre nego što je došao kod njega. Nadananda je pobesneo. Zatražio je od njega da momentalno ode. Rekao je: „Za onog ko ne može da poštuje svog gurua nema mesta u mom svetu.”

avaduta-nadananda3mohanji-1281

U ovom kontekstu, mali osvrt unazad…

Bio je početak marta 2016. Trebalo je da započnem svoje putovanje po zapadnim zemljama i Južnoj Africi. Čekao me je grozničav raspored, a pre puta bilo je i drugih programa u Indiji. Guruđi me je pozvao da dođem na inauguraciju Ugadi u Kurnolu. Njegov poziv je zapovest. Moji bliski pratioci i ja otišli smo u Kurnol na jedan dan. Dok je nekoliko nas sedelo dole sa Guruđijem i pričalo o raznim stvarima, došao je jedan pas. Guruđi je pokazao veliku ljubav prema tom psu. Mene je, takođe, „upoznao” sa njim. Potapšao sam ga, a on je delovao veoma srećno u našem društvu. Guruđi je rekao: „Mohanđi, on se u ovom životu zove Sudhir. U prošlom životu bio je Sudhirananda. Zavetovao se na samoodricanje. Međutim, nije uspeo da bude lojalan prema svojim praksama i guruu, i postao je pas u ovom životu. Ponovo me je sreo i ja ću mu povratiti ljudsku formu u sledećem životu.” Ovo može zvučati kao bajka. Ali, video sam mnoge takve slučajeve stanja Joga Brašte (*Yoga Bhrashta = pad u nemilost) u svom kratkom iskustvu u duhovnim područjima ove inkarnacije. Glavni razlog za to je izdaja svog gurua. Guru ne mora da bude guru koji nas je inicirao ka nekom putu ili praksi. To bi čak mogla da bude jedna osoba ili ličnost koju mi smatramo za svog gurua čak i u umu. Jednom kad nekoga uzmemao za svog gurua, čak i samo jednom, treba da ga poštujemo i odajemo počast njegovom imenu i formi. Ako u tome ne uspemo iz bilo kog razloga, možemo skliznuti sa puta evolucije svesti. Potrebna su mnoga rođenja u raznim matericama da bismo dostigli ljudsko rođenje. I potrebna su razna ljudska rođenja da bi se evoluiralo od stanja „životinja – čovek” do stanja „čovek – čovek”. Obično je potrebno mnogo više rođenja da bi se postao „dobar – čovek”. Zato, nikada nikoga ne smemo osuđivati, kritikovati, skandalizovati ili izdati, a kamoli svog Gurua, čak i ako je guru dobar, loš ili ružan. (Knjiga Bahgawatham ovo detaljno objašnjava.) Uzmite onoliko vremena koliko vam je potrebno da nekoga prihvatite kao svog gurua. Uzmite dosta vremena. Jednom kad prihvatite, neka vaša odanost uvek bude čvrsta i stabilna. Ovo je bila osnovna lekcija  koju je pas Sudhira davao ovom svetu svaki dan samim svojim postojanjem, kao primer pada u nemilost.

fb_img_1433450186181

Zanimljivo je što je bilo puno ljudi oko nas kada me je Guruđi upoznavao sa psom,  ali niko to nije video ni fotografisao. Ovo sam saznao kada sam tražio slike sa ovog događaja. Niko se toga ne seća. Pričao sam sa Guruđijem i on je rekao da ne može svako da vidi određene nivoe suptilnosti. Ovaj događaj je bio stvaran i ovaj susret je imao dublje suptilno značenje, i zato ga niko drugi  nije video. Takođe je pomenuo da je sve atomski orijentisano. Moguće je povećati i smanjiti gustinu kao i promenu forme po želji, kada osoba menja svoj nivo funkcionisanja sa mentanle ka duhovnoj osnovi.

yogabrashta

Mogu postojati različita stanja Joga Brašte (pada u nemilost)

Ovo ovde navodim kako bi čitalac mogao da razume svest avadute koji nikada ne toleriše nepravdu prema drugima, čak i ako su mnogi možda bili nepravedni prema njemu, a kroz njegovu izvanrednu autobiografiju znamo da jesu.

Ponovo Širdi…

Nadananda je dao kratko obaveštenje o projektu vezanom za služenje koji radi zajedno sa fondacijom Ammucare, i rekao  da je zadovoljan i srećan što se udružio sa njima. Ovo je ozarilo Sakšino lice koja je slušala naš razgovor zajedno sa ostalima. Poslednje četiri godine, ona vodi Ammucare koji je u 2016. počeo da učestvuje u  nekim od Guruđijevih projekata u okvru svojih mogućnosti. Svaka organizacija ima svoja ograničenja. Zahtevi su uvek veći nego sredstva. Ovo je manje više slučaj u svakoj zakonski regulisanoj dobrotvornoj organizaciji.

Guruđijevi autobiografski radovi će biti objavljeni na međunarodnom nivou pod nazivom Autobiografija jednog Avadhute. Ugovor je potpisan između mene, u ime Mohanđi Fondacije, Ramešđija, u ime Ashraya Trust, a overen je i odobren od Avadute Nadanande lično. Ova knjiga će uskoro biti objavljena na globalnom nivou u štampanoj, digitalnoj i audio verziji preko Mohanđi Fondacija širom sveta. Verujem da ukus istinske duhovnosti treba da dođe do ruku svakog tragaoca za istinom. Knjiga je jedna iskrena i direktna priča o jednom neverovatnom i često nemogućem putovanju, u koje se uprkos svemu upustio jedan odlučan čovek i postigao nešto što je verovatno bilo nezamislivo za jedan životni vek. Ovo nije besmislena knjiga. Verujem da ima snagu i mogućnost da probudi istinu u svakom čitaocu kao što je to u svetu učinila knjiga Autobiografija jednog jogija od 1950-tih na ovamo. Ovo bi bio klasik modernog doba.

avaduta-nadananda4

Posle potpisivanja ugovora za izdavanje Guruđijeve knjige

Pre nego što smo krenuli u obilazak Širdija, dok sam pričao sa Guruđijem, rekao mi je: „Mohanđi, trebalo bi da ti i ja sami prošetamo ulicama Širdija. Možeš li odvojiti malo vremena za to?” Rekao sam: „Guruđi, tvoja želja je za mene zapovest. Smatraj da je to urađeno.” Tako smo ubrzo posle doručka, Guruđi i ja krenuli u šetnju prema hramu Sai Babe, Dvarakamai i Samadi Mandiru. Rekao je: „Nećemo ulaziti u Samadi Madir. Oni koji nas moraju sresti, srešće nas ovde na ulici.” Hodali smo naizgled besciljno, ali sam pretpostavljao da je Guruđi imao određeni razlog zbog kojeg je samo mene vodio svetim ulicama Širdija. Dok smo zajedno šetali, rekao je: „Mohanđi, pogledaj kako hiljade i hiljade ljudi danas jede hranu u ime Sai Babe. Koliko mnogo radnji, restorana, bolnica i škola se izdržava u ime Sai Babe! Dok je Sai Baba bio u Svom telu, jedva je imao nešto da pojede. Retko ko bi mu ponudio hranu ili utočište, izuzev možda šačice ljudi. Ti i ja se danas nalazimo u istoj situaciji. Danas mi možda nećemo imati dovoljno, ali sutra će mnogi uspeti na račun našeg imena. Ljude poput nas, dok su živi, diskriminišu i izdaju, a veličaju ih posle smrti.” Upravo tako! Guruđi je izgovorio živu istinu, možda da bi me probudio u stvarnosti da ne bih očekivao puno razumevanja od savremenika, dok će buduća pokolenja možda znatno bolje razumeti moje postojanje.

Prešao sam u stanje kontemplacije. Vario sam ovu istinu. Poput bljeska, ljudi koji su me pogrešno razumeli i napustili pojavili su mi se kroz slike u umu. U tom momentu, neke reči su se prenele unutar mene: „Oni koji su te napustili niti te zaslužuju, niti ti moraš bilo šta da im daš. Blagosiljaj ih i pusti ih. Oni koji ostanu uz tebe su tu da im daš više. Daj im više.” Da li je to govorio Sai Baba ili Guruđi? Zar je to važno? Istina predstavlja važnost poruke. Ova je bila važna. Šetali smo pored Dvarakamaia u tišini. Iznenada, Guruđi je rekao: „Mohanđi, ne brini. Uvek ću te držati za ruku. Biću s tobom sve vreme. Samo nastavi da radiš najbolje što možeš bez obzira na to šta svet misli o tebi. Mi ćemo te uvek štititi. To ti obećavam!”

Možda me je doveo u svetu zemlju Širdija da bi preneo obećanje od Božanske Majke i Gjan Ganđa (Šambale) koje on predstavlja kao njihov 48. Peethathipathi (vrhovni sveštenik). Ove reči su mi ispunile srce. Obećanje koje nijedna sila na svetu ne može razbiti ili promeniti! Ovo je takođe jasan znak duboke povezanosti i ujedinjenja sa tradicijom Avaduta. Jasan znak postojanja i udela u tradiciji. Tradicija se uvek pojavi da nešto da. Nije potrebno juriti ni za čim na putu duhovnosti. Nastavio je: „Odlučio sam da titulu Brama Riši prenesem na Tebe, Mohanđi, na najznačajniji dan Data Đajanti (*Datta Jayanti = dan proslave rođendana Boga Datatreje (Dattatreya) u Hindi tradiciji). Pripremiću sve što je potrebno. Budi tamo dan pre toga.” Upoznao sam se sa Avadutom Nadanandom dan pre Data Đajantija 2015 godine. Prošlo je godinu dana. Toliko toga se desilo za to vreme. Titula koja dolazi, a nije tražena, suđena je da dođe. Šta god da se dobije je ono pravo. Sve što nam dođe, zarađeno je, verovatno kroz mnoge živote. Ova misao mi je ispunila srce zahvalnošću. Iznenada, još jedna misao mi je prošla kao slika kroz um. „Ja sam običan čovek. Nisam učio rituale, svete spise ili filozofije. Da li sam ja dorastao tako velikoj tituli kao što je ova? A takođe i onoj od vrhovnog sveštenika Gjan Ganđa?” Iznenada, bez pitanja odgovor je stigao od Guruđija: „Ti si Bramariši. To ćemo ozvaničiti za Data Đajanti.”

Guruđi kao majka puna ljubavi…       

m1avaduta-nadananda5

Nemoguće je mešati se u bilo čiju prirodnu karmu, a da se ruke ne opeku bar u nekom stepenu. Nema mnogo majstora koji se mešaju u karmu drugih. Oni nepristrasno svedoče i dopuštaju drugima da je prirodno završe, bez obzira na patnju ili zadovoljstvo njihovih umova. Guruđi se prilično voljno mešao u ozbiljne karme ljudi iznova i iznova, i sve to je preuzeo na svoje telo. Njegovo telo ima višestruka oboljenja, ali mi je rečeno da medicinski izveštaji uopšte NE pokazuju bolesti. On sam mi je rekao da boluje od petog stepena raka pluća i da svaku noć povraća krv. Međutim, za njega nikada ne biste rekli da je pacijent sa rakom, s obzirom da se s nama šali, grdi nas, peva i igra sa svojih 75 godina. On od života pravi potpunu šalu i to s punim pravom. Svaka osoba koja je iscelitelj mora ovo zapamtiti. NE postoji isceljivanje, a da tuđa karma ne dođe na put. Pravi majstori iz čiste saosećajnosti mogu karmu preuzeti na sebe. To smo videli u pričama o majstorima kao što su Sai Baba i mnogi drugi. Ni Guruđi nije izuzetak. Ovo nije ništa drugo do preplavljujuća dobrota. Međutim, ni učenici, a kamoli društvo možda čak neće ni razumeti veličinu njihovog rada. Mnogi ljudi koji su imali ogromne koristi često nezahvalno, iznenada promene tabor. Guruđi mi je objasnio kako su ljudi koje je voleo i kojima je sve moguće dao, samo otišli od njega bez bilo kakvog kajanja ili krivice, i čak su ga i skandalizovali, šireći mržnju prema njemu među ostalima bez ikakvih razloga. „Jedan dan sam im Bog, drugi dan sam im đavo. Nesigurnim ljudima ne treba mnogo vremena da promene svoje mišljenje, jer je njihova povezanost uslovljena.” Rekao sam mu da sam takođe u svom životu veoma često imao isto iskustvo. Mi i dalje nastavljamo da dajemo.

avaduta-nadananda7

Dok je govorio o izdajama od strane najbližih ljudi koje smo toliko voleli i kojima smo dali sve što smo mogli, zasuzile su mu oči. Pitao sam ga: „Guruđi, da li bi trebalo tako da se osećamo? Da li bi uopšte trebalo da osećamo kada ljudi iznevere naše poverenje i zbog toga nas čak  i napuste?” Rekao je: „Zapamti, uzeli smo ljudsko telo. Zato osećaj, kao što bi osećao čovek.” Svako iskustvo treba osetiti do srži, ali ne treba ništa da imamo s tim. To znači – oseti, doživi i nastavi dalje bez mrlje iz prošlosti. Kad smo izašli sa satsanga sa Guruđijem, jedan sagovornik je pitao: „Mohanđi, ti znaš ove stvari. Čuo sam te kako pričaš o nivoima vezivanja i odvojenosti. Zašto si ovo pitanje postavio Guruđiju? Da li si ga testirao?” Rekao sam: „Nikada. Ja ga poštujem. Nikada ne testiram ni jednog majstora, a kamoli majstora Guruđijevog statusa. Zapamti, kad god idem pred majstora, u potpunosti sam učenik. Prazan do srži. Nemam svoj status, osim statusa učenika ili tragaoca za istinom. Kada držim satsang, ja preuzimam drugačiji status, status učitelja ili vodiča. Ni kod jednog učitelja ne smemo ići sa ispunjenom čašom. Treba da idemo sa potpuno praznom čašom i bez ega. Treba da zaboravimo ono što znamo ili ono šta smo, i da se potpuno predamo i kao sunđer upijemo njihove poklone, sa poniznošću i zahvalnošću.”

mohanji-and-nadananda

Nadanandina očigledna ljubav

avaduta-nadananda8

Dok sam u Širdiju šetao sa Avadutom Nadanandom, pričao je o stavu prema služenju. Većina ljudi koji pomažu u dobrotvornim organizacijama na to gledaju kao da čine uslugu. Mi treba da budemo i davaoci i primaoci. Trebalo bi da se oslobodimo ega dok pomažemo i da umesto toga osećamo zahvalnost što smo na neki način bili korisni u ovoj inkarnaciji za ovaj svet.

Sedeli smo na verandi unutar kompleksa u Širdiju. Rekao je: „Nema potrebe da se stoji u redu, gura i vuče i ima daršan od Babe. Oni koje treba da sretnemo, doći će i srešće nas.” Sedeli smo neko vreme. Izrazio je svoje veliko zadovoljstvo u vezi sa udruživanjem njegove organizacije i Ammucare. Rekao je da je pre nego što me je upoznao ovaj posao radio praktično sam i da se sada oseća dobro što se udružio sa mnom i fondacijom Ammucare. Bio sam srećan što je on srećan što je sa nama.

Iznenada je ustao i rekao: „Dođi, Mohanđi. Hajde da prošetamo. Jesi li umoran ili ti je dosta ovog starog čoveka?” Rekao sam: „Guruđi, privilegija mi je i čast. Nikada neću biti umoran od tebe. Zahvalan sam na onome što mi daješ tokom ovog ličnog putovanja. Možda neću ni razumeti šta si mi sve dao iznutra ili kako si promenio moj program. Ali jedna stvar je sigurna, ovo je neverovatno putovanje. Ti i ja. Ovo nije slučajnost,  a verujem i da ima veoma duboko značenje za ovu duhovnu zajednicu, što sam siguran da ću spoznati ili razumeti u godinama koje dolaze. Sve izgleda kao bajka. Naš susret, kasnije udruživanje, kao i događaji koji su nas doveli do ulica Širdija gde zajedno pričamo kao jedna Svest.” Guruđi je rekao: „Uvek ću te držati za ruku. Naša veza je stara ko zna koliko života. Uvek ću te štititi i davati snagu da uradiš više za svet. Tvoja nesebičnost me je privukla. Nikada nećeš imati nikakvih problema u životu. Mi ćemo se za to pobrinuti. Ne treba da brineš o onima koji su te napustili ili izdali tvoje poverenje. Oni su tebe izgubili. Ne brini o onima koji su otišli. Oni te nisu mogli razumeti. Ti ništa nisi izgubio. Oni su tebe zauvek izgubili. Oni koji vide samo našu zemaljsku stranu potpuno će propustiti da vide svest i tradiciju koju mi predstavljamo. Shvati da oni nisu posedovali odgovarajuće kvalitete da bi išli Zlatnim putem Boga Data do konačnog kraja. Ti za to nisi odgovoran. Opusti se i učini više za svet. Ja ću biti sa tobom sve vreme.To ti obećavam.”

avaduta-nadananda9

U okviru kompleksa hramova u Širdiju zaustavili smo se kod hrama Boga Šive, Šani i Ganeša. Videli smo jednog mršavog čoveka sa dredovima na glavi koji je stajao gledajući ka ulazu u hram Boga Šani. Guruđi je rekao: „Evo ga. On je taj koji nas je čekao.” Izvadio je novčanicu od 100 rupija koja je bila umotana u njegovu odeću oko struka i rekao mi: „Daj mu to.” Uzeo sam novac i pošao ka njemu, a kad sam stigao, on se okrenuo i pogledao me. Izgledao je kao lutajući svetac sa dredovima i blistavim očima. Izgledao je kao Nat Sadu. Dao sam mu novac. Uzeo ga je i poklonio mi se. Nastavio je dalje da ide. Uskoro smo napustili hram.

Dok smo se vraćali nazad, Guruđi je ponovo rekao: „Jesi li video koliko hiljada ljudi, dnevno dobija svoj hleb u ime Sai Babe, u današnje vreme. Dok je bio u svom telu, lutao je, ako ne i molio za hranu. Ista je situacija za sve nas. Dok smo u telu ljudi nas ne prepoznaju. Kada ga napustimo, oni će doći na naš grob.” Rekao sam: „Guruđi, većina ljudi koja dolazi ovde, dolazi da bi molila za nešto, a ne da bi zahvalila Babi što se rodio na ovoj zemlji i što je vodio milione. Ako je on molio za hranu u svoje vreme, većina ovih ljudi moli za nešto od njega 100 godina pošto je napustio telo.” Klimnuo je glavom i nasmejao se ironiji života. Rekao je: „Sai Baba je bio 37. vrhovni sveštenik Gjan Ganđa. Ja sam 48. Trenutno nisam dobro. Za mene je vreme da sklonim ovaj ogrtač. Čekam naredbe. Snaga ove inkarnacije će ostati i uvećaće se tokom 300 godina posle napuštanja fizičke forme. Isto je sa Sai Babom. Isto je sa mnom.” Setio sam se izjave Ganešanande Giri: „Želeo sam da napustim svoje telo u Širdiju, ali je Baba rekao: “Idi u Čenai i tamo napusti svoje telo. Tamo ćeš „ŽIVETI”. Zato uskoro idem na jug.” Ovo je rekao kad smo ga sreli u Širdiju u decembru 2015. Takvi sveci koji hodaju zemljom nemaju ličnu agendu. Oni samo slušaju božija naređena.

Povod našeg dolaska, svečano otvranje dva restorana u Širdiju,  Maduban i Ahimsa Vegan  uspešno je završeno sa Guruđijem koji je vodio ceo program uz pratnju Sulake Maharadž i mene. Blagosiljao je poslovni poduhvat i sve nas. Ovo je kratak sadržaj nezaboravnog puta u Širdi, u junu mesecu, 2016.

img_5252

avaduta-nadananda10

img_6025

Om Sai Ram

Mohanđi

P.S. Tekst iznad, Avaduta Nadananda je lično pročitao i odobrio pre objavljivanja. Rekao je: „Sve je savršeno. Nemoj NIŠTA da menjaš.”

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Staša MIšić

Lektorisale: Tijana Sladoje i Jelena Fassbender

Uredila: Jelena Fassbender

Advertisements

1 Comment »

RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

  1. […] Napisao sam blog Jedan dan u Širdiju sa Avadhutom. […]


Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

Blog at WordPress.com.
Entries and comments feeds.

%d bloggers like this: