Mohanđijeva poruka za Guru Purnima 2016

January 12, 2017 at 1:19 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Draga Otelotvorenja Ljubavi,

Namaste!

Na ovaj značajan dan Guru Purnima, opet smo se sreli i diskutujemo o nastupajućoj godini. Prošle godine, pričali smo mnogo o stvarima vezanim za naš život, naše postojanje i holistički pristup našem načinu života. Ove godine, tragamo ili gledamo kako biti “ti” u određenoj situaciji ili nekim drugim stvarima u životu. Postoji mnoštvo različitih emocija koje prolaze kroz život.

Prihvatanje

Ove godine, mnogo sam putovao i upoznao sam mnogo ljudi. Većina njih je došla sa četiri različita ili četiri glavna aspekta (ili njihovom kombinacijom) koji su ih mučili – odnosi, posao, deca i , naravno, nejasnoća u vezi sa duhovnošću. Mislim da je ovo uglavnom vezano za nešto izvan vas. Mnogim ljudima sam govorio: “Zašto toliko gledate spolja? Zašto ne gledate unutra?” Ako provedete manje vremena gledajući spolja a više vremena gledajući unutra, mislim da ćete dobiti sva rešenja unutar vas. Ne treba vam nikakav Guru da vam kaže kakva bi vaša veza trebala da bude, kakav bi vaš posao trebao da bude, kako biste trebali da brinete o svojoj deci, kako da brinete o društvu, kako da se krećete u spoljašnjem svetu. Jer sve zavisi od toga kako možete da se krećete unutar svog sopstvenog sveta, koji se nalazi u vama. Morate naučiti da se krećete u okviru vašeg sopstvenog sveta i ako to naučite, ako ste potpuno zadovoljni i okupirani time, spoljašnji svet vam neće biti važan. Bićete veoma prilagodljivi u spoljašnjem svetu.

Patnja je nusproizvod OPIRANJA. Opiranje situacijama dalje donosi patnju u umu. PRIHVATANJE donosi slobodu.- Mohanđi

Kada počnemo da se poredimo sa drugim stvarima, kada imamo suviše očekivanja od života ili od ljudi, od odnosa, tada će sigurno doći do tuge. Krivimo druge ljude za naše probleme. Nije problem u drugim ljudima već od nas zavisi na kakav način će drugi ljudi reagovati na nas i šta ćemo kreirati u životu. Stvarnosti koje kreiramo u životu počinju od nas. Kako vidimo svet spolja, kako vidimo ljude, kako komuniciramo s ljudima, kako volimo ljude, kako očekujemo od ljudi, šta očekujemo od ljudi, itd. Svi su oni karmička bića . Sve ptice, životinje, drveća, vetar, sunce – sve funkcioniše na bazi darme (dužnosti) i karme (neizbežne putanje života). Kada vam je ovo jasno i kada ste svesni da se sve ovo dešava u skladu sa njima, sa njihovom konstitucijom i onako kako bi trebalo da bude, pogledaćete iznutra i videćete zašto se s tim ne možete složiti, zašto to ne možete prihvatiti. Ako ne možemo da prihvatimo sebe, ne možemo da prihvatimo nikoga.

Osnovno pitanje je – da li smo prihvatili sebe? Da li se sebi dopadate ili sebe volite? Kada ste se poslednji put zagrlili ili kada ste poslednji put pogledali unutar sebe? Sve što u životu želite, leži u vama. Naše izobilje, naša sreća, naša tuga, naš život spolja ili život iznutra – sve je ovde, sa nama, u nama. Ako vam je ovo jasno i ako ste svesni da na ovaj način funkcioniše ceo život, duhovnost će cvetati iznutra sama od sebe. Duhovnost nije nešto što možete dobiti spolja. Spolja možete dobiti samo informacije, možete dobiti vođstvo. Ono što se dešava u vašem životu dešava se iznutra, bilo da je to duhovnost, veze, slaganje, neslaganje, ili bilo šta drugo u životu, to je vaša kreacija. Vi ste kreirali vaše postojanje. Bez vašeg postojanja, život spolja za vas ne postoji. Morate da imate vaše telo, um, intelekt.

SVESNOST je most za prelazak do kompletnosti iznutra. Mi smo rođeni kompletni. Naš um nas čini nekompletnim. Moja i vaša svest su jedno. Uklonite um i gledajte. Potpuno ćete ovo razumeti. – Mohanđi

E sada, zašto um zauzima više prostora nego bilo šta drugo? Ovo je pitanje koje sebi treba da postavite. Zašto je moj um tako kritičan, zašto se poredim? Zašto toliko stvari osećam tako intenzivno? Šta je uticalo da te emocije dođu do mene? Šta je nateralo te ljude da dođu do mene? Postoji nešto u nama što privlačimo ili što je privuklo sve te stvari. Dakle, ovo je jedna osnovna stvar koje moramo biti svesni. Prihvatite sebe. Potpuno, čvrsto, s ljubavlju, prihvatite sebe. Onda prihvatite svet spolja, i čak, i ako prihvatite ili odbacite svet, svet će biti isti. To je vaša mentalna konstitucija ili zadovoljstvo, ili vaš osećaj da: “E, zato što sam to odbacio, nestalo je.” Ovo je samo iluzija. Ništa nije nestalo. Sunce još uvek izlazi, zvezde još uvek sijaju. Bez obzira da li smo mi živi ili ne, to će se nastaviti.

Šta onda možete dati svetu? Šta ste dali svetu? Minimum koji možete dati svetu – kad se ujutru probudite, budite sveži, okupajte se, mantrajte ili meditirajte, i onda idite i smešite se svetu. Možete dati lep osmeh svetu i svet će se bolje osećati, ili će se vama činiti da je svet bolji. Isto tako, imate ruke. Pomažite bezuslovno. Ništa ne očekujte, samo pomažite. Tada je svet bolje mesto. Imate noge. Hodajte radi drugih. Hodajte nesebično. Hodajte radi mira drugih. Imate svoje srce, neka kuca za služenje drugim ljudima. Služenje je pročišćavanje. Kada nekome bezuslovno služite, bez očekivanja, to vas pročišćava. To utiče da budete podesniji za višu frekvenciju, za višu svesnost. Sve u svetu je povezano sa energijom, frekvencijom, materijom kao i energijom koja čini materiju (koja je nagomilana energija) – energija i frekvencija. Jer, što višu frekvenciju dostignete, veća vam je mogućnost da izbalansirate svoj život. U životu je sve stvar balansa. Šta balansirate u životu? Balansirate svoju konstituciju, svoj karakter, svoje telo, svoj um i svoj intelekt. Sve balansirate kako biste mogli da iskusite život bez bilo kakvih smetnji. To je tok. Vi tečete.

Služenje sa ispravnim stavom – Stav služenja sebi

Sad kad smo već pričali o prihvatanju i rekli šta možete da date svetu – osnovna stvar je biti milostinja ili služenje. Neću čak ni koristiti reč milostinja, jer “milostinja” ponekad može da ima negativnu konotaciju. Zašto je to tako postalo? Uglavnom zato što kad god govorimo o milostinji, postoji onaj koji daje i onaj koji uzima. Kad pomislite na milostinju, ne bi trebalo da bude ni onog koji daje ni onog koji prima, jer ste sve vi. Kao što imate svoje ruke, noge i stopala, svaki organ akcije i svaki organ percepcije u svom sistemu, sva bića spolja su takođe deo vašeg sistema. Možda nećete imati utisak da su neki od njih deo vašeg sistema, ali oni su kao drvo i biljke i zemlja i vetar i mesec i sunce. Sve je povezano s vama kroz različite frekvencije.

Služenje je jedna vrsta predaje gde se osećate blagosloveno što možete da služite drugima. To je ispravno služenje.  – Mohanđi

Zato kad nekome služite, služite sebi. Molim vas budite svesni ovoga. Razmislite o ovome. Dobro promislite o ovome. Vi ništa ne radite radi drugih. Radite to radi sebe. Nešto možete raditi samo radi sebe. Ukoliko mislite da to činite zbog drugih ljudi, shvatite da iznutra postoji neznanje. Vi nikome ne činite uslugu. Ustvari, vi sebi činite uslugu, ako je to usluga. Inače, radite samo nešto što volite da radite da biste se osećali srećno. Kad služite ljudima, neka to bude sa ovim stavom. Vi ste srećni, vi se osećate odlično, vi se osećate bogatije zato što delite. Kad god nešto delimo, to raste u nama i otklanja blokade. Kad služite hranu, izobilje hrane dolazi u vaš život. Kada nešto služite punog srca – vreme, prostor, ljubav, šta god da imate – to donosi sve više i više takvih stvari u vaš život. Vi doživljavate izobilje, jer ga delite.

Kada ga ne puštate, postajete kao Mrtvo more. Reka dovodi vodu u Mrtvo more ali ona ništa ne stvara od Mrtvog mora. Mnogi ljudi su takvi – jalova zemlja. Toliko stvari im dolazi, ali oni ništa ne daju zauzvrat zemlji. Oni žive i umiru. Svet nema ništa s njima. Možda oni imaju mnogo toga sa svetom, ali svet nije ništa dobio od njih. Da li želimo da živimo tako? Zbog čega smo ovde? Svaki momenat može biti služenje. Možemo nekome pomoći. Ne možete svakome udovoljiti. Ne pokušavajte da udovoljite ljudima, ali služiti prema svojim kapacitetima je definitivno vaš poziv. To možete učiniti.

Sve ove godine smo uzimali mnogo od sveta. Naše sebično postojanje zbog zadovoljenja sopstvenih potreba uopšte nije pomoglo svetu. Sebično smo uzimali od Zemlje mnogo više nego što smo davali zauzvrat, a još smo se i žalili. Razmislite samo na trenutak, čime smo uzvratili svetu? Ako do sada niste ništa učinili za decu majke Zemlje, vreme je. Krajnje je vreme. Ovo je zaista poziv da se probudimo! – Mohanđi

Poređenje – Prestanite da se poredite

Univerzum je naporno radio da bi stvorio jedinstvena bića, a vi hoćete da budete kao neko drugi. Nemoguće! Univerzum je tako programiran da svako biće kreira na jedinstven način. Sve individue su jedinstvene. Svako je jedinstven. U tome je lepota stvaranja. Ako izaberete da se poredite sa drugima, to je nerazumevanje. Ne možete biti neko drugi. Neko drugi je neko drugi. Oni imaju svoje slabije i jače strane. Zapamtite – niko nije potpuno jak, niko nije potpuno slab. Svako predstavlja mešavinu. Zato prihvatite sve spolja onakve kakvi jesu i nemojte pokušavati da budete oni. Pokušajte da ih obogatite svojim postojanjem. Svakog momenta dok šetate ulicom ili dok živite svoj život, pokušajte da obogatite spoljašnji svet. Na taj način je svaki momenat vredan, a to vas čini bogatijim iznutra i izobilje će teći u vama. Dakle, prihvatite spoljašnji svet. Ne poredite se. Ovo je treća važna stvar.

Duhovnost

Četvrta važna stvar o kojoj bih voleo da pričam je duhovnost. Ne razumem zašto jurimo za duhovnošću. Duhovnost je vaša veza sa vašim duhom, sa vašom dušom. Duša je unutra. Za čime tragamo spolja? Spolja možete tragati samo za nečim prolaznim. Šta god spoljnje da uzmete, to možete da adržite samo neko vreme. Ne možete zadržati zauvek. Šta god da uzmete spolja, ostaće sa vama onoliko dugo koliko mora. Ništa se neće zadržati zauvek, uključujući i telo koje ste spolja uzeli. Ono će ostati onoliko dugo koliko mu karma dozvoljava da ostane. Znajući ovo, razmisliti o tome za čime iz spoljašnjosti jurimo, šta dobijamo spolja?

Od Gurua, od knjige, od puta, sve što dobijate je vođstvo. Uzmite vođstvo, budite puni poštovanja, budite zahvalni, i sve više i više se povezujte sa vašim duhom, sa vašom dušom. To je duhovnost. Nemojte da komplikujete. Ne pokušavajte da uradite nešto drugo. Aktivnost vas ponekad ispunjava, ali vas i nedostatak aktivnosti isto tako dovodi u depresiju. Dakle, aktivnost ima problem. Moraćete stalno da budete u aktivnom stanju. Ako niste u aktivnom stanju, u trenutku kad se prebacite na prestanak aktivnosti, postaćete depresivni. Treba da postoji balans. Bilo da radite ili ne radite vi ste u miru. Ako je to slučaj, vi mora da ste u braku sa vašom dušom. To je trajni brak koji možete da zamislite. To je zauvek, i kada kažem vi, mislim na vas kao projektovanu ličnost. Ova projektovana ličnost trebalo bi da bude venčana za projektor, dušu. Jednom kad se potpuno i u celosti povežete sa dušom, više nećete imati briga, nemira, tuge, sreće. Bićete u savršenom stanju blaženstva, bićete mirni, bićete srećni.

Tek kada vaša DUŠA stvarno ispuni vaš unutrašnji prostor, doživećete istinsko zadovoljstvo. Sat- Chit-Ananda. Dok idete tim putem, neće biti prostora za kljukanje znanjem, analizama i poređenjima, a kamoli kritikama i osuđivanjima sebe i drugih.  

Sve se nalazi unutra. Sve stvari su unutra, i šta god mislili da se nalazi spolja, deo je vas, kao produžetak vaših organa akcije i percepcije. Oni su svi bili tu, oni su svi deo vas, oni su uvek bili tu. Ovo je jedna važna stvar koju morate zapamtiti. Duhovnost je vaš brak sa vašim duhom. Vi ste već venčani. Odmah posle rođenja pa do smrti, bićete venčani. Sve spoljašnje veze i brakovi su privremeni. Oni su došli u određeno vreme i s određenim razlogom i oni će otići, neki s bolom, neki sa srećom, ali oba se moraju dogoditi. Kada nešto dođe, mora i da ode. Ništa ne ostaje zauvek.

Zbog toga su različiti Majstori stalno ponavljali da u momentu kad prestanemo da tragamo, to imamo. Tada smo to zaista pronašli. Morate da prestanete da tražite. Zašto treba da prestanemo da tražimo? Zato što uglavnom tržimo spolja. Gledamo u stvari izvan nas. A kada za tim prestanemo da tragamo, polako se povlačimo. Naša čula se povlače, naš ume se povlači, sve se stapa sa nama i tada počinjemo da osećamo svoju suptilnost. Možete koristiti svoj dah za to. Udišite, izdišite, budite uz svoj dah, idite unutra i ostanite sa svojim dahom. Um će vas gurati da idete spolja. Dozvolite umu da to uradi. Ne brinite. Ponovo se vratite. Dakle, nemojte se suviše boriti sa umom i umarati jer um ne možete da pobedite. Morate umu da dozvolite da bude ono što jeste tako da vas ne uznemirava, i onda se povežite sa vašim dahom, povežite se sa svojim otkucajem srca, povežite se sa svakom vašom ćelijom. Ako postoji 600 triliona ćelija u vašem telu, postanite svaka ćelija i osetite svaku ćeliju. Osetite vaše telo, osetite vaše organe. Kad nastavite tako da osećate, prestaćete da tražite i počećete da živite.

Osetite sebe. Posmatrajte sebe. Svedočite sebi – Mohanđi

Poenta života je u onome kako se osećate ili kako biste mogli da se osećate, kakav je vaš kapacitet da osećate. Prvo i osnovno je to da osetite sebe, osetite svoj dah, osetite vaše otkucaje srca, osetite sve, i onda osetite ceo univerzum. Samo ćete osetiti, nećete videti. Šta god da vidite spolja ste vi. To je vaš produžetak. Ne postoje ljudi, ne postoji drveće, biljke. Sve ste to vi. Nema ničega za čim biste tragali, ničega što biste sakupili, osvojili, okupirali. Nema ničega. Vi ste samo vi. Vi ste slobodni i bili ste slobodni. Postali ste toliko lagani i prozračni kao reka koja teče, i znaćete da je ovo upravo ono što bi trebalo da bude, kako bi trebalo da bude. Okupira vas stoprocentna sloboda, sloboda prerasta u vas, i onda vi postajete sloboda. Ovo je prava sloboda. Ako želite samo jednu stvar iz spoljašnjeg sveta, vi ste rob te želje, vi ste robe te čežnje. Kada imate jednu želju, vi ste okupirani, vaš um je okupiran, vaš um se razvija.

Kada nemate želje, um vam nije potreban. Um je rastopljen. Svesnost preuzima kontrolu i ova svesnost će vas preplaviti, a pod “preplavljenošću” se ne misli na vrstu radnog stanja ili stanja akcije. Preplavljenost znači da ćete biti potpuno u stanju blaženstva, odakle ćete emitovati samo blaženstvo. Kada negde dođete, bićete kao magnet, jer emitujete samo blaženstvo, emitujete ljubav. Nema zahteva, nema očekivanja, nema želja. Nikoga nećete povrediti jer ne možete. Ne postoji ništa izvan vas. Kako možete povrediti svoju sopstvenu ruku ili nogu? Isto tako nikoga drugoga ne možete povrediti. Nikoga nećete povrediti, jer ne postoji ništa što bi trebalo povrediti, ništa što bi se zvalo povreda. Povreda se dešava samo u egu ili umu. A sada nema ega ili uma koji bi bili povređeni. Tako da ćete biti srećni, bićete protočni. Šta god da kažete biće u svrhu nečeg dobrog.

Zapamtite, ako ispoljavate bes jer su vaše namere dobre, onda je taj bes dobar. Ukoliko ispoljavate bes iz mržnje, to je loše jer ste unutar vas stvorili otrov. On dolazi od otrova koji se nalazi u vama. Ako ste besni jer volite određenu osobu i želite da ta osoba bude dobro, ili da joj ide bolje u životu, taj bes je dobar, kao što je majčin bes ili ispoljavanje besa prema detetu koje je bolesno. Mama će reći: “Ako ne popiješ lek, dobićeš batine.” Mama ne misli da tuče dete, ali se brine da će biti poreblema ako dete ne uzme lek. Zato će mama govoriti sa određenom žestinom kako bi dete razumelo, i dete se izleči. Isto tako, Guru, ili istinski prijatelj ili vodič mogu izgrditi nekoga, jer su zabrinut za tu osobu. Znaju da nešto nije u redu i hoće da pomognu. To je u redu. Čak i ako upotrebite oštre reči ili budete nepristojni prema drugoj osobi jer je volite, to je u redu. Možda vas neće razumeti, ali vi ste u pravu i vremenom će vas razumeti. Zbog toga je ponekad najbolji lek gorak i potreban je jer je izlečenje važno.

 Budi ono što jesi i izrazi svoje istinsko ja. Radije se koncentriši na izbacivanje svojih unutrašnjih “demona” nego na skupljanje još pomagala spolja. – Mohanđi

Rekavši sve ovo, ne bih to dalje obrađivao. Mislim da sam vam dao dovoljno uputstava za narednu godinu. Sledeća godina bi trebalo da bude godina blaženstva. Prestanite da brinete o drugim ljudima. Počnite da se povezujete sa sobom. Skrasite se u sebi. Ne gledajte spolja. To nije vredno. Kada se skrasite unutar sebe, čak i ako pogledate spolja, bićete smireni iznutra. To je u redu, jer ste se iznutra smirili. Iskoristite ostatak godine da se u pravom smislu skrasite unutar sebe, za šta vam je potrebno da osetite sebe, da zagrlite sebe, da volite sebe, da slušate sebe, da zapamtite sebe. Umesto što neprestano pokušavate da se dokažete spoljašnjem svetu, ispaštate u cenkanju i uvek jurite za nečim, uvek imate konflikte u vezama i patnju, počnite da prihvatate. Kada zaista prihvatite sebe i vidite druge ljude kao svoj produžetak, neće biti patnje, ne može biti patnje. Patnje nema ukoliko nema poređenja, očekivanja, besa, mržnje, ljubomore. Ako ništa od toga ne postoji, ne postiji ni patnja. Vi ste slobodni. Tako bi trebalo da bude. To vam želim i volim vas i uvek sam sa vama.

Hvala vam što ste me trpeli ove godine, svih ovh dana, sa svima vama sam već dugo vremena, a neki od vas su sa mnom danima, nedeljama, mesecima. Zahvaljujem vam na svemu što ste učinili da mi pomognete da služim svetu. Stvarno mi je zbog toga drago i veoma sam zahvalan. Ako vam se nisam lično zahvalio za sve što ste učinili u poslednjih godinu dana, želeo bih sada da vam se zahvalim. Hvala vam na svemu što ste učinili da olakašate moje putovanje ili misiju koju vodim. Ne verujem da sam mnogo uradio u poslednjih godinu dana. Voleo bih da sam mogao više da uradim ali, naravno, mi imamo svoja ograničenja kapaciteta, mesta, probleme. Shvatite da nisam mogao doći do mnogih od vas. Znam da su neki od vas pokušavali da dođu do mene, ali nismo uspeli da se sretnemo. Ali zapamtite, u Svesti smo se već sreli, uvek se srećemo. Zato vas molim da razumete i da probate da se povežete sa Svešću. Ako vam nisam odgovorio na vaše mejlove, poruke, to nije zbog neke diskriminacije. To je samo zato što nisam uspeo ili nisam mogao. Sada ćemo nastaviti da se srećemo tokom ove godine do sledeće godine, i neka se svi ujedinimo izvan svih granica uma, ega, intelekta. Neka se ujedinimo i učinimo sve što je u našoj moći za ovaj svet, što znači za sebe, i neka svi budemo bogati iznutra. Spoljašnje bogatstvo ima veoma ograničavajuću vrednost, jer može doći i otići. Zato ne možemo reći da tu može biti zauvek. Ali unutrašnje bogatstvo ostaje sa nama i vredi ga gajiti. Učinimo to.

Volim vas i želim vam divnu Guru Purnima i uvek i uvek sam sa vama.

Volim vas,

M

 

 

Prevela: Staša Mišić

Uredila i lektorisla: Jelena Fassbender

Originalni tekst možete pročitati ovde.

 

Advertisements

U potrazi za dragocenim – 4. deo, Jedan dan iz života Atmanande

January 9, 2017 at 12:05 pm | Posted in Uncategorized | 1 Comment

 

 

 

Kroz Tamu VREMENA, Večna poruka i Dalje Sija…

Swami Atmananda Chaitanya je bio lutajući monah koji je pre nekoliko vekova živeo u Indiji. Nikada nije brinuo ni za jedan svoj identitet i pojedinosti u vezi s njim  kao što su datum rođenja, mesto rođenja, ime i status. Mnogi ljudi su ga sledili u njegovim, naočigled, besciljnim putovanjima – neki zbog znatiželje, neki zbog vere. Nikada nije ostajao na jednom mestu više od tri noći i, nezavisno od klime, uvek je nastavljao svoje putovanje bez izuzetka.

Za vreme jednog od svojih putovanja, stigao je u grad blizu velike reke koju su mnogi obožavali. On i njegovi ljudi koji su s njim putovali i koji su za njega radili odseli su blizu velikog Šivinog hrama. U to vreme, obično su se izvan hramova nalazila utočišta za lutajuće monahe, koja su lokalni stanovnici obezbeđivali potpuno besplatno. Takođe, tu su se služila i dva obroka dnevno.

 

Zahvalnost i Predaja izraženi kao Hramovi. Božanstva se zbivaju…

Atmanandu su mnogi ljudi poznavali zbog njegovih stalnih putovanja i prisustva u mnogim mestima. Zato su, naravno, mnogi došli da ga vide i da prime njegov blagoslov. Tog dana, lokalni sudija i njegova žena došli su u hram da se pomole. Videli su neuobičajenu gužvu ispred hrama. Sudija je poslao svog pratioca da proveri šta se tamo dešava. On se vratio i rekao: “Tamo je poznati svetac, sedi kod stuba. Ljudi su se okupili da prime njegov daršan (*darshan = videti sveca i biti blagosloven njegovim fizičkim prisustvom) i blagoslov.” Sudija i njegova žena su odlučili da prime blagoslov od sveca, pošto je u Indiji običaj poštovati svece, čak i ako neko ne poznaje njihov indetitet ili sistem koji slede. Ova tradicija se donekle nastavlja, čak i danas (Ovo bi takođe mogao da bude razlog zašto toliko kriminalaca i “nepobožnih” ljudi nose odoru sveca i varaju nadležne i ljude čak i danas. Oni koji ne uspeju u drugim sferama života, takođe beže u safron (narandžasta boja odeće koja označava samoodricanje). Mnogi naizgled sveci su u stvari oni koji beže od stvarnosti. To je istina našeg društva. Možda se s ovim nećete složiti. Nije važno. Molim vas čitajte dalje…)

Sudija i njegova žena su došli do mesta gde je Atmananda sedeo, i prostrli su se ispred njegovih stopala. Atmananda je zvaničnike blagoslovio i rekao: “Danas ste se prostrli ispred mojih stopala. Sledeće godine u ovo vreme, doći ćete u isti hram sa muškom bebom.” Sudija i njegova žena bili su iznenađeni kako je ovaj Svamiđi znao da nisu imali dete, iako su bili u braku više od 12 godina!!! Sudija je bio zaprepašten ovim spontanim predviđanjem. Otišao je i ispričao šta se taj dan desilo gradskom porezniku, Britancu, koji se zvao Stiven Hauerd (Stephen Howard). Gradska vrhovna pozicija grada je pripadala porezniku. Stiven je bio dobar i ljubazan čovek. Dobro obrazovan i pun poštovanja prema zemlji u kojoj je živeo i njenoj kulturi. Želeo je da upozna sveca i krenuo je, bez daljeg razmišljanja.

Naša Prošlost Kreira našu Sadašnjost. Sećanja se brišu. Ne uspevamo da vidimo ono večno poreklo i klackamo se između sreće i tuge…

Kad je Stiven stigao u prostorije hrama, gužva je već bila velika. S obzirom da je bio upravnik grada, napravili su prolaz za njega, tako da je ubrzo stigao pred sveca. Atmananda ga je pogledao i rekao: “Tvoja boja lažno predstavlja tvoju pravu prirodu. Indijac rođen u Engleskoj!!!” Stiven ništa nije razumeo. Atmananda je razjasnio. Stivenovo prošlo rođenje u Indiji i njegovo poreklo iz prošle porodice (porodice u kojoj je bio rođen u prethodnom životu) do sadašnje generacije onih koji su živi u porodici iz njegovog prethodnog života. Sasvim slučajno, posle dolaska u Indiju, Stiven je sreo te ljudi o kojima je Atmananda pričao. Bilo je iznenađujuće što je osetio neobičnu bliskost i naklonost prema njima, kao da ih je već poznavao. Nekima od njih je dao posao u vladinim sektorima i tako obezbedio da se nalaze u njegovoj blizini. Sada mu je sve imalo smisla!!! On je u stvari bio Indijac!!! Još uvek je imao srce puno ljubavi za Indiju. Ovo je bio njegov dom!!! Bio je toliko očaran Britancima i njihovim mogućnostima u svom prošlom životu, da se rodio u Engleskoj u ovom životu, ali se u Indiju vratio sa srcem Indijca. U Indiji se osećao kao kod kuće.

Atmananda je znalačkim osmehom upitao:

“Ko si ti? (Stiven još uvek nije otkrio svoj identitet)

Stiven je krajnje ponizno odgovorio: “Moje ime je Stiven Hauerd.”

A: “To je tvoje ime. Moje pitanje je, ko si ti.”

S: “Ja sam gradski poreznik. Moja pozicija je najviša u vladi ovog grada.”

A: “To je tvoj posao. Moje pitanje je, ko si ti!!!”

S: (Zbunjen) “Pa, kao što znate, ja sam iz Engleske i izaslanik sam u ovom gradu, po naredbi Njenog Veličanstva.”

Atmananda se naglas smejao: “Ti još uvek ne znaš ko si!!!”

S: (Još više zbunjen) “Pa, po profesiji sam advokat. Kao kvalifikaciju imam diplomu iz Pravnih studija. Drugi sam sin svojih roditelja koji žive u Engleskoj. Imam dva brata i sestru.”

Atmananda se smejao sve dok mu nisu suze krenule na oči: “HA HA HA HA…….. Još uvek mi nisi rekao ko si!!!”

Stiven se predao. Prostro se i zatražio od Atmanande da ga poštedi sramote i da mu da odgovor na pitanje.

Atmananda je rekao: “Ti nisi ni tvoje ime, ni tvoj položaj, ni tvoje kvalifikacije. Nisi ni odnosi sa drugima koje si upravo pomenuo. Sve to doprinosi određivanju tvog postojanja u ovom životu. Ti si izvan svega toga. Većina stvari koje si pomenuo su prolazne i privremene. One su sve relativni pojmovi. Pokušavaš da shvatiš svoje postojanje u relativnom smislu. Ali tvoje postojanje nije to. Ti si izvan svoje nacionalnosti, boje, kvalifikacije i položaja. Ti si večna duša!!! To je ono šta si ti!!! Ti večno tečeš kroz mnoga tela koja si uzeo tokom života. Ti si to što si, za vreme dok si budan, dok sanjaš i dok si u dubokom snu. Sve to što si prisvojio povezano je s nečim. Dok si u budnom stanju, ti si muž u vezi sa tvojom ženom, sin u vezi sa tvojim ocem, brat u vezi sa tvojom sestrom, itd. Sve ove identifikacije potpuno nestaju kad uđeš u stanje dubokog sna. Ti si sve i nisi ništa. Tvoje celo postojanje je povezano s nečim. Došao si kod mene da bih ti to objasnio. Imaš moj blagoslov. Idi s Mirom.”

Stiven je bio zapanjen. Stajao je tamo bukvalno za-pa-njen. Osetio je da je u njegovoj kičmi nešto eksplodiralo . Vrsta buđenja na koju je čekao od rođenja!!! Unutar njega izranjala je duboka zahvalnost. Iz očiju su mu tekle suze.

 

Kada se Čovek Odvoji od Prirode, Kada Prestane da Sluša Otkucaje Srca Majke Prirode, Dešavaju se Nesreće…

Atmananda se zatim okrenuo prema grupi farmera koja je došla da ga vide, potpuno ignorišući Stivena. Atmananda nije bio ljubitelj položaja i moći ili ljudi koji su moćni . Ništa mu nije značila zemaljska hijerarhija. Obratio se farmerima.

“Neznanje nije vrlina. Naučite zemaljske tokove. Primenite to znanje u korist svih. Poštujte prirodu i njene suptilne izraze, ali se nikada nemojte plašljivo tome predati. Nikada se nemojte predati besmislenim emocijama, niti iskorišćavanju. Predajte se Božijoj volji izraženoj kroz majku prirodu. Prihvatite Božiju volju krajnje ponizno. Delite nesebično s drugima i preživite u teškim vremenima. Sejte kad je klima povoljna. Ubirajte plodove kad su zreli i spremni. Pratite godišnja doba. Nikada ne secite drvo koje nije u potpunosti završilo svoj život i koje nije svojevoljno spremno za sekiru. Poštujte drveća, kao da su veliki sveci. Nikada ih nemojte bezosećajno uništavati. Ona su milosrdna prema celom svetu. Ostavite šume na miru i nemojte u njima obrađivati zemlju. Šume su za ptice i životinje koje ih naseljavaju. Držite se podalje od šuma i ne uznemiravajte divlje životinje. Živite zajedno u miru i harmoniji sa svim pticama i životinjama. Sagradite svoje kuće od kamena. On može izdržati oluje. Živite u miru i harmoniji i nikada ne uznemiravajte prirodu – nikada.”

Mnogi ljudi su Atmanandi poklonili voće, a on je jedan deo podelio siromašnim farmerima. Oni su otišli sa dubokim osećajem zadovoljstva. Stiven je ovo zadivljeno posmatrao.

Policajcu koji je došao sa Stivenom, Atmananda je rekao: „Lopovi i pljačkaši treba da budu kažnjeni, u suprotnom, društvo će krenuti putem anarhije i bezakonja. Nikakvo nasilje se ne sme odobravati. Nikakvo zagađivanje ne sme da bude dozvoljeno ili prihvaćeno. Uništavanje javnog poseda se ne sme dozvoliti. Niko nema pravo da uništava bilo šta. Ako se donese zakon, bez nasilja prema ljudima, ova zemlja će se razvijati. Bilo koja zemlja ili vladar koji iskorištava bespomoćnost svog naroda, nesumljivo će propasti. Iskorištavanje bespomoćnosti je ozbiljan kriminal. Društvo će se raspasti. Deca će se pobuniti. Prevencija kriminala kao i očuvanje zakona su ozbiljne stvari, koje zahtevaju mnogo osećajnosti i smelosti. Potrebno je saosećajno srce da bi se sproveo zakon. Za to je potrebna poniznost i ubeđenje. Blagosiljam te time.“ Policajac se prostro sa krajnjom poniznošću.

Zakoni Treba da Neguju Mir i Oslobođenje u Društvu, Ne Ropstvo i Vezivanje… Društvo Koje Živi u Strahu  Samo  Će od Sebe Propasti…

Prostitutki koja se nalazila u gužvi, Atmananda je rekao: “Božanska ženo, ti služiš društvu. Zbog tebe, tvoje sestre iz ovog grada uživaju u miru i sigurnosti. Zbog žena kao što si ti, druge žene mogu slobodno da šetaju, bez straha čak i usred noći. Ti si kao sveća. Ti sebe sagorevaš za dobrobit društva. Zbog tebe su usamljeni muškarci zadovoljni. Društvo te je uhvatilo i gurnulo u ovo. Prodata si od strane svojih sopstvenih srodnika. Ti goriš iznutra i čezneš za normalnim životom žene, koji ne možeš da imaš. Nijedna žena ne bi želela da bude na tvom tako bespomoćnom mestu. Ipak, tvoje srce je čisto. Nikome ne želiš zlo. Ni prema kome ne osećaš mržnju i nemaš želju za osvetom. Tvoje srce je puno dobrote i ljubavi. Blagosiljam te.

I društvo je zadovoljno. Pošto otklanjaš frustraciju usumljaneh muškaraca, društvo je čistije. Klanjam ti se, Božanska Ženo.” Mnogi nisu mogli da obuzdaju svoje iznenađenje, čuvši ovo. Stiven, koji je ovo slušao reko je sebi: “Kako istinito. Vekovima stara profesija, a koliko je samo doprinela ravnoteži društva!!! Mentalna ravnoteža ljudi će se sigurno odraziti u ravnoteži društva, jer se društvo sastoji od ljudi. Ovaj svetac prostitutku zove “Božanska”!!! Vreme je da promenim svoje poglede. Sve je u društvu BOŽANSKO!!!”

Svako služi Društvu na svoj način. Neki Sebe sagorevaju da bi dali Svetlost drugima. Ali, Oni se nikada ne pamte!!!…

Biznismen je došao i prostro se ispred stopla Atmanande. Dok je ustajao, ugledao je Stivena kako stoji i počeo da mu prilazi. Pokušao je da se pokloni Stivenu, koji ga je srameći se izbegao. Stiven je pomislio: “Čak i u prisustvu svetog čoveka, ova budala je trgovački orijentisana. Pokušava da napravi mostove ka meni, ne mareći za sveca i Njegove blagoslove.” Atmananda, kao da je čitao Stivenove misli, obratio se bogatom biznismenu: “ Moj voljeni čuvaru, verujem da si stigao na pogrešnu destinaciju. Da li si siguran da si na pravom mestu?” Iznenada, bogati čovek je skrenuo svoju pažnju sa Stivena, pogledao u sveca koji se smešio i ponovo se prostro ispred njegovih stopala. “Dragi Čuvaru, ova stopala nemaju trgovačku vrednost. Verujem da gubiš svoje vreme.” Biznismen se osećao osramoćeno. Pomislio je da ga je Svamiđi zamenio sa nekim čuvarom. Rekao je Atmanandi: “Svamiđi, ja nisam čuvar. Ja posedujem najveću zlataru, restoran, prodavnicu odeće,… i takođe hranim siromašne u hramu.” Atmananda se naglas smejao. Smejao se i smejao. Biznismen je potpuno pobeleo od sramote. Svi ljudi su radoznalo gledali. Svecu su od smeha suze počele da idu na oči.

 

Pohlepa Rađa Korupciju. To zagađuje celo društvo, uzdrmava njegov integritet i vodi u propast…

Smeh je zarazan. Širi se kao divlja vatra. Cela rulja osim biznismena počela je da se smeje. Čak ni Stiven nije mogao da suzdrži svoj smeh. Kada se smeh smirio, Atmananda je zamolio biznismena da sedne: “Prijatelju moj, došao si ovde zato što ti je tvoj sluga rekao da je Stiven došao da me vidi. Nisi doša zato što veruješ u mene. Došao si da bi se približio Stivenu, što bi moglo da poveća tvoje poslovne mogućnosti. Zašto se onda pretvaraš? Misliš da mene možeš prevariti? Mogu da vidim kroz tebe. Ti si čuvar svog sopstvenog bogatstva. Ti nemaš slobodu. Preterano si posesivan. Takođe, ni svojim radnicima ne daješ nikakvu slobodu. Svakoga tretiraš kao roba, uključujući i svoje članove porodice. Iako poseduješ veliko bogatstvo, nikada ne plaćaš svoje osoblje na vreme. Ne samo što ih ne plaćaš na vreme, već im uvek zakidaš od njihovih zarada, lažno ih optužujući za neke greške. Ne uživaš u svom životu. Nemaš mir u srcu. Stalno si zabrinut zbog lopova. Tvoje srce je ispunjeno strahom i brigom. Ti ne spavaš. Novac ti je doneo nesanicu. Čak i pilići u tvojoj kući spavaju bolje od tebe, iako su u opasnosti pošto ih možeš ubiti svakog dana!!! Ti pohlepni čoveče, tvoja deca takođe pate zbog tebe. Tvoja cela porodica pati zbog tebe. Misliš da time što svaki dan daješ novac Bogu, sprovodiš složene ritual svake godine, možeš osloboditi sebe od svih grehova koje činiš svaki dan. NIKADA. Bog nema ništa sa tvojim načinom života. Ti si se otuđio od Boga. Činiš svoj sopstveni život očajnim, a tvoja porodica je takođe okovana. Oni će i nadalje patiti. Od mene ne možeš ništa dobiti. Ti si napunjena šolja. Isprazni se od svog ega i stava, pa dođi kod mene.  Ispuniću te mudrošću i razumevanjem. Kad se isprazniš, tu i tada tvoj život će početi. Prestaćeš da budeš čuvar svog sopstvenog bogatstva i porodice. Zapamti, sve ono što smatraš svojim će ići uz tebe samo dok ne umreš. Umrećeš sam. Smrt će te na silu odvojiti od svega. Vatra će sagoreti tvoje telo u pepeo. Tada ćeš biti samo šaka pepela. Život u pohlepi garantuje završetak u jadu. Pohlepa, zavist, ljubomora, ego i njima slične zemaljske emocije vode u tugu i bolesti. Budi na oprezu.”

Nakon kratke pauze, dok su svi ostali i dalje ćutali, Atmananda je nastavio: “O, glupi čoveče. Ti misliš da te svi poštuju iz ljubavi. Gluposti!!! Ljudi se pretvaraju da te poštuju iz straha, jer si putem novaca stekao veze na visokim pozicijama. NIKO te ne voli, uključujući članove tvoje rođene porodice. Oni te se plaše. Oni se pretvaraju da te vole. Oni pate. Čak će se i tvoja deca radovati kad umreš. Oni će sasvim sigurno protraćiti bogatstvo koje si pomoću svoje sebičnosti nagomilao, jer će oslobođenje stvoriti odgovarajuće reakcije, koja će najverovatnije biti divlji izrazi slobode od tiranije!!! Ponekad, ljudi koji su okovani lancima ne znaju kako da uživaju u slobodi kada je dobiju. Ovo će biti slučaj sa članovima tvoje porodice. Sve više i više ćeš patiti kroz članove svoje porodice. Tvoj najstariji sin već rasipa tvoj teško zarađeni novac na prostitutke. Tvoja ćerka ima mnogo ljubavnika. Videćeš da će se ovo sve više i više dešavati, ukoliko ne ukoloniš svoj ego i stav, i ne okreneš se ka dobročinstvu i iskrenoj bezuslovnoj ljubavi. Skloni se, nemam šta da ti dam. Čak i kad bih ti nešto dao, ti to ne bi mogao da držiš, a kamoli da nosiš. Ono što bih eventualno mogao da ti dam je dragocenije od svog tvog bogatstva zajedno. To ne bi mogao da kupiš. Ova siromašna žena ovde je bogatija od tebe (Pokazao je prstom na mladu prostituku). Ona ima bogato srce ispunjeno samilošću. Ona je upravo odvela kući novorođenu bebu devojčicu koju je pronašla u kanti za smeće, napuštenu od strane nepoznatih uzvišenih roditelja. Iako je siromašna, ona se brine i o ovoj novoj duši. Da li si ikada kupio hranu siromašnom čoveku? Da li si ikada pomislio na takav čin dobrote? Zar nisi zlostavljao prosjake i prosipao vrelu vodu na njih, i terao ih da odu? Zar nisi puštao svoje opasne pse na siromašne skupljače đubreta? Čoveče, tvoj novac ne može kupiti ono što ja mogu ponuditi. Ne troši moje vreme, odlazi.”

Svi su ovo posmatrali u potpunoj tišini. Niko se nije usudio da se pomeri. Biznismen je sedeo u čudu kao da je upravo video opasnog duha. Bio je potpuno ogoljen ispred rulje. Njegov ego je neslavno poništen. Pao je ispred stopala sveca i nekontrolisano plakao. Svetac je ustao. Bilo mu je vreme da se okupa i počne sa molitvom i meditacijom. Dan je već uveliko bio poodmakao i bližio se zalazak sunca. Bilo je vreme da se ide dalje.

Atmananada je sve što je dobio podelio svima okupljenima, i krenuo ka obližnjoj reci da se okupa. Mnogi su ga do tamo pratili. Spokojno se okupao i otišao u hram da se moli. Jedan tipičan dan iz života Atmanande. Živite u Miru!!!

Ostante blagosloveni.

Volim Vas Zauvek, M

 

 

 

Prevela: Staša Mišić

Uredila i lektorisala: Jelena Fassbender

 

Originalni tekst možete ptočitati ovde.

Create a free website or blog at WordPress.com.
Entries and comments feeds.