Dva puta rođen

April 30, 2015 at 1:19 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Intervju iz časopisa „Life Positive“
Ovo je članak sa Mohanđijevim intervjuom koji je napisala Suma Varugiz, objavljen u aprilu 2015. u časopisu “Life Positive”.

Od položaja glavnog direktora na Srednjem istoku sa ženom i ćerkom, Mohanđijev život se okrenuo za 360 stepeni kada je sve izgubio, i pronašao drugi život kao duhovni učitelj i vodič, kaže Suma Varugiz
MohanjiPrvi put sam upoznala Mohanđija 2012. godine, kada je držao govor na manifestaciji Lajf Pozitiv Ekspo (Life Positive Expo) u Mumbaiju. Bila sam razoružana njegovim druželjubivim i pristupačnim ponašanjem, i velikom srdačnošću. Visok, dobro građen i lepog izgleda, poseduje harizmatičnu ličnost, a opet je tu nepogrešivo bila prisutna njegova duhovna moć. Sećam se meditacije koju je vodio u našem prostoru Life Positive Soul Space, koja je većinu nas odvela do tišine. Njegovi odgovori na pitanja su takođe bili pronicljivi i mudri. Nekoliko dana kasnije, pridružila sam se maloj grupi njegovih sledbenika povodom Guru Purnima. Ljubav i osobna toplina kojom je obgrlio svoje ljude je bila očigledna. Došla sam i ja takođe među njih po zagrljaj, i još se sećam ljubavi koju je taj zagrljaj na mene preneo.
Mohanđijeva priča, kao priča gotovo svakog gurua, je fascinantni primer kako Duh privuče svoje izabrane na put. Uspešnom glavnom direktoru menadžmenta u špediciji, sa ženom i četvorogodišnjom ćerkom Amu, život je išao glatko po planu, kad mu se tlo izmaklo pod nogama. Počelo je sa smrću njegove ćerke Amu u tragičnoj saobraćajnoj nesreći 23. avgusta 2000. Posle toga se njegov život srušio. On i njegova žena su se razveli 2003, izgubio je većinu svojih investicija i svojine u Indiji 2004, a na kraju i svoj posao. Dotakao je dno – mesto gde boravi milost!
Sasvim sigurno, počeo je da dobija vođstvo od mnogih ostvarenih majstora, kako onih utelovljenih tako i onih van tela, uključujući Širdi Sai Babu, Satja Sai Babu i Mahavatar Babađija. Povukao se na Himalaje dok njegova unutrašnja promena nije bila završena. Posle toga, Mohanđi je nastavio da radi, ali je njegov duhovni rad takođe počeo. Bio je inspirisan da iznese dve moćne meditacije koje je poklonio svetu besplatno. Polako, došli su satsanzi i razgovori. Njegova društvena organizacija, Ammucare Charitable Trust, daje hranu, odeću, utočište i lečenje onima kojima je potrebno. Trenutno živi u Daramsali, oženjen je ženom Bibom koja je Srpkinja, i imaju ćerku Milu koja ove godine puni četiri godine. Na mnogo načina, stvari su došle na svoje mesto u Mohanđijevom životu. Odlomci iz intervjua:

Šta biste rekli koja Vam je misija poverena na planeti Zemlji?
Verujem da svako ko vodi nekoga može imati samo jednu misiju – oslobođenje. Svi majstori koji su ikada hodali zemljom ili vodili čovečanstvo, su se fokusirali samo na oslobođenje od zemaljskog postojanja. To je proces. Zato postoje brojni putevi i tehnike. Svaki put, svaka tehnika, i svaki izaslanik imaju vrednost za nekog tragaoca tamo negde. Suprotno od oslobođenja je robovanje. Nezavisno od toga da li robujemo pozitivnim ili negativnim navikama, to je ipak robovanje. Robovanje ima više nivoa, kao što su fizički, emocionalni, intelektualni i duhovni. Čoveku je potrebno da napusti sva robovanja da bi se oslobodio prinudnog ciklusa rađanja i umiranja.
Čini se da postoji veliki broj majstora koji se trenutno pojavljuju, koji su povezani sa Mahavatar Babađijem – kao Vi lično, Sri M, i Dadašriđi. Zašto mislite da je Mahavatar Babađi toliko presudan za ovo vreme?
Verujem da Babađi vodi milione, direktno ili indirektno – ne samo nekolicinu koji komuniciraju sa ljudima. Naišao sam na nedokučivog sveca koji kominicira sa Babađijem. Rekao je da Babađi koristi telo samo kada je apsolutno neophodno, i da njegova “gustina” zavisi od svesti osobe koja je u pitanju. Inače, on deluje samo u svojoj suptilnoj formi. Ne bih slobodno koristio Babađijevo ime budući da ga smatram mnogo svetijim nego što bismo ikada mogli da zamislimo. Ali zaista verujem da Babađi pokreće veliku misiju na zemlji, a to je podizanje kolektivne svesti ljudskih masa i promena njihovog osnovnog izvora delovanja. Takođe osećam da kada kažemo Babađi, govorimo o stanju svesti. Potpuno osolobođenom postojanju. Baš kao što doživljavamo stanje spokoja ili samadhi kada um postane potpuno miran, mi dosežemo Babađijevu svest kada promenimo brzinu prenosa na višu frekvenciju. Babađi predstavlja smislen, direktan put do najviše svesti. Pristupiti takvoj svesti nije ničija privilegija. Svi imaju isti potencijal. Što je suptilniji vaš nivo delovanja, to ste povezaniji sa takvom svešću.
Šta mislite da je bio vaš specijalan doprinos duhovnosti?
Voleo bih da verujem da ako sam od ikakve koristi nekim ljudima, moj život je Postojanje dobro “iskoristilo”. Dajem sve od sebe da ne budem zaglavljen u bilo kakve okvire tako da mogu iskusiti slobodu svakog momenta. Ako ovo mogu razumeti ljudi koji se ugledaju na mene, verujem da je to jedina poruka koja može stvarno da se da. Da bi se išlo putem bez puta potrebna je budna pažnja sve vreme. Veoma je važno prihvatiti stvarnost onakvu kakva jeste, teći kao reka i biti prilagodljiv sve vreme. Promena realnosti ne bi nikada trebalo da utiče na naše putovanje. Trebalo bi da klizimo kroz život kao voda po listu lotosa – neusiljeno i bez prianjanja.
Gledajući unazad, kakvo je bilo Vaše rano detinjstvo? Da li je ikada postojao neki nagoveštaj da ćete postati duhovni učitelj?
Skromno bih se uzdržao od stvaranja oreola oko sebe. Jedna stvar koje se sećam iz svog detinjstva je ta da kad me je učiteljica pitala šta bih želeo da budem kad porastem, rekao sam da bih želeo da budem sam. Naravno učiteljica nije bila zadovoljna. Smatrala me je “retardiranim”. Obavestila je moju mamu koja se žalila svom ocu, mom dedi, koji je bio izvanredna ličnost. On je ležerno rekao: “Jednog dana, bićeš ponosna na njega.” Moja mama je pomenula u ranijem intervjuu da sam se smejao kad sam se rodio. Mentalna uznemirenost koju sam osetio kasnije u životu je verovatno nastala zato što nisam bio zadovoljan sa relativnim istinama, i žudeo sam za krajnjom istinom.
Da li mislite da vam je rođenje u porodici Malajali Nambudiri pomoglo u Vašoj evoluciji?
Moj otac je bio lekar, i nikada nisam imao uobičajeno detinjstvo Nambudirija. Koliko se sećam niko od mojih rođaka nije imao nikakvu ozbiljniju duhovnu naklonost. Neki su takođe smatrali da su kaste potpuno besmislene. Verujem da Brahmana stvara život, a ne rođenje. Kada srce preplavi ljubav, kada nam ništa ne treba od sveta, kada više volimo da služimo nego da posedujemo, kada je nečiji ceo život zasnovan na blaženstvu postojanja ili svrhe služenja, pravi Brahman je rođen. Verujem da rođenje u kasti to ne može garantovati. Potrebni su napori da bi se poništila nečija sebičnost, pohlepa i ljubomora.
Prošli ste kroz ličnu buru posle smrti vaše ćerke, kada se vaš ceo život srušio. Šta biste rekli da je uloga patnje u evoluciji?
Postoji izreka da prinudna patnja povećava svesnost i odvezanost. Mada, ovo nije isto u svakom slučaju. Odvezanost ne znači odricanje. To nije bekstvo od stvarnosti. To je intenzivna objektivnost. To je stanje praznine i neustrašivosti da ništa nije važno i mi iznenada netremice gledamo u oči potpunu realnost. To se desilo sa mnom. Dogodila se krajnja objektivnost. Ništa nije bilo važno. Život na zemlji više nije bio isti. Otuda je počelo i duhovno buđenje. Ovaj svet nije uvek dobar prema vama. Kada nas društvo stalno povređuje i prosuđuje negodujući, naučimo da se izdvojimo i nađemo mir unutar sebe. Kada vas oni koje najviše volite ostave ili izdaju, vi ste primorani da pronađete svoju nezavisnost.
Kako tragalac može iskoristiti patnju za lični razvoj?
Kroz jasnu objektivnost. Prvo i najvažnije je prihvatanje. Nikada ne tavorite u samosažaljenju ili tuđem sažaljenju. Oba će vas paralisati. Uvek budite objektivni. Suočite se sa tim direktno i otvoreno. Posmatrajte sebe – duboko promatrajte – meditirajte. Prozrite u suštinu prividne stvarnosti. Tako transformišite sebe.
Svaki događaj, reč ili misao stvara utisak. Utisci pokreću emocije. Emocije pokreću karmu. Um koristi utisak kao osnovu da stvori cunami. Trebalo bi toga da budemo svesni.
Otuda je potrebno ograničiti unos utisaka. Ovi utisci kreiraju naše stvarnosti. Da bismo ponovo kreirali svoj život, ili ponovo pronašli sebe, potrebno je da kontrolišemo ili ograničimo unos podataka, input. Lična tragedija nas često primorava da se zagledamo u sebe. To nas može osloboditi od raznih vezujućih koncepata sreće, tuge, moći i života. Više ništa nije važno. Život kreće u drugom pravcu. Njegov smisao i svrha se takođe menjaju. Ako možemo efikasno da budemo udaljeni od svojih koncepata, postižemo mnogo slobode i sreće iznutra. Sreću bez razloga! Prestaćemo da osuđujemo, kritikujemo, krivimo ili ismevamo sebe i druge. Koncepti nas uvek sprečavaju da budemo spontani i prirodni.
Naglašavate brigu o pticama i životinjama kao deo nesebičnog služenja (seve).
Zaista, ovaj svet podjednako pripada svakom biću. Intelektualna nadmoć ljudskog roda je stvorila potpunu podelu između ljudske vrste i svih drugih vrsta. Ljudski rod je doživeo uništenje i mučenje kroz ratove i diktatore. Sve druge vrste to doživljavaju svaki dan. Verujem da nema boljeg delovanja nego što je podeliti hranu sa gladnima bez obzira na vrstu kojoj pipadaju. Deljenje vas čini bogatim iznutra. Čovečanstvo mora ponovo dati značaj koegzistenciji. Svaka vrsta voli da živi i da bude slobodna. Mi ih vezujemo u lance i ubijamo. Svaka klanica je Aušvic. Dobrota ljudskog roda treba da se iskazuje kroz neuslovljenu brigu i ljubav prema svakoj vrsti. Konstantno deljenje hrane sa gladnima i siromašnima će izgraditi bogato društvo. A to briše mnoge blokade u karmičkom ciklusu. Oslobađa stresa i pomaže u lečenju depresije.
Takođe naglašavate moć zahvalnosti.
Čovek manje ego jednako je Bog. Zahvalnost je suprotna egu. Baš kao poniznost, zahvalnost pomaže uzdizanju ili svesnosti. Zahvalnost se u nama spontano dešava sa svesnošću. Zahvalnost bi trebala da počne od nas. Budimo zahvalni što smo živi; što imamo telo, um i intelekt; što imamo svest, znanje; što smo sposobni da doživimo sreću, tugu, dobro i loše. Onda, zahvalnost prema roditeljima koji su nam pomogli da stanemo na svoje sopstvene noge, prema učiteljima koji su nas vodili, prema životu koji nas je naučio najdragocenije lekcije. Budite zahvalni što sunce sija i što možemo to da iskusimo, kao i kišu, vetrić i sve na zemlji. Budite zahvalni za drveće i biljke koje udišu ono što mi izdišemo i tako nam pomažu da živimo. Postoje brojni nevidljivi saveznici. Mravi, pčele, cveće i plodovi drveća i biljaka. Zahvalnost poboljšava naš život. Pomaže oslobođenju. Budite zahvalni. Osetite zahvalnost i pokažite je. Konstantan izliv zahvalnosti je znak funkcionisanja na višoj frekvenciji. Takva osoba neće imati prostora u svom umu za ljubomoru, mržnju, bes ili strah.
Redovno organizujete hodočašće na planinu Kajlaš. Koji je njen značaj?
Planina Kajlaš je centar moći. Predstavlja tišinu, postojanje. Kajlaš predstavlja našu dušu, nevezanog, nezagađenog i uvek slobodnog Šivu u nama. Predstavlja konačno stanje oslobođenja kome teži svako biće. Postoje određene tačke u svesti gde se energija nagomilava. Kao moćan magnet, ona privlači one koji ka tome streme kao i bića viših frekvencija. Kada uđete u sobu sa kiseonikom, svaka ćelija postaje osvežena. Isto tako, Kajlaš predstavlja tišinu uma i univerzalnost postojanja. To je originalan Šiva Linga. Smireni um je stanje Samadhi koji odražava pravi univerzum. U apsolutnoj tišini uma ogleda se čista svest. Osim Kajlaša na Tibetu, postoje još četiri slična mesta u Himačal Pradešu.
Šta je prosvetljenje? Da li biste sebe nazvali prosvetljenim?
Prosvetljenje je stanje svesti. Možemo to zvati našim izvornim stanjem. Um, koji treba da nam pomogne da iskusimo svet, počinje da nas kontroliše. Kada svesnost naraste izvan uma, i um postane beznačajan, mi postajemo univerzalni. Ne bih sebe nazvao ni prosvetljenim ni neprosvetljenim. Ne stvaram okvire. Okviri vezuju. Stoga, vodim računa da budem kao voda – promenljiv i protočan kroz datu situaciju. Situacije, vreme, prostor, svest i učesnici su dati. Sve što treba da uradimo je da budemo objektivni i da kroz to protičemo, bez zaustavljanja da bismo analizirali da li je to dobro ili loše. Samo tecite. Jedan kriterijum koji koristim za sebe i koji preporučujem drugima je da izbegavate nasilne misli, reči i dela. To će vas održavati slobodnim.
Oni koji su kvalifikovani za Novo Doba će preživeti, ostali će propasti. Kvalifikacija podrazumeva nesebičnost, bezuslovnu ljubav i prazninu uma.
Kakvo je stanje prosvetljenja? Kako se život dešava po vama?
Stanje prosvetljenja je biti slobodan. Sloboda je u sposobnosti da se ima sve – ali da vam ništa ne treba. Sloboda je da se ostane nevezan za ljude, društvo, mesta, situacije, navike kao i materijalne stvari. Vi možete biti sve, vi možete sve koristiti, ali niste time vezani. To je sloboda. Stanje duše je stanje prosvetljenja. Nikad vezani i uvek slobodni.
Za mene je život neprekidno proticanje. Nezaustavljiv i često beznačajan. Vreme, mesto, ljudi, situacije i događaji me ne uznemiravaju. Ne smatram da sam bitan ili nebitan. Ne smatram da sam prosvetljen ili guru. Izbegavam sve vrste okvira i titula da bih održao svoju slobodu. Verujem da na zemlji ne postoji ništa što bi se trebalo dokazati. Oni koji imaju “oči” da vide “videće”. Obratim se onima koji dođu kod mene. Nikada ne pozivam niti obećavam. Dajem ono što imam bez nadoknade i očekivanja. Najavimo programe, ali nikada nikoga ne nagovaramo da dođu. Neprekidno tečem kroz život kao reka.
Šta nas čeka u budućnosti?
Osnove se menjaju. Emotivna osnova koja kreira emotivni haos koji izaziva sve više i više koncepata se završava. Počinje intelektualna osnova. Ovo će u mnogome stabilizovati postojeće vrste uključujući i čoveka. Šesta osnova je spiritualna osnova, baza svesti velikih majstora. Pri promenama s jedne na drugu osnovu moglo bi doći do velikih razaranja.
Zamišljam svet izvan uređaja. Danas uređaji poseduju naše vreme. Pomoću uređaja nas kontorliše promet. Uređaji su “minimalizovali” ljudsko postojanje. Na tome se zasniva emocionalna osnova. To će se promeniti. Generacija koja je zavisna od satelita će se promeniti. Sateliti će postati nedostupni i svi odgovarajući uređaji će prestati da postoje. Čovek će ponovo postati slobodan. Čovek će ponovo prepoznati čoveka. Nastupiće bratstvo zasnovano na poštovanju i dobroti.
Novo Doba ili Zlatno Doba je doba staloženosti. Bez granica i podela. Zajedništvo, ljubav, saosećanje i dobrota izvan granica vrsta, vremena, prostora i rasa. Oni koji su za toga dostojni će preživeti. Ostali će propasti. Dostojan znači biti nesebičan, voleti bez uslova i biti praznog uma. Jasno je da je desetogodišnji period između 2012 i 2022 presudan za promenu. Buđenje se dešava širom zemaljske kugle. Možemo se radovati svetu koji se zasniva na dharmi, nenasilju (ahimsi) i miru.
Kako bismo trebali da se pripremimo za vlastite izazove?
Bezuslovna ljubav je ključ. Davajte, delite i hranite. Ne osuđujte, ne kritikujte, ne krivite sebe ili druge. Negujte stav davanja i deljenja; zahvalnost prema svemu oko vas; nesebičnost. Volite bez uslova. Vidite sebe u svakome. Delujte više sa fokusom na kičmu. Ostalo će doći samo po sebi.

Life Positive - April 2015

Autor: Suma Varugiz

Prevod: Staša Mišić

Uređivanje: Biljana Vozarević

Originalni članak možete naći ovde: http://lifepositive.com/the-twice-born/?hc_location=ufi

Advertisements

Leave a Comment »

RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Blog at WordPress.com.
Entries and comments feeds.

%d bloggers like this: