Živite danas, volite danas!

January 9, 2014 at 2:03 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

ŽIVITE DANAS, VOLITE DANAS!

Buđenje do našeg istinskog potencijala

Buđenje do našeg istinskog potencijala

Teme: Živeti potpuno u sadašnjosti; Shvatanje Uspeha i Neuspeha. U ovom razgovoru Mohandji je razjasnio mnoge aspekte našeg svakodnevnog života. Samo nam je držao ogledalo, da se vidimo ko smo, šta radimo i gde stojimo u životu. Daje nam dublju sliku ljudskih poriva i navika, odnosno šta je srž svih svakodnevnih bežanja od vakuuma sopstva, skretanja pažnje sa sadašnjeg trenutka, te nas poziva na ispunjenje…

BTW Tim

 

P: Čini se kao da vreme juri, kao da sam uvek u nekom pokretu. Imam toliko toga da uradim i toliko toga mi je na umu. Uz to primetim kod sebe čitav niz emocija – gore, dole, gore, dole, kao klackalica. Šta to stvarno znači živeti u sadašnjosti?

Do what you can right now

“Ako ne oblikujemo šta god je moguće od materijala koji nam je dostupan danas, vreme i život će se izgubiti. Od žaljenja nad izgubljenim vremenom srce će vam oteći. Uradite šta možete od resursa koji su baš sada na raspolaganju. Ovo je jedino vreme koje imate, upravo sada. Sada je jedina stvarnost na kojoj u stvari možete da radite. Izgubljeno vreme je i izgubljen život i izgubljena prilika. Uvek se setite toga.”  ~Mohandji

O: Danas. Ovog momenta. To je sve što imamo. Ovaj trenutak je naša imovina. Mi smo čuvari ovog momenta. Ne možemo ništa da posedujemo. Možemo samo da koristimo ovaj momenat. Možemo da živimo u ovom momentu tako što koristimo svoj intelekt ili emocije. Ako koristimo svoj intelekt, spašavamo se daljih agonija u vezi s emocijama. Ako koristimo ovaj momenat emocionalno, onda zovemo dalje agonije u vezi s emocijama. Ne znamo naše sutra. Šta će se dogoditi? Ko zna? Smatramo da će sve biti u redu. Smatramo da  će svi ljudi koje volimo biti s nama. Za sve imamo neko predubeđenje. A da li se ono uvek i ostvari?

Dakle, Živite danas. Volite danas. Živite ovaj trenutak u potpunosti. Živite ovaj momenat bez krivice, straha ili brige. Živite ovaj trenutak potpuno, s jasnim shvatanjem da sutrašnji dani ne pripadaju nama. Sunce sija danas. Kapljice rose blistaju. Priroda je divna. Uživajte u tome danas. Nemojte sedeti unutar zidova svog uma, negovati svoje strahove, brige i tužne misli. Izađite iz svog kaveza i uživajte u prirodi danas, baš kao nevino detence. Udahnite miris cveća u vrtu. Pevajte s pticama. Uživajte u ljubavi i zaštiti moćnog drveća. Osetite grandioznost planina. Usvojte upornost talasa okeana. Uživajte u umirujućoj ljubavi meseca koji miluje obasjavajući vas. Budite radosni s Prirodom i osetite svoje blagoslove. Božanstvo je njeno puno kraljevsko obeležje, skroz oko vas. Pogledajte oko sebe. OSETITE. Živite danas i Volite danas.

Možda je ono što smo danas uradili nekoga slučajno povredilo. Svi smo mi ljudi. Pravimo greške. Ispravite to, izvinite se i idite dalje. Da li je druga osoba prihvatila vaše izvinjenje ili ne u tom trenutku, nije važno. Vi ste se iskreno izvinili i nastavljate dalje. Ostali će vas razumeti i pre ili kasnije pratiti vašu iskrenu ljubav. Očekivanja dovode do žalosti. Nikada ne očekujte. Nema veze. Ne odlažite reč ili delo. Živite danas i Volite danas.

M quote sj

Možda su danas moji pokreti bili svi pogrešni. Nisam mogao danas dobro da radim. Nije važno. Kada shvatite i prepoznate pogrešne korake koje ste napravili, takođe uviđate i koji su pravi. Shvatanje je važno. Korektivni koraci su spontani. Zapamtite, život je sav u doživljajima. Sve je u doživljajima. Ništa drugo sem doživljaja. Uživajte u svakom doživljaju bez krivice. Nikada nemojte sebe kriviti. Vi ste ljudsko biće. Ljudska bića greše. Dete padne mnogo puta dok ne nauči da hoda. Mora uporno da pokušava, zanemari padove, inače nikada neće prohodati. Dete ne zna da društvo padove smatra za neuspehe. Dete se raduje nesvesno toga. Dete srećom ostaje neuslovljeno društvom sve dok ne napuni nekoliko godina na Zemlji. Ako svesno zanemarimo ili nesvesno i ne znamo da su neuspesi u životu neprihvatljivi u društvu, život teče glatko. Zanemariti  neuspehe potpuno svesno je zaista predivno stanje.

Uspeh i neuspeh su deo našeg postojanja. Prihvatite greške sa zahvalnošću i hrabro idite ka sledećoj prilici da opet proverite svoj duh. Niko nikada nije neuspeh. Druga strana uspeha je neuspeh. Neuspeh vodi ka uspehu, isto kao što i ponos zbog uspeha i ego koji ide s tim, definitivno vodi ka neuspehu. Dakle, živite vaše neuspehe i uspehe danas, volite to danas.

Možda sam danas bolestan. Možda ću sutra biti dobro. Možda ću danas uživati u hrani. Nema problema, paziću sutra. Prihvatite danas takvo kakvo jeste. Ne osuđujte i ne kritikujte.

Živite danas, volite danas.

Nikada ne znamo šta će biti sutra.”

3

P: Kako možemo da ustanemo posle pada a da se ne povredimo?

O: Zapamtite da vas Ego dovodi u veštački svet. Na primer, borili ste se jako, toliko toga uradili i postali uspešni. Postali ste uspešni, i tako prirodno razvili i svoj ego. Da, veoma ste uspešni, vi ste uspešna osoba, stekli ste novac, imate bogatstva. Sve su to događaji ili situacije koje brzo ojačavaju vaš ego. Ego dovodi do očekivanja. Dovodi do čvrstog uslovljavanja. Počnete da govorite sebi da ste stalno bili uspešni, da ne možete da budete ništa osim stalno uspešni, i da ne  možete sebi da priuštite ni trunku neuspeha. Neuspeh se ovde odnosi na društveno stanje, prema društvenim kriterijumima. Ne možete da priuštite neuspeh, ne dozvoljavate ga, i ako se on desi, onda se vaše mišljenje o sebi sroza. Počnete da nazivate sebe gubitnikom. Mali gubitak može  puno da znači u ovoj situaciji. Ponekad vodi do samoubistva. To je pad. Kada se vaše mišljenje o sebi pokvari, strahovi i brige se uvuku. Dakle, opet, padnete i onda morate da se penjete. Možda će vam trebati i pomoć da se popnete. To vas vuče nadole. Ponekad je ljudima to teško; i ponekad ispadnu i iz igre života. Na Uspeh i Neuspeh treba gledati jednako. Oba su deo istog postojanja.

Success and failure

Da li vidite kako radi hronologija postojanja? Uspeh vodi do ega, ego vodi do očekivanja i očekivanja sužavaju ‘prostor’ vašeg puta. To znači, pre svega, strana neuspeha je neprihvatljiva,  pa imate samo ‘uspeh’ kao mogućnost. Život, međutim, nije takav. Život ima obe strane. Dakle vi odstranite sve strane s neuspehom, i idete putem uspeha. Ako se desi da doživite neuspeh, niste našli dozvolu za to, te ispadate. Ponekad se potpuno pokunjite zbog toga. Ponekad ćete čak povući i svoje rođake sa sobom. Dakle, molim vas, prihvatite neuspeh lepo, i sa zahvalnošću što vas vodi u jednu  novu svest. Kažite sebi da je to u redu, i da je to deo samog postojanja. Nema problema. Na taj način možete da idete dalje. Inače, vaše mišljenje o sebi će toliko pasti i bićete veoma povređeni iznutra. Ta situacija je potpuno nepotrebna. Možete pri susretima s neuspehom da budete svesni da će “čak i to proći”.

Ne sužavajte svoj prostor delovanja

Ne sužavajte svoj prostor delovanja

Drugo, shvatite da uspeh i neuspeh … određujemo mi sami! Društvo nema ništa s tim. Mi sudimo, kudimo i prigovaramo sebi mnogo više nego društvo i uopšte ne prihvatamo neuspeh. Mislimo: “Šta će reći? Šta će ‘četvoro ljudi’ reći? (četvoro ljudi je društvo naravno) Brinemo zbog ‘četvoro ljudi’! Zatim pokušavamo da modifikujemo sebe tako da se uklopimo u ta ograničenja, i postajemo ograničeni prema četvoro ljudi. Oh! Šta će duštvo misliti ako budem ovakav? Ili, ako imam dugu kosu, misliće da sam lud, pa se ošišam. Na ovaj način, ograničava nas i kontroliše ‘četvorica’. To je naš osnovni kavez. Mi smo ga stvorili, sa strahovima šta će drugi misliti!!! Da li imamo petlju da živimo svoj život? Da li imamo petlju da budemo ono što jesmo? Ako da, to je suštinski pomak koji će vas dovesti do oslobođenja.  

Kavez smo sami sebi stvorili

Mi zaista stvaramo nekoliko kaveza, ili zidova, oko sebe.

  • Jedan je ‘četvoro ljudi’ (strah u vezi sa društvenim uslovljavanjem),
  • jedan je naša očekivanja od sebe i drugih,
  • jedan je naše neprihvatanje naše sopstvene stvarnosti onakvom kakva jeste (želimo da prihvatimo stvarnost onakvom kakva bismo želeli da bude, što je nemoguće jer prvo moramo da prihvatimo sebe ovakvim kakvi smo i pre toga treba da znamo ko smo i šta JESMO i zašto smo ovde) i
  • opiranje promenama (opiranje promenama dovodi do raznih eliminacija u našem životu i dovodi do nesreća unutra)

Ovo čini zidove naših kaveza. Tu je naravno i drugo, kao što su želje, obrazovanje, sva uslovljavanja itd. Oni su takođe deo našeg kaveza. Sve dodaje toj našoj ‘stvarnosti’ i na kraju završimo bez prostora, sputani. Ponekad se pretvaramo da znamo. Koješta. Ne znamo i bolje ako to prihvatimo. Najlakši način je da se pretvaramo. Većina nas se pretvara u životu. Glumimo sreću, glumimo ljubav, glumimo sve. Na kraju, zaboravimo razliku između stvarnosti i pretvaranja, jer smo se toliko navikli na pretvaranje!!! Pogledajte svoj svakodnevni život. Znaćete na šta mislim. Nemojte me ubiti što govorim istinu…

Postajemo žrtva kaveza koje smo sami napravili, uz pomoć našeg društva koji veruje u kaveze, tako da svako bude predvidljiv. Mi volimo predviđanja i predvidljivost. Navikli smo da ubijamo one  nepredvidljive, npr. Isusa, Sokrata. Naše društvo je orijentisano na pravila. Pravila koja obezbeđuju sigurnost, a ta sigurnost ograničava prostor delovanja. Nije šala. Pogledajte oko sebe. Naše društvo ne stvara ljude. Mi smo samo CIGLE koje su jednake!!!

People

Na žalost za društvo, ljudi su jedinstveni, čak i ako liče jedni na druge. Zato nekad vidimo ljude da se čudno ponašaju. Možda uzimaju alkohol, droge ili traže čudna seksualna iskustva. Misle da će im to pomoći da se oslobode. To je u stvari bekstvo. Toliko se osećaju ugušeni ovde, u svojoj sadašnjoj stvarnosti. Žele da urade nešto drugo. Zato, nesvesno, ljudi to rade i ne možete ih kriviti zbog toga. Morate da krivite kaveze koje su oni sebi napravili. Inače, ako ćete da popijete piće zato što volite da popijete to piće – to je nešto drugo. Ali da li je to razlog što ljudi beže u alkohol ovih dana? Za mnoge, bezazlena navika postaje zavisnost. Oni su bespomoćne žrtve zavisnosti. Zavisnosti koju je stvorila čama i dosada. Zavisnosti koje je stvorio vakuum. Dakle, da li su ljudi srećni? Uglavnom ne. Piju jer žele da pobegnu od nečeg drugog. Ali, to se ne dešava. Stvarnost se uvek ponavlja, svaki put sve ružnija nego pre. Ljudi traće mnogo novca na plesačice i tako to. Čemu to? To je trenutno zadovoljstvo. Date novac na plesačicu, ona vam se nasmeši i osećate se dobro. U čemu je korist? Neka vrsta zadovoljavanja ega!!! Šta pokušavamo da uradimo ovde? Skačemo iz jednog kaveza u drugi. Iz jedne navike u drugu, pokušavamo da popunimo prazninu koja je u nama. Nova navika nas nekada fascinira, kao što se ljudi venčavaju mnogo puta. Nova žena fascinira ih neko vreme, i onda im dosadi. Potraga se nastavlja. Nikada nikuda ne stignu, a kamoli da se oslobode. Prosta logika. Kako se možete osloboditi kada ste vezani stotinama materijala koje nastavljate da obožavate? Kada pokušavamo da pređemo s jedne navike na drugu, privremeno se osećamo dobro. To je naročito slučaj kada počnemo hiperventilaciju (vežbe disanja) ili jogu. Onda, to postane navika. Kao kada kupite novi auto iz salona. Nekoliko dana, biće ushićenje voziti ga. Onda to postane monotono. Previše zavisnosti od spoljnih stvari za naše unutrašnje ispunjenje!!! Hrana, filmovi, vino, žene… Život mora više da oslobađa. Zar ne? Mi samo pokušavamo da popunimo vakuum zbog odsustva čulnog objekta s drugim. Bojimo se vakuuma unutra. Kada počnemo da se zaljubljujemo u taj vakuum, praznina postaje duboka plodotvorna tišina; tišina Božanstva, koje vodi do nevezivanja i na kraju unutrašnje radosti; i najvažnije, nećemo biti pod pritiskom za zadovoljstvima. Nećemo se plašiti da budemo sami. Samoća će biti u bivstvovanju. Bivstvo u radosti. Pritisak za ‘postajanjem’, nagon za akcijom će se promeniti. Akcija radi potrebe a ne radi potrage za spoljnim zadovoljstvom.

Oslobodjenje. Liberation

Bekstvom od drugih rutina, njihovih kaveza, ljudi pokušavaju da rade nešto drugo, i ne shvataju da je ta druga stvar još jedna klopka. Sve što rade je da skaču iz jedne klopke u drugu. Samo lete iz klopke u klopku. Oslobođenje je teško. Oslobođenje je svesna svesnost. Ovde nema svesne svesnosti. Samo klopke, klopke i opet klopke. Skačete iz jedne klopke u drugu, iz jedne navike u drugu. Čak i ako je u pitanju duhovna navika, to je još uvek navika. Na primer, “Ne mogu da živim bez … (moje meditacije).” To je klopka. Treba da ste stalno dobro. To je oslobođenje o kome govorimo. Meditirali danas ili ne, osećate se dobro. Išli na jogu danas ili ne, u redu je. Možete li da budete u takvom raspoloženju? Upravo tu se oslobađate.”

 Prevod i obrada: Biljana Vozarević

Advertisements

Leave a Comment »

RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Blog at WordPress.com.
Entries and comments feeds.

%d bloggers like this: