Kada slepac vodi

October 6, 2013 at 2:43 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment

Image

Probudite se… Vi ste u Raju

Ima na stotine reka. Ima jedan Okean. Čak i ako postoje različiti nazivi za isti okean, okean je jedno. Imena nisu važna. Suština je važna. Supstanca je važna.

Bio jedan morski kapetan. Plovio je ceo život u potrazi za Tihim okeanom. Nije mogao da pronađe taj okean, sve dok mu jedan mudri moreplovac nije rekao: “Prijatelju moj, to gde si sada, je Tihi okean. To nije neko mesto van tebe. Baš ovaj okean kojim ploviš je Tihi.”

Svi smo mi moreplovci, u potrazi za egzotičnom lukom. Naše traganje je toliko jako da propuštamo da prepoznamo ili cenimo kako je egzotično mesto baš pod našim nogama!!! Trgovci snovima prodaju priče o prekrasnim zemljama daleko, daleko. Verujemo njihovim snovima i zaplovimo morem. Sve dok se ne iscrpimo, retko shvatamo da je samo putovanje nepotrebno. Snovi za kojima smo plovili su bili u nama samima, uvek. Sve što je trebalo da uradimo je samo da zatvorimo oči pred ovim svesnim svetom i zaspimo. Sve što je trebalo je da otvorimo oči unutar nas i pogledamo unutra. Kovčeg s blagom nije van nas. On je uvek postoji unutar nas. Tačka. Sve što vam treba je da se probudite iznutra. Dakle, Hajde, Probudite se. Ustanite i Sijajte!!!

Image

Mi smo materijal od kog su satkani snovi

Bio jednom jedan veliki sanjar. Živeo je od prodavanja svojih snova. Lenji pešaci su stajali i slušali priče o njegovim očaravajućim snovima i mnogi su čak kupovali ove snove od njega. Bio jedan čovek koji je tačno dolazio svaki dan da sluša njegove snove. Kupovao je i gomilao snove. Njegova žena je počela da sumnja. Gde on to ide svaki dan, troši sav novac koji zaradi? Pratila ga je i stigla do prodavca snova. Posle svake priče, njen muž je platio sumom novca. Te večeri, upozorila ga je. Navela ga je da shvati da je trošenjem novca zapravo praznio njihovu porodičnu kasu. Ona i deca nisu imali sredstva za dalji život. On se nije ni malo promenio. Toliko je bio navikao na svoju udobnu rutinu. Dakle, nastavio je po starom. Jednog dana, saznao je da njegova kuća više nije njegova i da su on i njegova porodica u stvari izbačeni na ulicu. Bio je beskućnik i bez novca da prehrani sebe i svoju porodicu. Stvarnost ga je protresla. Otišao je da se nađe s prodavcem snova i rekao mu svoju realnu priču i pritom očekivao da mu ovaj vrati deo ranije plaćenog novca. Prodavac snova je odgovorio: “Dopada mi se tvoja priča. Ali, ne mogu da je kupim. To je tvoja stvarnost. Ne moj san. Ti sam moraš da izađeš na kraj sa svojom stvarnošću.”

Da li mi kupujemo snove o budućnosti? Ako nam neko konstantno prodaje snove? Pazite. Držite se vaše budne stvarnosti. Život se ne dešava u budućnosti. Život se dešava SADA.

Image

Onaj ko zna retko govori

Bio jedan učen čovek. Svako veče, pozivao je stanovnike sela i objašnjavao im mnoge složene filozofske materijale nadugačko i naširoko. Ljudi su bili puni strahopoštovanja prema njegovom znanju. Vratio se kući rekavši: “Kako učen čovek!!! Imamo sreće što je ovde s nama.” Bio je veoma inteligentan i veoma oštrouman. Vrlo dobro je znao kako da manipuliše tragaocima koji su mu dolazili, žedni vođenja. On je bio dobar biznismen. Koristio je svoju moćnu veštinu govornika da uhvati srca stanovnika sela i uskoro postao njihov starešina. Njegov ego i arogancija su rasli zajedno sa njegovim posedstvom i moći. Takođe je dodao veliku titulu na svoje ime i ponašao se kao duhovni učitelj, kao da se svega odrekao. Počeo se nazivati Prosvetljenim Majstorom. Umesto poniznosti, njegov ego i arogancija su porasli.

Blizu njegove kuće živeo je jedan stari svetac. Stanovnici sela su ga poštovali. Živeo je od hrane koju su mu davali kao milosrđe. Zauzvrat, davao im je svoje blagoslove i besplatne savete. Samo njegovo prisustvo pročišćavalo je ljude i prostorije. Nosio je pocepanu odeću i živeo u jednoj sobi. Za vreme kišne sezone, prokišnjavalo mu je i vode je bilo po celoj sobi. Iako je bio u patetičnim uslovima, nije se žalio ni na šta. Prihvatio je život takvim kakav je. Učen čovek je mislio da je vreme da dokaže svoju vrednost i pred ovim svecem. Mislio je da će ga onda još više poštovati i prihvatiti u društvu, ako je svetac na njegovoj strani. Uredio je da svetac živi u kući blizu njegovog stana. Svetac je nevoljno pristao. Ponašao se kao da je svetac time odobravao njegovo znanje i ugled. Jadnik nije shvatio da je svrha sveca da u njega stavi pravu mudrost i učini ga dobrim za stanovnike sela, a ne zato da poveća svoju aroganciju. Svetac, svojim božanskim prisustvom, želeo je da unese svetlo u mrak zemaljskih vasana učenog čoveka i učini ga zaista korisnim za društvo. Društvu u stvari nikada nije bilo potrebno toliko tupog intelektualnog tereta koji je u njih obilno tovario, svakog dana.  Od toga su bili samo još konfuzniji i nikada se niko s tim nije prosvetlio. On sam je bio licemer koji nikada nije bio prosvetljen.

Jednom, za vreme svoje redovnog večernjeg govora, dečak je upitao tog učenjaka: ”Gospodine, koga možemo nazvati stvarno zdravim?” Svetac je takođe slušao ovo pitanje. Učenjak je počeo da objašnjava zdravlje i status zdravog stanja, što je pročitao i setio se iz raznih knjiga. Imao je da prenese samo knjiško znanje. Svi su bili nezadovoljni. Na kraju, dečak je dobio dozvolu i postavio isto pitanje svecu koji je uvek bio nemi posmatrač drame. Svetac je polako i tiho progovorio: “Onaj ko ima meru u jelu, Onaj ko ima meru u spavanju, Onaj ko ima meru dok čini, Onaj ko se ne prepušta divljim emocijama, Onaj čije potrebe imaju granicu, Onaj ko nikada ne ustaje da bi nešto dokazao, Onaj ko održava uravnoteženost, i Onaj ko je izvan dualnosti – je najzdraviji čovek na celom ovom svetu.” Svima je bilo jasno. Shvatili su da je prava mudrost jednostavna. Prava duhovnost je jednostavnost. Nema nikakve veze sa jurenjem za slavom, prihvatanjem i bogatstvom. Cela grupa slušalaca je aplaudirala ovoj mudrosti sveca. Učenjak je tako bio ponižen na najprirodniji način.

Naš svet je pun učenih ljudi koji se pretvaraju da su sveci. Oni imaju samo knjiško znanje. Oni nemaju pravo iskustvo. Oni sami su zaslepljeni i vode ostale u okean karmičke kaljuge. Nije stvar u izgledu. Nije stvar u rečima. Već je stvar u sposobnosti da se pruži iskustvo. Tako učitelj postaje pravi guru. Postoji gomila prenosivog znanja. Sve što čoveku treba je dobro pamćenje. Za prenošenje iskustva je potreban duhovni kapacitet i prava energija. To je razlika između Ačarja (Acharya) i Gurua. Mi svakoga s belom bradom nazivamo GURU. Čak im dajemo i šik titule. Ovim ačarjama trebaju titule jer su nesigurni bez nje. Ali gde je prava energija? Titule ne mogu da garantuju nivo svesti. Nivo treba da se zasluži samo kroz generacije stroge duhovne prakse. Tako i prosvetljenje. Prosvetljenje mora da se dogodi. Dogodiće se tek u odgovarajuće vreme i na određenom mestu. Čak i ako neko radi sve pravilne duhovne vežbe, ne  može da dostigne prosvetljenje, sve dok ne bude zreo i spreman. Dok se ne utemelji u bivstvu. Knjiško znanje je velika prepreka. Ego je još jedna prepreka. Samskare su sve prepreke. Kada je posuda potpuno prazna, božanstvo ulazi i napuni je. Inače, to je još jedan san kao i svi drugi snovi. Duhovni majstor može da daje, ali majstori daju kada je posuda prazna. Majstori se pojave da bi dali. Ne moramo da idemo da ih tražimo.

Svet je pun licemera, koji bacaju u senku prave gurue. Oni su kao oblaci što zaklanjaju sunce. Ne mogu da zaklone sunčevu slavu. Oni pravi retko izlaze na otvoreno. Oni koji se pretvaraju rade sve moguće da bi se njihov glas čuo. Oni kažu jedno a misle drugo, jer su nesigurni. Oni se brinu da ne bude osipanja izvora njihovih prihoda – učenika. Oni vam kažu ono što biste želeli da čujete, tako da se držite njih. Ako to ne uspeva, oni stavljaju strah i krivicu u vas, tako da ne pobegnete od njih. Oni vas ne mogu odvesti do prosvetljenja jer ni oni sami nisu prosvetljeni. Pazite se licemera na putu duhovnosti, jer ih ima mnogo i više će ličiti na prave nego pravih. U gore navedenoj priči, stari svetac je bio pravi, ali se nikada nije pretvarao i stanovnici sela su ga zanemarivali. Praznu posudu koja je pravila najviše buke smatrali su za pravu i poštovali je. To je istina u životu. Tako svet funkcioniše. Mi glasamo za boju i glamur, koji se zakači za naša čula i um. Zanemarujemo često bezbojnu i nepretencioznu stvarnost koja je privlačna samo našem duhu. Koga briga za duh? Šankaračarja je rekao “Parame Brahmani Kopina sakta” Alas!!! Niko nikada u životu makar ni na trenutak, ne uzima u obzir dušu, brahmana koji boravi u čoveku, sve do svoje smrti… kada mora sve da napusti i ode. Ali tada je, na žalost, prekasno.

Želim vam oči da vidite i prepoznate pravu istinu. Ako izaberete boju i glamur umesto milosti i čuda koji transformišu život, to je čisto vaša diskrecija. Nema potrebe da žalite. Samo idite napred. Odluka je uvek vaša.

Bog Blagoslovio Sve

Volim Vas

M

Image

I istina je…

Prevod i obrada: Biljana Vozarević

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Advertisements

Leave a Comment »

RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Blog at WordPress.com.
Entries and comments feeds.

%d bloggers like this: